Niste ga prekinuli.

Ministre, vi ste me u jednom delu shvatili šta sam hteo da poručim, upravo ono što ste vi rekli – između vas i njih nema nikakve razlike.
Ono što gospodin koji mi se obraćao i tražio da brišem nos, nije razumeo, naša poruka je sledeća – ne bave se oni organizovanim kriminalom, nego se organizovani kriminal bavi njima. To je poruka SRS.
Što se tiče standarda, gospodine ministre, nisam osporio da su postojali i do sada, ali naše je pitanje – zašto ih niste primenjivali? Da li vam je problem bio u nedostatku legislative? Ne, nije problem, ministre. Mi se toga i pobojavamo, ovim unapređujete sistem tržišnog nadzora, pa će zbog tog unapređenog sistema kontrole mnogi morati da poštuju standarde. Ministre, ko će da kupuje robu koja će biti u skladu sa visokim standardima? Oni koji kupuju prašak od 100 grama, da li ti? Oni koje ste ostavili bez posla, oni koji su bez mogućnosti da se leče, školuju itd?
Gospodine ministre, postavio bih vam još jedno pitanje, ko će to da ulaže u tehnologiju da bi na osnovu tržišnog nadzora obezbedio proizvode sa standardima, ko poslednjih pet godina kredite povlači isključivo za likvidnost, a trećina tih kredita odnosi se na plaćanje PDV? Hoće li ta preduzeća, preduzeća sa prosečnom starošću mašina od 35 godina?
Donosite zakon koji je neprimenjiv zbog opštih prilika u državi i u društvu, a za te prilike krivi ste isključivo vi koji vodite Vladu i državu poslednjih 10 godina. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, interesuje me da li će se pojaviti predstavnik Vlade?
(Predsednik: Ministar je na putu, tako da možemo početi. Njegova saradnica je ovde, budite uvereni da će biti potpuno informisan. Izvolite.)
Imao sam vrlo konkretno pitanje vezano za ovaj član zakona. S obzirom da smo obavešten u obrazloženju ovog zakona da se ovo usvaja zato što se usklađuje sa određenim propisima određenih međunarodni organizacija, pa sam hteo da čujem od predsednika Vlade da nam kaže šta je suštinska razlika u nekim stvarima koje su ovde predložene od strane Vlade, odnosno od strane SRS kroz amandman.
Smatram da smo amandman koji smo podneli u dobroj nameri, podneli i zaista ovu odredbu člana 4. učinili jednostavnijom, preciznijom, mnogo konkretnijom i ne proizvoljnom za tumačenje.
Ovo što je napisano u Predlogu zakona zaista verujem da nije jasno ni onome ko je predložio, odnosno treba mu pola sata da uđe u suštinu teksta koji je napisan i mere koje se tim tekstom predlažu.
Zbog javnosti ću pročitati kako je Vlada doživela ovaj član 4. odnosno ga prepisala od STO, odnosno nekih njenih dokumenata i da pogledate kako to prevedeno na srpski ni na šta ne liči. Kaže – tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na robu u smislu ovog zakona podrazumeva da se sve prednosti, pogodnosti, povlastice ili izuzeća koje Republika Srbija odredi bilo kojoj robi, poreklom iz ili koja je namenjena drugoj državi ili carinskoj teritoriji, odmah i bez odlaganja odobravaju istoj ili sličnoj robi poreklom iz ili koja je namenjena bilo kojoj državi ili carinskoj teritoriji. To je tekst Vladi koji nam je predložen i koji je u skladu sa međunarodnim propisima i principima. Pola sata čoveku treba da rastumači šta ovde piše, a tek onda da ga primenjuje eventualno ako dođe u situaciju da se na ovaj član zakona poziva.
Dalje u članu je napisano – tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na usluge u smislu ovog zakona podrazumeva tretman usluga i pružaoca usluga koji potiču iz jedne države ili carinske teritorije koji nije najpovoljniji od tretmana sličnih usluga i pružaoca sličnih usluga iz bilo koje druge države ili carinske teritorije.
Ako pisac zna šta je hteo da kaže, ja sam Barak Obama. Srpska radikalna stranka je vrlo jednostavno predložila šta i kako da se ovde uradi. Opet zbog javnosti ću pročitati – tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na robu ili usluge u smislu ovog zakona podrazumeva primenu svih prednosti, pogodnosti, povlastica ili izuzeća u spoljnotrgovinskom poslovanju sa zemljom ili carinskom teritorijom kojoj je ovaj tretman dodeljen međunarodnim sporazumom ili odlukom Vlade. Smatramo da ovde ništa više ne treba da se dodaje zato što bi ste vi da budete veći katolici od Pape. Tretman povlašćene nacije se u STO doživljava samo kao jedan princip. Ovo nije stvar o kojoj treba da se pišu anali u zakonima. Čak i vi predviđate da se odlukom Vlade određuje ko će imati i pod kojim uslovima status povlašćene nacije, a ovo što ste ovde napisali nije jasno ni vama, a još manje će biti jasno koji će ovaj zakon eventualno doći u situaciju i priliku da primenjuju.
Hteo bih da postavim ovoj gospodi iz Vlade, pošto su odsutni prenesite im kada dođu, a kakva je to suštinska razlika i zašto to? Šta je suština, šta je suštinski razlog da se tretman najpovlašćenije nacije podeli u odnosu na robu i u odnosu na usluge? Da li zaista postoji nešto ili je to samo praksa da se prepiše zato što to tako stoji u dokumentima STO?
Što se tiče Srpske radikalne stranke, oni koji su predložili izmene ovog zakona, a to su Evropska komisija i SAD, ovoj državi ne misle ništa dobro. Ove predložene izmene i dopune zakona u principu stvaraće prostor da oni ostvaruju svoje ekonomske interese ovde. To oberučke prihvatate, ne vodeći računa o domaćim odnosno nacionalnim ekonomskim interesima.
Niste stvorili preduslove da u državi uvodite institucije koje suštinski žele da apstrakuju protekcionističke mere. Srbiji i srpskoj proizvodnji pre svega su potrebne protekcionističke mere kako bi kroz vreme postala sposobna da izađe na svetsko odnosno na međunarodno tržište. Tamo gde ste imali prostor da koristite kvalitetan i privilegovan položaj, kao što je sa Rusijom, to niste radili. Izlazak na to tržište i ne tražite. Borite se na tržišta na kojima Srbija decenijama unapred neće moći da izađe jer ste sve uništili i ruinirali.
Ako nas ubedite da ćete na tržišta EU izlazite sa tehnologijom starom preko 35 godina onda zaista ne znam kome nešto ovde hvali.
Tražim od predstavnika Vlade da mi objasni zašto je bitno da se razdvoje usluge od roba, da li je to suštinski nešto važno ili je to samo prepisano iz dokumenata međunarodnih organizacija?

Razlozi, gospođo predsednik, zbog kojih ste rekli ovo sad što ste rekli su isključivo političke prirode. Činjenica je da želite da svoju poziciju predizborno, kao deo većine, ne dovedete u pitanje.
Međutim, ovo što je gospodin Krasić rekao i te kako ima veze sa KiM. Tretmanom te tzv. nezavisne, ekonomske ili autonomne teritorije, koja će istupati u određene trgovinske odnose sa Republikom Srbijom, i nas vrlo interesuje da li će se u trgovinskim odnosima sa KiM država Srbija rukovoditi ovim zakonom ili će to biti stvar Zakona o trgovini?
Da stvari nisu ni malo jednostavne, niste vi kao vlast napravili propust ili previd u odnosu na KiM, pa o njemu nerado pričate, kao vlast, sada ću na jednom vrlo konkretnom primeru pokušati da vam pokažem da pokazujete apsolutnu nebrigu i prema našoj severnoj pokrajini, prema Vojvodini.
Zamoliću vas da stenogram mog izlaganja, od ovog trenutka pa nadalje, prosledite nakon ovoga nadležnim državnim organima, jer SRS traži da na osnovu ovoga što ću sada izneti, da nas nadležni državni organi obaveste da li su nešto preduzeli, šta su preduzeli i u skladu sa kojim zakonom, a takođe tiče se trgovine?
Vidite, gospođo predsednik, svaki proizvod koji se prodaje u Srbiji, na domaćem ili na stranom tržištu, mora da ima deklaraciju. U toj deklaraciji mora da stoji materijal, zemlja porekla, proizvod, ako hoćete telefon itd. Ovo je vizit kartica jedne firme iz Republike Srbije, tačnije iz Novog Sada, ja je neću reklamirati, daću vam posle na uvid ako vam treba, oni se bave zanatskim radovima, proizvode nešto. Ovo je deklaracija jednog od njihovih proizvoda. Ovo je deklaracija jednog proizvoda koja se proizvodi u Novom Sadu. Vidim negodovanje, a sada ćete da čujete i zašto.
