Izvinite koliko imam vremena?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, počeću nečim što ste rekli u jednom od svojih izlaganja danas, a to je, naveli ste brojke i države oko nas u okruženju koje su i koliko investirale u železnicu. Moje pitanje prema vama, a ko je nama branio da ulažemo više u železnicu? Ko je nama branio, evo pitaću i devedesetih, a naročito posle 2000. godine, ko je to nama branio da investiramo u železnicu? Nije nam branio niko, nije bilo političke pameti, ekonomske pameti i nije bilo nacionalne svesti i odgovornosti prema državi. Vi ste jedan od ministara koji uspe, da li to radite tendenciozno ili ne, to ne znam, ali vi uspete da postignete saglasnost sa opozicijom, da stvari, recimo u sektoru saobraćaja železničkog ne valjaju ništa.

Slažemo se mi iz opozicije, iz Srpske radikalne stranke i sležete se vi, ali moje logično pitanje koje proističe, a šta Srbija ima od toga što se vi i mi po tom pitanju slažemo, što se vi i mi slažemo, a u Vladi opet nema dovoljno pameti da posle deset godina uzme nešto i promeni. Jednostavno tako je. Tako da to ostane da leti u vazduhu i ono što vam Srpska radikalna stranka poručuje gospodine ministre, ne samo vama, nego svoj onoj vašoj gospodi koja sedi u Vladi, jeste da je došlo vreme da Srbija prestane da se laže.

Pravo da Srbiju lažu i obmanjuju najmanje imaju oni koji joj pišu zakone i šalju ih u Skupštinu na usvajanje i Srbija odnosno, oni koji sede u Vladi moraju da prestanu da se samo obmanjuju. Za sve probleme oko kojih smo se složili i vi i mi iz Srpske radikalne stranke ovo nije odgovor i vi to dobro znate, zato ste čitali obrazloženje jer ne verujete da ovo može da donese prave stvari. Niste ni hteli da branite zakon kako biste mogli ili trebali da ga branite jer znate da ovaj papir neće doneti ono što Srbiji suštinski treba. I oko toga smo se gospodine Mrkonjiću složili šta Srbiji treba kada je železnica u pitanju. Pre dva ili tri ste sedeli ovde i SRS vam je rekla, treba nam deset milijardi dolara i novih deset godina koji su nam ovi protraćili i ukrali od 2000. godine na ovamo. Za SRS odnos prema železničkom saobraćaju, je odnos prema modernizaciji jedne države. Modernizaciju sopstvenih železnica države i prijateljske države u svetu koristile su kao odgovor i suprotstavljanje ekonomskoj krizi.

Znači, ovome paklu ekonomskom kroz koji svi prolazimo, mi ponajviše zbog Vlade, pa onda zbog okruženja. Oni su koristili investiranje i ulaganje u železničku infrastrukturu, u železnički saobraćaj, u železnički prevoz kako bi se od tih problema odbranili. Šta smo uradili mi? Mi smo se ministre odlučivali za raznorazne mere državnih intervencija i subevencija, te novce tajkuni su prelivali na svoje račune jer su kontrolisali Vladu, sa tim parama plaćali političke mutante, kako Vikiliks piše poput Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i sličnih i država je danas došla u beznađe. Gde ćemo i šta ćemo? Jadikovaćemo nad samim sobom jer smo propustili još jednu deceniju da stvari u najvažnijem saobraćajnom sektoru u ovom trenutku za Srbiju pomerimo za jednu stepenicu napred.

Malopre ste komentarisali nešto vezano za putnički saobraćaj i transport. Ne bih uopšte potcenio, gospodine ministre, u železnici putnički saobraćaj, a evo i zašto. Pametne i odgovorne države kao što je prijateljska Kina, doveli su sopstveni avio saobraćaj u pitanje zbog rapidnog razvoja železnice. Znate kako? Tako što hiljadu i 100 kilometara pređu za tri i po sata i na istoj distanci prevezu tri puta veći broj putnika nego avioni. To je ozbiljna država. Ovo što ovde piše, ovo je primenjivo u Nemačkoj, ovo je primenjivo u Francuskoj, ovo je primenjivo u južnoj Koreji ili Japanu.

U Srbiji u kojoj je vlast za poslednjih deset godina ukorovila železničke pruge, ovo vredi kao i papir koji bacite u kantu za smeće kada otvorite sladoled. Meni je žao, ne osporavam ničiji rad ili trud, neko je ovde rekao da je neko pisao ovaj zakon. Ovo je prepisano, jer da ga je neko pisao, nije bitno, problem je što je prepisano i nije primereno i usklađeno sa uslovima i potrebama ove države. Imam interes o ovome da pričam i pričam jer živim u okrugu, četiri opštine direktno zainteresovane za železnički Koridor 10, Vladičin Han, Vranje, Preševo i Bujanovac.

Vidite ministre da su vaši ovi nesrećni koalicioni partneri ulagali u prugu možda im šiptarski odbornici ne bi donosili odluke da bojkotuju popis, možda ne bi. Možda bi živeli malo drugačije, indirektno zato zainteresovanoj Trgovište, Bosilegrad, Surdulica iz koje dolazim, ali jednostavno ministre nema političke pameti i nema političkog sluha. Baš njih briga i sada oni nas uveravaju, Vlada Republike Srbije uvode tržišne principe u železnički saobraćaj i sada će francuski operater čiji voz ide 200 kilometara na sat u proseku da dođe i da transportuje robu i putnike u Srbiji u kojoj 2,8% pruga može da trpi brzinu veću od 100 kilometara. Znate koliko je to smešno i jadno? Zašto kažem u Vladi, neću ni vas da amnestiram, zašto se lažete da je ovo rešenje, zašto i zbog čega?

Evropske direktive na koje se pozivate kada govorite o ovom zakonu 1991. godine su dale osnove da promenite stvar i stanje u železnicama, od pravne forme preduzeća koje će se baviti ovim pa da uvođenja tržišnih principa u to. Donete su nove direktive 2001. godine kada su vam koalicioni partneri došli na vlast i obećali med i mleko. Gde smo danas? Oni nisu bili u stanju, ministre, da zaštite kružne prelaze po gradovima i opštinama.

Znate, u šta nam je prošlo 10 godina kada je železnica u pitanju? U svađama lokalnih i republičkih organa ko je nadležan da zaštiti kružni prelaz. Da li sam u pravu ministre? Pojeli su nam 10 godina, sad traže novi mandat. Vi ne smete ništa da kažete, vi poštujete koalicioni dogovor, ali znate da je tako. Moramo da prestanemo ministre da se lažemo, sami sebe a onda i građane koji nas šalju ovde i glasaju za nas, oni zaslužuju nešto drugo, oni zaslužuju odgovornu politiku, odgovorno političko ponašanje, oni zaslužuju vlast koja će im ponuditi nešto što država može da im ponudi a nije mnogo ponuditi građanima to da ne putuju 21 sat iz Bara do Beograda.

Složićete se u 21. veku to nije puno, pa nas onda Vlada uverava kako uvode principe građanske odgovornosti, da li neko od njih zna šta su principi građanske odgovornosti u sektoru železničkog saobraćaja.

Glasaću za ovaj zakon, ministre. Koje osiguravajuće društvo je spremno da osigura putnike na pruzi Beograd-Bar. Evo jedno pitanje, pošto se ovi genijalci iz vlasti, za principe građanske odgovornosti u saobraćaju neka nam kažu. Da li je neko spreman da namiri štetu onim putnicima koju su mesto 12 ili 10 putovali 21 sat. Ko je odgovoran za to. I ti koji su najodgovorniji za tako nešto, pazite šta nam nude,evropske direktive, evropski standardi,sine,samo još ovo da se usvoji i nema problema sve će da se digne ne znam ni ja dokle i na šta.

Jednostavno SRS smatra da je njena misija da se ova vlast i obmana prekine. Mi imamo 600 ili 700 tehničkim mesta na železničkim prugama, odnosno na toj infrastrukturi. One ne zadovoljavaju ni elementarni nivo potreba za koje su napravljene, a kamoli da su kompaktibilne sa standardima država kao što su Francuska, Nemačka, Japan itd. ali o tome treba da se otvoreno priča. O tome ne samo da treba da se priča, ministre, neko o tome mora jasno da kaže ko je kriv i odgovoran za to.

Lepo ste malopre rekli, nije ulagano, neko je kriv zbog toga, neko mora da podnese odgovornost političku, a ako ne i materijalnu. Nije malo toga okarakterisalo na jedan vrlo ružan i neprijatan način železnice, JP Železnice. Vi malo pre kažete učinili ste veliku stvar, promenili ste pravnu formu. Računovodstveni podaci su katastrofalni, ko je kriv, i ako jesu, ko je kriv, u kolikim gubicima je to javno preduzeće, pre nego što je bilo podeljeno.

Ko je zbog toga kriv, Srbija, građani, javnost i ja kao predstavnik SRS i moje kolege, mi to hoćemo da čujemo, to je posao vas u Vladi, da štitite Vladu, da štitite državu, a ne da štitite sopstvene političke položaje i stranke, da štitite javne interese i da štitite državu.

Mi tako razumemo državu i tako razumemo politiku. tako bi se vladali da sedimo tu gde ste vi, ali daće Bog, dobićemo priliku jednog dana, bliže se izbori, ali dok ste tu gde jeste, pokušajte da se ponašate drugačije od njih.

Ta politika koju namećete, politike evropskih direktiva, to je za Srbiju sofisticirano, čista apstrakcija. Znate li o čemu oni razmišljaju da utrostruče prihod po zaposlenom u železnici. Da li znate šta je to za nas? Da utrostruče prihod po zaposlenom u železnici, da 50% smanje emisiju SO2, presiju na vazduh, a koliko, kažite mi vi, imate dizel lokomotiva imate u tom svetu? Oni su nezadovoljni svojom železničkom infrastrukturom, traže da se ona unapredi i uštedu energije u skladu sa principima energetske efikasnosti.

Zamislite sada te principe to što piše u njihovim osnovama zakona, mi u Srbiji usklađujemo sa tim i kao noj glavu u pesak smo zabili, sve je super, sve je lepo.

Jednostavno, to nije tako. SRS je dužna da javnosti to kaže, da stvari ne stoje tako. Voleli bi smo da je drugačije, a 1991. godine smo pisali politički program, Vojislav Šešelj ga je pisao, koji je tražio da u železnicama ima nešto što danas u Srbiji još uvek nije obezbeđeno.

Govorite o jednoj vrlo opasnoj temi, kako to ulazimo u restruktuiranje javnih preduzeća, da li neko o njih zna šta je strategija restruktuiranja javnih preduzeća, šta je državni strateški, nacionalni interes, šta država ne sme da pusti u privatni sektor, a šta sme, sa bezbednosnog , sa finansijskog ili bilo kog drugog aspekata i govoriti o ovom zakonu, jer ovo su poslovi od opšteg interesa.

Da li mi smemo tek tako da pišemo zakone, pa će za tri dana zakon o svojini, pa će opet prenos nadležnosti. Da li se tako uvode u javni sektor tržišni principi? Ne. To se tako ne radi, ali ova država već 10 godina pliva u haosu i sve je moguće, ali predsedniku je bitno da je regionalni lider, on je predsednik građana i zapadnog Balkana, njega svi vole i podržavaju, to je bitno, to je naš najveći problem u Srbiji.

Dalje, gospodine ministre, šta je ovde još sporno, nikada ovlašćenje direkcija nisu mogle da budu problem, i u prethodnom zakonu da je bilo bolje da se stvari na železnici menjaju. Imali smo ministarstvo, imali smo kako se zove sektor za železnicu, bilo je prostora i tehničkog kapaciteta da se pišu podzakonski akti i sve ono, i šta je bio problem, da se zakaže vanredna sednica i da se donese odluka ili bilo kakav dokument koji će omogućiti adekvatno restruktuiranje, ne samo železnice , bilo čega drugog. Kada se nešto hoće i kada se nešto razume da je nacionalni strateški interes, onda tu ne može da bude problema.

Kako je moguće da napišemo u zakonu, piše u jednom članu, mislim da je član 16, da će se, sada parafraziram, stvari koje se odnose na bezbednost u železničkom saobraćaju definisati u skladu sa zakonom kojim se reguliše bezbednost taj zakon u radnoj verziji. Svi ćemo biti u vakumu, a sa jedne strane problem, ovlašćenje direkcije nema regulative, a ovamo ćemo u zakonu da napišemo da će nešto da regulišu propisu koji su u radnoj verziji.

Zakon o bezbednosti u železnici, u radnoj verziji a nije još ni u Vladu došao, nije prošao Vladu, a kamo li Skupštinu. Šta će biti ko će snositi odgovornost ako se u tom vakumu desi nešto, ne daj Bože, ali to je slika i prilika Vlade. Ovo je atmosfera u ovom sektoru koja na najbolji način ocrtava i oslikava sliku vlasti koju Srbiju teroriše 10 godina poslednjih, politički.

Tome mora da se stane na put, Srbija mora da promeni put. Ove evropske integracije , fantazije i tako dalje, to više ne pije vodu i narod to više neće da sluša i to ne može da nam promeni život, ministre.

