Gospodine ministre, podneo sam amandman na član 3. stav 1. i namera mog amandmana je bila da ga promenim. Predvideo sam da član 3. izgleda ovako: ''Republika Srbija i njeni organi dužni su da štite ljudska i manjinska prava i slobode i da svakom pruže pravo na zaštitu od svih oblika diskriminacije.''
U obrazloženju što mi amandman nije prihvaćen, znate šta piše? Sudska zaštita je oblik zaštite od diskriminacije, a pravo pristupa sudu je jedno od osnovnih ljudskih prava. Šta je besmisleno, da li amandman ili obrazloženje?
Gospodine ministre, vi ste ovaj zakon nazvali vezivnim tkivom, pretpostavljam svih zakona koji se nalaze u ovoj sferi, odnosno koji regulišu ovu materiju. Po našem mišljenju svakako jeste da kroz sve članove ovog zakona provejava disonantnost, odnosno besmisao. Ovde ste rekli da je ovo zakon koji treba da izgradi instrumente koji će obezbediti uspešnu primenu ustavnih odredbi koje se odnose na zabranu diskriminacije.
Hoćete da obezbeđujete uspešnu primenu ustavnih odredbi neustavnim kategorijama, kakav je poverenik kog ste predvideli ovim zakonom? Ono što je takođe bilo neukusno, malopre što ste rekli, da niste očekivali političku, nego pravnu raspravu.
Gospodine ministre, otkako je otvorena rasprava o ovom zakonu, poslednjih dana i nedelja nisam čuo da ste jednom rečju ili rečenicom demantovali ono što se govori u javnosti, da je ovo isključivo politički zakon.
Ako je zakon politički, ako predstavlja izraz vašeg političkog koncepta, od nas niste mogli da očekujete drugačiju raspravu. Mislim da je naša rasprava bila odgovor na ono što ovaj zakon predstavlja.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo predlagač ili predstavnik predlagača nije tu. Pokušao sam da nađem - šta je to što je zajedničko za ove dve tačke, odnosno za ove dve odluke i zbog čega se neko pozvao na Poslovnik kada je predložio da se ove dve tačke objedine u raspravi.
Da ironija bude veća, pozvali su se na član 142. stav 2. Poslovnika, u kome se kaže - da je istina da se mogu tačke objediniti u raspravi, ali se kaže da moraju da budu međusobno uslovljene ili su rešenja u njima međusobno povezana.
Kakve veze ima Nacionalni prosvetni savet sa NB, odnosno sa Savetom NBS, nisam uspeo da nađem, ali očigledno onima koji su to predložili, to nije ni važno.
Danas se sa ove govornice, u prepodnevnoj raspravi, čulo mnogo toga, čulo se dosta toga što daje odgovore na sva pitanja koja su do sada u ovom i u nekim drugim sazivima ovog parlamenta bila pokretana i koja će svakako biti pokretana u vremenu koje je pred nama. Nameće se zaključak i postavlja se pitanje - da li je smisleno i opravdano raspravljati o bilo čemu što treba da bude izraz državne politike koju vodi aktuelna vlast?
Mi danas govorimo o Nacionalnom prosvetnom savetu ili o kadrovskim rešenjima u okviru Nacionalnog prosvetnog saveta, danas kada se kao model ili etalon za sistem vrednosti u ovoj državi pozivaju benigne sekte, poput kvekera.
Mi danas govorimo o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, a predstavnicima izvršne vlasti u Srbiji ne pada na pamet da se pozovu na Svetoga Savu, na Justina Popovića, na vladiku Nikolaja Velimirovića, sve ono najviše i najsvetije što je Srbija mogla da da i da iznedri.
Ponavljam, besmisleno je govoriti o kadrovskim rešenjima. To sam rekao kada su birani članovi. Svoj lični i ljudski kredibilitet su oni sami doveli u pitanje činjenicom da su spremni da budu u funkciji politike koja je danas na snazi u Srbiji.
S druge strane, šta reći o onome koji se bira za predsednika Saveta NBS? Kakvu to politiku monetarnu imamo u ovoj državi? Šta je to što čime se monetarna politika ili NB mogu pohvaliti. Stabilnost dinara?
Stabilnost dinara koja se obezbeđuje intervencionizmom i što se kao mere mogu prihvatiti kratkoročno kao rešenje - za srednjoročna i dugoročna rešenja to svakako predstavlja propast i grešku, to svakako predstavlja problem koji će se na leđa ove države, u ekonomskom smislu, tek obrušiti i tek opteretiti je.
Šta reći o državi koja danas, u vremenu ekonomske krize, sve manje govori o javnoj potrošnji, a sve više govori o nekim merama štednje koje su možda i presedan, i nisu baš tako česta pojava, kao mere ekonomskog intervencionizma.
Mi danas govorimo o nekim novim vrstama i modelima poreza, o tzv. solidarnim porezima, kojima ćemo opteretiti bogate, poštedeti siromašne - niko ne govori o proizvodnji, niko ne govori o suštinskim promenama u fiskalnoj, monetarnoj, odnosno ekonomskoj politici ove države.
Vi ćete ove ljude svakako danas-sutra, u danu za glasanje kada bude dan za glasanje, izabrati. Ta cifra ili brojka od 126 jeste neumoljiva, i znate - možda ima smisla u ovom trenutku pozivati se na nju.
SRS smatra da će jedan takav politički stav i odnos prema svemu onome što danas Srbiju tišti i opterećuje pogrešan, da će ostaviti dugoročne posledice, ali smo isto tako ubeđeni da će ova dobra većina naroda u Srbiji umeti to da ceni i da ćete na prvom ispitu, kada dođe, biti ocenjeni upravo ovakvi kakvi danas jeste, a to je jako loši i destruktivni za Srbiju.

Samo ako mogu da pitam koliko vremena imam?

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ne želeći da ulazim u bilo kakvu diskusiju i polemiku, evo počeću obraćanjem kolegi koji je podneo ovaj amandman.
Vidite, gospodine Mučenski, smislenost vašeg amandmana i možda vašu dobru nameru koju ste pretočili u ovaj amandman, pa čak i smislenost celog ovog zakona, obesmišljava nešto drugo, nešto što nije urađeno u nekim postupcima ranije ili pre, što bi stvorilo preduslove da ovaj zakon ima smisao, da njegova primena ima smisao, a samim tim i vaš predlog koji bi se eventualno ugradio u ovaj zakon kao predloženi amandman. Zašto to govorim i kako ćemo doći do te priče i do ove konstatacije?
Juče su poslanici SRS i opozicije izražavali jednu sumnjičavost i bojazan prema opredeljenju Vlade da zaštiti javni interes, što je suština i smisao ovog zakona. Ja verujem da ćete se složiti samnom da su sve te skepse i sumnje opravdane. Najbolji dokaz za to jeste, recimo, ono što je govorio juče i čitao gospodin Martinović, kroz odgovor na jedno poslaničko pitanje, gde se govorilo o primanjima javnih funkcionera, nameštenika Vlade. Mislim da je kroz tu priču najbolje oslikano vaše opredeljenje – opredeljenje vlasti da štiti javni interes. Idemo dalje.
Postavlja se takođe jedno objektivno pitanje – da li je donošenje ovog zakona javni interes ili je interes nekih grupa ili pojedinaca, koji stoje iza kulisa? Tu može da se postavi objektivno pitanje i da se zakon i sve što se tiče ovog zakona dovede u pitanje. Evo zašto to kažem.