Materijal je drvo, metal i tekstil, a zemlja porekla je Vojvodina. Pitam nadležne državne organe – u skladu sa kojim zakonom na deklaraciji jednog proizvoda, proizvedenog u Srbiji stoji da je zemlja porekla Vojvodina? Zašto nadležni državni organi ne reaguju? U skladu sa kojim zakonom je ovo? Da li je to Vojvodina nezavisna autonomna, odnosno ekonomska teritorija ili celina? Da li će sutra i Vojvodina tražiti da bude deo svetske trgovinske organizacije? I, evo kako vi zatvarate oči pred činjenicom da se opasne političke stvari mešaju u ekonomiju i da se time stvarju preduslovi za nicanje nove države na severu Republike Srbije.
Tražim odgovor od ovih koji se podsmehuju, nadležnih državnih organa, da mi kažu u skladu sa kojim zakonom na deklaraciji proizvoda proizvedenog u Srbiji stoji da je mesto država porekla ovog proizvoda Vojvodina, da je zemlja porekla Vojvodina? Tražim da mi se odgovori i SRS traži da nadležni državni organi pokrenu adekvatne zakonske mere i procedure da se ovakve stvari zaustave. Nije Vojvodina, nego Republika Srbija. To tako mora da piše ovde, a ako je suprotno, neka me vlast ubedi da je drugačije ili neka preduzmu adekvatne zakonske mere. Hvala.

Podneli smo amandman kojim se ove predložene izmene odnose na kaznene odredbe i predložili smo da se sve izmene koje se predlažu brišu, odnosno da stvari ostanu po starom.
Danas je jako malo onih koji su iz realnog sektora, koji čine suštinu naše ekonomije i privrede, koji su u prilici i situaciji da izvoze zbog sveukupne ekonomske situacije u koju ste državu doveli svojim neodgovornim ponašanjem. Mislim da njima ne treba stajati, što se kaže onako narodski, na žulj. Zaista, ukoliko ima potrebe da se neko sankcioniše kroz kaznene, odnosno prekršajne odredbe, to možda i nije loše, ali ovde je vrlo interesantno obrazloženje da ove odredbe zakona menjate zato što se promenio Zakon o prekršaju. Onda napišete u tom istom obrazloženju da je Zakon o prekršajima promenjen 2009. godine. Godina 2011. je na izmaku i vi to usklađujete sa Zakonom o prekršajima. Sada bih voleo da pitam genijalce iz Vlade – kako je to, suprotno Zakonu o prekršajima, država mogla da izriče kazne od 2009. godine do sada?
Eto, toliko vas interesuje država, toliko vas interesuje naše domaće zakonodavstvo i toliko vas interesuje da ozbiljno gradite mehanizme kojima ćete štititi domaću privredu i domaću ekonomiju. U ovom zakonu ste napisali da ove mere, zaštitne mere koje se predviđaju ovim zakonom, ne smeju da budu u funkciji da zaštite domaćih proizvođača i to samo zato što su takve odredbe u međunarodnim dokumentima sa kojima ovo usklađujete. Šta to nas briga u ovom trenutku? Koja ozbiljna i odgovorna država donosi zakone ad hok samo zato što tako negde piše? Te države koje vas na ovo primoravaju i obavezuju, za koje vi želite da ih prihvatite kao partnere, a koji se gnušaju Srbije i srpstva, te zemlje razvijaju mehanizme kojim štite svoju domaću proizvodnju i svoju domaću privredu. Oni su tvorci protekcionizma i protekcionističkih mera. Nisu oni napravili svetsku trgovinsku organizaciju da bi uništili protekcionizam u svojim državama, nego da bi skinuli taj balast za svoju robu na tuđim teritorijama. Oni su te mehanizme izgradili onda kada su domaću proizvodnju podigli na taj nivo, da sve svoje domaće potrebe sopstvenom proizvodnjom pokriju.
Šta to mi radimo? Trubili ste na sva usta kako je sprovedena privatizacija i najveći trgovinski lanac u Srbiji "Delta Maksi" i onaj drugi, kupio ih je "Delez". Znate šta na konferencijama za štampu kaže "Delez"? Kupili smo, snizili smo cene i sada će Srbija konačno da dobije hranu iz Tajvana, pa će da dobije, na osnovu nekih njihovih robnih marki, belgijski eurokrem, pa će da dobije belgijsku čokoladu, pa će da dobije ovo, pa će da dobije ono. Gde je tu srpski proizvođač i srpska privreda? Gde je tu naš politički interes? Ko nama može da zabrani da štitimo sopstvenu proizvodnju? Ne može niko, ali mi imamo problem što vi nećete da je štitite. Nećete da je štitite jer vam je mozak u Briselu, a ne u Beogradu. Koliko ste crpeli mogućnosti povoljnog sporazuma sa Rusijom? Šest posto ukupnog izvoza Republike Srbije ide u Rusiju, ali smo zavisni u najvećoj meri u uvoznom smislu od Rusije. Tu prednost umesto da koristite, trujete narod i kažete da će potop da nastupi ako ne budemo kandidat za EU, za EU kojoj je do Srbije kao do lanjskog snega, koja ne zna šta će sa svojim ekonomskim problemima i neprilikama, samo joj još vi trebate, da vas crpe i da našu domaću proizvodnju i privredu oni unapređuju. Ne mogu oni, to ne mogu da rade oni, to moramo da radimo mi. SRS zato povlači jasnu crtu između sebe i vas, vas koje Srbija apsolutno ne interesuje, vas koji ste spremni sve da date radi jednog potpisa, ne vodeći računa o posledicama koje ekonomija Srbije ima i pre dobijanja tog potpisa, o posledici primene prelaznog sporazuma, SSP, gde ste kao ne znam ni ja ko napravili carinske stope duplo manje nego carinske stope u zemljama EU.
Zbog koga? Zbog njih ili zbog nas? Baš vas briga, i za domaću proizvodnju i za domaću trgovinu. Ništa vas živo ne interesuje. Uveravate nas da treba da usvojimo izmene zakona koji je stupio pre dve godine. Od 2004. godine pregovarate sa Svetskom trgovinskom organizacijom. Dokle ste stigli? Šta ste uradili? Koje ste principe iskoristili i unapredili domaći privredni ambijent na osnovu pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom, kakav god da je naš stav prema njoj? Sve ovo što danas radite, radite samo zašto što su to sugestije SAD, a to i piše u obrazloženju, i EU. Dve države, odnosno jedna unija i jedna država koje otvoreno urušavaju naš jedinstveni ekonomski prostor.
Šta je sa državnom imovinom Republike Srbije na KiM? Šta je sa našim privrednim resursima dole? Našu imovinu njihova kosovska agencija za privatizaciju krčmi i prodaje. Da li ste digli glas zbog toga? Za to je neko odvajao, u to je neko ulagao. Odakle vam pravo da se toga odričete? Odakle vam pravo da se odričete, na kraju krajeva, dugova koje je ova država imala zbog investicija na KiM? Sve ste vrlo smišljeno i planski radili za ovih 10 godina i državu doveli u poziciju kakva jeste. Doveli ste nas u poziciju u kakvoj jesmo vrlo tendenciozno. Možete da pričate i da prodajete maglu koliko god hoćete ali ono što je bitno za SRS je to što u Srbiji većina građana više ne veruje da će bez EU biti potop. Većina građana zaista veruje da nam tamo mesto nije i da će Srbija živeti, ako ne mnogo, bar dva puta bolje nego bez tog evropskog puta i bez sprovođenja evropskih standarda i evropskih principa u Republici Srbiji.
Briga vas i za ovaj zakon, i za efekte ovog zakona, baš vas briga i ako efekti primene ovog zakona izostanu. Vas interesuju izbori i opstanak na vlasti. Mi se iskreno nadamo, SRS zaista veruje da će sa takvom neodgovornošću i političkom drskošću, nezainteresovanošću, da se na sledećim izborima raščisti. Hvala.

Ministre, dobar dan. Kažete da neće biti katastrofično, biće sjajno. Ministre, moram da iskoristim vaše prisustvo i tražim od vas odgovor zašto na deklaraciji proizvoda u Srbiji piše da je zemlja porekla Vojvodina? U skladu sa kojim zakonom je to? Ako ovo nije u skladu sa zakonom, ja očekujem da vi reagujete. Stigli ste taman na vreme, da se to ne zaboravi. Evo, ja ću vam posle dati ovu deklaraciju, daću vam vizit karticu te firme, adresa je Novi Sad, da sve pogledate i da u skladu sa zakonom preduzmete mere, zato što neko urušava ekonomski integritet Republike Srbije.
