Gospođo predsedniče, izašao sam da reklamiram povredu Poslovnika, član 103. i 104, koji već hoćete, sasvim je svejedno, jer ima elemenata i u jednom i u drugom.
Smatram da se vi ophodite prema poslanicima, naročito poslanicima SRS, sa jako malo uvažavanja i time kršite dostojanstvo Skupštine. Juče ste u 11.30 prekinuli sednicu Skupštine, pozivajući se na Poslovnik naravno, obrazlažući prekid da je potrebno da obavite konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, a da posle toga izađete iz zgrade Skupštine, pretpostavljam odete u Vladu ili na Andrićev venac i obavite neke dodatne razgovore.
U 16.00 časova sednica Skupštine je nastavljena bez ijednog jedinog obrazloženja i reči od četiri sata pauze koje se objektivno posvetili nečemu. Možda gospođa Čomić nije bila ovlašćena da u vaše ime to govori i priča. Posle ste došli vi i posle pola sata, jedne tirade koju smo čuli sa ove govornice, ne naravno vaše, nego sa leve strane, opet ste prekinuli sednicu.
Danas sednicu nastavljamo u istoj atmosferi, bez ijednog jedinog odgovora. Vi izađete, odnosno date sebi za pravo da predlažete ili sugerišete poslanicima SRS da shvatimo težinu i značaj zakona koje treba da usvajamo. Mi to u potpunosti shvatamo, i značaj, i vrednost i smisao.
Međutim, postavlja se pitanje da li ste uopšte spremni da izađete iz ove situacije. Vi niste dužni da molite bilo koga da shvata značaj zakona, a još manje imate pravo da budete talac Vlade Republike Srbije i, nažalost, iskriminalizovanih vladinih nameštenika, ovaj put Bojana Krišta.
Kakvu poruku šaljete nama u Srbiji, kakvu poruku šaljete vašoj, da kažem, evropskoj perspektivi? Da li će posle ovoga i ovakvog ćutanja Vlade, i vas i nas u Skupštini, pre svega predstavnika skupštinske većine, da li će vam biti otvorena vrata pretpristupnih fondova?
Da li put u Srbiju vodi preko Dizeldorfa? Da li je Bojan Krišto egzemplar naših evropskih perspektiva?
Nad tim treba da se zamislite, a ne da ubeđujete nas sa desne strane koliko su bitni i važni zakoni koji su na dnevnom redu. I o njima hoćemo da pričamo, i o njima imamo šta da vam kažemo. Ali, dužni ste da u ime Skupštine Republike Srbije i poslanika, pre svega SRS koji su ovaj posao pokrenuli, privedete kraju posao i one koji su lopovi i kriminalci izvedete pred lice pravde. Ako neko ima pravo na to u ovoj državi, to je Skupština Republike Srbije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, javljam se po Poslovniku i na osnovu člana 226. tražim od vas jednu informaciju. Vi ćete, pretpostavljam, to proslediti kome treba.
Tražim od vas informaciju - šta je to još potrebno da poslanici SRS ukažu ili urade u ovom parlamentu pa da dobijemo adekvatnu reakciju Vlade Republike Srbije na ove zastrašujuće podatke? Mi već mesec dana slušamo, permanentno, priču za ovom govornicom kako neko nemilosrdno pljačka i krade državu Srbiju i njene građane. Još uvek adekvatna reakcija Vlade na to nije bila, odnosno nije odrađena.
I, posle ovakvih navoda i činjenica, neko sa leve strane će da izađe i sa ove govornice brani i promoviše evropske vrednosti u Srbiji. Moralne ili ne znam ni ja kakve vrednosti. To je ironija i licemerje. U kakvoj državi živimo, možda možete u državi da sakrijete od javnosti, međutim, od Evrope ne možete ništa da sakrijete. Čak su i oni prepoznali, vide i vrlo dobro znaju šta radite i čime se bavite. Da nije tako, izveštaj Evropske komisije ne bi bio onakav kakav jeste. Oni ovo sve, očigledno, znaju i pre nas, i više nego mi i, što je poražavajuće, više nego javnost Srbije.
Evo, sada dolazimo do zaključka da odredbe čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine imaju svoj puni smisao. Javnost u Srbiji bi bila uskraćena za sve ovo da ne postoje ta dva člana poslovnika o radu Narodne skupštine.
Napraviću jednu paralelu s ovim. Možda ćete se zainteresovati za ovo, gospođo Čomić, i vi, pošto ste, pretpostavljam, iz Novog Sada. Pazite sada ironiju. Ovo možete i vi, gospođo ministre, da slušate.
(Snežana Malović, sa mesta: Slušam sve.)
I treba. U subotu, 22. novembra, a ja dolazim iz kraja koji je, između ostalog, poznat po trubačima, jedan od orkestara iz tog kraja je bio u Novom Sadu, svirali su na jednoj svadbi.
Pazite sad ovo, između 14.00 i 14.10 sati, dok su mladenci bili na venčanju, policija je došla, orkestru oduzela instrumente, privela ih u policiju, privela ih kod sudije za prekršaje, kod izvesne Anite Ristić, koja je svim članovima orkestra izrekla mandatnu kaznu od 8.000 dinara zbog remećenja javnog reda i mira.
E, to su evropske vrednosti koje promovišete vi sa leve strane, a s druge strane gospodin Krišto će da spava, uživa i baškari se u svojim milijardama.
Zahvaljujem i izvinjavam se zbog prekoračenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa čl. 226. Poslovnika Narodne skupštine i hteo bih da postavim pitanje Ministarstvu energetike u Vladi Republike Srbije.