Ovde je juče čak pokušano da se SRS na teret stavi i to da maltretiramo gospođu ministar Dragutinović, da sedi ovde sa nama, zbog njenog zdravstvenog stanja, jer mora da učestvuje u raspravi. Mi smo juče, ne verujem da je zbog toga, zbog nečeg drugog ostali uskraćeni za izvesne odgovore, odnosno izvesne odgovore na koje ona objektivno nije mogla dati odgovore, jer se ne tiču nje i nisu iz njenog resora. To ostavlja veo sumnje nad ovim zakonom i ovom raspravom od juče i od danas.
Ovaj zakon je upućen, povezan i isprepleten sa Zakonom o planiranju i izgradnji i to je zakon koji ova država nema još uvek donet, nov. Tu se stvara osnovni i elementarni problem. Zato mislim da neke odgovore koje smo od juče tražili, mogli bismo da dobijemo od gospodina Dulića, da je bio tu danas.
On kaže da 20% opština u Srbiji jedino ima prostornu i plansku dokumentaciju, odnosno strateške dokumente koji mogu da definišu industrijske parkove o kojima govorite, da definišu šta je poljoprivredno, šta je građevinsko, a šta neko drugo zemljište.
Dok to ne dobije i 100%, odnosno preostalih 80% opština – svaka rasprava na ovu temu je besmislena. Ovaj zakon će moći da se primenjuje samo selektivno, u uređenim opštinama – sve ostalo u Srbiji samo predstavlja šumu neuređenu u svakom smislu, od katastra pa do planske, odnosno urbanističke dokumentacije.
Svaka priča o industrijskim parkovima, poljoprivrednom zemljištu, tržišnim vrednostima dobija svoj besmisao zbog ove konstatacije i zbog ove činjenice. Po mišljenju SRS jedini i prvi standard, ozbiljni standard koji je ova većina prepoznala i koji želi da ugradi u zakonodavnu materiju ove države, jeste činjenice da ćete raspuštati skupštine opština koje za 18 meseci posle stupanja na snagu zakona o planiranju i izgradnji ne usvoje svoju stratešku i plansku dokumentaciju. To je jedina i prva stvar u poslednjih devet godina koju ste prepoznali kao ozbiljan standard, standard koji je u funkciji javnog interesa.
SRS smatra da je zakon besmislen, da su amandmani obesmišljeni zbog te činjenice i efekat koji želite da postignete i koji kao predstavljate, da je sve ovo što radite u funkciji javnog interesa, ozbiljno je doveden u pitanje. Nema ovde javnog interesa, očigledno je da je i zakon i sve što se polemiše u vezi sa zakonom dovedeno i inspirisano na nekim drugim mestima i centrima moći. Zahvaljujem.

Kolega, uopšte nisam osporavao smisao javnog interesa, potrebu ili obavezu, ali ću vam skrenuti pažnju da sa ove govornice nastupate sa aspekta opštine koja ispunjava uslove da se ovaj zakon u njoj primenjuje, jer kažete da imate prostorni plan, urbanističke akte i sve akte nižeg reda koji iz toga proističu, ali 20% opština u Srbiji to nema. O tome sam govorio.
Tačno je da niste krivi vi iz Pećinaca, a krivi su ovi iz Beograda zato što su se posle devet godina setili da u zakon koji još nisu usvojili ugrade činjenicu odnosno normu da nateraju lokalne samouprave da ispune preduslove koje u svojim opštinama imate.
Dolazim iz opštine koja je u vreme SRS takođe završila najveći deo prostorne i planske i strateške dokumentacije, i mnogo nam je kraći put za primenu ovog zakona kakav god da jeste. Naš interes jeste da ga primenjujemo, jer je to suština, javni interes, radna mesta, razvoj itd.
Ali, šta ćemo sa 80% opština koje to nemaju? Šta ćemo sa činjenicom da 80% opština nema izgrađenu svest da treba to da uradi? Šta ćemo sa činjenicama da se dve trećine opština urušava i da se bave samo smenama lokalnih rukovodstava zbog činjenice da u vlasti ne učestvuje DS ili zbog činjenice da je na vlasti SRS.
Ne bavimo se suštinskim stvarima koje predstavljaju javni interes, trošimo vreme i državi i građanima, ne mi nego vlast u Srbiji. Lepo je što možete, ali postavljam pitanje koliko će ovaj zakon biti primenjiv u 80% opština? Trebalo je obezbediti preduslove da se on sprovodi, to je bila suština moje priče. Zahvaljujem.

U ime SRS ću, najpre, uopšteno reći nekoliko reči, kao ovlašćeni predstavnik SRS, a onda ću, iako ste mi rekli da ćete prihvatiti moj amandman na član 3, svakako reći nešto i u prilog njemu. Naime, mi smo ovaj zakon i u načelnoj raspravi pokušali da osporimo, osvrćući se na činjenicu da ovo nije adekvatan odgovor na ekonomsku situaciju, finansijsku situaciju, stanje javnih finansija u ovoj državi. Smatrali smo da odgovori na te izazove, odnosno na te probleme koje imamo danas u Srbiji, definitivno nisu čak ni u najmanjoj meri sadržani u Predlogu ovog zakona.
Slažem se sa činjenicom da Srbija ima i poresku nedisciplinu, kako ste ovde naveli, lošu poresku kulturu, ali definitivno odgovornost za takvu konstataciju leži na onima koji osam ili devet godina pričaju o evropskim standardima, a istovremeno ništa ne čine da se u sferi javnih finansija i uopšte u sferi funkcionisanja državne uprave i svih njenih segmenata, ti standardi na neki način bar počnu ostvarivati i definisati.
U raspravi o prethodnom zakonu dao sam sebi za pravo, u ime SRS, da konstatujem da je tek u najavi da jednu jedinu meru, koja predstavlja jedan ozbiljan standard u oblasti državne uprave, definišete kroz jedan zakon i, objektivno, ništa se više kao evropski standard ili standardi ozbiljnih i modernih razvijenih država u svetu, ne može prepoznati u zakonodavstvu koje, kao Vlada, donosite pred poslanike, odnosno pred zakonodavni organ - Skupštinu Republike Srbije.
Znači, mi smatramo da je suština obezbeđivanje stabilnosti javnih finansija, suština obezbeđivanje javnih prihoda i stabilizacija javnih rashoda. Ponajmanje je to administrativno uređivanje poreske uprave. U jednoj meri da, i to zaustavljanje dekapacitiranja, kako ste to ovde definisali i naveli, u poreskoj upravi svakako da je potrebno i neophodno, ali država Srbija ima problem sa poreskom osnovicom, država Srbija nema gde da ubira poreze.
Lično mislim da ova država treba da stavi u funkciju sve i naučne i svake druge kapacitete, da iznalazi način da se povećava proizvodnja, da se povećava izvoz, da se strukturalno menja uvoz, da stvaramo prostor da obezbeđujemo osnovicu za ostvarivanje prihoda po osnovu PDV, a ne da Vlada, u postupku razmišljanja ili najavljivanja nekog rebalansa budžeta, kao jednu od mera najavljuje povećanje, eventualno, stope PDV, što svakako nije dobro. To je nekoliko uopštenih reči koje sam, kao predstavnik poslaničke grupe, hteo da kažem.
