Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7291">Dragan Stevanović</a>

Govori

Gospođo Đukić-Dejanović prekršili ste Poslovni, jer već proteklih 10 – 15 minuta ne dajete reč. To što ste hteli da uradite mogli ste da uradite na jedan korektan način. Ne bih imao ništa protiv da ustupim pravo na diskusiju gospodinu Balintu Pastoru, ali ovako imperativno sa vaše strane mislim da je bilo stvarno degutantno i neukusno. Mislim da ničim nisam izazvao, bar od jutros, takvu vašu reakciju. Daću svoj doprinos iovako već prilično urušenoj skupštinskoj većini, pa se neću baviti vama i vašim odnosima sa mađarskom nacionalnom manjinom, odnosno njihovim predstavnicima ovde.
Izašao sam po Poslovniku da reagujem na nekoliko konstatacija gospođe Grubješić, ne želeći da izazivam niti repliku, niti diskusiju sa njom. Objektivno, bile su iznete neke stvari koje ne odgovaraju istini, a čini mi se da su upućene i adresirane SRS. Naime, mi smo svoj odnos i stav prema SSP izrazili tako što nismo dali podršku njegovoj ratifikaciji.
Kada je u pitanju budžet Republike Srbije za 2009. godinu, SRS osporava njegovu jednostranu primenu, primenu na koju se Vlada opredelila, pre svega na insistiranje Mlađana Dinkića. Ova vlada ima konkretne konsekvence zbog toga, to priznaje ministar gospođa Dragutinović, a to je da ćemo imati manje 23 milijarde na prihodnoj strani budžeta. Razumem zašto insistira, ali mislim da je imala prostora i pravo čak i ona da reaguje na izlaganje gospođe Suzane Grubješić.
Pored toga što imamo direktne konsekvencije na prihodnoj strani, vi pričati o SSP kao o nečemu što je lepo, bajno, sjajno, med i mleko.
Činjenica je sledeća, niko u SRS nije protiv slobodnog tržišta, liberalne ekonomije, ali kada sloboda tržišta ili svaka druga sloboda bez limita prerasta u svoju suprotnost, odnosno u anarhiju i kada tu anarhiju, kada je ekonomija u pitanju, dodate ionako već ekonomski ruiniranoj prilici i slici u ovoj državi, šta dobijete?! Dobijete ovakav budžet i dobijete nestabilnu i nesigurnu 2009. godinu, kakvu, verujem, svi zajedno ovde očekujemo.
Ne može okosnica jedne normalne i zdrave države da bude samo liberalna trgovina. Predstavnici G17 i vladajuće većine najmanje reči troše na proizvodnju, stvaranje preduslova da pariramo, odnosno da izađemo na to slobodno tržište i u Evropi i u svetu.
Prema tome, s obzirom na činjenicu da ćemo imati 23 milijarde dinara manje u budžetu zbog jednostrane primene SSP…
(Predsednik: Vreme.)
…završavam, bilo bi ukusno da predstavnici vladajuće većine kažu na koji način i sa čijih leđa će se taj deficit u prihodnoj strani obezbediti, a to su građani Republike Srbije kroz povećanje akciza na kafu, rakiju, pivo i cigarete, a ne možete da me ubedite da je danas u ovakvim okolnostima u Srbiji sve što…
(Predsednik: Hoćete privesti, molim vas.)
… sam naveo luksuz, svakako.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče je gospodin Cvetković sa ove govornice rekao da bi ovo trebalo da bude najvažniji zakon za ovu državu i za narednu godinu.
Verujem, gospođo Dragutinović, da delite svoje mišljenje sa njim, ali kada uzmete u obzir činjenicu da je ovaj zakon u Vladi usvajan u atmosferi, gde su se dva potpredsednika Vlade ubeđivala ko je odgovorniji za loš budžet za 2009. godinu, Krkobabić zbog penzija i Mlađan Dinkić zbog jednostrane primene SSP, kada na sve to dodate atmosferu u kojoj ovaj budžet treba da se usvoji, broj amandmana, morate da se složite i sa sledećom činjenicom, odnosno konstatacijom, mislim da ovakav budžet, kakav je napisan, u svakom slučaju, neće uliti poverenje i sigurnost kod građana, pre svega, a onda i kod svakog poslanika koji treba da diskutujemo ili da se bavimo ovim budžetom.
S obzirom na to da smo limitirani vremenom, nadam se da ćemo u okviru rasprave u pojedinostima, ako dođemo do nje, gospođo ministre, imati priliku da vam kažemo, takođe, šta mislimo. Pozabavio bih se samo, ne kroz cifre, nego kroz vaš pristup koji ste na neki način definisali u ovom budžetu, ravnomernim regionalnim razvojem. Naime, u ovom budžetu je definisano da najmanje sredstava pripada, pre svega, poljoprivredi, nauci i, nažalost, tu je gospodin ministar, resoru prostornog planiranja i zaštiti životne sredine.
Što se poljoprivrede tiče ona bi trebalo da bude naša izvozna grana, nosilac razvoja. Što se nauke tiče ona bi trebalo da obezbedi i kvalifikuje ljudske resurse, koji će u perspektivi da obezbede ljudske kapacitete za promene u ovoj državi, koje su objektivno potrebne.
Sa treće strane, zašto spominjem prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, gospođo ministre, u krizi koju ste nam poslali u budžetu, stavili ste da je ravnomerni regionalni razvoj definisan na dva stuba: sa jedne strane je strategija ravnomernog regionalnog razvoja, a na drugoj strani je Prostorni plan Republike Srbije. Tu je ministar, neka kaže kada je poslednji put usvojen prostorni plan za državu Srbiju. To je bilo 1996. godine. Mislim da sam u pravu, gospodine ministre., mislim da su bile neke najave i pokušaji da se taj plan modifikuje, odnosno da se upodobi prilikama koje su objektivno na snazi danas.
Naravno, nije bilo razumevanja za tako nešto, ali nije najporaznija, najgora činjenica u celoj toj priči to što je usvojen 1996. godine. Usvajan je 20 godina. To sam jedanput pomenuo sa ove govornice. Problem je što je potpuno anahron, u odnosu sa trenutnim potrebama Republike Srbije, ravnomernog regionalnog razvoja u Srbiji, a da ne govorim o izazovima koji će u ekonomskom smislu i u smislu ravnomernog regionalnog razvoja doći pred nas u narednoj godini i u svim narednim godinama.
Naravno, ne bih da analiziram kakva je situacija po opštinama. Gospodin ministar to sasvim sigurno zna, ali jedino što može da se okvalifikuje nekom pozitivnom ocenom jeste situacija u Vojvodini.
Vojvodina to svakako ne koristi, da bude lokomotiva ravnomernog razvoja Srbije, nego da pravi državotvorne akte, kakav je statut Vojvodine i da u vremenu koje je pred nama otvara neke nove probleme, ali na stranu to.
Kada bi se država odredila odgovorno prema ovoj oblasti i vi finansijski tu dali potporu, gospođo ministre, gospodin ministar Marković danas ne bi postavljao pitanje – zašto u Bujanovcu nema planske dokumentacije?
Gospodin Marković ne bi pitao – zašto nemate industrijsku zonu? Zašto je investiciona klima u Bujanovcu i Preševu loša? To su uzroci, zato što nemamo stratešku, plansku dokumentaciju, a vama kojima su usta puna Evrope, ne radite ništa da strateško-plansku koncepcijsku sliku i izgled države Srbije promenite u jednom afirmativnom i pozitivnom pravcu i smislu.
Gospođo ministre, nadam se da ćemo doći do rasprave u pojedinostima, da ćemo imati vremena da pričamo i suprotstavimo argumente.
Završiću ovu priču jednom paralelom. Ovo što mi danas radimo kada je budžet u pitanju, znate li kako je? To je kao kada posmatrate kola koja su krenula nizbrdo. Kada kola krenu nizbrdo i kada je sasvim izvesno da će se rasturiti, deplasirano je govoriti o gravitaciji. Treba da pričamo o onome ko je kola stavio na vrh brda.
Lično mislim da je budžet potpuno promašen i da ono što obećavate narodu neće biti onako kako želite da predstavite. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine premijeru, ne verujem da se sećate, ali kada ste izlagali svoj ekspoze ovoj skupštini kada je birana vaša Vlada, rekao sam vam te večeri da se Srbija tada nalazila na vrhuncu svog političkog neukusa. Rekao sam vam da posle toga i takve konstrukcije u Srbiji više ništa neće biti nemoguće i rekao sam vam svakako da će vaša Vlada trajati sve dok osvedočeni levičar Mlađan Dinkić ne počne da ustaje na desnu nogu.
Mislim da ni jednu od mojih činjenica, odnosno konstatacija te večeri, večeras ne možete da demantujete i opovrgnete, a naročito onu da je gospodin Dinkić počeo da ustaje na desnu nogu. Naravno, ubeđen sam da bi sve to bilo drugačije da ste temelj ovoj Vladi stavljali na drugačiji način, da je ova Vlada temelje dobijala na drugačiji način u odnosu na principe bahatosti i drskosti, političke arogancije svakako.
Mislim da je danas i gospodin Balint Pastor govorio kroz jednu ili dve rečenice o toj političkoj aroganciji i bahatosti, i naravno zbog toga tako trajete i zbog toga ćete kao Vlada Republike Srbije i eksponent izvršne vlasti tako i okončati.
Naravno, ne mislim da je bilo šta od problema koji tište ovu državu bitnije od Kosova i Metohije, ali svakako sa ove govornice, s obzirom da imamo priliku večeras da vas vidimo, treba vam objektivno spočitati kao Vladi neke stvari, pa možda i zatražiti odgovore na neke konstatacije, na neka obećanja koja ste definisali svojim ekspozeom pre šest meseci. Tada ste govorili da ćete biti socijalno odgovorna Vlada.
Voleo bih da čujem posle šest meseci vaše Vlade šta je to što predstavlja izraz socijalne odgovornosti u Srbiji. Ono što mi vidimo svakodnevno jesu šatori na Andrićevom vencu, sa jedne strane, sa druge strane to su nerešeni problemi u Sintelonu, u Beku, u Robnim kućama, u Trudbeniku i činjenica da je recimo samo danas 130 domaćinstava u Kuli ostalo bez struje.
Šta je tu socijalna odgovornost Vlade? Kako je Vlada u proteklih šest meseci odgovarala na ekonomske izazove, gospodine Cvetkoviću, koji su objektivno bili postavljeni pred vas? Kako je Vlada reagovala i šta Vlada čini u odnosu na kurs dinara? Recimo, da li je kurs dinara izraz tržišta ili je sintetički ili veštački definisan kurs?
Možda je državni intervencionizam u jednom ili u datom ili u kraćem periodu poželjan i dobar, na duge staze, vi svakako to znate, državni intervencionizam ne predstavlja ništa dobro, naročito za privredu u posrnuloj ekonomiji kakvu imamo mi.
Kako ste, gospodine Cvetkoviću, kao Vlada reagovali na ekonomsku krizu u svetu? Sa jedne strane ljudi koji večeras sede do vas su nas obeđivali da ekonomsku krizu u svetu treba da prepoznamo kao razvojnu šansu Srbije. Paralelno sa tim izjavama dolazili su potpuno disonantni tonovi iz Narodne banke Srbije od guvernera. Niste mogli da ubedite jedne i druge šta je starije, koka ili jaje. Onda ste, gospodine Cvetkoviću posle tri meseca poslali u Vladu na usvajanje set, odnosno paket zakona koji bi trebalo, kako ste u obrazloženju napisali, preventivno da obezbedi bankarsku, finansijsku i monetarnu stabilnost. Ti zakoni još uvek nisu usvojeni, naravno da se optužuje opozicija za to, a treba da znate i verujem da znate da je u međuvremenu oko milijardu evra povučeno na štednje iz banaka u Srbiji.