Pitanje bih ovako definisao – šta je resorno ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije, konkretno preduzela na stvaranju administrativnih preduslova za realizaciju projekata u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora energije, odnosno alternativnih izvora energije?
Ovo je nešto što naizgled možda ne može da se dovede u kontekst ove priče, ali svakako da može. Evropska komisija se, baveći se Srbijom i u ovom kontekstu, odnosno u oblasti energetike, izjasnila vrlo rezervisano i kada je energetika u pitanju, jer je definisano da je najmanje napretka zabeleženo u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
S obzirom da su naredna godina i godine koje dolaze godine u kojima će Srbija svakako biti, kada je električna energija u pitanju, u deficitu, nameće nam se pitanje i obaveza da alternativu obezbedimo. Bićemo prinuđeni ili na uvoz, što je svakako loše, zbog sveukupnih ekonomskih prilika, ili ćemo morati da obezbeđujemo domaće proizvodne kapacitete.
S obzirom da Srbija ima velike komparativne prednosti i resurse u oblasti alternativnih izvora energije, odnosno obnovljivih izvora energije, postavlja se pitanje zašto lokalne zajednice ili zainteresovani investitori u Srbiji nailaze na administrativne prepreke od strane Vlade, odnosno svi oni koji u tome vide svoju razvojnu šansu, zbog nesposobnosti Vlade i administrativnih loših preduslova, ovakve projekte ne mogu da sprovode i definišu u svojim zajednicama.
Zato me interesuje – šta će Vlada preduzeti da se ove administrativne prepreke otklone kako bi se ravnomerni regionalni razvoj, u smislu o kom sam govorio, omogućio i obezbedio, šta je do sada uradila i koliko je sredstava potrebno za realizaciju ovoga?
Dao bih jedan predlog Ministarstvu energetike. Ukoliko ne budu u stanju da iz budžeta za narednu godinu odvoje sredstva za ovo, predložio bih da angažuju javnog tužioca, Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala, svakako sve nadležne državne organe, da odu na Aerodrom do Bojana Krišta i da primene zakon koji smo skoro usvojili, a to je oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Verujem da će tamo biti više nego dovoljno sredstava za realizaciju ovih projekata. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, vi ste prekršili odredbe člana 103. Poslovnika i svakako člana 104. Kada ste ukazivali gospodinu Krasiću na to da li može ili ne može da govori i opominjali ga pozvali ste se na stav 1. člana 103. i rekli da govornik isključivo može da govori o pitanju koje je na dnevnom redu. Ja tražim od vas objašnjenje; ukoliko niste u stanju, potražite stenografske beleške i recite poslanicima i Skupštini u kom delu svog govora je gospodin Krasić izašao iz teme koja je danas na dnevnom redu. O javnosti sudova pokušao je da govori sa aspekta jednog nakaznog sudskog procesa, koji je, između ostalog, javan. Vi slobodu izražavanja i politički aspekt govora ne možete da zamerate narodnim poslanicima. Iz normi pristojnosti i kulturnog ophođenja gospodin Krasić nije izašao.
Ovde Poslovnik lepo kaže, vi možete da reagujete, ali samo u slučajevima predviđenim Poslovnikom; zna se kada Poslovnik predviđa da možete ili imate pravo da prekinete govornika. Nijedan uslov nije bio ispunjen da to uradite gospodinu Krasiću. Između ostalog, i zbog toga ste mu oduzeli dva ili tri minuta u njegovoj raspravi, u raspravi sa njim, tako da o amandmanu nije govorio punih 15, nego celih 12 minuta, a objektivno je imao šta da kaže i objektivno nekom nije prijalo to što govori.
Mi smo danas na jedna vrlo racionalan i konstruktivan način počeli raspravu po dnevnom redu. Rasprava danas počinje u drugom pravcu isključivo zahvaljujući vama. Činjenica je da mi govorimo o sudovima, ali ova sala nije sud i vi morate da se suzdržite od toga da donosite i izričete političke presude onima iz opozicije koji ovde govore. Vi ih izričete na način na koji ste to uradili u slučaju gospodina Krasića. Ja vas molim, ukoliko ste voljni i iskreno spremni da budete konstruktivni, kao i poslanici SRS, budite ljubazni, suzdržite se od političkih sudova, nemojte da dovodite u pitanje način političkog ili stručnog izražavanja pojedinaca, konsultujte Poslovnik na pravi način.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa žaljenjem moram da konstatujem i da se složim sa obrazloženjem Vlade za odbijanje ovog amandmana. Naravno, amandman ste odbili ne zato što nema pravnog smisla ili osnova, nego zato što je potpuno promašen u gramatičkom smislu. Pokazuje jedno apsolutno nepoznavanje gramatike. U razloge za to neću da ulazim, a u suštinu priče ni predlagač amandmana nije hteo da uđe, tako da se ne bih ni ja njome bavio, bar ne kroz ovaj amandman.
Vidite, gospođo ministre, vi u ovom trenutku imate sreću što gospođa predsednik vaše poslaničke grupe Nada Kolundžija nije tu. Ne sumnjam da bi ona izašla, kao i malopre, i prihvatila ovaj amandman. Ali, ne bi ga prihvatila zato što on ima smisla, sada smo konstatovali da nema, nego s obzirom na činjenicu da je predložen od strane jedne grupacije u ovom parlamentu čiji legitimitet boravka u ovom parlamentu SRS najozbiljnije osporava i dovodi u pitanje.
To ukazuje na činjenicu da nije samo Gordana Čomić u nebranom grožđu, nego svi vi koji ste deo te političke grupe ili, da kažem, većine.
