Ovo je amandman samo tehničkog karaktera, suštinski ništa. Ipak smatramo da je rešenje koje smo predložili jasno i precizno, jasnije i preciznije od onoga što stoji u zakonu. Na Vladi je da li će da prihvati ili neće.

Poštovane kolege poslanici, gospodine Novakoviću, nećete mi uzeti za zlo, u diskusiji ću se obraćati vama s obzirom da je gospodin lobista Brisela u Beogradu otišao, suprotno Poslovniku Narodne skupštine.
Razgovaraću s vama i duboko sam ubeđen da ćete se oko nekih stvari, stavova SRS, a tiču se ovakve avanture, a vezano za konvenciju o predelu, složiti s nama, ne zato što smatramo da konvencija nema smisao. Konvencija ima smisao, ali oni koji treba da se bave njome, koji se na nju obavezuju zaista su neozbiljni i onda i to što ima smisao dovedu na jedan ozbiljan način u pitanje.
Naravno, moram da se osvrnem na ono što je malopre ovaj gospodin, lobista Brisela u Beogradu, rekao, a to je da je on obišao srpske izvoznike i dobre kompanije, da ih je pitao – šta je to njihov problem, i oni su mu rekli – nedostatak investicionih kredita. Naravno, Srbiji poslednjih 10 godina možda je svega falilo, samo nije falilo kredita. Nažalost, ti krediti nisu bili investicioni, krediti su bili isključivo ili u najvećoj meri za likvidnost.
To indirektno ukazuje na činjenicu šta je problem u Srbiji, a problem je da nemamo bonitete, problem je da nemamo kreditnu sposobnost, problem je da smo nelikvidni, a to nije stvar imanja ili nemanja kredita, to je stvar poslovnog ambijenta, koji ova Vlada stvara poslednjih 10 godina u Srbiji.
Što se tiče ovog ugovora sa Indonezijom, zaista bih se tu pridružio stavu mog kolege, ovlašćenog predstavnika, gospodina Dejana Mirovića. Mi zaista ne možemo, ako ništa drugo, da imamo nikakvu štetu od ovakvog ugovora ili sporazuma sa Indonezijom. Ono što jeste činjenica jeste da na toj lestvici ekonomskih partnera Republike Srbije Indonezija zaista nije na nekoj zavidnoj poziciji i to je ono što nije dobro.
Smatramo da je i tu u pitanju neodgovornost Vlade, jer da je Vlada zaista htela da se bavi unapređenjem ekonomskih odnosa sa Indonezijom, mi smo uvereni da bi joj tržište od 200 miliona stanovnika, koliko ima jedna jedina država, bilo jedan interesantan cilj ili fokus, predmet pažnje.
Umesto da se bavimo njima ili pokušavamo da uspostavljamo saradnju sa takvim državama mi se, nažalost, bavimo državama koje direktno dovode u pitanje naš ustavni poredak, 22 države EU priznale su nezavisnost KiM. Za razliku od njih, Indonezija to nije uradila, a to tržište 27 zemalja EU ima 450 miliona stanovnika, dok s druge strane, kod jednog prijatelja imamo koncentraciju od 200 miliona stanovnika, koji, morate priznati, predstavljaju jedno vrlo dobro i ozbiljno tržište.
S druge strane, standardi Indonezije, koji bi se u smislu robe koja ide tamo na to tržište uspostavljali pred našu privredu mislim da su na mnogo nižem nivou od onih koji nam se postavljaju iz EU. Nama nije drago što te standarde ne možemo da ispunimo. Žao nam je što ste državu uništili i upropastili.
Upropašćavajući državu, upropastili ste privredu i privreda danas, 10 godina posle vašeg dolaska na vlast i promocije održivog razvoja, zaista nije spremna da uspostavi ili obezbedi standarde u proizvodnji onih roba koje bi, eventualno, mogle da završe na evropskim tržištima.
Prema tome, Indonezija, ponavljam, nije priznala nezavisnost KiM i Srbija, ukoliko bi postala konačno odgovorna država, trebalo bi zaista da unapređuje i podiže odnose sa Indonezijom i svim ostalim državama koje se vladaju i poštuju norme međunarodnog prava i ne uskraćuju Srbiji pravo na takve norme i takve odredbe.
Ono što je ovde jako interesantno jeste ova Konvencija o predelu. Kolega Mirović je vrlo interesantno rekao da ste vi majstori da od svega napravite propagandu, ali kad od ekologije pravite propagandu o zaštiti prirode, zaštiti životne sredine, onda to šalje jednu odvratnu sliku ove države u svet, naročito onih koji se time na jedan neukusan i neodgovoran način bave.
Pokušaću malo kasnije na jednom vrlo konkretnom primeru da pokažem koliko ste vi za ovih 10 godina pokazali da strateški interes Srbije u kontekstu njenog prostora ne razumete, ne prepoznajete, da za 10 godina svoje vlasti niste ni na jedan način svoj odnos prema održivom razvoju promenili, a naročito prema prostoru Republike Srbije.
Republika Srbija nije država koja raspolaže ogromnim količinama određenog resursa, ali ono što je bogatstvo i prednost Srbije jeste činjenica da ima disperziju resursa, da su različiti, istina ne veliki, ali su različiti resursi kojima raspolažemo.