Svakako ću koristiti svoje vreme da u razgovoru i polemici o amandmanima, ako mogu, ubedim gospođu ministar da prihvati još neki amandman SRS. Da kažem još nekoliko reči uopšte o amandmanima. Koncepcijski, amandmani su pratili ono što ste kroz ovaj zakon predložili.
Znači, politički svakako ne možemo da se složimo, ali mi smo pratili koncepcijski ovo što ste predložili i mislim da nema razloga da ne prihvatite suštinski nijedan amandman.
Koliko ćete imati sluha, to ćemo da vidimo kroz raspravu, ali čini mi se da amandmani deluju potpuno smisleno i da nema, ponavljam, razloga da ih ne prihvatite.
Što se tiče mog amandmana koji sam predložio na član 3. Predloga zakona, kao što stoji, predvideo sam da se u članu 24. posle reči "poreske uprave" u odgovarajućem padežu, dodaju reči "i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave" u odgovarajućem padežu, a u stavu 3. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči "odnosno na teret budžeta jedinica lokalne samouprave".
Obzirom da je država, konačno, uz solomonske napore, smogla snage i našla način da konačno završi taj postupak definisanja poreskih odeljenja na nivoima lokalne samouprave, obzirom da je definisano da određeni poreski prihodi konačno postanu i prihodi lokalne samouprave, tako je uspela država da definiše i poreska odeljenja na nivoima lokalnih samouprava. To je u ovoj državi išlo sa manje ili više napora.
Mislim da u dobrom delu lokalnih samouprava to još uvek nije definisano i ne funkcioniše na jedan pravi i adekvatan način. To sam rekao i u načelnoj raspravi. U 2008. godini država je dva puta obarala tender kojim je trebala da obezbedi programski paket i tehnička sredstva kojima će se ova odeljenja definisati i zaokružiti i na jedvite jade je to konačno urađeno.
Ono što je, takođe, bitno za ovaj deo priče, jeste reći da je poreska uprava, ono što je prenela na lokalnu samoupravu, prenela u jednom prilično haotičnom i neuređenom stanju. Podaci su jako nesistematizovani i neažurirani.
Rekao sam, još uvek nije uspostavljena koordinacija lokalnih organa, katastarskih službi i nekih drugih nadležnih državnih organa, tako da će, objektivno, lokalnoj samoupravi trebati još dosta vremena da sve stvari ustroji i podigne na nivo koji je bitan ili potreban lokalnoj samoupravi.
Što se samog amandmana tiče, obzirom da ste vi kroz zakon predvideli da se naznači da će se deo prihoda, koje je potrebno vratiti poreskim obveznicima, vraćati iz budžeta Republike Srbije i dodali ste da će se vraćati iz budžeta lokalne samouprave, onda sam ovim amandmanom hteo da predvidim da sve ono što kroz zakon želi država i hoće obveznicima da ponudi kroz zakon, od strane poreske uprave, do te iste obaveze prema poreskim obveznicima imaju i poreska odeljenja jedinica lokalne samouprave.
Tu sam hteo da se dve stvari reše.
Sa jedne strane, da se poreski obveznici zaštite i da sve ono što ih interesuje, svaku potrebu koju u ovom smislu i kontekstu imaju, mogu da ostvare u poreskom odeljenju lokalne samouprave, ali sam, sa druge strane, naterao na odgovornost i ažurnost organa lokalne samouprave. Znači, da se istovremeno, što se kaže, jednim udarcem ubiju dve muve.
Mislim da je amandman potpuno smislen. Ovo obrazloženje za odbijanje mislim da je malo neracionalno i mislim da nema razloga da ne prihvatite ovaj amandman. Hvala, gospođo ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, rekli ste da vam se ovaj amandman ne sviđa. Tvrdim da je ovaj amandman, suštinski, koncept ovoga što predlažete, bez obzira što smo suštinski protiv toga, ali uopšte ne izlazi iz ovoga, niti menja koncept ovog zakona. Evo zašto.
Vi ste, recimo, ovde u obrazloženju zakona rekli da izmene ovog člana koje ste predložili imaju za cilj da se postupak prinudne naplate učini efikasnijim. To isto ste stavili u obrazloženju u kom ste ovaj amandman odbili.
Mogu da razumem da je vaša namera da postupak ostvarivanja i sigurnosti javnih finansija budu efikasne, ali nekad kaznene odredbe ne treba da se doživljavaju da treba da deluju "aposteriori".
Naša namera sa ovom kaznenom odredbom je da deluju preventivno na svest onih koji će u tom postupku javnog nadmetanja da učestvuju.
Slažem se da depozit koji polože ne treba da im se vrati, ali ukoliko budu u postupak javnog nadmetanja ulazili sa pretpostavkom da će za neozbiljnost i neodgovornost biti kažnjeni, efikasnost će se svakako podići na viši nivo. To morate da prihvatite.
Evo vam jedan slikoviti primer. Nisam do sada imao priliku da budem kažnjen zbog toga što nisam stavio pojas u automobilu, ali zbog kazne koje su predviđene obavezno se vezujem kad sedam u kola. Ljudi su jako čudni. Ulaze u postupke javnih nadmetanja za kupovine firmi od ne znam koliko desetina miliona dinara ili nekoliko miliona evra, i to rade iz hira, i spremni su da ostave i izgube svoj depozit, i zbog toga to rade, iz hira i inata.
Ukoliko ste stvarno opredeljeni da efikasnost ostvarivanja javnih finansija na bilo kom nivou, da li lokalnom ili državnom, bude drugačija, odnosno da bude sigurna, čini mi se da biste i ovu kaznenu odredbu, odnosno kaznu do 5% koju predviđamo amandmanom kao preventivnu meru prihvatite, u svakom slučaju to neće urušiti efikasnost ostvarivanja javnih finansija.

Gospođo ministre, kao što je rekao moj kolega Tomislav Ljubenović, naša namera kroz ovaj amandman jeste bila ta administrativna decentralizacija.
Kada smo u SRS analizirali ovo što ste predložili, doneli pred Skupštinu, razgovarao sam sa ljudima iz poreske uprave i, koliko sam upoznat, na nivou Republike Srbije postoje četiri organizacione jedinice. Te organizacione jedinice poreske uprave imaju svoje direktore, tako su bar oni rekli, verujem im.
Naša namera kroz ovaj amandman jeste suštinski bila ta administrativna decentralizacija. U zakonu je prilično uopšteno rečeno da će konkursnu komisiju birati direktor poreske uprave, a onda će, u principu, samo kao jedno administrativno telo ta komisija da sakupi konkursnu dokumentaciju i opet diskreciono pravo direktoru da on o tome odluči.
Ne znam kakve su i kolike su potrebe tačno poreske uprave za tim dekapacitiranjem, koliko će radnika biti potrebno, ali mislim da je nezahvalno da o tome odlučuje samo jedan čovek, u ovom slučaju direktor poreske uprave.
Smatrao sam da je shodno, u ime SRS, da recimo o radnicima u poreskoj upravi, odeljenjima ili u filijalama u Leskovcu, Sjenici, u Odžacima ne odlučuje samo direktor u Beogradu, nego da odlučuju i direktori organizacionih jedinica kojima te filijale i odeljenja poreskih uprava pripadaju.