Vi možete i ne morate i ovaj put, ali ne bi bilo loše... Mislim da sada kroz ovaj amandman objektivno možemo da se vratimo na priču u vezi sa amandmanom oko kog se ovde prilično velika polemika otvorila. Mislim da ne bi bilo loše da u narednom periodu, kada budemo diskutovali o amandmanima, uzmete jedno aktivnije učešće i pristup ovoj priči. Od vas se malopre tražilo da izrazite, iznesete odnos Vlade prema činjenici da je predstavnik poslaničke grupe, odnosno poslaničke većine prihvatio jedan amandman koji je ozbiljno, sa nekoliko aspekata, doveden u pitanje.
Da se to ne bi ubuduće dešavalo, da vi ne biste bili, kako sam rekao, u nebranom grožđu, ne bi bilo loše da malo aktivnije uđete u celu ovu priču i da kada izrazimo želju ili potrebu da nam prenesete stav Vlade izađete za ovu govornicu i kažete kakav je vaš stav prema određenim amandmanima.
Prema tome, ne bih se iznenadio da Vlada, odnosno predstavnik poslaničke većine izađe i prihvati ovaj amandman, s obzirom na poreklo amandmana, a ne njegovu suštinu i smisao, odnosno nameru onoga koji ga je podneo. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste, ubeđen sam, kompetentni da date odgovor na pitanje zašto u Srbiji ovaj zakon do sada nije usvojen? Ako niste za to kompetentni kao ministar za državnu upravu, onda ste svakako kao član DS, s obzirom da je DS već po četvrti put član Vlade, od pet vlada koliko imamo posle petooktobarskih promena.
Mislim da oni koji sada insistiraju na usvajanju ovog zakona, do sada nisu imali interes da se zakon u Srbiji ovakav usvoji i da se određena oblast koja se pokušava ovom materijom regulisati reguliše.
Šta je to što je današnju prepodnevnu i popodnevnu raspravu okarakterisalo odnosi se na poslanike skupštinske većine, naravno, koji su o ovom zakonu govorili, koji nisu shvatili koliko je on dobar i afirmativan, pa su ipak imali potrebu nešto da kažu. Oni su se između ostalog u svojoj priči vezivali za udruženja kao što su Društvo inženjera i tehničara, Udruženje pčelara i tako neka, rekao bih po svojoj prirodi, benigna udruženja.
Čini mi se da niko od njih nije spomenuo udruženja kojima bi objektivno ovo zakonodavstvo trebalo da se bavi, a to su ona maligna udruženja u principu, Helsinški odbor, Građanske inicijative, Fond za otvoreno društvo, Žene u crnom itd.
Mislim da ste od svih prisutnih u ovoj sali jedini vi pomenuli pomenuta udruženja, i to pomenuli ste ih na jedan indirektni način. Parafraziraću vas, rekli ste - konačno možemo da imamo uvid u finansiranje pojedinih nevladinih organizacija.
Gospodine ministre, smatram da ste vi apsolutno i do sada imali uvid u to ko njih finansira, da ste to apsolutno znali, ali su objektivno i pored eventualne dobre namere svima vama da delujete na njih pozitivno u interesu države ruke bile zavezane.
To su udruženja i organizacije koje su gospodarile Srbijom u proteklih osam godina, osam godina, kako moj kolega Martinović kaže, i zove ih - godine koje su u Srbiji pojeli skakavci. To su bile nevladine organizacije koje su apsolutno imale dominaciju i inicijativu u odnosu na državne organe, pa između ostalog i ovaj zakon su pisali Sonja Liht, Miljenko Dereta i ostala družina.
Oni su svojim delovanjem, kojim bi ovaj zakon trebalo da se pozabavi u principu i u Srbiji, uništavali i destruisali nacionalno biće, naše kulturno, političko i istorijsko nasleđe, na jedan ozbiljan način su ovu državu diskreditovali, i državne organe, i pred domaćom ili pred međunarodnom javnošću. Trebaće nam decenije da se od takve činjenice operemo i izvadimo.
Naravno bilo je i korektnih organizacija i udruženja koje su finansirane spolja i javni sektor u Srbiji ili lokalne zajednice i lokalne samouprave su toga svesne i ti ljudi su, bez obzira na činjenicu da su novac dobijali spolja, bili jako korektni, poštovali su zakone i manire, i pisana i nepisana pravila ove države i ovog društva.
Ono, gospodine ministre, što je takođe danas bilo interesantno, što ste vi svakako rekli, a odnosi se na polemiku sa predstavnikom poslaničke grupe, gospodinom Slađanom Mijaljevićem, spominjali ste neku manjinu. On je na nedostatke ovih zakona ukazivao i vi ste to opravdavali tako da zbog manjine ne treba da uskratimo pravo većini da se udružuje, što predviđa ovaj zakon.
Vidite, u toku je rasprava, gospođo predsedniče, brzo ću da završim, u toku je rasprava o setu pravosudnih zakona, u kojoj smo se svi složili da je manjina u odnosu na većinu ostavila jedan vrlo ružan i prljav utisak o sistemu pravosuđa u Srbiji. To se može i ovde preneti. Ta manjina, koja je spremna na zloupotrebe o kojima ste rekli, takođe će omogućiti da se dešavaju zloupotrebe i prljavštine i u ovoj oblasti, koju biste vi ovim zakonom trebalo da isečete i da uskratite.
Čini mi se da dovoljno dobra regulativa u ovom zakonu ne postoji. Mislim da je on liberalniji nego što bi to trebalo da bude.