Kako ste, gospodine Cvetkoviću, reagovali na bahato ponašanje Vladinih nameštenika, na bahatu javnu potrošnju? Kakva je situacija danas, gospodine Cvetkoviću, na nivou lokalne samouprave širom Srbije? Situacija na nivou lokalne samouprave širom Srbije je izraz političke arogancije o kojoj su danas govorili Balint Pastor i još neki ljudi koji pripadaju skupštinskoj većini.
Ono što je sa ekonomskog aspekta interesantno, možda biste trebalo da nam kažete kako je, zbog čega i na koji način kasnio budžet Republike Srbije, zašto ste prekršili budžetski kalendar, zbog čega Srbija sedam ili osam dana pred kraj godine nema usvojen budžet i u kakvoj atmosferi će biti usvajan?
Gospodine Cvetkoviću, kada je ekonomija u pitanju, vaša vlada je definisala koncepciju koja predstavlja izraz stihije koju definišu bahati pojedinci koji sede s vama i pored vas u Vladi, odnosno u Nemanjinoj 11.
Naravno, što se tiče Vojvodine, kolega Martinović je to spominjao, Statut predstavlja jedan, da kažem, diskretni atak na ustavni poredak. Stručna javnost i javnost u Srbiji ga osporava i smatra da ne postoji nijedan član statuta Vojvodine koji ste poslali u proceduru ovoj skupštini, koji, sa aspekta ustavnosti, ne može da se osporava. Iskreno se nadam da saglasnost na takav statut neće obezbediti većinu u ovoj skupštini i da to nikada nećemo kao grešku prihvatiti ovde.
Naravno, ono što je i suština cele ove rasprave večeras i treba da predstavlja okosnicu argumenata oko osporavanja kredibiliteta ovoj vladi, jeste Kosovo i Metohija. Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, mislim da je večeras vrhunac ironije bio kada su nas predstavnici Vlade pozvali na državno jedinstvo, odnosno kada su sa ove govornice hteli da izraze svoju spremnost na dogovore ili razgovore.
Što se tiče tog državnog jedinstva, koliko su predstavnici Vlade spremni na državno jedinstvo pokazali su i u prethodnoj vladi, i činjenica da im se vlada raspala upravo zbog toga što nisu bili spremni da obezbede jedinstvo unutar vladajuće koalicije, a ne unutar države ili unutar ovog parlamenta, sama po sebi govori koliko ste bili spremni na jedinstvo.
Da ste bili spremni na državno jedinstvo, da ste očekivali podršku ovog parlamenta, mislim da biste za šest meseci stvarno našli vremena i načina da stavite, ako ne drugo, onda bar rezoluciju koju ste vi uputili Vladi na usvajanje, na dnevni red. Vi ni to niste hteli, zato što ste bili u funkciji obezbeđivanja nejedinstva kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Lično mislim da vam je namera bila da u atmosferi tišine prihvatite Misiju Euleksa na Kosovu i Metohiji. Šta ste, u suštini, time hteli? Time ste hteli da ingerencije, odnosno jurisdikciju na Kosovu i Metohiji, koju je imala organizacija Ujedinjene nacije, prenesete na EU.
U Ujedinjenim nacijama 70% država nisu bile spremne da prihvate nezavisnost Kosova, a s druge strane, u Savetu bezbednosti je uvek postojala mogućnost da prijatelji ove države ulože veto. Vi ste to latentno izvukli iz ruku UN i dali to EU. Očekujete od nas da imamo poverenje u EU, u kojoj su dominantne države podržale nezavisnost KiM i nezavisno KiM, takođe, priznali.
Podršku za takvu politiku ne možete da očekujete od nas, podršku za takvu politiku verujem da od cele desne strane nećete moći ni da dobijete. Zašto nemamo poverenja u vas kao u eksponente briselske politike kada je u pitanju KiM? Evo vam dve rečenice Evropske komisije koja je, verujem, isto tako veliki i uporni kritičar vas i vaše vlasti, kao i opozicija u Srbiji.
Kada su u pitanju ljudska i manjinska prava, Evropska komisija konstatuje pogoršanje u ovoj oblasti neposredno nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, posebno prema predstavnicima albanske nacionalne manjine. Kada je u pitanju regionalna i dobrosusedska saradnja i ispunjenje međunarodnih obaveza, Evropska komisija kaže: "Važno je da Srbija demonstrira konstruktivni stav u pogledu učešća Kosova u regionalnim inicijativama". Nema poverenja u koncept koji vi protežirate.
Jutros je na zgradi Opštinskog suda u Štrpcu osvanula zastava kvazidržave Kosovo. Opština Štrpce ima 80% Srba. Srbi su tražili, žalili se, obraćali se nadležnim organima prisutnim u Štrpcima. S obzirom da se Unmik povukao, obratili su se KFOR-u, koji nije hteo da izađe u susret srpskoj zajednici. Šta će se desiti i ko će reagovati, videćemo.
Ukoliko niko ne bude hteo da reaguje i otkloni elemente antidržavnog delovanja i antidržavne simbole na teritoriji KiM, konkretno u opštini Štrpce, Srbi će, nažalost, biti prinuđeni da se sami organizuju i svoja prava, u skladu sa ovim ustavom na koji smo se svi obavezali, ostvare.
Gospodine Cvetkoviću, vaša vlada će večeras možda opstati, možda ne, u subotu već teže, ali ono što je sigurno, da li će to biti u ovoj ili u sledećoj godini, jedini argument koji imate na vašoj strani, što zvuči prilično jadno i žalosno, to je cifra 126.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predstavniče Vlade, pretpostavljam da ste se upoznali sa amandmanom koji sam podneo, možda ćete ga i prihvatiti do kraja mog obrazlaganja, pretpostavljam.
Ali, evo i ovaj odnos Vlade, sa ovim varijacijama ko će kada da predstavlja Vladu i u kom kontekstu, govori koliko ste u principu ozbiljni i koliko ste zainteresovani da se ovom oblasti, koja je objektivno ozbiljna, bavite na jedan adekvatan način kakav ona to zaslužuje.
Svojim amandmanom sam predvideo u članu 45. stav 3. izmene. Suština amandmana jeste da se skrati vreme neophodno za dostavljanje dokaza od strane ponuđača čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija.
Ako pogledate obrazloženje, odnosno razloge za donošenje ovog zakona, tu stoji da je nastala potreba za donošenjem zakona u cilju otklanjanja nedostataka koji su uočeni u praktičnoj primeni zakona. Kada se osvrnete na to, objektivno kada je u pitanju praktična primena Zakona o javnim nabavkama u praksi, jedini i najbitniji problem koji može administrativno da se reši, znači, kroz zakon ili kroz amandmane, jesu rokovi.
Svi vi, koji ste eventualno u svojoj praksi, političkoj ili poslovnoj, sasvim je svejedno, imali priliku da se susrećete sa javnim nabavkama, znate da su se dešavali slučajevi, recimo, da postupak, odnosno vreme postupka sprovođenja javne nabavke bude gotovo polovinu posla, koji je potreban za realizaciju projekta na koji se ta javna nabavka odnosi. Smatram da svi oni amandmani koji su u kontekstu skraćenja rokova imaju smisla, mislim da bi trebalo da se prihvate.
Ponavljam, samo su ove stvari moguće i rešive administrativnim putem, odnosno zakonom ili eventualno amandmanima. Sve ostale stvari, koje predstavljaju anomalije u postupcima sprovođenja javnih nabavki, ne mogu da se reše nijednim pisanim dokumentom. One, pre svega, zavise od sklonosti ljudi koji učestvuju u postupcima sprovođenja javnih nabavki, od njihovih manira.
Mislim da je u Srbiji poprilično, u poslednjih osam godina, ova oblast diskreditovana. Bili su ljudi sumnjivih manira i sklonosti. Vi ste imali priliku pre nekoliko dana da slušate, preko sredstava javnog informisanja, da je zloupotreba ovih oblasti bila u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ako ljudi imaju slobodu, ili nemaju obzira, idu toliko daleko, šta onda ostaje za druge oblasti našeg javnog, privrednog i društvenog života.
Smatram da su ljudi poslednjih osam godina, koji su bili nosioci ovih poslova, u principu deo političkog koncepta koji je svoju ekonomsku potporu crpeo upravo u zloupotrebama u oblasti javnih nabavki. Mnogo je primera za to.
Kasnije ću da se kroz jedan konkretan primer prošetam kroz ovo, pokušaću na jedan plastičan način da vam približim zloupotrebe, kojih ste i vi svesni, ali na koje očigledno niste spremni adekvatno da reagujete, na koje objektivno nećete adekvatno da reagujete.
Da sam u pravu, mnogo toga u praksi govori, pre svega izveštaj nekih organizacija koje su ovu državu smestili po indeksu percepcije korupcije na 85. mesto. Mislim da u okruženju delimo mesto sa Albanijom. Ono što je poražavajuće jeste činjenica da, otkako stremimo evropskim standardima, taj indeks opada i ima tendenciju pada u odnosu na prethodnu godinu.
Ono što u ovom kontekstu, takođe, treba reći, jeste činjenica da ne postoji rešenost Vlade da se bavi ovim problemima zbog činjenice da nam ne radi Državna revizorska institucija.
Državna revizorska institucija je jedan od mehanizama kontrole javne potrošnje. Mogli ste, bar kroz stavljanje iste u funkciju, da pokažete opredeljenje da kontrolišete javne nabavke na jedan racionalan i korektan način.
S druge strane, to sam pitao gospođu Dragutinović, a na to pitanje mi nije dala odgovor, niti sam dobio odgovor u skladu sa članom 226. Poslovnika, a pitao sam je zašto Vlada u poslednjih pet ili šest godina ne šalje, odnosno zašto Skupština ne usvaja završni račun budžeta Republike Srbije iz prethodne godine?
Znači, to su mehanizmi kojima su se objektivno javna potrošnja, potrošnja sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno novca građana Srbije, kontrolisali, ali oni nisu u funkciji. Onda pokušavate na sve nas i na javnost u Srbiji da ostavite utisak kako zakonom i uvođenjem tzv. evropske regulative u Zakon o javnim nabavkama želite da ovu oblast rešite kako treba, odnosno da afirmišete, otklonite eventualne anomalije koje su sasvim sigurno prisutne.
Osvrnuću se na jedan primer iz prakse. Juče sam imao priliku da primim dve ili tri delegacije, bio sam u toj grupi koja je primila dve ili tri delegacije. Jedna je iz "Trudbenika", ljudi se žale na neke probleme; drugi su iz "Beka". Razgovarao sam sa ljudima, oni su se požalili i doneli mi dokumenta za neke javne nabavke. Neću spominjati imena u ovim primerima da eventualno bilo ko od vas, ili neko u javnosti ko ovo sluša i gleda, ne bi mogao da me okvalifikuje kao pristrasnog, odnosno da se stavljam na stranu bilo koga.
Govoriću o postupku, ciframa, manirima, a vi procenite da li to što pričam ima smisla i da li je u kontekstu s ovim što sam do sada rekao. Naime, svakako su nadležne državne institucije o svemu upoznate, ali reakcija izostaje.
Ovu javnu nabavku sprovodila je, takođe, jedna državna institucija, državni organ. Ima veze sa ministarstvom, odnosno sa NIP-om. Bilo bi mi drago da je tu gospođa Kalanović, pošto je juče onako teatralno pričala kako se oni bore za Srbiju, za interese Srbije itd. Pogledajte sada kakvi su to interesi Srbije.
Naime, jedna državna institucija je raspisala javnu nabavku, odnosno poziv za neke građevinske radove. Vrednost posla je negde oko 120 miliona dinara. Na taj javni poziv došlo je šest ponuda i sve ponude, osim dve, su ocenjene kao nepotpune. Znači, dve su bile ispravne, a sve ostale nisu bile u redu.