Ono što je ozbiljan resurs Republike Srbije jeste prostor, ne samo da ste ga unapredili ili da ste njegovo propadanje zaustavili, vi ste doprineli da slika Srbije bude danas takva kakva jeste, a kada je prostor u pitanju, pokušaću da ilustrujem ili da na konkretnom primeru pokažem kakva je danas situacija u Srbiji.
Ono što jeste degutantno, to je kad pročitate – šta su ciljevi ove konvencije? To je zaštita, upravljanje, planiranje svim tipovima evropskih predela, ni manje ni više, bilo da su urbani, seoski, degradirani ili oni izuzetne lepote.
Kasnije ću pokazati kakav je vaš odnos prema predelima izuzetne lepote, kako je država Srbija na jednom vrlo konkretnom primeru manifestovala odnos prema predelima izuzetnih odlika.
Ono što takođe iritira jeste dalje tekst ovog obrazloženja, u kome piše, pazite ovo – prihvatanjem Konvencije Republika Srbija će se pridružiti zemljama koje su pokazale razumevanje za vrednost evropskog kulturnog i prirodnog nasleđa kao temelja evropskog identiteta. Pa kaže – sprovođenje politike prostornog razvoja, koja ima za cilj zaštitu, upravljanje i planiranje predela, kao dela evropskog nasleđa, biće omogućeno putem efikasne međunarodne saradnje utemeljene u Konvenciji koja se isključivo bavi predelom.
Na strani ispred ove napisano je u pet pasusa, navedena su imena pet zakona koji su u ovoj državi usvojeni i koji predstavljaju adekvatnu normu da država Srbija konkretno, odgovorno upravlja svojim prostorom i predelima izuzetnih odlika, a onda dođete u situaciju da čitate poražavajuću statistiku.
Kad čitate ovo, steknete utisak da živite u Švedskoj, ali kad uzmete parametre koje Republički zavod za statistiku objavi, koje objavi naša nauka u kontekstu donošenja Prostornog plana Republike Srbije, vidite da i 10 godina posle dolaska vas na vlast svega 4% otpadnih voda ide u preradu u Srbiji.
Vi ste imali u raspravi o Prostornom planu ovde da svega 13, 14 ili 15% domaćinstava na području grada Beograda ima organizovanu kanalizaciju, da ne govorimo kakva je presija u ruralnoj sredini, kakva je situacija sa vodovodima i sa kanalizacijama u seoskoj sredini u 21. veku danas u Srbiji, dok istovremeno oni koji su dužni da se time bave truju građane o evropskim standardima i evropskoj perspektivi Srbije.
Sa takvim standardima ne možete ni u nesvrstane ili ne znam gde, ni njima ne možete da pravite društvo, a kamoli jednoj Švedskoj koja je ovde, a 95% svog otpada prerađuje ili reciklira.
Ono što jeste takođe interesantno jeste da nikada veće regionalne razlike nisu bile. Da li je to vaša razvijena svest o održivom razvoju? Da li u tome treba da je prepoznamo?
Žalosno je kada neko iznutra nije sposoban da prepozna interes kako se štiti prostor, kako se razvija održivi razvoj, kako se neguju vrednosti koje će nama da obezbede i omoguće da lakše živimo, kad to moramo da radimo na ovakav način. Pa čak i da verujemo da će ova konvencija na nešto da vas natera i obaveže, možda bi nam bilo lakše. Ali, kao što reče moj kolega Dejan Mirović – ovo je puka propaganda, trošimo skupštinsko vreme, trošimo vreme građanima Republike Srbije, umesto da raspravljamo o ozbiljnim stvarima.
Rekao sam, gospodine Novakoviću, na jednom vrlo konkretnom primeru ću da vam ilustrujem kakav je odnos države prema predelima izuzetnih odlika. Predeli izuzetnih odlika su nacionalni interesi Republike Srbije. Jedan od takvih prostora ili target, ako mogu da kažem, nalazi se na teritoriji opštine Surdulica, iz koje dolazim. To je Vlasinsko jezero. Vlasinsko jezero je proglašeno za predeo izuzetnih odlika, predeo od strateškog nacionalnog interesa za Republiku Srbiju.
Na svu sreću, u periodu prethodne lokalne samouprave radikali su prepoznali smisao i značaj tog prostora i uz nadljudske napore doneli sve neophodne strateške dokumente koji su u skladu sa ovom vašom konvencijom, na koju se vi tek danas obavezujete.
Doneli smo prostorni plan predela izuzetnih odlika. Taj predeo je proglašenim zaštićenim prirodnim dobrom. Proglašen je ramsarskim područjem. Na osnovu tih dokumenata, gospodine potpredsedniče, donet je master plan za razvoj turizma. Ne postoji nijedan strateški planski dokument koji je do 2008. godine mogao da se donese i usvoji, a da nije usvojen.
Lokalnom rukovodstvu koje nas je nasledilo ostalo je u obavezi da donesu prijavu četiri urbanistička plana i da zaokruže tu celinu. Tri godine posle uspostavljanja nove lokalne samouprave taj posao nije završen.