Na kraju, da privedem priču, što se tiče ovog zakona i uopšte položaja udruženja, mislim da se zakonom ništa neće promeniti. Oni koji su se bahato i destruktivno u Srbiji, kao udruženja i nevladine organizacije ponašali, ponašaće se i dalje, s obzirom da će biti pošteđeni i privilegovani od strane države, jer su ideološki i politički prihvatljivi za nju, a udruženja građana, kao što je udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM...
(Predsednik: Privedite kraju.)
... evo završavam, biće svakako i dalje, da kažem, marginalizovana, obijaće vrata državnih institucija da skrenu pažnju na sebe, da skrenu pažnju na probleme koje imamo na KiM. Zahvaljujem, a vama hvala na toleranciji.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS-a, osvrnuću se na jedan aspekat ovog zakona, odnosno osnovnog zakona i Predloga o izmenama i dopunama Zakona, koji baš i nisu bile spominjani s ove govornice u današnjoj raspravi. Svoje izlaganje završiću pitanjem, gospodine ministre, i voleo bih da mi, ako danas imate završnu reč, date odgovor na ovo pitanje. To je, pre svega, zbog poslanika SRS-a, onda i zbog građana u čije ime i postavljam pitanje kroz svoje izlaganje.
Naime, iz mog ugla i ugla tih ljudi, ozbiljno se dovodi u pitanje karakter, definiše se da zakon ima diskriminacioni karakter. Zbog čega to mislim?
Čini mi se da zakonopisac nije predvideo odgovornost i razumevanje prema ljudima koji, u skladu sa svojim verskim ubeđenjima i osećanjima, ne žele da prihvate, ne žele da imaju biometrijske pasoše. Ako se osvrnete na Ustav, čini mi se da za te ljude Ustav obezbeđuje i garantuje određena prava i slobode, to možete da nađete u članovima 19, 20, 21, sasvim je svejedno. Ukoliko želite da ih vidite, naći ćete ih i prepoznaćete ih.
Mislim da je država, definišući novu ličnu kartu, to imala na umu i predvidela je alternativu. Za ljude koji, u skladu sa svojim ubeđenjima, nisu želeli da imaju ličnu kartu sa čipom, data je alternativa i mogućnost. U ovom slučaju, svakako, nije.
Mislim da zbog ovoga zaslužujete kritiku, kao država i kao Vlada, s obzirom na to da je ova država imala mnogo više razumevanja za jednu znatnu manjinu koja, zbog svojih verskih ubeđenja i opredeljenja, recimo, u Vojsci nije želela da nosi pušku, i na to su, svakako, imali pravo. Danas pravoslavni vernici nemaju alternativu u odnosu na biometrijske pasoše.
Razumem da je interes, prioritet, želja ove vlade i vladajuće većine put u EU, ali morate, gospodine ministre, da prihvatite jednu činjenicu: gde god vam je želja državu da odvedete, da li na istok ili na zapad, taj put morate da ivičite ovom knjigom.
U skladu s tom knjigom, mislim da ste dužni da ispoštujete i uvažite određena prava kod dominantnog, u religioznom smislu, dela ovog naroda.
Nije li tako, taj put u EU se pretvori u slepu ulicu, ili u slepi put, na kome je Srbija već osmu godinu. Da je tako, daje mi za pravo i ovaj izveštaj Evropske komisije, odnosno Vladin sažetak, u kome, iako ste saželi i pokušali da prikrijete dosta toga što je tamo stavljeno, niste uspeli da sklonite činjenicu da, i po sudu Evropske komisije, stanje u oblasti poštovanja ljudskih i manjinskih prava nije na zavidnom nivou, odnosno nije onakvo kako se od Vlade očekuje.
U tom smislu i u tom kontekstu, gospodine Dačiću, od vas tražim odgovor na pitanje, danas ili kada želite, možete da uzmete stenografske beleške – da li će građani pravoslavne veroispovesti moći da se opredele da ne prihvate biometrijske pasoše i da li će im Ustavom zagarantovana prava i slobode na tako nešto biti ispoštovana, kada i kako?

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 226. i tražim informaciju od gospođe ministra.
Gospođo ministre, ovo je direktno vezano za vaše ministarstvo, molio bih vas za malo pažnje, na kraju priče ću da postavim pitanje.
Naime, informacija od 14. novembra 2008.godine, mesto Vranje, sledi - ukupno 34 od 36 poslovnica Apotekarske ustanove Vranje su od juče blokirane i zapečaćene po nalogu poreske uprave. Kako saznajemo, u svim objektima Apotekarske ustanove Vranje juče je počeo komisijski popis, a inspektori finansijske policije vrše detaljnu terensku kontrolu. Tim povodom oglasila se i direktorka apoteke Vranje, Jasmina Arsić, koja je u stranačkim prostorijama G17 plus, kojoj pripada, održala konferenciju za štampu.
Opštinski odbor G17 plus najoštrije je osudio postupanje poreske uprave i finansijskih inspektora, koji su započeli terensku kontrolu u svim objektima Apotekarske ustanove Vranje. Iz ove stranke tvrde da je nečuveno da zbog finansijske kontrole zatvore sve apoteke u regionu i preko 250.000 korisnika ostane uskraćeno za usluge ove ustanove.
Gospođa Arsić, direktorka apoteke Vranje, tvrdi da je 70 finansijskih inspektora u isto vreme oko 11,30 čekalo ispred svake od 36 apoteka u regionu da ona potpiše nalog kako bi započeli istragu, po nalogu Poreske uprave Vranje. Ona naglašava da je neodgovorno da se bez naloga o zatvaranju apoteka svaki od tih objekata zatvori i ljudi kojima su lekovi nužni ostave na cedilu.