Ako sam ja u krivu, molim vas da mi to kažete. Kako je moguće da u Republici Srbiji piše da je proizvod – zemlja porekla – Vojvodina? Kako je to moguće?
Što se tiče ovog javnog i privatnog partnerstva, mi smo dosta toga rekli u načelnoj raspravi. Ovo nije loš koncept i ideja kao ideja o javno-privatnom partnerstvu nije neprihvatljiva za SRS. Ali, na ovom nivou slabosti institucija u Republici Srbiji, mi smatramo da se ovo može izroditi i pretvoriti u nešto jako loše i opasno, zato što su iskustva sa modelima javnog i privatnog partnerstva i do sada u Srbiji uglavnom loša.
Kad je bila načelna rasprava, tu je sedeo gospodin Dulić. Gospodin Dulić je rekao da u Srbiji ima i nešto dobro i ja sam tada rekao u ime SRS – da, postoje neki ugovori o javno-privatnom partnerstvu koji nisu loši, ali su oni u znatnoj manjini u odnosu na one koji su loši i vrlo nepovoljni, i po građane i po ekonomski interes Republike Srbije.
Ono što je takođe bitno i treba da se kaže, a tiče se tog modela javno-privatnog partnerstva, on je na jednom vrlo ozbiljnom ispitu u državama koje su u tom smislu otišle najdalje, što se tiče javnog i privatnog partnerstva. Postoji jedna vrlo interesantna statistika koju je ova država morala da ima u vidu kada je ulazila u ovo pisanje odnosno prepisivanje ovog zakona. Naime, u javnom sektoru u državama gde je ovaj model partnerstva uspostavljen u najvećoj meri, ne govorim o Srbiji, od ukupnih investicija na godišnjem nivou javnih sektora svega 4% se sprovode kroz model javnog i privatnog partnerstva. To je gotovo beznačajno. Ništa nije beznačajno ali ništa suštinski ne znači. Od toga, 50% tih investicija se sprovodi na lokalnom nivou.
Kada pogledate kakva je situacija danas u javno-privatnom partnerstvu na lokalnom nivou, sve je poraz do poraza. Ja sam u načelnoj raspravi, gospodine ministre, govorio o "Por-Veber-Veber". Oni se bave odvoženjem, odnosno tretiranjem čvrstog otpada i ja ne želim da diskvalifikujem njih kao kompaniju, ali mi je žao što naša država ne koristi sve svoje mehanizme da natera one koji predstavljaju privatni segment tog partnerstva na poštovanje obaveza preuzetih iz ugovora koje su potpisivali sa našim javnim sektorom.
Ono što je, takođe, problem jeste da ste u ovo mogli da uđete tek kada rešite restrukturiranje javnog sektora, tek kad ova država definiše šta to hoćemo da privatizujemo, šta nećemo, šta možemo da ponudimo kao privatnom sektoru, da se delatnost od javnog i opšteg interesa sprovodi od strane privatnih lica, privrednih društava, privatnih kompanija, a šta to Srbija neće ovim modelom da ponudi.
Ali, nama se čini da državu to ne interesuje. Čak i da je ovaj zakon najbolji na svetu, čak i da je najbolji i, ministre, vas kao vlast ništa živo ne interesuje, naročito sad, par meseci pred izbore. Ničim se ozbiljno ne bavite, sem promocijom sopstvenih političkih stranaka koje su vas tu gde jesu postavile. Nije to nenormalno u izbornim procesima, ali je to nenormalno kada oni koji su imenovani na najodgovornije državne funkcije ne brinu brigu o onome gde se nalazi i šta su im poslovi, nego nekim tuđim i drugim interesima.
Ovde se, takođe, sada postavlja jedno pitanje, vi kažete da će u javno privatno partnerstvo moći da idu komunalne delatnosti, Zakonom o komunalnim delatnostima je to promenjeno. Srpska radikalna stranka je predložila amandman koji je bio u skladu sa predlozima vezanim za komunalne delatnosti, koji je, na kraju krajeva, Vlada prihvatila, u stvari sami su ga napisali pa prihvatili i limitirali mogućnost da se vodosnabdevanje poveri privatnom sektoru da obavljaju tu delatnost. U ovom zakonu to i dalje stoji. Sada će se opet Vlada setiti, pa će Odbor ili Vlada da pišu amandman i da menjaju taj član zakona, Srpska radikalna stranka vam je to predložila da promenite, vi taj amandman niste prihvatili. Zašto? Došlo je do raskoraka. Mi se bojimo da će, ponavljam, zbog institucija koje su potpuno urušene u Republici Srbiji, ovo da ide na jedan vrlo po nju nepovoljan način.
Ono što je, takođe, bitno i iskustva su država koje su uređene i organizovane, da javno privatno partnerstva i najznačajnije delatnosti kroz ovaj vid saradnje obavlja deset kompanija iz tih država. I ako je ovo vid da se monopoli stvaraju, ako je ovo vid da se neke stvari regulišu tržišno, eto kako praksa uređenih i ozbiljnih država pokazuje šta će i kako će da se desi.
Da bi se ovaj vid investiranja razvoja, unapređenja nivoa određenih delatnosti unapredio, mora da se ispuni jedan preduslov, a to je da politički neodgovorni ljudi odu sa vlasti, ljudi koji ne razumeju šta je uloga i značaj države, definisanje ovih javnih privatnih partnerstava. Kakvu ravnotežu tu trebate da napravite kako, pre svega, ne biste urušili interes države, javni interes a, sa druge strane, da stvorite prostor i da privatni sektor ostvaruje svoje određeni ekonomski interes.
Zato smatramo da ništa dobro neće proisteći, ne zato što je koncept javnog privatnog partnerstva neprihvatljiv za Srpsku radikalnu stranku, nego zato što treba da ga sprovodite vi koji ste uništili privredu, koji ste uništili institucije, koji ste zaboravili na suverenitet ove države i koji, jednostavno, sve u poslednjih nekoliko dana, meseci, nedelja podređujete izbornim kampanjama. Hvala.

Gospodine Ćiriću, nisam  rekao da vi nećete da prihvatite amandman SRS sad, sutra, prekosutra ili juče, to uopšte nije bitno. Pokušao sam da vam skrenem pažnju da mi uopšte nemamo rezervi prema modelu javnog i privatnog partnerstva. Nismo protiv toga da se na takav način eventualno javni sektor i sve ono što javni sektor u Srbiji danas čini, od preduzeća do ustanova, unapredi. Ali vi ste ovde rekli nekoliko stvari kojima ste toliko indirektno potvrdili moj stav i stav SRS, pre svega, da u ovoj državi institucije ne funkcionišu.
Nemojte vi meni da pričate da niste imali para, da komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opšteg interesa, unapređujete u ovoj državi. To sam rekao, 900 ili koliko stotina miliona ste potrošili na "Fiat". Je l' to posao države? Nije to posao države, to su privatne investicije. Srbija plaća privatnu firmu. Pa, koliko ste finansirali radnih mesta politički inspirisanih, a ne zato što to ima neku logiku ili zato što je donelo nešto dobro Srbiji?
Hvalili ste se investicijama od 35 miliona, evo bol pakidžing 35 miliona. Za koliko radnih mesta? Za 30-40 novih radnih mesta. Nije posao države da finansira "Fiat" i da bude manjinski partner u vlasništvu te kompanije. Tako je, sa precrtanim slovima. Ni to nije slučajno, jer su ih njihovi od tamo najurili, takve im privilegije nisu dali, pa se protesti danas protiv tog istog čoveka sa kojim se vi grlite i potpisujete saradnju i ugovore, najveći protesti, obavljaju tamo. Ali, nije mi ni to ideja da govorim o tome.
Suština je što niste trošili javni novac kako je trebalo da se troši, pa posle 10 godina vaše vlasti i evropskog trovanja ovog naroda i ove nacije nama ministar kaže 6% voda u Srbiji se prečišćava. To je posao javnog sektora u Srbiji. Zato se povlače pare od međunarodnih finansijskih institucija, odnosno investicionih fondova itd. nije bitno kako ćemo ih nazvati. To je posao države.
Šta vi mene sad uveravate, da ćete kroz model javnog i privatnog partnerstva od sutra praviti škole u Srbiji? Šta je posao države? Šta je posao države nego da pravi škole, a da radna mesta finansiraju investitori koji neće da dođu u Srbiju, zato što za 10 godina ne možete da svedete vreme izdavanja građevinske dozvole ispod 130 dana, a da ne kažem 20, 60, 70 ili 100. Neće, ministre, niko da dođe. Neće da dođe zato što izvršnu presudu i rešenje suda ne može da sprovede. Ko da dođe? Neće niko da dođe. Jednostavno neće, jer vas baš briga za državu i baš briga za domaće nacionalne interese. Lepo je da vas tapšu po ramenima, lepo je da se slikate sa njima. Gde je tu narod i gde je tu ekonomski interes države?
