Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je član koji definiše koji su to razvojni dokumenti kojima bi trebalo da se bavimo. Značajni su stavovi 2. i 3. Analizirajući ih, čovek, u stvari, može da shvati potpuno indolentnost ove vlade i ovog ministarstva, predlagača ovog zakona, i nerazumevanje značaja prostorne, planske i razvojne dokumentacije.
Ovde kažete da razvojni dokumenti regionalnog razvoja predstavljaju jednu od polaznih osnova za izradu dokumenata prostornog planiranja i dokumenata za sprovođenje prostornih planova. Zatim kažete da se razvojni dokumenti regionalnog razvoja izrađuju u skladu s važećim dokumentima prostornog planiranja.
Gospođo Kalanović, rekao sam tri puta danas i, evo, četvrti put, 80% opština nema validnu plansku dokumentaciju. Znate li šta to znači? Starija je od 20 godina. Sada ćete na osnovu tih bajatih planskih dokumenata da pravite razvojnu dokumentaciju u duhu evropskih standarda, a onda će ti razvojni dokumenti da budu polazna osnova za izradu planskih dokumenata i programa njihovog sprovođenja!
To ni na šta ne liči, koliko god je ovo važno i bitno. Dobra je, možda, stvar definisana kroz zakon, ali vaša indolentnost u proteklih devet godina i neposvećivanje pažnje planskoj dokumentaciji su obesmislili dobru nameru.
Recite mi, pitao sam vas i ovo veselo društvo pored vas, koji su rokovi za izradu razvojne dokumentacije? To me interesuje. Čini mi se da to treba da odgovorite, jer će od njih štošta da zavisi u duhu ravnomernog regionalnog razvoja u Srbiji. Koji su rokovi za izradu razvojne dokumentacije? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ovo je član koji definiše Nacionalni plan, odnosno šta se njime definiše, ko ga priprema, ko ga donosi i na koji period se on definiše. To je nešto dugoročno, na 10 godina, tu, otprilike, prepoznajete, kroz taj rok, značaj nekih dokumenata o kojima sam malopre govorio. Mi, naravno, nemamo ništa protiv toga da se za svaku oblast kojom hoćete da se bavite, i dugoročno i kratkoročno, strateški definiše program kako će i šta da se radi. Ali, ponavljam opet, ovaj zakon je za nas neprihvatljiv iz nekih sasvim drugih razloga.
Kada su ove stvari u pitanju, ono što bih vam zamerio u ime Poslaničke grupe SRS-a, jeste to što ste u 15. i 16. članu nekako zaobišli Ministarstvo prostornog planiranja. Mislim da ste, čak, kada su ove strategije, razvojni dokumenti i sve vezano za to u pitanju, možda mogli da date prioritet tom istom ministarstvu, ili ste morali da ga date, jer su oni, pre svega, zaduženi i nadležni za te stvari.
Mislim da osnova svega treba da budu prostorni planovi, jer su to akti koji se bave našim i ekonomskim i socijalnim i kulturnim i demografskim i turističkim i kakvim god hoćete vidom razvoja u narednih 20 i 30 godina, ako ništa drugo, evo, završavam odmah, Srbija u tom kontekstu zaista ima stručni i ozbiljni kadar koji bi mogao da da svoj maksimum. Mislim da ste ga vrlo malo upotrebili u ovom smislu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 16. definiše se regionalna strategija.
Ponoviću, neke od članova u ovom delu zakona ne osporavamo suštinski.
Za nas je ovaj zakon neprihvatljiv zato što uvodi neke nove oblike teritorijalnog organizovanja u Srbiji, ali kada su ove stvari u pitanju, nacionalni plan, regionalna strategija, programi finansiranja itd., tu zaista možemo da kritikujemo prema onim principima na koje se pozivate u obrazloženju, gde kažete da, poštujući principe supsidijarnosti i partnerstva, sinhronizacije, definišete regionalnu strategiju i u skladu s tim Ministarstvo priprema itd.
Mi smo malopre govorili, kada smo bili kod člana 3. ovog zakona, šta zaista mislimo o svemu tome, koliko ste u ovom periodu od kad ste na vlasti afirmisali sve one kategorije koje sada definišete i predstavljate kao načela.
Smatramo da ćete zaista imati problema u primeni ovog zakona, ako ga, ne daj bože, usvojite, i mislim da će to biti kamen spoticanja za vas.
Ponavljam, smatramo da mnogo toga niste definisali, da ste u definisanju mnogo čega ostali nedorečeni, ali u jednoj korektnoj, ili bilo kakvoj drugoj raspravi, sve bi se dalo ispraviti.
Najveći je problem što niste spremni da odustanete od koncepta regionalizacije koja je, s političkog stanovišta SRS-a, apsolutno neprihvatljiva. Hvala.

Smatramo da su ovaj i još nekoliko narednih članova na brutalan način pogazili Ustav. Kada to kažem, mislim, pre svega, na tretman KiM-a kao autonomne pokrajine kroz ovaj zakon.
Ako ste već definisali KiM kao regiju, kao i Vojvodinu, zbog čega ovde predviđate sledeće: ''Ako se program finansiranja razvoja regiona realizuje na teritoriji AP Vojvodina, mišljenje na taj program daje i AP Vojvodina preko nadležnih organa''? Onda kažete – ako se program finansiranja razvoja regiona realizuje na teritoriji Glavnog grada, mišljenje na taj program daje i grad Beograd, preko nadležnih organa. Zbog čega ste ovde izostavili Kosovo i Metohiju?
Zaista smatramo da je zakon suprotan Ustavu i da će proizvesti neke stvari zbog kojih ćete morati da menjate Ustav. Ako nas taj isti ustav obavezuje da imamo dve autonomne pokrajine i ako obe pokrajine definišete kao regione, zašto tendenciozno izbacujete KiM iz nekih odredaba ovog zakona? Vrlo brzo dolazimo do člana gde definišete subjekte regionalnog razvoja i tu ne govorite o KiM. Zbog čega?
Postavio sam pitanje i u načelnoj raspravi i u pojedinostima, i večeras vas pitam – da li država i Vlada Republike Srbije čiji ste vi deo, gospođo Kalanović, vaša stranka, prepušta da programe regionalnog razvoja Kosova u perspektivi definiše neko drugi? Zar nećemo kroz programe regionalnog razvoja Republike Srbije obuhvatati KiM? Da li će KiM zaista biti region s kojim ćete u perspektivi uspostavljati saradnju, upravo onako kako evropske institucije traže od vas? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u popodnevnoj raspravi, gospodine Dinkiću, vi ste rekli jednu  konstataciju koja predstavlja okosnicu našeg otpora prema ovom zakonu, a to je rečenica da politička elita nije dorasla da se bavi regionalizacijom Srbije na adekvatan i konstruktivan način.
Vi ste današnju raspravu o ovom zakonu, u prepodnevnom delu, iskoristili za svoju ličnu promociju. Govorili ste sat vremena i u prvih pola sata čitali ste ono što ste nam, uz Predlog zakona, poslali u obrazloženju. Niste morali, onaj koga je zakon interesovao, to je verovatno pročitao.
Drugih pola sata pričali ste o svemu, samo ne o suštini ovog zakona, o suštini zakona koja, u njegovoj strukturi, predstavlja njegov maligni deo. Kada ste govorili o zakonu, to se odnosilo na onaj drugi, benigni deo, koji, u principu, nije sporan i nije mnogo vredan pažnje.
SRS zaista zanima da li ste vi spremni, i kada ćete biti spremni, da kao predsednik G 17 plus i ministar u Vladi u ovaj parlament pošaljete jedan konstruktivan zakon, zakon koji neće izazvati polemike i svađe unutar skupštinske većine, a ne u najvišem zakonodavnom telu u Srbiji.
Gospodine ministre, kada bi u Srbiji ekonomski, socijalni, politički i svi drugi uslovi bili idealni, ili, da ne kažem idealni, na nivou Švajcarske, Nemačke, Italije, a ne bežite da se pozovete na njih, efekti ovog zakona, znači, apstrahujem političku bolest koju ovaj zakon nosi sa sobom, ne bi mogli da se osete ranije od pet godina. Ova država, daleko ispod evropskog proseka, daleko od evropskih standarda, apsolutno nema kapaciteta da se bavi regionalnim razvojem na način na koji vi predviđate kroz ovaj zakon.
Srpska radikalna stranka je i u prvih par rečenica izrazila izuzetno negativan stav prema ovom zakonu. Mi smatramo da ustavna rešenja iz 2006. godine, apsolutno, stvaraju sve administrativne, političke i svake druge uslove da se svi delovi, ili pojedini delovi Srbije razvijaju ravnomerno. Čak i kada se spominje oblast regiona i regionalnog razvoja, u Ustavu Republike Srbije, u članu 84, to se definiše, odnosno spominje samo u geografskom kontekstu, ponajmanje u političkom ili administrativnom.
U vašem odsustvu popodne, gospodine ministre, neki poslanici koji su diskutovali kao predstavnici poslaničkih grupa izrazili su, pre svega, bojazan da je ovo inicijacija u državnu destrukciju, to je moja interpretacija, i to su bili predstavnici Socijalističke partije, u principu, a poslanici DSS-a su želeli da čuju stav DS-a o ovom zakonu.
I o jednom i o drugom stavu, odnosno pitanju, posle današnjeg intervjua vašeg kolege Milana Markovića iz Vlade, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dileme niko ne treba da ima. On ih je otklonio sledećom rečenicom: "Zakon je okidač koji će nas brzo dovesti do ustavnih promena, do regionalizacije države u administrativnom smislu".
To je odgovor na sve, eventualne, dileme i u SPS-u i u DSS-u ili kod bilo koga ko je izrazio rezervu prema ovom zakonu.
Mi ćemo se oštro suprotstaviti u načelnoj raspravi, oštro ćemo se suprotstaviti u raspravi u pojedinostima. Smatramo da je zakon, u kontekstu podnošenja amandmana, nepopravljiv. Amandmanima se njegova suština i namera izmeniti ne može. Zato smo kroz naše amandmane predvideli brisanje svih članova.
Vi, gospodine ministre, predlažete jedan zakon koji je po svojoj suštini najmanje usredsređen na ekonomske aspekte, a ponajviše na političke aspekte.
Ali, danas, u ovoj raspravi i u obrazlaganju vas i onih koji ovaj zakon podržavaju, na perfidan način pokušavate da povučete analogije između regionalizacije, regionalnog razvoja, ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije.