Saznaje se u Poreskoj upravi da se ništa ne radi bez naloga, te da je u slučaju vranjske apoteke poštovana procedura, dok zvaničnici poreske uprave bez odobrenja iz Beograda nisu želeli da daju bilo kakve izjave. Uroš Trajković, predsednik Opštinskog odbora G17 plus, ističe da se njegova stranka upravo zalaže za transparentnost i odgovornost u radu, ali da je nečuveno da se na ovaj način postupa.
Štaviše, Trajković tvrdi da je pozadina politička igra, te da akciju vode iz Beograda i da iza nje stoji Demokratska stranka. Ove tvrdnje demantovao je prvi čovek vranjskih demokrata, gospodin Stefanović, i kaže da podržava svaku akciju u kojoj je borba protiv kriminala, ali i to da osuđuje postupanje mimo procedure ako ga je bilo.
Iz G17 plus uveravaju da su nadležne državne službe, ali i gradonačelnik Vranja osudili pokušaj da se apoteke u regionu zatvore i najavljuju ozbiljan razgovor sa koalicionim partnerima. I dok Trajković najavljuje preispitivanje odluke da se uđe u vlast na lokalu sa DS-om, nosioci javnih funkcija u gradu tvrde da su optužbe G17 plus na njihov račun besmislene i podsećaju da je gradonačelnik Zrenjanina sa svojim saradnicima takođe pod istragom... (Predsednik: Vreme.) evo završavam, samo još 15 sekundi... te da se državnim organima mora dozvoliti da rade svoj posao, makar se radilo i o predsedniku države.
Gospođo ministre, moje pitanje konkretno za vas - s obzirom da je finansijska policija pod vašom nadležnošću, da li je tačno da je akcija koordinirana iz Beograda, Krunske ili Andrićevog venca, sasvim je svejedno, ili su ovo redovne aktivnosti finansijske policije? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, mislim da jedino što se tiče ova tri zakona što objektivno ne može da vam se stavi na teret, odnosno što može da se pohvali jesu napori koje ste uložili da objedinite raspravu po ova tri zakona. Sve ostalo objektivno je besmisleno, osuđeno, pretpostavljam, na neuspeh.
Ali, da se ne bavimo formalnostima, vi ste, gospođo ministre, odnosno Vlada je u obrazloženjima za usvajanje ova dva zakona, između ostalog, napisala: da u ovim zakonima, u skladu sa direktivama EU, ova oblast se postavlja u stabilnije, preciznije i konzistentnije regulatorne okvire koji će predstavljati deo seta mera kojima se ublažavaju posledice krize na finansijskom tržištu.
U drugom zakonu, između ostalog, kažete da su mere potrebne usled, psihološkim faktorima izazvane, potrebe obezbeđenja sigurnosti ulagača i prilagođavanja sistema osiguranja depozita u zemljama u okruženju i zemljama EU.
Zašto sam ovo pročitao? Zato što poslednjih mesec, mesec i po dana, otkad je recesija u svetu prisutna, nijednog Vladinog činovnika niste mogli da čujete da ovako nešto kaže, ni vas, ni predsednika Vlade, ni potpredsednika, a onda ste danas došli na sednicu i rekli - nije sporno da finansijska kriza postoji.
Vaše kolege iz Vlade su otišle korak dalje. Na pitanje kako će se ekonomska kriza u svetu eventualno reflektovati na prilike u Srbiji, vaš potpredsednik, kolega u Vladi, gospodin Đelić, kaže: "Kriza je dobra za Srbiju, tu se krije velika šansa za napredak."
Posle mesec, mesec i po dana imamo set zakona kojim hoćemo ekonomske prilike u Srbiji da štitimo od krize u svetu. Mi smo poslednjih mesec, mesec i po dana, govoreći ovde ili o budžetu ili o nekim drugim zakonima, SRS, pokušali smo da ukažemo na potrebu definisanja i usvajanja seta, da kažem, interventnih mera. Predstavnici Vlade, kada su sedeli tu, gde sada sedite vi, konkretno sam govorio o tome kada sam pričao o zakonima kojima bi trebalo da damo garanciju za neke kredite, predstavnici Vlade su sa izvesnom dozom podsmeha gledali na to.
Posle toga je DSS podnela Predlog zakona koji ste odbili, kolege iz LDP su, takođe, davali neke predloge, nisu bili prihvaćeni. Evo, danas mi sada razgovaramo o zakonima koje je Vlada predložila i treba da ih usvojimo.
Šta bi u principu trebalo i kakve efekte da daju ovi zakoni? Čini mi se da bi trebalo da obezbede kreditnu aktivnost banaka, koje su inostrane, koje su prisutne na ovim prostorima, a čije će funkcionisanje objektivno u Srbiji zavisiti od ekonomskih prilika u svetu.
Sada bi se jedan manjak sredstava, koji će objektivno biti prisutan na bankarskom tržištu u Srbiji, a stručnjaci ga procenjuju na otprilike oko osam milijardi, izgradnjom poverenja Srbije i srpskog tržišta u banke trebalo bi iz domaće štednje da pokrijemo. Mislim da je nemoguće. Verujem da toliki novac u srpskoj slamarici ne postoji.
Opet sa ove govornice pozivaju opoziciju na odgovornost da glasamo za ove zakone. Glasamo ih u vreme kada su zbog neodgovornosti sa zakašnjenjem od mesec i po dana predloženi Skupštini.
Za tih mesec i po dana špekuliše se ozbiljno da su iz srpskih banaka, iz štednje povučene cifre od oko 500 miliona. Gde je tu odgovornost?