SRS smatra da država nikada u finansijskom smislu nije bila centralizovanija i onda suprotno tome smatram da ovaj postupak predstavlja jedan vid ili način decentralizacije. Iskoristiću, takođe u prilog ove konstatacije, da je država finansijski centralizovana.
Jednom sam postavio to pitanje vašem ministarstvu. Voleo bih, ako možete i sada, ili da nađete za shodno da mi kažete - kada će država van snage staviti Uredbu o uzurpaciji sredstava koja se ostvaruju na lokalnim nivoima na ime korišćenja prirodnih resursa na jedinicama lokalne samouprave, što je predviđeno Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Vlada je uredbom ta sredstva preusmerila i apsolutno raspolaže njima, odnosno budžet Republike Srbije.
Smatramo u SRS da će to biti jedan potez, znači, stavljanje van snage takve uredbe, potez kojim će se obezbediti takođe fiskalna, odnosno finansijska decentralizacija, odnosno to će biti apsolutno u funkciji ravnomernog regionalnog razvoja. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, vi ste danas insistirali i rekli da je korisno ukazivanje gospodina Koraća i da bi poslanici trebalo s pažnjom da ga saslušaju.
Delim vaše mišljenje i smatram da je od velike koristi bilo i kazivanje gospodina Dejana Mirovića, magistra Aleksandra Martinovića, gospođe Marine Raguš, ali ono što je problem, to je što oni koji treba da slušaju i izvuku pouke iz tog kazivanja niti žele, niti hoće da slušaju. Broj poslanika vladajuće većine govori u prilog ovoj tvrdnji.
Nažalost i u skladu s tim, Srbija se danas nalazi u jednom glibu, u glibu za koji je isključivo odgovorna vlast u Srbiji. Mi smo zemlja koja je retkost po mnogo čemu, pa i po činjenici da vlast ne želi da prihvati ni deo odgovornosti za glib u koji je državu i narod uvela, nego to pokušava da prebaci na teret opoziciji, u ovom slučaju, konkretno, na jednu poslaničku grupu. Čak i kada bismo tu istinu na papir preneli i nacrtali je, mislim da ne biste bili spremni da je prihvatite kao realnost.
To na najbolji način ilustruje stanje Srbije, i kada je u pitanju zdravstvo, i kada je u pitanju ekonomija, borba protiv korupcije, revizija, pa i danas smo došli do tog prosvetnog saveta.
Sve ovo što se danas u Srbiji dešava predstavlja jednu sistemsku destrukciju.
Kao što Srbija ima sistemske zakone kojima se pojedine oblasti uređuju, ova vlast, vrlo tendenciozno, pravi sistemsku destrukciju kojom istu tu državu ruinira i uništava.
Kad je prosveta u pitanju, rezultate te destrukcije mi tek treba da osetimo.
U ovom trenutku je, možda, u pravom i punom svetlu ne osećamo, ali generacije koje tek treba da stasaju i da prihvate teret odgovornosti da ovu državu vode, proizvedene iz prosvete i školstva kakvo je danas u Srbiji, neće moći ni na jedan način da odgovore svim onim izazovima i obavezama koji će biti postavljeni pred njih.
Ne bih danas da kroz svoju priču diskreditujem bilo kog od kandidata koji su u ovim odlukama. Naravno, u tih par rečenica koje ću reći, svakako bih hteo da izostavim akademika Mihajla Đurića, koji je svojom ostavkom izrazio stav ne prema Nacionalnom savetu, ne prema bilo čemu drugom, nego prema političkom konceptu koji promoviše i rukovodi Vlada, vladajuća većina, čiji ste, nažalost, i vi deo.
Ljudi koji se nalaze u ovim odlukama, u principu, najviše su diskreditovali sami sebe, činjenicom da žele da se stave u funkciju tog političkog koncepta.
Bilo kakva diskvalifikacija na njihov račun bila bi izlišna. Žele da budu deo projekta koji predstavlja, ponavljam po enti put, destrukciju i koji neće obezbediti ništa dobro kada je u pitanju prosveta, obrazovanje i stanje nacije u perspektivi, ništa, ali apsolutno ništa dobro.
Ako izanalizirate stanje u školstvu, mnogo je toga što može da se stavi na teret i Nacionalnom savetu, a i vlasti. Pre svega, Nacionalni savet, otkako je formiran, pa do danas, malopre su prethodnici rekli, imao je obavezu da donese nacionalnu strategiju, a to uradio nije. Ne samo da nije doneo strategiju, nego kažu da nemaju kapacitete da odgovore izazovima koje stvaranje te strategije nosi sa sobom.
Imamo potpuno neracionalnu mrežu škola. Država ne radi ništa da to promeni. Imate tri srednje škole i za te iste tri škole Ministarstvo donosi različita rešenja o postavljenju direktora, a uslovi su isti i ono što treba da se odradi je potpuno isto. Imate situaciju – preobilni nastavni program. O tome niko ne brine. Čak se u neke nastavne programe ugrađuju stvari koje su se do sada učile na fakultetima. Imate problem da nam škole ostaju bez đaka.
Znate kako se na te stvari odgovara? Odgovara se tako što se sistem ocenjivanja i kriterijumi obaraju do najnižeg nivoa, najnižih granica, kako bi odeljenja opstala, kako bi škole opstale, kako bi prosvetni radnici uspeli da sačuvaju svoja radna mesta, jer država nema odgovor na ono što se zove sistem i organizovanost, bar kada je u pitanju prosveta.
Naveo bih jedan primer koji je skoro bio aktuelizovan i otvaran i za ovom govornicom, naš kolega Petar Jojić ga je otvorio, a radi se o onom mladom matematičaru koji je svetski prvak. Do dana današnjeg, država ne iznalazi način da tom čoveku pomogne, tom detetu, njegovim roditeljima, i da mu obezbedi stipendiju. Čini mi se da su za godišnji nivo tražili oko 210 hiljada dinara. Država im je ponudila jednokratnu pomoć u iznosu od 80 hiljada.
Da li možemo da pretpostavljamo da ga država prodaje, da država čeka da neko iz inostranstva dođe i ponudi novac, koji će biti preko potreban i prihvatljiv i za to dete i za njegovu porodicu? To je stav, status i odnos ove države i državnog rukovodstva prema prosveti, kao ključu i suštini za našu perspektivu i za našu budućnost.
Dame i gospodo narodni poslanici, vlast u Srbiji je školstvo pretvorila u fabrike, ili preduzeća za proizvodnju, moram da konstatujem, u najvećoj meri, ljudi koji nacionalno nisu svesni, koji nacionalno nisu odgovorni, nažalost, u jednoj meri, i mediokriteta. Mislim da su to fabrike za proizvodnju generacija kojima će osnovni motiv, ili princip u životu biti konformizam.
Zato ćemo uraditi sve da promenimo vlast i odgovornost prema oblastima kao što su prosveta, zdravstvo, borba protiv korupcije i kriminala, sa čim vi, očigledno, nećete i ne želite na ozbiljan i odgovoran način da se uhvatite. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, nadam se da ne zamerate SRS-u koji je insistirao da vi prisustvujete sednici. Imate jednu interaktivnu ulogu u celoj ovoj priči, kao ovlašćeni predstavnik, s obzirom na to da ćete možda biti opredeljeni da neke od naših amandmana prihvatite. S druge strane, ukoliko je, recimo, gospođa Đukić-Dejanović stigla da ode do Požarevca i da se  vrati i da ovde danas bude s nama, mislim da to ne bi trebalo teško ni vama da padne.