Ono što je tim projektima i programima, gospodine Novakoviću, bilo predviđeno jeste da Vlasinsko jezero bude jedan od najznačajnijih turističkih brendova ne samo Republike Srbije, nego celog ovog regiona, pre svega Bugarske, s kojom se graničimo, a onda i Republike Srbije.
Projektovano je bilo da 10.000 ljudi dnevno u toku cele godine boravi, da gore troši novac, a da građani juga Srbije, jer je projekat regionalnog karaktera, od tog turizma žive, da tamo proizvode, da se tamo zapošljavaju, pošto ovde čitamo da je jedan od razloga donošenja ove konvencije ostvarivanje mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta kroz održiv razvoj i izgradnje standarda u sferi zaštite životne sredine, odnosno turizma.
Pa smo onda pokušali da to implementiramo. Preduslov za tako nešto jeste izrada kanalizacionog prstena kako bi se ta voda na zaštićenom području zaštitila. Stotine miliona kubika čiste vode je gore.
Ovo govorim da bi nekom u Vladi, ko eventualno ovo sluša, proradila sijalica iznad glave i da se ne zaklinje samo u priču o regionalnom razvoju nego da nešto konkretno u tom smislu učini.
Izrada projektne dokumentacije je koštala 250.000 evra. Taj projekat su radile najeminentnije i najozbiljnije arhitektonske građevinske institucije u Srbiji kroz programe odnosno ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji. To kao dobar projekat prepoznale su međunarodne institucije i isfinansirale.
Sada neko tamo van granica Srbije prepozna to kao smisleno i dobro, a onda dođe lokalno rukovodstvo koje učini sve da to obesmisli i formira se vlada koja u tome ne prepoznaje interes da radi i podiže privredu i život na tom delu Srbije.
Projekat koji bi trebalo da se realizuje, 10 miliona dolara kroz partnerske, sufinansirajuće, kakve god hoćete odnose to može da se realizuje. Vlada Republike Srbije ukoliko želi zaista da pokaže da hoće da se bavi regionalnim razvojem, da se bavi održivim razvojem i da štiti zaštićena dobra i predele izuzetnih odlika, za tako nešto mora da ima sluha.
Vlada Republike Srbije, u svom slepilu i opterećenosti koalicionim i političkim odnosima unutar sebe same, finansira dole besmisao. Novac se troši ni u šta, troši se u beton, u popločavanje centra grada, u rekonstrukciju zgrada opštinske uprave, od čega niko neće imati nikakvu korist.
Srpska radikalna stranka je pokušavala, ko zna koliko puta i ko zna na koliko vrata je zakucala, da se to prepozna kao interes juga Srbije, opštine Surdulica, opštine Crna Trava, opštine Bosilegrad, opštine Vladičin Han. To su opštine koje u statistici i u odnosima najnerazvijenijih područja sa najrazvijenijim čine katastrofalne brojke.
U opštini Vladičin Han, to sam iks puta rekao, prosečna plata po glavi stanovnika je dve i po hiljade, a u opštini Savski venac 91.000 dinara. Ako država nema interes dole da investira i da kroz odgovoran odnos prema području od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju angažuje, uposli i stavi u funkciju ljude i istovremeno, u skladu i sa ovom konvencijom, štiti svoj nacionalni interes, šta je to ova vlada sposobna, spremna, može ili hoće da uradi.
Do dana današnjeg gore se ništa ne menja, gore sve stoji. To je potencijal koji Srbija može da koristi cele godine za razvoj svih formi, oblika i modela turizma, kako je strateškim planskim dokumentom predviđeno.
Ova moja priča išla je s jedne strane ka tom kontekstu da pokažem kako će Vlada svojim ne činjenjem ili činjenjem naopakih stvari obesmisliti jednu ovakvu konvenciju koju je ratifikovalo 33 države, ali pristupilo joj je svega sedam. Sada će Srbija, u kojoj državni organi traže da se suprotno Zakonu o legalizaciji legalizuju objekti zaštićenim prirodnim dobrima, gde nas uverava kako će da se obavezuje na Konvenciju o zaštiti predela.
Vladini službenici traže da se, suprotno zakonu koji je Vlada predložila, većina usvojila, legalizuju objekti u prirodnom dobru od nacionalnog značaja za državu Srbiju. Koga vi folirate, to građani moraju da znaju? Vi se sa svime poigravate i od svega pravite cirkus i zaista nismo država koja može da kaže da u bilo kom smislu ima kredibilitet.
To mora da se promeni. Kada neko pokaže odgovornost i svest prema opštem i javnom interesu, prema nacionalnom dobru svoje države, njemu ne trebaju konvencije iz Brisela. Gospodine Novakoviću, i vi i ja se slažemo da je to tako, treba samo malo više odgovornosti, svesti, posvećenosti Srbiji, srpskim nacionalnim interesima i sve bi postalo drugačije.