Vi sad nama kažete – Zakon o koncesijama od 2003. godine, pet početo, četiri nisu sprovedene kako treba. U čemu je, u kome je problem? U zakonu? Nije tačno, nego u vašim slabostima i nezainteresovanosti. Koga ste ozbiljno ponudili da dođe na taj vid investiranja i ulaganja Srbije dođe? Danas to više toliko nije ni atraktivno ni moderno. Za mnogo drugačije i u velikoj meri za drugačije vidove ulaganja se ljudi opredeljuju, ali tamo gde mogu da investiraju. Sad kad ih je sve stisla kriza, sad niko neće da investira ni u ovo ni u ono. Neće. Jednostavno nema mogućnosti, svi se paze i svi se čuvaju i idu tamo gde je predvidivo.
Malopre govorimo o zakonu na koji je insistirala vaša jedinica za giljotinu propisa. Šta ste uradili sa tim? To nisu naši projekti, to su vaši projekti koji ste sami obesmislili. Vi nas sada obaveštavate da su modeli javnog i privatnog partnerstva na lokalnom nivou uspostavljeni mimo zakona. To govori ministar iz Vlade, a ko će da odgovara zbog toga? Ko će da odgovara zbog činjenice da jedna opština trpi štetu, jer privatni partner ne poštuje ugovorne obaveze? Pa, vaše kolege ministri su čestitali tim lokalnim samoupravama na iskoraku, iako nije bilo uporište u zakonu. Pa ko je ovde u pravu? Srpska radikalna stranka ili vi? Šta će vama institucije? Šta će vam zakoni? Ali mi smo ubeđeni i da sa ovakvom legislativom, da je bilo malo više političke i nacionalne odgovornosti mogli ste sto puta više da uradite.
Čime se vi hvalite? Šezdeset kilometara puta za mandat cele vlade. Da li je to nešto što treba da bude na pohvalu jednoj vladi? Ali ste pet milijardi za isti vremenski period državu zadužili. Vi vrlo dobro znate, nijedan privatnik ne može da povuče novac, ni od banke, ni od međunarodne finansijske institucije, pod uslovima pod kojima može to država da radi. Javni sektor je stvar države. To su resursi koje država mora da neguje, da baštini i da unapređuje, pre svega, a tamo gde nije posao države, ali vi danas u Srbiji i ne znate šta je vaš interes, a šta nije.
Vi ne znate da li ćemo elektroprivredu da privatizujemo, da li ćemo telekomunikacije da privatizujemo, oćemo li školstvo da privatizujemo? Ali ministre, možete vi sve škole da prodate i mogu škole, privatne da podignu nivo prenosa znanja na najviši mogući nivo, ali nije to jedini smisao funkcija i bit jedne škole. Gomilu drugih funkcija škole treba da obavljaju, od podizanja nacionalne svesti, negovanja tradicionalnih, nacionalnih vrednosti itd, itd. Ali vi ne znate šta hoćete? Vlada ne zna šta hoće? To je problem, jer je država ne interesuje. Ne bi nam sektor javni bio u problemima u kakvim jeste da je drugačiji odnos institucija.
Kako je moguće da u Srbiji ni jedno javno preduzeće ne može da ode u stečaj? Pa ko će da dođe u državu u kojoj je stečaj i likvidacija ne prihvatljiva za javno preduzeće? Ko će da dođe u tu državu? Da ima ovde tržišnu utakmicu, pod istim uslovima da igraju igru. Neće, ali to su slabosti vlasti, to nisu slabosti zakona.
Zakoni se unapređuju onda kada postanu tesni za potrebe države, za neki sektor, a ne zato što je neko dao tamo predlog, pa hajde da bi mi 12. decembra dobili potpis, ta naša evropska agenda da je sprovedena. Usvojili ste hiljadu zakona, a dvesta ne sprovodite. To su vaše slabosti i mi sa tim ne možemo da nikada ni da prihvatimo, niti da podržimo. Šta nam kažete? Sad će lokalna samouprava moći da finansira nešto sama? Do sada nije mogla. Bilo je problema zato što su čekali na Vladu da im odobre. Kako je to u nekim opštinama moglo, a u nekima nije? Zato što se isključivo po političkoj linije donosila odluka šta će da se finansira i kako će da se finansira.
Znači, sve ono što danas čini urušeni javni sektor, to su posledica neodgovorne vlasti u poslednjih deset godina, a ne činjenica da nije bilo zakona ili jeste. Da je vama bilo do javnog i privatnog partnerstva doneli biste vi ovaj zakon 2003. godine, 2004. godine ili 2005. godine. Doneli biste ga 2000. godine. Gomilu problema koje ste nam kad odete sad sa vlasti, ostavili. Rešavaće neko drugi ko sa tim nije imao veze. To je bio problem, političke prirode vas koji ste rukovodili državom poslednjih deset godina. Hvala.

Brzo ću.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista nemam običaj da se javljam da diskutujem po temama koje su iz ove pravne oblasti ili pravne regulative. Smatram da SRS ima ljude koji o tome mogu kompetentno i umeju da pričaju. Ali, ono na šta ne mogu da prećutim a to je kad bilo ko ili sa bilo čije strane dođu hvalospevi na reformu pravosuđa u Srbiji, od kako je počela da se sprovodi od 2008. godine od mandata ove vlade.
Sve ono što smo govorili, inkriminišući koncept Vlade, od usvajanja Zakona o mreži sudova na ovamo, zaista se u praksi potvrdilo da smo bili u pravu, od funkcionisanja sudova geografski, pa do suštinski, kako vi to pravnici kažete, ono što se tiče merituma vašeg funkcionisanja i vaših obaveza i poslova. Naravno, i hvala Bogu SRS nije učestvovala u kumovanju i izboru sudija tužioca itd, smatramo da politika u tome nema šta ni da traži, u tom jednom bolesnom ili patološkom smislu, ali puni smo papira koji dokazuju naše tvrdnje, a ne tvrdnje da ste reformu pravosuđa sproveli kako treba.
Ono oko čega možemo da se složimo jeste da je ovo vaš maksimum. Mi se samo bojimo, u strahu razmišljamo o tome kako bi pravosuđe u Srbiji izgledalo da ste to radili prosečno ili sa minimumom snage, ako je ovako pravosuđe uređeno sa vašim maksimumom politične snage i volje.
Ovo su papiri, gospođo ministar, za vas, zvanični dokumenti sudova kojima vi rukovodite, od 13. oktobra 2011. godine, u Prekršajnom sudu u Vranju, odeljenje u Vladičinom Hanu, doneto rešenje o zastarelosti 15 predmeta za period od 1. januara 2011. godine.
Među ovim predmetima su predmeti koji se odnose na lokalne funkcionere opština u kojima deluje Osnovni sud u Vranju. Zamislite to. Među ovim prekršajnim predmetima nalaze se predmeti koje je pokrenula tržišna inspekcija, državni organ. Državni organ pokrene, protiv nekog nađe nalaz, nađe grešku, problem. Sudovi neće da sude, neće da rade zato što se na njih vrše politički pritisci jer su politički birani i postavljani. To je problem.
Evo vam opet iz javnog tužilaštva, opet isti problem, jedno javno preduzeće već tri godine u Surdulici, komunalno preduzeće, naplaćuje cene suprotno zakonu. Pokrenete postupak i javni tužilac ili neki tamo iz tužilaštva vas obavesti, biće odlučeno nakon dobijanja odluke Ustavnog suda. To je od 1.12.2010. godine.
Onda dobijete odluku suda, odluku upravnog suda, gospođo ministar, 24. marta 2011. godine, krije se tri meseca, ne možemo da dođemo do odluke upravnog suda - do dana današnjeg niko ne odgovara za činjenicu niti je pokrenut postupak protiv nekoga ko mimo zakona naplaćuje određene komunalne usluge građanima opštine Surdulica.
Ja se sada pitam – gde su ti epohalni rezultati reforme sudstva? Da ne ulazim u teška krivična dela itd, ovo su prekršaji, može se reći, kako vi pravnici kažete – bilo je sticanje bez osnova. Ali, ako je ovo ogledalo nadljudskih i epohalnih napora i uspeha režima da unapredi i reformiše pravosuđe, mi se zaista naježimo na pomisao kako bi to izgledalo da ste to uradili ne bez nego sa pola snage. Zahvaljujem.

