Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, ovim amandmanom je Srpska radikalna stranka tražila da se dve milijarde dinara sa pozicije  Nacionalnog investicionog plana premeste na poziciju subvencija u poljoprivredu. Ne bih sada da ulazim u ovo obrazloženje, ono je po difoltu pisano, kao i za veliku većinu amandmana, kao i za svako obrazloženje Vlade vezano za amandmane koje je predlagala Srpska radikalna stranka i vi ste na jedan neprimeren način priveli kraju načelnu diskusiju, kada ste vi pozvali Srpsku radikalnu stranku da podrži nešto što još niko nije znao, a navodno je Vlada uradila, pa je tako Vlada ukinula neke kredite "Srbijagasu", odnosno konačno je odustala od kupovine aviona, a Srpska radikalna stranka vam to predlaže već treći ili peti put kroz sve zakone i izmene i dopune Zakona o budžetu. Vama nije palo na pamet da nijednom to prihvatite. Onda ste vi nas pozvali da podržimo to što ste se vi konačno setili da to ipak može da se uradi.
Ovo što ste napisali u obrazloženju, da ne sadrži konkretan predlog povećanja, odnosno smanjenja, gospodine Cvetkoviću, to možete da uradite Uredbom Vlade, evo prihvatite predlog Srpske radikalne stranke, pa ćemo jednim podzakonskim aktom, ako ste saglasni, da napravimo kako da se sredstva koja smo predložili da prebacite iz jednog promašenog koncepta koji se zove Nacionalni investicioni plan, prebacite na poziciju subvencija u poljoprivredu.
Ali, ono što izaziva zaista nezadovoljstvo, jeste što se vi iz Vlade pozivate na Zakon o budžetskom sistemu i kažete da ovaj amandman nije u skladu ili suprotan je Zakonu o budžetskom sistemu, a prvi vi, kao premijer, kao predlagač ovog budžeta, ne poštujete Zakon o budžetskom sistemu, odnosno suprotno Zakonu o budžetskom sistemu i budžetskom kalendaru usvajate danas, odnosno raspravljamo danas o ovom budžetu.
Ne zbog vas, ovo ću pročitati zbog javnosti, zašto je to tako gospodine Cvetkoviću, slušajte šta vaši saradnici u Ministarstvu kažu – kada jedan činovnik u Vladi, vaš član Kabineta, ovako nešto kaže on zaslužuje, ako ne da podnese ostavku, onda da ga vi smenite ili razrešite. Čini mi se da se radi o nekom Đokoviću. Pazite sada ovo - kad je MMF, tu to je jače od našeg zakona, ne može se budžet sastaviti bez njih, pa moramo da im se prilagodimo. I sada vi popljujete svoj zakon, a meni ili Srpskoj radikalnoj stranci stavljate na teret da ne poštujemo Zakon o budžetskom sistemu, jer nismo u našem predlogu rekli šta je plan i program trošenja, smanjenja, odnosno povećanja određenih pozicija.
Za Srpsku radikalnu stranku poljoprivreda u ovoj državi mnogo veći značaj ima od gomile onih projekata koji su se pokazali i kao besmisleni, a koje ste vi gospodine Cvetkoviću zbog ucena iz koalicije morali da finansirate o trošku građana Republike Srbije.
Što se tiče NIP, gde god da se okrenete i gde god da vidite, gotovo da rezultata nije bilo. To je jedna stvar. Kako su se trošile pare, to je druga stvar. Ali, s obzirom da ste sada dali 40 milijardi dinara lokalnim samoupravama više, postavlja se pitanje šta će ovolika sredstva na poziciji NIP? To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodine Cvetkoviću, rekli ste da je budžetski deficit od 140 milijardi u načelnoj raspravi namenjen kapitalnim investicijama, 140 tih milijardi, hajde, skinite ovih 5,6 iz NIP-a, koje te opredelili i 40 milijardi posvećenih lokalnim samoupravama, bogami za skoro 200 milijardi dinara u narednoj godini osećam da će kapitalne investicije u Srbiji da cvetaju.
Za razliku od vas i vaše evropske politike, mi smatramo da bi poljoprivreda mnogo veći značaj trebala da dobije, jer ove države koje su mnogo moćnije u tom smislu od nas i sa čijom robom ne možemo da budemo konkurentni na međunarodnim tržištima, nisu jake i moćne i superiorne u odnosu na Srbiju zato što imaju kvalitetniju zemlju ili mogu da kupe i nabave nešto što mi ne možemo, nego zato što, gospodine Cvetkoviću, vi to vrlo dobro znate kao doktor ekonomskih nauka, zato što njihove države kroz subvencije u poljoprivredi mnogo adekvatnije stoje iza njih i dok to i mi ne uradimo, a sa vama na čelu to se neće desiti, jer vi donosite budžete iz kompromisa, a ne zato što bi trebali da budu u funkciji razvoja ove države.
Gospodine Cvetkoviću, ovaj budžet je pokazao da nijedan budžet koji ste izneli pred Narodnu skupštinu nije izraz znanja i posvećenosti državi, nego kompromisa, jer da su budžeti pre ovoga bili adekvatni, vi biste danas na eksterne izazove odgovarali mnogo kvalitetnije nego što to radite. Ovo je nužda i oni koji vas kritikuju, a glasali su i predlagali ovaj budžet su potpuno u pravu. Ovo je jedan tehnički dokument do kog ni vama lično, ni vama politički, ni stranački uopšte nije stalo.
Što se tiče SRS, smatramo da biste ove dve milijarde dinara mogli da potrošite kroz subvencije uredbom Vlade, pošto vam uredbe nisu strane, naročito ova vezana za KiM, recimo na području juga Srbije i da ova sredstva utrošite u subvencionisanje voćarstva, povrtarstva i stočarstva, naravno.
Zašto to kaže SRS, gospodine Cvetkoviću? U jednoj analizi spoljnotrgovinskih odnosa, za koju sam ubeđen da znate, jedino je poljoprivreda pravila suficit. Ali, kakva je struktura tog suficita, sada ću da vam kažem. Najveći deficit u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni pravi grad Beograd kao region, posle njega Vojvodina, ali su, gospodine Cvetkoviću, najmanji obim razmene ostvarili južni i istočni deo Srbije, ali u toj svojoj bedi jedino su oni ostvarili suficit. Koliko god da je malo, jedino su jug i istok Srbije, upravo zbog poljoprivrede, ostvarili suficit.
Mi smatramo da bi se i u Jablanički i u Pčinjski, i u Toplički, i u Nišavski i u Pirotski okrug mnogo više sredstava trebali da date ili izdvojite za poljoprivredu. Nije dve milijarde puno, ali za sirotinju koja vlada na jugu Srbije to bi zaista bilo dosta. Da se na području Jablaničkog, Niškog i Topličkog okruga afirmiše proizvodnja voća i povrća, a delimično u Pčinjskom i Pirotskom okrugu da afirmišete proizvodnju mesa, odnosno stočarstvo, zato što postoje svi preduslovi i postoje resursi da se dole tako nešto uradi. Narod od Vlade očekuje za tako nešto podršku.
Mi takođe smatramo da bi prerađivačka industrija dobila zamajac na jedan način, s tim da bi ukupan rast na tom dole području počeo polako da se ostvaruje i da bi to bio motiv, razlog po mišljenju SRS ljudima da ostaju dole na tom području, da bi sutra imali argumente da to područje dole branimo, gospodine Cvetkoviću, jer nas napadaju i sa juga i sa istoka.
Umesto što se bavite šinama u krugu dvojke, trebali biste da se bavite ekonomskom nesrećom ljudi na tom području koji vam očigledno služe samo za ostvarivanje prihodne strane budžeta. Kako ste je isprojektovali, to samo možemo da zamislimo, kada ćete da je ostvarite.
Zbog vas ću i zbog javnosti samo da vam kažem, gospodine Cvetkoviću, da ste do kraja 11 meseca ove godine, na prihodnoj strani, ostvarili gotovo 80 milijardi dinara kroz poreske prihode manje. Ako nas ubedite u SRS da ćete do kraja godine, u decembru mesecu, 80 milijardi prihoda da ostvarite kroz poreze, onda smo mi zaista, ne mogu da se izražavam pred javnosti šta i ko, a onda ste, ni manje ni više nego 6% uvećali poreske prihode u 2012. godini.
Vi se igrate sa budžetom, vi se igrate sa narodom, vi se igrate sa ovom državom. Vi, gospodine Cvetkoviću, i svi vaši politički partneri i saradnici, po mišljenju SRS ne zaslužujete da sedite tu gde sedite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, morao sam da se javim, gospodin Riza Halimi ne govori istinu. Gospodine Halimi, ne postoji statistički dokument koji će na dnu lestvice ekonomskih i socijalnih prilika u Srbiji ispod Tgovišta, Bojnika, Lebana, Vladičinog Hana i Bosilegrada staviti bilo koju drugu opštinu.