Ako se suštinski bavite ovim pitanjem, ove četiri kategorije su četiri različite stvari, ali vi ste ih zloupotrebili, da li u vašem, političkom, ili nečijem tuđem interesu, to će vreme, a možda i ova rasprava, da pokažu, u svakom slučaju, ove kategorije jedna s drugom nemaju nikakve veze.
Naročito je besmisleno i apsurdno da govorite o decentralizaciji kroz jedan izuzetno centralizovan zakon. Kroz jedan novi model i administrativni koncept, vi svojoj stranci, ili Vladi kojoj pripadate, dajete apsolutnu mogućnost da jednu vrlo ozbiljnu i korisnu oblast ravnomernog regionalnog razvoja svih krajeva ove države zloupotrebite i iskoristite u neke vrlo loše, sa lošom pozadinom, političke ciljeve.
Mislim da ova inicijativa nije samo vaša, ona sledi jedan globalistički koncept institucija EU, koje na ovaj način hoće da centralizuju i onaj deo teritorije evropskog kontinenta koji ne kontrolišu u potpunosti.
Kasnije ćemo, u toku ove načelne rasprave, i to komentarisati kroz primere, kroz modele koji se u Evropi koriste, kroz primere i modele regionalnih razvojnih agencija država koje ovde spominjete, a koje nisu baš uređene onako kako vi predviđate da regionalne razvojne agencije u Srbiji definišete, od Slovenije, Češke i Irske, pa dalje. Time ćemo se baviti malo kasnije.
Naša politička poruka u ovom delu rasprave je jasna. Zakon je izuzetno destruktivan, predstavlja inicijaciju u destrukciju i urušavanje našeg državnog tkiva, nacionalnog bića, odnosno Srbije u celini. Osporavaćemo ga s aspekta Ustava.
Zakon je neustavan i osporavaju ga članovi Ustava na koje ste se vi u obrazloženju pozvali. Zakon o regionalnom razvoju u Ustavu opravdavate članovima u kojima se kategorija regije uopšte ne spominje. Prihvatamo i poštujemo održivi razvoj, to ima smisao, ali vi ovde zloupotrebljavate regionalni razvoj u politički pokvarene i destruktivne svrhe.
Zakon je nedorečen u nomotehničkom smislu i, ponavljam, izuzetno destruktivan. Možda je takav, kao i neki drugi koji su bili ovih dana na dnevnom redu, zato što je u takvoj atmosferi u Vladi usvojen. Da li je bila harmonična atmosfera na Vladi kada ste usvajali ovaj zakon?
Mnogo toga što se dešavalo ovih dana upućuje na sumnje kada je ovaj zakon u pitanju.
Prvo je ''veliki predsednik'' otvorio priču o potrebi ustavnih promena, o navodnom smanjenju broja poslanika, pa smo onda počeli da dovodimo u kontekst autonomiju Vojvodine s regionalizacijom Srbije, pa vas je onda posetio vaš prijatelj, potpredsednik SAD-a, a onda ste održali i jedni i drugi sednice glavnih odbora. Onda ste, verovatno, na tim glavnim odborima zakopali sekire oko ovog zakona.
Mislim da su vam glavni odbori jedine institucije gde ste vodili javnu raspravu, ozbiljnu javnu raspravu i polemiku o ovom zakonu. U nekim drugim javnim raspravama, ozbiljno angažovani ljudi, u kontekstu regionalnog razvoja, definisanja realizacije regionalnih i subregionalnih projekata, zaista nisu imali šansu da daju svoj sud, svoje mišljenje. Kasnije ćete, kroz priču, gospodine Dinkiću, prepoznati o čemu pričam. Postoje ljudi koji vaš politički koncept uređenja i regionalnog razvoja i države nikada neće prihvatiti i podržati, ali su bili lideri regionalnog održivog razvoja na lokalnom, regionalnom, odnosno na nivou dva ili tri upravna okruga, upravo onako kako to Ustav Republike Srbije, kroz svoje odredbe i članove, definiše.
Ovo sve podseća na atmosferu u kojoj je usvajan Zakon o privrednim komorama, apsolutno je slično, identično. I tu je bilo problema, evo, i sada ovde ima problema.
Danas je neko rekao da je ovo trijumf Mlađana Dinkića i G17 plus. SRS smatra da je ovo poraz ostatka Vlade i apsolutno ukazivanje na sve slabosti koalicionih partnera Mlađana Dinkića, odnosno G17 plus. Ali, ovo je poraz i svih nas čijim životima vi upravljate, dok donosite ovakve zakone i dok sprovodite izvršnu vlast u Srbiji. I vi koji činite Vladu i skupštinsku većinu ne možete da se sakrijete za ovo iza Mlađana Dinkića, i vaša je politička odgovornost što se niste suprotstavili i što ovaj zakon niste povukli iz procedure, pa ga u nekom potpunom drugačijem formatu izneli pred narodne poslanike.
Biće dobro ako vreme pokaže, daj Bože, da se sve svede na političku odgovornost. Zapamtite, sve što se dešava ukazuje da ćete zbog ovoga snositi i istorijsku odgovornost, ali neka vreme o tome sudi, mi, kao savremenici, još uvek ne možemo.
Sada ću biti zaista grub u političkom smislu. Mislim da je još jednom demonstrirano političko beskičmenjaštvo koalicionih partnera Mlađana Dinkića.
Zaista me interesuje ima li ono meru, ima li ono kraj? Šta su to Mlađan Dinkić i G17 plus, pa da ostatak vladajuće većine, predvođen DS-om, ne može da se suprotstavi lošim zakonima?
Više od pola vas koji sedite tu ne podržavate ovakav koncept regionalnog razvoja, koncept stvaranja lokalnih i regionalnih paša. Sada će onaj u Zaječaru da razume potrebe onog gospodina iz Dimitrovgrada, ili onog čoveka iz Kučeva. Kako da ne.
Ovo je dokaz da vi zaista ne želite da se bavite regionalnim razvojem, nego sve ono što bi to trebalo da predstavlja želite da ispolitizujete i da primerite svojim jeftinim političkim interesima, ili interesima onih koji, definitivno i konačno, mora se reći, upravljaju vama, a preko vas i sudbinama svih nas koji u Srbiji živimo.
Kada je u pitanju činjenica da ovaj zakon predstavlja G17 plus, Mlađan Dinkić, malopre gospođa Kalanović, mi smatramo da je to i očekivano, s jedne strane, a, s druge strane je ironija.
Zašto je očekivano? Kad god su bili destruktivni zakonski projekti slati u Skupštinu ili je o njima trebalo da se na bilo kom forumu raspravlja, tu je bio Mlađan Dinkić i G17 plus, od Narodne banke, osiguravajućih društva, srpskih banaka, privrednih komora. Evo, danas, regionalizacija Srbije i tu je G17 plus i Mlađan Dinkić.
Opet, ponavljam, nema volje i snage da se suprotstavite svemu tome, ali je mnogo interesantnije za ovaj deo priče ironija. Zašto je ironija ovo što ovaj zakon zastupa i kojeg u ime Vlade predstavlja Mlađan Dinkić?
Gospodine Dinkiću, devet godina ste u Vladi i, u duhu današnjih priča, za sve vlade ste bili prihvatljivi, a, bogami, i sve vlade su za vas bile prihvatljive. Sada se pita kolika je cena svega toga?
Vama i vašoj stranci su devet godina usta puna ravnomernog regionalnog razvoja, evropskih vrednosti, evropskih standarda, pretpristupnih fondova itd. Vi ste, eksploatišući tu temu, za devet godina nju potpuno devalvirali i obesmislili, a o spomenicima vašeg insistiranja na ravnomernom regionalnom razvoju ćemo pričati kasnije u načelnoj raspravi – podsetićemo vas kako u vašoj režiji izgleda ravnomerni razvoj Srbije.
Vi danas, i posle devet godina vlasti u Srbiji, dajete sebi za pravo da nam ukazujete na drastične razlike između urbanog i bogatog severa i ruralnog i nerazvijenog juga. Ovde nas podsećate na razlike i disparitete u opštinama, 1:15, i 1:7 na nivou upravnih okruga, što je zaista licemerno i neukusno, ne mislim samo za vas lično, nego za celu Vladu.
Hajde, recite – ko je zbog toga kriv, da li opozicija ili vi koji vršite vlast? Zbog čega mi danas koncept ravnomernog regionalnog razvoja imamo samo u obrisima u Srbiji? I to su bile više inicijative koje su dolazile iz lokalnih samouprava i upravnih okruga, ili iz institucija spolja, a ponajmanje iz Vlade Republike Srbije i onih koji su u Vladi bili najodgovorniji za koncept uravnoteženog ekonomskog ili, kako god hoćete, ali u duhu Ustava nazvanog razvoja. To je ironija, to je licemerje, ponavljam, niti u ovom parlamentu možete nekoga da ubedite u iskrenost kada je u pitanju regionalni razvoj. Naravno, ovo govorim apstraktno, nezavisno od političkog problema koji ovaj zakon sobom nosi.
Na kraju ovog mog prvog izlaganja, ukazaću vam samo na još nekoliko stvari. SRS nema ništa protiv koncepta uravnoteženog i ravnomernog razvoja, ali smatra da on može i treba da se sprovodi na nekim potpuno drugačijim, pre svega, političkim, a onda ekonomskim ili drugim principima. Vi morate, ukoliko želite da se bavite regionalnim razvojem, uravnoteženim razvojem, politiku da isključite iz svega ovoga, da se to prepusti lokalnim samoupravama, upravnim okruzima i ostalim institucijama koje deluju, a koje nemaju destruktivni karakter, odnosno onima koji hoće, žele i mogu da kao svoj ekonomski interes prepoznaju partnerstva na lokalnom nivou, okružnom nivou ili na tom nekom subregionalnom nivou.
Ovo je potpuno promašen koncept. Naš predlog i naša sugestija vam je da povučete ovaj zakon i da u jednoj opštoj javnoj raspravi, obezbeđujući politički konsenzus, potpuno drugačiji zakon o ravnomernom razvoju doneste pred Skupštinu, zakon koji će biti definisan i postavljen isključivo na ekonomskim principima i interesima, a ne na političkim interesima i politički destruktivnim projektima. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, razlika između vas i mene je, znate koja? Ja pričam 20 minuta i možda nisam rekao, vi ste danas pričali sat vremena, devet godina terorišete ovu državu, a ništa niste uradili. Zaista bi bilo dobro da nam pokažete,  demonstrirate šta ste za devet godina uradili u duhu ravnomernog regionalnog razvoja.