Da bi se tako nešto desilo u Srbiji, ne treba da se usvaja konvencija o predelu, treba vi da odete sa vlasti, da Srbiju prepustite u ruke odgovornih, ozbiljnih, savesnih i nacionalno svesnih ljudi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šoškiću, pokušaću da na neki način podržim kolege iz poslaničke grupe i da kažem ono što su oni rekli na drugačiji način. Pre nego što bilo šta kažem ne mogu a da ne izrazim svoj utisak ili mišljenje da u suštini ovde niko nije protiv toga da država ili nadležne državne institucije pružaju zaštitu korisnicima finansijskih usluga, ali je suština problema i razlikovanja kojim putem, na koji način mi danas treba da odredimo terapiju za nešto što traje godinama unazad. Da bismo dali adekvatnu terapiju, potrebno je da napravimo dobru dijagnozu, da detektujemo gde su problemi, šta su problemi i da li će ovaj lek koji ste ponudili da bude adekvatan i da izleči stvari koje su se na terenu ili u praksi pojavile.
Moram da kažem da ste čovek impozantne biografije i da danas obavljate jednu vrlo važnu funkciju u ovoj državi; ne dugo, ali vrlo bitnu funkciju. Mislim da su te dve stvari dovoljni razlozi i da vas obavezuju da kada predlažete neki zakon i za njega tražite podršku u Skupštini ovde nastupate drugačije od predstavnika Vlade. Oni se rukovode takvim manirima da su im zakoni s jedne strane nedorečeni, a s druge strane, ono što me je nagnalo na ovu konstataciju jeste vaša priča o devedesetim godinama danas. Podsetiću vas da smo u 2011. godini, zakon o kojem govorimo apsolutno ne zaslužuje da se u bilo kom smislu i kontekstu dovodi u vezu sa devedesetim godinama. Razumem da vam one smetaju, možda vam politički ne prijaju, ali bilo bi lepo da vam onda ne prija ni podrška ljudi koji su suštinski vinovnici problema u devedesetim godinama. Njihova podrška vam nije smetala.
Nisam čuo da je u SRS bilo ko rekao da je dobro ono što se desilo sa deviznom štednjom. Niko u SRS nije pozdravio piramidalne banke iz tog vremena, a podsetiću vas, gospodine Šoškiću, po Srbiji se danas šetaju oni koji nastupaju u ime piramidalnih banaka i rade sve i svašta. Mislim da i za to treba da se zainteresujete, da nam se neka neprijatna iskustva iz devedesetih godina ne bi ponovila.
Podsetiću vas na neke stvari koje ste rekli. Spomenuli ste protivpravnu praksu ovde. Spomenuli ste da, nažalost, u praksi neke dobre odredbe nisu sprovođene kako treba. Znate šta ste istovremeno napisali u obrazloženju? Cilj ovog zakona je unapređenje dobre poslovne prakse. Da je bila dobra poslovna praksa, ne bi bilo potrebe za ovim zakonom. Dobra poslovna praksa je, to vi možda bolje znate, kada su sve strane u poslu i praksi zadovoljne. Neko je ovde očigledno pravio problem.
Ono što vam zameram jeste što niste uneli životnost u priču s početka ove sednice, što niste jasno rekli ko je problem, kakav je problem, jer ste nezavisni i od Vlade i od Skupštine, a ponajviše od banaka. Vi ste stub, kako ste ovde napisali, ako mogu da nađem, stub zaštite klijenata. Ko vama šta može kada su banke u pitanju? Trebalo je, da se tako izrazim, da uperite prstom i kažete šta je suštinski problem, šta su to banke radile. Mi slušamo priču koju smo i sami mogli da pročitamo. Od vas smo, kao čoveka iz struke i guvernera, očekivali da nam mnogo jasnije kažete šta je vaša ambicija i koga mi u stvari sankcionišemo ovim zakonom.
Šta ste još rekli, gospodine Šoškiću? Na pitanje mog kolege Buhe zašto pravna lica nisu obuhvaćena, vi kažete – pravna lica imaju kapacitet da se sama štite od toga. Mi ovde niti terorišemo banke, niti nam je namera da banke dovedemo u nezgodan položaj u odnosu na pravna ili fizička lica.
Postavljam vam pitanje, da li su pravna lica imala problema od pružalaca finansijskih usluga u desetogodišnjoj praksi do sada? Ako mi kažete da nisu, mogu da prihvatim vaš argument. Recite mi nešto, njih niste obuhvatili ovim zakonom, posle stupanja na snagu ovog zakona, koje će mehanizme pravna lica koristiti u zaštiti od pružalaca finansijskih usluga, ako ih nema u ovom zakonu? Pretpostavljam da je i do sad trebalo da imaju izgrađene mehanizme. Ako su mogli da se brane, kako je bilo problema? Zašto se nisu branili?
Znači, jedno vrlo racionalno pitanje, a mislim da je odgovor bio tanak. Mislim da treba mnogo više argumenata da nas ubedite da ste u pravu. Jer, složićete se sa mnom, taksista će da kupi pet automobila na lizing, promeniće se uslovi ugovora samovoljno, s jedne strane, od strane banke, kako će da se zaštiti taj vlasnik taksi agencije? Evo, pitam vas to. To je vrlo prosti životni primer, to mi recite. Kako će, oslanjajući se na koju regulativu, on da se brani kad kažete da pravna lica imaju izgrađene mehanizme (i do sada) u odnosu na fizička lica? Ovde nisu problem ni pravna ni fizička lica, ovde su problem banke, njihovi maniri i njihovo ponašanje.