To što vi predlog SRS da se ne delimo ili da zajednički snosimo probleme i tražimo rešenja ne razumete i nazivate ga neodrživim konceptom, to je politički projekat u vašim glavama. To nije istina. Na jugu Srbije deset puta gore i od Preševa i od Bujanovca žive građani Bosilegrada, pre svega, žive građani Trgovišta i žive građani Vladičinog Hana u Pčinjskom okrugu, deset puta gore žive ljudi Bojnika, Lebana i Crne Trave koji su u Jablaničkom okrugu, pa da ne idemo kroz Toplički itd.
Prema tome, vi ste politički inspirator priče o neodrživom konceptu zajedništva dole, a kroz to zajedništvo rešavanju problema zajedničkom rešavanju problema. Niste vi dole ugroženi zato što ste Šiptari ili Albanci, nego zato što ste na području za koje Vlada nema razumevanja.
Imam sličan amandman i kasnije ću o njemu da govorim. Kada govorite o vašem ugroženom položaju, kažite gospodine Halimi – kakve plate primaju lekari u Preševu? Da li je, gospodine Cvetkoviću, vas pitam, ukinuta Uredba kojom lekari u Preševu imaju 50% veće plate u lekara u Vranju, od lekara u Surdulici, od lekara u Trgovištu? Nemojte da se pravimo ludi i nemojte da probleme koji su životni i koji su inspirisani neodgovornošću politike kojom upravljaju u ovoj državi pravite političkim problemima i delite nas dole.
Gospodine Halimi, tražite nešto, a što se niste popisali? Pokažite odgovoran odnos prema državi od koje nešto tražite. Kad govorimo o popisu, gospodine Halimi, na teritoriji Pčinskog okruga najveće smanjenje stanovništva zaista jeste u Preševu. Dvadeset i kusur procenata Srba manje žive u Preševu nego popisanih 2001 – 2002. godine, kada je bio popis. Tako je, gospodine Halimi, jer se vi niste ni potpisivali. Toliko o životu koja vaša politička elita stvara za Srbe dole i o vašoj potrebi da zajednički živimo i rešavamo naše probleme.
Niste nama problem vi. Nama su problem oni koji za tako nešto nemaju sluha, koji misle da se na jugu Srbije živi po modelu koji je u "Ušću", "Delta Sitiju" ili nekom drugom trgovinskom centru u Beogradu. Mi s njima imamo problem. Njih da urazumimo da promene koncept i pristup rešavanju problema na jugu Srbije. I veći efekat na vas, vaš život, moj i život svih mojih kolega na jugu Srbije bi imao amandman kojim smo tražili da se za poljoprivredu doda dve milijarde, pa da vaši Albanci i Šiptari, kako god hoćete, u Preševu dobiju tu subvenciju za plastenik ili za neku drugu poljoprivrednu ili bilo koju delatnost. To je rešavanje problema.
Nemojte da nam pričate bajke o neodrživom konceptu. To jednostavno nije tačno. To su projekcije politički inspirisane od Prištine do Preševa i Bujanovca u nekim glavama. SRS je ubeđena, da bi dole svi mogli zajednički i bolje da živimo, kada bi jedinstveno prema Vladi nastupali, a ne odvojeno vi od Srba koji dole žive i dele tešku i istu sudbinu kao i vi. Hvala.

gospodine Halimi, valjda je red da prvo vi kažete jeste li vi Šiptari ili Albanci? Vi ne znate šta ste. To je jedno. Drugo…
(Predsedavajuća: Molim vas narodni poslaniče da me saslušate. Narodnog poslanika Sulejmana Spahu, molim da pročita odredbe Poslovnika, gde piše da ne sme da se dobacuje. Želite li opomenu?)
(Sulejman Spaho: Ja sam Srbin muslimanske veroispovesti. Ne, ne želim opomenu.)
(Predsedavajuća: Ne želite opomenu. Želite da kršite Poslovnik a da ne dobijete opomenu? To je strategija poslaničke grupe. Dakle, narodni poslaniče, molim vas, u skladu sa odredbama Poslovnika, da se obraćate drugim narodnim poslanicima. Vrlo pažljivo pratim raspravu. Vrlo pažljivo. Uvidom u stenogram, videćete da postoje razlozi zašto narodni poslanik dobija repliku. Dilemu koju je spomenuo, vi ste uveli u raspravu. Molim vas, pažljivo sa ophođenjem i sa, u suštini, delikatnom temom ako hoćete da se čuje glasno tokom sednice Narodne skupštine.)
Gospođo podpredsedniče Skupštine, dilemu koju sam ja, istina, uveo u raspravu s potpuno različitih aspekata sam je uveo, i sa vaše poziciji i sa pozicije gospodina Halimija.
Što se mene tiče, gospodin Halimi može da bude i jedno, i drugo i treće. Ali, i vi i on treba da shvatite, ako već niste, pošto vidim da imate problem sa mojom dilemom, nemamo mi problem zbog toga što jesmo ili nismo ovo ili ono, nego što Vlada nema razumevanja za jug Srbije, ko god na njemu da živi. Vi to politički zloupotrebljavate.
Gospodine Halimi, ne može koordinaciono telo da rešava nezaposlenost, to rešava Vlada Republike Srbije opštom, ekonomskom politikom, koja će stvoriti prostor i priliku da se zapošljavaju i mladi i otpušteni iz Preševa, bili oni Šiptari ili Albanci, Srbi, Romi ili ne znam ni ja koji žive. To je suštinski problem i to je koncept SRS. Mi ne delimo ljude na Šiptare, Albance ili Srbe, nego na otpuštene u postupku pljačkaške privatizacije, ili ljude koji su završili škole bez ikakve perspektive su zato što Vlada ne želi da pokaže razumevanje za sve svoje građane.
Što se tiče statistike, vaša statistika jeste tačna, ali iz 2006. godine. uzmite statistiku iz 2010. godine, pa pogledajte koja je opština na jugu Srbije na začelju svih srpskih opština u odnosu na platu po glavi stanovnika opštine, pa ćete videti koliko ste u krivu. Hvala.

Ovaj amandman, dame i gospodo narodni poslanici je dobra osnova da se nastavi ona priča koju smo malo pre, ili polemika koju smo vodili sa kolegom Rizom Halijmijem, s obzirom da smo ovim amandmanom  predložili da se 15 miliona dinara sa pozicije dotacije nevladinim organizacijama u okviru koordinacionog tela dodele prizrenskom upravnom okrugu.
Jer, moram da kažem, da ove probleme na jugu Srbije, probleme koje pokušavate da rešite na jedan potpuno besmisleni način, koordinacionim telom, ne možete da rešite niti vi, koji ovo zagovarate razumete problem koji jug Srbije ima. O ovome mogu da pričaju samo ljudi koji dolaze odozdo. Samo ljudi koji dele svakodnevicu i sa Šiptarima, i sa Bugarima, i sa Romima i sa svima onima koji žive dole. I dog god te ljude koje god naciji da pripadaju budu predstavljali ljudi kao što je moj kolega Riza Halimi koji se ovde pita, zašto to Šiptari sa juga Srbije odlaze, a on 15 ili 20 godina kao ključna politička figura u ime tih ljudi donosi političke odluke. Sada pitam u ime SRS i njega i gospodina Cvetkovića u odsustvu, ko je kriv zbog toga što dole nisu stvoreni uslovi da se bar malo kvalitet života svih nas koji živimo dole podignemo.
Srpska radikalna stranka ovde nije govorila ovde samo o problemu u Preševu i Bujanovcu, mi govorimo i o problemima u Bugarskom Bosilegradu, ko ima sluha za te ljude. Zašto ne napravite jedno koordinaciono telo i za Bosilegrad? Dajte da pomažemo tako na jedan veštački način i njima, gospodine Cvetkviću. U odgovoru za odbijanje mog amandmana vi kažete - Da su pare neophodne da se daju nevladinim organizacijama u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, da bi se dalje unapređivali organizacija civilnog društva u tri opštine u oblasti kulture, sporta, informisanja.
Gospodine, Cvetkoviću, kao narodni poslanik danas, juče i sutra ne mogu da gostujem na televiziji Bujanovac koja je osnivač SO Bujanovac. Ne mogu da kao narodni poslanik kažem stav SRS koji uopšte neće odstupiti od stava o kome danas pričam. Ali u republičkoj Skupštini gospodina Halimi može da kaže šta hoće i na toj istoj televiziji može da priča šta hoće. I vi sve to finansirate, unapređujete civilno društvo. Efekti su potpuno izostali.
Gospodine Cvetkoviću, koordinaciono telo ne može da reši ništa, peru se pare i bacaju se nizašta. Jer gospodine Cvetkoviću, koliko god vi unapređujete civilno društvo dominantan deo tog društva na jugu Srbije nije hteo da se popiše. Dominantan deo tog društva, gospodine Cvetkoviću nosi albanske zastave u sred Srbije, kači ih na opštinu Bujanovac, na opštinu Preševo koje su zgrade Republike Srbije kad je Dan zastave u Albaniji. Šta vama treba još da se desi dole, pa da shvatite da koncept, politički koncept uređivanja tih odnosa nije dobar i da koordinaciono telo treba ukinuti.