Kako je moguće da vi meni nešto zamerate, a razlika između Trgovišta i Beograda je 1:15%? U Trgovištu je vaš predsednik opštine samom sebi napravi ugovor i otkupio stan od 50 kvadrata za 55.000 dinara. To su principi i maniri G17 plus. Vi meni delite lekcije da li sam vam nešto rekao ili nisam. Objasnite i obrazložite suštinski – zbog čega Srbiji treba ravnomerni regionalni razvoj?
Posle ću vas pitati – ko je odgovoran za ''Zamber'' u Vranju? Jel i to vaš koncept ravnomernog regionalnog razvoja? Odakle vam hrabrost da govorite o "Jumku" posle devet godina zatvaranja očiju pred tom fabrikom i sudbinom deset ili koliko hiljada radnika koji tamo rade?
Vi prodajete maglu, gospodine ministre, javnosti srpskoj i ovom parlamentu i moje je kredibilno i kakvo god hoćete pravo da sumnjam u vaše pozitivne namere i u vaše odnose u Vladi, jer vi ceo dan pričate jedno, a gospodin Milan Marković danas govori drugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vi ste došli malo kasnije. Ostao sam dužan neke odgovore vašem šefu, gospodinu Dinkiću. Iz obzira, zato što nije tu, to ćemo ostaviti za neku drugu priliku.
Uvažavam to što ste vi dama, ali ne smatram vas ništa manje odgovornom za haos u ekonomskom, socijalnom i političkom smislu koji u Srbiji vlada i koji je prisutan. Vas, kao jednog od rukovodilaca, ili ljudi nadležnih za sprovođenje NIP-a i ravnomernog regionalnog razvoja, ne smatram ništa manje odgovornom za to što su te kategorije apsolutno devalvirane danas u Srbiji i što je jako malo onih koji u Srbiji danas veruju u sve to, što malo koga danas u Srbiji i javnost, preko sredstava javnog informisanja, možete ubediti da ste zaista opredeljeni da Srbiju razvijate od Subotice do Trgovišta, odnosno do Preševa, ili od Zaječara do Užica.
Lepo je to što ovde pričate da ste obišli 28 opština, između ostalih, obišli ste i moju opštinu, spomenuli ste je sada, Surdulicu, i ne smatram sebe odgovornim da treba da reagujem, s obzirom na to da tamo ne činimo vlast, tamo sam u opoziciji.
Vaš hendikep, kada je u pitanju regionalni razvoj, ili koncept uravnoteženog razvoja, jeste taj što niste imali sreću da vas dočeka prethodno lokalno rukovodstvo u Surdulici, radikalsko rukovodstvo, koje je pokazalo i sklonost i opredeljenje, a vi to dobro znate, ka jednom ozbiljnom i održivom razvoju, definišući i realizujući niz projekata na tom okružnom nivou, ili na nivou ta dva upravna okruga, Pčinjskog i Jablaničkog. Imali ste, nažalost, ponavljam, nesreću da vas čekaju rukovodstva u kojima učestvuje i DS, s projektima koji prave tobogane na bazenima itd. i s ostalim besmislicama, koje odražavaju politički profil, opredeljenje i koncept DS-a i izvršne vlasti danas u Srbiji.
Možda vi imate najbolju volju i dobijate ne znam koliko sredstava iz ZIP fondova, iz budžeta Republike Srbije, ali Srbija nema problem samo sa vama, Srbija ima problem, i na terenu i u lokalnim samoupravama, s političkom svešću ljudi koji u svemu ovome treba da učestvuju. Tu činjenicu ste zloupotrebili, Vlada Republike Srbije, i pričajući priču o regionalnom ravnomernom razvoju, vi na mala vrata promovišete, tj. uvodite regionalizaciju u državu.
Neki su pokušali da kažu da ovo nije regionalizacija. Ovo jeste regionalizacija, jer je jedino u zakonu apsolutno jasno definisano ko su, odnosno šta će biti u budućnosti regioni u Srbiji. Sve ostalo je nedorečeno. Sve ostalo je jedan haos i sve ostalo će biti neprimenljivo, i vi to dobro znate. To sam rekao na početku današnje rasprave. Da su idealni uslovi u Srbiji, tek za pet godina bismo mogli da osetimo neke efekte jednog ovakvog zakona.
Ponavljam, praksa evropskih država, koje uzimate i na koje se pozivate, kod nas je neprihvatljiva i neprimenljiva i nije dobro sve što dolazi iz EU.
Nije dovoljna kvalifikacija da nešto bude evropski standard, pa da mi to oberučke prihvatimo i definišemo kao nešto što je u našem interesu, ili što nam je korisno.
Osećam potrebu da prokomentarišem nekoliko stvari koje su posle mog izlaganja bile izrečene, nevezano od toga s čije strane su došle, mislim da se gospodin zove Željko Ivanji.
Rekli ste nekoliko stvari koje ne mogu da se ospore, od naših potreba u infrastrukturnom smislu, privrednom razvoju, i na kraju ste došli do grinfild investicija. To je sve dobro.
Onda ste rekli da ne može sve da se svede na očekivanja od države i da je država tu da da neki okvir. Ovo nije dobar okvir koji država nudi, samoj sebi, lokalnoj samoupravi i svima nama koji ćemo biti na neki način obuhvaćeni njime.
Evropska praksa, svetska praksa, zaista poznaje kategoriju regiona, od Ustava, pa do zakona, podzakonskih rešenja itd. Mi moramo prihvatiti činjenicu da živimo u jednom politički trusnom području i da se ovakve stvari ne definišu zbog ekonomskih perspektiva, nego, u svojoj suštini, u pozadini, imaju isključivo politički karakter, karakter koji će državu Srbiju dodatno destabilizovati i urušiti naše nacionalno biće i naše nacionalno tkivo.
Zbog te činjenice, SRS ima veliku rezervu prema ovom zakonu. Rekao sam, zakonska regulativa koja definiše teritorijalno uređenje ove države i sve ostalo što se tiče njenog organizovanja zaista daje šansu i davalo je šansu i do sada svim institucijama, od lokalnog nivoa, pa do najvišeg nacionalnog, odnosno republičkog, da se bave razvojem, i regionalnim, i ravnomernim, i uravnoteženim, kakvim god hoćete. Naš problem i suština problema jeste što se to sve nije koristilo i što izvršna vlast u Srbiji nije bila u funkciji toga, nego u funkciji nečega potpuno drugačijeg, opredeljenog ka nečemu što nema baš mnogo smisla.
Danas mi je zamereno da sam pričao političku priču. Ministar Dinkić pita – zašto nisam prošao kroz amandmane, pa da ukažem konkretno šta to ne valja?
Ima vremena, pričaćemo mi danas i u raspravi u pojedinostima, ali kako da komentarišemo i da se pozivamo na članove zakona na koje ne možemo da podnesemo amandman koji će suštinski izmeniti zakon? Mi suštinski i koncepcijski osporavamo ovaj zakon, a ne da li ste neki termin definisali kako treba itd. Ali, da ne biste imali iluziju da se nismo ozbiljno bavili nekim članovima, postoji, čućete u našoj raspravi u pojedinostima, ozbiljna kritika na neke stvari.
Vi ste banalizovali evropski prosek od 75% koji ste primenili u ovom zakonu, na osnovu kog će se definisati da li je opština razvijena ili nije razvijena, i to što ste uradili i što ste banalizovali omogućilo je da se razlike između Beograda i pojedinih, koji će biti beogradski region, neutrališu, odnosno ne da se smanje, već da se suštinske različitosti, odnosno te ogromne stratifikacije ne prepoznaju, ali o tome ćemo pričati u raspravi u pojedinostima.
Iako ne prihvatamo koncepcijski ovaj zakon, zaista smo se nekim stvarima i odrednicama u njemu bavili. U obrazloženju zakona kažete na koga će uticati. Donošenje zakona će imati pozitivan uticaj na zaposlenost i otvaranje novih radnih mesta. To su više izlizane fraze i priče. Mere podsticaja zaposlenosti komplementarno će se dopunjavati obimnim intervencijama u ekonomskoj infrastrukturi, kao i davanjem podsticaja za razvoj ljudskih resursa. Na taj način stimulišemo razvoj ponude i potražnje na regionalnom tržištu rada i pružamo veće šanse kod zapošljavanja.
Gospodin Dinkić malopre priča o silnim projektima, 70 i kusur projekata. U ovom mesecu, prihodi po osnovu PDV-a, zbog ''prezaposlenosti'' Srbije, 18 milijardi dinara su manji u odnosu na period prošle godine, a mi pričamo o projektima i upošljavanju. Niko ne osporava pravo vama da se bavite ekonomskim razvojem, uravnoteženim razvojem, ali vi morate da pokažete i dokažete na jednom konkretnom primeru, na dva, na pet konkretnih primera da ste zaista opredeljeni da to radite. Od toga da obilazite opštine, da ih posećujete, da im obećavate novac... Pa, zamislite ovo, u jednoj opštini na jugu Srbije, ne želeći da diskvalifikujem bilo koga, vaša stranka traži podršku zato što im je ministar iz G17 obećao pare, obećao novac, pretpostavljam da znate o kome se radi i na koju opštinu aludiram, traže podršku da bude predsednik opštine, zato što će dobiti podršku iz Ministarstva za NIP, za regionalni razvoj itd.
Dok god Srbija svoj politički i ekonomski život bude uređivala tako, a ljudi na lokalnom nivou se ne budu pustili da sami definišu i prepoznaju svoje ekonomske interese, vi možete samo da pričate o ekonomskom razvoju, o ravnomernom regionalnom razvoju, o radnim mestima, o ekonomiji itd. Za narednih devet godina, na svu sreću, toliko nećete ostati na vlasti, opet bismo došli u situaciju da konstatujemo poražavajuće statističke podatke kako su razlike između opština 15 puta veće, između okruga, sedam puta itd.
Nije moguće da za devet godina vaše vlasti u Trgovištu, u kom ste permanentno bili na vlasti, da li DS, da li G17, šta znam, sve stranke DOS-a, nije moglo ništa da se uradi, ali to je stvarnost. To je život u Srbiji i to je nešto što vi ne možete da prenebregnete. Možete da farbate, ali kad-tad ta rđa izađe na površinu.
