Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, reklamiram povredu člana 103. stava 3. i člana 106. tačka 4. Nema potrebe da citiram, citirali su član 103, samo ću citirati član 106, koji kaže u alineji 4. da se opomena izriče narodnom poslaniku ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora.
Gospođo predsedniče, juče sam bio za ovom govornicom i sve ovo što se navodi u članu i 103. i 106. mi se desilo, nisam bio u mogućnosti da odgovorim i pola mog vremena je proteklo u raspravi sa poslanicima koji su dobacivali. Ali, to ne zameram, oni su očigledno imali nameru da se solidarišu sa vama i da vam na takav način pomognu.
Vi ste njihov izbor i to je u redu, ali ne možete primenjivati dvostruke aršine kada je reč o primeni Poslovnika, naročito sa vaše strane, jer vi niste samo narodni poslanik, vi ste svakako predsednik Skupštine i to vas u najvećoj meri obavezuje na sve ovo.
Ono što hoću takođe u ovom kontekstu da kažem jeste i činjenica da ste poslanicima SRS izrekli opomene, i to prvoj dvojici koji nisu bili u situaciji da govore zbog dobacivanja sa ove leve strane. Ta mera izricanja opomene nosi sa sobom neke finansijske konsekvence koje u principu nisu bitne, ali mislim da nisu opravdane sa vaše strane i mislim da ne bi bilo loše da te opomene povučete.
Vi očigledno ili niste spremni ili niste u situaciji da se sa problemom koji u ovoj skupštini imate suočite. Neću nikada da prihvatim činjenicu da ste vi deo žutog miljea i žutog ambijenta i, eto, pokušao bih i na ovaj način da apelujem na vas. Neko vas je malopre podsetio na neke druge članove Poslovnika, kojima možete da obavite određene konsultacije, da prihvatite nešto što je realnost i stvarnost.
Gospođo predsedniče, evropski principi, evropske vrednosti i demokratski principi ne mogu se promovisati uz paralelno kršenje izborne volje građana, otimanjem mandata i prekrajanje izborne volje. Još jednom vas molim da iskoristite svoj politički autoritet, ne da omogućite rad po dnevnom redu, nego da vratite mandate SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsednice, izričem povredu Poslovnika u članu 98. Citiraću stav 2. i 3. tog člana, gde se kaže - predsednik Skupštine određuje pauzu u radu sednice da bi se izvršile konsultacije ili pribavilo mišljenje. Stav 3 - prekida se rad Skupštine u drugim slučajevima, ako to Narodna skupština zaključi.
Dame i gospodo, juče smo bili svedoci, sednica Skupštine prekidana je u dva navrata mimo onog, da kažem, nepisanog pravila i onog termina od 14 do 15 časova. Čini mi se da je gospođa predsednik Skupštine tada te prekide pravdala potrebama da se obave konsultacije sa predsednicima poslaničkih grupa.
Očigledno da određene konsultacije nisu urodile plodom. Sednica je nastavljena evo i danas. Pre jedno sat, sat i po prekinuta je sednica Skupštine. Gospođa predsednik, nisam čuo, ako jesam gospođo potpredsedniče ispravićete me, u obrazloženju nisam čuo da je to uradila zbog potrebe da obavi određene konsultacije. U drugom slučaju mogla je da prekine sednicu, ali ako to odluči Narodna skupština.
Sada me interesuje, a očekivao sam da će gospođa Đukić-Dejanović doći da nastavi ovu sednicu, da nas obavesti da je taj prekid imao određeni smisao, da se eventualne konsultacije, ukoliko je zbog njih prekinuta sednica, obavljene i da su dale ili nisu neki efekat.
Međutim, eto, gospođa Čomić sada ste tu vi i očekujem, kao što ste preuzeli odgovornost da predsedavate i da vodite sednicu, očekujem da možete da imate informaciju i možete da nam kažete, meni i svim poslanicima u parlamentu, zbog čega je sednica prekinuta malopre.
Da li su konsultacije obavljane? Da li su urodile plodom? Da li postoji dobra volja ili minimum volje da se skupštinska većina, vlast u Srbiji odredi prema problemu koji je sama inspirisala i u kome učestvuje? Da li je spremna da se, vladajući se demokratskim principima, odredi prema problemu otimanja mandata SRS i da li će iskoristiti mehanizme da se oteti mandati SRS vrate. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za reklamiranje Poslovnika pre pola sata-sat, ali sticajem okolnosti tek sada sam došao na red.
Naravno, tu je gospođa Čomić, hteo sam da reklamiram povredu Poslovnika u članu 106, kojim se reguliše i definiše izricanje opomena narodnim poslanicima i vezaću se konkretno za izricanje opomene mom kolegi Aleksandru Martinoviću.