Ne može Angela Merkel da nam podigne prosečnu brzinu na pruzi sa 40 na 100, to moramo da uradimo mi, ali treba da volimo sopstvenu državu i da ponešto znamo i to je dovoljno. Srbija ima resurs, ima mogućnosti i vratiće nam se višestruko to. To je politika SRS i Vojislava Šešelja, nema puno filozofije. Volimo državu i hoćemo da radimo. Od građana tražimo za to podršku. Da bi dobili podršku, moraju sa Vladom koja je aktuelna, i koja to radi već 10 godina, da raskrste i mi se nadamo da će se to desiti na sledećim izborima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre ponovio bih stav SRS koja je i u načelnoj, a i u današnjoj raspravi izneo gospodin Paja Momčilov, a to je da mi smatramo da ne postoje razlozi da se ovaj zakon usvaja po hitnom postupku, a boga mi, nismo baš čuli adekvatne i argumentovane razloge koje ste vi kao predstavnik ministarstva ili vaši saradnici izneli da bi ste nas u opravdanost ovakvog jednog poduhvata ubedili.
Ako otvorite Poslovnik Skupštine Republike Srbije videćete šta su razlozi i pod kojim se uslovima usvajaju zakoni po hitnom postupku. Prihvatio sam činjenicu, radikali su prihvatili činjenicu da ste oba poslali u proceduru po hitnom postupku i videli smo u zakonu šta su vaši saradnici, pretpostavljam da ste vi niste bavili, napisali šta su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku. Tu gospodine ministre piše, prva rečenica je: "radi što hitnije primene odredaba ovog zakona koji se odnose" itd, "neophodno je da se po hitnom postupku donese zakon". Onda dođete do člana 46, za koji sam ja predložio da se briše, i vidite da obavezujete sebe i svoje saradnike da podzakonske akte donesete za godinu dana. Gde je tu hitnost?
Ne pričamo mi o ovom zato što imamo pozitivno iskustvo sa Vladom u koju ste vi ušli pre par meseci ili par nedelja, sasvim je sve jedno, mi znamo igrače. Ova skupština je 2009. godine usvojila zakon na koji vaše kolege iz Vlade još uvek nisu donele podzakonske akte.
Šta ste vi napisali u obrazloženju, vi ili vaši saradnici, sasvim je sve jedno? Kažete da se amandman ne prihvata, onda se nastavlja: "međutim, to ne sprečava Ministarstvo zdravlja da i u kraćem roku donese podzakonske akte potrebne za sprovođenje ovog zakona (što će ministarstvo i uraditi)". Mogli su da stave zarez, pa da napišu – majke mi. To ima toliku težinu. Ne kažemo da vas nešto sprečava, ali je ovde problem što vas ništa ne obavezuje da to donesete u roku kraćem od godinu dana. Vi nas ubeđujete gospodo iz ministarstva, iz jedne političke stranke koja učestvuje u vlasti, da ćete se posle letnje pauze baviti zakonom i podzakonskim aktima? Pa, kampanju ste već počeli, koga briga za ovo posle ove pauze.
Pogledajte dokle ste otišli u sledećem zakonu, o kome će se kasnije raspravljati. Ovde piše da će Republički fond uskladiti statut i doneti podzakonske akte do 1. januara 2013. godine. Vi ste ovo po hitnom postupku poslali u proceduru?
Ja vam kažem, u 2009.
Kažem vam, od 2009. godine određeni zakoni čekaju na podzakonske akte da bi se primenjivali. Gospođo, pošto se ceo dan tu smeškate, pretpostavljam da vam je smešno. Kad se niste smejali, onda ste sa gađenjem gledali i slušali pojedine poslanike, a mi bismo zaista voleli da ste se tako odnosili prema aferama koje se vezuju za vaše ministarstvo, za bivše ministre i kolege, od citostatika pa do vakcina za svinjski grip. Da ste se tamo malo više tako rigorozno i sa gađenjem odnosili prema pojedincima, verovatno danas u Srbiji, dok se vi iz ministarstva smejete, ne bi kukali pacijenti, ne bi kukali lekari i ne bi kukao budžet Republike Srbije.
Šta ste stavili u stavu 2. ovog člana koji se tiče na sledeći zakon, a vezan je za ovu temu o kojoj govorim? "Donošenje propisa iz stava ovog člana, do donošenja propisa primenjivaće se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom". Šta će biti ako su u suprotnosti? Koji će se propisi do 2013. godine primenjivati?
Pokušao sam, gospodine ministre, da budem slikovit, na šta ste pristali, u kakvo društvo da uđete. Ali, u ovoj državi je sve moguće, gospodine ministre. Moguće je, gospodine ministre, da šiptarski teroristi pucaju na Srbe na severu Kosova, da u sred Srbije, uz pomoć NATO pakta i EU pokušavaju da uspostave granicu i carinu, a mi, gospodine ministre, u Skupštini po hitnom postupku raspravljamo o zakonu kojim će muškarci postajati žene, žene postajati muškarci i to o trošku države. Kako reče jedna koleginica malo pre – skaradno. Zahvaljujem.

Gospodine Stankoviću, evo vezano za ovaj, pošto ste se samo meni lično obratili, pretpostavljam, zato što smo zemljaci, drago mi je naravno zbog toga, al i rekli ste nešto gde su naši maniri kritika. Naša obaveza je da ovde pravimo kritiku, bez dobre kritike, pretpostavljamo treba da se izradi i smisleni zakon. Ovde su maniri obećanja nekih drugih, odnosno obećanja maniri nekih drugih, a kako i Srbija i svi mi u Skupštini prolazimo sa njihovim obećanjima i poštovanjima tih obećanja koje su davali građanima od akcija pa na dalje to i vi i ja dobro znamo.
Što se tiče obećanja, to kad izađemo napolje možete da mi obećate da ćete da dođete na jug Srbije u vaš kraj i u moju Surdulicu i da obiđete tu jad i čemer i da vidite kakva je situacija u zdravstvu dole i da pomognete ako zaista hoćete. Nemojte da nam obećavate da ćete da sprovodite zakon, zakoni se sprovode zato što napišete jasno i precizne norme.
Znači, normativni deo teksta zakona mora da bude kvalitetan, to je nama garancija da ćete da sprovodite. A to što ste spremni da nam narativno obećate zašto niste bili spremni da ugradite u zakon. Zašto u zakonu niste napisali da ćete za dva meseca doneti pod zakonske akte? Što je bilo problem ako ste toliko sigurni u primeni i pisanju tih pod zakonskih akata. Niste bili sigurni i mi imamo prava da sumnjamo i iz tih sumnji rađa se naša obaveza prema kritici i kritikujemo vas zbog toga i kritika je bila na mestu. Prema tome, nema ništa od obećanja nego jasne norme koje su garancija sprovođenja i primene zakona i donošenja pod zakonskih akata koji će obezbediti adekvatnu zdravstvenu zaštitu u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo tražili ovim amandmanom na član 7. a on se, inače, odnosi na izveštavanje o sprovođenju strategije između programa koje Ministarstvo podnosi Vladi na usvajanje. Tražili smo, da pored ostalog, ovim izveštajima o budžetu i bilansni pokazatelji u proizvodnji energenata, uvozu i izvozu, kao i finansijski pokazatelji poslovanja privrednih subjekata u energetskom sistemu.
Vrlo je interesantan odgovor Vlade, da se ne prihvata iz razloga što se vrste podataka navedene u amandmanu nisu sadržane u strategiji programa. Mi znamo da nisu sadržane, ali na osnovu činjenja koja su definisana strategijom i programom, nastaju neki bilansi i nastaju neki rezultati. Vi ste nas sve potkačili činjenicom da se kroz neki drugi izveštaj to daje vladi na uvid, i kroz neke druge podatke. Mi sad nismo tražili ove bilanse računovodstvenog karaktera, kao što se podnosi nekim drugim da li agencijama ili institucijama. Jako bi bilo bitno da kroz te podatke na kojima smo insistirali, vidimo kako to vi sprovodite strategiju i kakvi su rezultati.
Mi smo jednom ovde ministru rekli, kredibilitet svakog njegovog predloga u budućnosti zavisi samo od onog što je ostavio iza sebe. Danas kad pogledate, vama ću da se obratim, zato što ministar nije tu, naravno, ne uzmite mi za zlo, kad pogledate bilanse i šta su rezultati koji su trebali da se daju već u ovom vremenskom periodu od usvajanja strategije do 2015. godine. Rezultati su poražavajući. Ne stavljam ja to nikom od vas personalno na teret. Nemam nameru to da uradim. Svestan sam zaostavštine 90-tih godina kad je sektor energetike u pitanju.
Ti loši rezultati su uticali ne samo od lošeg koncepta koji je definisalo tadašnje državno rukovodstvo. Tad smo imali ratove, imali smo sankcije, imali smo agresiju i bombardovanje i rekao sam juče kad smo govorili o Agenciji za energetiku, energetska politika se vodila iz nužde. Onda su došli genijalci na vlast i prijatelji sveta koji su ovde obećali novac i revitalizaciju energetskog sektora. Kad danas pogledate rezultate, nameće se jedan zaključak, strategija, planovi, programi, za vlade od 2000. godine na ovamo, bili su samo deklarativnog karaktera i potpuno neobavezujući. Njih zakoni nisu obavezivali, pa kako bi ih obavezivali nešto što nema snagu ili teret zakona.
Ako je neko u ovoj zgradi, u ovoj sali, u ovoj skupštini u sazivu od 2008. godine insistirao na strateškim i planskim dokumentima, o neophodnosti posedovanja tih dokumenata, to je bila SRS. Od prostornih planova lokalnog do nacionalnog karaktera i nekih drugih razvojnih dokumenata koji proističu iz tih dokumenata ili se na njih oslanjaju. Na kraju krajeva, i ovu strategiju o kojoj pričamo sad, moraćete da usklađujete sa prostornim planovima i nekim drugim razvojnim dokumentima. To nije sporno. To nekog u Vladi mora da obaveže. Neko u Vladi mora konačno da počne da sprovodi ono na šta se kroz papire obaveže. Danas kad govorimo o strategiji, kad govorimo o programima, kad govorimo o planovima, evo ih ovde pišu, dve trećine vremena od kako je ova strategija je usvojena, gotovo je prošlo.
Izanalizirajte bilanse, izanalizirajte stanje u sektoru energetike u Srbiji. To sam govorio i u načelnoj raspravi. Tu je definisano pet osnovnih prioritetnih programa. Da li ste u realizaciji ovih programa izveštavali Vladu, Skupštinu, sasvim je svejedno, javnost? Ali, bilo bi vrlo lepo da saldiramo i podvučemo crtu, pošto, evo, i mandat ovoj Vladi je na izdisaju i ko zna da li ćete sutra sedeti tu gde sedite danas, pa da podvučemo liniju i da kažemo šta ste vi to uradili. Šta ste vi sproveli od strategije za vaš četvorogodišnji mandat? Pošto je problem da bilanse ugradite u ove izveštaje, evo, čak i prihvatamo - ne može, to ćete kroz nešto drugo. Ali, pogledajte, recimo, prvi prioritet kontinuiteta tehnološke modernizacije postojećih energetskih objekata, sistema i izvora itd. To se odnosilo na revitalizaciju termoelektrana, hidroelektrana, da ne čitam dalje, znate već šta su izvori itd.
Zašto je to u vremenu iza nas služilo? Evo, gospodine Mrakiću, pljačka i kriminal, evo ih ovde dokumenti. Tužilaštvo, EPS, svi su upoznati. To stoji. Kategorija revitalizacije je služila uglavnom za to, za zloupotrebe kroz javne nabavke. Žalosno je što se oni koji su u ovome učestvovali nisu rukovodili opštim javnim interesom, zaista revitalizacijom energetskog sektora, nego su svemu tome ugrađivali svoj kompanijski, privatni, lični ili stranački politički interes. To je problem i nema izgleda da se to promeni i da bude drugačije. Neću ovako da govorim, a mogu da vam govorim konkretno i brojke i podatke, živim u sredini koja je u tom smislu vrlo interesantna. Ako ste zainteresovani, mogu i to da vam kažem posle.
Imate drugi prioritet – racionalna upotreba kvalitetnih energenata, povećanje energetske efikasnosti. Smatram se potpuno kompetentnim, jer sam živeo i bio predsednik skupštine opštine koja je prva od 10 opština u Surdulici koja je kroz projekat međunarodnih finansijera obnovila kroz projekat energetske efikasnosti osnovne škole u smislu stolarije, podova, grejanja itd. Razumeli smo kakav je značaj i kakav je smisao, jer ako danas zamenite prozore i stolariju, za pet godina ćete toj školi manje grejanje da plaćate. To je politički koncept SRS. Da li mislite da se neko u ovoj ekipi rukovodio time u poslednjih 10 godina? Niko, ali apsolutno niko, ne interesuje ih.
Da ne govorim o podizanju svesti o energetskoj efikasnosti, i to sam vam rekao. Šta je sa uvođenjem nečega što bi predmet trebalo da predstavlja u školama, pa da decu naučimo šta je to energetska efikasnost? Zašto treba da isključi punjač za telefon iz utičnice kad napuni telefon? Vi pričate bajke o obnovljivim izvorima energije, evropskim direktivama, mleko i med sve. Život prođe pored nas u ne znam ni ja čemu.
Evo, dolazimo do ovih famoznih prioriteta korišćenja obnovljivih izvora energije. Tu, gospodine Mrakiću, čini mi se da ste dosta upoznati sa tim stvarima kako se odvijaju u Srbiji. SRS vas poziva i apeluje da se suprotstavljate lobijima, da ne date da šenluče i harače po Srbiji, da ne podređuju interes srpskog energetskog sektora svom ličnom interesu, partijskom interesu, pojedinačnom ili grupnom kompanijskom, sasvim je svejedno. Gospodin Milan Nikolić je malopre o tome govorio, nije to baš tako kako piše u dokumentima. Kada uporedite katastar malih hidroelektrana na papiru i u stvarnosti, u velikoj meri odstupaju zato što su ga pravili ljudi koji nisu baš obišli, prošli sve i videli kako stoji, ili ga koriste ljudi koji hoće da ga izmene onako kako njima odgovara.
Vi ste dužni da branite ovaj interes Srbije zato što sedite na mestu na kom sedite. SRS vas na to poziva. Vi možete, ne vi lično, ali kao Vlada da pokažete vrhunsku političku neodgovornost prema vremenu u kome živimo, ali to nemate prava da ostavite generacijama koje dolaze posle vas, jer vi ni energetske ni ekonomske pretpostavke niste ostvarili i niste rešili da u narednom bliskom periodu počnu da se menjaju stvari kad je u pitanju energetika. Onda imate vanredna ulaganja u nove elektroenergetske izvore itd. Dok ne rešite da Srbija dobije ekonomsku cenu energije, a ne političku i socijalnu, nema investiranja. Neće da nam daju kredite zato što ne možemo da se finansiramo, zato što ne možemo da učestvujemo u svemu tome.
Dok pričamo mi o kapitalnim, intenzivnim, energetskim i infrastrukturnim projektima, mi nismo u stanju za 10 godina, otkako su došli na vlast i pričaju o evropskim direktivama, da zamenimo brojila. Srbija je morala da prepozna posao u zameni brojila. Srpska elektronska industrija je mogla da nađe svoj interes u svemu tome i nikada SRS ne bi rekla - nemojte da uzimate za to kredit. Osvojena su brojila, u mojoj opštini su osvojena. Nemam nameru bilo koga da branim. Firma koja je napravila to brojilo danas je u stečaju, radnicima se duguje, štrajkovi su itd. Ali, u jednom trenutku "Mačkatica" je napravila neko brojilo. Država je imala interes to da podrži, upetljali su se stranci, upetljali su se tuđi interesi, lobi, javne nabavke itd. To je obesmišljeno, to je bio milionski posao od kog je država mogla da ima interes i da koristi to kao ekonomski zamajac, da sutra ta brojila izvozi, da ne bude u potpunosti energetski zavisna. Pa ako već uvozimo naftu i gas, možemo da izvozimo brojila, dovoljno pameti imamo za to, ali nema pameti u onima koji donose političke odluke i nema političke volje da se država sređuje. Zato SRS smatra da sa ovom politikom mora da se raskine na narednim izborima.
Da li ste slušali početak sednice? Da li možete da steknete utisak da postoji vlast u ovoj državi? Svi su sad opozicija, kako su izbori blizu svi su opozicija, a ja pričam - život prolazi pored nas. Ovo je jedna od naših razvojnih šansi i neka svaka strategija, i buduća koja se donese, i vama i svima, bude nešto što nas obavezuje, a ne stvar da se pohvalimo i da papire, statistiku kako smo nešto usvojili od zakona do strategije, pa nam ide nacionalni program integracija, i dok mi zakone i strategije usvajamo, oni nam jedan za drugi novi zahtev ispostavljaju. Pa kad ode Goran Hadžić u Hag, onda je problem priznavanje nezavisnosti KiM, a mi ovde uživamo u bajkama i mislimo da smo sve stvari rešili.
Neću više da trošim vreme svojoj poslaničkoj grupi, za kraj samo želim da kažem da energetski sektor u Srbiji, na osnovu strategije i svih dokumenata koji su usvojeni u periodu ispred nas, nije ni trećinu doživeo ono što je trebalo da doživi, nisu ispunjeni preduslovi, ni ekonomski, ni energetski, i mi se bojimo da dok god u Srbiji ova politička garnitura bude odlučivala Srbija perspektivu ne može da očekuje. Hvala.