Obzirom da sam dobio vrlo korisnu sugestiju od mojih kolega, u očekivanju da se pojavi ovlašćeni predstavnik Vlade, rekli su mi da kažem neku o Kosovu, naravno, predstavnici vlasti. Ne mogu da to ne učinim. Odvratno je da govorimo danas u Skupštini o čišćenju bilansa javnih preduzeća i ustanova koje su svih ovih godina, rekao bih i decenija radile kako su radile i dok im peremo bilanse, pod pokroviteljstvom EU juče je ubijen Srbin na KiM. Mi se bavimo nečijim dugovima, pljačkama, neodgovornošću, a predstavnici vlasti ćaskaju i dobacuju.
Obzirom da hoćete da govorim o Kosovu, rekao sam. Pitamo vas kada će sednica, kada će Vlada da kaže šta će biti naš odgovor u odnosu na to, da li će Vlada biti efikasna u rešavanju problema na KiM, kao što želi da bude efikasna u čišćenju bilansa javnih preduzeća i ustanova koje ste za poslednjih 10 godina doveli u jedan nezavidan položaj i narednih 20 godina ta preduzeća, bez ovakvih postupaka čišćenja i pranja bilansa, neće moći da se vrate na pozitivnu nulu, a kamoli na nešto više. Dakle, SRS smatra da je degutantno o svemu ovome govoriti dok, pod pokroviteljstvom EU, gube živote Srbi na KiM.
Što se tiče ovog zakona, mi smo vrlo jasno kroz ove amandmane izrazili svoj stav. Ne kažemo da u ekonomiji, u finansijama i u fiskalnoj politici nije moguće da država preuzme ili garantuje neki dug za preduzeće ili ustanovu čiji je osnivač, ali se ovde postavlja pitanje, obzirom da ste u obrazloženju zakona napisali da su ovo dugovi još iz vremena sankcija ili pre sankcija, zašto ovi bilansi nisu očišćeni do sada? Šta je to Vladu Republike Srbije nateralo da bilanse ovih preduzeća čisti baš u ovom trenutku, kada je budžetski deficit toliki koliki jeste, kada je dug ovoj državi toliki koliki jeste, kada je nezaposlenost u ovoj državi tolika kolika jeste, kada je inflacija tolika kolika jeste i kada je standard građana na nivou na kom danas u Srbiji jeste?
Gospodo iz Vlade, zašto niste čistili bilanse ovih preduzeća kada je budžetski suficit bio, kako ste ga prikazivali pet ili šest posto? To je bilo u vreme kada ste obećavali međunarodnim finansijskim institucijama da ćete rešiti problem javnih preduzeća, odnosno da ćete uđi u restrukturiranje. Zašto im tada niste čistili bilanse? Nije vas tada to interesovalo, nije vas zanimalo. Počeli ste da izmirujete i plaćate njihove dugove.
Ono što SRS posebno interesuje, sa kojim pravom javna preduzeća i ustanove oslobađate obaveze da vrate budžetu pare koje budžet danas za njih servisira? U čije ime vi to radite? Nije 100% biračkog tela glasalo za vas. Čak i oni koji su glasali za vas ne daju vam za pravo da njihovim novcem koji izdvajaju u budžet Republike Srbije raspolažete na način na koji raspolažete.
Deset godina Srbija čeka, po vašem dolasku na vlast, na restrukturiranje javnog sektora. Zašto niste restrukturirali javni sektor? Da ste ga na vreme restrukturirali ovakvim besmilicima ne bi smo se suretali. Niste ga restrukturirali zato što se u javnom sektoru našli veliko izvorište prihoda, što ličnih prihoda, što prihoda za vaše političke stranke. Od ovih para koje će postati dug i teret svih građana Republike Srbije vi ste finansirali svoje političke kampanje, vi ste finansirali nova čeda poput ovih koji nema ovde, novih evropejaca i ultra evropskih snaga u Srbiji, vi ste finansirali sve ono što nas je danas dovelo u poziciju i rangiralo na svim mogućim listama u svetu na kojima se nalazimo.
Što se tiče SRS, i ovaj zakon je vaš odnos u suštini prema javnom sektoru. Apsolutna neodgovornost, nesposobnost i nebriga. Možda je dobro što je gospodin Dulić tu, juče smo otvorili jednu priču vezano za novac i mogućnost ulaganja u javni sektor. Gospodine Duliću, zato nema para za kanalizaciju, zato nema para za vodovode, zato što Srbija finansira ovakve ludosti, zato što svi zajedno iz budžeta Republike Srbije finansiramo nečiji javašluk, nečiju odgovornost i nečiji bezobrazluk, kriminal i korupciju.
Pre par dana Ministarstvo finansija je od Uprave za javne nabavke obavešteno, ako niste znali, o 14 ili 15 spornih javnih nabavki u prvih šest ili sedam meseci ove godine. Iznos spornog novca je oko 14 miliona evra. Znate koje je prvo preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija na spisku spornih javnih nabavki? Najveća javna nabavka je javno preduzeće Putevi Srbije kojima danas ovim zakonom perete bilanse za 400, odnosno 500 miliona dolara. Ko razuman i racionalan to da prihvati kao pametno i dobro? Ne može niko. Tu postoji još 12 ili 13 preduzeća i to je samo za prvih šest meseci u ovoj godini.
Šta još građani Srbije u režiji aktuelnog režima treba da plaćaju i finansiraju? Finansira se subvencionisane javnih preduzeća, finansira se njihova neodgovornost u smislu plaćanja poreza i doprinosa, finansira se preobimno zapošljavanje u javnom sektoru, plaćaju im se kamate i krediti koje oni ne mogu da sevisiraju. U budžetu i za ovu i za narednu godinu predvideće se nove garancije za nova zaduženja ovih istih preduzeća. Na sve to, još im čistite bilans. Nemamo nameru to da podržavamo i u tome da učestvujemo. Ko to sve finansira? Finansiraju ljudi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, koji jedna opstaju na privrednoj sceni u Srbiji, mala i srednja preduzeća dominantna, ali ne pada vam na pamet da njih izdvojite neku zdravu i realnu subvenciju, ne pada vam na pamet da njima plaćate radna mesta kao što plaćate stranim kompanijama koje ovde dolaze.
Dokle više to da se trpi? SRS je u rebalansu budžeta tražila da opredelite 100 miliona dolara da izmirite dugove prema realnom sektoru, da platite svoje obaveze budžeta Republike Srbije prema proizvođačima domaćim roba i usluga. To niste hteli, ali ste "ala kard" prihvatili da 500 miliona evra, odnosno 700 miliona evra, skoro milijardu dolara operete bilanse javnim preduzećima i ustanovama za koje i sami kažete da nisu sposobni da proizvode novac kojim će servisirati svoje obaveze, ni sada, ni u perspektivi, ali su vam mnogo bitna i značajna, javna preduzeća koja 10 godina posle vašeg dolaska na vlast nisu u stanju da vozove obezbede da se kreću prosečnom brzinom većom od 60 km na sat.
Vi više zaista nemate ni kredibilitet ni legitimitet da bilo šta tražite. Pokazali ste se koliko znate i koliko vredite. Mi zaista verujemo da nam neko iz Vlade kaže šta će država i građani Srbije, s obzirom na činjenicu da će plaćati nečiju neodgovornost i javašluk, dobiti, da li od nekog drugog, da li od ovih javnih preduzeća i ustanova, bilo bi korektno bar da nam to kažete. Ovo niti možemo niti hoćemo da podržimo i smatramo da je ovo još jedan zakon koji zaista u pravom smislu reči predstavlja prirodu režima Borisa Tadića.

Slažem se sa mojim kolegom Milivojevićem da dobro da jedna država ima ovakvu stranku u opoziciji što ima nekoga ko će pričati o pljački kriminalu i neodgovornosti vlasti čiji je on deo. Gospodine Milivojeviću, nije loše što smo mi opozicija ...

Izvinjavam se. Vidite gospodine Novakoviću, nije loše što smo mi u opoziciji, ali opasno je što su oni na vlasti. Pokušaću samo u ovih dva minuta da nabrojim nekoliko stvari koje su ovako ordenje aktuelnog režima. Tu su vam, recimo, Bojan Krišto, pa pljačke u JAT, pa u "Putevima Srbije", pa Bojan Krišto, pa Difenz Roud, pa Marija Rašeta Vukosavljević, pa Goran Novaković, pa Goran Pitić, pa Aleksandar Vlahović, pa Miodrag Kostić šećerane, pa Dragoljub Marković Krmivo-produkt, itd, itd. Mislim, mogu još da nabrajam, cementare, šećerane, pivare, Sartid u Smederevu, itd, itd. To su sve vaših ruku dela. Nemojte SRS da stavljate na teret zavlačenje ruku u javni sektor i u džepove. Vi o tome nekome pričate? Govorim sada da je samo za prvih šest meseci ove godine u 13 javnih nabavki prepoznata krađa od 14 miliona evra. Kakve veze sa tim ima SRS? Za ovo se optužuju ili na teret im se stavlja odgovornost direktorima koje ste vi postavili, a ne SRS. Zamislite da toliko pokradenog novca vama se to stavlja na teret kao prekršaj.