Gospodine Cvetkoviću trebate da se okrenete, pa da vidite kako narod istinski živi dole. Da vidite kako žive Srbi, Šiptari i Bugari. Malo pre sam, ali pre nekoliko dana, govorio da šest meseci vaša Vlada nije u stanju da očisti, da skine odrone sa jednog magistralnog puta koji spaja Surdulicu i Bosilegrad. Šest meseci vi niste u stanju put da očistite. Posle su Srbi krivi što bugarska nacionalna manjina sa pravom ide da se leči besplatno u Bugarsku i tamo da se školuje, jer ne može da se školuje na svojim univerzitetima, niti da se leči u svojim bolnicama. Zato što vi gospodine Cvetkoviću, vaša Vlada, nemate sluha niti razumete šta se u Srbiji u opšte dešava. Baš vas briga.
Ja sam vama rekao, gospodine Cvetkoviću, nije život u Srbiji život u "Delta sitiju" i život u "Ušću" ili u nekom drugom tržnom centru u Srbiji. Vi ne zaslužujete da budete premijer, vi ne zaslužujete da vodite Vladu. Ne kažem da ste najgore rešenje, ima i gorih. Zamislite ovi nam nude Milana Beka. Ovi vaši saradnici na evropskom putu bi Beka. U toj varijanti Joca Amsterdam bi bio verovatno ministar za infrastrukturu, pošto on treba da gradi mostove, kao častan građanin ovoga društva.
Prema tome, gospodine Cvetkoviću prihvatite ovaj amandman neće te pogrešiti. Nećete pogrešiti, jer on suštinski neće promeniti, neko će oprati 15 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije, a efekti će u potpunosti da izostanu. Hvala.

Ovaj amandman se odnosi na član 4. odnosno član 27, čini mi se, 27g osnovnog zakona, na poslednji stav u tom zakonu. Ono što je vrlo interesantno jeste, gospodine Cvetkoviću, šta piše u tom stavu Zakona o budžetskom sistemu - ukoliko Vlada na predlog ministra odluči da izmeni i dopuni izveštaje o fiskalnoj strategiji i na osnovu preporuka koje je dala Narodna skupština.
Gospodine Cvetkoviću, ovde su se pomešale babe i žabe. Ne može Vlada, i to, zamislite, na predlog ministra, da odlučuje da li hoće ili neće da uvaži preporuke Narodne skupštine. Ono što je SRS tražila jeste da uvažite Ustav i da, gospodine Cvetkoviću, prihvatite amandman SRS, koji kaže da je Vlada dužna da usvoji preporuke koje je dala Narodnoj skupštini, da te izmene i dopune unese u revidirani izveštaj itd.
To što su stvari kod naopake i što je praksa u poslednje četiri godine postala da ovaj dom kontroliše vaš dom iz Nemanjine 11, to nije u skladu sa Ustavom i to je naopako i SRS pokušava to da promeni. Ali, ono što je ovde vrhunac ironije, vi se i ovde pozivate na član Zakona o budžetskom sistemu koji reguliše budžetski kalendar i kažete da bi usvajanje izmene dovelo u pitanje primenu budžetskog kalendara. To kažete vi koji prvi ne poštujete budžetski kalendar kada je u pitanju usvajanje budžeta Republike Srbije.
Dužni ste ovo da prihvatite, jer ste kao Vlada dužni da sprovodite sve ono što od vas traži ovaj visoki dom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi amandmani SRS na ovaj zakon su identični, predlažemo da sve ono što predlažete za izmene i dopune briše, odnosno Srpska radikalna stranka  smatra da je ovo samo prvi korak koji pravite za narednu 2012. godinu, jer ste, ako ne svi, bar onda ovi koji nam u ekonomskom smislu kroje sudbinu, svesni da prihoda u 2012. godini neće biti. Baš nas briga za ove institute i metodologiju utvrđivanja carina, kakva je, da li je evropska ili nije evropska, suština je priče što to baš briga i vas koji promovišete EU u Srbiji. Vrlo dobro znate i vrlo ste diskretno u zadnjoj rečenici napisali da je cilj stvaranje uslova za povećanje budžetskih prihoda.
Svoju nesposobnost da se adekvatno bavite ekonomskom politikom i ekonomskim problemima vi ćete, kao po običaju, preslikati na građane Republike Srbije, oni će da plaćaju veće cene, a mi se nadamo najviše u jedan institut te lastičnosti, da će upravo zbog ovog potrošnja cigareta da padne i da ostanete uskraćeni za prihode koje se nadate da ćete na ovaj perfidan način da ostvarite. Hvala.

Komentarišući prethodni amandman koji sam podneo, takođe sam rekao da je sve ovo samo jedan početak. I zaista, mi očekujemo da se u narednoj godini pored akciza na duvanske proizvode Vlada odluči da promeni i akcize na naftu, naftne derivate, jer ovo što ste projektovali, a to je da se prihodi u akcize u narednoj godini uvećaju za 29 milijardi dinara, prosto je neverovatno i mi zaista verujemo da nećete birati sredstva kojima ćete se služiti da eventualno te efekte i ostvarite.
Zajedno sa povećanjem projektovanim PDV planirate da na taj način obezbedite u budžetu 50 milijardi dinara više u narednoj godini. U državi u kojoj rast projektujete da će da pada u odnosu na ovu nesrećnu 2011. godinu, pa čak neki kažu da će taj rast biti nula, ako se rast može nazvati nula, i jedino za šta se kao davljenici hvatate, to je da očekujete da će inflacija biti iznad 6, 7%, pa inflaciju ugrađujete u poreske prihode. To je bedno, to je potpuna nesposobnost i to je dokaz da Srbija zaista mora da raščisti sa vama koji nedomaćinski i neodgovorno vodite državu u poslednje tri ili četiri godine, a ovo je samo podvučena crta na nerazumnu fiskalnu ekonomsku politiku.
Gospodine Cvetkoviću, drugačije ste trebali da se ponašate kada je država bila fiskalno finansijski i ekonomski rasterećenija. Da ste se tada odgovorno ponašali, danas biste verovatno i budžet lakše projektovali i bili rasterećeniji. Ovako Srbija, srpski narod i svi ovde koji žive sa ovakvom akciznom i poreskom politikom nemaju čemu da se nadaju u 2012. godini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne želeći da polemišem sa gospodinom Vučkovićem, a zašto je gospodine Vučkoviću ovaj budžet realan? Zašto? Objasnite mi. Zato što ga je predložila DS Mirko Cvetković, zato što ga je lepo branio Aleksandar Vlahović ili vi ili šta su to preduslovi da jedan budžet bude realan? Budžet je realan samo zato što je u njemu izražena naša surova stvarnost.
Na ovakvu stvarnost ni vi ni ja niti smemo niti trebamo da budemo ponosni. Ovo su naši porazi i ovo su vrlo, vrlo loše perspektive izražene u ciframa i brojkama o kojima ćete i vi i ja da govorimo. Šta to briga, poštovani kolega radnike robnih kuća "Beograd" kakav je kreditni rejting ove države? Šta briga radnika "Koštane", "Jumka" ili nekog drugog poharanog preduzeća kakav je kreditni rejting Makedonije?
Oni očekuju od budžeta za 2012. godinu da se nađe neka šansa za njih. Ovde za njih nema šansi. Niti će socijalno biti sagledani, niti će poslom biti sagledani. Niko ih više neće, uvaženi kolega Vučkoviću, 30 godina radnog staža, više nikome nisu potrebni. A vrla Vlada koja je predložila ovaj budžet, a vi ćete glasati za njega najrađe okrene glavu ili ode na put kad radnici dođu pred njihova ministarstva ili Vladu da štrajkuju, protestuju ili ostvare svoja prava. Realnost je na žalost surova i za SRS suština je da menjamo realnost pa da zdravu i kvalitetnu realnost pretačemo u brojke i cifre.
Vi pričate o potrebi, još malo reformi, gospodin Vlahović kaže, očekuju nas reforme. On priča o nekim radikalnim rezovima. Šta je to što ovu vladu kvalifikuje kao Vladu koja je uradila jedan jedini radikalni rez? Obračunali ste se sa tajkunima koji kako ste čuli malo pre duguju milijarde republičkom budžetu. Da li ste ukinuli javne agencije? Da li ste se na adekvatan način izborili sa problemima u javnim nabavkama, korupcijom? Da li ste zaista rešili probleme u zdravstvu, u školstvu, prosveti, sudstvu? To su radikalni rezovi koje ova država očekuje. Koje vi nudite i obećavate deset poslednjih godina. I posle deset, jedanaest godina ponovo nam pričate o potrebama reformi. Do kada ćemo više da slušamo? Koliko decenija još DS i G17+ treba da budu na vlasti pa da se sprovedu reforme? Koliko to nečiji džepovi ili računa treba da budu teži i puniji, pa da se te reforme sprovedu?