Samo da ne gubim vreme i da pokušam da u ovom vremenu od celih minut i dvadesetak sekundi obrazložim ovaj svoj amandman, a sve u duhu novog poslovnika, usvojenog u skladu s evroatlantskim stremljenjima. Pokušaću da budem efikasan i racionalan.
Predlagač ovog zakona izabrao je pogrešan put u pravnom regulisanju, opredeljujući se za parcijalno regulisanje ovako široke pravne materije. Politički pritisci koje trpi aktuelna vlast od strane njenih mentora, Haški proces, ''slučaj Kovačević'' i slično, ne mogu biti valjana osnova za opravdavanje postupaka koje se čine u pravnoj regulativi.
SRS smatra da je neophodno izvršiti inoviranje i usklađivanje odredaba ZKP i isti uskladiti s Ustavom Republike Srbije, kao najvišim pravnim aktom, odredbama zakona iz oblasti pravosuđa, međunarodnim i bilateralnim sporazumima, kao i drugim pravnim propisima iz ove oblasti, pa se zato predlaže brisanje ovog člana.
Verujem da sam ostao nedorečen. Ukoliko je, eventualno, ostalo nešto vremena od onog koje je preostalo SRS-u, naš ovlašćeni predstavnik će dodatno da obrazloži.

Gospođo predsedavajuća, da li mogu da dobijem aplauz posle završenog izlaganja? Da li će moje kolege moći da mi aplaudiraju ako završim uspešno svoje izlaganje?
Dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji je danas pred nama gospođa Dragutinović je danas pokušala da promoviše i predstavi sledećom rečenicom – da bi on trebalo da predstavlja odgovor na promene u fiskalnom sistemu. Gospođo Dragutinović, SRS smatra delimično da to jeste tačno, ali ono što je naše stanovište sa koga ćemo napadati i osporavati ovaj zakon, jeste da ovaj zakon nije odgovor na realnost i surovu ekonomsku stvarnost u državi. Delimično možda da, kao što sam rekao, ali suštinski apsolutno ne.
Po svojoj suštini, kada ga stavljate u odnosu na problem koji ova država ima kada su u pitanju poreski prihodi, poreski sistem i administracija, znate na šta liči ovaj zakon? Kao kad neki truli blatobran na automobilu farbate, pa ga ofarbate, a on izgleda da postoji, a u suštini je truo i nema ga.
Vidite, vi ste ministar u ovoj vladi koji zbog ovog zakona ili zaslužuje orden ili zaslužuje da bude razrešen. U SRS biste dobili orden zato što ste obrazloženje ovog zakona na prvih četiri ili pet strana tako koncepcijski postavili da nijednom rečju niste spomenuli EU. To je svakako za divljenje.
Znači, usvajanje ovog zakona uopšte niste doveli u kontekst naših evropskih integracija i to je dobro. To je dobro zato što je neko u Vladi konačno shvatio da nešto u Vladi treba da se radi zbog Srbije, zbog našeg poreskog ili ekonomskog sistema, ali ne zato što briselska administracija to od nas traži. Čak i tamo gde ste spomenuli evropske integracije i evropske procese, niste ih direktno doveli u vezu sa ovim zakonom.
Objektivno, zbog toga zaslužujete orden. Da li će ovi iza vas predložiti premijeru vaše razrešenje ili ovom veliku vašem šefu, to ne znam, ali preuzeli ste objektivnu odgovornost. Što se nas tiče, mi ne smatramo da će ovaj zakon suštinski da obesmisli poreski sistem, odnosno poreski postupak i administraciju i Zakon koji već postoji. Cenimo vaše napore da afirmišete postojeći Zakon, kao što ste rekli malopre. Međutim, smatramo da ovo svakako nisu adekvatne mere kojima Srbija treba da ide u godinu u koju je krenula, u 2009. godinu.
Smatramo da je razuma u ovoj vladi mi bismo se danas bavili nekim mnogo bitnijim ekonomskim temama i sadržajima koji bi predstavljali suštinske odgovore na probleme koje mi danas imamo. O tim problemima vi ste pokušali zajedno sa onom svitom da razgovarate na Kopaoniku i dobili smo dve sjajne poruke sa Kopaonika. Rekao ih je vaš veliki šef. Jedna je, da ćete se obračunati sa tajkunima, da je bio iskren to bi mogao odmah da uradi, pošto mu je u prvom redu sedelo 10 tajkuna. Druga poruka je bila, da će izvršiti deideologizaciju ekonomskog sistema u Srbiji.
Tu je suština problema i to SRS apsolutno daje pravo da ospori političke namere i kroz ovaj zakon i sve ostale zakone koje predlažete, ne osporavajući vaše profesionalne kvalitete i možda vaše lične i profesionalne namere da nešto uredite u ekonomskom sistemu.
Kada govorimo o ovom zakonu naša diskusija u načelnoj raspravi biće isključivo političkog karaktera. U suštinu zakona ćemo ući kada budemo govorili kroz raspravu o pojedinostima, odnosno amandmanima koje smo podneli na tekst ovog zakona, verujući da ćete imati sluha za to i da ćete te amandmane ili najveći deo njih da prihvatite. Napravićemo jedan politički osvrt. Najbolji šlagvort za tako nešto daje, kao što sam rekao na početku obrazloženja ovog zakona.
Ono što je prvo i najinteresantnije jeste da ovaj zakon, odnosno Predlog izmena i dopuna Zakona treba da obezbedi stabilnost javnih finansija u narednom periodu. Da, delimično, slažemo sa vama, ali stabilnost javnih finansija koje su jako značajne za naredni period u ovoj državi, pre svega, trebalo bi da obezbedi politička stabilnost koje u ovoj državi nema, politička stabilnost protiv koga aktuelni režim svakodnevno radi od najvišeg do najnižeg nivoa državne uprave, odnosno vlasti.
Politička nestabilnost, a samim tim i nestabilnost javnih finansija definisana je od momenta kada je ova Vlada formirana i zbog načina na koji se to uradilo. To se preslikava i na najniži onaj lokalni nivo pa tako danas u celoj Srbiji i u dve trećine Srbije nemate stabilno lokalno rukovodstvo.
U opštinama se bave smenama, imenovanjima, razrešenjima, izlaskom iz vlasti, formiranjem novih koalicija i inspirator svega je upravo stranka koja vas je postavila za ministra finansija. Zašto ovo govorim?
Ovo govorim zato što ste vi, DS, vlast u Srbiji i neke druge organizacije upravo započeli priču i insistiraju da se deo poreskih prihoda počne ubirati na lokalnom nivou, porez na imovinu i neki drugi prihodi koji su izvorni prihodi lokalne samouprave. Činjenica da lokalne samouprave funkcionišu i žive u atmosferi u kojoj danas one žive, ne mogu da obećaju da će poreski sistem u ovoj državi biti stabilan. Znam da to vas možda na neki način ne dotiče. Vi niste čovek politike, pretpostavljam da ste vi čovek struke.