Da li postoji odgovornost kod Vlade zbog činjenice da je bankarsko tržište u Srbiji uskraćeno za taj novac? Ili, da odemo dalje, pošto se deklarišete kao evropske vlade, promovišete evropske standarde, postoji li odgovornost kod Vlade za uskraćenu mogućnost na zarade kroz kamate štediša koje su svoje pare povukle? Vi nam pričate o odgovornosti, Evropi, vrednostima i principima.
Zbog vremena, gospođo ministre, čini mi se da Srbiju ne očekuje ništa dobro u ekonomskom smislu u narednoj godini. Mislim da Vlada nije kadra da se izbori sa svim onim što se, kao problem, postavlja pred nju. Vi danas razgovarate sa MMF o ekonomskim aranžmanima koje uslovljavaju nerazumni zahtevi dva ili tri potpredsednika Vlade, ne znam koliko.
U narednoj godini nas očekuje svakako kreditna, odnosno hipotekarna kriza, povećanje kamata, otpuštanje radnika. Očekuje nas smanjenje direktnih investicija i sve će to u Srbiji stvoriti jednu vrlo neprijatnu ekonomsku sliku i priliku.
Mislim da bi najbolji paket mera mogao da se definiše kao smena ili ostavka ove vlade, i da se Vlada i ekonomske prilike u Srbiji objektivno povere ljudima koji na jedan kvalitetniji način razumeju surovu stvarnost ekonomskih prilika u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću vreme koje je preostalo. Napravio bih jedan kraći politički osvrt na set ovih pravosudnih zakona. Mislim da ćemo više vremena imati u raspravi u pojedinostima da uđemo u meritum i ovih, a i nekih drugih zakona iz ovog seta.
Ono što sam prvo primetio jutros, gospođo ministre, vi i predstavnici većine koji su imali apologetski odnos prema ovim zakonima, rekli su da bi ovi zakoni trebalo da obezbede, ova dva konkretno, nezavisnost sudstva.
Vi možete da napišete zakon mnogo dobro i mnogo lepo da ga pretočite na papir, možete za ovu govornicu da izvedete ljude koji će sa izuzetnim retorskim sposobnostima taj isti zakon da brane, ali morate da priznate za nezavisnost sudstva treba i nešto više, treba pre svega politička volja izvršne vlasti.
Na osnovu osmogodišnjeg iskustva koje je iza nas, u kojem je vaša stranka, DS, dominantno učestvovala u vlasti, mislim da ne možemo da steknemo utisak da je bila prisutna politička volja da sudstvo rasteretite uticaja politike, novca, pojedinaca i grupa.
Ono što je takođe interesantno jeste da zakoni u principu nisu izraz potreba građana Srbije definisanih kroz probleme koji su prisutni u pravosuđu. Oni su izraz potreba koje vam nameće Venecijanska komisija, pretpostavljam šačica pripravnika u Briselu itd, i mislim da efekte o kojima pričate na sva usta neće u praksi u Srbiji dati.
Šta je to što sam takođe primetio u setu ovih zakona? To je da u svim obrazloženjima koja se odnose na razloge za donošenje ovih zakona, uopšte i razloge za usvajanje po hitnom postupku, dominantno piše da je to potreba za usklađivanjem sa Ustavom na osnovu Ustavnog zakona. Slažem se, tu nema ništa sporno, sve što zakoni treba da definišu i predviđaju treba da se uskladi sa Ustavom, ali onda se jedan pogrešan zaključak nameće, da su svi problemi koji su nastali u pravosuđu u Srbiji iznikli zato što zakoni nisu bili usklađeni sa Ustavom.
Složićete se sa mnom da to nije tako, da su problemi u pravosuđu pre svega inicirani zbog činjenice da je sudstvo bilo nezavisno i naravno zbog dominantnog ponašanja one manjine nesavesnih nosilaca pravosudnih funkcija koji su, ponavljam, pravosudni sistem u Srbiji napravili takvim kakav on jeste danas.
S obzirom da nemam puno vremena, svakako bih još jednu stvar napomenuo koju sam takođe kroz ove zakone registrovao, a to je činjenica da ste i kroz set ovih pravosudnih zakona definisali vaš odnos prema Kosovu i Metohiji, i on uopšte ne odudara od evropskih intencija i namera.
To je naročito juče bilo ovde dotaknuto od strane nekoliko poslanika. Mislim da su neki poslanici i danas dotakli južnu srpsku Pokrajinu. Čini mi se da ćete vašom namerom da izmeštate sudove, okružne i opštinske, odnosno da nadležnost tih sudova preuzimaju sudovi u centralnoj Srbiji, mislim da tom namerom pokušavate da elemente državnog suvereniteta Republike Srbije na Kosovu i Metohiji povlačite i da je to u potpunom skladu i saglasju sa namerom Evropske unije da se proglasi nezavisnost južne srpske Pokrajine Kosova i Metohije.
Mislim da to nije dobro. Mislim da ste i ovim setom zakona mogli da pokažete opredeljenje sa kojim ste danas započeli raspravu da je Kosovo južna srpska pokrajina. Mislim da su ljudi u opštinama gde još samo zbog sudova sede, izgubili poslednju nadu i sa implementacijom ovih zakona mislim da će nastupiti ozbiljni problemi na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine. Pre nego što dam to obaveštenje koje hoću da dam hoću da kažem da nema većeg i brutalnijeg narušavanja dostojanstva ovog parlamenta nego što je to činjenica da su mandati pokradeni i da je preinačena izborna volja građana. U tom kontekstu ide ova moja informacija koju želim da dam Skupštini, odnosno kolegama narodnim poslanicima.

Gospođo predsedavajuća, smatram da ste urušili dostojanstvo Narodne skupštine. Smatram da ste povredili član 27.