Interesantno je da je jedna ponuda, od ove dve ispravne, u odnosu na drugu bila veća za 30 miliona dinara, to je više od 25% od vrednosti celog posla. Ali, komisija koja je sprovodila javnu nabavku se odlučila svakako za ovu skuplju. Oni koji su bili drugoplasirani žalili su se, komisija to nije uvažila. Dodelila je posao ovome koji je skuplji za 30 miliona dinara. Spremili su se da potpisuju ugovore.
U međuvremenu, drugoplasirani se žalio Komisiji za zaštitu ponuđača. Komisija je sagledala papire i konstatovala da je dokumentacija onoga kome je posao dodeljen neispravna.
Znači, pazite, na neispravnu dokumentaciju su se zatvorile oči, što je možda strašnije nego činjenica da je posao skuplji 30 miliona dinara.
Onda su, zbog obaveza koje nadležne državne institucije traže i insistiraju, javnu nabavku poništili. U međuvremenu su se pravili dogovori i koncepti kako ćemo i šta ćemo i ponovo je raspisana javna nabavka. Opet su se javile neke firme i opet u igri ostaju dve iste firme.
Pazite sada, firma koja je u prvom turnusu dobila posao, sada je za isti posao ponudila ponudu manju 15 miliona. Znači, sada je od drugoplasiranog bila skuplja samo 15 miliona. Verovatno, vodeći se time, komisija je dodelila posao opet istoj firmi.
Ali, iako je drugoplasirana ponuda, onako kako Zakon o javnim nabavkama predviđa u članu 52, recimo, pošto se tu ništa drastično nije menjalo, da su kriterijumi za ocenjivanje ponude ekonomski najpovoljnija ponuda i najniža ponuđena cena, oba nisu uvažena. Drugoplasirani je imao i nižu cenu, a svi ekonomski kriterijumi koje ste ovde predvideli, ili koji se zakonom predviđaju, a to su ponuđena cena, uslovi plaćanja i rok isporuke ili izvršenja usluga, bili su superiorni, odnosno bili su bolji i kvalitetniji u odnosu na firmu koja je dobila posao.
Međutim, čega su se dosetili oni koji su bili investitori, što su objektivno, u skladu sa zakonom, imali prava - propisali su dodatne uslove. Od tih dodatnih uslova, među ovih 12 ne nalazi se nijedan. Ali, napravili su pondiranje tako da dodele posao onome kome žele, za koga imaju interes da dobije posao. Činjenica da će 15 miliona otići u vazduh očigledno nikoga nije dotakla. To su narodne pare, državne pare, koga to još briga i koga to još interesuje?
Ovde je indikativno jedno, da država nije reagovala na činjenicu da u različitim ponudama za jedan te isti posao ponuda jedne firme varira 15 miliona. To nije 100.000 ili milion dinara, nego 15 miliona i to nikog ne interesuje. Vidite, dame i gospodo narodni poslanici, takve pojave, takve sklonosti i manire zakonom ne možete da promenite, zakonom ne možete da apstrahujete iz oblasti javnih nabavki.
Nažalost, moj amandman pretpostavljam da nećete prihvatiti, gospodine ministre, ne znate ni o čemu se radi, ali u svakom slučaju koncept koji predviđa ne bi ugrozio, čak bi bio u funkciji racionalnosti i efikasnosti postupaka javnih nabavki, ali, ponavljam, verujem da vaše namere nisu iskrene i verujem da jednim ovakvim pristupom i pristupom koji sam oslikao kroz ovaj primer ništa neće biti drugačije u odnosu na vreme koje je iza nas, bar kad su u pitanju javne nabavke. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih nekoliko reči uopšteno o ovom i o svim ostalim amandmanima koji su podneti na Predlog ovog zakona. Svakako bih, gospođo ministre, ponovo svoje izlaganje počeo pitanjem u čijem interesu je usvajanje ovog zakona. Nadam se da ćete naći za shodno do kraja diskusije da nam kažete, mislim da ne bi bilo loše, tek da vas podsetim.
S obzirom na indiferentan odnos Vlade prema svim amandmanima koji su podneti na tekst ovog zakona i jednu vrlo labavu reakciju na reakciju javnosti, i sudske i obične javnosti u Srbiji, donosim zaključak da će zakon ipak morati da se donese na temeljima neprincipijelnosti.
Sasvim je svejedno ko će biti neprincipijelan, da li Vlada zbog činjenice da će prihvatiti neke amandmane poslanika od kojih većina zavisi, ili će neprincipijelni biti poslanici koji su se "žalili" na tekst ovog zakona, koji su podnosili amandmane, ali će protiv svoje volje i nezadovoljni ovim zakonom glasati za ovaj zakon. Znači, sa čije strane će doći neprincipijelnost, sasvim je svejedno. Ako se na tim temeljima usvoji zakon, možete da zamislite kakva će primena toga biti.
Mislim da ste pokazali "hrabrost" ulazeći na ovakav način u proceduru sa zakonom gde se ozbiljno dovodi u pitanje mogućnost njegovog usvajanja. Mislim da ste objektivno mogli da prihvatite amandmane, ako nikoga drugog, barem amandmane onih koji su govorili ovde u ime manjina. To vam niko drugi ne bi zamerio u Skupštini, čak ni ovi čijim se principima vodite, Evropska unija, mislim da je to u skladu sa njihovim standardima. Mislim da biste čak mogli to i da prihvatite. Ne bih voleo da se to desi u momentu kada niko od opozicije (ili neki drugi poslanici) ne bude u situaciji, u mogućnosti da reaguje na takvu eventualnu odluku, da to bude opet u kontekstu ove neprincipijelnosti o kojoj sam govorio na početku.
Vidite, gospođo ministre, moj kolega Martinović je malopre rekao da postoje zakoni koji se donose da bude bolje, da bude lošije, a ja lično mislim da postoji jedna treća varijanta, a to je da se donesu zakoni da sve ostane isto, odnosno da se ništa ne promeni. To vam je kao sa ljudima, imate dobre ljude i imate loše ljude, ali znate koji su najgori – najgori su mediokriteti, to su oni koji su između jednih i drugih. Ti mediokriteti se trude ceo svoj život da balon od sumpora predstave kao balon od sapunice. To mogu da rade sve dok taj balon od sumpora ne pukne. Tako će biti i sa ovim zakonom kad se bude, ne daj bože, primenjivao u praksi, mislim da će sve svoje nedostatke pokazati u praksi i na terenu.
Lično mislim, gospođo ministre, da nosioci promena koje promovišete kroz ovaj set pravosudnih zakona ne mogu da budu oni koji su pravosuđe doveli u položaj u kome pravosuđe jeste. Vi ste mandat za reforme u pravosuđu dobili 2000. godine, utemeljen na nezadovoljstvu kumuliranom prethodnih deset godina. Dobili ste mandat da pravite promene. Čini mi se da ste vi jedan od vladinih činovnika koji su prisutni u sferi pravosuđa od 2000. godine; rekli ste da ste radili u kabinetu gospodina Batića, koji je tada bio ministar, pa evo do danas. Ne samo da u pravosuđu nije došlo do promena, pravosuđe je potpuno ruinirano, destruisano i sad ti isti ljudi koji su samo bili na različitim pozicijama i mestima nude i obećavaju građanima promene kroz set pravosudnih zakona, na koji je došlo ovoliko amandmana, između ostalog.
Stvarno sam u dilemi ko nas laže, Vlada ili vladini nameštenici. Pogledajte stav gospođe Verice Barać o Predlogu zakona koji je danas na dnevnom redu. Najstrašnija varka je, ipak, reforma pravosuđa, koja će potpuno legalizovati još veću politizaciju sudstva. Vlada neće da je se reši zato što je to zvanični stav Vlade. Voleo bih kad bi je Vlada zbog toga otkačila, ali to je stav Vlade i mi objektivno imamo problem s tim, ali o tome ćemo još pričati, nadam se, do kraja dana. Znači, evo kakav stav imaju vladini nameštenici o vašim namerama da reformišete pravosuđe. Zašto bismo mi imali drugačiji stav ili eventualno dovodili u sumnju činjenicu da ovo nije dobro i da ništa dobro neće doneti?
Ja sam sinoć, gospođo ministre, gledao gospodina Homena, koji je bio na televiziji u jednoj emisiji. Znate kakav je utisak ostavio? Ostavio je utisak državnog sekretara, ali vlade u senci, jer je sve ono što je rekao ličilo na neki politički govor određenih političara, odnosno opozicionih stranaka u kampanjama. Naveo je stotinu problema u pravosuđu, evidentiranih naročito u periodu od 2000. do 2008. godine, ponavljam, za isti period u kome ste vi zajedno sa njim i svima ostalima u Srbiji na vlasti i definišete put pravosudnog sistema u ovoj državi.
Izneo je niz činjenica o nerešenim slučajevima, lošim presudama, o sprezi, o korupciji u sudstvu, sve ono što objektivno tišti.
Ja bih u tom kontekstu, pošto više nemam vremena, samo da vam kažem, ja sam takođe sa gospođicom Jovanović bio prisutan na razgovoru sa radnicima "Robnih kuća Beograd". Da ova moja priča koju sam pričao ne bi bila neutemeljena, ovo je sudska presuda, i to izvršna presuda, doneta 10. 4. 2002. godine i njom je obuhvaćeno 400 radnika. Za tih 400 radnika ovom presudom predviđa se isplata razlike zarade, pazite, za period od 1995. do 2000. godine. Ovi radnici do dana današnjeg nisu ostvarili svoje pravo definisano ovom presudom. Vi ste to trpeli osam godina i sada ubeđujete narod u Srbiji da ćete doneti reforme pravosuđa. To je nemoguće.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 9. Obrazlažući svoje amandmane na čl. 3. i 4. ovog zakona rekao sam da će i ovaj amandman i amandman na član 4. zakona biti usko povezani jedan sa drugim, odnosno upućeni jedan na drugi. Zbog toga ću samo podsetiti vas u Skupštini i predstavnike Vlade da je amandmanom na član 3. predviđeno da u Surdulici ostane osnovni sud i da to bude jedan od dva osnovna suda na nivou Pčinjskog upravnog okruga koja sam predvideo. Onda je, naravno, logično da na nivou tog osnovnog suda u Surdulici ostane i osnovno javno tužilaštvo koje će svakako biti nadležno za opštinu Surdulica, opštinu Vladičin Han i opštinu Bosilegrad.
Složićete se sa mnom da niz argumenata koji govore u prilog opstajanju opštinskog, odnosno osnovnog suda u Surdulici može da se uzme kao argument za opstajanje i osnovnog javnog tužilaštva, ali, eto, još nekoliko stvari ću da apostrofiram jer smatram da su važne i da su, u principu, to prioritetni razlozi koje ovde treba navesti.
Naravno, pre nego što kažem bilo šta od toga ponoviću nešto što sam svaki put rekao za ovom govornicom, u vezi sa ovim zakonom, a to su dve stvari. Najpre, želim da dobijem odgovor od predsednika Vlade u čijem interesu je usvajanje ovog zakona, jer nije interes ni opozicije, a bogami, ni dobrog dela pozicije i da još jednom skrenem pažnju predstavnicima Vlade da ne učine ništa što će ovaj zakon na jedan neprincipijelan način staviti u funkciju. Znači, ukoliko svi vi koji sedite ovde budete principijelni, ako budete podržali svoje amandmane ili zbog neprihvatanja istih ne budete glasali za ovaj zakon, ovaj zakon neće doći u situaciju da bude primenjen.