Prema tome, nemojte SRS da optužujete za lopovluk, raščistite lopovluk u svojim redovima, da bi i SRS i građanima koji glasaju za vas jednog dana bilo lakše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da je bilo vrlo korisno da saslušate gospodina Marića. Nije to bila politička priča ili politička poruka, pre svega, nego je bila konstatacija problema koji nisu samo u Velikoj Plani. Ti problemi su prisutni u svim opštinama gde se pojavljuje "Veber por" i oni, u suštini, pokazuju potpunu slabost institucija i slabost države, zato što, s jedne strane ili neće ili ne može da se obračuna sa privatnim kapitalom koji je za SRS zaista dobrodošao, ali ne pod uslovima pod kojima je došao, ušao u sektor komunalnih delatnosti i na način na koji te komunalne delatnosti obavljaju.
Podneo sam, u ime SRS, amandman na član 5. ovoga zakona i ovo je, čini mi se, suštinski amandman koji manifestuje političku poruku. Mislim da je obrazloženje zbog kog ste mi odbili amandman zaista neutemeljeno, tanko i, zbog javnosti i zbog poslanika koji slušaju, ću ga pročitati. Mi smo predložili da komunalna delatnosti iz stava 2. odnosno vodosnabdevanje, kanalizaciju i toplotnu energiju, distribuciju toplotne energije, mogu poveravati isključivo javnim preduzećima, odnosno privrednim društvima sa većinskim vlasništvom Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave.
Mi smatramo da ove tri vrste komunalnih delatnosti apsolutno u ovom trenutku, u ovakvim političkim prilikama, u ovakvim političkim okolnostima, na ovako niskom nivou funkcionisanja državnih institucija, Srbija ne sme da prihvati. Vi ste ovim zakonom, iz jedne potpune kontrole i upravljanja javnog sektora od strane države, ušli u koncept potpune liberalizacije. Ovo je, gospodine ministre, opasno. Ne zato što je liberalni koncept tržišne privrede neprihvatljiv za SRS, nego zato što država, vlast u Srbiji nije sposobna da kontroliše ovaj proces na adekvatan način.
U šta nas uveravate? U pravične tenderske procedure? U šta? Pogledajte i danas, dobili smo izveštaj DRI iz komunalnih preduzeća "Medijana" u Nišu i Novi Sad. Pljačka i zloupotrebe, javne nabavke, zaduživanja bez osnova itd. To pokazuje slabost države, to pokazuje da država nije spremna i sposobna da se obračuna sa problemima koje objektivno ima, a i ima i mehanizme i institucije koje stoje na raspolaganju. I sada, u takvoj atmosferi, takvim prilikama, ove delatnosti treba da se povere privatnom kapitalu!
Šta ste napisali u obrazloženju? Kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što nije u skladu sa ciljem i duhom predloga zakona o komunalnim delatnostima". Kaže: "pravnim tekovinama EU". Nas ne interesuju pravne tekovine EU, ali političke tekovine unije demantuju vas, gospodine ministre, odnosno Vladu Republike Srbije.
Kod sebe imam dokument za koji verujem da ga imate i vi. Ovde, gospodine ministre, je statistički pregled vlasništva vodovoda na evropskom kontinentu. Od svih 29 pobrojanih država, samo dve države evropskog kontinenta vodovode imaju u 100% vlasništvu. Jedna čak nije na kontinentu, jedna je ostrvska država, to je Velika Britanija i druga je Francuska. Sve ostale države, poput Belgije 100% državno vlasništvo, Kipar 100% državno vlasništvo, Litvanija 100% državno vlasništvo, Luksemburg 100% državno vlasništvo, Finska 95%, Malta 100%, Luksemburg 100%, Holandija 100%, Švajcarska 100% i zemlja koja je najdalje u sektoru komunalnih delatnosti na evropskom kontinentu otišla – Švedska 99%, 1% je privatno vlasništvo. Tvrdim vam da i danas u Srbiji imate više od 1/% privatnog vlasništva vodovodnih mreža koje za 10 godina dosovske vlasti nisu popisane i registrovane.
Postoji zakon, gospodine ministre, vi znate, koji kaže da svako organizovano vodosnabdevanje za preko, čini mi se 15 ili 20 ljudi, država mora da registruje. Imate sela, zaseoke, mahale koje se na ovaj način, u privatnoj režiji, snabdevaju vodom, država nema predstavu gde je to i šta je to, ne zbog para, nego zbog javnog zdravlja, zbog bezbednosti. Zato mi govorimo o institucijama koje su potpuno, potpuno neefikasne i da suštinski vlast koja deset godina u Srbiji ništa živo ne interesuje. Juče sam u svojoj diskusiji rekao da očekujemo od vas samo da još Srbiju sa svima nama stavite na tender da nas prodate kao i "Sartid" za 20-30 miliona dolara, da podelite to pred izbore i da uživate.
Kanalizacija, takođe, kanalizacije, prečišćavanje i tretiranje otpadnih voda, to je još više u državnom vlasništvu nego vodovodi. To su pravne i političke tekovine te vaše Evrope, gde nas nesrećni vodite. Eto. I sad nas ovde uveravate da stav SRS koji traži da određene komunalne delatnosti ostanu poverene ili javnim preduzećima ili privrednim društvima koja su u većinskom vlasništvu države, nije u skladu sa nekim tekovinama. Kakav je to besmisao. Ovo potpuno promoviše nerazumevanje države, kakva je njena uloga i vlast i kakva je vaša uloga i pozicija kad su u pitanju komunalne delatnosti i šta je vaša misija i zadatak, ako već želite da ove delatnosti poverite privatnom sektoru, šta i na koji način to treba da uradite. Kakva je uloga da stvorite ravnotežu da ne dovedete državni i javni i opšti interes u pitanje a, sa druge strane, da puštanjem privatnog kapitala u ovaj sektor zaista podignete nivo usluga.
Ali, ne postoji čovek na planeti koji će nas ubediti da će komunalne delatnosti o kojima pričam bolje danas u Srbiji u ovom ekonomskom ambijentu da rade privatnici. To zaista ne stoji i naša iskustva u Srbiji do sada su apsolutno na strani argumentacije SRS. O njima je govorio i gospodin Dušan Marić, o njima ću i ja kasnije da govorim kroz iskustva "Por Veber-vebera" iz Vladičinog Hana, na koje država ćuti, pa Leskovac, itd. To su slabost i možete samo da zamislite kako će refleksija biti kad se ovo preslika na vodosnabdevanje.
U obrazloženju mi je Vlada napisala da amandman onemogućava ulaganje u komunalnu infrastrukturu. To, ministre, nije tačno, to apsolutno nije tačno. Vi vrlo dobro znate kakvo je stanje komunalnih infrastruktura u delatnostima u kojima ja govorim. Šta da očekujemo - da će privatni kapital koji pustite lakše i brže da se opredeljuju u investicije? Znate vrlo dobro da neće.
Odakle im pare? Povlačiće kroz kreditne linije koje su mnogo nepovoljnije nego kreditne linije za javni sektor. Znači, ovde pre svega morate da imate numo opšti interes, javni interes. Govorite ovde vi iz Vlade da bi se ovako na ovaj način prihvatanjem amandmana obezbedio monopol. Nije ovo ministre bolesni monopol poput monopola koji je država overila i dala Miškoviću, Beku, ovima iz Hrvatske kako se zovu Todorić, Agrokor itd. To su opaki opasni monopoli. Ovu su ministre prirodni monopoli. Pitam vas da mi kažete – kako ćete to pustiti konkurenciju u vodosnabdevanje? Koliko će to vodovoda sada da ima Surdulica? Koliko će kanalizacionih mreža da ima sad Beograd? Imaće jednu javnu, pa će sad privatnik da uđe da pravi privatnu mrežu itd.
Ovo je po nauci prirodni monopol i ako je država odgovorna i sposobna taj prirodni monopol može da bude koristan. Ne mora da bude po difoltu loš kakav je u Srbiji. Ne mora. Ali, vi gomilu stvari niste uradili do sada koje su činile preduslov da jednog dana uđete u ovo.