Mi koji živimo daleko od Beograda, koji ste u obrazloženju pomenuli, kako je on u najvećem kadrovskom problemu, u najvećem problemu jeste zato što je i najveći grad, ali problemi kada je poreski sistem i poreska uprava u pitanju nisu ništa manji u nekoj drugoj manjoj sredini. Po obimu su manji, jer je ta sredina manja. Ti problemi vas ne dotiču. Međutim, teško se živi svuda i ekonomski sistem je objektivno zbog politički nestabilne situacije ugrožen od najnižeg do najvišeg nivoa.
Kada danas govorimo o delu poreskih prihoda koji se odnose na lokalnu samoupravu, treba preispitati koliko je u principu država bila ozbiljna i odgovorna i u prethodnom periodu kada su se uspostavljala poreska odeljenja, odnosno organi koji će uzimati te prihode. Vi ste u prošloj godini, ne vi lično, nego država je dva puta obarala tender kojim je trebalo da se obezbedi programska i tehnička oprema za instalaciju tih odeljenja. Obarani su zbog prisustva korupcije i kriminala u postupku javnih nabavki, pretpostavljam.
Odeljenja poreske uprave su u organima lokalne samouprave, od poreskih uprava dobijala neažurnu, nesistematizovanu dokumentaciju i još uvek apsolutno ne postoji koordinacija na nivou na kom je potrebna, katastar, nadležni opštinski organi, poreska uprava.
U tom smislu, Srbija kada su poreski prihodi na tom nivou predstavlja jednu šumu koju ćete teško raskrčiti, a naročito ovakvim kozmetičkim zakonima koji suštinski ništa neće promeniti, kako sam rekao, samo kozmetički.
Kada govorimo o stabilnosti javnih finansija, govorimo o prihodima i rashodima, kako ste malopre spomenuli. Postavlja se jedno objektivno pitanje, koliko će suštinski ove izmene i dopune Zakona obezbediti stabilnost javnih prihoda.
Vi ste malopre govorili nevezano za ovaj zakon, ali je indirektno vezano, o tome kako januar i februar mesec, taj prvi kvartal, nisu adekvatni reperi za prihode ako ih analiziramo. Vodiću se onim što ste na sajtu Ministarstva objavili, a to su paralele sa prihodima u januaru mesecu ove godine i prethodne godine i ono što je činjenica jeste da je zabeležen drastičan pad. Rekao sam drastičan, zato što 20% nije malo. Tu je negde, neka bude. Slažem se, manji broj radnih dana je bio u januaru prošle godine, dozvolite, slažem se, gospođo ministre. Mi poredimo parametre, odnosno podatke iz ovog januara i januara prethodne godine, kada je broj radnih dana i u prošlom januaru i u ovom bio mali. Nebitno je sada to.
Imamo pad proizvodnje, imamo najmanju proizvodnju u odnosu na isti period iz 2001. godine do danas. Imamo pad uvoza, imamo pad izvoza, imate pad ostvarenih prihoda po osnovu PDV.
Suština cele priče neće se rešiti što ćete napraviti izmene u poreskom postupku ili poreskoj administraciji. Neznatno da, ali ova država ima problem što nema supstrat iz koga će da crpi poreske prihode. Ne možemo da cedimo suvu drenovinu, iz kamena vodu ne možemo da cedimo. Ono što je juče ili što je danas ili što sutra treba da raspravljamo jeste kako da na te izazove odgovorimo. Malopre ste rekli, ova država je na tragu nekog rešenja. Mislim da nam tragovi izmiču, a svakim danom biće sve gore i gore.
Kada govorimo o stabilnosti javnih finansija treba da govorimo o javnim rashodima. Vi danas u Srbiji, posle svega, i ispred svega što nas očekuje imate ekspanziju javne potrošnje, što suštinski nije problem javne potrošnje u Srbiji. Suštinski problem je struktura javne potrošnje. SRS ne misli da ćete ovim predlogom zakona u sferi poreske administracije vi opteretiti po jednom negativnom kontekstu strukturu javne potrošnje.
Dobro je što država konačno vodi računa o ljudskim resursima u oblasti koja se odnosi na poreski sistem države. Gde god se upetlja politika, koja je na snazi u ovoj državi poslednjih osam godina ili dođe u situaciju da sprovodi određeni zakon, to se devalvira i postaje besmisleno. Vi ste u periodu, ako se osvrnete iza nas, imali situaciju i sada ću navesti primer, da se potpuno ovakve ozbiljne stvari ispolitizuju i dovedu u pitanje, čak i ozbiljne namere države zbog nekih jeftinih stranačkih i političkih interesa.
Imali ste slučaj da u svakoj zgradi, poreskom odeljenju ili filijali gde je služba platnog prometa ili trezor imate kancelarije opštinskog odbora G17 plus. To je iskustvo koje je iza nas. Tu nema ni trena onoga što bi trebalo da predstavlja javni interes ili političku odgovornost kada su javne finansije u pitanju. Ne kažem da je to vaše opredeljenje i da je to vaš stav, ali vi ste se uhvatili u jedno kolo iz kog ćete teško izaći i teško ćete se, možda, izboriti sa jeftinim političkim, ličnim i stranačkim interesima kao odgovoran profesionalac. Bićete žrtva političkog nerazuma, ali tu ste odgovornost sami na sebe preuzeli i moraćete to breme sa sobom da ponesete.
Treba se osvrnuti svakako i na činjenicu da se kroz ove kozmetičke promene bavite i poreskom administracijom. S jedne strane, neefikasne, ima još uvek tragova birokratije i mastiljarstva iz prethodnog perioda.
Ovde ste rekli u obrazloženju, spomenuli ste i poresku nekulturu, nedovoljnu poresku disciplinu. Administracija kakva jeste, možda nije bila kapacitativna da napravi poresku disciplinu, da stvori poresku kulturu u ovoj državi, ali se postavlja jedno objektivno pitanje – šta je vlast u Srbiji radila osam godina? Slažem se ako su ovi koji su demokratske provenijencije zadobili poverenje građana da ispravljaju ono što su zatekli, ali zašto taj poreski sistem nisu unapredili i podigli na viši nivo?
Mi danas konstatujemo, posle osam godina stremljenja Evropi, da imamo poresku nekulturu i poresku nedisciplinu i to u vrlo škakljivom trenutku za ekonomski sistem, ne samo Srbije, nego celog sveta i okruženja. Ono što jeste dobro, ponavljam, dobro je što želite na neki način da se bavite ljudskim resursima.
Danas se u Srbiji zbog sveopšte klime i atmosfere, koju ste stvorili kao izvršna vlast u poslednjih osam godina, postavlja pitanje kod koliko ljudi koje mislite ili hoćete da angažujete u poreskoj upravi da rade svoje poslove možete da prepoznate ljude koji su spremni da se žrtvuju za javni interes? Koliko smo u osam godina učinili da kod naroda, kod ljudi, pogotovo kod mladih ljudi gradimo svest o pretpostavljanju javnog interesa? Zašto bi se bavili interesom javnim kad mogu da se bave sobom na jedan mnogo lakši i znatno rasterećujući način?
Opet ponavljam, ovde se vaše profesionalne namere i, da kažem, suštinske namere možda ne mogu osporiti, ali SRS na jedan ozbiljan način dovodi u pitanje koliko će primena ovog zakona biti moguća, kolika će biti primena zakona kao uostalom svih zakona kojima se ovaj parlament bavio i u ovom i u prethodnom sazivu, a koji su došli u problem kad je njihova primena u pitanju.