Kratko ću. Mislim da ideja predlagača nije loša. Ideja predlagača ovog amandmana je dobra, s tim što smo mi ovde u obrazloženju, odnosno ovo Mišljenje Vlade dobili, gde u stvari ispod člana 26a, gde je trebalo da piše član, odnosno Predlog, stoji obrazloženje kojim se amandman odbija. Razumeli smo šta je gospodin Stamenković hteo. Čini mi se da predlagač možda ima osnova da odbije ovo, ali u celosti nisu razumeli poruku, ideju i zamisao onoga ko je predložio amandman.
Što se tiče naknada koje bi bile prihodi lokalnih samouprava, ovde suština nije u tome da li postoji regulativa, već se te naknade ostvaruju. Ona u državi postoji, ali je problem što to nisu prihodi lokalnih samouprava. Ova materija reguliše se uredbama Vlade. Svaka uredba Vlade, koja se odnosi na korišćenje, odnosno naknadu za korišćenje voda ili bilo čega drugog, pisao je Mlađan Dinkić jedno vreme, posle neki drugi ministri. Svaka uredba se završava, znate kakvim članom? Ovo su prihodi budžeta Republike Srbije. Znači, nijedan jedini dinar koji se, istina, kroz regulativu ubire u Srbiji od javnih preduzeća, ne vraća se u lokalnu samoupravu.
Ideja ovog amandmana je dobra, zato što lokalne samouprave i lokalne zajednice trpe eventualno, ili "štetu". Čini nam se da to niste razumeli, porazmislite dobro, jer ne postoji zakonska regulativa koja ovo reguliše na ovaj način da se deo sredstava od naknada vrati u lokalnu samoupravu, kako bi se tim sredstvima rešavali konkretni problemi, odnosno projekti. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS zaista neće osporavati personalni kredibilitet nijednog čoveka koji se nalazi na spisku ove odluke, ne zato što oni to možda ne zaslužuju, nego zato što je to u ovoj situaciji, u ovom slučaju manje bitno od onoga o čemu ćemo mi kao težište priče da govorimo. Mislim da je i prethodni govornik dotakao nešto što otvara u najvećoj meri pitanje šta se ovde dešava i zašto se ide ovako kako se ide?
Ono što takođe hoćemo da kažemo jeste da ljudi iz struke gospodina koji treba da bude predsednik ovog saveta, sa profesionalnog aspekta, zaista ne osporavaju i SRS smatra da kada je sektor energetike u pitanju, suština problema u ovom trenutku sada nije u agenciji, nego je u ministarstvu, odnosno u Vladi koja je svojim odnosom prema sektoru energetike sa jedne strane indolentnošću, a sa druge strane bahatošću i nekim uzurpatorskim postupcima gotovo marginalizovala ili potpuno obesmislila rad i smisao u stvari postojanja ove agencije.
Prvo što je za SRS sporno jeste naš principijelni stav koji se odnosi i tiče se agencija koje ste osnivali. Mi smatramo da smo i u ovom sektoru i kroz ovu agenciju u stvari taoci bolesne evrofanatičke koncepcije zato što su agencije u Srbiji osnovane, ne zato što imaju svoj smisao ili su one koje su osnovano opravdale smisao svog postojanja, u Srbiji su se agencije formirale zato što je to uobičajena praksa u EU. U Srbiji one nisu dale nikakve rezultate i efekte. Ono što je dobro jeste da su pojedini članovi Vlade počeli da dele mišljenje SRS, a to je da su agencije neustavna kategorija, s tim što ti ljudi koji osporavaju javne agencije zaista nemaju kredibilitet da to rade zato što učestvuju vlasti koje su agencije promovisale, koje su im omogućile da rade i koje ni jednim svojim aktivnostima ili delovanjima nisu opravdale smisao svog postojanja.
Ova agencija, gospodine ministre, za razliku od drugih agencija, ne finansira se direktno iz budžeta Republike Srbije, ali to ne znači da je ne finansiraju građani Republike Srbije. Ona, zbog usluga koje pruža, delatnosti koje ima i delatnosti koje će joj biti poverene kroz novi zakon, u principu, naplaćuje usluge koje će se u krajnjem ishodu i krajnjoj liniji preslikati na potrošača, tako da će,u principu, opet građani kroz plaćanje nekih drugih roba i usluga finansirati ovu agenciju.
Ono što treba reći kada je ova agencija u pitanju jeste da nisu bahati kada je novac u pitanju i da su sredstva koja su trošili u prethodnom periodu bila manja od onih koja su projektovana. Isto tako je tačno da su efekti njenog delovanja i smisao postojanja i funkcionisanja upravo manji od onoga koji su trebali da imaju, odnosno koji je ta agencija trebalo da ima i da da.
Sada dolazimo do onoga što ovde predstavlja suštinsko pitanje. Zašto, gospodine ministre, ne čujemo od vas, kao predstavnika Vlade, zašto se agencija bira po starom modelu usred rasprave o novom zakonu o energetici? Pogledajte šta piše ovde u obrazloženju: "Kako je predsedniku i članovima Saveta istekao prvi mandat, predlaže se izbor za nesmetano funkcionisanje agencije.
(Predsednik: Gospodo poslanici, molim samo malo tiše, da bismo mogli da čujemo gospodina Stevanovića.)
Najpre, gospodine ministre, mandat ovom savetu je istekao. Mogli ste da birate agenciju, odnosno savet neposredno po isticanju tog mandata. To je jedna stvar. Druga stvar, gospodine ministre, pogledajte šta nas je u izveštaju obavestila Agencija, čije članove Saveta danas birate. Od sredine 2009. godine Agencija funkcioniše bez dva člana Saveta. Sada zamislite kredibilitet odluka koje su doneli, zato što je umesto pet o tim odlukama odlučivalo troje ljudi, pa im za odluku više nisu bila potrebna tri glasa nego samo dva, ako ih je i bilo. Vi nas sada ubeđujete kroz ovo obrazloženje da se ovo mora desiti kako bi oni nastavili nesmetano funkcioniše.
Vidite koliko kroz neke banalne stvari vi potvrđujete priču i konstataciju SRS da je ova evropska politika u Srbiji obesmislila sve. Vi više nemate smislenu sprovedenu jednu jedinu proceduru, pa da se bar postidite, da napišete ovakve stvari u obrazloženju. Jok! Nas zaista interesuje do kada će to da ide
ovako? Nadamo se do sledećih izbora. To vas ne amnestira, ne oslobađa odgovornosti da se drugačije ponašate u narednih šest ili sedam meseci.
Još jednom pitam, gospodine ministre, vi ste sticajem okolnosti dobili ovo kao vašu nadležnost, kao vaš resor, ali vas pitam zašto 2009. godine nije popunjen Savet Agencije, kako bi bio legitiman, kako bi imao legitimitet, kako bi odluke koje donose, jer one nisu ni malo nevažne, imale svoj pun značaj i smisao? Zašto nas sada ubeđujete da je ovo neophodno da bi Savet Agencije funkcionisao u punom svom smislu i sastavu?
Novi zakon, o kome raspravljamo, gospodin Aligrudić je to rekao, predviđa nešto što vi vrlo mudro eksploatišete u medijima, a to su javni konkursi. Pogledajte koliko bedno i na perfidan način bežite od toga, zato što javni konkursi, kakvi god da su u vašim rukama, insistiraju na određenom vidu javnosti i transparentnosti. Pogledajte koliko perfidno hoćete od toga da pobegnete zato što mora da se formira komisija, da tu da i Vlada svoje predstavnike i struka da da svoje predstavnike, pa da ta komisija izabere, u skladu sa određenim principima, članove Saveta ove agencije. Jedan od zadnjih članova ovog zakona kaže da sve radnje koje su se preuzele po starom zakonu, važiće i posle usvajanja novog zakona o energetici.
Nadam se da ćemo, gospodine Mrkonjiću, čuti šta vi mislite o tome. Ne stavljam to vama na teret, možda vi nemate veze sa ovim, možda je neko drugi u Ministarstvu kriv zbog svega ovoga, ali ako je politika uzrok ovom problemu, onda zaista zaslužujemo odgovor –šta je problem, ko je problem i gde je iniciran ovaj problem?
U obrazloženju dalje piše da je Agencija za energetiku u potpunosti ostvarila ciljeve radi kojih je i osnovana. Ponavljam, ne želimo da osporimo kredibilitet ljudi iz Agencije, ali ne mislimo da je ovo tako. Evo zašto, gospodine Mrkonjiću. Danas, kada se bavite analizom energetike u Srbiji i kada imate jedan kritički odnos prema stanju energetike u Srbiji, jedan od prvih problema jeste politika cena, a politiku cena u sektoru energetike u pravo vodi ova agencija. Zašto je problem politika cena? Zato što cene u sektoru energetike nisu ekonomska kategorija nego su, pre svega politička i socijalna kategorija. Onda ta agencija, koja se bavi tim cenama, ne može da kaže da je opravdala smisao svog postojanja i funkcionisanja.
Šta je tu problem, gospodine ministre? Politika cena koju u sektoru energetike danas imamo nije ekonomska, nije obezbedila u Srbiji poslednjih 10 godina ni prostu ekonomsku reprodukciju, a kamoli nešto više. To je svakoga u sektoru energetike uskratilo za investicije, za revitalizaciju, za nove projekte, za ulaganja, za sve ono što su vam ovi evropski dušebrižnici projektovali kroz razne strategije i dokumenta poslednjih 10 godina. Ne znamo ni koliko su strategija i dokumenata usvojili. Kad saldirate i kad pogledate šta u Srbiji sektor energetike danas podrazumeva, zaključak je duplo golo. Zašto, ministre? Zato što njih ništa ne obavezuje, jer da ih nešto obavezuje, danas ovu tačku ne bismo raspravljali nego biste sačekali da se usvoji novi zakon o energetici pa, u skladu sa novim zakonom o energetici, po novim pravilima birali Savet Agencije za energetiku.
Šta je sa energetskom efikasnošću, koja je na neki način u rukama ove agencije, na kom nivou je danas u Srbiji? Potpuno neefikasno. Šta je sa potrošnjom električne energije? Potpuno neracionalno. U priči o zakonu o energetici smo rekli – struktura potrošnje energenata u Srbiji je potpuno neracionalna. To se poslednjih 10 godina , uz sve evropske priče i sva evropska prijateljstva, ni za jednu jotu nije pomaklo napred.
Gospodine ministre, šta je sa restruktuiranjem? Obraćam se vama zato što sedite tu ispred Vlade, ali pitanja su za Vladu i nosioce politike u poslednjih 10 godina. Za 10 godina samo su NIS privatizovali i to je dalo određene rezultate – uvođenje principa korporativnog upravljanja je pokazalo da ima svoj smisao. Iz jedne godine u kojoj ste bili i poslovali sa gubicima, u narednoj godini poslovali ste i ostvarili dobit. Uvođenje privatnog kapitala i privatnog novca u ovom sektoru zaista ima smisao.
Kome je to smetalo poslednjih 10 godina? Onima koji su 10 godina vodili ekonomsku politiku, a pored ostalog, odnosno u okviru toga i energetsku politiku ove države.
Svesni ste da su 90-te godine kada je energetski sektor u pitanju bile vrlo nezahvalne. Kada smo bili pod sankcijama ovih evropskih prijatelja aktuelne većine nije bilo prostora ni za investicije, ni za revitalizaciju, ni za razvoj tržišta, niti za razvoj izvoza, niti za razvoj uvoza. Kada je sektor energetike u pitanju, 90-ih godina, sve je rađeno iz nužde i tačku na tu nuždu stavilo je bombardovanje EU i NATO pakta.
Sada se postavlja pitanje – šta se dešavalo posle toga i zašto energetski sektor nije doživeo promene, reforme i restrukturiranje koje su nam gospoda, došavši na vlast 2000. godine, obećala? Danas slušate o standardima, o direktivama, o vrednostima, a kada se okrenete i osvrnete oko sebe vidite da je sve duplo golo. Ono što je problem za SRS jeste da za 10 proteklih godina od kako su došli na vlast nisu stvorili ni ekonomske, ni energetske pretpostavke da se ovaj sistem energetike promeni. Ali, ajde što to oni nisu stvorili i uradili za vreme njihovog mandata, zbog činjenice da ovo nije ostvareno ni oni koji posle njih dođu narednih pet ili 10 godina vidljive promene u energetskom sektoru neće moći da urade.
Znate zašto je problem? Zato što to nisu prepoznali kao jednu od razvojnih šansi Srbije, zato što Srbija ima interes da se bavi ovim, jer će paralelno to da podržava razvoj privrede i ukupnog ekonomskog rasta i obrnuto, Srbija je energetski potpuno zavisna država. To je bio glavni motiv da se stvari u sektoru energetike menjaju. Uvozno smo potpuno zavisni, ali i u ovom sektoru odnos prema uvozu imaju kao i u ostalim privrednim sektorima. U ovoj državi je lakše uvoziti nego proizvoditi nešto. Posao se tu lakše završi, lakše je kupiti i završiti posao sa par ljudi koji predstavljaju određeni lobi, nego se mukotrpno baviti revitalizacijom i obnavljanjem. Zato mora da se raskrsti sa tom politikom. To je politika koja je otrovala i energetski i ekonomski i svaki drugi sistem i segment ovog društva i države i sa njima mora da se raščisti na sledećim izborima, jer jedino sa njima izvesna je agonija.
Malo pre sam rekao, gomilu dokumenata su doneli i usvojili. Izanalizirajte šta je ostvareno i sprovedeno iz tih dokumenata, pa izanalizirajte kakva su mišljenja davali ljudi iz Agencije za energetiku. Ljudi iz Agencije za energetiku vam govore i upućuju vas na gomilu zakone koje morate da menjate da biste uspostavili tržišnu politiku, tržišne principe u sektoru energetike. Vi kada usvajate te zakone ubeđujete nas da su oni kvalitetni, evropski i dobri i da će oni obezbediti nešto novo i nešto bolje. Vrtimo se u krug kao mačka u džaku.
Šta je sa elektroenergetskom infrastrukturom? Tu je donet znate koji dokument – Strategija perspektivnog razvoja prenosne mreže do 2020. godine, doneto 2007. godine. Ministre, ako ste imali priliku da se u tom ministarstvu upoznate, kažite nam šta je od toga sprovedeno? Šta je u tom kontekstu urađeno, koliko je obnovljena ili proširena energetska infrastruktura u Srbiji za poslednjih pet godina, ne mora da bude za 10? Od svih onih projekata koje su navodili, od budžeta pa do raznih strategija, ova vlast će moći da se pohvali samo sa jednim, a to je brana "Prvonek" kod Vranja. Zamislite ironiju i apsurd, drago mi je što je na jugu Srbije, ali pogledajte sada ovo. Njena ukupna snaga je ispod jednog megavata, a njena pumpna postrojenja u sistemu vlasinskih hidroelektrana na Lisini troše 23 megavata. Koliko je to malo i koliko je to beznačajno? To je slika i prilika 10-godišnje vlasti evropskih snaga.
Gospodin Aligrudić se malo pre pita zašto rokovi 60 dana, zašto ne adekvatni rokovi? Zato što se i ovakve pojave danas u Srbiji dešavaju, a odnose se na sektor obnovljivih izvora energije, onoga što je najinteresantnije za perspektivu i budućnost. Da dođe kompanija i kaže – izvolite projekat, tražimo saglasnost, da gospoda iz ministarstva ili iz nadležnih institucija prelista projekat, pa vidi da je projekat dobar i smislen, pozovu svoju ekipu koja je na terenu i kažu im – idi tamo i kupi njivu iznad te. Ti dođu i kupe njivu iznad te, pa oni podnesu sličan projekat i oni koji odlučuju saglasnost daju svojoj ekipi ili nameravaju da daju. To su pojave koje dominantno oslikavaju i govore o sektoru energetike danas u Srbiji.
Da ne govorim o katastru mini hidroelektrana itd, koji papirološki i na terenu potpuno ne odgovara situacija jedna drugoj, da ne govorim o tome koliko u ministarstvima, koliko nadležnim državnim organima postoje ljudi koji nisu imuni na uticaje pojedinih grupa, pojedinih ljudi ili pojedinih finansijskih lobija danas u Srbiji. I ova agencija za energetiku, kukaju ljudi kako im stručne ljude otimaju kompanije koje se pojavljuju u Srbiji i bave se sektorom energetike. Kako ćete da ih zadržite, kako ćemo te ljude da zadržimo, kako domaću pamet da zadržimo da radi za ovu državu, za interes energetskog sektora ove države i ovog društva? Čime ste ih motivisali da to urade, kakav ste im vi kao vlast primer dali? Tako što u sred rasprave o zakonu o energetici prekidamo taj zakon, da po starom zakonu usvojimo novu komisiju, odnosno novi savet Agencije za energetiku kako bi funkcionisao, jer novi zakon donosi nove odgovorne i koliko-toliko u ovom segmentu transparentne procedure.
Zato što ste takvi, zato nam ovako u državi i društvu ide. Mi ponavljamo, SRS ovo neće podržati zbog načina na koji ovo gurate pred nas poslanike i verujemo da će ovo biti još jedan razlog zbog kojeg će građani sa vama da raskrste na sledećim izborima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo pre je jedan od kolega poslanika rekao da očekuje da bi bilo dobro da se više priča o ovom zakonu. Postavlja se pitanje da li ovaj i ovakav zakon zaslužuje da se o njemu priča, možda ne zato što je zakon toliko loše napisan. Ne bih želeo da u ime SRS potcenim trud bilo kog ko je u pisanju ovog zakona učestvovao, ali za SRS najveći problem i najsporniji su oni koji ovaj zakon treba da sprovode.
Uvažena gospodo iz Vlade, nije ovaj zakon koji menjate i koji će stupiti van snage kada se usvoji ovaj biolimit i problem da se sektor energetike u Srbiji menja, problem su bili maniri i politička volja onih koji su bili obavezani da zakon sprovode. Vi to dobro znate da je to tako. Zbog toga smo skeptični sa prespektivama izvesnosti da će ovaj zakon nešto promeniti. Na kraju krajeva, oni koji su predložili ovaj zakon nisu bežali od toga da stave u ovaj zakon. Vrlo ste otvoreno napisali da jedne strane usklađujete zakon sa evropskim pravilima i direktivama, a onda kažete da na iks mesta u srpskom zakonodavstvu nema kategorija koje prepoznaje evropsko zakonodavstvo, pa ste rekli da su to javni tenderi, javne usluge i javna dobra, horizontalno i vertikalno integrisano preduzeće itd.
Znači, na početnim stranama zakona na obrazlaže Vlada Republike Srbije kako će ovo da uvede tržišne principe, da razdvoji obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, a onda nam obrazloženju predlagač piše da su u startu hendikepirani da ovaj zakon u celosti primenjuju. Kako onda ovaj zakon zaslužuje jednu ozbiljnu raspravu?
Ponavljam, nije SRS protiv toga da privatna inicijativa uđe u ovaj sektor, ali koji su uslovi i koji će to ljudi da sprovode. Ljudi koji su obeležili energetiku u Srbiji poslednjih 10 godina? Da li je to ono u šta treba da imamo poverenje i na šta Srbija treba da se osloni?
Danas kada u Srbiji spomenete, koliko god to da smeta, energetiku, građanin prvo pomisli "Kolubara", pa Vuk Hamović, pa Vojin Lazarević. Kakvi obnovljivi izvori energije? Kakva energetska efikasnost? Doći ćemo i do toga ako mi dozvolite.
Ovu priču koju je ispričao ili pročitao gospodin Mrkonjić, a posle njega pričali neki poslanici iz Skupštinske većine, to se ovde slušalo i 2004. godine, samo su godine promenili, isti akteri, isti tekst, jedino energetika tone.
Pitam one koji su nadležni u ovoj sali, neka naprave paralelu gde je energetski sektor Srbije bio 2003. i 2004. godine, a gde je danas, 2011. godine, i kada je bio u gorem stanju. Da li znate zašto vas pitam? Zato što ste 2004. godine skupštinsku salu i javnost zamajavali strategijom razvoja energetike do 2015. godine.
Da li znate šta je bio zakon iz 2004. godine? Sublimacija vrhunskih prioriteta iz te strategije. SRS duboko veruje da zakon koji više neće važiti nije bio ograničavajući faktor da se sektor energetike unapređuje, nego je bila bolesna politička volja opterećena bolesnim političkim odnosima i potrebom da se pojedinci i grupe bogate.
Jedino su oni uspeli u celoj ovoj priči. Kada su isporuke u pitanju, ova država je jedino isporuke srpskih glava obezbedila, a nikako stabilne električne energije itd. Onda ste u toj stretegiji napisali, između ostalog, šta su prioriteti. Piše da je prvi prioritet, prioritet tehnološkog kontinuiteta, pa govorite o tehnološkoj modernizaciji energetskih sistema i revitalizaciji energetskih izvora.
Kada je ovaj prioritet u pitanju, ne želim da do kraja sve osporim, za ovo se vezuju samo brutalne pljačke građevinskog sektora u elektroprivredi, brutalne pljačke kroz javne nabavke. Možete da pričate koliko hoćete o Kjoto sporazumu, nemate pojma ili imate pojma, ali ćutite i ne smete da pričate. Onda ovde neki kažu – dajte da to dobije epilog, mi se zalažemo za to. Dajte konačno da se jedan pred sud izvede koji je milione strpao u džep.
Zbog toga za deset godina DOS-ovske vlasti Srbija nije dobila ni jedan kapitalni energetski objekat, zato što se u Srbiji više za deset godina pričalo o bugarskoj nuklearnoj termoelektrani, nego obnovljivim izvorima energije. Kakav zakon? O čemu da pričamo, šta da pričamo? Sa njima, smešno.
Drugi je prioritet bio - racionalne upotrebe i povećanje energetske efikasnosti. Uvažena gospodo, danas se o energetskoj efikasnosti u Srbiji priča samo kroz sedam ili osam eksperimentalnih odeljenja. Zamislite jednog čoveka koji je pred penzijom, šta on zna o energetskoj efikasnosti. Puna su im usta evropskih standarda i evropskih direktiva, a da ne govorim o ovome drugome, što se kaže racionalna upotreba.
Hajde da nam kažete koliko ste za deset godina ili posle usvajanja ovog zakona zadnjeg promenili strukturu potrošnje električne energije? Pa ima ona ASS grupa, pa im tamo poređenje pravite, da vidimo gde se i na šta u Srbiji najviše troši električna energija?
Onda, selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora. U Srbiji u kojoj odete kod predsednika opštine da tražite dozvolu i on vam kaže – pa, ako hoćete papire za mini hidroelektranu, gospodo, morate da mi kažete koliki je moj procenat u toj hidroelektrani, da ovlašćen od države, odnosno opštine, potpišem papire koje treba da dobijete.
Kakvi obnovljivi izvori energije, kakvi vetrogeneratori u Srbiji. Kad odete u jedno selo i kažete ljudima - dajte da ovde zasadimo repicu uljanu. Oni vas isteraju iz tog sela, zato što ste protraćili deset godina Srbiji, zbog Kolubare, zbog ne znam ni ja čega, umesto da se novac i pamet ulagala u nešto drugo. Zato nemate više kredibilitet o svemu ovome da pričate. Zato se jedna vrlo ozbiljna stvar obesmišljava. Zato ovo iako neko smatra da nema ozbiljnu težinu priče, nema zbog toga, sve je izgubilo pred njima kredibilitet, apsolutno sve. Kakvi obnovljivi izvori energije i energetske efikasnosti?
Ili, na kraju, vanredna ulaganja u nove izvore, to vam je bio četvrti princip. Govorio sam o javnim nabavkama. Živim u jednoj opštini, gde je jedan deo velikog energetskog sistema Vlasinske hidroelektrane. Šta ljudi pričaju, šta se dešava kroz građevinsku revitalizaciju svega toga i ko sve dobija poslove?
Na kraju, intenzivna ulaganja u energetske izvore. Ponavljam, to pitanje sam postavio malopre – koji je kapitalni energetski objekat ova država dobila? Niste bili u stanju strujna brojila da zamenite, pa i to što hoćete kredit hoćete da uzmete, dok sa jedne strane neko tridesetine miliona krade u Kolubari i oni čekaju da se dođe do epiloga. Sa druge strane, Srbija se zadužuje da bi menjala brojila. Nema ovde više kredibiliteta da se ozbiljno priča o svim ovim stvarima.
Što se tiče SRS mi smatramo da vi koji ste predlagali ovaj zakon, neomalovažavajući bilo koga, zaista niste usvajali direktive, znate, EU, ta u koju nas vi vodite, je do sada promenila tri generacije direktiva, Srbija je još na nivou prvih, toliko kasnite. Vi ove zakonske izmene ne radite zato što su se stvari u energetici menjale i afirmisale, pa su vam tesne postale direktive, tražite više, nego zato što je to Evropa promenila. Zato u ovoj Srbiji sve to izgleda bedno i jadno, što ništa ne radimo radi nas, ne radimo ništa u skladu sa našim mogućnostima, sa našim potencijalima i sa našim ograničavajućim faktorima.
Jedini ozbiljni resurs koji imamo je lignit, 76% tih resursa više ne koristimo. O tome oni ne pričaju, njih to ne interesuje.
Poštovana gospođo iz Ministarstva, pošto ministra nema, on je sticajem okolnosti ministar, njega to puno i ne interesuje, da se nije rekonstruisala Vlada verovatno se time ne bi bavio, žalosno je što je ovakva politička elita, ako se može tako nazvati, obesmislila jednu vrlo ozbiljnu stvar u Srbiji. Iskreno se nadam da će građani na izborima sa ovakvim besmislom da završe odmah na narednim izborima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda ću malo drugačije pokrenuti ovu raspravu. SRS smatra da ne postoji zakon koji je ovaj saziv imao u proceduri i o kome je raspravljao, a da je obezbedio ovoliko visoki stepen političke saglasnosti i konsenzusa. SRS smatra da 92-93% poslanika u ovom parlamentu deli mišljenje gospodina Šamija i smatra da je ovaj zakon glup. Nije sporno za SRS što je zakon glup, problem je što zakon nije bezopasan. Problem je što zakon neće urediti haos, javašluk, trgovinu i bezakonje koje je prosuto od 2008. godine pa naovamo, od republičkog do svakog lokalnog parlamenta, nego će, u stvari, legitimisati i legalizovati taj haos po lokalnim parlamentima i lokalnim samoupravama i od narednih izbora kroz legalan tok omogućiti da se sa takvim stvarima nastavi.