Šta je ovde suštinski problem? Ova priča može da se osloni na priču od juče u Skupštini, a to je, gospodine Šoškiću, što u ovoj državi ne funkcionišu institucije, sistem je doveden u pitanje, to je problem.
Mi smo duboko ubeđeni da je država Srbija imala legislativu kojom je i dosad mogla da pruži adekvatnu zaštitu korisnicima bankarskih, odnosno finansijskih usluga. I gospodin Buha ih je naveo malopre. Imali ste i Zakon o zaštiti potrošača, imali ste zakon o obligacijama, kako to već pravnici kažu, i naravno, imali ste Zakon o bankama. Vi ste sebi kroz Zakon o bankama propisali mehanizme i mogućnost da sve ovo o čemu danas razgovaramo u okviru zakona definišete kroz podzakonske akte. Vama niko nije branio, gospodine Šoškiću, da to uradite. Ne samo da vam nije branio, vaša je obaveza bila da budete rigorozni u odnosu na one koji vam tako nešto osporavaju.
Pogledajte Zakon o bankama, članovi od 41. do 45, naslov je – odnos banke s klijentima. U svakom od ovih pet članova kao poslednji stav imate: „Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način ostvarivanja prava iz stava 2. ovog člana.“ U članu 42: „Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način objavljivanja opštih uslova...“, pa u sledećem – zaštitu klijenata, pa u sledećem jedinstven način obračuna, obaveštavanje klijenata itd.
To je ono što SRS stavlja na teret i kaže da ne funkcionišu institucije. Država ima legislativu; možemo da se ne slažemo sa njom, ali je sporno što je ne primenjujete, što obaveze koje ste propisali niste iskoristili i mehanizme koje ste sebi stavili u ruke niste iskoristili.
Danas donosimo zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga zato što ste vi napisali i usvojili nedorečen zakon, zakon koji vas ničim nije obavezao da ovaj posao privedete kraju, da kroz podzakonske akte zaštitite korisnike finansijskih usluga.
Znate li šta ova praksa otvara? Sutra će iz Ministarstva trgovine doći zakon o zaštiti korisnika kafanskih usluga, pa zdravstvenih usluga, pa vulkanizerskih usluga itd. Ovo otvara takvu praksu. Ponašanje vlasti u poslednjih deset godina, gospodine Šoškiću, stvorilo je ambijent u kom se stvari koje se rešavaju sistemskim zakonima rešavaju ovakvim pojedinačnim rešenjima. Treba nam poseban zakon da razvijemo građevinsku industriju, pa nam poseban zakon od pet članova treba da razvijemo socijalno stanovanje. Sada nam treba poseban zakon da štitimo korisnike finansijskih usluga. I još to promovišemo kroz usvajanje evropskih manira, principa i direktiva.
Gospodine Šoškiću, jednu stvar vam takođe zameramo – pridružili ste se društvu koje je od EU napravilo novi marksizam, novu dogmu, kako to kaže jedan ministar u Vladi Republike Srbije ovima koji glasaju za njega. To im je rekao. Dosta više toga, život u Srbiji je nešto drugo.
Zašto se banke, koje ćete juriti na osnovu ovog zakona, nisu vladale u skladu sa principima i manirima na koje ih obavezuje legislativa tih država? Da li je tačno, gospodine Šoškiću, da maniri i principi funkcionisanja koji vladaju u državama maticama tih banaka moraju da se primenjuju i ovde? Moraju. Ali, samo je u Srbiji moguće da razlika u kamatama na depozite i na plasmane bude deset puta. To je samo u Srbiji moguće, zato što idemo u EU, evropski standardi i evropski maniri, a to isto nije moguće tamo. Ali, setili su se oni i izmislili su rizike. Država visokog rizika, lošeg kreditnog rejtinga i sve se brani i pravda time. Može da se skida koža.
Mnogo nas košta ta Evropska unija. Danas su banke u Srbiji jedina privredna društva koja, kako vi volite da kažete, vi što baštinite evropske vrednosti, baštine principe korporativnog upravljanja. Kako je moguće da neko ko primenjuje principe korporativnog upravljanja poseje ovakav haos po Srbiji? Kako je to moguće? Slabost institucija i nefunkcionisanje države.
Gospodine Šoškiću, mi smo dužni, kao i vi u ovom zakonu, da budemo kategorični i rezolutni, da pokušamo da kroz zakone, iako nismo u vlasti, pozitivnim stvarima damo podršku, da vratimo kredibilitet institucijama i da u institucije dovedemo one koji su svesni javnog i opšteg interesa i koji hoće da mu služe, koji odredbe zakona „može da donese“ neće koristiti da ne donesu nešto što može da se donese, nego da insistiraju da se to privede kraju.