Prethodni govornik, ne gospodin Avramović, nego gospodin pre gospodina Avramovića, ovde je zastupao interese stranke koja nije učestvovala na prethodnim izborima.
Obaveštenje, izveštaj ili rešenje RIK-a smo dobili, mislim da svi poslanici to imaju, i zna se tačno koja stranka ima pravo da raspolaže mandatima, koliko kojoj stranci pripada mandata i sve ostalo u skladu sa tim: vreme za govor, mesto u odborima itd. Znači, poslanik nije govorio u ime neke odborničke grupe, nego u ime stranke koja nije parlamentarna i nije učestvovala na izborima.
Nezadovoljstvo koje SRS zbog te činjenice iskazuje i način na koji to iskazuje nije novina u Srbiji; u političku praksu u Srbiji uveden je pre deset ili dvanaest godina.
Ako se sećate, gospođo Čomić, i tada je došlo do izborne krađe, odnosno prekrajanja izborne volje građana. Doduše, s obzirom na to da je sada Srbija emancipovana i na pragu EU, u to vreme to je rađeno na jedan brutalan i primitivan način, glasovi su se krali na kutijama, na biračkim mestima, danas se to radi moderno i u skladu sa evropskim standardima - u parlamentu.
Tada su oni koji su bili pokradeni i čija je izborna volja objektivno bila izražena kroz pobedu u političku praksu Srbije uveli šerpe, lonce, poklopce i pištaljke. I, vrlo uredno su se javljali svakog dana i izražavali svoj revolt i nezadovoljstvo, bez obzira na činjenicu koliko je to nekima smetalo. Ja to pozdravljam, bili su dosledni i svoju volju su vratili na taj način.
Vodeći se tim iskustvom i tim manirima, SRS nema nameru da odustane, kakve god vi represivne mere budete primenili, od činjenica i zahteva da nam se ovde u ovom parlamentu vrate mandati.
Doduše, oni koji su tada bili uskraćeni, odnosno oni koji su uskratili nekoga za pobedu, morali su da nađu neko solomonsko rešenje, leks specijalis, ako se sećate, mislim da se toga dobro sećate. Vi ste za sve te probleme sada uskraćeni; treba samo da poštujete Ustav, treba da poštujete zakon, da izrazite malo političke volje i principijelnosti i problem koji objektivno imate u Skupštini će se prevazići i stvari će se završiti. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, ne znam kako da kažem koji ste član Poslovnika prekršili, ali objektivno jeste. Mislim da poslanici koji već pola sata sa vama polemišu o ovom problemu koji imamo zaslužuju malo više. Evo zašto vam to kažem.
Pokušavate, u polučasovnoj raspravi, da ubedite poslanike da ste u pravu, da poštujete član 85. stav 4. Koliko sam shvatio, nijedan poslanik opozicije vam to nije osporio, ali u članu 98. stav 2. se kaže: "Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje". Kao što ste se kroz Poslovnik pozvali na pravo predsednika da produžite rad posle 18 časova, trebalo je takođe da se pozovete na pravo predsednika, prekinete sednicu na tri minuta i završite ovaj problem koji traje već pola sata.
Ovde se ubeđujemo šta je starije - koka ili jaje. Mislim da poslanici zaslužuju više. Jako je neozbiljno da kažete - pa znate, dogovorite se i obavestite me. Gde to piše u Poslovniku?
Gde piše da se predstavnici poslaničkih grupa dogovaraju, vas obaveštavaju i vi onda u skladu sa tim određujete radno vreme? Dao vam je Poslovnik za pravo da pozovete vi, jer vi predsedavate, sada ste vi u poziciji ili u statusu predsednika. Pozovite šefove poslaničkih grupa, saopštite im to što imate da saopštite i da ovu farsu prekinemo. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom ovog amandmana i hteo bih svakako da iskoristim, u tom kontekstu, i svoje pravo po Poslovniku da dobijem jedno obaveštenje ili jednu informaciju od predstavnika Vlade. Gospođa ministar mi neće zameriti, voleo bih da je neko drugi tu, mislim da bi oni bili kompetentniji da nam daju određene odgovore, ali dobro, u svakom slučaju se obraćam Vladi.
Gospodin Maraš je ovde izneo niz činjenica koje svakako, rekao bih, odgovaraju istini. One se odnose na bahate troškove pojedinih ministara i ministarstava, a to se naravno odnosi, pre svega, na gospodina Dinkića, nekada ministra u Ministarstvu za regionalni razvoj, danas potpredsednika Vlade.
Na ovo me je nagnala jedna priča koju je jutros jedan od kolega narodnih poslanika iz Nove Srbije izneo pred vas poslanike. Ono što je zapanjujuće jeste činjenica da predstavnik Vlade koji je tada sedeo tu, gospodin Milosavljević, nije reagovao, izostala je svaka reakcija. Naravno, ja nisam očekivao da se gospodin Milosavljević zabrine, ali je mogao bar da se zainteresuje zbog činjenica koje je gospodin Mojsilović izneo. Stvar se konkretno odnosi na jednu grinfild investiciju koja je takođe promašaj i rezultat bahatog ponašanja, pre svega ministra Dinkića i tadašnjeg ministra za NIP gospodina Đilasa. Stvar ne bi bila skandalozna da se najviši državni funkcioneri tada nisu uvukli u tu priču, ali opravdanje za tako nešto je činjenica da je to bilo u jeku predizborne kampanje ili u funkciji neke od predizbornih kampanja koje smo proteklih godinu, godinu i po dana imali.