Sada da se vratimo na evropsku praksu na koju se pozivate. Zaista ste u pravu da je to različito od jedne do druge države. Imate evropske države koje su regije definisale u svojim ustavima, opštine, pokrajine, regije, autonomne pokrajine i, na kraju, savezne države. U Švajcarskoj su to kantoni. Negde se zove ovako, negde se zove onako. Istina je da oni imaju statističke regije, ali to nisu ustavne kategorije. U nekim državama, čak, nisu ni zakonske kategorije statističke regije. Doći ćemo dotle, na primeru jedne države na koju se vi pozivate, da po njenom modalitetu pravite ovo, a nije istina. Postoje određene sličnosti, ali nije tačno, i doći ćemo na čitavu genezu nastajanja i statističkih regija i regionalnih razvojnih agencija, recimo, u Sloveniji, ali njih država nije regulisala ni ustavom, ni nekim posebnim zakonom koji će urušavati državno tkivo. Slovenija nema regije, ali doći ćemo dotle.
Znači, ustavi raznih država u Evropi na različit način tretiraju regije. Ima onih evropskih država koje su koncept regionalne podele, odnosno regionalizacije, iskoristile da pod evropskom kapom ostvare neke svoje namere. Recimo, tu imate primer katalonskog, baskijskog i valonskog regionalizma. One interese, kakve god da su prirode bili, koje nisu mogli da ostvare kroz nacionalni okvir u nacionalnim državama, dobijanjem statusa regija, uspeli su pod evropskim krovom, odnosno pod krovom evropskih institucija. Nama će zaista biti žao ako u ovom konceptu regionalnog razvoja, odnosno regionalizacije Srbije, možemo da nađemo analogije i sličnosti s tim.
Ako zaista smatrate da je pametno danas razgovarati o jednom ovakvom zakonu, kada se u Vojvodini otvoreno priča o Vojvodini kao o evropskoj regiji, kad nam političke prilike i život u Vojvodini uređuje Nenad Čanak i ljudi koji otvoreno pričaju o Vojvodini kao evropskoj regiji, ili koji danas otvoreno kažu da je ovo političko pitanje o kome treba da se razjasnimo – da li Vojvodini treba statut ili možda neki drugi tip osnovnog akta, definisati Vojvodinu kao regiju, to je van pameti.
Naravno, vama ništa nije sveto. Možda je ovo za podsmeh s vašeg aspekta, ali rezultati vaše vladavine u poslednjih devet godina su zaista poražavajući. Mi nemamo za šta da se uhvatimo, pa da prepoznamo neku dobru nameru s vaše strane u celoj ovoj priči.
Treba konstatovati i ovo, gospođo Kalanović, reakcija u Evropi na koncept regionalizacije je sve češća i sve veća i nisu retke ni studije, analize i komentari da je koncept regionalizacije po standardima EU, koji navodno vi ovde primenjujete, mehanizam slabljenja i uništavanja nacionalnih država i nacionalnih identiteta. Da sam u pravu, ili oni koji dele ovakvo mišljenje i stav, na najbolji način ilustruju izbori koji su održani za Evropski parlament, na kojima su dominantne bile političke strane desničarskog opredeljenja, nacionalnog opredeljenja.
Taj liberalni koncept polako gubi snagu, topi se, i to je dobro. Da li je prirodno ili ne, ne znam, ali je dobro što liberalni koncept državnog i svakog drugog oblika definisanja i uređenja odnosa u jednoj državi polako sahne, odnosno nestaje. Nadam se da će se taj proces na jedan ozbiljan način privesti kraju.
Da se na trenutak vratim na ono što sam započeo malopre. Ovde ste se pozvali na Sloveniju. Slovenija ima 13 statističkih regija, neka bude 12, nije velika greška, 12 ili 13, sasvim svejedno. Imala ih je 13, sigurno, to da znate. A znate kako su u Sloveniji definisane regionalne razvojne agencije i statističke regije? Nastale su kroz projekat jedne irske nevladine organizacije i za projekat implementacije regionalnog razvoja, odnosno regionalnih razvojnih agencija u Sloveniji, ta irska nevladina organizacija iz grada Balina dobila je novac iz Brisela, kroz jedan projekat. Oni su to tamo definisali, uspostavili, ne znam kroz koji vremenski period su to definisali. Onda su tim ili sličnim projektom konkurisali i dobili novac da to isto rade u Srbiji, i to rade, čini mi se, u pet okruga, već pet godina su prisutni.
Za ovu priču je jako je bitno da regije u Sloveniji nisu ustavna kategorija, da su još manje to u Irskoj i, što je najbitnije, država se tu pojavljuje samo kao podrška.
Vi ovde najavljujete da će regionalne razvojne agencije da osniva Vlada. Šta je to? Ima li centralizovanije kategorije od toga? Vlada će da formira agencije. Malopre su kolege poslanici govorili o nadležnostima Vlade, mislim da ni vi ne biste mogli da ih nabrojite sada, šta sve Vlada treba da radi kada je u pitanju regionalizacija Srbije. Namerno insistiram na regionalizaciji, jer ovo nije zakon koji se bavi uravnoteženim razvojem svih krajeva Srbije, nego regionalizacijom Srbije. Malopre je jedan kolega iz G17 rekao da je ovo samo prvi korak i ministar za državnu upravu najavljuje da će ovo definisati ustavne promene.
Mislim da smo mi jedina država u svetu koja usvaja zakon koji će inicirati ustavne promene. U državama koje su ozbiljne, ustavi se menjaju na 100 ili 200 godina, a mi ga menjamo svake druge-treće godine. Da ste smatrali da je pametno, bar biste predložili ovo u prethodnom, u Ustavu iz 2006. godine. Očigledno, to nije prepoznato kao interes i to nije moglo da obezbedi politički konsenzus, da se regije, kao potencijalna opasnost, definišu kroz Ustav, pa onda kroz zakon.
Mi se bavimo zakonodavstvom koje najavljuje ustavne promene, zaista, u skladu s evropskim standardima, to su evropski principi. Postoji i dosta stvari koje treba da se kritikuju u okviru člana 13. ovog zakona, koji definiše načela, od solidarnosti, planiranja, supsidijarnosti, racionalnosti i usklađenosti s pravilima EU. Ovo su principi ili načela koje ste vi obesmislili.
Ovom prilikom ću se osvrnuti samo na jedno, a to je planiranje. Ko zna koliko puta smo s ove govornice insistirali na planskoj i strateškoj dokumentaciji. Na osnovu čega ćete definisati strateške dokumente, razvojne dokumente, koje ovde predviđate? Na osnovu čega? Na osnovu strategija. Ova država je zasnovana, u poslednjih devet godina, na strategijama koje su deklarativni akti, a ne obavezujući i akti sa snagom zakona. Sada ćemo da izmišljamo vruću vodu, kako da definišemo strateške razvojne dokumente.
Imate prostorne planove. Šta je s prostornim planovima? Stotinu puta sam govorio u Skupštini o tome. Kada vam je poslednji prostorni plan Republike Srbije usvojen? Kada vam je usvojen i koliko opština u Srbiji ima prostornu i plansku dokumentaciju?
Ovo je vaš kolega, ministar Dulić, od čijeg ministarstva će u velikoj meri zavisiti ova implementacija i sprovođenje tog regionalnog koncepta razvoja. Recite mi, na koje vreme ste oročili izradu razvojnih regionalnih dokumenata? Kažite mi. Na koje vreme? Kada će regionalne razvojne agencije imati rok da naprave razvojne dokumente, odnosno tela nadležna za njihovu izradu, koji je rok da se izrade? Nedorečenost.
Šta kaže vaš kolega Dulić? To je rekao još u januaru, obećavši da će zakon o planiranju i izgradnji, koji bi bio u funkciji ravnomernog regionalnog razvoja, biti u martu u proceduri. Zašto nije u proceduri? To je pitanje za Vladu, možda za Dulića, ali sada ste tu vi. Kaže – Srbija je gotovo na poslednjem mestu u Evropi po brzini izdavanja građevinskih dozvola, nalazi se na 149. mestu na rang listi država pogodnih za investitore Svetske banke.
Govorite malopre o investicijama, o grinfild investicijama. Ovo je jedan od pokazatelja investicione klime u Srbiji, od koje će, takođe, zavisiti regionalni razvoj. U odnosu na prethodnu godinu, nazadovali smo za dvadeset i jedno mesto, uz svu vašu priču o implementaciji evropskih standarda u Srbiji. Najveći problemi u oblasti izgradnje, prema njegovim rečima, jesu nedostatak prostornih planova, nerešena svojina, o čemu je, takođe, malopre bilo reči, i svojina nad gradskim građevinskim zemljištem itd.
Ovo što je najbitnije, svega 20% opština u Srbiji ima prostorne urbanističke planove; to su preduslovi da rešavate razvojna dokumenta koja će biti mehanizmi sprovođenja tog regionalnog razvoja. U 20% opština to imate. Vi pokušavate da nas ubedite da ovaj zakon nije politički pamflet s političkom pozadinom, nego zaista okvir koji će definisati grinfild investicije, odnosno naš ravnomerni regionalni razvoj.
O značaju ovoga govori i činjenica da se zakonom predviđa da će opštine koje ne urade svoju razvojnu, odnosno plansku dokumentaciju, biti raspuštane, kao i u slučaju kada ne usvoje budžet.
Ovo je jedina intencija Vlade za koju može da se kaže da je racionalna i pametna, sve ostalo bilo je u ovoj Srbiji i u izvršnoj vlasti u Srbiji prepušteno stihiji i zato smo danas u situaciji u kakvoj jesmo.
Gospođo ministre, sada bih na par konkretnih primera da vam pokažem kako ideja i koncept afirmacije regionalnih i subregionalnih projekata može da se primenjuje, može da se razvija i da funkcioniše i bez ovog zakona, jer vi dobro znate da to može. Ali, ovo je politička obaveza.
Opština Surdulica je u prethodnom mandatu lokalne samouprave bila radikalska, ali smo u dva upravna okruga, Pčinjskom i Jablaničkom, proglašeni od evropskih i međunarodnih institucija za lidera održivog razvoja i bili smo opština koja je dobila najveći broj projekata od Evropske agencije za rekonstrukciju.
Znate li zašto? Zato što su to bili projekti regionalnog i subregionalnog karaktera. Dobili smo projekat koji se odnosi na Vlasinsko jezero, za zaštitu i očuvanje vodnog resursa, ali i zaštitu vodotokova, i to na jugu, za opštine Surdulica, Vladičin Han, Leskovac, a na severu – Crnu Travu i Vlasotince, bilo bi mi drago da ministar to čuje, i dalje, niz tok Južne Morave.