Zašto nisam rekao 100%? Zato što 20 ili 21 poslanik u ovom parlamentu priča da je zakon glup, ali je problem što u ovom parlamentu sede iako nisu učestvovali na izborima. Uzimati ih ozbiljno, zaista je besmisleno i licemerno. Ovde su mnogi poslanici izneli stavove, da li su iz opozicije ili pozicije, sasvim je sve jedno, koji su apsolutno prihvatljivi, ali kada se osvrnete na praksu, vidite da se ljudi koji sede u vlasti vladaju potpuno drugačije.

Ako ovo što vi nazivate zakonom treba da nazovete nečim čime se uspostavljaju standardi, čime se podiže nivo lokalnih kapaciteta ili političkog procesa na lokalnom nivou, ja se onda pitam šta to nije? Ministar je otišao. On time pokazuje koliko i on veruje da ovo ima smisla, ko je hteo da čuje i vidi, ne postoji čovek u sali koji je ovo prihvatio i rekao da je ovo dobro. Zašto ga prihvatamo – rekla Venecijanska komisija. Neće u Srbiji u lokalnim samoupravama živeti Venecijanska komisija, živećemo mi. Nama treba uređen život na lokalnom nivou, ne treba Venecijanskoj komisiji.

Postavlja se pitanje koliko su i šta su od vas tražili, ali, ovo je eklantantan primer da ste vi problem. Vi ste problem jer ne znate šta je vašem društvu i vašoj državi potrebno, kakvu lokalnu samoupravu hoćete i kako a se razno-raznim pritiscima konačno oduprete.

Ovaj zakon i izborni procesi na lokalnom nivou po ovom usvajanju biće neozbiljnija stvar nego glasanje SMS-om za "Zvezde Granda". Ozbiljnija stvar će u Srbiji posle usvajanja ovog zakona biti puštanje SMS-a za parking mesto u zoni 1, 2 i 3 bilo kojeg grada gde je to organizovano.

Kaže ministar – njegov četvorogodišnji rad neće ničim da isprlja. Pominje tamo Golubac itd. Niko ga po drugome neće pamtiti nego po ovome. On toga treba da bude svestan. Pamtiće ga po ovom besmislu, legalizaciji brutalnog urušavanja izborne volje građana, otimanja, kako je on ovde napisao, suverenosti od građana. Zamislite šta ste ovde napisali? Ovde piše da će ovaj zakon obezbediti dosledno primenjivanje ustavnog principa da niko ne može prisvojiti suverenost od građana niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje. Ovaj zakon treba da legalizuje haos po lokalnim samoupravama koji danas postoji.

Vi govorite o čuvanju suverenosti u državi u kojoj posle 2008. godine, kad su ukradeni mandati SRS, nijedan sastav lokalnog parlamenta nije ostao isti, ali ne zato što su se desili izbori, nego zato što su se desile brutalne krađe, prekomponovanja, prebezi i kupovine. Ja cenim ono što je jedan kolega iz SPS-a malo pre rekao ovde, ali taj isti kolega treba da se osvrne na opštinu Surdulica iz koje ja dolazim, pa da vidi kako se njegov predsednik opštine u Surdulici ponaša. Da vidite kako se od sednice do sednice obezbeđuje većina koju je izgubio pre godinu dana, ali ne od svog novca nego od novca poreskih obveznika opštine Surdulica.

Ministar nam ovde u ovom zakonu insistira na moralnim vrednostima, da u tom smislu podigne kvalitet. Kakve to moralne vrednosti mogu da rukovode čoveka ako dođe predsednik opštine i kaže – da, od sutra letiš napolje s posla ako ne dođeš na skupštinu, neću da ti izmirim račun i da ti platim dug ako ne dođeš sutra na skupštinu i podržiš me, jer su me moji više prezreli i neće da glasaju za mene. Pitate tog čoveka – dobro, gde ideš i šta radiš? On kaže - izvinite, ja živim od toga, moram da obezbeđujem porodicu. Onda ode na tu sednicu skupštine i da predsedniku opštine podršku da se zaduži opština 50 miliona dinara. Jesu to moralne vrednosti? Je li to "neotimanje suverenosti građana"? Jel to poštovanje slobodno izražene volje građana?

U mojoj opštini su socijalisti 2008. godine imali tri odbornika. Danas imaju po potrebi, od 16 do 18. Zbog ideologije? Ne, nego zbog novca, zbog novca koji predsednik opštine baštini, a nije njegov. Opštinski je novac. Pitam predstavnike većine – da li je ovaj zakon odgovor na tako bahato ponašanje?

Opština iz koje ja dolazim ima 35 odbornika. Po zakonu i po statutu danas u njoj ima 33 odbornika. Volja skupštinske većine i lokalnog rukovodstva je da se ne priznaju dva mandata DS i ja likujem zbog toga, politički likujem, ali,

principijelno, ne mogu da kažem da je to u redu. Zato što sam protiv krađe suverenosti građana da izraze svoju političku volju. I oni su toliko koliko su dali DS u toj opštini dali, kao i SRS. I to mora da se poštuje. Neće vlast da im da mandate. Idite preko sudova, a kakvo vam je reformisano pravosuđe to vi dobro znate i osećate svakodnevno na svojoj koži, ali ne smete o tome da pričate. Opština funkcioniše bez dva odbornika. Opet kažem – ja likujem. Jer, i vi ste likovali nesreći SRS.

Gospodin Krasić je imao običaj da kaže – taj kamenčić u našim cipelama će biti vama kamen oko vrata. Nemojte uopšte da imate dilemu i sumnjate, to vreme dolazi. Budite vi uljuljkani u vaše uspehe i procente, ali ovo zlo, političko i izborno zlo, prekrajanje izborne volje građana koju ste posejali po Srbiji, polako ali sasvim sigurno dolazi i kuca vama na vrata. Zato ovaj zakon i ovo o čemu pričate ne zaslužuje nikakvu ozbiljnu analizu.

Bilo je reči i o brojkama, šta će biti i kako će biti. Jednostavno, sve je besmisleno. Ovde nema odgovora na probleme. Kakva je uloga države? Kaže ministar malo pre – izborna volja da se poštuje. Neće uticaj političkih stranaka. Ovde država i zakon postoje do zatvaranja biračkih mesta. Posle toga je sve novac. Sve je novac i goli interes. Valjda država ima obavezu prema lokalnim samoupravama i po zatvaranju biračkih mesta, i u četvorogodišnjem mandatu? Očigledno da neko ne zna šta je autonomija lokalne samouprave ili šta to znači decentralizacija. To nije kaubojština i anarhija.

Šta je funkcija i uloga države? Treba li država nešto da kontroliše, da pita – alo, predsedniče, šta radiš ti dole? Šta misliš, prijatelj si visokog funkcionera Vlade, imaš mnogo novca i možeš da radiš šta hoćeš – možeš da pretiš, možeš da kupuješ, možeš da kradeš, sve možeš, sve što hoćeš možeš. Naš interes politički je u Beogradu, u Nemanjinoj i da te ne diramo. Za bilo koju opštinu pričam. Zato postoje zakoni, da se neodgovornima i arogantnima stane na put. I vi vrlo dobro znate da je sve to tako.

Ne može ministar da se hvali sa 600 postupaka rešenih i da kaže da 10 njih nije rešeno kako treba. Do tih postupaka nije smelo da se dođe. To je bilo čuvanje suverenosti i politički izražene volje građana, pa ćemo u proporcionalnom izbornom sistemu da se rukovodimo principima većinskog izbornog sistema. Što niste to uveli u SAD, nepartijske izborne principe? U Americi 60% lokalnih samouprava su nepartijski izbori. Što niste uveli otvorene liste, pošto ste skloni evropskim standardima, pa da građani dopisuju koga hoće i da za njega glasaju? I to tamo postoji. Ali, o tome vi ne razmišljate, tako da ste i nešto što je moglo da donese dobro, kvalitet, vi obesmislili.

Neki su za kraj ovde rekli da Srbija čezne za čvrstom rukom. Potpuno se slažem sa njima. Vrlo brzo će Srbija dobiti šansu da bira čvrstu ruku Vojislava Šešelja koji zna, zajedno sa nama, kako da uredimo lokalnu samoupravu, da zna šta je uloga države u odnosu na lokalnu samoupravu i političku stranku koja zna da se kvalitet lokalnih kapaciteta i lokalne samouprave može urediti samo onda kad sredite izborni proces kojim se obezbeđuju ili biraju organi lokalne samouprave. Do tad, vi ćete pred nas da iznosite ovo, mi ćemo da pričamo a Srbija će da tone u glib iz dana u dan.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Obradoviću dug poslodavaca na ime poreza i doprinosa prema državi danas su u Srbiji je 500 milijardi dinara. Da li ste imali taj podatak, kao član Vlade? Srpska radikalna stranka je danas kroz diskusiju zaista pokazala da je spremna, da se na zakon od svega nekoliko članova, da kažem ozbiljno spremi i da ponudimo bilo kakvu raspravu, a kakav je vaš politički stav prema tome to je sasvim nešto drugo.

Mislim, da je bilo dosta argumenata koji ukazuju na činjenicu da smo se zaista ozbiljno pozabavili ovim, ali ja sam vam sada rekao jednu brojku i ja vas kao predstavnika Vlade pitam, gde su ovom zakonu odgovori na činjenicu da se Srbiji duguje 500 milijardi dinara.

Ne sumnjam da ste vi čovek koji bi mogao u vrlo kratkom vremenskom periodu da se pripremi na ozbiljnu diskusiju po ovom pitanju, iako ovo nije vaš resor, ali od vas očekujem jednu političku, sa bilo kog drugog aspekta, da u ime Vlade vi nešto kažete vezano za ovo. Ako ne zbog ičeg drugog onda zbog razloga da vaš sektor trpi, zbog činjenice da danas neko Srbiji duguje 500 milijardi dinara. Od tih 500 milijardi dinara, gospodine Obradoviću, oko 400 milijardi se duguje iz preduzeća koja su u kriminalnoj privatizaciji privatizovana, a nakon toga ušla u stečaj. Sto ili

110 milijardi duguju oni koji pod ko zna kakvim uslovima posluju u Srbiji, dovijaju se da prežive i da eventualno pređu u narednu godinu i da posluju.

Zašto ovo kažem? Kažem ovo zbog činjenice da u vremenu u kome živimo, u ekonomskim prilikama u kojima jesmo, najbitnija i najvažnija stvar za ovu vladu jeste indeks potrošačkih cena, to je najbitnije i najvažnije da se bavimo time. Čak i oko toga treba da razgovaramo. Otkako se u Srbiji menjaju zakoni, odnosno, menja se indeks rasta cena na malo, indeksovih potrošačkih cena, u Skupštinu nije ušao ministar da nam kaže zašto smo prihvatili indeks potrošačkih cena. Svaki amandman koji se odbija SRS, gospodin Buha je rekao malopre, i ovo što predlažemo nije idealno, ali niko nam suštinski nije rekao zašto je to tako jer nam niko iz Vlade suštinski nije rekao ni zašto je prihvaćen indeks potrošačkih cena.

Gospodine ministre, indeks ovih potrošačkih cena je prihvaćen samo iz jednog razloga, zato što je to standard EU. Postoji nešto što se zove metodologija harmonizovanog indeksa cena i to je društvo gde biste vi da nas uvedete, on se primenjuje tamo i hajde sada da se primenjuje i u Srbiji. Čula žaba da se konji kuju, pa će i ona. Da li je to nešto što je realno? Da li je to nešto što će Srbiju u statističkom ili kontekstu indeksa, da vrati ili da drži u realnosti. To u Vladi nikoga ne interesuje. To Vladu interesuje onako i onoliko, koliko će kroz statistiku bolje i lakše da se stvara imaginarna stvarnost.

Gospodin Krasić je malopre lepo rekao, indeks rasta cena na malo bi možda mogao da bude prihvatljiviji indeks nego indeks koga se mi držimo, koji je ustvari svima nama kroz opredeljenje Vlada nametnula. Zašto? Zato gospodine Obradoviću, zato što je i gospodin Krasić malopre rekao, zato što u tom indeksu je obuhvaćen veći broj cena koje su pod kontrolom države. Zašto je to važno? To je važno zato što su u najvećoj meri inflaciju u prethodnom periodu generisali i definisali upravo cene proizvoda koje kontroliše država. Ali država uživa da živi u fikciji. Zaobilaženje stvarnosti za državu je lakše i bilo bi vrlo lepo, imam jedan savet vama u ime SRS, nemojte da prihvatate te kompromise, da sedite u sali Skupštine kada treba da sedne gospodin Cvetković.

Ministarstvo finansija se danas u Srbiji bavi prihodima, primanjima, rashodima i izdacima. Bilo bi vrlo lepo, ako ni zbog čega drugog da nam prenese atmosferu iz Vlade. Oni su tamo u slavlju, kaže da su za tri meseca uradili ono što niste stigli za tri godine. Rezultati su epohalni, standard građana je podignut i da ne nabrajam šta su sve dalje ti rezultati i bilo bi lepo da tu atmosferu slavlja i euforije prenese u ovaj parlament. Da nas nauči i da nam pokaže gde da prepoznamo tu stvarnost kakvu on servira kroz drugi Dnevnik ili neke druge informativne emisije. Pitam bilo koga danas u Skupštini da kaže, gde su u ovom zakoni, odgovori na surovu stvarnost koju sam kroz brojeve identifikovao na početku diskusije.