Znači, ove stvarni moramo da pogledamo na jedan vrlo, vrlo drugačiji način. Na jedan način koji zaista jeste realan. Ali, meni je žao što gospodin Cvetković u ovom trenutku nije tu samo zato što bih hteo nešto da ga pitam. U noći kada je birana Vlada Republike Srbije, čiji je on premijer, ako se sećate dobro, to smo birali u onoj staroj sali, ispred mene su sedeli dok sam govorio u ime SRS, gospodin Cvetković, gospodin Dačić i gospodin Dinkić. I SRS je tom prilikom rekla da je politika u Srbiji na vrhuncu svog neukusa.
Međutim, ono što kvalifikuje ovu današnju raspravu definitivno je prevazišlo taj neukus. Hteo bih da pitam, ovog vrlog premijera u odsustvu, ko je u pravu kada je u pitanju ovaj budžet? Gospodin Vlahović ili gospodin Dinkić. Moram da prizna za SRS ovaj gospodin iz prvog reda, nema ga sada tu, je otkrovenje. Čini mi se da se zove, gospodin Dinkić. Pravo otkrovenje, prosto ne znam gde je ta pamet do sada bila ovih deset, jedanaest godine? Duboko sam ubeđen da ste znali za gospodina Dinkića, poslednjih deset godina, da biste ga angažovali i da svu pamet pretoči u vaše zakone, akte, papire i poduhvate Vlade da bismo danas živeli deset puta bolje.

Znate šta gospođo Đukuć – Dejanović, vi ste trebali da reagujete na podsmevanje čoveka čiji ministri sede u Vladi i pljuvanje po ovom budžetu, iako su njegovi ljudi u Vladi glasali za taj budžet i on će glasati za taj budžet. Trebali ste da slušate gospodina Dinkića kako se podsmevao vama i ovoj skupštinskoj većini kojoj i sam pripada, pa je reakcija izostala, a sada vam smeta moje divljenje njemu.
Znate, on je čovek ipak kapacitet i ukoliko bi divljenje izostalo, mislim da bi zaista gospodin Dinkić bio hendikepiran. I zaista je to podsmeh da čovek koji 10 godina svaku naknadu, taksu za korišćenje prirodnog dobra, jer dominantno upravljao finansijama. Umesto da budu prihodi, recimo, lokalnih samouprava pretvara u prihode republičkog budžeta sada deli pamet o potrebi ukidanja taksi, naknadi da to treba da se preusmeri na lokalne samouprave itd. I ja sam zaista tada vašu reakciju očekivao.
To je pravo poniženje Skupštine. To je poniženje Skupštine vas kao prvog čoveka Skupštine, to je poniženje nacije, mi smo svi imbecili i budale i ne znamo šta se dešavalo i ko je ovom državom upravljao poslednjih 11 godina. I sad ti isti treba da nas uče kako ovo nije dobro, pa će nam oni obezbediti bolji i drugačiji život. Tako je. Ali, s obzirom da nemam dovoljno vremena, ja moram da se ovde malo gospodine Cvetkoviću, pošto ste, evo, sada došli ja vas molim da mi odgovorite kada je ovaj budžet u pitanju ko je u pravu, gospodin Dinkić ili gospodin Vlahović.
Evo, ja vas molim kažete kad završite ili kad se rešite da se obratite poslanicima šta i kako je. E, sada, ovo je za SRS besmisleno i čemerno. Ovo što ste pretočili u ovaj dokument gospodine Cvetkoviću i ovo je prava slika te takozvane Evropske Srbije. I kada biste ovaj gospodine Cvetkoviću dokument i ono što piše u njemu i perspektivu koju očekujemo u 2012. godini na osnovu njega, uporedili sa onim što ste pričali kada ste iznosili svoje ekspoze, to bi bilo, ne znam ni ja kako da se izrazim, a da ne uvredim ovaj visoki dom kako predsednica malopre kaže.
Sada, vi ste vrlo ležerni, vidim, smejete se. Vi znate, da će ovaj budžet ni jedan budžet vaša većina nije ležernije izabrala.
Ali, ne gospodine Cvetkoviću zato što ovi koji će glasati za njega, pljuju po budžetu, brinu za profesore, za prosvetne radnike, za doktore, lekare, penzionere i zaposlene u javnom sektoru, nego zato što znaju da će i sa ovakvim budžetima imati više para na raspolaganju do izbora, nego da moraju da svoje političke aktivnosti finansiraju iz privremenog finansiranja i zato će oni da glasaju i baš ih briga za drugu polovinu godine.
Sve što ih interesuje, interesuje ih maj mesec, kada ne budu ranije, odnosno ako, a očekujete ih svi zajedno, izbore.
Šta to, gospodine Cvetkoviću karakteriše ovaj budžet, vi ste pričali cela dva minuta o budžetu. Kažete gospodine Cvetkoviću, deficit će biti uložen u kapitalne investicije, a nešto slično je i gospodin Vlahović rekao, privredne aktivnosti se finansiraju iz deficita.
Gospodine Vlahoviću, trebalo je da čujete Bajrama Omeragića, on je inpresioniran privrednim aktivnostima, finansiranim iz budžeta, naročito u Raškoj oblasti, odakle dolazi, ali niste trenutno bili tu.
Ja bih vam se za sve investicije i privredne aktivnosti na jugu Srbije zahvalio koje finansirate iz deficita budžeta Republike Srbije.
Znate, gospodine Cvetković, zašto ste ovo rekli, samo zato što nivo tih kapitalnih investicija iznosi isto kao što iznosi i deficit. Znate li kako će izgledati to finansiranje kapitalnih investicija? Skoro ga je na vašem mestu opisao gospodin Milutin Mrkonjić. Kada smo na rebalansu budžeta skinuli pare za kapitalne investicije, znate šta je rekao, jeste, mi smo prošli kroz Srbiju, ustanovili smo da 10% projekata u velikoj meri nije realizovano tako da se stvori uslov da se skinu pare.
Tako ćete i ove pare da skidate, jer kada budete došli u situaciju, na žalost vašu, a na sreću našu još dugo nećete biti u toj situaciji, da birate da li da plaćate kamate i otplaćujete glavnicu ili da pravite put, gospodine Cvetkoviću, vi ćete da otplaćujete dugove koje ste ovoj državi na vrat natovarili, a za iste, bogami građani nisu na žalost dobili mnogo.
Kažite, gospodine Cvetković, da su diskrecioni rashodi svedeni na minimum, a zašto to niste uradili u svih pet budžeta koje ste do sada usvajali, jer uvek vam je SRS predlagala da smanjujete diskrecione rashode. Niste, gospodine Cvetkoviću, jer je to bio izvor finansiranja vaših političkih stranaka i vaših političkih partnera kroz javne nabavke i zloupotrebe.
Sada, kada ste priterani uza zid, odrekli ste se diskrecionih razloga, ali vrlo perfidno. Tamo gde je uži budžet republike, njih tu nema. Gde su, gospodine Vlahoviću, sopstveni prihodi budžetskih korisnika, ima ih i tamo, tu su, znate vi vrlo dobro gde su.
Vrlo je interesantno to što ste se sada setili, jer kako vam to ranije nije palo na pamet, kako se te štednje niste ranije setili, što niste ukinuli gomilu agencija i kancelarija, što ste niste toga setili? To bi bio radikalna rez, to su ukidanja diskrecionih prava, onih za koje ste garancije dali i kroz ovaj budžet, pa će javno preduzeće "Srbijagas" da dobije garanciju za 400 miliona evra da se zaduži, i istovremeno će da posluje sa gubicima i dok posluje sa gubicima, rukovodioci će da primaju plate od milion dinara.
To je surova stvarnost i odricanje od diskrecionih prava u Srbiji. Kažete da nastavljate podršku privredi. Kojoj privredi, gospodine Cvetković? Privredi, za koju vi kažete da je nelikvidna, privredi za koju kažete da će u narednoj godini stagnirati ili da će privredne aktivnosti da padaju, da će broj nezaposlenih da raste, gde industrijska proizvodnja zavisi od toga da li u jednoj kompaniji rade jedna ili dve visoke peći ili prete da i tu drugu ugase? Privredu koju ste sveli na investiciju, zvanu, "Fijat"?