Osnovni infrastrukturni preduslov za razvoj turističkog centra Vlasina, kao jednog od desetak prioriteta i turističkih brendova Srbije, jedan od tri prioriteta u klasteru istočne Srbije, po strategiji razvoja turizma Srbije. Poštovali smo sve i strateške i planske akte, koji su nas obavezivali da to uradimo.
Znate li zašto smo dobijali novac? Samo zato što su projekti bili regionalnog, odnosno subregionalnog karaktera. Imali smo problem dole što u okruženju nismo imali rukovodstvo s takvom svešću, a da to dobije neki svoj smisao. Pokretali smo niz inicijativa. Znate vi, bili ste i prisutni, čuli ste i znate o svemu. Zaista, nije imao ko da nas prati dole, a za dosta inicijativa koje su na republičkom nivou bile predstavljene, nažalost, nije bilo sluha. Konkretno, u ovom programu nam niste bili partner vi niti bilo ko iz Vlade, ovo nema veze s Vladom.
Onda smo definisali, kroz program MIR, prostornu stratešku plansku dokumentaciju i sve su to programi, projekti regionalnog, subregionalnog karaktera, upravo onakvi na kakvima insistira EU, evropske institucije, ali se sve to nije podrazumevalo donošenjem jednog ovakvog zakona, i vi to dobro znate.
Vi ste, gospođo ministre, jednom uredbom Vlade mogli da stavite u funkciju koncept ravnomernog regionalnog razvoja i da kažete da nijedna lokalna samouprava neće dobiti podršku Vlade Republike Srbije ukoliko svoje projekte ne bude definisala kao subregionalne i regionalne, da šira zajednica na tom nivou upravnog okruga ima koristi od toga. Time ste mogli da rešite stvari.
Vama nije cilj regionalni razvoj, vama je cilj regionalizacija Srbije, iz koje će proisteći rasparčavanje Srbije. Čiji je to cilj? Mi zaista ne znamo da li je to vaš ili cilj nekog drugog, koji vi sprovodite, da li američke administracije ili evropske, sasvim je svejedno. Ovo nije zakon koji stimuliše regionalni razvoj.
Uradili smo, takođe, radili smo projekte koji se odnose i na opštine iz susedne Republike Bugarske, i to su projekti regionalnog karaktera. Njima nije smetalo, u Evropskoj su uniji, ali su prepoznali da ti projekti imaju smisao i da ih vredi podržati, da vredi u partnerski odnos ulaziti s opštinama u Srbiji koje pametno, racionalno i dobro razmišljaju. O tim projektima sam govorio pre nekoliko dana, kada je ovde bio gospodin Mrkonjić.
Taj projekat je urađen i odnosi se na mrežu puteva – 132 kilometra putne infrastrukture za područje koje je vaše ministarstvo definisalo kao turistički brend i regionalni turistički proizvod u Srbiji, za Vlasinsko jezero; i vi ste definisali taj klaster i definisali ste ga kao internacionalni brend. Mi definišemo i uradimo to, uradimo projektnu dokumentaciju, i to stane. Nema para, ne može da se investira u to.
To vam je primer. Započeli smo plansku i stratešku dokumentaciju i bili ste u obavezi da obezbedite još 60 miliona dinara iz budžeta RS da se dokumentacija regionalnog planskog karaktera završi. Te pare ste povukli, zato što nesposobna lokalna administracija, koju ste pre nekoliko dana posetili, nije svoje obaveze izmirila na vreme i pare ste dali u opštinu Vranje, da date podršku tamo jednom drugom projektu, koji je potpuno besmislen, koji ne bi bio besmislen kada bi se radio na osnovu planske i strateške dokumentacije. To je projekat skijališta na Besnoj kobili. Novac ste utrošili u projekte bez jednog jedinog strateškog dokumenta.
Sad nas ubeđujete, nas koji smo imali s vama dole, na terenu, iskustvo, da ste zaista opredeljeni da na osnovu razvojnih dokumenata definišete ravnomerni regionalni, odnosno uravnoteženi razvoj Republike Srbije.
Ima ovde niz projekata o kojima bismo mogli da pričamo do sutra, ali, znate, ponekad imam osećaj, kada je ova Vlada u pitanju, da to nailazi na jedan zid, ili – na jedno uvo uđe, na drugo izađe. Opet kažem – na svu sreću, zaista sam ubeđen da ovakvo političko definisanje političkog ekonomskog puta Srbije neće još dugo trajati, ali ostavićemo da me vreme potvrdi ili demantuje.
Ovaj zakon je, apsolutno, u suprotnosti s Ustavom. Malopre sam rekao da je u suprotnosti s onim članovima na koje ste se upravo pozvali i koje ste definisali kao ustavni osnov za usvajanje ovog zakona.
To je član 97. tačka 9) i tačka 12). U tački 9) se kaže da se uređuje održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštita i unapređenje biljnog i životinjskog sveta; proizvodnja, promet itd. U ovom članu se spominje samo održivi razvoj, i to nije sporno. U tački 12) kažete da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje razvoj RS, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike.
Kada je u pitanju regija i kategorija regije, ona se spominje jedino u članu 94, ali u geografskom smislu. Na taj član ste se, takođe, pozvali u obrazloženju, ali isključivo u geografskom kontekstu, a ne u političkom. Zbog toga smatramo da je zakon neustavan, a da smo u pravu, govorite i vi koji zbog istog najavljujete ustavne promene.
Ovde treba prokomentarisati i vaš odnos prema KiM-u kroz zakon. Kako je moguće, ako su vam dobre namere, da KiM definišete samo kao region, a ne kao subjekat regionalizacije? Kako je moguće da je Vojvodina subjekat regionalizacije a KiM nije? Kako je to moguće? Ako se pozivate na Ustav i ako kažete da je ovaj zakon, kako Vlatko Ratković kaže u ovom izveštaju Odbora, u skladu s Ustavom, kako je moguće da autonomne pokrajine budu definisane kao dva regiona, a subjekti regionalizacije su samo Vojvodina, grad Beograd i ostali, a KiM nije?
Možda smatrate, gospođo Kalanović, da vi ne možete da sprovodite regionalni razvoj na KiM-u, ili možda tu nadležnost i obavezu prepuštate nekom drugom, a Boris Tadić ide po svetu i traži da se Kosovo ne prima u regionalne institucije. On traži da ga ne primaju, a vi ga u zakonu zaobilazite.
Zašto u ovom zakonu za Kosovo i Metohiju niste definisali sve one nadležnosti koje ste definisali za Vojvodinu? Pa, član 20. ovoga zakona govori o Vojvodini kao subjektu regionalizacije. Posle člana 20. je Beograd, a nije AP Kosovo i Metohija. Pa, jasno je to meni, to je manifestacija odnosa Vlade Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji.
Slažem se, gospođo ministre, ako delite mišljenje sa mnom, da je Kosovo i Metohija okupirano. Slažem se s vama, okupatoru ste blagoslov da dođe dali vi, kad ste prihvatili Euleks. Ali, znate, jako lošu poruku šaljemo, nije ništa smešno, to je žalosno. Kakvu poruku šaljete Međunarodnoj zajednici za perspektivu? S kojim pravom ćete raspolagati Kosovom i Metohijom u pregovorima, u razgovorima, u tim ''nadljudskim'' diplomatskim misijama vašim, kada ga sami izopštavate iz svojih zakona? Kakvo pravo mi imamo na to? Ili ćete, možda, u duhu ravnomernog regionalnog razvoja sutra, usloviti regionalni razvoj, odnosno partnerske odnose Kosova, tzv. Kosova, i južne Srbije. Borićete se za carinske olakšice itd. Vidim, insistira se da se stavlja carina na prelazima.
To je problem. Suprotno pričamo o ovom zakonu. To na najbolji način oslikava i ilustruje prirodu vlasti koju, između ostalih, i vi ovde predstavljate.
Bilo bi mi jako drago da mi objasnite šta je to oblast i da li, kao teritorijalnu kategoriju ili teritoriju, Ustav poznaje oblast? Čak i kad bismo prihvatili zakon, da kažemo, evo, dobar je, napravićemo regione, šta će oblast? Kakva oblast? Šta je to oblast? Onda kažete, ali poštovaćemo princip koji definiše Ustav, nećemo cepati okruge. Stalo vam do okruga, a cepate Srbiju.
Da li neko u Srbiji zna kakav je do sada bio smisao postojanja tih upravnih okruga, načelstva po okruzima? Da li neko zna za šta su oni služili? Služili su samo za vaša politička potkusurivanja i da u koalicionim podelama zadovoljite nečije sitne, ovakve ili onakve interese.
Ne bih želeo da generalizujem stvari. Bilo je načelstava u okruzima koja su se zaista korektno u ovom kontekstu ponašala. Na nivou Pčinjskog i Jablaničkog okruga je postojalo razumevanje i napravili smo Razvojnu regionalnu agenciju, ali ta razvojna regionalna agencija nema nikakve veze s državom. Nastala je kao interes, prepoznat interes javnog i tog tzv. nepopularnog, po meni, nevladinog sektora, ali su zaista bili u funkciji nekih projekata dole na jugu Srbije.
Dok smo se mi bavili projektima, čime ste se bavili vi, gospođo? Ne vi lično, vaša vlada i vaš politički koncept.
Malopre sam spomenuo, a sada bih da prokomentarišem nekoliko eklatantnih primera ravnomernog regionalnog razvoja s juga Srbije.
Da li je vaša investicija ''Zamber'' u Vranju u duhu ravnomernog regionalnog razvoja? Vaš šef je bio da je otvori. Kamen-temeljac je položio zajedno s gospodinom Đilasom i ta investicija je bila u funkciji zapošljavanja 3.000 radnika u Vranju. Šta ste uradili s tim? Vi ste svoje finansijske obaveze izmirili. Onaj ko je obećao investiciju, nije, a ministar malopre kaže – država se zaštitila.
Kako da zaštitimo građane koje ste u predizbornoj kampanji obmanuli? Bili tu, država se zaštitila, sve je bilo u funkciji predizbornih obećanja. Danas, u srcu Vranja, taj objekat propada. Samo što se ne uruši to što je od njega napravljeno. Urastao je i u korov i u travu. To je spomenik ravnomernog regionalnog razvoja koji vi sprovodite devet godina.