Gospođo Đukić-Dejanović, gospodinu Martinoviću predsedavajući je, u momentu kada niste bili u ovoj sali, izrekao opomenu potpuno neopravdano i neodgovorno. Rekli ste da ste obavešteni i da imate saznanja kako se to desilo. Gospodin Martinović u momentu izricanja opomene uopšte nije bio za govornicom. Bio je dva ili tri koraka od govornice i sav njegov teret, zbog kojeg mu je izrečena opomena, bila je činjenica što je rekao da će se ponovo javiti za repliku, da izađe za govornicu.
Ne sporim ta vaša diskreciona prava koja su malopre bila spominjana i pravo da procenjujete kome ćete i kako da izričete opomene, ali ovo je moj treći ili četvrti izlazak za govornicu, i uporno sam insistirao u svim obraćanjima i evo, u svom četvrtom obraćanju, opet ću da pokušam da apelujem na vas da možete da primenjujete sve što vam Poslovnik daje za pravo.
Malopre je ovde bilo komentara u toku dana da ćemo se iznositi iz Skupštine, ni to nije problem, ni to nije nešto na šta nismo spremni i na šta SRS nije navikla ili nije doživela u onim prljavim i ružnim 90-tim, kako su nas plašili vaši koaliconi partneri u kampanji, a bogami i u ovim 2000-tim godinama otkako je DOS došao na vlast.
Još jednom vam kažem, vi pokušavate problem da rešite na način na koji ga nećete rešiti. S obzirom da je danas u toku dana takođe sugerisano da sam rekao nešto zbog čega bi trebalo da povedem računa, odnosno da u budućim obraćanjima pripazim, spominjao sam neko otimanje.
Voleo bih da dobijem od vas informaciju koja je to reč u srpskom rečniku ili vokabularu kojom se otimanje zamenjuje, pa ću ubuduće da je koristim kad izlazim za ovu govornicu i, naravno, kako se zove to kada neko sedi u ovom parlamentu, a na izborima nije bio i na izborima svoje mandate i svoja mesta nije zaslužio.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana Poslovnika na koji se pozvala i gospođa Nada Kolundžija malopre, član 104. stav 2, koji kaže da treba da se obraćamo jedni drugima sa uvažavanjem.
Gospođo Kolundžija, vi ste sa ove govornice u jednoj svojoj tiradi ...
(Predsednik: Zamolila bih da omogućite da čujemo gospodina poslanika. Izvinite, nisam čula koji član Poslovnika? Vratiću vam vreme, izvolite.)
Hteo sam da reklamiram član 104. Poslovnika. Inspirisala me je tirada gospođe Nade Kolundžije o navodnom žaljenju građana Republike Srbije, kako ih maltretiramo, kako im zloupotrebljavamo i trošimo vreme, ali s obzirom da sam dobio neke sugestije, završiću svoju priču.
Mislim da ova priča danas nije završena, dugujete nam nešto, odgovore o poslaničkim mandatima koji su mimo volje građana oduzeti SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, na 1. strani ovog dokumenta koji bi trebalo da bude izveštaj, gospodin prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade, ministar unutrašnjih poslova i, šta znam, ko sve ne, kaže da želi da nas informiše da je na osnovu ovog izveštaja doneo odluku o suspenziji i pokretanju disciplinskog postupka protiv šestorice policijskih službenika, zabranio je upotrebu, da ne čitam dalje, gumenih metaka bez načina na koji to zakon predviđa itd.
Ako je bilo ko u ovom parlamentu i, uopšte, u Srbiji, očekivao da će ove mere koje je naložio gospodin ministar predstavljati satisfakciju za ovo što se 29. dešavalo u Beogradu, ili za ono što je iz njegovog ugla definisano i stavljeno u ovaj izveštaj, onda se za nekog takvog može reći da je drzak i da je neodgovoran.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste, čini mi se, došli prilično nespremni na ovu skupštinu. Kako su tekle konsultacije, vi najbolje znate. Podsetiću vas da ste vi uzeli obavezu da obavestite ovo najviše predstavničko telo u Srbiji da će ministar, a tada je bilo za sedam ili deset dana, Skupštini podneti izveštaj o tim događajima. To se tada nije desilo. Od tada do danas prošlo je mesec dana.
SRS je tada pokazala da je opredeljena i da je istrajna da se do istine dođe i da će sva politička, demokratska i parlamentarna sredstva za to da koristi.
U tom danu smo vam pokazali da to možemo, ali smo već sutra pokazali da smo spremni na dogovor i na kompromis, da damo doprinos da se iz različitih uglova određeni sporazumi, tekstovi i dokumenti u ovoj Skupštini razmotre i usvoje.
Od tada je prošlo, ponavljam, gotovo mesec dana i ovaj izveštaj ste, u ovakvoj formi, ovakav kakav jeste, izneli pred nas poslanike. Od gospodina Dačića više nisam očekivao, ali čini mi se da ste vi neoprezno preuzeli tada jednu obavezu na sebe – da ćete nas o tome informisati blagovremeno.