To što je Vlada, rekao bih, bila indiferentna ili gluva za sve ove amandmane možda i nije iznenađenje. Ako uzmete u obzir kako se Vlada odnosila prema mnogo težim i ozbiljnijim stvarima, onda ovo i nije iznenađenje. Svi ste malopre imali priliku da vidite mape koje je gospodin Martinović pokazivao. To su mape sa zvaničnog sajta Međunarodnog suda koji je osnovan od strane UN. Ako je međunarodna organizacija kao što su Ujedinjene nacije dala sebi za pravo da na takav način prekroji granice, međunarodno priznate granice, i da na tu činjenicu izostane reakcija Vlade, Ministarstva inostranih poslova, Ministarstva pravde, onda vam je jasno kako će se Vlada odnositi prema ovim amandmanima. Onda je ironija da dođemo u situaciju da predstavnici većine dele lekcije predstavnicima opozicije kako ne želimo da usvajamo ovaj zakon ili ćemo da budemo optuženi kako ne želimo da donesemo budžet, koji treba da obezbedi sredstva za naše građane sa Kosova i Metohije. To je stvarno ironija.
Ovaj budžet koji treba da se nađe pred nama, ne znam kad će, došao je u skupštinsku proceduru u ponedeljak. U ponedeljak je stigao u proceduru zato što se nerazumne i usijane glave u Vladi nisu mogle dogovoriti ko će koliko novca za svoj resor da uzme. Teret te odgovornosti vi sad prebacujete na opoziciju, mi smo krivi zato što ne možemo da usvojimo budžet ili zakone koji će obezbediti novac za Kosovo i Metohiju. Onda se, uprkos činjenici da je vaša reakcija na ovakve mape izostala, pitate zašto dovodimo u pitanje vaš odnos prema Euleksu, odnosno vaše namere, zajedno sa EU i međunarodnom zajednicom, bar kad je Kosovo i Metohija u pitanju.
Ono što bih takođe rekao odnosi se na jučerašnju sednicu, kada smo od strane predstavnika većine pozvani na solidarnost kako bismo prevazišli krizu u ovoj državi. Da je dominantnom delu leve strane bilo do solidarnosti, ubeđen sam da prethodna vlada ne bi pala. Vaša vlada, prethodna vlada u kojoj ste bili dominantni nije rasturena zbog neslaganja oko strategije ruralnog razvoja Srbije, nego upravo oko Kosova i Metohije i vašeg odnosa prema Kosovu i Metohiji. Prozivati nas i upućivati nam kritike da nismo spremni na solidarnost stvarno je neukusno. U tom tonu i maniru teče rasprava o ovom zakonu, teći će rasprava i o svim ostalim zakonima koji će se naći pred ovom skupštinom na dnevnom redu.
Gospodo iz Vlade, predstavnici Ministarstva, izneću još nekoliko argumenata u prilog ovom svom amandmanu i pokušaću da vas ubedim da ga prihvatite, mislim da će sve to biti jalovo, ali ne zbog vas, već zbog javnosti koja nas gleda i zbog svih onih koji će u Pčinjskom okrugu, konkretno u opštinama Surdulica, Vladičin Han i Bosilegrad, direktno ili indirektno biti pogođeni ovakvim nakaznim zakonom. Iskreno se nadam da neće doći u priliku da se primenjuje.
U prilog tome, reći ću sledeću činjenicu - Strategiju za reformu pravosuđa ste usvojili 2006. godine, zakon usvajate na izmaku 2008. godine, a primenjivaćete ga 2010. godine. Ta primena objektivno se dovodi u pitanje i gotovo je neizvesna.
Što se tiče Opštinskog javnog tužilaštva u Surdulici, počeću od onoga što je možda najmanje važno. Vrednost zgrade Opštinskog javnog tužilaštva u Surdulici se procenjuje na preko 90.000.000 dinara, od temelja do krova je apsolutno tehnički opremljena. Država i lokalna samouprava su pre desetak godina uložile velike napore da se ona dovede na takav nivo. Vi ćete to objektivno da skrajnete, ni to nisu dovoljni argumenti za vas.
S druge strane, Surdulica je pogranična opština. S obzirom na to da sam predvideo da javno tužilaštvo bude nadležno i za opštine Bosilegrad i Vladičin Han, svakako, kada govorimo o pograničnim opštinama moramo da spomenemo i Bosilegrad. Te dve opštine pokrivaju 100 km državne granice sa Republikom Bugarskom ili, ako vam je lakše i prijatnije, sa Evropskom unijom. Sve ono što sa sobom nosi činjenica da imate dva granična prelaza na tom području, a ostajete bez osnovnog suda, bez tužilaštva, ozbiljno dovodi u pitanje vaše namere u kontekstu evropskih integracija i standarda.
Zakone koje smo usvajali pre nekoliko dana ovde Evropska unija nije nametnula zbog vas, ili zbog svih nas, zato što smatra da mi treba da definišemo, uspostavimo i afirmišemo standarde koji su u Evropi odavno na snazi. Naravno, oni sebe štite, jer Srbija, odnosno opštine Surdulica i Bosilegrad, tih 100 km, predstavlja spoljnu granicu Evropske unije. Sebe hoće da štite od nas i od pojava koje bi eventualno mogle tamo da se preslikaju. Ali, ako mi i u toj lošoj nameri Evrope ne vidimo i ne pronalazimo interes za nas, pa da dignemo standarde bar na tom delu naše državne granice, onda je stvarno svaki komentar izlišan.
Vi ćete dva granična prelaza ostaviti bez suda, odnosno bez javnog tužilaštva. Šta granični prelazi, s obzirom na geografski položaj istih, nose sa sobom, to znaju oni koji dolaze iz pograničnih opština i koji imaju granične prelaze.
Podsetiću vas, ti granični prelazi nalaze se na putu od istoka ka zapadu, odnosno na glavnom ili jednom od glavnih puteva droge sa istoka u EU, pa između ostalog, bez obzira na to što su u tranzitu kroz Srbiju, deo toga, nažalost, imali ste priliku da gledate pre par dana na televiziji, ostaje u Srbiji.
Eto vam dovoljno razloga da ostavite javno tužilaštvo i osnovni sud u Surdulici kako biste mogli adekvatno da delujete kada su u pitanju pošasti koje se objektivno dešavaju i koje su prisutne u Srbiji, bar na tom području.
Znači, ako želite, ako hoćete da prepoznate razloge i da uradite nešto dobro za taj kraj, mogli ste da uradite. Očigledno ne želite i u tom kontekstu taj kraj će ostati uskraćen za osnovni sud, za osnovno javno tužilaštvo i sve će to sa sobom doneti određene posledice i konsekvence. Vi ne želite da ih vidite. Čini mi se, to sam rekao, ali ponoviću, nažalost, stiče se utisak da je zakon pisao onaj ko Srbiju doživljava sa krova "Beograđanke". Ja bih voleo, gospodo iz Ministarstva, da budete moji gosti u Pčinjskom okrugu, da se zajedno prošetamo do Bosilegrada, da obiđete taj kraj, da vidite kako ti ljudi žive. Mislim da bi vam onda mnogo toga bilo jasnije.
Ono što ću takođe pomenuti kao argument jeste činjenica da su i Bosilegrad, i Surdulica i Vladičin Han višenacionalne sredine. Mislim da biste i o tome mogli da povedete računa u kontekstu ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava. Ti ljudi tamo su izrazili svoju podršku, odnosno kancelarije i za jednu i za drugu nacionalnu manjinu su ovakvom amandmanu dale podršku, i to ću ponoviti, rasterećeni političkih i nekih ideoloških aspekata. Ono zbog čega sam zadovoljan, ako ništa drugo, jeste to što su svi amandmani koje sam podneo u ime SRS dobili apsolutni legitimitet i podršku građana koji dole žive.
Ovim ću završiti, gospodo iz Ministarstva, danas sam ovu temu otvorio, s obzirom na to da sam imao priliku da razgovaram sa ljudima iz "Robnih kuća Beograd". Gospodine Homen, gospodine Ćosiću, ovo je presuda u ime naroda, doneta još 2002. godine. Ovo je izvršna presuda. Odnosi se na neke novce koje su ljudi zaradili još u periodu od 1995. do 2000. godine. Do današnjeg dana ovu presudu ne mogu da izvrše, odnosno ne mogu da dobiju novac koji im pripada. Budite bar toliko ljubazni, pošto ste bili, da tako kažem, indiferentni u odnosu na 100 i nešto amandmana, iskoristite svoj položaj i autoritet, uradite nešto pozitivno i dobro, pomozite ovim ljudima.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče Skupštine, smatram da se vi od jutros niste baš najbolje snašli, ne vladate baš najbolje Poslovnikom, a sve u skladu sa članom 27. Poslovnika ove skupštine. Ja ću u tom kontekstu da obrazložim ovo što sam rekao, a onda ću vam, naravno u skladu sa Poslovnikom Skupštine, dati jedan predlog.
Naime, jutros je u ovoj sali otvorena jedna tema, to je tema Kosova i Metohije, i mislim da ne postoji poslanik u ovom parlamentu koji može da kaže da otvaranje te teme može da bude zloupotreba Poslovnika Skupštine. Mislim da Poslovnik Skupštine i nekoliko njegovih članova jesu jedini, to sam sinoć rekao, institut transparentnosti u Srbiji ili mogućnost da se o nečemu govori. U ovom slučaju to je Kosovo i Metohija. Mislim da je tema Kosova i Metohije sada prioritet. Mi od juče imamo tamo misiju Euleksa. Misija Euleksa, po rečima generalnog sekretara UN, treba da bude u funkciji instaliranja plana Martija Ahtisarija, što u principu predstavlja zaokruživanje elemenata državnosti nezavisne države Kosovo i Metohija.
Onda izađu predstavnici skupštinske većine i drže nam lekcije o tome kako zamajavamo narod. Gospođo predsednice Skupštine, juče smo pokazali apsolutnu spremnost da radimo po tačkama dnevnog reda. Ako ste bili, dok ste bili i kad niste bili, čini mi se da smo se juče svega jednom ili dva puta javili da govorimo po Poslovniku sa ove govornice. Taj korektan i konstruktivan rad je trajao sinoć do 22.00 časa. Posle 22.00 časa bahatošću pojedinaca iz skupštinske većine sve je otišlo nizbrdo. U ovoj sali smo imali situaciju da je u jednom trenutku sala pretvorena u menzu ili restoran, a posle toga je moglo da dođe i do fizičkog obračuna, odnosno incidenta. Od jutros niko od predstavnika većine nije našao za shodno bar da prepozna deo odgovornosti za to što se sinoć dešavalo, nego se opoziciji opet dele lekcije.
Gospođo Đukić-Dejanović, sada imate priliku da pokažete da li ste stvarno spremni da učinite nešto u kontekstu priče da hoćete u skladu sa Ustavom da se borite za interese Srbije na Kosovu i Metohiji, a samim tim da pokažete koliko razumete značaj tačaka koje su na dnevnom redu, za koje i vas i nas predstavnici većine neukusno pozivaju da radimo po njima.
U tom smislu, ja ću vam predložiti da se pozovete na Poslovnik, u skladu sa članom 98, da prekinete sednicu, da pozovete šefove poslaničkih grupa, da saslušate predstavnike poslaničkih grupa, da pokušate da nađete dogovor i da više ne govorite da je Srbija u kontekstu Kosova i Metohije raspolućena i da nemate stav. Pokušajte bar da ga nađete. Mislim da vam to niko neće uzeti za zlo.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona koji je pred nama. Kada sam obrazlagao taj amandman, rekao sam da ću i na član 4, o kojem je danas reč, podneti amandman, koji je u potpunosti upućen na član 3, odnosno na amandman na član 3. Pokušaću da se ne ponovim, mada ću nekoliko reči koje sam tada rekao morati da ponovim i danas.
Smatrao sam da je Pčinjski upravni okrug dovoljno velik i da ima dva osnovna suda. Imamo sedam opština. Predvideo sam da taj viši sud u Vranju bude nadležan za dva osnovna suda, za Osnovni sud u Vranju i za Osnovni sud u Surdulici. Taj osnovni sud u Surdulici bi, u principu, bio nadležan za opštine Bosilegrad, Vladičin Han i Surdulicu, dok bi Osnovni sud u Vranju bio nadležan za sudove u Bujanovcu, Preševu, Trgovištu i u gradu Vranju.