Evo još jednog primera, gospođo ministar, iz Surdulice. Ovo je ugovor koji je Vlada, odnosno Ministarstvo potpisalo s javnim preduzećem – Direkcijom za građevinsko zemljište i puteve opštine Surdulica, a ugovor se odnosi, gospođo ministre, na sufinansiranje Programa upravljanja predelom izuzetnih odlika, Vlasina, za 2008. godinu.
Ovde je uredno direktor podneo zahtev za finansiranje, a Vlada dala saglasnost na Program upravljanja predelom izuzetnih odlika, pa su se onda obavezali po ovom ugovoru.
Znači, vaše učešće, pošto se malopre hvalite podrškom države, bilo je 1.600.000 dinara.
Dame se smeju, nije to puno, slažem se, ali za vas ovde u Beogradu. Za vas ovde nije puno ništa. Nije puno ni 38.000.000 za ''Ušće'', nije puno ni 40.000.000 za ''Luku''. Za vas su to sve sitnice. Znate? Ali, za područje o kom govorite da je 15 puta siromašnije od ovog ovde gde vi živite i podsmevate se Srbiji, 1.600.000 dinara je zaista puno.
U ugovoru stoji da ćete uplatu ugovorenih sredstava izvršiti u roku od 10 dana od dana zaključivanja ugovora. Onda ste prvu uplatu dali u januaru, polovinu novca, drugu polovinu novca niste dali. Svaki peti dan vas zovu odozdo, ne vas, Vladu RS, nadležno ministarstvo. Nismo tu, nismo tu, nismo tu. Sada ćete vi da nas ubeđujete u ravnomerni regionalni razvoj. Kada se tako odnosite prema 1.600.000 dinara, šta da očekujemo za nešto drugo?
Ovo je zaista smisleno. Ovo su stvari koje treba da naiđu na podršku Vlade, bez obzira na to o kome se radi, o G17 plus, o DS-u, SRS-u, sasvim je svejedno. Ovo su programi i poslovi koji su u funkciji regionalnog razvoja i podizanja i ekonomskog i svakog drugog nivoa življenja tih ljudi dole, na jugu Srbije.
Veći je efekat sve ovo, nego što je sva vaša priča danas o regionalnom razvoju, o uravnoteženosti, o vašem opredeljenju da smanjite siromaštvo, da napravite socijalnu koheziju itd. Danas govorite ovde o policentričnosti. Kakva policentričnost? Ne pravi se policentričnost tako što ćete napraviti pet Novih Beograda. Sada ćemo mi iz Surdulice da idemo u Niš da kukamo za pare, ili će onaj iz Kučeva da ide u Zaječar da kuka za pare, jer će tamo da ga razumeju. Ovaj ga u Beogradu nije razumeo, ovaj će da ga razume. Mi smo rasli na drveću, ne znamo ništa. Ubeđujete nas ovde da je ovo koncept ravnomernog regionalnog razvoja. Zaista nema smisla.
Rekao sam malopre, gospođo ministre, radi ravnomernog regionalnog razvoja, Srbiji treba, pre svega, jaka lokalna samouprava, ali ravnomerni regionalni razvoj ne sme da u celoj svojoj priči ima politički prizvuk.
Ponavljam, vi ste imali mehanizme i način da naterate lokalna rukovodstva, da im podignete svest u ovih devet godina o značaju i ravnomernog regionalnog razvoja, i regionalnih i subregionalnih projekata. To ste mogli, da ste zaista hteli, u poslednjih devet godina, koliko ste na vlasti. Vi ste jedini koji ste sve ovo vreme u Srbiji na vlasti, kojima, objektivno, niko nije smetao i svi su za vas bili prihvatljivi. Zaista ste mogli da uradite nešto u tom smislu.
Ono što treba reći, zaboravio sam malopre da kažem, gospođo ministre, odnosi se na razvojne dokumente. Zašto su i Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo ostali gluvi na insistiranje SRS-a da se planska dokumentacija uradi?
Sve se nekako uklopilo i izašlo na površinu kada je u pitanju regionalni razvoj, odnosno regionalizacija. Pravdali ste neusvajanje planskih dokumenata, odnosno prostornog plana kojim bi sve ovo bilo definisano, postojanjem Strategije prostornog razvoja Republike Srbije. U toj strategiji, Srbija bi bila definisana sa sedam regiona. Zato prostorni plan niste usvajali.
Sada ćete tu strategiju, kako volite da kažete, da ugradite u prostorni plan Republike i ona će biti deo novog prostornog plana Srbije, ali će činjenica da će biti ugrađena da obaveže one koji će se prostornim planovima Srbije baviti da ih definišu u duhu regionalizacije, odnosno ovih sedam regiona, najpre, statističkih regija, a kasnije, kako smo čuli, administrativnih, odnosno regija koje će imati pravni subjektivitet.
To je loše. To je dokaz da ste bili spremni da nauku zloupotrebite u političke svrhe i to nam daje pravo na svaku opasku i kritiku koju smo na vaš račun uputili danas i koju ćemo da uputimo u raspravi u pojedinostima, a očekujemo da i u raspravi u pojedinostima, s mnogo argumenata, osporimo ovu vašu nameru koju ste danas izneli pred poslanike Skupštine Republike Srbije.
Jako je bitno, kada je regionalni razvoj u pitanju, postaviti pitanje da li će ustavne promene koje najavljujete definisati da sve ostale regije imaju iz budžeta Republike Srbije, kao i Vojvodina, sedam posto, ili nešto drugo predviđate u tom smislu? Kako će to da se rešava?
Da li će ovaj zakon, gospođo ministre, predstavljati uvertiru, da li će dati okvire, osnov da se kroz dokumentaciju, stratešku, plansku, definiše mreža naših naselja u Srbiji? Da li je ona sporna? Da li će biti menjana? Kako ćete uklopiti ovaj koncept regionalnog razvoja?
Postoji niz pitanja koje ćemo, takođe, da otvorimo. Još jednu stvar želim samo da istaknem. Insistirali ste danas da ovaj zakon obezbeđuje Srbiji pretpristupne fondove i da je ovo neki novi uslov za ulazak Srbije u EU.
SRS smatra da je osnovni uslov ulaska Srbije ne u EU, nego u društvo bogatih i razvijenijih, pre svega, definisanje i razvijanje evropskih suštinskih standarda u Srbiji, a to ne podrazumeva samo zakon o regionalizaciji. To podrazumeva mnogo toga, borbu protiv korupcije, borbu protiv kriminala, borbu za koju ova vlada, očigledno, nema kapaciteta da je povede. To podrazumeva standarde u oblasti ekonomije, u oblasti privrede, socijalne politike, demografske politike itd.
Vi ste u periodu koji je iza nas pokazali da nemate političkog kapaciteta kao Vlada da se time bavite, nemate političko opredeljenje da se time bavite i sve to što kao evropske zakone u ovom parlamentu predstavljate, zaista predstavlja jednu farsu, besmisleno je i na neki način je podsmeh građanima. Zaista se nadamo da nećete još dugo imati priliku da se na takav način bavite razvojem i perspektivom Srbije, jer Srbiji treba drugačiji razvoj, bolja perspektiva, treba joj budućnost, ali to ne možete da joj obezbedite vi.
Ovaj i svi drugi zakoni koje donosite samo služe da promenite statistiku koja govori o tome da ste određeni broj zakona usvojili. Suštinski, mnogi zakoni koje ste pred nas izneli Srbiji ništa nisu doneli, neprimenljivi su, čekaju 2010, 2011. ili 2015. godinu, a ovaj koji je danas pred nama ne samo da neće biti primenljiv, već je osnovni i najveći njegov problem što je po svojoj suštini destruktivan i što znači inicijaciju u političko cepanje Srbije, uništavanje našeg nacionalnog državnog tkiva, našeg nacionalnog bića. Zahvaljujem.

Gospođo ministre, što se tiče vaše stranke, u mojoj opštini, da li će vam se svideti ili neće, ne želim da budem maliciozan kao što je danas bio gospodin ministar, vi u političkom smislu ništa ne predstavljate. Nikada niste prešli cenzus. Ne znam da li još uvek postojite ili ne. Suština mog javljanja nije to.
Očigledno je da danas niste s pažnjom slušali sve što sam vam rekao, a tiče se projekata u mojoj opštini; bili ste posvećeni tom veselom društvu pored vas koje se sve vreme smeje. Upravo sam vama rekao da ste vi, kao predstavnici Vlade, oni se i sada smeju pored vas, gospođo ministre, vama iza leđa, taj kraj prepoznali kao strateški interes ove države, definisali ga; Vlada Republike Srbije definisala ga je kao strateški interes Republike i mi smo, sledeći odredbe Vlade, ne praveći ideološke sertifikacije, pravili razvojne dokumente i projekte koji će biti apsolutno u funkciji regionalnog razvoja celog tog kraja.
Ovi projekti o kojima pričate, o kanalizaciji, o ovome, o onome, nesposobnoj lokalnoj vlasti posle nas u Surdulici u nasleđe smo ostavili mi iz SRS-a i umesto da kapom i noktima grebu da ih sprovode, da se bave njima, jer su od javnog značaja i od javnog interesa, oni se bave kursadžijama, bave se bazenima, bave se nadgradnjom zgrade opštinske uprave, besmislenim projektima koji nikakvog ekonomskog efekta i smisla nemaju. To je bila suština moje priče i zaista mi je drago što ste i vi konstatovali da je jedna lokalna samouprava, koju su vodili srpski radikali, pokazala i prepoznala moderne i savremene ekonomske principe i standarde. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ovo se odnosi na gospodina Mrkonjića koji je malopre našao za shodno da se obrati poslanicima, a rekao je da je rasprava o ovim kreditima, odnosno uzimanje i povlačenje kredita u vrednosti od 175.000.000 evra od dve banke, kako je on to rekao, restrukturiranje putne privrede. Za SRS ovi krediti mogu da budu sve, ali da se definišu kao restrukturiranje putne privrede svakako ne mogu.
Na početku današnjeg zasedanja Boris Aleksić, kao ovlašćeni predstavnik, izrazio je bojazan da će povlačenje kredita radi refinansiranja, odnosno zaduživanje države ili javnog preduzeća radi vraćanja dugova, biti predstavljeno kao ubrizgavanje 175.000.000 u putnu privredu.