Ne dovodim u pitanje, ni Srpska radikalna stranka, niti bilo koji građanin nameru da se zaštite, ali mi danas preispitujemo vaš put, kako vi to hoćete da radite. Možda ste u lošem društvu, možda lobisti o kojima govore moje kolege poslanici nisu dali da napravite te podzakonske akte. Možda niste lično vi problem, možda je vaše okruženje. Ako vam je trebala Skupština za podršku, to treba jasno i otvoreno reći. Vi ste nezavisni, vama niko ništa ne može ako radite u interesu države i njenih građana. Vi imate sve mehanizme i celu Skupštinu da se suprotstavite bahatosti banaka. Stvar je samo da li hoćete ili nećete, da li ste deo politike koja truje državu deset godina ili hoćete da raskrstite sa tom pričom od deset godina.
Zašto su banke danas u Srbiji uradile to što jesu? To je bio ekonomski koncept države koji je promovisao potrošnju – krediti za sve i svašta, po bilo koju cenu. Ameriku je to dovelo u situaciju u kojoj jeste, sa hipotekarnim, odnosno stambenim kreditima. Novac je ušao u državu od privatizacije, novac je ušao u državu kroz donacije, kroz strane direktne investicije i umesto da se ulaže u štednju, u kapitalne investicije, vi ste sve gurali u potrošnju koja je podizala tuđe privrede, jer mi danas ni fen u Srbiji ne proizvodimo, a kamoli veš-mašine. Posle ne znam koliko godina ljudi su iskoristili priliku i kredite istrošili na neke stvari koje ni na koji način nisu podigle privredni život u Republici Srbiji. I danas ćemo ovim zakonom da zaštitimo te ljude. Deset godina smo zatvarali oči pred činjenicama i sada ćemo da ih gledamo.
Mene interesuje jedna stvar (konsultovao sam se malopre sa svojim kolegom Martinovićem): ako kažete, gospodine Šoškiću, da je proizvedena protivpravna praksa i iz te prakse je neka šteta nastala, pitam vas ko će, kako će i iz kojih sredstava nadoknaditi štetu onima kojima je ta protivpravna praksa tu štetu nanela? Mene su kolege pravnici podučili, ne znam pravo, ali su me podučili – i kada radi po zakonu država je dužna, ili bilo ko ko radi po zakonu, da nadoknadi štetu ako ona u tom poslu nastane. Kako je to Martinović plastično objasnio, ako pravite put i slomite komšiji staklo, morate to da platite. Pitam vas, pošto ste rekli da ovde ima protivpravne prakse i štete, ko će to da plati?
Mi pozdravljamo to što vraćate deviznu štednju iz devedesetih. U redu, baš ste velikodušni, svaka čast, super. Ali, pitam vas ko će ovu štetu da nadoknadi? To je jedno pitanje. Meni, gospođo Đukić Dejanović, ne smetate vi iz devedesetih godina, ne pozdravljam sve što ste radili, ali ovde se optužuju devedesete za neke probleme.
Šta me još interesuje, gospodine Šoškiću? Pazite sad ovo, da ne bude da hoćemo da budemo iracionalni ili populisti, šta znači rok od 30 dana da se predmet lizinga vrati? Kako reče jedna žena bankar, dajte mu auto na lizing, neka ode na more, pa neka se vrati s puta ili s mora za mesec dana, pa neka vam vrati kola. Sada ćete vi reći – pa, platiće štetu. Ali, zašto sve to? Koliko vremena ova država ima? Koliko vremena ti građani imaju, koliko vremena ove institucije imaju da se od suda do banke vuku i razvlače? Ili, privredna društva juče – zakoni, rokovi, da bog sačuva! Zašto je to tako?
Mi nismo ljudi nerealni i iracionalni, SRS smatra da svako zaslužuje da bude ravnopravan. Na kraju krajeva, i Ustav to garantuje. Te banke plaćaju neke poreze i te banke nekoga zapošljavaju. Kako ih zapošljavaju, gospodine Šoškiću, i to treba da znate. Ne daj bože da ostanete trudni ili ako hoćete da uđete, tako je, smejete se, gospodine Šoškiću, morate da potpišete prvo blanko sporazumni raskid radnog odnosa. Pitam vas, je lʼ to ovaj zakon neće rešiti? I te ljude neko treba da sagleda. To je praksa danas: prvo vas pitaju hoćete li da se udajete i da rađate decu, pa onda možete da budete primljeni. Ali, to je problem institucija.
Danas ne možete da podignete kredit u banci ako ste radnik, administrativni, u političkoj stranci. Poslanici ne mogu da dobiju kredit. To su stvari o kojima treba da pričamo i koje treba da rešavamo. Lako je pričati o evropskim direktivama, prodavati priču o Evropi. Evropa nije život. Što reče jedan, ne sipa se Evropska unija u traktor, ne kupuje se Evropskom unijom veš-mašina, nego kreditima pod nepovoljnim uslovima, ili povoljnim, dok se odobri kredit, pa kada krene da se otplaćuje... Lično sam žrtva takvog ponašanja. Podigao sam kredit sa kamatom od 130, a danas plaćam 170 evra tu istu kamatu. To je stvarnost u Srbiji.