Što se tiče SRS-a, mi smo podneli amandmane. Suština i forma amandmana je pratila suštinu i formu ovog vašeg predloga zakona. Bavili smo se kroz amandmane i kroz sve ove četiri tačke koje ste vi malopre spomenuli, odnosno tri, i poreskom administracijom i poreskim postupkom.
Verujem da ćete za te amandmane imati razumevanja, ukoliko suštinski ne menjaju vaš zakon, odnosno ni suštinski ga ne menjaju, a promene koje smo predvideli kroz te amandmane mogle bi samo da afirmišu i unaprede sve ono što ste vi predvideli da bi ovde trebalo da menjamo kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku.
Zato, gospođo ministre, imaćemo za vas dosta pitanja u raspravi u pojedinostima i verujemo da ćete imati odgovor na njih. Još jednom ponavljam, SRS smatra da ovaj zakon suštinski neće obezbediti ono što ovoj državi kada je poreski sistem, kada su poreski postupci i kada je uopšte stabilnost javnih finansija u pitanju potrebno. Mislim da se bavimo kozmetikom, a ne bavimo se suštinskim stvarima koje su od životnog značaja i koje će istinski predstavljati odgovor na ekonomske probleme koji nas u narednom periodu očekuju. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vi ste danas u svom uvodnom izlaganju rekli da bi, u principu, ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu pred narodnim poslanicima trebalo da obezbedi prelazak te "mape puta" za "beli šengen", odnosno bezvizni režim Republici Srbiji i njenim građanima.
Za SRS ovaj set zakona i rasprava o njemu, juče, danas ili sutra, predstavlja isključivo dokaz apsolutne servilnosti Beograda u odnosu na Brisel, nespremnosti da se Beograd bavi problemima koji ozbiljno tište građane Republike Srbije, problemima koji politički i ekonomski ambijent u Srbiji danas kreiraju i prave onakvim kakav on jeste. Ukoliko želite da nas ubedite da je ovo preka ili ne znam ni ja kakva potreba, "beli šengen" režim, odnosno bezvizni režim u Srbiji, mislim da su vam argumenti za tako nešto jako slabi i neutemeljeni.
Vidite, gospođo ministre, kod sebe imam jedan isplatni list jednog mog sugrađanina koji je dobio prvi deo svoje plate u iznosu od 6.000 dinara. Rekao mi je, nemam razloga da mu ne verujem, da je 3.000 dao za struju. Možete da zamislite koliko njega interesuje bezvizni režim. Nažalost, dve trećine ljudi u Srbiji živi tako. To je naš objektivni problem, to je naša surova stvarnost i umesto da se bavimo pitanjima koja će njihov ekonomski i uopšte životni ambijent dovesti na nivo dostojan čoveka u 21. veku i u srcu Evrope, mi se bavimo zakonima koje objektivno nećemo moći u praksi da primenjujemo i to je konstatacija gotovo svih koji su danas bili za ovom govornicom.
Što se tiče one jedne trećine ljudi koji objektivno imaju potrebu da im se taj vizni režim olakša ili da se oslobode njega, oni i danas mogu da putuju u inostranstvo sa manje ili više napora, taj posao završe, vizu dobiju i svoja prava ili potrebe u inostranstvu ostvaruju, ali dve trećine ljudi u Srbiji danas je prepušteno sebi zbog politički neodgovorne vlade i očigledno politički nezrelog establišmenta.
Gospođo ministre, postoji nešto drugo čime se objektivno treba pozabaviti kada je diskusija o ovim tačkama dnevnog reda u pitanju, a to je svakako meritum ovih konvencija i protokola koje ćete početi da "primenjujete" u Srbiji, odnosno na koje ćete se obavezati prihvatanjem ovih zakona. Prodiskutovaću o tome kroz nekoliko pitanja. Da budem iskren, voleo bih da je gospodin Dačić danas tu, mislim da su ona više za njega, ali s obzirom na to da nije, vas je bar lepše gledati nego njega.
Pitaću vas, gospođo ministre, da li će set ovih zakona i njihovo usvajanje omogućiti da ova država zaštiti Srbe u Leposaviću, Zubinom Potoku ili, recimo, Srbe u Šilovu, koji šest dana nemaju struju, koji su danas izašli na ulicu da protestuju, a bezbednosne snage Kosova, koje su proistekle iz terorističke organizacije OVK, pokušavaju da ih razbiju, da ih oteraju sa puta. Da li će ovi zakoni omogućiti da se sa teritorije Kosova i Metohije, kao dela Republike Srbije, Srbije koja je međunarodno priznata u granicama sa Kosovom i Metohijom, što je priznato i Ustavom, za koji ste, pretpostavljam, glasali i vi... Da li ćemo ovim zakonima uspeti da razbijemo i apstrahujemo delovanje mreže Al Kaide na Kosovu i Metohiji? Službe govore ozbiljno, podacima i činjenicama, da ona tamo postoji.
Gospođo ministre, da izađemo sa teritorije AP Kosovo, pa da govorimo o samom jugu Srbije. Vidite, ja dolazim iz Pčinjskog okruga. Tamo su dve opštine na kojima je u proteklom periodu vrlo otvoreno i konkretno delovala teroristička organizacija OVPBM. Ja vas pitam, da li ćemo ovim zakonima, odnosno ovim konvencijama i protokolima uspeti da zaostavštinu delovanja te terorističke organizacije apstrahujemo, neutrališemo?
Da li će, recimo, gospođo ministre, ova država posle usvajanja ovih zakona imati snage i hrabrosti da u selu Bresnica u opštini Bujanovac sruši ili ukloni spomenik koji je ta teroristička organizacija podigla teroristima, gde piše – stradao od srpske neprijateljske ili zločinačke ruke?
To se dešava u srcu Srbije. Možda za neke jug Srbije nije srce Srbije, ali SRS ga tako doživljava.
Ja pitam vas, gospođo ministre, vas kao predstavnika Vlade, a naravno ovo upućujem i celoj Vladi, da li će ovakvi zakoni dati kapacitet Vladi ili vama lično kao ministru da iskoristite svoj autoritet i date nalog da nadležni državni organi uđu u selo Veliki Trnovac i obračunaju sa svim oblicima kriminaliteta koji su prisutni u tom mestu na teritoriji juga Srbije. Podsetiću vas da je stecište trgovine drogom i oružjem upravo u selu Veliki Trnovac. Novac koji se obezbeđuje tom trgovinom svakako je služio za finansiranje terorizma na Kosovu i Metohiji.
Na kraju, da li ćemo usvajanjem seta ovih zakona moći da se suprotstavimo svemu ovome što sam naveo kao kap u moru, kao deo problema koji nas ozbiljno i objektivno tište; da li ćemo moći da se sa istima izborimo?
Nažalost, mi prihvatamo zakone kojima se obavezujemo da zajedno sa EU ili sa institucijama EU, navodno, pokušavamo da se borimo protiv terorizma ili svih drugih pojava koje su navedene kroz ovaj set zakona. Obavezujemo se na saradnju sa onima koji očigledno ne žele da nas vide kao partnera.
Takođe, obavezujemo se na saradnju sa onima pod čijim, da kažem, mentorskim potezima je nastala lažna teroristička država Kosovo.