Saglasni smo da je to državi potrebno. Mnoge države koje su zbog različitih istorijskih okolnosti bile ruinirane su svoju ekonomiju, i sebe, podigle zahvaljujući javnim redovima, investicijama u oblasti putne infrastrukture, ali ovo o čemu danas govorimo definitivno nije restrukturiranje putne privrede u Srbiji. Sve aspekte sa kojih mi gledamo na ova kreditna zaduživanja, odnosno osporavamo nameru izvršne vlasti da ih tako predstavi, pokušaću u nekoliko rečenica i nekoliko minuta da obrazložim i predstavim.
Kada govorimo o vrednosti, odnosno o iznosu pomenutih kredita, da bi javnost i poslanici stekli adekvatnu sliku koliko je to, možda je najbolje da svako od nas ko je imao priliku da prisustvuje sednici Skupštine pre nekoliko dana napravi paralelu sa ciframa o kojima je kolega Aleksandar Martinović govorio kada je pričao o pojavama u medijskom svetu Srbije i činjenici da dva čoveka kontrolišu mnogo veći novac u odnosu na novac koji ćemo kroz dva kredita povući i, što je ironija i licemerje, za taj novac država ima obavezu da da garancije, odnosno da to prođe skupštinsku proceduru.
Vratio bih se na početak ove današnje rasprave, kada su poslanici opozicije izrazili skepsu u odnosu na ovaj zakon, odnosno tražili od predstavnika predlagača da obrazloži zašto u predlozima zakona nema kamata, nema rokova, nema grejs-perioda itd. Morate se složiti, gospođo ministre, da su ti zahtevi bili zaista opravdani. Ne insistiram na tome da je trebalo da ove vrednosti budu unete u tekst zakona, ali, ako ste zaista hteli da budete odgovorni, morali ste da pošaljete u Skupštinu prateći akt uz ovaj zakon.
Kasnije ste za govornicom Skupštine Republike Srbije rekli i kolike su kamate i koji su rokovi, sve ono što je poslanike interesovalo.
Čak ste na kraju izrazili svoju spremnost da zakon, odnosno ugovore koji su potpisani u potpunosti napravite transparentnim, odnosno date javnosti na uvid.
Postavlja se pitanje šta je bio problem da se proceduralno, administrativno sve reši, možda nije bilo roka? Jedan ugovor ste potpisali 29. maja, je l' tako? Ali, složićete se sa mnom i oko ovoga: ova dva zakona jasno govore da povlačenje sredstava od kreditora ne bi bilo dovedeno u pitanje čak i da nismo danas o ovim zakonima raspravljali. Po prvom zakonu, ti rokovi ističu 30. juna.
Znači, imali ste prostora, i vi i skupštinska služba, da ovo administrativno uredite na način kako bi to trebalo da se uradi, da otklonite svaku senku i sumnju u vaše namere, ako zaista nisu loše namere, i mislim da bismo raspravu možda počeli u drugačijem tonu, baveći se konkretnim i suštinskim stvarima koje se podrazumevaju i koje se nalaze u predmetnim ugovorima, odnosno u zakonima kojima bi te ugovore trebalo da ratifikujemo.
Srpska radikalna stranka, da se razumemo, programski i koncepcijski ne osporava ekonomsku kategoriju davanja garancija. Smatramo da jedina dodirna tačka države i kapitala, odnosno kreditnog zaduživanja sme i može da bude upravo davanje garancije. Izuzetni su slučajevi kada država može da se zaduži, kada je u pitanju budžetski deficit, ali kada država ima kapaciteta da to iz realnih prihoda u kratkom vremenskom periodu vrati. Kao najodgovorniji čovek, bar kada su u pitanju finansije u ovoj državi, složićete se sa mnom da smo ekonomski apsolutno nespremni da odgovaramo na kredite.
Malopre ste rekli da ovi aranžmani sa Međunarodnim monetarnim fondom nisu krediti, nemaju takav status. Kakav god status da imaju, objektivno će biti teret i budžetu i prihodnoj strani i svima onima koji su poreski obveznici, naročito ako prodiskutujemo o strukturi te tri milijarde, kako će i na šta će biti utrošene ili gde će biti plasirane. Ali, to je verovatno priča za neki novi rebalans, za koji očekujemo da će da dođe, a da li će ga biti ili neće, vreme će pokazati.
Nemamo ništa protiv toga što se država ovde javlja kao garant, ali država mora zaista da se zamisli kome daje garanciju. Dajete garanciju preduzeću koje posluje sa gubitkom, dajete garanciju preduzeću koje je u porodici 14 preduzeća koja su, samo u prošloj godini, državi napravili dug od 1.600.000.000 evra. Mislim da znate o čemu pričam, od 15 javnih preduzeća, samo je „Telekom“ poslovao sa dobitkom, svi su ostali bili sa gubitkom.
Ali, da ironija bude veća, na indirektan način Vlada Republike Srbije upravlja ovim preduzećem, država je osnivač. Slušali smo malopre od niza poslanika da upravni odbor bira Vlada. Koji su ljudi bili u upravnim odborima ovog preduzeća? Smatramo da država neodgovorno ulazi u tu priču. Razumemo i potrebe onih kojima Javno preduzeće duguje, ali to ne možemo da zloupotrebljavamo i ne možemo sada brinuti za sve te ljude, stičući ovde jeftine političke poene, a na drugoj strani praviti možda nesagledivu štetu. Ovo kreditno zaduživanje, odnosno davanje garancija može da se tumači i na način da je u svemu ovome država prepoznala svoju šansu da prebije svoje dugove sa ovim javnim preduzećem, pa će obaveze, ukoliko dužnik i ne vrati kredit, država da preuzme na sebe, da kroz pet narednih godina, posle jedne godine grejs-perioda, vraća ta sredstva i da prebije svoje dugove sa Javnim preduzećem.
Može i tako da se gleda na stvar, ali to je zaista neozbiljno. Zaduživanje radi vraćanja dugova, morate da prihvatite ovu konstataciju i činjenicu, za SRS definitivno ne predstavlja restrukturiranje putne privrede.
Ja ću sada na jednom vrlo interesantnom primeru kroz svoju priču da pokažem da ne može da se prepozna koncept izvršne vlasti o značaju javnih radova, odnosno promeni strukture izvoza ove države. Žao mi je što gospodin Mrkonjić nije tu, ali pretpostavljam da je svoju karijeru gradio na gradilištima širom sveta, kada je Srbija bila prepoznatljiva po svom neimarstvu.
Ako govorimo o strukturi našeg izvoza, gospođo ministre, koja je jako važna za budžetske prihode odnosno za promenu bilansa, odnosno deficita, na drugom mestu posle poljoprivrede Srbija bi morala kao izvozni proizvod da ponudi svoju građevinsku odnosno putnu privredu, građevinsku operativu itd. Ali, jednostavno, u svemu ovome to se ne prepoznaje. Zaista bismo bili spremni da podržimo garancije, ali kada bismo u tim kreditima prepoznali investiranje, kada bismo tim kreditima pomogli našoj građevinskoj operativi da se pojavi na nekom međunarodnom tenderu, da dobijemo tender koji će obezbediti profitni priliv, koji će puniti devizne rezerve, koji će ekonomsku krvnu sliku ove države da menja. Ovo je presipanje iz šupljeg u prazno.
Evo jednog primera da sam u pravu, gospođo ministre, kada kažem da Vlada nema koncept kada su u pitanju putna infrastruktura, javni radovi, održivi projekti.
Da li je ova država pokazala interesovanje da se, recimo, javi na tender za izgradnju autoputa Boljare - Bar u Crnoj Gori? To je autoput, projekat koji ima status koncesije i, zamislite ironiju, tu koncesiju su dobili Hrvati, i to splitsko građevinsko preduzeće u konzorcijumu sa Institutom za saobraćaj Hrvatske. Oni su prepoznali značaj i smisao partnerstva javnog i privatnog sektora, javili se i dobili taj posao. Prvi su rangirani. Šta je to kod nas zatajilo? Ne postoji postupak ili reč Vlade i ministra ili bilo koga ko će me ubediti da nemamo ljudske resurse, kapacitete, znanje ili bilo šta drugo da odgovorimo tim neimarskim izazovima.
Podsetiću vas na jednu činjenicu u vezi sa tim projektom – pravim digresiju jer je jako bitno, mnogo govori o strategiji i konceptu izvršne vlasti u Srbiji – četrnaest miliona evra košta kilometar puta na najkompleksnijoj i najsloženijoj deonici! Zamislite kakav bi devizni priliv Srbija od svega toga imala i kako bismo odgovarali izazovima ekonomskih problema i krize koji su pred nama da smo uspeli da našu građevinsku operativu, zašto ne i Javno preduzeće „Putevi Srbije“, angažujemo dole. Ko je zatajio? Zatajili su svi, od naše diplomatije do naše ekonomije.
Sada pričamo o 175.000.000 evra koje ćemo, istina, ubrizgati, slažem se, među neke naše izvođače ili podizvođače, ali to se suštinski neće osetiti. Da zaista postoji opredeljenje ove države da se bavi perspektivama i, ponavljam, državnim projektima, danas bismo govorili o povlačenju novca koji bi zaista obezbedio nova radna mesta, javne radove, podizanje ekonomskih prilika u Srbiji.
Takođe, gospodine ministre, hteo sam da kroz ovu priču kažem, bez obzira na našu ideološku i političku suprotstavljenost, da, ako ništa drugo, vi bar imate hrabrosti, lupite toj vašoj vladi o sto i tražite od nadležnih ministara i premijera da u ovu skupštinu pošalje zakon o planiranju i izgradnji. Zašto, gospodine ministre? Dok god SRS sedi ovde, na tome će insistirati. Ili ćemo vas naterati da to uradite ili ćemo vas oterati, pa ćemo mi to da uradimo. Ali, planska dokumentacija, zakon o planiranju i izgradnji, urbanistički planovi... Zašto sve to govorim, gospodine ministre? Ova država ili ovaj saziv, ova skupština je, čini mi se, do sada dala garancije na ko zna koliko stotina miliona evra kredita koje niste do sad mogli da povučete, a niste ih mogli povući zbog činjenice da ne postoji projektna dokumentacija.
Zamislite besmisao da oni koji promovišu evropske vrednosti i vode Srbiju u Evropu traže pare, izglasaju garanciju, potvrde ugovore a nemaju projektnu dokumentaciju za puteve. Pa, ko će nas doživeti ozbiljno? Kakva je to poruka potencijalnim investitorima ili kakvu sliku ostavljamo o nama? Za to ne možete optužiti za opstrukciju opoziciju, konkretno SRS. To je ono što se vama stavlja na teret. Ali, priču da se to vama stavlja na teret i da ste za to vi kao Vlada i izvršna vlast odgovorni, i ova i sve vlade unazad od 2000. godine, pokušavamo danas da sakrijemo pričom da je ovo restrukturiranje putne privrede.