Neću još dugo, zbog mojih kolega. Znači, pitamo vas zašto je 30 dana rok da se predmet lizinga vrati? To morate da smanjite. Ako ste već dali nekom mogućnost da raskine taj ugovor, onda ga obavežite da taj predmet vrati za sedam dana. Nije ovo rešenje poreskog organa za porez na imovinu ili porez na pištolj, pa da se ti žališ poreskom odeljenju neke lokalne samouprave, pa imaš rok 30 dana. U pitanju je automobil. Možda će neko jahtu da kupi. Možda će da mu je ukradu za tih mesec dana. Kakav problem? Zašto sve to?
Dalje, član 32, docnja. Evo, ako mi kažete sad koga ovo obavezuje, kao što ni vas nije obavezivalo da donosite podzakonske akte, pogledajte stav drugi: „Ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može uticati, banka, odnosno davalac lizinga mogu na zahtev korisnika proglasiti zastoj u otplati (moratorijum)...“ itd. Šta to znači? Koga to „mogu“ obavezuje? Je lʼ hoćete da im pomognete ili nećete? Je lʼ hoćete da naredite banci da odredi moratorijum ili nećete?
Zbog kriminalno privatizovanih privrednih društava mi smo juče raspravljali o zakonu. Zamislite šta je u Srbiji izmišljeno? Korporativni dužnik. U pet posto fabrika, odnosno preduzeća u Srbiji se principi korporativnog upravljanja primenjuju, ali imamo korporativne dužnike. To samo u Srbiji ima. Zbog njih će Srbija usvojiti zakon, da im se restrukturiraju dugovi. Pitam vas sad, ako ste već rešili i opredelili se da date mogućnost za moratorijum, zašto niste u zakonu jasno rekli – banka je dužna da uradi to i to, u skladu sa pravilima? Šta to znači „može“? Koga ovo obavezuje? Ne obavezuje nikoga. Banke koje su ovo proizvele u Srbiji teško ćete naterate sa ovim „može“ da tako nešto urade.
Platna kartica. Ovde se kaže da je banka dužna da u svakom trenutku prihvati obaveštenje da je ukradena ili nestala. Mislim da to nije dovoljno dobro rešeno. Šta to znači? Kome ćete u banci da javite nedeljom uveče u 21 čas? Ili, ako postoji obaveza da se u bankama dežura ili negde da biste to prijavili, taj koji sluša tu prijavu ne mora da kaže da je zaista i bilo prijavljeno; jedino da preko BIA vadite listinge iz telefona, pa da onaj ko je taj nestanak kartice prijavio dokazuje da je karticu zaista izgubio i da treba da mu se uradi nova. Time ću zaključiti svoju diskusiju, biće još priče o pojedinostima.
Gospodine Šoškiću, ne dovodeći u pitanje vašu nameru SRS vas poziva da ne ličite na Vladu; SRS smatra da treba da se ponašate drugačije, da pokažete odlučnost i kategoričnost da u finansijskom sektoru zavedete red. Vi danas možete u svaki zakon da ugradite politički program Srpske radikalne stranke, mi dovodimo u pitanje njegovo sprovođenje zbog onih koji vode ovu državu i ove institucije. Vaša obaveza je da ne ličite na njih, s obzirom na to da ste nezavisni organ. Srpska radikalna stranka će dodatne zamerke izneti u raspravi o pojedinostima. U skladu sa tim ćemo se prema zakonu i odrediti. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvi utisak posle nekoliko mojih kolega iz ove skupštine koji su govorili o ovom zakonu je takav da se čovek prosto naježi kad čuje da od iste vlade i sa iste strane dolazi promocija zakona o privrednim društvima, promocija principa korporativnog upravljanja, a istovremeno se hvali zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava. Ako me neko iz vlasti ubedi da postoje dve suštinski zajedničke stvari između korporativnog upravljanja i ovog drugog što Vlada nameće Skupštini i privredi i privrednim društvima, prihvatiću da je ovaj zakon i sve ovo što danas radimo u ovoj skupštini zaista nešto što ima smisla.
Voleo bih da je gospođa Kalanović tu, pošto je malopre jednom kolegi poslaniku rekla da nije čula nijedno pitanje. Pa, neće čuti pitanje zato što niti su sposobni u Vladi da daju odgovore, niti su spremni da se hvataju u koštac sa problemima i da iz te borbe zaista nameću rešenja ovom narodu i ovoj državi, naročito u sektoru privrede, privrednih društava i u celosti u ekonomiji. Šta da pitamo predstavnika Vlade koji nam daje odgovore tako što 73.000 privrednih društava i preduzetnika 2010. godinu završi u blokadi? Šta mogu da daju kao odgovor ljudi iz takve vlade?
Na početku ove sednice predstavnik poslaničke grupe je govorio o deset kompanija koje duguju dve milijarde evra, a to su kompanije koje vi promovišete kao kompanije sa uspostavljenim principima korporativnog upravljanja. Evo, na ovom spisku poslednji, „Rudnap“ duguje sedam milijardi dinara. Pre nekoliko dana ta firma je promovisana kao jedna od najuspešnijih kompanija sa uspostavljenim principima korporativnog upravljanja. Molim vas da mi sada kažete, vi sveznajući iz Vlade ili iz većine, gde je, u kojoj državi ili tački na zemljinoj kugli moguće da sa uspostavljenim korporativnim principima, u razvijenim tržišnim privredama, neko ko je učesnik privrednog života ima ovakve dugove? Zamislite kakav je neukus da vinovnici takvog privrednog ambijenta promovišu principe korporativnog upravljanja!