Rekao sam i prošli put, reći ću vam i danas, gospođo ministre, bez obzira na to šta mislim o ovom zakonskom predlogu, trudio sam se da obrazloženje, argumente za ove amandmane nađem, upravo, u obrazloženjima i argumentima koje ste izneli vi ili predstavnici skupštinske većine i vodio sam se, apsolutno, onim na čemu ste vi insistirali, geografskom udaljenošću, dostupnošću pravde, putnom infrastrukturom i svime ostalom što ste u svom obrazloženju naveli.
Pre nego što se dotaknemo geografske udaljenosti i putne infrastrukture, postavio bih vam pitanje – u čijem interesu je usvajanje ovakvog zakona? Opozicija je apsolutno protiv i revolt opozicije u odnosu na zakon izražen je i kroz argumente, i kroz diskusiju, i kroz broj amandmana.
Dve trećine ljudi koji sede iza vas, ubeđen sam, nisu za ovakav zakon. Ako će glasati, verujte, to nije njihov iskren, istinski stav, to je njihova stranačka ili politička obaveza. To je stvarno tako i to ste mogli da zaključite u petak uveče. Predstavnici vlasti su kritikovali radikale što nisu podneli amandmane na neke članove zakona. To u njima tinja, ali ne mogu i nemaju mehanizme da pokažu da nisu za ovakav predlog zakona.
Ako javnost nije za to, poslanici u Skupštini nisu, pitam vas, ko je zainteresovan i čiji je interes jedan ovakav zakon?
Objektivno, revolt, ili reakcija, izostali su od onih koji bi možda najviše trebalo da reaguju, a to su sudije, nosioci pravosudnih funkcija. Zašto su ćutali? Nisu ćutali zato što opravdavaju zakon, mislim da ste ih sistemski naterali da ćute. Naterali ste ih da ćute zbog reizbora koji ste prevideli u zakonu o sudijama, s jedne strane, a, s druge strane, naterali ste ih da ćute, jer svaki sudija danas u Srbiji sebe može da vidi u 400 ili 500 onih koji će ostati, eventualno, bez posla zbog stupanja, odnosno primene ovog i ovakvog zakona, odnosno te tzv. vaše racionalizacije pravosudnog sistema.
Mislim da biste mogli taj odgovor da nam date, ako možete. Voleo bih to da čujem, a verovatno i drugi poslanici, pa eto, danas ili do kraja rasprave u pojedinostima, ako nađete za shodno, voleo bih da dobijem taj odgovor.
Ovde ste insistirali na geografskoj udaljenosti. Vidite, gospođo ministre, nastojao sam da svoj amandman podnesem u duhu tog principa. Ako poznajete Pčinjski okrug, ako ste imali priliku da budete dole, mogli ste da vidite da opštine Bosilegrad, Vladičin han i Surdulica, apsolutno, gravitiraju i upućene su jedna na drugu, dok su, s druge strane, ove tri opštine, odnosno četiri, Vranje, Trgovište, Preševo i Bujanovac, takođe, upućene jedna na drugu. Na osnovu te geografske upućenosti jednih na druge, ja sam ovakav amandman predvideo.
Samo ću vam nekoliko podataka reći što se tiče Bosilegrada. Bosilegrad će imati sada, po vašem zakonu, Osnovni sud u Vranju. Razgovarao sam s odbornicima SO Bosilegrad, sa svojim kolegom iz SRS-a, gospodinom Zoranom Stojanovim, i evo šta mi je rekao. U Bosilegradu, recimo, postoji selo Barje. Da bi građani tog sela došli do Bosilegrada, imaju, pre svega, jedan sat pešačenja, a onda još sat vožnje autobusom do Bosilegrada. Taj autobus saobraća dva puta dnevno. Da bi došli do Vranja, do svog osnovnog suda, treba im još 2,5 sata vožnje.
Ovo što sam rekao važi za idealne vremenske uslove, dobru volju onoga ko putuje i, svakako, pristojna kola. Znači, toliko treba jednom građaninu opštine Bosilegrad da dođe do svog osnovnog suda u Vranju.
Amandmanom sam predvideo mogućnost da lakše ostvaruju dostupnost pravde, odnosno da dolaze do Surdulice. U Surdulici postoje svi uslovi za jedan osnovni sud. O tome sam pričao prošli put, da se sada ne bih ponavljao. Od ostalih opština na nivou Okruga, jedino je problem doći do Trgovišta, zbog loše putne infrastrukture. Sve ostale opštine su na dobroj komunikaciji – Bujanovac, Preševo, Vladičin Han, i svi možemo da putujemo i dođemo jedni do drugih. Ali, ovo su dve opštine koje će, zbog ovakvog koncepta zakona, stvarno imati problema.
Sada ćete vi da izađete za govornicu i da kažete – neće građani putovati. Jednom kažete – neće putovati građani, drugi put kažete – neće putovati sudije, a insistirate na principima geografske udaljenosti i putne infrastrukture. Samo mi posle objasnite u kom kontekstu se insistira na geografskoj udaljenosti i na ispravnosti putne mreže. Ko će putovati? Ako neće niko da putuje, zbog čega se insistira na tome?
Dalje što treba reći, a tiče se Pčinjskog upravnog okruga i, uopšte, juga Srbije, jeste kako će se sve ovo reflektovati na ravnomerni regionalni razvoj i decentralizaciju, o kojoj Vlada Republike Srbije od 2000. godine, bez obzira na to ko je činio, sasvim je svejedno, priča. Ovaj zakon je apsolutno u funkciji Vlade koja u tom kontekstu ništa u poslednjih osam godina nije uradila.
Ilustracije radi, gospođo ministre, pročitaću vam samo nekoliko podataka kada je u pitanju Bosilegrad. Od 10 hiljada stanovnika, trajno ili na određeno vreme radi 1.490 radnika, 15,13%. Od toga, 278 njih je u proizvodnji, a sve ostalo je budžet, što Opštine, što Republike Srbije, i uslužna delatnost. Možete da zamislite kako ti ljudi gore žive.
Sada, pazite, postoje neki podaci koje biste, pretpostavljam, želeli da čujete, a indirektno su vezani za ovu priču, odnosno činjenicu da će ovo biti suprotstavljeno ravnomernom regionalnom razvoju i decentralizaciji.
Republički zavod za statistiku Republike Srbije od 2005. godine ne objavljuje podatke o društvenom bruto proizvodu i nacionalnom dohotku. Obrađuje ih, ali ih ne objavljuje. Sada ćete videti zašto. Znači, ovo se odnosi na period od 2000-2005. Beograd je povećao udeo u društvenom proizvodu Srbije sa 28% na 34%; Vojvodina, sa 30% na 31%, a centralna Srbija, bez Beograda, smanjila, sa 41%, na 34%. Prosečna godišnja stopa rasta društvenog proizvoda u Beogradu je 9,5%, u Novom Sadu 16%, u Nišu 10,3%, a u Srbiji, bez Beograda i Niša, 0,7%.
Zašto je ovo bitno? Ovo govorim zbog te provincije koja će, definitivno, biti na udaru ovog zakona. Biće na udaru ovog zakona, jer će se, objektivno, potrebe i za sudijama i za sudskim osobljem smanjiti i sredstva koja u ovom momentu, na konto toga, pristižu, u tom vremenu neće pristizati.
Ekstremni slučajevi propadanja predstavljaju Bor, Majdanpek i Kladovo, koji su svoj rast smanjili od 88% do 93%. Znate li šta je sada ironija? Njihova razvijenost u ovom trenutku može se porediti s razvijenošću tih opština pre Prvog svetskog rata. Ali, možda ste taj okrug i dobro sagledali, jer ste na četiri opštine predvideli dva osnovna suda, a ovamo, za sedam opština dajete osnovni sud. Tu su interesantni kriterijumi kojima ste se vodili.
Ovo je sada jako važno – u istom periodu, Beograd je povećao broj zaposlenih za 18 hiljada, Novi Sad za 14 hiljada, ali je Srbija, bez Beograda i Niša, smanjila broj zaposlenih za 75 hiljada, odnosno Vojvodina za 19 hiljada.
Ove podatke sam spomenuo da bih vam ukazao na činjenicu da će ovaj zakon povećati stratifikaciju, socijalne razlike, ekonomske razlike urbane sredine i provincije, zato što ste sve koncentrisali u sedišta okruga, odnosno u gradove, što ste predvideli da gradovi ili upravni okruzi imaju najmanje jedan osnovni sud.
To nije dobro. To ne ide u prilog decentralizaciji. Lično, mislim da ste u funkciji centralizacije. Srbija nikada nije bila centralizovanija nego što je to danas, i u smislu finansija, državne uprave, lokalne samouprave, a evo, sada i sudstva. Šta će biti sledeće, videćemo.
Ono što bih, kao treće, i poslednje, naveo u ovoj priči, jeste, gospođo ministre, spomenuo sam, to što ste naterali sudije i sudsku javnost na tihi bojkot, odnosno na ćutanje, da ne izraze na adekvatan način svoje nezadovoljstvo ovakvim zakonskim predlogom.
Ovo što ste predvideli zakonom, definitivno ukazuje na činjenicu da su ga pisali ljudi koji ne razumeju duh, mentalitet naroda u malim sredinama, ili da kažem – u provinciji. Rekao bih da su zakon pisali ljudi koji Srbiju doživljavaju onoliko i onako kakvu je vide sa krova ''Beograđanke'', ili su možda proputovali kroz Srbiju kada su išli u Solun, u šoping, ili u Solun da glasaju.
Mislim, gospođo ministre, da bi trebalo da prihvatite predlog opozicije, da povučete zakon. Ako niste spremni na to, prihvatite amandman gospođe Radović, a ako niste ni na to spremni, mislim da moj amandman nije neracionalan, mislim da je funkcionalan i da neće vaš pogrešni koncept nimalo ugroziti. Naprotiv, mislim da će biti u funkciji njegovog unapređenja. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, javio sam se povodom amandmana gospodina Kenana Hajdarevića, zato što smatram da ima nešto zajedničko s amandmanima koje sam ja podnosio na tekst ovog zakona, odnosno odnosi se na sredine i na opštine koje su višenacionalne, tj. imaju izvesnu, na različite načine i u različitom odnosu, izraženu multietičnost.
Naime, posle nekoliko izlaganja od jutros, naročito posle izlaganja gospodina Balinta Pastora, nameće se zaključak da je usvajanje ovog zakona ozbiljno dovedeno u pitanje. Voleo bih da oni budu principijelni i da ispune ono što su rekli, da za zakon neće glasati ukoliko se ne prihvate svi amandmani, da se u danu za glasanje izjasne vodeći se tim principom i opredeljenjem.
Bojim se i činjenice, ne bih voleo da to vas natera na neku neprincipijelnost, pa da, eventualno, do kraja ove rasprave prihvatite amandmane onih pripadnika, onih predstavnika nacionalnih manjina od kojih će zavisiti usvajanje ovog zakona, odnosno koji će odlučiti da li će zakon biti prihvaćen ili neće.
Zato bih vas molio da budete i vi principijelni do kraja i da se u skladu s tim određujete, ili da uzmete u obzir činjenicu i da prihvatite amandmane koji se odnose na sredine koje su višenacionalnog sastava, odnosno koje su multietične.
Dolazim iz jedne sredine u kojoj žive Bugari, Romi i u kojoj žive Srbi. Ti ljudi dole žive u izuzetno harmoničnim odnosima, ali je izražena bojazan i jedne i druge zajednice da će im biti uskraćena ta, kako je vi nazivate, dostupnost pravdi, odnosno bojazan da će u vremenu koje je pred nama moći da ostvaruju svoja manjinska i ljudska prava na način na koji su to radili do sada.