Vi ste jedan od ljudi koji je trasirao, ili kreirao politički put Ivice Dačića.
Mogli ste da prepoznate i da znate koliki su njegovi gabariti, kvaliteti i potencijali da ovakav izveštaj uradi, odnosno da se sa problemom koji Srbija objektivno ima suoči na adekvatan način.

Sada ću da završim.
Pošto neću da zloupotrebljavam govornicu, ukoliko treba, javiću se, ali je neukusno tretirati bilo čiji izlazak za ovu govornicu kao opstrukciju. Ako bude potrebe, javiću se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika, koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Ono na šta se pozivam reklamirajući povredu jeste činjenica da se nekoliko poslanika skupštinske većine o svemu ovome što SRS danas pokušava da izvesti izrazila kao da je to zloupotrebljavanje skupštinske govornice. Naime, Skupština i skupštinska govornica služi za to da se raspravlja, da polemišemo i diskutujemo, a ono što je danas u ovoj skupštini prisutno – jeste zloupotreba poslaničkih mandata, zloupotreba i prekrajanje izborne volje građana.
To je ono sa čim svi vi koji pripadate skupštinskoj većini treba da se suočite i da na Ustavom i zakonom predviđen način taj problem rešite.
Ono što, takođe, danas, u principu, predstavlja narušavanje dostojanstva Skupštine, jeste i činjenica da predstavnici skupštinske većine izlaze za govornicu i lamentiraju nad sudbinom Srbije, kako ih, navodno, opozicija sprečava da Srbiju vode u evropske integracije i kako smo mi prepreka evropskom putu Srbije, a u proteklih osam godina imali su priliku da pokažu, da dokažu koliko su istinski privrženi evropskim vrednostima i sprovođenju principa Evropske unije i evropskih standarda.

Vratite mi taj minut.
Gospođo predsedniče, reklamirao sam povredu član 104. jer su poslanici skupštinske većine obmanjivali i poslanike i javnost koja nas gleda na televiziji. Nemoguće je i nije tačno da SRS osporava ili brani da Srbija dođe na belu šengensku listu, kada zakone koje hoćete da usvajamo sutra šaljete dva dana pred zasedanje; tražite da ih usvajamo po hitnom postupku, a primenjivaće se za četiri, šest, devet meseci, ili godinu dana. U obrazloženje tih zakona stavljate da Srbiju očekuje da ispuni mnogo toga, da spremi u tehničkom i u svakom drugom smislu da bi bila moguća ...
Gospodine Milivojeviću, izvinjavam se, jeste li mi vi rekli?

Prema tome, imali ste osam godina vremena da svoja evropska opredeljenja pokažete.
Koliko ste strateških dokumenata nacionalnog karaktera usvojili? Koliko ste se i na kakav način bavili ispunjenjem, ili da kažem percepcijom značaja ispunjenja standarda u oblasti zaštite životne sredine?
Gospodo iz ''žutog preduzeća'', ova država nema uređen katastar nepokretnosti. To znači da ne znamo gde su nam međe, ne znamo šta je privatno, a šta državno. Gospođo Čomić, ne izmišljam.

Gospođo Čomić, drskost kojoj ste skloni kad sedite tu, uopšte vam ne stoji. Dozvolite mi da završim ovo što sam započeo.
Ministar u vašoj vladi, za koju ste vi glasali, rekao je da će katastar o kome sam pričao Srbija dobiti tek 2010. godine. To znači da Srbija ne zna gde su joj međe, to znači da Srbija ne zna šta je privatno a šta državno ...

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da ovih poslednjih nekoliko dana i nedelja politički život u Srbiji doživljava vrhunac svog neukusa.
Sve ono što se dešavalo od momenta sazivanja konstitutivne sednice Skupštine, ovakva skupština i skupštinska i poslanička kombinatorika i prebrojavanje, govore i upućuju na zaključak da se u Srbiji u budućnosti, bar kada je politika u pitanju, ne može desiti ništa što predstavlja iznenađenje ili nešto neočekivano. Podsetiću vas, poslednjih nekoliko dana doživeli smo da poslanici skupštinske većine aplaudiraju sami sebi, jer su u jednom momentu obezbedili 126 poslanika da nastave sednicu.
Gospodin Boško Ristić nas je uveravao da sve ono što nije izričito zabranjeno Ustavom nije ni nemoguće, doživeli smo da pišete i ponovo usvajate zakone koje niste usklađivali sa Ustavom, nego sa ličnim potrebama i ambicijama pojedinaca koji će u narednom periodu činiti politički establišment u Srbiji.