Na žalost, ja nemam više vremena. Što se tiče SRS, ovaj budžet zaista predstavlja jednu surovu i odvratnu stvarnost i ja sam srećan, zajedno sa kolegama iz SRS, što je ovo poslednji budžet koji ste vi kao premijer izneli pred Skupštinu i pred javnost i ja se nadam da će građani na narednim izborima raskrstiti sa politikom evropskih zabluda i iluzija i da će se spustiti svi zajedno na zemlju i da ćemo se posvetiti sebi i sopstvenim problemima.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što ministar nije trenutno tu, možda će da čuje, u ime SRS bih rekao da je zadivljujuća politička ležernost sa kojom danas gospodin Ćirić sa nama razgovara. Ta politička ležernost, posle haosa, javašluka i ekonomske destrukcije koju je iza sebe ostavio i on i svi njegovi stranački pripadnici koji 10 godina dominantno kontrolišu ekonomiju i fisklana kretanja u ovoj državi, poprilično je ležeran. Ne znam zašto.
Kada vam neko ko je ministar u Vladi i pripadnik stranke koja 10 godina učestvuje permanentno u vlasti, kaže – ne znam zašto nemamo registar podsticaja, ne znam ko bi mogao danas u Vladi ili od predstavnika vladajuće većine da nam kaže zašto mi to nemamo? Duboko sam uveren da bi svaki predstavnik Vlade, naročito iz stranke gospodina Ćirića, oprao ruke od toga. Ne znamo mi zašto to nemamo.
Srpska radikalna stranka smatra da i gospodin Ćirić i svi njegovi i partijski i koalicioni prijatelji i drugari znaju da registar tih podsticaja i mera vrlo tendenciozno do sada nije definisan, zato što su u velikoj meri i podsticaji i takve mere bili politički obojeni, bili politički inspirisani. Da je bilo registra, bilo bi mnogo više tragova kojima bi se ušlo u sve ono što danas predstavlja ekonomski poraz ove države.
I kada su subvencije, kad su podsticaji, kad su mere u pitanju, SRS vas samo podseća na jednu stvar: novac koji je davan za otvaranje radnih mesta, pojedinci su trošili na godišnje odmore i letovanja u inostranstvu. Zato nemamo registre. Zamislite da je sve registrovano i ušlo u papire, koliko njih bi danas bilo mimo tužilaštva i krivičnih postupaka?
Ali, duboko verujemo da i pored ovog problema da ćemo doći u situaciju da jednog dana sve to prečešljamo i vidimo šta se dešavalo. Pošto je neko rekao, mi ne znamo kako bi se ponašali kad bi bili na vlasti. Možda isto kao vi. SRS nema dileme, ponašali bi se dijamentralno drugačije od vas koji 10 godina haračite Srbijom. Verujemo da bi to u prvoj godini mandata dalo efekte.
Mi nećemo napadati Agenciju za privredne registre, ali vrlo dobro znate šta je stav SRS kada su u pitanju agencije. Mi smo protiv agencija, jer smatramo da su paradržavne institucije. Njih je preko 130. Šta kaže malopre gospodin Ćirić: "Ovo je jedna koja je napravila iskorak". Ova agencija nije uspešna zato što je agencija. Ovo telo, ova organizacija, ova institucija je drugačija od ostalih zbog prirode posla koji obavlja i nije ona postala uspešna i dobra agencija zato što je agencija, niti ste ih vi osnivali zato što je to dobra praksa koja se pokazala u Srbiji da vredi. To je evropska praksa, ali imate ministra koji sprovodi u Srbiji evropsku praksu, koji sedi u Vladi Republike Srbije i kaže vam da su agencije protivustavna kategorija. Stav ministra državne uprave je identičan stavu SRS, koja vam to govori godinama.
Ovo ne znači da treba da branite ovu agenciju od SRS. Bilo šta ili bilo ko, ko je u funkciji lakšeg funkcionisanja privrede, preduzetnika, privrednih subjekata, dobro došao je, kako god da se zove, ali od 130 agencija koje postoje, smisao svog postojanja opravdale su jedna ili dve. Objektivno se postavlja pitanje da li kao takve i treba u takvoj od organizacionoj formi da opstanu, jer ih naš Ustav ne predviđa.
Gospodin Ćirić je malopre govorio: Agencija za privatizaciju – 70%, 30% raskinutih ugovora. Cenim njegovu ležernost, ali je gospodin Ćirić trebalo da se pojavi prošle nedelje na jednom javnom slušanju koje je organizovao, umesto Odbor za privatizaciju, Odbor za predstavke i žalbe, pa da sa tom hrabrošću i kuraži izađe pred 150 ljudi, opljačkanih i poharanih po raznim postupcima privatizacije, pa da sa tom ležernošću izađe pred njih i da im kaže to što nama ovde priča, da vidimo koliko je sve to bilo uspešno. To su radile agencije, ali potpuno je drugačija priroda posla te agencije i ove agencije o kojoj mi danas govorimo. Onu agenciju je u velikoj meri inspirisala, formirala, trovala politika, kriminal, a ovde za to nema prostora. Kad govorimo o ovoj agenciji pozdravljamo što jedna procedura lakša, ali u suštinski neka kaže ministar koliko se na mesečnom, kvartalnom, godišnjem nivou više privrednih subjekata ugasi u Srbiji nego što se pokrene. To su odgovori o kojima on treba da priča. Da nam da odgovore da se ne hvali merama i podsticajima koji nikakav rezultat gotovo da nisu dali. Ne možemo tek tako više da varamo javnost i da obmanjujemo javnost.
Prosto, ne možemo pred građane moramo da izađemo sa podacima i sa činjenicama. To je ono što je naša stvarnost i zato smatram, da sve što više predložite pred poslanike nema nikakav smisao niti kredibilitet.
Pogledajte sad ovo, ovo je član na koji sam podneo naravno, u ime SRS član on reguliše, član 10, i nadležnosti člana od 10 nadležnosti direktora. Između ostalog nov predlog genijalaca iz Vlade jeste da, on može da imenuje stručna savetodavna tela za strateška razvojna i metedološka pitanja iz redova priznatih, domaćih i stranih, domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti koje se tiču poslova agencije.
Sad pazite, SRS je ovde predložila da direktor može da imenuje stručna tela isključivo od domaćih stručnjaka iz ove oblasti. Vlada je to naravno odbila. Ali, sad slušajte ovu genijalno obrazloženje. Kaže – amandman se odbija iz razloga što se
predloženom formulacijom ne isključuje prednost domaćih stručnjaka. Nisam ovde imao nameru gospodine ministre da domaćim stručnjacima dajem prednost u odnosu na strane. Hteo sam da ovde isključimo strane stručnjake. Zato što smatram da Srbija ima dovoljno svoje pameti koju ste gurnuli u zapećak, baveći se sobom svojim poslovima i koalicionim odnosima.
Kaže – jer se pod međunarodnim stručnjacima podrazumevaju i međunarodno priznati domaći stručnjaci. Pa, ako je tako gospodine Ćiriću, što ste uopšteno naznačavali čiji stručnjaci, što onda ovde niste napisali da će stručna savetodavna tela za ta pitanja biti iz redova priznatih stručnjaka iz ove oblasti? Zašto vam je bilo potrebno da naznačite to domaćih i međunarodnih? Da biste mogli da i druge odnosno strane, tzv. strane stručnjake da gurate ovde na ugovore i da im plaćate. Takvu mogućnost hoćete da predvidite.
Vidite SRS smatra da ovo može da bude jedna šansa da država pokaže volju da u ovoj situaciji angažuje. Vidite, SRS smatra da ovo može da bude jedna dobra šansa da država pokaže volju, da u ovoj situaciji angažuje isključivo domaću pamet. Jer vi sami kažete da domaći mogu da budu međunarodno priznati. Što je sporno da budu samo domaći? Zašto gospodine Ćiriću ne možemo pare koje od budžeta ili naravno iz sopstvenih prihoda da trošite, trošimo na domaću pamet.
Za deset godina vaše vlasti, gospodine ministre, trend napuštanja ove države se nije zaustavio. Unapređen je, a vi finansirate tuđu pamet. Mi mislimo da je ovakvim prihvatanjem i ovakvim stavom država ne čini greh, nego pokazuje jednu vrlo interesantnu, jedan zdrav stav i opredeljenje, da prema toj domaćoj pameti ova država konačno pokaže brigu. Ako već hoćete da trošite pare, gospodine Ćiriću, školujte te ljude u inostranstvu da bi bili adekvatni stručnjaci ali ih obavežite, gospodine Ćiriću, da se za taj novac vrate i da služe svojoj državi. Da služe njenoj ekonomiji, njenom obrazovanju, njenom zdravstvu, njenoj poljoprivredi i svim segmentima našeg privrednog života. To je odgovoran nacionalan stav i nacionalno ponašanje, a ne da plaćamo belosvetske stručnjake ako su toliko vredni i pametni nek se prodaju na tržištu njihovih država.