Ovo sad ne govorim isključivo sa tog nekog lokalpatriotskog aspekta, govorim svakako u duhu programa stranke kojoj pripadam, a to je da prava nacionalnih manjina, u svakom slučaju, moraju da budu apsolutno zaštićena i nedotaknuta.
Šta je još interesantno što je s ove govornice izneo Balint Pastor? To su reakcije lokalnih skupština i lokalnih parlamenata na ceo set zakona, pre svega, na ovaj zakon o mreži sudova i javnih tužilaštava.
Dolazim iz opštine u kojoj je lokalni parlament, odnosno skupština, to sam spominjao kada sam branio svoj amandman na član 3, zasedala, odnosno pokušala da zauzme stav o činjenici da ćete ukinuti Opštinski sud u Surdulici. Tamo vaša stranka učestvuje u vlasti, čak imate i predsednika skupštine. Oni su nas pozvali na sednicu i taj zaključak koji je trebalo da donesemo počeo je ovako – Skupština opštine Surdulica prigovara na predložene odredbe nacrta zakona o sedištima i područjima sudova itd.
Rekao sam i prošli put, svakako da je ovo za vas neobavezujuće, ali mislim da bi aspekt ovog zaključka trebalo da uzmete u obzir jer je on legitiman izraz predstavnika svih građana koji dole žive i rade. U tom zaključku stoji da je ovakvo zakonsko rešenje izazvalo vrlo negativne reakcije svih organa opštine, kao i građana Surdulice, ali za vas, kao pripadnika, ili favorita DS-a, bitna je možda ova poslednja rečenica koja kaže – s političkog aspekta, smatramo da se ukidanjem ovde pomenutih organa nanosi šteta demokratskim procesima koji su, nakon poslednjih lokalnih izbora, u velikom usponu u Surdulici, u našoj opštini.
Oni su se raspali pre par dana. Toliko o njihovim demokratskim procesima i principima.
To ne daje za pravo Vladi ili, u ovom slučaju, vama kao Vladinom predstavniku ovde, ili predlagaču ovog zakona, da na jedan negativan način i u negativnom kontekstu utičete na pravo i položaj svih ljudi koji žive dole.
Gospođo ministre, ovde bih spomenuo i nešto što je, takođe, neko od predstavnika skupštinske većine govorio, a to su ti problemi male sredine, ili provincije, odnosno sklonosti sudija da se neprincipijelno ponašaju u maloj sredini, odnosno spremnosti vlasti, lokalnih tajkuna, moćnika, oligarhije, da utiču na sudije.
Slažem se da toga ima. Mislim da je pogrešan način na koji hoćete da se obračunate s tim i takvim devijantnim pojavama, ali i da treba da se kaže i sledeće, što niste imali priliku da čujete.
Kada neko u maloj sredini radi kao sudija, taj će se u sredini u kojoj živi i radi mnogo teže opredeliti da uzme novac ili da bude sklon kriminalu i korupciji, nego što će to uraditi u nekoj drugoj maloj sredini, u kojoj ćete, ovim setom zakona, stvoriti mogućnost da ga tamo šaljete i da tamo radi. Mnogo će lakše da se opredeli da to uradi u nekoj drugoj sredini, nego u sredini iz koje potiče. Nekoga možete poslati i na Mesec, da sam gore radi, naći će način i mogućnost da novac uzme, odnosno da se opredeli za korupciju.
Korupcija nije stvar mesta gde se radi i funkcioniše, nego stvar naravi, karaktera i principa koje čovek sa sobom nosi, pa će sve svoje loše navike preneti u koju god sredinu da ih pošaljete. Da ste bili spremni da kroz zakonsku regulativu predvidite zakone i da se drastično obračunate s takvim pojavama u pravosuđu u Srbiji, dobili biste više nego dvotrećinsku podršku ovog parlamenta. Ne verujem da postoji poslanik u Parlamentu koji ne bi podigao ruku za razrešenje sudije koji je sklon kriminalu i korupciji. Ovako, da time branite, između ostalog, ovo zakonsko rešenje, mislim da je promašaj, mislim da je loše i da deluje vrlo neuverljivo.
Spomenuo bih nešto što sam jutros zaboravio, kada sam govorio o ekonomskim aspektima ovog lošeg zakona, a to je sledeće. Svako od nas je bar jednom u životu bio u sudu, ako ne zbog drugog, da overi neki ugovor. Na kraju krajeva, kandidovali smo se svi sad na prethodnim izborima, overavali smo ugovore, izjave, ostavke itd. To što se sad to ne poštuje u Parlamentu i po sudovima, nekim sudovima, to je stvar za razmatranje s nekog drugog pogleda.
Gospođo ministre, svako od nas je tad popunio bar po jednu uplatnicu, pored one republičke administrativne takse; jedna uplatnica se, svakako, odnosila na opštinski sud u Surdulici, u Bosilegradu, u Vranju, sasvim je svejedno gde.
Sada vam postavljam pitanje. Kada, od primene ovog zakona, bilo ko od nas ode u sud, kad popuni tu uplatnicu koja je dosad glasila na opštinski sud, na koju adresu će sada ta sredstva da se uplaćuju? Na osnovni sud? Ali, osnovni sud više nije u Surdulici, osnovni sud je sada u Vranju, osnovni sud više nije u Bosilegradu. Iracionalno bi bilo da se to uplaćuje na sudijskom mestu u Bosilegradu, ili u sudijskoj jedinici, kako se već zove. Onda ćete reći – pa, znate, ta sredstva će se slivati u osnovni sud, a onda će da se preraspodela pravi u budžet, sasvim je svejedno gde. Ko će da utvrđuje kriterijume kako će sredstva da se vraćaju u te male opštine?
Zakon imamo i sada, ali očigledno da nešto nije kako treba. Pogledajte sad ovo, nisu to velika sredstva, slažem se s vama, nisu velika sredstva, ali za ekonomski ugrožene sredine svaki dinar je značajan. Pored toga, vi ćete uskratiti broj zaposlenih, plate, poreze i doprinose. Koliko god to s beogradskog aspekta, s aspekta ove sredine, urbane sredine ili metropole, za vas izgledalo beznačajno, za nas u malim sredinama, u provinciji, mnogo je i svakako da nam znači.
Time se niste vodili u pisanju ovog zakona i zato smatram da je on apsolutno suprotstavljen principima ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije u Srbiji.
Ponoviću još jednom i time ću završiti – Srbija nikada nije bila centralizovanija u finansijskom smislu, u smislu državne uprave, lokalne samouprave, a sada, evo, i u smislu sistema pravosuđa. Povucite zakon iz procedure, možete objektivno da dođete u situaciju da vam zakon ne prođe, ili, ako ste već voljni da to do kraja isterate, prihvatite racionalne i razumne amandmane opozicije ili predstavnika skupštinske većine. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, s obzirom na to da vi ne reagujete, gospođo predsedniče, odnosno predsedavajuća, a prepoznao sam se i mislim da sam dužan da reagujem posle svega ovoga.
Ja ne mislim da bilo ko u SRS-u manipuliše mnome i ne mislim da manipuliše mojim mandatom. Ja sam u SRS ...
Gospođo, ja sam to i hteo, međutim, da ste me pustili još tri sekunde, ili pet sekundi da govorim, čuli biste na šta se pozivam i u kom delu smatram da je povređeno dostojanstvo Skupštine, odnosno narodnih poslanika. Vi mi to ne dozvoljavate i pričate mi nešto što znam. Čini mi se da sam za ovo vreme naučio bar toliko, dovoljno da vladam Poslovnikom Narodne skupštine. Ako mi dozvolite, pustite me i nemojte mi računati ovo vreme.
Znači, smatram da je povređeno dostojanstvo Skupštine, što reguliše član 104. Mi smo narodni poslanici SRS-a, deo smo ove skupštine i smatram da je izlaganje prethodnika dovelo u pitanje moje dostojanstvo, kao narodnog poslanika ove skupštine. Vi ćete to proceniti, pa ćete mi reći. Ako ne budem zadovoljan, tražiću da se o tome izjasnite.
Mi smo ovde čuli malopre da neko vlada našim mandatom, odnosno našom voljom. Ja sada kažem – u SRS-u sam 15 godina. Već pet meseci sam poslanik i ne mislim, niti sam pomislio ijednog trenutka, da sam pogrešio što sam ostao u SRS-u. Mene su u SRS-u ostavili principi i doslednost, kojima su me, između ostalog, učili i oni koji danas pričaju nešto drugo, oni koji se pozivaju na Ustav, a pre samo dve ili tri godine govorili su i mislili nešto drugo.
Šta su govorili pre dve ili tri godine? Gospodin Tomislav Nikolić je 19. maja 2003. godine rekao sledeće – mislim da stranka Bogoljuba Karića nije mogla da uđe u Parlament, zato što niko ne može da uđe u Parlament bez izbora. ''Ovo je moja poruka svim političkim strankama. Ili će se sada odupreti, ili ćemo prestati da se bavimo političkom borbom. Što bismo se onda borili, kada posle izbora ne znamo ko koliko ima poslanika. Mi ćemo iz dana u dan da se bavimo politikom, da sprovodimo kampanje, da izlazimo na izbore, a Bogoljub Karić će da sačeka i da kupuje poslanike koji budu izabrani.''
Da skratim, između ostalog, gospodin Tomislav Nikolić je tom prilikom rekao i ovo – ovo je veliki ispit, mi ćemo ga položiti. Za poslanika koji je izdao SRS, rekao je sledeće – nas ovaj jadničak ne interesuje uopšte, neka radi sa svojim životom šta hoće, nas interesuje Bogoljub Karić. Da li ta pojava može da dobije korene u Srbiji? Ako dobije, od Srbije neće ostati ništa.
Tomislav Nikolić i poslanici koji su otišli s njim su dokaz da, nažalost, pojava koja je tada dobila korene nije usahla u Srbiji. Ovim ću završiti. Ta pojava će, kroz SNS, trajati dok tu biljku i te korene zalivaju ovi s leve strane, a kada budu prestali da ih zalivaju, ili kada im sipaju naftu u saksiju, biljka će da usahne, a iza te biljke ostaće samo neprijatan miris.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas već treći put izlazim za ovu govornicu, u nadi da ću vam svojim argumentima, možda, gospođo ministre, ukazati na značaj i na kvalitet pojedinih amandmana, na njihov smisao. Vi do sada i niste pokazali volju da prihvatate amandmane koji su, tvrdim vam, smisleni, koji ne izlaze iz okvira koji ste definisali svojim obrazloženjima, ali, eto, neće mi biti teško, ako treba, još pet puta da izađem. Naravno, ponavljam, takođe, da ste u jednoj vrlo neprijatnoj situaciji, ne vi lično, naravno, vi ste eksponent Vlade, Vlada, s obzirom na to da preti, objektivno, neusvajanje ovog zakona. Ukoliko bi se to desilo, to bi bio šamar za Vladu.
Na osnovu svega ovoga što je danas, ili večeras, ili juče, ili prekjuče, kada je bila rasprava, izrečeno, nameće se zaključak, koji sam, čini mi se, delimično jutros pomenuo, a to je da ćete na neprincipijelan način morati da usvojite ovaj zakon, ili ćete prihvatiti amandmane pojedinaca od čijih glasova zavisi usvajanje zakona, pa ćete tako, na neki način, pokazati diskriminaciju prema drugim poslanicima, koji su ovde, takođe, govorili u ime nekih, šta ja znam, ili nacionalnih manjina, ili nekih ugroženih sredina, ali čini mi se da ćete biti primorani na tako nešto, u kontekstu usvajanja ovog promašenog zakonskog rešenja.
Još jednom ću ponoviti ono što sam danas rekao. Stvarno bih voleo da kolege narodni poslanici iz pozicije, odnosno iz vlasti, koji su imali amandmane na tekst ovog zakona, budu principijelni u danu za glasanje, da glasaju za svoje amandmane, da podrže amandmane opozicije, jer je, očigledno, njihov stav i stav opozicije po pitanju ovog zakona kompatibilan, odnosno da ne glasaju za Predlog zakona ukoliko Vlada ne bude spremna da prihvati amandmane opozicije, odnosno jedan amandman je dovoljno – gospođe Radović, i time, na neki način, ili potpuno, dovede stvari u normalu, u okvire normalnog.