Pre petnaestak meseci, to ste jutros mogli da čujete, oba ova visoka funkcionera države su došla u Vranje i položila kamen-temeljac za tu, po evropskim standardima, grinfild investiciju za fabriku tekstila "Zamber" u Vranju i građanima Vranja obećali 3000 radnih mesta. Danas, 15 meseci posle svega toga pola krovne konstrukcije je odneto, izvođač radova je ostao uskraćen za oko milion evra. Koliko smo mogli da čujemo, država je u tu investiciju utrošila oko tri miliona evra. To je sad stalo, pola konstrukcije je odneto, onaj ostatak, odnosno druga polovina je urasla u travu i korov, i nikom ništa.
U celu tu priču bila je involvirana i SIEPA, takođe agencija na grbači države; kakav je smisao postojanja ne znam, efekti su očigledni, konkretno u Vranju. Ja mogu da razumem da je gospodin Milosavljević određen procenat glasova u Vranju dobio. Mi smo posle toga napravili rezultate kakve do tada u Vranju nikada niste napravili. To je u tom trenutku dalo efekta, ali šta je sad? Ima li neke odgovornosti, ako ne tadašnje vlasti, pokažite bar malo evropskih sklonosti ili, ako već nećete, neka se u tužilaštvu, kako ste rekli danas, gospođo Kolundžija, pošto će imati za neke druge stvari pune ruke posla, ovim pozabave i ne bi bilo loše da daju neke odgovore.
Ja ću konkretno od predstavnika Vlade da tražim odgovore ko je odgovoran zbog činjenice da je investicija zaustavljena, da su sredstva iz budžeta Republike Srbije utrošena uzalud.
Drugo, interesuje me, bez obzira na te partnerske odnose koje je imala država i sa kim, koliko je država oštećena u tom pogledu i da li će bilo ko od predstavnika Vlade iz prethodnog saziva, koji su bili u celu tu priču umešani i odgovorni i pojavili se dole, odgovarati i polagati račune zbog toga? Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Amandman gospođe Vojić svakako je prihvatljiv i doveo bih ga u vezu sa amandmanom gospodina Dimitrijevića od malopre, naročito segment amandmana koji se odnosi na zaštitu životne sredine.
S obzirom na to da su obrazloženja Vlade za neprihvatanje gotovo identična, poslužio bih se obrazloženjem koje se odnosi na amandman gospodina Dimitrijevića, gde je rečeno da Vlada ne prihvata amandman zbog činjenice da Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja u budžetskoj proceduri za izradu rebalansa budžeta nije izrazilo potrebu za dodatnim sredstvima u okviru aproprijacije 451.
Ovakvim stavom Vlada nije izrazila svoj odnos prema amandmanu, već svoj suštinski odnos prema zaštiti životne sredine i značaju ispunjenja standarda u ovoj oblasti. Ne postoje sredstva koja budžetom mogu da se predvide, a da se ne predvide ili da predstavljaju balast i višak za unapređenje životne sredine. Nema evropskih standarda, nema Evrope, u koju idete, ne znam ni ja, navrat-nanos, dok ne ispunite standarde u oblasti životne sredine. To je imperativ i to bi vi evropejci, evrofanatici ili evromeraklije, kako rekoše malopre, trebalo da znate.
Kakav je vaš odnos prema zaštiti životne sredine u ovoj oblasti pokazali ste u proteklim godinama. Neposredno po dolasku na vlast ili u godinama pre usvojili ste strategiju o tretiranju komunalnog otpada. Tom strategijom ova država je predvidela da Srbija ima 39 regionalnih sanitarnih deponija.
Od tada do danas započeli ste da pravite četiri ili pet i nijednu do danas niste stavili u funkciju. Toliko shvatate značaj ispunjenja standarda u ovoj oblasti. Ovakvim tempom i dinamikom u narednih deset godina, čini mi se, nećete uspeti samo smeće za sobom da pokupite. Pre neki dan sam govorio o tome koliko jednoj lokalnoj ili regionalnoj sredini neodgovorno ponašanje u ovoj oblasti može da nanese štetu. Moja koleginica Nataša Jovanović je malopre rekla da ja dolazim iz opštine Surdulica, na čijoj teritoriji se nalazi Vlasinsko jezero.
Država i Vlada, u kojoj ste vi iz DS-a učestvovali, i taj Mlađan Dinkić, skromni kreator cirkulacionog žetona... koliko su štete samo kroz svoje delovanje u Vladi naneli našoj sredini dole?
Prethodno rukovodstvo i tadašnji predsednik opštine dr Stanislav Momčilović uložili su nemale napore da zajedno sa tom Vladom Republike Srbije donesu niz dokumenata strateškog karaktera. Između ostalog, doneta je i odluka o proglašenju Vlasine za predeo izuzetnih odlika. Iz te odluke proistekao je niz strategija, studija i dokumenata. Proistekao je niz projekata koje ste ovim rebalansom budžeta uskratili uskrativši sredstva kroz Nacionalni investicioni plan za neke projekte. Četiri projekta u vrednosti od 60 miliona dinara neće moći da se sprovedu na tom području, iako je to područje proglašeno za jedan od osam internacionalnih brendova u Srbiji. Nemate opravdanja za tako nešto. Mi možemo da se sporimo politički, ovako ili onako, ali ovo su stvari od suštinskog značaja...
(Predsednik: Privedite kraju.)
... koje stvarno stimulišu i podstiču ravnomerni regionalni razvoj. Bahato ponašanje pojedinaca u Nemanjinoj 11 svakako da utiče i na razvoj nekog kraja ili jednog kraja za koji svi objektivno delimo mišljenje da je najsiromašniji i ekonomski najnerazvijeniji. Zahvaljujem.