Šta nas uveravate, da nemamo dovoljno domaće pameti? Imamo, gospodine Ćiriću, samo što vi ne želite da je vidite jer morate da dajete prednost onima koji vama gospodare poslednjih deset godina i poigravaju se sa vama. Tu morate da sačuvate i autoritet i identitet države i vas koji obavljate te funkcije. gospodine Ćiriću, država mora da zainteresuje ovaj narod da promeni svoj odnos prema njoj. To ne možete tako. To država mora onda kada se vi promenite, to mora da bude dvosmerno. Ne mogu da poštuju državu koja im ovako okreće leđa. Pokažite primer. SRS tako doživljava ovo. Dajte šansu da ovde budu samo domaći ljudi, domaći stručnjaci jer domaći stručnjaci mogu da budu i međunarodno priznati kako ste rekli.
Pogledajte šta ste mi u zadnjoj rečenici rekli. Kaže – neophodno je omogućiti agenciji da pored domaćih angažuje i domaće i strane međunarodno priznate stručnjake. Da pored domaćih angažuje i domaće i strane međunarodno priznate stručnjake.
Nećete prihvatiti i angažovati one koji nisu priznati, ali moraju da budu domaći, da su im tu lične karte, da im se tu plaća i da porez plaćaju tu, da ostaje novac tu. To je suština i to je smisao poruke. To nije greh i to je dobra odluka Vlade i to treba da prihvatite. Hvala.

Meni je žao što ministar nije tu samo iz jednog razloga, što, nažalost, vi ne možete eventualno da prihvatite ovaj amandman. Ovo je jako racionalno što predlažemo. Šta je uopšte ideja bila sa ovim izmenama i dopunama? Ovo je nešto što rešava odnos Agencije sa korisnicima. Mi možemo da kažemo – evo, pokazala se dobra volja da se sa korisnicima napravi neka komunikacija, ali ovako, kako je u zakonu napisano, obesmišljeno je. Ideja je potpuno obesmišljena. Napravljena je da suštinski ne znači ništa. I nije ovo bilo jedino što vam je zasmetalo u ovome što ste predložili.
Sada ću redom krenuti šta je sve ovde sporno. Najpre, govori se da Agencija ima obavezu da omogući korisnicima da daju svoje mišljenje o njenom radu i kvalitetu usluga, predlože način njihovog poboljšanja, o čemu se sastavlja poseban izveštaj, koji postaje sastavni deo godišnjeg izveštaja o radu Agencije. Znači, ove primedbe o kojima vi govorite i hoćete na neki način da ih uvažite i pohvale, ovo je knjiga utisaka u stvari. One moraju da postanu sastavni deo izveštaja koje će neko telo da raspravlja i da razmatra. Kako da razmatraju nadležni državni organi primedbe koje su iznete usmeno? Kako da razmatraju primedbe koje su iznete telefonski?
Znate šta je ovde sporno? Vi ste registrator, ako sam dobro razumeo, ili direktor. Vidite sad o čemu se radi. Ovde je sporno u zadnjem članu ko će ove primedbe da uvažava i ko će njima da se bavi? Član upravnog odbora? Šta je nama garancija da je član upravnog odbora čovek koji razume vaše probleme i vaš posao? Naročito u državi u kojoj su upravni odbori formirani onako kako su u Srbiji formirani, pod rukovodstvom desetogodišnjim ove vlasti. Kada su ljudi u upravne odbore imenovani da bi primali plate, da bi primali naknade, a ne zato što nešto razumeju. Kada su ljudi imenovani samo zato što su partijski poslušnici. Možemo i od te pretpostavke da krenemo. Znači, ništa nije garancija da će čovek, koji će se ovim primedbama i pohvalama baviti, razumeti o čemu se radi. Vi s tim imate problem.
Mi smo se nosili mišlju da predložimo u ovom amandmanu da stručno lice iz Agencije ovo prima, obrađuje i prosleđuje onima koji treba da rade. Ovo je besmisleno. Ovo će možda jednu dobru ideju obesmisliti i dovesti u pitanje. Zato vam je SRS predložila nešto što ima smisao, da taj… Pazite kako se gospodin Ćirić malopre hvali, od 700 i nešto hiljada, samo je 110 primedbi. Pošto je to 0,01%, kako je on rekao, tih 0,01% mislim da im neće biti problem da uzmu i da pismeno ili elektronskim putem to iznesu i daju u Agencije za privredne registre. Njima će savest biti čista da su vam rekli, moći će sutra javno da vas prozivaju jer su vam nešto dali i dostavili, a vi ćete imati sistem koji će biti efikasan i funkcionisaće i moći ćete da pročitate šta to ne valja u radu Agencije, a sa druge strane moći ćete da nagradite nekoga ko je po mišljenju korisnika usluga Agencije dobar i koga su eventualno pohvalili pisanim ili elektronskim putem. Srpska radikalna stranka zato smatra da bi se dijametralno drugačije ponašala od njih.
Znate šta, uvaženi gospodine, vaš rad zavisi mnogo od toga kakav će vam pravni osnov ova gospoda iz Nemanjine 11 dati. Zato je jako bitno da vam daju dobar i kvalitetan zakon, a ne da dođu tu da se opuste malo, porazgovaraju sa poslanicima, promovišu neki svoj politički stav i ovako ležerno išetaju iz sale.
Malopre pričam o tome ko treba da bude u stručnim komisijama. Znate šta meni gospodin Ćirić priča? Gospođa predsednik mi nije dala tada pravo na repliku, dala je drugima reč, da ne pravimo sad tu svađu i raspravu, da bez veze ne odvlačimo raspravu u drugom pravcu. Kako može pravno lice, domaće ili strano, da bude član komisije? On meni kaže – znate, imamo pravna lica strana, mi ne znamo da radimo sve poslove, ali ta strana pravna lica nam trebaju. U obrazloženju zakona piše vrlo jasno da se ovde isključivo radi o pojedincima, o fizičkim licima. Pa čak i da se radi o pravnim licima, pa neka ih država natera da se registruju u Srbiji, neka tu plaćaju porez. To je odgovoran odnos prema državi.
Lako je gospodinu Ćiriću, sad je otišao. Šta ga briga? Neće da sedi tu. Mi smo uspešni, Agencija sve radi kako treba. Sto puta je dobio poziv i mejl – šta se dešava sa kompanijom "RS Partners" u Surdulici? Neka ode dole, neka pita te ljude koliko mu je Agencija efikasna, njegov sektor, i koliko puta odlaže raskidanje ugovora, koliko puta ponavlja, koliko puta šalju tamo komisiju i šta se utvrđuje i kako iz Vlade naređuju da se rešenje poništava. Da vidite kakav cirkus. Dvesta ljudi i dvesta porodica bez posla, nemaju kome da se obrate.
Takvi će, gospodine, i vaš eventualno efikasan rad da obesmisle. Vi treba od njih da se ograđujete, jer su nesposobni i nezainteresovani za efikasnost ove države. Nema argumenta koji može da kaže da je amandman SRS loš. Dali smo vam jasnu platformu da budete u ovom smislu efikasni, a vi to nećete da prihvatite. Posle ćete imati loš odnos sa javnošću. Imaćete jer nije bilo sluha i pameti da se ovo prihvati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na član 10. Inače, član 10. reguliše rok za podnošenje prijave. Mi smo ovde ubacili jednu reč i to bi sve izgledalo ovako. Naime, u stavu 1. ovog člana piše da podnosilac prijave je dužan da agenciji podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka podataka ili dokumenata koji su predmet registracije itd.
Šta piše u stavu dva? Za prijavu koja je podneta po isteku ovog roka plaća se naknada u skladu sa propisom kojim se uređuju naknade itd. Pa vas sada pitam ministre, da li se plaća naknada za podnošenje registracije u roku? Naravno da se plaća. Ne može da se plaća ista naknada kada se registracija i prijava podnesu u roku i mimo roka. Kao što mi tražimo odgovornost od Vlade, kao što tražimo odgovornost od pojedinaca u Agenciji za privredne registre, recimo, tako tražimo odgovornost i od onih koji podnose prijavu. Pa ako gospodine koji podnosi prijavu to uradi u roku koji propisuje zakon, platiće 500 dinara, ali ako to ne uradi u roku od 15 dana, koliko propisuje zakon, to mora da plati 700 dinara.
To, gospodine ministre, promoviše odgovornost koju Vlada na pokazuje činjenicom da niste prisutni kada govorimo o vrlo bitnim stvarima i kada iznosimo vrlo bitne argumente, zbog kojih bi se možda mogli da unapredite tekst ovog zakona.
Vi ste u obrazloženju, gospodine ministre, napisali da se amandman odbija što dodavanje ove reči ne predstavlja poboljšanje teksta zakona, ma nemojte, jer je ova naknada već dovoljno određena kao naknada koja se plaća za registraciju podataka po isteku zakonom propisanog roka. Gde to piše? Vi ste napisali da će se plaćati naknada kada se rok porobije. Zašto niste onda naznačili da će se plaćati naknada i kada se u roku podnese prijava?