Danas sam vas pitao, gospođo ministre, da li znate u čijem interesu je usvajanje ovog zakona? Vi mi odgovor niste dali, pretpostavljam da ćete to na kraju ove rasprave da kažete. Ali, evo, ja sam se bavio nekim menijima iz ove evropske kuhinje. Ovo je deo jedne opširne knjige, koja bi definisala naš put ka Evropi, odnosno evropskim integracijama, to je Nacionalni program integracija. Između ostalog, tu se kaže sledeće – Narodna skupština je usvojila, na predlog Vlade, 25. maja 2006. godine, Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa. Vlada je usvojila akcioni plan za sprovođenje Strategije, u junu 2006. godine.
Nacionalna strategija ima kao osnovni cilj da se, uspostavljanjem vladavine prava i pravne sigurnosti, kroz reformu sudskih organa i pravosuđa u celini, očuva i ojača poverenje građana u pravosudni sistem Republike Srbije i ostvari dalji napredak u procesu približavanja EU. Prema Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa, ostvarenje delotvornog pravosuđa bazira se na četiri ključna načela: nezavisnost, transparentnost, odgovornost i efikasnost.
To ste pisali vi, kao evrofanatici, ponavljam, ne mislim lično vi, znači, vaš politički koncept je izražen kroz ovo.
Mogu da prihvatim da se bavite evropskim standardima u oblasti pravosuđa s nekim domaćim kapacitetima, ali se nameće zaključak da i ove zakone, kao i mnoge druge, prepisujete iz, recimo, zakonodavstva Hrvatske ili zakonodavstva Slovenije. Možda su i to razlozi zbog kojih su zakoni osuđeni na neuspeh, odnosno što su definisani kako jesu. Probajte, recimo, sa zakonima iz Slovačke, oni imaju efikasno zakonodavstvo, pokazalo se da je delotvorno i da deluje. Ali, evo, ja ću se pozabaviti sa sva četiri ova principa ponaosob.
Kažete – nezavisnost. Koliki će stepen nezavisnosti sudova, posle ovakve centralizacije, biti, možemo samo da naslućujemo, a što se nezavisnosti pravosuđa u celini tiče, vi ste i postupkom i načinom usvajanja ovog zakona pokazali koliko ste spremni na nezavisnost. Ja sam danas to rekao. Vi ste sistemski naterali sudije da ćute i da se objektivno ne bune protiv zakona koji nije dobar. Vi nas ubeđujete i mi bi trebalo da prihvatimo činjenicu da će sudstvo, ovakvim načinom, biti nezavisno.
Nezavisnost sudstva ne može da se definiše papirom, nikakvim aktom, mora da se definiše jednom pozitivnom praksom. Koliko god da želite da nešto definišete i uokvirite zakonom, ukoliko volje nema, to ne možete da uradite.
Kažete – transparentnost. Toliko toga se dešava iza, toliko toga se dešava mimo očiju javnosti, pa možda i onih koji su najodgovorniji i, da kažem, najbitniji u celoj ovoj priči. Govorite o odgovornosti. Da li sve ono što se u pravosuđu dešavalo u poslednjih osam godina može da da garanciju svakom ko će biti upućen na ovaj pravosudni sistem da će pravosuđe u narednom periodu, samo zbog činjenice da je ovakav zakon usvojen, biti reformisano, odnosno da će se odgovornost u pravosudni sistem vratiti?
Mi smo u pravosudnom i zakonskom smislu imali odgovornost i prema Bojanu Krištu, da li je tako? Da li postoji zakonodavna materija koja reguliše, odnosno koja se bavi svim onim što je on radio, a navedeno je s ove govornice? Postoji. Svi su ostali ili gluvi, ili nemi, ili slepi na to što je radio i što je učinio. Da li neko danas odgovara za to? Ne. O kakvoj odgovornosti mi, kao Parlament, odnosno vi, kao predstavnici izvršne vlasti možete da govorite?
Nema odgovornosti. To je problem. Ta odgovornost, u Srbiji i u reformi pravosuđa, ne stavlja se na papir, nego se manifestuje kroz konkretne poduhvate i poteze. Ne možete sve, čak, ni zakonom da rešite. Nije dovoljno imati zakon. Danas sam vas pitao kako će se raspoređivati sredstva od opštinskih taksa koja su išla na ime opštinskih sudova? Vi kažete, raspoređivaće se zakonom. Da li je zakon dobar? Ko će definisati kriterijum? Da li će kriterijumi biti pravični?
Vi ste, u skladu sa zakonom, uleteli pre neki dan u kuću Darka Mladića. Da li je tako? Niste se pozvali na statut nekog udruženja građana, nego na zakon. Da li je to dobro? Diskreditovali ste čoveka, diskreditovali ste porodicu, njegov poslovni imidž itd. To ste isto pre mesec dana uradili s porodicom Vujić. To ste uradili u skladu sa zakonom. Na žalost cele naše države, jedini oblik i izraz transparentnosti su dva člana Poslovnika Narodne skupštine, a to su čl. 225. i 226. Samo se zahvaljujući tim članovima Poslovnika može prepoznati i nazreti transparentnost u Srbiji. Tu može da se čuje šta se u Srbiji dešava. Na taj način. Dobro je što postoje i mi u SRS-u ćemo to, kao model i sistem transparentnosti, i dalje da koristimo.
Gospođo ministre, što se efikasnosti tiče, možete samo da zamislite kako će biti efikasno sudstvo. Ostao sam uskraćen za ove odgovore, u kom kontekstu su ta geografska udaljenost, putna infrastruktura, odnosno saobraćajne veze. To mi niste rekli. Očekujem da ćete mi reći. Evo, ovih poslednjih nekoliko dana govorimo o sudstvu, demonstriramo našu volju da uvedemo određena pravila u sudove, a paralelno s tim dešavaju se u sudovima, za koje ste vi, kao ministar, nadležni, strašne stvari. Evo dokumentacije. Ovo se, konkretno, odnosi na neki apelacioni sud. Sada neću da koristim ovu govornicu, ako ste zainteresovani, voljan sam da porazgovaram i da vam ukažem na neke anomalije, a to se sve mimo vas, pored vas dešava. Objektivno se dešava. Cifre nisu male. Cifre su milionske. Kreću se od 15 do 30 miliona dinara. Čini mi se da su neki od ovih papira i kod vas na stolu.
Mislim da ste vrlo paušalno i vrlo površno upoznati s ovim predmetom. Mislim da bi trebalo da se na drugačiji način upoznate. Znam da je došao kod vas u Ministarstvo na sto. Odnosi se na Apelacioni sud u Nišu. Ponekad pogledajte šta ima i šta se dešava.
Danas, kada govorimo o sudovima, o sudstvu i potrebi da reformišemo sudstvo, evo, Trgovinski sud u Leskovcu, sudije, zloupotrebljavaju sistem razglasa. Stranke u predmetima varaju, manipulišu njima da su prozivani na ročišta, ljudi čekaju, ne prozovu ih na ročišta i tu se manipuliše ljudima. Pokreću se postupci protiv njih, ljudi daju pismene izjave da su svedoci nekih nepopularnih, nekorektnih postupaka istog sudije, a to je neki Branimir Stanković, sudija iz Trgovinskog suda u Leskovcu.
Ko zna koliko ljudi je u ovakvim postupcima oštećeno. I to ću da vam dam, daću vam izjave svedoka, izjave sudskih činovnika, izjave advokata, izjave oštećenih stranaka u postupcima. Cifre nisu male.
Zloupotrebama i bahatim ponašanjem, objektivno, ostavlja se utisak vrlo lošeg i neefikasnog sudstva. Ti isti ljudi kažu da u ovom trgovinskom sudu, od sedam sudija, šest vredi, a taj jedan ne. Utisak o sudstvu se stiče na osnovu, nažalost, tog jednog čoveka, a ne na osnovu šest onih koji rade dobro i kvalitetno.
Mislim, gospođo ministre, da biste uradili dobru stvar da povučete ovaj zakon iz procedure, dosta nas to misli. Mislim da nećete u praksi biti u situaciji da ovo primenite. Vi procenite. Ukoliko budete ovo ozbiljno shvatili, uradićete nešto dobro i nešto pametno, a ukoliko ne, budite spremni da doživite možda jednu neprijatnost, a to je da ova skupština, odnosno skupštinska većina, ne usvoji predlog Vlade koju je izabrala. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se malopre, ali, dobro, okolnosti su bile takve.
Reklamiram povredu člana 104. Poslovnika o radu Skupštine i smatram da je član 104. povredila gospođa Nada Kolundžija, predsednik Poslaničke grupe ZES. Nekako je ono što je izrekla ostalo u senci rasprave o tome da li je danas bilo reči o tome da sednicu treba da nastavimo u ove kasne sate ili ne.
Naime, gospođo Čomić, javio sam se, takođe, u kontekstu ove vaše rečenice da svi imamo nepovrediva prava. Gospođa Kolundžija je u svom izlaganju, odnosno drugom izlaganju za ovom govornicom, večeras rekla da neće da dozvoli skupštinskoj manjini da je zaustavi u naporima da radi u interesu građana.
Za nas bi, gospođo Kolundžija, i za sve građane ove države bilo najbolje da malo prestanete da brinete o ovim građanima. Potpuno vas razumem što ste nervozni. Pitaću vas, pošto brinete o građanima, kada vam je budžet došao u Skupštinu? Kažite to. Došao je s koliko dana zakašnjenja. Pitaću vas, gospođo Nado Kolundžijo, ko je kriv što ovakav nakazan zakon ima ovoliko amandmana? Da li predstavnici manjine, ili predstavnici Vlade i vlasti? Ko je kriv što, posle osam godina, sve ono što niste uradili hoćete da uradite za dva-tri, pet ili šest meseci?
Nije kriv niko drugi do vi koji sedite na toj levoj strani. Potpuno razumem vaš bes i vašu srdžbu, ali mi nismo dužni to da trpimo. Mislim da bi trebalo da budete odmereni kada izlazite za ovu govornicu i da nam ne delite lekcije, kao đacima. To možete na poslaničkom klubu, neće vam niko uzurpirati to pravo, niko vam to neće osporiti. Objektivno, mi to od vas ne zaslužujemo, u ime Poslovnika kojim se trudite da se vladate, očigledno, neuspešno.
Gospođo Kolundžija, vama niko ne brani da budete žrtve nesposobne i neodgovorne Vlade, budite to. Bes koji je kod vas prisutan zbog toga, mi koji pripadamo skupštinskoj manjini nismo dužni da trpimo.
Ukazujući na povredu Poslovnika s vaše strane, molim vas da nas više ne omalovažavate, da ne dajete sebi za pravo da se ponašate tako bahato, drsko. Mi to nismo dužni da trpimo. Što se tiče Vlade, Vladine skupštinske većine, koliko ste efikasni, evo, govori samo ovaj poslednji zakon.
Završiću, gospođo Čomić. Mi smo našu opredeljenost da budemo konstruktivni danas pokazali dok je to bilo razumno i normalno vreme. Posle osam, odnosno 10 časova, niko normalan vam ne bi dao za pravo da radite to što radite.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ja ću, u skladu sa članom 226. Poslovnika Skupštine Republike Srbije, pokušati da pomognem, pre svega, predsedniku Skupštine, a onda i nameri SRS-a da dobijemo određene informacije.