Čime ćemo se ministre obračunati sa, ne zamerite na izrazu sa bitangama koje ne plaćaju poreze i doprinose, a sede sa ministrima i predsednicima Vlade na forumima. Kako? Evo, recite mi vi u ime Vlade. Ništa vam ne stavljam na teret, za svu promašenost ovog zakona, vama kao resornom ministru, niti damama do vas jer oni su tehnički urečile političku volju i opredeljenje onih koji u ime Vlade donose političke odluke.

Pitam vas – gde su ovde odgovori na te probleme? Čak i ono što ovde može da se prepozna kao ozbiljan i realan problem i zakon bi možda trebao da reši, Vlada nije htela da prihvati, a kroz amandmane je predložila gospođa Dimitrijević, nešto što rešava život, nešto o čemu su brujali i mediji i novine i svi ostali. Vlada je pokazala u jednom trenutku, kad je shvatila da bi mogla medijski da se pokaže prilika da ućari neki poen, da će Vlada to da reši. Kako su to rešili? Čitali smo izjave ministara koji su nadležni za to. Kako ćete da rešite, a taj amandman niste prihvatili? Zašto? U čemu je tu problem?

Kad ćemo konačno da čujemo nekog predstavnika Vlade da kaže evo, ljudi, mi smo spremni, pokazujemo političku hrabrost da se suočimo sa tim i tim problemom. Nakon ovog zakon u roku od 60 dana oni koji najviše na ime poreza i doprinosa Srbiji duguju, a istovremeno nisu najveći poreski obveznici, izmiriće trećinu svojih obaveza prema budžetu Republike Srbije direktno, indirektno prema građanima. Od svega toga biste i vi, u sferi obrazovanja, zaista imali koristi. Zbog svega toga biste neku od svojih nadležnosti, koju ste dužni da pružite u ime države, mogli da sprovedete i da obavite. Ovako ne možete.

Ko je to danas privilegovan u državi i zašto? To su odgovori koji treba da nam se daju ovde. To je priča o kojoj treba da pričamo. Da li je indeks ovakav ili onakav, to može da bude značajno u državi i društvu koje se uredi ili podigne na neki nivo od kog je Srbija, nažalost, posle deset godina aktuelne vlasti daleko, i što je poražavajuće sve je dalje i dalje. Sve je dalje i dalje. Mi ne možemo ni u jednom vašem aktu, vladinom aktu, da prepoznamo volju i politiku rešenost da se suočite sa problemima. Pričamo o zakonu koji, opet, po diktatu EU treba da uđe u proceduru, dok nam život prolazi pored nas. To što se sliva u budžet sliva se i mi nekako krpimo, do izbora ćemo da izdržimo.

Jednostavno, ovo je za nas neozbiljno. Ne želimo da nipodaštavamo značaj i važnost bilo kog akta i bilo čiji rad i trud, koji su u ovo ugrađeni, napisani, implementirani, kako god hoćete. Ne možemo da prihvatimo činjenicu da raspravljamo o stvarima koje su uglavnom irelevantne za surovu stvarnost i da se u medijskim nastupima Vlada kiti ne znam ni ja čime sve, a da suštinski mi grcamo u problemu. Danas smo ponudili u kom god hoćete smislu raspravu. Šta je odgovor? Ništa. Kolege su rekle, bilo bi racionalno i praktično da povučete ovaj zakon. Ne znam da li to možete, da li to smete ili ne, sasvim je svejedno, ali i ako ne smete. Evo, gospodine ministre, u ime SRS ili prenesite vašem premijeru pozdrav i recite mu da konačno izvuče glavu iz peska, da zakuca na vrata stvarnosti u Srbiji. Ako nije sposoban da se bavi politikom i da rešava probleme u Srbiji da ide u političku penziju. Hvala.

Mislim da bi korisno, za početak, bilo gospodinu da počne da sluša šta sam govorio i šta sam pričao. Verovatno ste bili odsutni, a kojim razlogom ne znam, možda je i opravdan, ali to vas ne amnestira odgovornosti da se izrekne neistina. Nisam rekao da su privatnici najveći dužnici ove države. Privatnik sam. Ne dugujem državi ništa. Rekao sam da su poslodavci, a kad kažem poslodavac mislim i na državu i na privatnike, i na preduzeće koje posle deset godina nisu u stanju da privatizuju. Obećali ste to još 2000. godine, da ćete rešiti do 2003. godine.

Vidite, gospodine Milivojeviću, čovek sam kome ne trebate apsolutno, ne dajem i ne uskraćujem pravo, nemate potrebu da pričate kakav je položaj privatnika. Dobro znam šta me je čekalo prvog ako ne izmirim svoje obaveze. Onda vas pitam, zašto mi ne raspravljamo o zakonima kojima ćemo unaprediti položaj privatnika kojima PDV naplatite danas, a račune kojima se ispostave ili koji se ispostave 7% koji se nikad ne naplate. Zašto o tome ne pričamo danas u Srbiji? Zato što je to odgovoran i ozbiljan posao i zato što to traži da se sedne i da se ozbiljno uzme u obzir sve, s jedne strane, a sa duge strane u elementarnom smislu traži konsenzus. Vas to ne interesuje. Vas to ne zanima i vi imate opredeljenje da vas to ne interesuje, pokazujete već godinama.

Vi ste rekli, nabrojali ste ljude koji duguju. Ti ljudi koji duguju je žrtva vašeg političkog koncepta, vi ste kreirali državnu politiku koju su oni trebali da posluju, to nisam radio ja. Mi smo se za eventualnu političku odgovornost platili, gospodine Milivojeviću, a vi ste na vlast došli obećavajući im kule i gradove. Da im

niste obećavali što ste obećavali, da li mislite da bi glasali? Ekonomski koncept koji smo mi zagovarali 1991. godine, vi danas niste uspostavili. Ko vam je branio deset godina? Ko je branio vama da sprovedete poštenu, kvalitetnu privatizaciju. SRS? Jel treba da prođemo kroz imena ko je sprovodio privatizaciju, ko su vam koalicioni partneri ili kolege?

Nemojte to da stavljate na teret SRS. Naša priča je danas bila potpuno ovde konstruktivna. Slažem se sa vama da su privatnici u problemu, ali hajde da im rešimo problem. Nećete. Nećete ili ne smete. Ali, privatnici koji danas nemaju i ne dotiču ih problemi. To su oni koji su za vašeg predsednika nepristojno bogati, ali istovremeno na ekonomskim forumima sede sa vašim predsednicima vlada, stranaka i ministrima. Ne verujem da mi drugačiji i ljudskiji odnos imamo prema tim ljudima, ali vi imate problem što ste politički uokvireni i ne smete da delujete. Takav je stav i interes vaše politike. Finansiraju vas, vašu politiku, ne vašu stranku. Odgovarate. Kad ste došli na vlast, privreda o kojoj govorite bila je zadužena 700 milijardi. Znate li koliko je danas zadužena? Zadužena je dve hiljade milijardi. Dve hiljade milijardi uz svo prijateljstvo sveta i vašu ekonomsku visprenost i pamet. Vi apsolutno posle 10 godina DOS-ovske vlasti nemate više nijedan argument da bilo kom drugom zamerite i kažete. Da ste sprovodili programe koje ste obećavali u predizbornim kampanjama, mi danas ne bi bili u blatu u kakvom jesmo.

Da vas podsetim za akcije i za radna mesta, ne moram da idem dalje, ali je vaša jedna priča bila do zatvaranja biračkih mesta, a posle zatvaranja biračkih mesta nastavlja se ista priča, priča po starom. Prema tome, vi ste politički izgubili svaki kredibilitet da delite lekcije, jer ste se za 10 godina pokazali apsolutno nesposobnim da bilo šta u ovoj državi promenite i okrenete na bolje. Da je sve zadržano na istom nivou kada su ekonomski pokazatelji u pitanju, mogli bismo možda i da razgovaramo. Sve ste upropastili, sve ste destruisali, zadužili ste državu, uskratili generacijama pravo da žive drugačije u odnosu na nas danas i zbog toga treba da snosite političku odgovornost. Obaveza SRS i Vojislava Šešelja je da to kaže, da to kaže javnosti, javnosti koja mora da izađe iz ljušture sna, hibernacije i fikcije u koju nas stavljate već 10 godina, dok je stvarnost nešto potpuno drugačije. Hvala.