Ovim amandmanom samo smo u zakonu stvorili prostor da u podzakonskom aktu, odnosno aktu koji će doneti upravni odbor ili ne znam već ko u agenciji, može i ima utemeljenje u zakonu da bude različita naknada za one koji su odgovorni i naknada za one koji nisu odgovorni. To je taj reciprocitet. To je odnos SRS, ali i odnos države prema korisnicima njenih usluga kada bi je vodila SRS. Postoje prava i postoje obaveze. Ako od nekog očekujete prava, morate da imate i te obaveze prema njemu. Tu je razlika između vas i nas i mi nemamo dilemu da bismo se potpuno drugačije od vas ponašali na vlasti. Hvala.

Imamo i zašto. Naravno mi možemo, gospodine Milivojeviću, da opletemo koliko hoćemo, nema sluha sa druge strane. Ali, ono što ministar pokazuje tokom cele rasprave jeste da ima duha u ovim teškim vremenima. Jedan šeret. Ne znam, gospodine ministre, niste bili tu na početku rasprave kada sam govorio po svom prvom amandmanu. Tu jednu nonšalanciju koju promovišete u razgovoru, naročito poslanicima SRS, stavljajući im na teret da ne razumemo savremene komunikacije, odnosno savremene tehnologije.
Voleo bih d ste tu svoju slobodu i hrabrost promovisali na jednom javnom slušanju pre nekoliko dana ovde, da čujete 150 radnika iz raznih upropašćenih kriminalnih privatizacija, koji su se, nažalost, i na mene kao poslanika opozicije koji im ničim nisam doprineo da njihov položaj bude takav kakav jeste, obrušili i nažalost od mene koji ne mogu da im pomognem, očekuju da im pomognem.
Dok vi tako opušteno što u ministarstvu, što u skupštini sedite, 200 ljudi u Surdulici mene vuče za rukav kao narodnog poslanika, zato što država neće da iskoristi svoje mehanizme da im pomogne i da ih sagleda na bilo koji način, nego je indolentna u odnosu na njih, a radi se o radnicima "RS Partners" iz Surdulice. I ovom prilikom apelujem na vas, na vaše organe koji na eventualno indirektan ili direktan način koristite da utičete na njih, da se taj problem i ta agonija zaustavi i reši.
Što se tiče ovog amandmana, on se odnosi na član 17. zakona, odnosno na odbacivanje prijave. Šta sam ja ovde predložio? Da se stav treći menja. Naime, neću čitati stav prvi, ovde su bitni ovaj drugi i treći stav. Drugi kaže – ako nisu ispunjeni uslovi za registraciju iz člana 14. stav 1. tačka 2), 5) i 10) ovog zakona, registrator donosi rešenje kojim odbacuje prijavu i utvrđuje koji uslovi za registraciju nisu ispunjeni.
Šta vi pišete dalje - ako podnosilac prijave u roku od 30 dana od dana objavljivanja, u duhu IT tehnologije, kako se to zove, rešenja iz stava 2. ovog člana podnese registracionu prijavu za registraciju podatka o čijoj registraciji je odlučeno, tim rešenjem. Pazite sad ovo, i plati polovinu od iznosa propisane naknade za registraciju koja je predmet prijave, zadržava pravo prioriteta odlučivanja zasnovanog podnošenjem prijave odbačene u skladu sa stavom 2. ovog člana.
Kako smo mi zamislili ovaj treći stav, gospodine ministre? Duboko verujemo da bi ljudima koji sede pored vas bilo lakše i jednostavnije da rade i zaista bi ste smanjili troškove. Šta smo mi rekli? Ako podnosilac prijave u roku od 15 dana od dana prijema rešenja iz stava drugog ovog člana podnese registracionu prijavu za registraciju podataka, o čijoj registraciji je odlučeno tim rešenjem, zadržava pravo prioriteta odlučivanja zasnovanog podnošenjem prijave odbačene u skladu sa stavom 2. ovog člana.
U obrazloženju kojim ste mi odbili amandman vi ste napisali da je vaš model zakona smanjenje troškova što nije tačno. Zato što vi za one čije je rešenje, odnosno prijava u početku u startu odbačena, tražite da plati još polovinu naknade. Mi predlažemo da se to ovim putem ukine. Kao što smo u onom amandmanu predložili da naknada za one koji ne poštuju rok bude veća, sad predlažemo da se ova polovina naknade ukine i da to ne naplaćujete, ali tražimo od vas da po prijemu rešenja podnosilac prijave ima 15 dana vremena da ispravi grešku koja je konstatovana u tom rešenju.
Vi se i ovde pozivate na savremene tehnologije, pa elektronska komunikacija, pa vi vezujete za objavljivanje. Zašto onda, ministre, niste rekli da se sve prijave elektronskim putem podnose? Uopšte nam više ne treba ni pošta, ni preporučena, ni neposredna, ništa nam više ne treba.
Gospodine ministre, u nekim mestima ove države internet još nije stigao. Nažalost, za to nije kriva SRS, naši amandmani uvažavaju stvarnost, ministre. Petnaest dana od dana prijema rešenja koje su napisali ljudi koji sede do vas, sasvim je dovoljno da onome ko je ozbiljan i odgovoran, podnese sve ono što fali, ispravi grešku i registruje. Nemate prava i to da im naplatite. Naplaćujete im naknadu za podnošenje prijave, pa još pola zato što eventualno još nešto fali.
Izvinite, molim vas, nemožete da se pravdate ovde da vi sprovodite jeftiniji postupak, itd. Ne, mi smo predložili da postupak bude jeftiniji i da bude efikasniji. Da li ćete vi to objaviti u elektronskoj formi ili ne, to je vaša stvar, to je stvar slobode, ministre. Nije stvar slobode da li hoćeš ili nećeš potvrdu da si primio rešenje, stvar je slobode da li ćeš to da uradiš elektronski ili u pismenoj formi. Ali, kad radiš pismeno, onda tražimo da ste vi dužni da date potvrdu da ste vi nešto primili. Tu je izbor i tu je sloboda, a ne u tome da li hoćete ili nećete da primite ono što Agencija, po nama treba da vam izda.
Prema tome, gospodine ministre, mislim da smo napravili amandman koji će unaprediti postupak, koji vam neće dovesti postupak u pitanje i olakšaće ljudima koji sede pored vas da rade efikasno. Smeta ova priča onima koji zajedno sa vama destruišu tri godine ovu državu. Baš njih briga i za postupak i za ovo, oni su uljuljkani u fotelje što upravnih odbora, što u direktorska mesta, baš ih briga što u poslaničke klupe, njih ovo ne dotiče. Znate, dići će ruku ili neće u danu za glasanje za sve ovo, baš ih briga.
Pokušajte da saslušate ljude koji objektivno razumeju probleme zato što na neki način i imaju ili nemaju ovakvih problema. Čovek sam privatnik, skromni neki privatnik i znam da kada sam imao obavezu, bar u poslednje vreme sa Agencijom, da su stvari bile korektne i da su radile. Ali, iskustveno smatramo da će ovo unaprediti postupak koji se odnosi na ovaj član 17. i odbacivanje prijave i mislimo da bi bilo racionalno da ovo prihvatite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS ću samo da se osvrnem na nekoliko konstatacija koje su izrekli neki od mojih prethodnika, a tiču se SRS i svakako u kontekstu sporazuma, odnosno zaduživanja o kojima danas govorimo.
Mi zaista ne branimo bilo kom ili bilo kojoj poslaničkoj grupi u ovoj Skupštini i ne osporavamo pravo da lementiraju nad sudbinom nastradalih ili vojnika koji stradaju iz nemačkog kontingenta na severu KiM, za SRS je to stvar u odnosu na koju smo indifirentni. Smatramo da su došli nepozvani i što pre odu sa KiM, manje će da stradaju. Ali, ako neko očekuje da zbog njihovih stradanja i tzv. žrtava na KiM prihvatimo i pozdravljamo ovakve kredite sa Nemačkom KFV bankom, ni to nećemo da uradimo. I zbog javnosti i zbog vas kolega koji ovde sedite mora da se zna jedna stvar. Ovo su krediti kojima Nemačka ne pomaže i ne daje podršku Republici Srbiji. Nemačka nam prodaje svoj novac koji ćemo morati, naravno u vremenu koje je pred nama, svi zajedno da vraćamo.
Problem je što je novac trošen do sada kako je trošen. Nemojte vi, kolege poslanici, da lementirate nad sudbinom Nemačke. Bilo bi pametnije da lementirate nad sudbinom Srbije, koja vrlo brzo, a ne u vremenu kada ćemo morati da vraćamo ove kredite, neće biti u stanju da servisira svoje obaveze, obaveze na ime stranih kredita i stranih zaduženja, koje ste vi svojom nerazumnom i neodgovornom ekonomskom i fiskalnom politikom natovarili svim građanima, pa i sebi samima i vašoj deci ove države na vrat, odnosno na leđa.