U jednoj takvoj atmosferi parlament u Srbiji danas treba da izabere vladu koja će rukovoditi Srbijom i naravno političku platformu na koju će se ta vlada oslanjati.
Gospodine Cvetkoviću, danas ne bih da komentarišem o personalnom sastavu vaše vlade jer je vi niste ni pravili. Možda bih se malo osvrnuo na političku platformu, odnosno politički koncept kojim ćete se rukovoditi, koji ste pretpostavljam vi pokušali da pretočite u ovaj ekspoze, a dotaći ću se njega jer smatram da je jako loš, jer predstavlja kontinuitet jedne politike koja se u Srbiji zapatila 2000. godine i koja je destruisala naš ekonomski sistem, politički sistem, naše nacionalne vrednosti, naš kulturni sistem i sve ostalo.
Koje su to tri stvari oko kojih bih se pozabavio? To su socijalna pravda, nacionalno pomirenje i te tzv. evropske integracije, sve ono što nam nudite u proteklih osam godina.
Kada kažete da nudite socijalnu pravdu, postavljam pitanje s razlogom: koji su to ekonomski parametri na kojima temeljite jednu takvu ponudu? Da li je to rast društvenog bruto proizvoda, da li je to smanjenje javne potrošnje, da li je to spoljnotrgovinski suficit, da li su to nova radna mesta koja ste nudili ovih osam godina?
Mislim da svega toga u Srbiji nema, a tako nešto govori i ekonomska javnost u Srbiji, stručnjaci Ekonomskog instituta, gde ste i bili, i čini mi se da nije i suviše odgovorno ponuditi socijalnu pravdu samo zato što ste socijaliste uveli u vladu. Ono što je pomalo vrhunac malicioznosti je činjenica da nam ideologiju socijalne pravde danas u Srbiji prodaju oni koji su za osam godina vlasti u Srbiji, kako je to danas moderno reći, uštekali 8, 12 ili 13 miliona evra.
Govorite o nacionalnom pomirenju. O nacionalnom pomirenju govorite vi koji ste generator i inspirator svih podela u Srbiji poslednjih osam godina. Da vas podsetim, vi ste nas delili na napredne i na nazadne, vi ste nas delili na evropske i antievropske, delili ste nas na građane prvog i drugog reda, a sada biste da nas smirite.
Danas se u Srbiji mire predsedništva dve političke stranke. Čak ne bih rekao da se mire stranke nego samo predsedništva dve političke stranke i mislim da je to i suviše malo da bi se sakrile sve podele i razdori koje ste posejali u Srbiji u poslednjih osam godina.
Činjenica jeste da je u Srbiji danas nacionalno poverenje objektivno potrebno. SRS je proteklih meseci ili godina pokazala da je na tako nešto apsolutno spremna, to smo pokazali kada je u pitanju Ustav Republike Srbije, pre svega i naravno Kosovo i Metohija, ali čini mi se i da je to deo tog neukusa s početka ove moje priče, da vi koji se toliko upinjete i trudite da se predstavite kao političke opcije internacionalističke vokacije, nudite Srbiji nacionalno pomirenje. Čini mi se da vam to što je nacionalno ili folklorno stavlja ili pravi jedan priličito opor ili gorak ukus u ustima.
Ono što je naravno najbitnije, to su te tzv. evropske integracije, koje opet nudite osam godina. Ko vam je branio da nas ovih osam godina uvedete u Evropsku uniju? Problem je što te evropske integracije podrazumevaju i određene obaveze, odnosno ispunjenje određenih standarda. Jedino čime ste se bavili to je ispunjenje haških obaveza, i to u onom delu koji ne definiše Ustav Republike Srbije, a to je da se borite i da štitite svakog građanina Republike Srbije koji se nalazi u haškom kazamatu.
Ili da prokomentarišemo standarde i vrednosti koji su u političkom smislu prihvatljivi za svakoga, a nameće ih EU. To su određene vrednosti koje obezbeđuju ekonomski razvoj ovoj državi, koje obezbeđuju kulturnu afirmaciju, koje nam obezbeđuju naučni i tehnološki razvoj. Postavlja se objektivno pitanje: šta ste za ovih osam godina uradili da Srbiju spremite i da joj obezbedite kapacitete na osnovu kojih će trošiti pare iz evropskih fondova, kojih su vam puna usta. Niste uradili apsolutno ništa.
Na samom kraju, ne znam koliko će ova vlada trajati. U jedno sam sasvim siguran, dok osvedočeni levičari, osvedočeni srpski levičari Mlađan Dinkić i Vuk Drašković budu ustajali na levu nogu, pošto im sada sve što je s leva onako prija, ta će vlada da traje. Prvo jutro koje dočekaju na desnoj nozi steći će se uslovi, kako vi to kažete, da se vlada rasturi i da se raspišu novi izbori. Želim vam da trajete što kraće, a Srbiji neka je bog na pomoći.