Vrlo kratko. Nabrojali ste sve i svašta, uvaženi kolega, rekli ste bar dve trećine stvari koje nikada ni ja, ni SRS nije rekla, ponajmanje da smo predviđali propast domaćih banaka, ne zato što niste sposobni da ih upropastite, nego zato što ih više nema. U Srbiji 90% strane banke. I te koje su naše, u našem vlasništvu, posluju pod vrlo problematičnim uslovima i okolnostima u Srbiji. Pročitajte statistiku koju objavljuje vaša vlast i vaš režim, pa ćete videti kakav im je položaj.
Da završim ovu priču što se tiče tih 90-tih godina. Degutantno je više da se pozivate na njih, da o njima pričate. Ponovo kažem, neka su i bile najgore, mi smo za njih politički ceh platili. Ono što se danas u Srbiji najčešće ili vrlo često čuje jeste jedna izreka ili žargon "Milošević je malo dete za ove". Jedina tekovina desetogodišnje vaše vlasti jesu providne kutije. Pošto više na kutijama ne možete da kradete, počeli ste da kradete u parlamentu, što kroz glasove, što kroz mandate. Vi ćete zbog toga politički ceh da platite, nadamo se na narednim izborima. Kako smo mi vladali, tako smo politički zbog toga i prolazili. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, najveći deo svog vremena kada budem govorio, odnosno u nastavku, posvetiću DRI, ali na osnovu onoga što sam čuo malopre od izlaganja i gospođe Marković, ali i predstavnika skupštinske većine, zaista imam potrebu da kažem i dve-tri rečenice vezano i za Agenciju o borbi protiv korupcije, odnosno za njen izveštaj.
Ako ste, gospođo Marković, pažljivo slušali šefa poslaničke grupe ZES, vi ste u ovom trenutku dobili odgovor zašto vi funkcionišete u izuzetno teškim okolnostima. Znate šta je gospođa Kolundžija malopre rekla? Nivo korupcije je u prihvatljivoj meri. To je rekla iz niske političke pobude da napravi razliku između vremena kada su eventualno radikali bili deo vlasti i sada kad su oni vlast. Dok je politička percepcija korupcije onih koji donose odluke u Srbiji takva da je nivo korupcije u jednoj prihvatljivoj meri, vi ćete iz godine u godinu ovde dolaziti i žalićete se na svoje uslove, dok će oni sa druge strane istovremeno da pričaju kako vam daju podršku, a svi ostali živećemo u agoniji.
Da li mi treba da verujemo da je nivo korupcije u Srbiji na prihvatljivom nivou? Pa to vi ne verujete. Vi se borite, vi znate kroz šta prolazite u toj borbi i zato nemojte ni da očekujete podršku od njih, niti računajte na bolje i prihvatljive uslove, dok god imaju prema korupciji i prema ovom društvu odnos takav kakav imaju. Pričamo o merljivom nivou korupcije u državi u kojoj jedan iz njihovog vremena direktor položi kauciju 710 hiljada evra da izađe iz zatvora. Sada mi treba da zatvaramo oči pred tom činjenicom? Odakle 710 hiljada evra jednom čoveku, Šarančiću, da izađe iz zatvora? Mi pričamo o merljivom nivou korupcije?
(Srđan Milivojević, s mesta: Iz koje je on stranke?)
Pa nije vam smetala stranka kada ste zajedno sa njom rušili ovu skupštinu i dolazili na vlast. Moram da vas upozorim ili da vas podsetim da ste njihovo vladanje i vi potpomogli. Nismo ih mi doveli na vlast, nego ste zajedno došli na vlast. Sve što se dešavalo dešavalo se u skladu sa tim da ste vi na to zatvarali oči, jer su to bili vaši politički interesi.
(Predsedavajući: Moram da zamolim samo da bez neposrednog obraćanja i bez dobacivanja omogućimo govorniku gospodinu Stevanoviću da govori. Izvolite.)
Ono što, gospođo Marković, vama hoću da kažem, vi ste rekli malopre, mislim da ste govorili o odnosu sa skupštinskim telima, precizno gađanje tema. Da li je tako? Ovde sede poslanici koji su apsolutno i u svakom trenutku u poslaničkoj grupi SRS-Vojislava Šešelja spremni na najotvoreniji i najbrutalniji način da gađaju teme i mislim da ste vi svedoci tome i da to znate.
Što se toga tiče, u Srpskoj radikalnoj stranci ćete apsolutno imati podršku. Ali, gospođo Marković, mi to hoćemo i želimo da očekujemo od vas, da vi u Agenciji žestoko i brutalno otvorite teme i ukažete prstom na onoga ko stoji u potpisu kod nekog koruptivnog dela.
Dozvolite mi, Srpska radikalna stranka neće zaista učiniti ništa što će vaš rad i funkcionisanje dovesti u pitanje. Cenimo i to da radite pionirski posao, ako se tako može nazvati. Ali, šta od vas očekujem? Ne možete sebi da priuštite privilegiju da jedno ministarstvo u Vladi dodeli posao jednoj građevinskoj firmi, da ta ista građevinska firma toj stranci koja kontroliše ministarstvo uplati milion dinara i da prva vaša rečenica u izjavi bude – nažalost to je praksa i u državama Evropske unije. Parafraziram, to sam čitao. Znači vi, kao neko ko je na čelu jedne vrlo ozbiljne Agencije, takav luksuz sebi ne smete da priuštite.
Mi zato od vas tražimo da vrlo jasno uperite prstom na svakog ko je vezan za korupciju, ko je vezan za kriminal i da pokažete odvažnost i hrabrost, ko god da sedi preko puta vas za stolom, da uperite prst i da kažete, od predsednika Republike pa do poslednjeg šefa mesne kancelarije, vi ste lopov, kriminalac, jer srpski jezik ne poznaje drugačije kvalifikacije ili ste dobar, častan i pošten čovek ili funkcioner. Kada takve odnose uspostavimo u državi i u društvu, a mi ćemo vam zdušno dati podršku za tako nešto, mi nemamo pravo da se ponašamo drugačije od modela koji je uspostavio Vojislav Šešelj, ako ne znate kako se to radi, gledajte suđenje u Hagu i hrabrost, i odvažnost i pravičnost. I hrabrost, i odvažnost, i pravičnost kada radite nešto u šta verujete nemaju cenu. Onda idete do kraja. To je ovoj državi potrebno, da bi u državi uveli red.
Ali, ako očekujete da vam za to podršku daju oni koji kažu da je nivo korupcije u prihvatljivom nivou, onda je taj posao jalov. Od toga posla nema ništa. Ne morate da idete dalje. Pitajte kolegu Sretenovića koliko će da čeka još decenija da mu obezbede prostor? Kada se steknu verovatno uslovi. Četristo kvadrata nema za DRI, a da ne pričamo za koga sve postoji prostor i ima prostor i koliko prostora stoji neupotrebljeno u ovoj državi. Ali, to je samo jedna stvar i jedan primer.
Znači, sve što sam rekao, rekao sam u najboljoj nameri. Zaista želim i mogu da garantujem u ime stranke ili ljudi sa kojima sam saradnik da nikada nećemo napraviti ništa što će vaš posao, rad i funkcionisanje usporiti. Ali vi morate da budete, s obzirom da danas sedite tu gde sedite, na čelu te kolone. To podrazumeva hrabrost, to podrazumeva pod znacima navoda i rizik, ali molim vas prihvatili ste to i očekujem od vas, ponavljam, uperite prst. Šta se to dešava u "Galenici"? Šta se to dešava u ovim ministarstvima. Evo Izveštaja državnog revizora, da kažemo ko su ti ljudi, oni imaju ime i prezime, da kažemo ko su ti ljudi i da se institucije obračunaju sa njima.
Gospodine Sretenoviću, mi danas možemo da pričamo o kvalitetu vašeg izveštaja. Ali, suštinsko pitanje je pitanje političke volje i političkih odnosa u kojima vi funkcionišete. U tim političkim odnosima vi očekujete da vaše defekcije, ono što ste našli u vašim izveštajima, u ministarstvima, u javnim preduzećima, da oni dobiju neki epilog, da sve to dobije neki ishod. Od koga očekujete ishod? Od "reformisanog pravosuđa"? Vi ste juče imali raspravu u Skupštini u kojoj jedan deo vladajuće većine kaže da je reforma pravosuđa katastrofalna, a ovaj koji ga je sprovodio kaže da je odlična. Da očekujete da neko koga ste našli da je zloupotrebljavao novac poreskih obveznika, da ga procesuiraju, da on zato odgovara, mi sa tim imamo probleme.
Problemi na kojima vi insistirate su tehničke prirode i to može da se čeka, to će da se reši, ali ovi bolesni politički odnosi, pokvarena politička atmosfera, to je nešto što truje i društvo i državu, a onda i vas kao instituciju.
Mogu da kažem da je vaš Izveštaj korektan, ali pitam kakav je epilog svih ovih stvari koje ste našli u jednom od svojih izveštaja? Da li možete da se pohvalite stavljanjem tačke na, recimo, da nigde nije uspostavljen sistem interne kontrole ili kod većine korisnika koje ste testirali nema interne kontrole i nema interne revizije? Koliko se od momenta ovog izveštaja do danas to promenilo? Koliko su političke volje pokazale da to promene? Najlakše je doći u Skupštinu i reći – imate našu podršku, a praksa i život sve to demantuju.
Pogledajte ovo, Ministarstvo rada i socijalne politike, bez postupka javne nabavke – 200 miliona; revidirani korisnici su manje uplatili u budžet Srbije 397 miliona. Oni su spremni za vašu podršku. Kaže, Uprava za trezor je izvršila plaćanje iz budžeta u iznosu od tri miliona po ugovoru koji nije zaključen u skladu sa zakonom ili propisima kojima se to definiše. Uprava za trezor, koja uzima pare, koja kontroliše novac svih poreskih obveznika u Srbiji, pogledajte šta radi. Najlakše je deklarativno davati podršku, a kada zađete u suštinu, kada zađete u dubinu i u život, vidite ko su ljudi koji vam daju podršku. Reče juče Zoran Krasić da neće vrana vrani nikada da izvadi.
Nemam dovoljno vremena, nažalost, inače ovde ima jako interesantnih stvari. Ono što želim da kažem, a odnosi se na ovaj izveštaj, da vam postavim neko pitanje, jeste to da me interesuje šta je sa tim prekršajnim postupcima koji su pokrenuti, kakav je njihov epilog? Vi na svaku detekciju njihovih nepravilnosti imate prigovor ministarstva. Svi su super, sjajni su, a mi smo sve siromašniji i sve nesređeniji.
Ono što me interesuje, u ime SRS, jeste kakve su namere i šta će biti strategija za reviziju budžeta lokalnih samouprava? Ono na šta SRS insistira jeste da što pre stvorite uslove, onoliko koliko od vas zavisi, da uđete u lokalne samouprave, da uđete u javna preduzeća na lokalnom nivou, javna preduzeća koja se ponašaju bahatije, bezobraznije i drskije nego sve institucije zajedno u Srbiji, da prestane glavna tema u Srbiji da bude Narodna skupština, da vidite krađu, da vidite zloupotrebu u jednom malom javnom preduzeću, u jednoj opštini sa 20.000 ljudi.
Da ne pričamo o "Galenici", pa nas oni koji prave probleme u "Galenici" vode u EU. Da ne govorimo o završnim računima lokalnih samouprava, kada se usvajaju, da li imaju reviziju, šta se radi itd.
Ono što je takođe interesantno, u Izveštaju ste stavili, što pozdravljamo, da je prikupljeno dovoljno pouzdanih i relevantnih dokaza na osnovu kojih ste pokrenuli sve postupke. To je dobro, ali ovo se odnosi i na vas i na gospođu Marković, ako mislite da državu uređujete. Vaša dužnost je da probleme prepoznate i da kroz njihovo rešavanje preventivno delujete, pa kada troje ili petoro ljudi podnesu političku odgovornost, krivičnu, materijalnu, kakvu god, da vidimo ko će da se odvaži da u narednom periodu to radi. Znači, vaša dužnost je da to uspostavite, uz sve probleme koje imate.
Završiću, obzirom na vreme, samo me interesuje nešto, gospodine Sretenoviću. DRI je pokazala solidnu meru štedljivosti, u odnosu na novac koji ste potrošili i u odnosu na novac koji vam je odobren iz budžeta Republike Srbije. Možda u ovom trenutku, obzirom na opštu situaciju u društvu i u državi, možete da budete neki primer.
Da li je ovo greška ili nije, ovde vam se potkralo, odnosi se na plate, dodatke i naknade zaposlenih i rekli ste da je od 1. jula 2010. drastično više novca potrošeno zbog donošenja zakona, između ostalog, kažete "zbog isplate institucijalnog dodatka svim zaposlenima". U tabelarnom prikazu stoji da su upravo ti dodaci isplata – nula. Da li je to greška ili nešto što možete da objasnite, ne znam.
To su pitanja koja bih da postavim. U svakom slučaju, ono što mogu da vam kažem, ukoliko na narednim izborima Srbija raščisti sa politikom koja se vodi 10 godina i SRS dobije priliku i šansu da odlučuje, ono što možemo da vam obećamo jeste da ćete dobiti uslove za brutalan obračun sa kriminalom i korupcijom. To je što možemo, a mislim da je za početak i to dovoljno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim gospodine Novakoviću da poslanici koji su se danas opredelili da govore, zaista ne treba da očajavaju što niko od predstavnika Vlade nije tu, onih koji su shodno Poslovniku i Zakonom o Narodnoj skupštini u mogućnosti da razgovaraju i da odgovaraju sa narodnim poslanicima, jer duboko verujem da ne bi imali šta da nam kažu. Mislim da su atmosferu, naizgled malog i kratkom zakonu, ali ni malo beznačajnom zakonu, razgovaramo, upravo kreirali predstavnici Vlade.
U svom izlaganju ću se obraćati vama gospodine Novakoviću i damama iz ministarstva, ne tražeći odgovore od njih, s obzirom, ponavljam, da one ne mogu da ih daju, nemaju poslovničku mogućnost za tako nešto. Ono što je suštinski razlog što ne očekujem odgovor od njih, jeste zato što su odgovori koji bi se eventualno i nametnuli na moja pitanja i trebali da se daju na moja pitanja, pre svega su političke prirode. Ako govorimo o tehnici, što pretpostavljam da je nešto za šta su prisutni iz Vlade odgovorni, SRS možda ne bi imala nikakvu zamerku na ovaj zakon, ali politički aspekti, politički motivi i političke posledice ovakvog zakona, zaista su nešto što daje prostor za jednu ozbiljnu diskusiju.
Čini mi se da danas niko od prisutnih, odnosno od poslanika koji su govorili, najbitnije i najvažnije stvari, a tiču se doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, zaista to nisu otvorili i nisu pomenuli.
Ne znam gospodine Novakoviću, da li ste primetili da su prva tri govornika danas, kada smo počeli da govorimo po spisku, koji se obraćaju Skupštini, poslanicima i javnosti, su ljudi koji dolaze sa juga Srbije. Kada se osvrnete na socijalnu kartu Republike Srbije, najmračniji tonovi su upravo sa područja sa kojih mi dolazimo – i ja iz Pčinjskog okruga, a i moje kolege iz Jablaničkog okruga. Nisam jedanput pokušavao u javnosti, a boga mi, i predstavnicima većine, odnosno Vlade, da ukažem na poražavajući i katastrofalan položaj građana Srbije na jugu Srbije u Pčinjskom, Jablaničkom ili nekom drugom okrugu.