Iskustva država koje su u sektoru komunalnih delatnosti najviše uspostavili liberalizaciju znate šta govore? Prvo su sredili, počistili đubre u javnom sektoru, iskorenili sve počasti koje naš javni sektor opterećuju, pa su onda ušli u proveravanje komunalnih delatnosti, privatnosti, i to su najviše uradila Amerika, koja nas je bombardovala, koja nam otima KiM.
Još jedno pitanje ministre, ne za predstavnike Skupštine, možda vi s obzirom da sedite u Vladi, da li je Vlada donela neki dokument koji se tiče KiM i da li će konačno Vlada Mirka Cvetkovića i Borisa Tadića taj dokument da pošalje? Srbe maltretiraju, šikaniraju, ubijaju na južnoj Srpskoj pokrajini i SRS očekuje da nam kažete kada ćemo o tome konačno da razgovaramo ovde. Kada smo se već dotakli KiM, moje pitanje je – gospodine ministre, kako ćete ovaj zakon sprovoditi u komunalnim preduzećima u opštinama gde su Srbi na vlasti?
U određenim zakonskim projektima komunalne delatnosti čak nisu ni statistički popisane, a Vlada ih je poslala u Skupštinu. Pre nekoliko dana smo, ne mogu se tačno setiti, u obrazloženju jednog zakona ima popisan javni sektor, javna svojina komunalnih preduzeća itd, izostavljena su preduzeća sa KiM. Danas Srpska država ima svoje predsednike opština, direktore komunalnih preduzeća čiji je osnivač i tendenciozno ih Vlada nije uzela u obzir, nije ih popisala. Kada će dokument, kada će rasprava o KiM u Skupštini i, na kraju, kako ćete ovo primenjivati na KiM? To nas interesuje, zato smatramo da ulazite u jednu vrlo opaku avanturu. Možda je to tendencija države. Ako jeste, SRS je sasvim sigurna da je zadatak države i Vlade da uništi državu, da je potpuno uništi, da i to nešto što je ostalo u državi, u vlasništvu i što može da funkcioniše samo kada bi se politička atmosfera promenila moglo bi da funkcioniše kako treba. Ne mora uvek da bude loša tenderska procedura, ne mora uvek da bude javni sektor opterećen političkim pritiscima, uhlebljenjima, zapošljavanjima, pljačkanjima kroz javne nabavke, kroz tendere, kroz sve ono što objektivno opterećuje javni sektor.
Vi danas ne možete da dobijete izveštaj DRI iz jednog preduzeća koje neće da nam da poražavajuće podatke i to su javni dokumenti na koje ni jedna državna institucija neće da reaguje. Postoji li neka krivična odgovornost? Sve smo rešili tu, hajde sada da poveravamo komunalne delatnosti privatnom sektoru. Mi nemamo ništa protiv toga i vrlo smo ovde bili restruktivni, ali smatramo da su razlozi da ove tri delatnosti ostanu pod državnom upravom apsolutno opravdani i argumentovani. Čak smo se rukovodili time da taj odnos 51:49 bude destimulišući.
Ministre, ne može neko ko proizvodi i distribuira vodu da bude na gubitku, ne može. Jedna je ozbiljna investicija i trošak, to je mreža. O mrežama možemo da pričamo sa dva aspekta. Jedan je aspekt što su već urađene i u cenu poslovanja su već ugrađeni troškovi izgradnje mreže. Onaj ko distribuira vodu više nema ozbiljan trošak. Morate da shvatite, sa ekonomskog aspekta u ovom sektoru cene se opterećuju graničnim, a ne prosečnim troškovima i to nije dobro. To pokazuje apsolutnu nezainteresovanost onih koji ovo predlažu da se štiti javni, odnosno državni interes. Ako već idu subvencije, pa neka idu subvencije za javni sektor. Zašto bih ja bio poreski obveznik koji će izdvajati za Republički ili lokalni budžet i da se iz tog budžeta subvencioniše jedan građanin opštine koji je sada vlasnik, odnosno upravlja vodovodnim snabdevanjem? Zašto je to tako? Gde je tu ekonomska, politička logika? Jednostavno je nema i to nije dobro.
Da ne govorim o bezbednosnim aspektima, da govorimo o priči kakvo je stanje na mrežama, koliki su gubici. U Novom Sadu gubici su kada izađe voda iz postrojenja za prečišćavanje do fakturisane vrednosti 30%, i to u Novom Sadu, a zamislite šta je na jugu Srbije ili u Banatu, šta je u nekim opštinama koje su zaista na donjoj granici egzistencije i preživljavanja.
Šta nas uveravate? Da će privatni kapital da se opredeli da restrukturira mrežu? Neće ministre, nego će postojeći potencijal da eksploatiše maksimalno, ne vodeći računa o socijalnoj komponenti cene, podići će cene i to će se pretvoriti u javašluk i haos. To će primorati državi na regulaciju, a država nema adekvatne mehanizme regulacije ovih delatnosti kada se povere privatnom sektoru, naročito država kao što je Srbija u kojoj sudstvo, tužilaštvo, inspekcijski organi jednostavno nisu sposobni da se obračunaju sa problemima.
Ovde sam sto puta govorio o problemu vodovoda u Surdulici. Da vidite primer bezobrazluka političke drskosti rukovodstva i opštine i javnog preduzeća. Ministarstvo napiše jedno rešenje da cena nije dobra, pa ministarstvo napiše i drugo rešenje da nisu cene u redu, pa Upravni sud donese odluku da cene nisu kako treba i niko u državi neće da preduzme ništa. Lokalno rukovodstvo uzme pa kaže – šta vas briga, ne može vam niko ništa.
(Zoran Krasić: To je DS.)
I SPS, zajedno su tamo na vlasti.
(Predsedavajući: Molim vas gospodine Krasiću da omogućite govorniku nesmetano izlaganje.)
Kod sebe imam ministre, evo, ovu sve dokumenti vezani za taj problem. Kaže vam tužilac – rešiće se slučaj kada dobijemo presudu Upravnog suda. Pa, dobije presudu Upravnog suda, i to stoji. Evo, jedno rešenje ministarstva, drugo rešenje ministarstva, presuda Upravnog suda, tri godine se građanima se cene naplaćuju suprotno zakonu. Imate sud koji vas obaveštava da je 15 predmeta po tom pitanju istekao rok, zastareli, pa jedno, pa drugo, da više ne čitam, da ne uzimam vreme poslaničkoj grupi. Zamislite sada kada država nije spremna da se obračuna sa nesposobnima, neodgovornima i kriminalcima u svojim redovima, kako će se obračunavati sutra sa ovolikom gomilom slabosti, sa privatnim sektorom?
Zato SRS vrlo jasno traži, ministre, ove tri delatnosti morate zadržati u vlasništvu i u dominantnom upravljanju države. Morali ste da restrukturirate javni sektor, morali ste da podelite komunalna preduzeća, da se odvoje delatnosti, jer distribuciju vode u javnom preduzeću, odnosno bilanse poslovne javnog preduzeća ne opterećuje prodaja vode, nego sve ostale delatnosti koje se nalaze u tom komunalnom preduzeću.
Deset posto ukupne potrebe vode čovek dnevno koristi samo za piće. Sve ostalo koristi na druge potrebe. Ako se nađe taj genijalac, koji će da me ubedi da pod tim okolnostima javno preduzeće može da posluje negativno, onda je ovde neko stvarno lud, a mi nismo. Tako je.
Prema tome, ministre ja vas molim, SRS zahteva da još jednom razmotrite ovo, da prihvatite ovaj amandman, nećete pogrešiti, uveravamo vas u to. više ne želimo da komentarišemo da prepoznamo ni jednu dobru nameru Vlade Republike Srbije. Od Kosova pa naovamo dokaza je milion. Ali, ovo je nešto što možete da prihvatite, treba da prihvatite, sačuvaćete jedan resurs, a kasnije institucionalno, zaista verujem, kada na izborima narod raščisti sa evropskom politikom da se vlast poveri odgovornim ljudima, da raščiste sav nered, haos i đubrište u javnom sektoru, kako bi se ovim delatnostima mogli baviti na adekvatan način. Hvala.

Gospodine ministre, ni jednog trenutka nisam spomenuo proces privatizacije u komunalnom sektoru. Ne znam zašto ste to tako prepoznali. Znam da je privatizacija i znam šta je poveravanje delatnosti, ali onda vi koji kažete da ne znam i da ne prepoznajem tu razliku, kako onda ako nema privatizacije, kako će se stvarati konkurencija? To je jedno pitanje. To je jedna stvar.