Mi bismo, gospodine ministre, zaista želeli da se naša putna infrastruktura i putna privreda restrukturira, želeli bismo javne radove; želeli bismo da se naša država, kao ozbiljna država koja prepoznaje srpske nacionalne interese, ekonomske, pojavi i u Crnoj Gori i svuda u svetu gde se godinama unazad pojavljivala. Međutim, čini mi se da ne postoji koncept u Vladi, da Vlada ne prepoznaje ni viziju, ni koncept, niti vidi Srbiju u narednom periodu od pet ili deset godina, opterećena nekim jeftinim, niskim i potpuno bezvrednim problemima koji je tište jer je žrtva kompromisa i funkcioniše po principu stihije, od danas do sutra. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, kroz vašu diskusiju sam prepoznao dve stvari. Najpre, vi i ja smo saglasni oko mnogo toga, a sa druge strane, stekao sam utisak da vi kao ministar i predstavnik izvršne vlasti pokušavate mene, kao opozicionog poslanika, da ubedite ili da mi stavite do znanja šta to sve u ovoj državi ne valja, ne štima ili je loše. Tu sam potpuno saglasan sa vama.
Hoću ovo da vam kažem. Kada je u pitanju restrukturiranje, nisam osporavao potrebu restrukturiranja, ali, gospodine ministre (time ću završiti, neću više da polemišem, odnosno da repliciramo jedan drugom), kada je restrukturiranje u pitanju, vi u postupak restrukturiranja ulazite sa ljudima koji su najodgovorniji za nestanak svih velikih građevinskih preduzeća u ovoj državi. Srpska radikalna stranka zbog te činjenice izražava bojazan da ćete postupak restrukturiranja privesti kraju onako kako bi to odgovaralo interesima države, odnosno Republike Srbije. Hvala vam.

Gospodine ministre, složićete se sa konstatacijom da je teško smislenim amandmanima menjati besmisleni zakon. To da je Predlog o izmenama i dopunama Zakona besmislen možda najviše pokazuje i demonstrira Vlada, koja je, između ostalog, i vas poslala da branite zakon o spoljnim poslovima, a pre vas ministra finansija. Ali za nas, za SRS, o odnosu prema ovom zakonu ponajviše govori činjenica da se Odbor nije održao, s jedne strane, a sa druge strane, da je tokom cele rasprave tu svega desetak, petnaestak poslanika skupštinske većine. No, da nemate dilemu - oni nisu izbačeni, oni su za sve ovo nezainteresovani.
Za nas je besmisleno da se gotovo u junu predlaže zakon kojim se odlaže primena određenih odredaba od 1. januara 2009. godine na 1. januar 2010. godine i to stavljate u proceduru po hitnom postupku. A sa druge strane, u obrazloženju ovog teksta zakona nas ubeđujete da je zakon važan, odnosno istim predviđate određene nove nadležnosti ministru, diskreciona prava u kontekstu osnivanja savetodavnih tela sastavljenih od uglednih stručnjaka, odnosno definisanje da bez konkursa mogu da se primaju radnici itd. Ovo sve ukazuje samo na činjenicu da ovaj zakon, kao i mnoge druge zakone, uređuje stihija. Stihija koja vodi ovu vladu, stihija koja definiše političke prilike u našoj državi i stihija koja definiše naše diplomatske napore, poslove i funkcionisanje. Za SRS ovaj zakon je apsolutno neprihvatljiv upravo zbog činjenica koje smo izneli i, ponavljam, teško, čak i da su prihvaćeni svi amandmani koje smo podneli, da biste bilo šta suštinski mogli da promenite.

Podneo sam amandman na član 2. stav 1. tačka 33) Predloga zakona i predvideo da se posle reči "stočarsku" dodaju reči "i drugu". U slučaju da je Vlada prihvatila amandman, tačka 33) bi glasila – poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj pravna lica, preduzetnici i fizička lica obavljaju stočarsku i drugu proizvodnju.
U obrazloženju kojim je odbijen ovaj amandman stoji – da se amandman ne prihvata iz razloga što je definicija u predmetnom članu sačinjena u skladu sa, pazite ovo, naučnim i stručnim znanjima i na način na koji je to pitanje uređeno u većini evropskih zemalja, te se u predloženom amandmanu ne radi o pravno-tehničkoj redakciji teksta, već o suštinskim izmenama koje nisu obrazložene i opravdane.
Zaista se slažem da je ova kategorija poljoprivredno gazdinstvo termin u duhu evroatlantskih integracija, da ste ga tako baš uskladili i definisali, ali mogao bih ovo obrazloženje da prihvatim da smo našim amandmanom predvideli da reč "stočarsko" izbacite, pošto se zakon odnosi na stočarsku proizvodnju.
Ali, gospodine ministre, morate prihvatiti činjenicu da poljoprivredna gazdinstva ne obavljaju samo proizvodnju u oblasti stočarstva. Poljoprivredna gazdinstva se bave i proizvodnjom nekih drugih poljoprivrednih kultura, pa smo se time vodili i rukovodili. Ponavljam i smatram da suštinski našim predlogom, kako ste naveli, ovaj član ne bismo promenili, mislim da bi bio potpuniji i imali ste zaista razloga dovoljno da prihvatite ovaj amandman.

Gospodine ministre, mi zaista smatramo da je zakon koji će urediti oblast korišćenja ili davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta bitan, da je potreban Srbiji, ali smo kroz broj amandmana i njihovu suštinu pokušali da pokažemo da dovodimo u sumnju najozbiljnije da će to ovaj i ovakav zakon moći da uradi i da ćete kroz ovakva zakonska rešenja uspeti da sve ono što ste naveli u obrazloženju ovog zakona sprovedete u praksu, realizujete, odnosno ostvarite.
Na takav stav daje nam za pravo činjenica da problemi korišćenja poljoprivrednog zemljišta i zemljišta uopšte u Srbiji ne proističu iz nedostatka zakonske regulative ili njene nedorečenosti. Proističu, pre svega, iz zloupotreba kojima su skloni i spremni ljudi bliski izvršnoj vlasti, i na koje su spremni ljudi iz pojedinih političkih i finansijskih centara moći.
O tim istim ljudima u ovoj raspravi o svim zakonima o poljoprivredi bilo je dosta reči, naročito iz poslaničke grupe SRS. Nama je zaista drago što ste se, kada je reč o tim istima, jednom rečju nazvanim tajkunima, u velikoj meri i vi saglasili i složili s nama da su prisutni i da zloupotrebljavajući zakone i političku volju pojedinaca deluju i na ovu oblast. Mi smatramo, takođe, gospodine ministre, da adekvatnog rešavanja poljoprivrednog zemljišta nema bez definisanja planske dokumentacije, koja bi na adekvatan način rešila i istretirala i poljoprivredno zemljište.
Gospodine ministre, dok god ne apstrahujete politički i ekonomski moć i uticaj pojedinaca na lokalnom nivou, da lokalne skupštine donose odluke poput ove u Rumi, odnosno Staroj Pazovi, urediti oblast korišćenja poljoprivrednog zemljišta neće se moći.

Dame i gospodo narodni poslanici, u jutrošnjoj diskusiji neko je rekao da je ovo set zakona koji nas približava EU i SRS ne može da se složi s tim zbog činjenice da zakoni jesu pisani u duhu evropskih standarda, ali da su standardi u oblasti poljoprivrede u Srbiji takvi da ovi zakoni objektivno neće biti primenjivi.
Stvari bi možda bile drugačije kada bi se Vlada, odnosno izvršna vlast, konkretno i vaše Ministarstvo, gospodine ministre, ponašali malo drugačije.
Ispred sebe imam jedno rešenje vašeg ministarstva kojim se odbija kao neosnovan zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava za podizanje višegodišnjeg proizvoda zasada za 2008. godinu i u obrazloženju tog istog rešenja stoji da poljoprivredni proizvođač nije prijavio tačnu strukturu biljne proizvodnje, odnosno parcele na kojima je podignut novi zasad ribizla – ogrozd.
Za vaše obaveštenje, ispred sebe imam takođe, gospodine ministre, fakture, otpremnice, deklaraciju – sertifikat tog istog poljoprivrednog proizvođača i, kao krunu svega, zapisnik inspekcije koju je uradila Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede i u kojoj je konstatovano da je poljoprivredni proizvođač podneo sve u skladu sa zakonom, odnosno sa uredbom Vlade. Možete da dobijete kada završim.
Interesuje me da li je ovo praksa, da li je ovo presedan i da li smatrate da ćete, ukoliko Vlada Republike Srbije, konkretno i vaše Ministarstvo, budu nastavili da se ponašaju ovako u odnosu na poljoprivredne proizvođače ili one koji su zainteresovani, u pristojnom vremenskom periodu izgraditi standarde u oblasti poljoprivrede, pa da zakoni koji su u duhu evropskih budu u Srbiji primenjivi?

Gospodine ministre, u članu 57. u stavu 1. predložili smo da se umesto reči – ministar ubaci reč – ministarstvo.

Naime, taj član glasi da ministar izdaje dozvolu za pružanje usluga u oblasti sredstava za zaštitu bilja na rok od tri godine.

Pažljivo sam vas slušao malopre kada ste na jedan sličan amandman dali obrazloženje da postoje akti i dokumenti koji objektivno moraju da budu potpisani s vaše strane i apsolutno smo saglasni sa tim.

Da smo saglasni s tim i da podržavamo, na neki način, takav stav, govori i činjenica da smo u istom članu, u stavu 3. koji kaže da stručni ispit iz oblasti sredstava za zaštitu bilja se polaže pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar, nismo predvideli izmene, niti smo u stavu 5. koji kaže da ministar propisuje program i način polaganja stručnog ispita iz oblasti sredstava za zaštitu bilja predložili izmene.

Smatramo da je celishodno i racionalno da u stavu 1. umesto reči – ministar ubacite reč – ministarstvo.

Da to možete kao mogućnost i varijantu da prihvatite, mislim da ste do znanja stavili poslanicima i u obrazloženju teksta ovog zakona, gde ste analizirajući članove zakona, u obrazloženju člana 57. stavili vi da ministarstvo izdaje dozvolu za pružanje usluga u oblasti sredstava za zaštitu bilja na period od tri godine.