Tada sam govorio o zaradama po glavi stanovnika, recimo, u Vladičinom Hanu dve hiljade i nešto dinara, u Lebanu 1.900 dinara, i poredio sam ih sa prosečnim platama u 2010. godini, po glavi stanovnika opštine Savski Venac 90-tih godina.
Ne zameram ništa Savskom Vencu i položaju građana u Savskom Vencu, ali zameram Republici Srbiji, odnosno njenoj Vladi što nije učinila ništa da izmeni katastrofalne regionalne razlike i položaj građana, pre svega, na jugu Srbije.
Mi poslanici sa juga Srbije pokušavamo da u ovom zakonu prepoznamo nešto što će unaprediti položaj građana prilikom njegovom usvajanja, naročito na jugu Srbije. Regionalne razlike su 15:1, Jablanički i Pčinjski okrug prema najrazvijenijem regionu, kako se to danas popularno naziva, Beograd. To su razlike u opštinama. Izvinjavam se, 1:7 su u okruzima, jer se Beograd tretira, kao grad Beograd, pretpostavljam da znate, region, odnosno okrug.
Pokušavamo u ovom zakonu, u izmenama i dopunama da prepoznamo mere koje će zaista promeniti krvnu sliku, ili socijalnu kartu ljudi, recimo, na jugu Srbije. Toga ovde nema.
Pokušaću da, čitajući ovo što je Vlada pred nas poslala, da kažem koliko je ovo sve neozbiljno i zaslužuje ovakvu atmosferu, na kraju krajeva, na teret nama poslanicima koji jesmo ili nismo odgovorni, pa sedimo u Skupštini i diskutujemo itd. Od Vlade, koja nije poslala adekvatnog ministra, koja pred nas nije poslala jedan ozbiljan zakon koji bi nas eventualno okupio da sedimo, ako ne da ga svi politički zajedno podržimo, a koji bi rešio konkretne probleme u Srbiji. Mislim da se i nije moglo očekivati više.
Ono što mi je takođe u međuvremenu palo na pamet, slušajući jutros vesti, možda ljudi slave, slave epohalne rezultate rekonstruisane Vlade. Mislim da mi u Skupštini, poslanici nemamo pravo da im zamerimo.
Samo ću vas podsetiti, naš vrli premijer kaže, da je standard građana unapređen i da su druga dva epohalna rezultata Vlade to što su uhapsili Ratka Mladića i što napreduju pregovori sa Prištinom. Tužna je Vlada koja to kao svoj rezultat nudi građanima i parlamentu koji je kontroliše, a Boga mi, mi svakodnevno osećamo na svojoj koži teret njihovog uspeha i rada.
Sad, pazite ovo, analize efekata ovog zakona kaže, na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenje u zakonu. Neće se negativno uticati na navedene kategorije obveznika i doprinosa. A onda drugo pitanje kakve troškove će primene zakona stvoriti građanima i privredi? Pa ne bi trebalo da stvori dodatne troškove. Pa onda, da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdaju troškove koje će on ostvariti, ne bi trebalo da imate dodatne troškove za obveznike poreza. I ono što je suštinski najveći problem, koje je četvrto pitanje, da li zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju, zakon nema takvu nameru i nema take efekte. I za SRS je naj pitanje nad pitanjima danas šta to ova skupština i Vlada treba da razgovaraju i da raspravljaju ako nije stvaranje ambijenta u kom će se otvarati nova radna mesta i u kom će se stvarati mogućnost da kroz ta nova radna mesta ubiremo doprinose na obavezno socijalno osiguranje.
Ono što je za SRS prvo i najinteresantnije jeste, što postavlja se pitanje da li je predlagač treba da promeni ime zakona? Svedoci smo svakodnevno priča se u javnosti, onih koji kontrolišu i sprovode fiskalne mere, odnosno budžet RS, znaju da su doprinosi za socijalno osiguranje kako za koga je obaveza.
Danas o svemu tome niko nije govorio ništa i SRS smatra da ima obavezu prema građanima i prema kolegama poslanicima, možda nekima neće prijati, ali smo dužni u obavezi to da kažem. Obavezne ili obaveza za izmirivanje doprinose danas u Srbiji nije za svakog i na nesreću svih nas, ona je vrlo selektivna. Vrlo selektivna. A da smo u pravu, govori i podatak da tri, nepristojno bogata čoveka, kontraverznog biznismena ili kako to ljudi kažu – tajkuna, duguju preko 150 milijardi državi dinara, upravo po ovim osnovama. Gospodin Mišković, gospodin Beko i gospodin Drakulić.
Ukupna dugovanja po raznim osnovama što poreska, što na ime doprinosa državi su pet milijardi evra. A vi ste se upinjali iz petnih žila i takvi kakvi jeste ni to niste uspeli da uradite i drago nam je zbog toga da za milijardu i 400 miliona evra prodate "Telekom" kako bi obezbedili funkcionisanje države. Znači pravi, politički motiv, prodaje "Telekoma" je bio obezbeđivanje i funkcionisanje države a ne uvođenje principa tržišne privrede i liberalne ekonomije.
Zamislite pet milijardi se po ovim osnovama duguje, a mi pričamo o izmenama i dopunama koje će kako ovde stoji u obrazloženju unaprediti položaj sveštenstva, između ostalog. I ovo se odnosi na predstavnike ministarstva, zaista tu nemamo zamerki. Zaista ste, sa ovim izmenama i dopunama stvorili mogućnost da razlike u platama kod sveštenstva budu manje ili da budu ujednačene. Tu nema ništa sporno, sve ostalo niko od vas neće da priča niti želi. Ova država je sve probleme u odnosima sa crkvom i verskim zajednicama rešila, pa samo još ovo da reši. Sve je država završila i rešila. Da li sveštenstvo i crkva imaju neke druge probleme, to nikoga ne interesuje. Država ih se seti samo kad treba da ih inkriminiše ili politički svrsta u ove ili one, a nemajući šta da radi pametno Vlada se setila, pa će da promeni tu koeficijente i evo poslanici vi se bavite navodno nečim važnim i nečim bitnim.
Ako u Srbiji danas suština rasprave u parlamentu treba da bude zakon u kom će se usklađivanje tih dinarskih iznosa preći sa rast cena na malo, na indeks potrošačkih cena onda smo mi zaista ugasili. Onda nam ova država ne treba, nama više ništa ne treba. Gospodin Buha je juče, prekjuče, rekao u jednoj raspravi, to ste jednim dokumentom mogli da rešite za sve zakone u kojima ove kategorije postoje. Trošimo vreme Skupštini, trošimo vreme javnosti, mi smo kao nešto angažovani, radimo u letnjem periodu. Da li ćemo doživeti, za tri godine epohalnog rada Vlade i rezultate Mirka Cvetkovića da dođe zakon koji će, zaista posle mesec ili dva moći da se sagleda kroz rezultate konkretne na terenu i u životu? Da li će doživeti? Da li ćemo doživeti, da kažete – gospodo, tajkuni ovoj državi duguju milijardu i po evra, na ime doprinosa, mi sami nismo sposobni, nemamo hrabrosti da se obračunamo sa njima, hajde da Skupština, koja predstavlja građane Republike Srbije stane na put takvom osionom i bahatom ponašanju. Vi to niste spremni da uradite.
Mi pričamo o indeksima potrošačkih cena? U ovom zakonu piše da svakog 30. u mesecu, da je poslodavac dužan da isplati zaradu i doprinose na konto te zarade, a ako ne isplati zaradu dužan je da isplati doprinose. Kako je moguće, u ovoj državi je do pre nekoliko meseci i sama država dugovala za doprinose, u pravu ste gospodine Krasiću, i sada duguje. Kako je moguće, da ja kao mali privatnik koji obezbeđuje platu za pet radnika, 30. uveče ne mogu da zaspim jer znam da će prvog inspekcija da dođe i da me iskasapi kaznom, a oni koji imaju u najviše u ovoj državi, najveću obavezu da plate, oni su relaksirani, oni ministra tapšu po leđima, oni sede sa premijerom pa donose ekonomsku i socijalnu politiku ove države, Srbija 20-20, oni promovišu izvoz u ovoj državi. Kako je to moguće, evo ja pitam predstavnike većine, da li kod vas postoji opredeljenje da se obračunamo sa takvim pojedincima u ovoj državi. Znam, Nicović duguje u mojoj opštini u Livnici mačket sa preko 100 i nešto miliona, presuđeno, izvršna rešenja. Ljudi ne mogu da odu u penziju, ljud i ne mogu da se leče, a mi pričamo o indeksu potrošačkih cena.
Znate, to jednoga dana mora da dođe na naplatu i vaša indolentnost će pre svega da vam ispostavi politički ceh i račun, ali postoji tu i neka druga odgovornost. Kako je moguće da vlasnik jednog malog preduzeća ili preduzetnik mora da izmiri svoje obaveze svakog prvog u mesecu, a jedan veliki ne mora.
Znate šta je interesantno, najveći dužnici u ovoj državi po ovoj osnovi nisu i najveći poreski obveznici. Kako je to moguće? Znate kako je moguće, zato što svoje poslove obavljaju u Srbiji. Zato što pare prave u Srbiji, a poreske obveze ili obaveze izmiruju preko "of šort" kompanija na Kipru ili na nekim ekskluzivnim ostrvima. Vama to ne smeta, ne smeta vam zato što finansiraju kampanje i dok se Srbija sa tim ne obračuna, možete da donosite kakve hoćete zakone, da nam šaljete u parlament šta god hoćete.
Naša obaveza je da budimo i vama savest zbog neodgovornosti i ravnodušnosti prema ovim anomalijama ovom kriminalu, ovom bezakonju, ovoj nacionalnoj destrukciji i da, naravno, javnosti govorimo gde su suštinski problemi. Najveći problem u državi danas su imuniteti. Jel tako? Da li pričamo o imunitetima ljudi koji su za vaših 10 godina vlasti sprovodili postupke i privatizacije? Postupke privatizacije zbog kojih ovo nema više smisla. Ne postoji obaveza, za neke postoji za druge ne postoji. Ljudi, ponavljam, ne mogu u penzije, ne mogu da se leče, elementarna ljudska prava u ovoj državi ne mogu da ostvare zato što se ovaj zakon nije poštovao, osnovni zakon, zakon koji se menja ovim zakonom. Finansiramo lokalnu samoupravu koliko može, a ne koliko u zakonu piše, pa ćemo sada da nudimo duplo više. Ni to što smo trebali nismo isplatili, a sada ćemo da im uvećam duplo više. Tu nema odgovornosti, šta nas briga.
Istovremeno prošlu godinu završavamo kao država sa najvećom inflacijom, završavamo kao država sa najvećom stopom nezaposlenosti, ne u okruženju, na evropskom kontinentu. Sada neko od nas traži ozbiljnu raspravu da vidimo tu materiju u temi. Kakva tema? Kakav položaj invalida? Mislite ovim da unapredite položaj invalida, da ovim unapredite položaj ljudi, crkveni, sveštenstva? Odakle novac? Za njih trebaju radna mesta. Trebaju radna mesta za ljude koji su sposobni, koji su radno sposobni da stvaraju. Govorite ovde o penzionim fondovima. Za 10 godina vaše vlasti koliko ste podigli svest ljudi u Srbiji o značaju i smislu dobrovoljnih penzijskih fondova, koliko tih fondova danas u Srbiji radi i funkcioniše, ima smisao postojanja u Srbiji. Na kraju krajeva, pravi pare i zarađuje, ostvaruje prihode ovde, investira. Nema ništa i vi usklađujete rast cena na malo prelazite na indeks potrošačkih cena. Koliko je to neozbiljno i nebitno?
Ilustracije radi, daću vam samo nekoliko statističkih podataka i vrlo su vezani za sve ovo. Kako očekujete da imate stabilne doprinose i poreze u državi u kojoj je jednostavnije uvoziti nego proizvoditi? Mi smo postali posle 10 godina vaše ekonomske politike, država u kojoj je bolje i isplativije uvoziti nego prozvoditi. Zavod za statistiku je u martu objavio neke podatke koje možete da zloupotrebljavate, ali eventualno ne možete da falsifikujete. Za 10 godina vaše vlasti u proizvodnji u prerađivačkoj industriji 300.000 ljudi je ostalo bez posla. Znači, samo u jednom sektoru ekonomije i privrede, 300.000 ljudi, ali taj sektor privrede je najžilaviji i najvitalniji i danas. U ukupnom učešću u prosečnoj plati u Srbiji danas, pa shodno tome i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje oni imaju najveće učešće. Šta im vi nudite? Vaša usluga za njih su krediti, grejs period, a sve drugo snalazite se sami. Prepušteni sami sebi. Za isti taj vremenski period, da li znate u kojim sektorima je najmanje radnika ostalo bez posla ili nije uopšte ostalo ili se broj zaposlenih povećao? Sektor trgovine i finansijskih usluga, evo ih ovde, trgovina na veliko i malo, saobraćaj i skladištenje, a što predstavlja usluge, a ne proizvodnju i tu su posle državna uprava itd.
Kad se podeli prosečno u martu mesecu 2011. godine, prosečni porezi i doprinosi su bili 18.770 za celu našu privredu, prosek je neki bio, tako piše, učešće prerađivačke industrije sa 3.450 dinara. Učešće poljoprivrede 316 dinara u celoj toj priči. Država koja ima agrarni potencijal i koja svoj suficit jedino u tom sektoru ostvaruje. To je slika i prilika vaše vlasti desetogodišnje. Možete politički da ospravate stav SRS, a u čije osporavanje više niko ne veruje. Iskreno se nadam da će se tačka staviti na desetogodišnju politiku na sledećim izborima. Brojke, podaci i život su neumoljivi i sa njima se susrećemo svaki dan. Svaki dan se sa njima susrećemo. Možete ovde pred nas da iznosite i zakone i podatke kakve god hoćete, ali jednostavno ovo je surova stvarnost. Mi pričamo o obaveznom socijalnom osiguranju i doprinosima u državi koja je 2010. godinu završila sa 460.000 u sivoj zoni radnika. Ko je ovde diskriminisan? U Srbiji su danas diskriminisani samo oni koji su pošteno, korektno u duhu zakona poštovali i izmirivali svoje obaveze. Danas su u Srbiji ti diskriminsani, jer se subvencije daju za nova radna mesta. Za njih koji su svih ovih godina od svoje muke punili fondove, država kakvu takvu uslugu i proizvode nudile i davala sa njihove grbače i o njima niko ne vodi računa. Njih ugrožavaju oni koji su u sivoj ekonomiji, država je svojim intervencionizmom apsolutno diskriminatorska u odnosu prema njima i vi očekujete da to tako i traje, da će tako da ide, pa će leći jedan kredit, pa će leći drugi kredit, pa smo dobili 300 miliona, pa će biti u septembru ćemo emitovati 700 miliona, 500 evro, 200 miliona dinarskih obveznica pod ludačkim kamatama, da biste platili ono što ste plarili i uzeli kroz obveznice u februaru mesecu i tako dalje, i tako dalje, iz šupljeg u prazno.
SRS smatra da dok ne skupite političku hrabrost, a nikad je nećete skupiti, da ovde donesemo zakone kojima ćemo se obračunati sa bezakonjem, sa neodgovornim, sa tajkunima, sa onima koji su nam destruisali ekonomsku, socijalnu, političku i svaku sliku ove države i društva. Svaki zakon koji pošaljete ovakvog karaktera, ovakvog formata, potpuno je besmislen, potpuno. Iskreno se nadam, i time ću završiti, da će se na sledećim izborima staviti tačka na ovu mondijalističku, destruktivnu i ko zna kakvu sve još po Srbiju pogubnu politiku. Hvala.

Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 1. ovog predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona i čini nam se da predlagač, i da je prihvatio amandman, suštinski se njegova nemara zaista ne bi promenila, niti bi ovo suštinski na to uticalo. Međutim, ono što otvara pitanje ovde kod ove izmene i dopune ovog 9. člana jeste zaista pitanje – do sada su od poreza na dohodak građana bili oslobođeni srednjoškolci, odnosno polaznici Srednje škole unutrašnjih poslova, od naknada koje u tu svrhu primaju.
Izmenama i dopunama zakona, oni se na jedan, čini mi se, volšeban način brišu iz ovog zakona. Ono što se izmenama i dopunama zakona uspostavlja jeste da će sada od poreza na dohodak građana biti oslobođeni polaznici tih studijskih programa, kako ste ovde napisali, odnosno visoke škole ili Policijske akademije.
Sada nas interesuje - šta je predlagač hteo, jer u svom obrazloženju nijednom rečju nije rekao šta će biti sa porezom na dohodak onih koji su oslobođeni poreza, a polaznici su Srednje škole unutrašnjih poslova? Možda je Vlada u međuvremenu donela odluku kojom je ukinula Srednju školu unutrašnjih poslova, ali ako je to tako, onda je zaista trebalo u obrazloženju da nam kažu i da to bude jedan od razloga zbog kojih se ovaj zakon u ovom pravcu menja. Međutim, ovde ne postoji nijedna jedina reč o tome da li imamo Srednju školu unutrašnjih poslova ili mi više to nemamo. Po kom osnovu su se stekli uslovi i zbog čega su se stekli uslovi da se polaznicima Srednje škole unutrašnjih poslova ukine pravo da budu oslobođeni poreza da dohodak građana, na ime naknade koju na osnovu tog prava primaju, odnosno od države dobijaju?
Za SRS u celini ove izmene i dopune zakona su zaista beznačajne. One će, kao što smo rekli u raspravi u načelu, izazvati jednu poresku evaziju, odnosno smanjenje poreskih prihoda, sa jedne strane, a sa druge strane, treba imati na umu da zbog nesavršenosti poreskog sistema koji za deset godina niste uspeli da promenite i dovedete u red na nivo koji bi bio prihvatljiv, ti prihodi su ionako jako mali u ukupnom učešću u poreskim prihodima u budžetu Republike Srbije.
Zaista bi bilo korektno da je tu neko iz Vlade, da nam da obrazloženje - da li će deca koja idu u Srednju školu unutrašnjih poslova od sada pa na dalje plaćati porez na dohodak građana na ime naknade koju primaju ili će i dalje biti oslobođena? Ako će biti oslobođena, to u ovim izmenama i dopunama više ne piše. Tog prava su uskraćeni ovim izmenama i dopunama. Bilo bi korektno, u najmanju ruku, da nam neko od predstavnika Vlade obrazloži - zašto je sad izmena ovako drastična, zašto to više nisu srednjoškolci, nego su ljudi koji su na akademskim studijama i zašto nisu i jedni i drugi oslobođeni poreza na dohodak građana?
Ponavljam, to nisu veliki iznosi. Mislim da bi bilo korektno da je nađeno neko rešenje kojim će oslobođeni biti i srednjoškolci, ali i studenti na Policijskoj akademiji. Hvala.