Druga stvar, kažete da Srbiji treba kanalizacija, da treba vodovod. Vi potcenjujete mogućnost i kapacitet ove države. Da li znate zašto Srbija nema vodovod i kanalizaciju, zašto je poražavajuća statistika koju ste naveli? Čitao sam izveštaj o delimičnom stanju životne sredine za 2010. godinu. To sam govorio kada smo usvajali Prostorni plan Republike Srbije. Da li znate zašto je to tako? Zato što su političke odluke u Vladi opterećene bolesnim ambicijama koalicionih partnera, pa onda umesto da pravite u jednoj sredini kanalizaciju, vi morate radno mesto međunarodnim multinacionalnim kompanijama u Srbiji da plaćate 10.000 evra. Morate da date zbog ludog političkog projekta 900 miliona iz budžeta Republike Srbije da bi jedna kompanija kao što je "Fijat" bila privatna. Ona je i dalje privatna. "Fijat" je uložio 100 miliona, a mi smo uložili 900 i nemamo para za kanalizaciju. Zato nemamo.
Vrlo sam lepo rekao da kreditne linije koje ste povlačili su trebale na te stvari da se troše. To ima smisao, a ne na ludosti političke. Novac je proćerdan, prošao kroz ovu državu, a efekata nema nikakvih. Mi se trujemo neadekvatnom vodom. Mi nemamo kanalizaciju, nemamo postrojenje za pročišćavanje.
(Predsedavajući: Vreme.)
Da li mogu da koristim još minut, dva od vremena?
(Predsedavajući: Ne možete. Dobili ste pravo da govorite po osnovu replike.)
Da li mogu da koristim vreme poslaničke grupe?

Sada će vam biti lakše, gospodine Novakoviću. Moram samo da se oslonim na ono što je gospodin Krasić rekao. Nije više bitno to što Evropska unija neće Srbiju. Ono što je jako važno, što je u Srbiji sazrela svest da ne trebamo tamo da idemo. Konačno su procenti da se ne ide u Evropsku uniju na strani Srpske radikalne stranke i mi zbog toga uživamo, drago nam je i verujemo da će to biti jedna lavina do sledećih izbora.
Hoću da komentarišem nešto što je gospodin Milovanović rekao malopre, on je napustio. On je imao ideju da pohvali ove ljude iz Ministarstva i ministra i Ministarstvo. Zaista nemam ništa protiv toga, ko će koga, nego svoj svoga da hvali. Nije tu ništa sporno. Ali, znate šta je ovde problem? Što je pogrešio vreme u kome treba da se javi i što je apsolutno pogrešio temu. Niti sam ja govorio o odvoženju čvrstog otpada deponijama itd, niti je Srpska radikalna stranka tražila da ovo ostane u vlasništvu države, odnosno da se isključivo poverava državi, javnim preduzećima.
Konkretno tražimo vodovod, kanalizaciju i toplotno grejanje. Zamislite sada, Demokratska stranka kaže Srpskoj radikalnoj stranci - vi nas ovim amandmanom vraćate u doba komunizma. Sada ću ponovo da čitam statistiku. Evo vam statistički pregled, vlasništvo otpadnih voda u Evropi, u koju nećemo da idemo. Kaže – Austrija 96% državno vlasništvo, Belgija 93% državno vlasništvo, a ovih 7% nije privatno, nego je mešovito partnerstvo, Bugarska 84%, Hrvatsku ne mogu da čitam, Kipar 100%, Danska 100%, Finska 100%, Nemačka 96%, Mađarska 80%, Island 94%, Litvanija 100%, Italija 80%, Malta 100%, Norveška 100%, sve beda do bede. Vi genijalci znate šta je liberalni kapitalizam, a ovo su sve kreteni, ne znaju. Oni su državi poverili kanalizaciju i vodovod na upravljanje.
Znate koliko je to bedno kada ne birate način kako ćete nešto što je neodbranjivo da branite? Nije posao države da subvencioniše "Fijat", nego da pravi kanalizaciju. Kada govorimo privatizaciji, nije posao države da privatizuje vodovode sutra, nego da privatizuje "Zastavu". Tako se stvara tržišna utakmica. Nije posao države da finansira radna mesta kako se danas finansiraju u Srbiji, domaća, mala i srednja preduzeća grcaju, a vi plaćate multinacionalne kompanije, pa nam ministar kaže – biće zdravija usluga.
Što je problem grejanje danas, generalno? Što narod nema pare da plati grejanje? Šta se dešava onda? Onda dođe do izražaja socijalna komponenta države, pa ili subvencioniše te koji nemaju da plate ili im opraštaju, reprogramiraju dugove ili se već nalazi model. Šta hoćete? Da privatnik to radi? Očekujete da će jedan privatnik da toleriše meni, kao korisniku grejanja, što ne plaćam? Neće, on se rukovodi ekonomskom logikom i to je normalno i zato privatni sektor ne sme ovde da bude dominantan, zato što su ovo delatnosti, ove tri delatnosti imaju socijalnu dimenziju i socijalni aspekt u državi koju ste ekonomski uništili. To je problem i zato smo protiv ovoga. Kada budete izgradili institucije, nadam se da više nećete imati priliku, da jednog okružnog javnog tužioca, da niko na senku ne sme da mu stane, tada ćete moći da računate na institucije koje će biti spremne da se obračunaju sa privatnim sektorom koji distribuira vodu ili skuplja kanalizaciju.
Sada, kada institucije države ćute i puštaju da zastarevaju problemi koji se tiču javnih komunalnih preduzeća i usluga, nemojte da nam kažete, što se ne obračunate sa Miškovićem, što se ne obračunate sa nekim ko vam duguje 500 milijardi dinara na ime poreza i doprinosa, da vidite koliko će para za kanalizaciju da bude.
Vrlo jasno smo rekli, država ima ekonomski interes da ovo zadrži u svojim rukama zato što će biti u prilici da bolje usluge ponudi, jer kreditne linije za ovakve stvari su jako povoljne za državu, a država ima interes zato što će da ulaže u infrastrukturu i da povećava prinose. Mreže su po Srbiji izgrađene, prinosi treba da se povećavaju tako što će se povećavati mreže i broj korisnika. Za to ne treba puno pameti, treba politička volja, ali je to problem, što je kod vas nema, što vas država interesuje kao prošlogodišnji sneg. To je problem. A ne ovde da se javljaju poslanici da hvale ministra. Ministar je ovde da se kudi. Slažem se da ima primera u Srbiji gde su stvari korektne, gde je javno i privatno partnerstvo uspostavljeno na korektnim odnosima, ali u jednoj znatnoj manjini u odnosu na ono što je haos i javašluk. Pričao je Dušan Marić, evo vam ovde ugovor POR Veber-Veber iz Vladičinog Hana, šta su sve obećali ugovorom, što ne ispoštuju? Kontejnere i transfer stanicu i učešće u troškovima, pa ništa ne poštuju. Koji je problem? SRS vas vraća u komunizam? Godine 2006. je došao MMF i tražio restrukturiranje javnog sektora. Sada je 2011. godina, niste korak napravili u tom smislu.
Nemate više priliku, gotovi ste. Narod će sa vama raščistiti na sledećim izborima. Narod više neće da živi u evropskim fantazijama. Hoće da mu neko garantuje zdravu državu, zdravu instituciju. Hoće da neko pred njega izađe sa argumentima i da mu kaže – da, danas ćete se odreći toga zato što će vašoj deci biti bolje, ali kada izađete sa snagom argumenata niko vam to neće zameriti. Fantazije vaše više niko neće da sluša, da pričate vi o evropskim vrednostima i branite zakon, 90% Evrope, dve države na evropskom kontinentu u privatnom vlasništvu imaju ove sektore komunalnih delatnosti, Francuska i Velika Britanija i sve manje veruju u efikasnost privatnog sektora u ovim oblastima. To je opšti stav i mišljenje u toj vašoj EU. Muka mi je kada moram da ih pomenem, zbog KiM pre svega. Hoćemo sednicu, da razgovaramo šta se dešava, kakvi su vaši planovi i namere, da li će neko iz Vlade to da nam kaže? Tu je problem. Pustite vi to, mi vas vraćamo u komunizam. Vi još niste izašli iz komunizma. Ne samo da niste izašli, nadgradili ste ga. Vi ste neokomunisti. Hvala.

Izvinjavam se, ne reklamiram povredu Poslovnika, samo me interesuje, ne moguće da nemamo ovlašćenog predstavnika? Lično smatram da smo u načelnoj raspravi, da je neko konkretno bio ovlašćen, a ne šef poslaničke grupe ili zamenik šefa, pa ako možete samo sa sekretarom da vidite ko je, da bismo znali zbog vremena poslaničke grupe.