Mi se obavezujemo na saradnju sa Evropom koja od nas očekuje da uspostavljamo regionalnu saradnju sa terorističkom državom, koja od nas očekuje da ne učinimo, u krajnjoj liniji, ništa što će njihove integrativne procese usporiti i zaustaviti.
Danas su ti zakoni pred nama, umesto da se bavimo suštinskim problemima građana Srbije, građana koji objektivno teško žive i ko zna kako će živeti u odnosu na izazove koji će doći u narednom periodu.
Dame i gospodo narodni poslanici, za SRS ovaj i svi zakoni koji dolaze iz Brisela, iz Brisela koji nije spreman da Srbiju doživi kao partnera, koji nije spreman da kada je Srbija u pitanju poštuje dva elementarna principa na kojima je i ta EU sazdana, principe supsidijarnosti i reciprociteta, za Srpsku radikalnu stranku odnosi i saradnja sa njima će biti neprihvatljivi i svaki dokument koji dođe iz te kuhinje svakako neće imati podršku SRS. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, javio sam se pre pauze, gospodin Odalović zna. Zamenio sam svoje mesto s gospodinom Martinovićem. Hteo sam da ukažem na povredu Poslovnika od strane predsednika Skupštine.
Naravno, deo te odgovornosti ide i vama na teret, u nastavku popodnevne sednice, ali smatram da je predsednik Skupštine danas, što se reflektuje na celodnevnu raspravu, povredio član 27. i čl. 104. Poslovnika, zloupotrebljavajući čl. 108. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Naime, danas je mera udaljenja sa sednice izrečena...
(Isključen mikrofon.)

Gospođo Čomić, javio sam se da reklamiram povredu čl. 27. i 104. koji regulišu rad Parlamenta, odnosno primenu Poslovnika i održavanje reda. Smatram da ste ove dve odredbe Poslovnika prekršili, i jutros, i juče, vi, a malopre i predsednik poslaničke grupe ZES-a. Na početku ove sednice, negde oko 10.15 časova, kada niste mogli da obezbedite ni trećinu prisutnih poslanika, vi ste održali predavanje, naravno, u skladu s Poslovnikom, prisutnim poslanicima, da je naša obaveza da damo kvorum zato što smo u radnom odnosu, ili već oni koji su u radnom odnosu.
Mogu da razumem da to predviđa Poslovnik. Međutim, juče ste, na ukazivanje povrede Poslovnika kojim se reguliše rad odbora Skupštine, poslali poruku potpuno drugačijeg sadržaja poslanicima koji su bili prisutni. Čini mi se da ste tada rekli, da ste otišli tako daleko da kažete da poslanici većine nisu dužni da daju kvorum u radu odbora.
Isti poslovnik reguliše rad i tog odbora i ovog tela, odnosno Skupštine Republike Srbije. Mislim da je nekorektno da koristite poziciju na kojoj ste trenutno i da se, sedeći tu, vodite principom dvostrukih aršina. To je jedno.
Drugo, mislim da ste malopre i vi i gospođa Nada Kolundžija, i juče, indirektno, pričali o nekoj strategiji, taktici Poslaničke grupe SRS-a. Poslanička grupa SRS-a se i juče, i danas, i prekjuče, i sutra, i prekosutra, ponašala i ponašaće se u ovom parlamentu u skladu sa pravima koja joj daje i obezbeđuje Poslovnik, koji vi drakonski hoćete da promenite. Nećete moći ni na jedan način u tome da nas sprečite, niti vi, niti bilo ko drugi. Te priče o taktici i strategiji, mislim da se vrlo nekorektno plasiraju s tog mesta, upravo onda kada poslanici koji ne pripadaju Poslaničkoj grupi SRS-a žele da vam ukažu na problem koji tišti i opterećuje rad ovog parlamenta.
Naše ponašanje u ovom parlamentu predstavlja odgovor na strategiju koja je definisana, da li na Andrićevom vencu, ili u Krunskoj, sasvim je svejedno, ali ta strategija podrazumeva otimanje mandata, uvođenje drakonskog poslovnika, pokušaj ukidanja televizijskih prenosa sednice Skupštine Republike Srbije i, na kraju, kao deo cele strategije, sada i prekidanje procesa suđenja predsedniku SRS-a dr Vojislavu Šešelju.
Još jednom vas pozivam da poštujete mesto na kom jeste, da ne primenjujete politiku dvostrukih aršina, a one koji su krivi i odgovorni, što se ne odnosi direktno na vas, za ovo što se dešava u ovom parlamentu – da ne dele lekcije o efikasnosti i odgovornosti u ovom parlamentu. Hvala.

Gospođo predsedniče Skupštine, javio sam se malopre dok je predsedavala gospođa Čomić. Naravno, nisam stigao na red, pa mi je drago što je ona tu, ne bih voleo da se pogrešno protumači ovo što hoću da kažem.
Malopre sam ukazivao na jednu povredu Poslovnika, člana 27, o dužnosti predsednika da se stara o primeni Poslovnika. Čini mi se da me je gospođa Čomić malo drugačije razumela nego što je bila moja namera. Iz te činjenice je proistekao zaključak da se članovi 225. i 226. Poslovnika više ne mogu koristiti na način na koji su se do sada koristili u ovoj skupštini, a vidim, gospođo Đukić-Dejanović, da ste vi tu praksu, takođe, nastavili.
Ako mi dozvolite, gospođo Čomić, ja sam čovek koji veruje da bi se s vama oko mnogo čega, kada je politika ili rad Parlamenta u pitanju, u principu usaglasio. Ovo nije maliciozno, nije licemerno, to stvarno i mislim i osećam. Ali, danas kada sam ukazivao na povredu člana 27. i na politiku, ili princip, dvostrukih aršina, govorio sam to isključivo u kontekstu obezbeđivanja kvoruma za rad sednica Skupštine, odnosno odbora, koji se, takođe, reguliše Poslovnikom o radu Skupštine.
Vi ste to protumačili na način na koji vam je odgovarao i doveli ste to u kontekst sa članovima 225. i 226. Prema tome, mislim da ste zloupotrebili, ponavljam, poziciju i ne dozvoljavate poslanicima da govore po članovima 225. i 226. i traže ono što se podrazumeva kao informacija ili obaveštenje.
Mislim da je tu izostala, takođe, reklamiram povredu člana 27, reakcija na jednu konstataciju predsednika poslaničke grupe koja nimalo nije naivna i može se definisati kao skandalozna, a to je da problem koji tišti i opterećuje ovaj parlament, ono na čemu SRS insistira na sednici Administrativnog odbora, na rešavanju problema mandata, nema veze s pravom i s Poslovnikom.
Ja sad, s ovog mesta, pitam, ako to govori šef poslaničke grupe, šef vladajuće većine – u kojim oblastima i u kojim kategorijama se može naći odgovor na pitanje mandata i rada Administrativnog odbora u Skupštini? Ako se to ne rešava pravom i Poslovnikom, koji mehanizmi to mogu da reše, pa da se SRS opredeli za te mehanizme? Ili ste otkrili pozadinu svega, ili nam je poslata jedna vrlo loša i nekorektna poruka.
Molio bih da me predsedavajući informiše o tome kojim mehanizmima se rešava postupak i proces koji SRS postavlja kao pitanje pred ovaj parlament?