Kamo sreće, kako su opet kolege koje sede do nas rekle, da ste se vi posvađali sa EU. Ne samo da se niste posvađali sa EU, nikada vlast u Srbiji nije bila servilnija u odnosu na EU i kamo sreće da podršku i perspektivu tražite u državi iza Urala, jer da je bilo malo pameti znali biste dobro, a ne sporim i da znate da se dobri odnosi sa Nemačkom grade upravo preko države iza Urala, odnosno sa Ruskom Federacijom. Ali, ne možete se poigravati sa prijateljima, ne možete se poigravati sa onima koji hoće da nam budu i politički i ekonomski saveznici i da od njih tražite podršku za bilo šta što želite kao vlast da činite i da radite.
Ovi sporazumi koje ste danas pred nas izneli suštinski promovišu vašu nesposobnost, vašu neodgovornost i nedomaćinsko poslovanje vlasti i upravljanja ovom državom.
Izgleda su ovakva zaduživanja još jedina stvar koja uspeva da vas održi na brojci 126. Još jedino oko ovakvih destruktivnih finansijskih stvari nemate problem da se skupite, da date kvorum i da eventualno ovo izglasate. Za vas su sve ostale odluke i zakoni u ovom parlamentu postali balast, postali kamen spoticanja. Ali, to je jako loše i opasno za ovu državu i za njenu budućnost.
Nemam puno vremena, na žalost i počeću odmah sa ovim prvim zakonom, koji se odnosi na uzimanje novca od Komercijalne banke, kako biste finansirali, zamislite, ni manje ni više kupovine zgrade i njenu adaptaciju.
Ovaj sporazum, po svojoj suštini, izvinjavam se na izrazu, predstavlja jednu trulu muljačinu. Samo što ne znamo ko mulja, a vreme će verovatno kao što je i za Kolubaru i Resavicu i sve ostalo, pokazalo ili pokazati, ko mulja i u čijem interesu je usvajanje jednog ovakvog sporazuma. Postupak na koji se on odvija, sprovodi i pretpostavljamo postupak na koji će se on privesti kraju, ako dočekate da ga sprovedete zbog vaših međusobnih odnosa, predstavlja muvanje.
Sad ću da kažem u ime SRS zašto imamo takav stav. Jedino što ovde nije sporno, evo da ne budemo do kraja kritični, što je domaća banka, bar ste tu malo političke korektnosti pokazali i ako ste zbog toga ovako sprovodili javnu nabavku, onda ste to mogli otvoreno i da kažete. Ali, nije to problem.
Ovde su najmanje važne kamate, rokovi otplate, mada ste i tu, evo ponavljam, bili bezobrazni, odnosno onaj ko je pisao ovo obrazloženje, ovaj zakon. Zamislite drskost da nazovete zakon, odnosno da kredit koji ćete vratiti sa grejs periodom za pet godina nazovete dugoročnim. Voleo bih da je tu genijalac, bilo ko iz Vlade da mi kaže – a kakav je kredit koji ćemo vraćati 2025 - 2026. godine? Kakvi su onda ti krediti, gde će prva naplata da dođe 2016. godine, ako je dugoročni kredit koji će se vratiti u narednih četiri, pet godina? Bar i to niste umeli da prećutite, da ne budete do kraja neodgovorni i da pokažete jedan potpun podsmeh i prema javnosti i prema poslanicima koji će ovo dobiti da čitaju.
Pogledajte sada ovo, 24. februara je doneta odluka, odnosno zaključak da se ova zgrada pribavi u državni svojinu. Onda su čekali osam meseci, da bi u novembru mesecu, 3. novembra, ovlastili Ministarstvo pravde da u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, i to članom 24. stav 1. tačka 4), sprovedu pregovarački postupak bez javnog poziva.
Sada ću vam samo pročitati, a i zbog javnosti, šta znači to kada se ovakav postupak na osnovu onoga što se Vlada poziva, sprovodi – ako zbog izuzetne hitnosti, prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak.
Šta to vi niste kontrolisali u postupku reforme pravosuđa, odnosno uspostavljanja zdravog i adekvatnog sudstva u Beogradu, pošto se radi o Prvom osnovnom sudu u Beogradu? Na sve ste vi uticali. Vi sprovodite reformu pravosuđa i kroz vašu reformu pravosuđa, gomila sudskih zgrada u Srbiji zvrlji prazno, zbog vaše mreže sudova koji ste uspostavili.
U Surdulici, tu znam, tu živim, lepa zgrada, rekonstruisana i sređena, prazna, zbog vašeg zakona o mreži sudova. Vi se pozivate na član Zakona o javnim nabavkama koji kaže da vi nešto niste mogli da kontrolišete. Sve ste mogli da kontrolišete.
Da li zaista u Beogradu ne postoji zgrada koja je vlasništvo bilo čije firme ili bilo koje firme koja je upropašćena u postupku kriminalne privatizacije koja je sprovođenja u Srbiji? Niste mogli da takvu jednu zgradu namenite, nego ćete da kupite zgradu "Aeroinženjeringa".
Hvalite se Zakonom o otimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a što takav velelepni objekat niste smestili ovo, pa za 10 puta manje novca, nega bude i iz kredita, adaptirali i rekonstruisali, napravili sudnicu sa 110 prostorija u kojoj će, tzv. beogradsko reformisano sudstvo, biti efikasno? Još samo da im nađete zgradu i oni će biti ekstra efikasni. Građani Srbije će, neka, da finansiraju sudije koji rade, pa će građani Srbije iz svojih džepova plaćati sudije koji ne rade, pa će građani Srbije da plaćaju kredit, kojim ćemo kupiti zgradu "Aeroinženjeringa", da Prvi osnovni sud u Beogradu bude evropski. Je li tako?
Ovde je suština priče – zašto "Aeroinženjering"? Zašto kupujete zgradu čiji su vlasnici firme u stečaju i likvidaciji? Čije vi dugove hoćete ovde da izmirite, za 10 puta manje novca? S obzirom da je zgrada u državnom vlasništvu, mogli ste da napravite novu zgradu. Pitajte bilo koju ozbiljnu građevinsku firmu i to će vam reći. Država je mogla da ne naplati komunalije, da ne naplati zemljište i da bude samo cela golog kvadrata, građevinskih radova i eventualno tehnike, i to ne više koštalo, tvrdim, od pet miliona evra. Ali, neko mora da uzme novac i neko mora da finansira. Ko se tu pominje? Karići, ovi ultra moderni evropski fanatici koji su sada u toj priči i pominje se još jedno ime, Janjušević. To je vaše čedo DS-a.
Čiji se dugovi izmiruju? Bilo bi lepo da nam Vlada to kaže. Ko će dobiti pet miliona evra u adaptaciju i rekonstrukciju? Koja je to firma i kakav će tu postupak javne nabavke biti, da se taj posao poveri?
Sve je ovo muljačina i zato SRS neće za ovo da glasa i nema nameru da podrži ovakvu stvar. Videćemo se, kroz vreme, pa ćemo da se demantujemo, ili vi nas ili vi nas.
Još jedna stvar i vrlo brzo ću da završim. Što se kredita od Kfw banke tiče, a vezano za toplane u Srbiji, poštovana gospodo, pre dve-tri nedelje ste usvojili Zakon o javno-privatnom partnerstvu. Žao mi je što gospodin Dulić nije tu, ali jel vi znate kako je predstavio Zakon o javno-privatnom partnerstvu? To je model da uđe privatni kapital u komunalne delatnosti.
Znate šta, SRS je tada predložila, da se pored vodovoda i kanalizacije, izuzmu i toplane iz okvira, na osnovu kojeg će se one poveravati privrednim privatnim društvima da obavljaju tu delatnost. Vi to niste prihvatili kroz amandman. Rekli smo da je to stvar kojom država mora da se bavi. Onda bi možda imalo smisla da kažemo – država povlači pare za toplane koje su u problemu.
Donosite Zakon o javno-privatnom partnerstvu da biste obezbedili kapital i sanaciju toplana, a onda opet zadužite građane Republike Srbije da biste toplanama vi davali novac. Vi u svoju strategiju i koncepciju ne verujete, zato što znate da vam je koncept javno-privatnog partnerstva osuđen na neuspeh, jer je vaša politička volja da to tako bude, da ne uspe, da biste i dalje mogli da imate monopol u javnom sektoru, da trošite novac kroz javne nabavke, a to trošenje novca kroz javne nabavke znate šta danas predstavlja u Republici Srbiji.
Što se SRS tiče, ne pada na pamet da ovo podržimo. Ovo samo pokazuje da je vlast potpuno nesposobna, potpuno neodgovorna, da je, kako joj mandat ističe, ništa više ne interesuje i da će problemi koje će bilo ko posle njih naslediti, a nadamo se da će to biti nacionalno svesni i odgovorni ljudi, biti zaista veliki i da ćete zbog toga snositi političku odgovornost. Hvala.

Izvinjavam se, ako možete samo da nam kažete još koliko imamo vremena na raspolaganju?