Predsednica Skupštine je rekla da će stenografske beleške izlaganja gospođe Radete, pretpostavljam, i gospodina Buhe, poslati u Vladu, da ćemo danas, ili kad već budu spremne, dobiti informacije o tome šta se u slučaju Darka Mladića dešava. Lično, mislim da ste vi najkompetentniji da nam za tako nešto date sve potrebne informacije. Mislim da biste i vi mogli da se stavite u funkciju Parlamenta, da pomognete, pre svega, predsednici, da izađete i da s ove govornice kažete o čemu se radi, zbog čega je ovaj put meta interesovanja nadležnih državnih organa gospodin Darko Mladić.
Kako je malopre gospodin Buha rekao, pre jedno mesec, mesec i po dana, nadležni državni organi su, posle su vrlo neubedljivo davali izjave, upali u porodičnu kuću, u firmu braće Vujić, odnosno porodičnu firmu "Vujić", pretresali, maltretirali porodicu, doveli u pitanje i poprilično urušili i poslovni i svaki drugi ugled te porodice i te firme, ili im je to, bar, bila namera, a obrazloženje je bilo da oni znaju da Ratko Mladić nije tu, ali da zbog izvesnih kontakata to moraju da urade.
Čini mi se da je to suprotno vašim namerama i intencijama da ovu državu, za jedno sto godina, uvedete u EU, to nije u skladu s evropskim standardima, nije u skladu s elementarnim ljudskim i svim drugim pravima. Mislim da biste zbog toga, upravo, vi koji sedite ovde kao predstavnik Vlade, kao ministar za pravdu, mogli da skratite svu ovu priču, da izađete i da nam kažete zbog čega se država brutalno obrušila na ljude koji, možda, nisu mogli da biraju svoje roditelje, koji su deca Ratka Mladića, a na to što su sinovi ili ćerke Ratka Mladića su, između ostalog, ponosni, ali nisu dužni da, zato što nisu deo koncepta koji izlazi iz Andrićevog venca, budu maltretirani, ponižavani i brutalno dovođeni u nezgodnu i neprijatnu situaciju.
Budite ljubazni, izađite i recite zašto je Darko Mladić pod torturom Ministarstva pravde i nadležnih državnih organa u Srbiji?
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga ovoga zakona, kojim sam predvideo da u Surdulici ostane sud u formi osnovnog suda i da on bude nadležan i za opštine Bosilegrad i Vladičin Han.
Trudiću se da svojim argumentima potkrepim ovaj amandman, da ih definišem i artikulišem na takav način da predstavnici Vlade, kojih, nažalost, nema, moje argumente prepoznaju, upravo, u onim obrazloženjima koje su oni ovde iznosili, da li ministar ili neko od predstavnika skupštinske većine, da ih prepoznaju u nekim svojim stavovima i obrazloženjima. Pre svega, u podnošenju ovog amandmana, vodio sam se činjenicom da u svakom upravnom okrugu Republike Srbije bude najmanje jedan osnovni sud; uzeo sam u obzir geografsku udaljenost, razvijenost putne mreže, zaštitu investitora i, svakako, dostupnost pravde.
Ovakvo zakonsko rešenje je poprilično nervoze izazvalo i u stručnoj i, uopšte, javnosti u celoj državi, pa tako i u opštini iz koje dolazim. Smatram da je, i zbog te javnosti, bitno da se s ove govornice kaže da Surdulica jeste pogranična opština. To je, svakako, i Bosilegrad, i vi ste mogli malopre od koleginice Donke Banović da čujete da te dve opštine imaju preko sto kilometara državne granice s Republikom Bugarskom. Predlogom zakona, onako kako ste predvideli i definisali, cela dužina granice i dva granična prelaza koja se nalaze u ove dve opštine ostaće nepokriveni osnovnim sudom. Znači, jedna od ideja je bila, odnosno jedan od razloga je bio da se ova dva granična prelaza, od kojih se jedan nalazi na teritoriji opštine Surdulica, a drugi na teritoriji opštine Bosilegrad, pokriju jednim osnovnim sudom.
Pretpostavljam da znate šta sa sobom nosi činjenica da imate granične prelaze, i u onom pozitivnom, i u onom negativnom kontekstu, ali sam, pre svega, smatrao da bi se ovde dodatno osetila pravna sigurnost, bar u svim ovim negativnim pojedinostima koje mogu da se pojave zbog činjenice da ove dve opštine imaju dva granična prelaza.
Tu bih, svakako, insistirao i na činjenici da ste samo pre nekoliko nedelja, u ovoj skupštini, usvojili set zakona koji bi, navodno, trebalo da nas stave na belu šengen mrežu. Između ostalog, u okviru njih, usvojili ste i Zakon o zaštiti državne granice i Zakon o strancima. Usvajanjem ova dva zakona, obavezali ste se na ispunjenje određenih standarda, a mislim da bi prisustvo osnovnog suda olakšalo unapređenje u ovoj oblasti, odnosno ispunjenje određenih standarda koji se, u pozitivnom kontekstu, traže od ove države. S druge strane, važno je reći, u kontekstu dostupnosti pravde, da su i Surdulica, i Bosilegrad, i Vladičin Han višenacionalne sredine. U različitom obliku i odnosu je to izraženo u sve tri ove opštine, a, konkretno, Surdulica je opština u kojoj je ta šarenolikost najizraženija.
Mislim da bi zbog te dostupnosti pravde, u kontekstu ljudskih i manjinskih prava, bilo dobro da ostane osnovni sud u Surdulici, bar u Surdulici, ako ne može u svakoj opštini na teritoriji Pčinjskog okruga.
Mislim da bi to predstavljalo dodatnu pravnu sigurnost za sve te ljude koji bi, eventualno, imali određene potrebe u ovom smislu. U tom kontekstu, razgovarao sam s predstavnicima ovih nacionalnih manjina i koordinatorima kancelarija za bugarsku nacionalnu manjinu i za romsku nacionalnu manjinu i za jednu moju ovakvu intenciju i nameru dobio sam pisanu podršku i jedne i druge kancelarije.
Naravno, naši razgovori su bili u potpunosti rasterećeni političkih i ideoloških atributa i zbog toga sam dobio podršku za jedan ovakav amandman.
U gradaciji razloga zbog kojih bi trebalo da prihvatimo ovakav amandman, neki možda imaju manju težinu, jeste i činjenica da su Opštinski sud i javno tužilaštvo u Surdulici osnovani još 1946. godine, da je pre 10 godina, kako je rekla i gospođa Banović, izvršena potpuna rekonstrukcija zgrade Opštinskog suda i javnog tužilaštva, da su tehnički prostorije do kraja opremljene, da postoje svi uslovi da se u tom sudu i tužilaštvu radi, a procenjena vrednost tih objekata u ovom trenutku je preko 90 miliona dinara.
Mislim da ćete povlačenjem Osnovnog suda, ili ukidanjem Opštinskog suda u Surdulici napraviti dugoročnu štetu, s obzirom na to da će ta imovina, polako, vremenom da se gubi i da propada.
Ovde, takođe, treba spomenuti činjenicu da ćete konceptom ovakvog zakona, s obzirom na to da govorim o opštini Surdulica i ove dve opštine, Vladičin Han i Bosilegrad, svakako, dovesti u pitanje i rad na odluci sudskih i tužilačkih pripravnika.
Ono što je bitno reći u tom kontekstu, jeste da ste od Evropske komisije jednu od loših cena dobili u kontekstu lošeg obrazovanja u Srbiji. Ako već tu niste uradili ništa za ovih osam godina, mislim da ne bi trebalo, u tom drugom stepenu, da uskraćujete pravo onima koji žele da napreduju i usavršavaju se u praksi.
Složićete se sa mnom da su ljudski resursi jako bitni za našu perspektivu i da sve pozitivne i normalne reforme, u ovom slučaju, pravosuđa, objektivno neće moći da se sprovedu bez kompetentnih, stručnih i sposobnih ljudi.
Jedan od razloga, možda i najvažniji razlog, zbog kog smatram da ste bili dužni da moj amandman prihvatite, jeste činjenica koju ste i vi spominjali, na kojoj ste i vi insistirali, a to je zaštita investitora.
Podsetiću vas da su u prethodnom mandatu lokalne samouprave, u opštinu Surdulica došle četiri vrlo ozbiljne svetske kompanije, ''Koka kola'', ''Knauf'', ''RS Partners'' iz Rusije i kanadsko-australijska korporacija ''Dandi plemeniti metali'', koji se bave rudarstvom. Sve ove ozbiljne kompanije i investitori su izrazili želju da budu prisutni, izrazili volju da u perspektivi tu ostanu i investiraju.
Mislim da ćete za ove četiri kompanije poslati vrlo lošu poruku ovakvim potezom Vlade, a onda treba uzeti u obzir i činjenicu kakvu ćete poruku poslati potencijalnim investitorima, koji bi u opštinu Surdulica došli zbog toga što su tu prisutne ove četiri velike svetske kompanije.
Osim toga, ja sam to s ove govornice govorio i ranije, treba istaći činjenicu da je u prethodnom mandatu lokalne samouprave Surdulica proglašena za lidera regionalnog održivog razvoja. Opredelili smo se za jedan moderan i sasvim pristojan koncept razvoja, a poruka Vlade, potez Vlade kojim ukida Opštinski sud u Surdulici, svakako će doprineti urušavanju izgrađenog imidža Vlade u prethodnom mandatu lokalne samouprave.
Mandat lokalne samouprave u prethodnom sazivu namerno potenciram, s obzirom na to da je dominantna politička snaga u tom mandatu bila SRS. U novom mandatu lokalne samouprave, lokalna vlast gotovo da ne funkcioniše. Danas je i druga sednica SO prekinuta, koalicija je gotovo na izdisaju, a dobar deo te koaliciji čini DS.
Ako oni nisu kadri i sposobni da vode grad po jednoj utabanoj stazi, mislim da vi iz Vlade ne bi trebalo da im budete saučesnici u tome, ili, bar, društvo.
Dolazimo do onoga što je možda najinteresantnije i najvažnije. Rekao sam da je na vlasti u Surdulici, između ostalih, i DS. Ja sam i odbornik u Skupštini opštine.
Dobio sam, 22. 10, poziv za sednicu SO, predsednik SO je gospođa iz DS-a. Ta sednica skupštine je trebalo, kao prvu tačku dnevnog reda, da ima – upoznavanje s informacijom u vezi s predlogom Ministarstva pravde za ukidanje Opštinskog suda i Opštinskog javnog tužilaštva i zauzimanje stava o tome. Tu je i zaključak. Svi odbornici SO doneli su jednoglasnu odluku. To je za Vladu neobavezujuće.
Ne želim time nikome srce da slomim, ali, zašto to pričam? Doneli smo jednoglasnu odluku da pošaljemo zahtev Ministarstvu i svim nadležnim državnim organima da ovu odluku i ovakav stav Ministarstva preispitaju. Ono što je interesantno, na tom lokalnom nivou su članovi DS-a ne samo insistirali, nego i glasali o tome.
Spomenuo sam ovo iz razloga što smatram da moj amandman i predlog da u Surdulici ostane Osnovni sud ima potpuni legitimitet, jer je podržan od strane predstavnika svih onih koji dole žive i koji dole, u političkom i svakom drugom smislu, odlučuju i deluju. Podržan je od Kancelarije za nacionalne manjine, podržan je od Udruženja advokata i mislim da biste sve ove podatke, činjenice, argumente, trebalo da shvatite i uzmete kao ozbiljne i vrlo racionalne.
Završio bih time da smatram da moj amandman nije iracionalan. Mislim da su argumenti potpuno opravdani.
U kontekstu ovog amandmana sam podneo još dva amandmana, koji su logičan sled ovog amandmana. Govoreći o tim amandmanima, izneću dodatne argumente koji se tiču ovakvog predloga, ali smatram da bi ovo trebalo da prihvatite. Mislim da su koncept reforme pravosuđa i insistiranje na racionalizaciji u sudstvu na ovakav način potpuno pogrešni, da apsolutno neće obezbediti efikasnost sudstva, niti reformu pravosudnog sistema. Zahvaljujem.