Ovo što danas radimo u ovoj skupštini zaista liči na jednu avanturu koja dolazi iz iste kuhinje. Bavimo se zakonima koje predlaže Vlada koja vrlo verovatno neće ni biti u prilici da ih primenjuje. Sve ste vi to lepo ispričali, i zakon je moderan, i evropski, i direktive, i jedno i drugo, doći ćemo i do toga, samo niste rekli da ćemo ga primenjivati u idućoj godini, tek.
Voleo bih da nam na pitanje da jedan jedini odgovor gospođa odsutni ministar. Kako će ovaj zakon i ovi što okreću glave unaprediti položaj 73.000 blokiranih preduzetnika u Srbiji, privrednih društava? I kako će ovaj zakon unaprediti samo jednu stvar, recimo, njihovu likvidnost? Nikako. Vi to vrlo dobro znate, ovo je teorija, ovo je fikcija, život i praksa su nešto drugo.
Mislim da bi vam mnogo pametnije bilo da prestanete da usklađujete zakonodavstvo sa direktivama i principima razvijenog tržišta i razvijenih privreda. Mi bismo vam bili zahvalni kada biste samo deo privredne atmosfere iz tih država preslikali u ovu našu zemlju, ali vi niti ste sposobni da to uradite, niti vas to interesuje.
Suštinski problem privrednih društava u Srbiji su loše institucije i nefunkcionisanje institucija u Srbiji. Dok ste vi na vlasti te institucije neće profunkcionisati, a dok one ne profunkcionišu privredna društva neće dobiti adekvatan položaj, privredna društva neće raditi lakše, neće raditi bolje, odnosno ekonomski ambijent u ovoj državi se neće promeniti.
Vi kažete ovde da ste se pozvali na određena pravila i principe zapadnog i modernog sveta, i to je lepo. Nama nije bilo teško da nađemo te analize i studije na koje ste se pozvali; vrlo ste vešto sakrili neke stvari koje vam nisu odgovarale iz tih studija i analiza. U tim studijama i analizama na koje se pozivate stoji da suštinski problem položaja privrednih društava u Srbiji nije uopšte bio u ovom zakonu. Čak se kaže da je ovaj zakon koji je do sada bio na snazi usklađeniji sa principima korporativnog upravljanja ne EU, nego OECD, više nego što su usklađena zakonodavstva i legislative država koje imaju razvijene tržišne privrede i razvijene i uspostavljene principe korporativnog upravljanja. To je samo dokaz da mi suštinski i dalje imamo problem sa institucijama, a ne sa legislativom.
Molim vas da mi odgovorite kako će novi zakon o privrednim društvima unaprediti položaj štrajkača firme „Peti septembar“, akcionarskog društva iz Surdulice? Samo taj odgovor da mi date – da li je zaista nedostatak zakona u Srbiji doveo te ljude u položaj u kakvom oni danas jesu? Nije tačno. Slabosti institucija, slabosti Vlade, politički ili ko zna kakvi pritisci i interesi u Vladi reflektovali su se na katastrofalan položaj tih ljudi dole. To ovaj zakon neće da otkloni. Vašu prirodu ne može da promeni zakon. Suština će se promeniti na izborima, kada institucije države ne budu više u vašim rukama.
Zamislite ironiju, 2005. i 2006. godine su rađene analize o položaju korporativnog upravljanja u Srbiji i tada su mnogi drugi zakoni detektovani kao veći problem, i Zakon o stečaju i Zakon o hartijama od vrednosti, i problemi u zakonodavstvu kojim se reguliše računovodstvo i revizija, pa ste vi kao Vlada sve to menjali. Koliko se u poslednjih šest godina u tim sferama stvar promenila? Nije mrdnula nigde, ali bukvalno nigde.
Mi smo pre nekoliko dana ovde raspravljali o Zakonu o tržištu kapitala, kojim će se Zakon o tržištu hartija od vrednosti staviti van snage. Menjali ste zakonodavstvo, da li ste uspostavili tržište kapitala? Niste. Danas, kada uđete u te kompanije, uglavnom ove koje duguju milijarde što građanima, što državi, i pitate njihove menadžmente, na prste jedne ruke mogu da se izbroje procenti koliko njih poznaje međunarodno računovodstvo i međunarodne standarde finansijskog izveštavanja. Kada njih pitate kako će posle ovog zakona obezbeđivati kapital za svoje firme i preduzeća, znate šta kažu – ne pada im na pamet da izađu na tržište kapitala. Da li mislite da te manire promenite ovim zakonom? Nećete, niti možete, niti hoćete.
Naše primedbe u odnosu na ovaj zakon čućete u raspravi o pojedinostima. Ne mislimo da su rešenja iz ovog zakona u funkciji ekonomske efikasnosti, da će se ekonomska efikasnost kroz ovaj zakon unaprediti, da će u tom smislu da se unapredi položaj. Postavljam vam jedno prosto pitanje, gospođo ministre, vi tražite pitanje, ja vas pitam – koji će to mali akcionar u Srbiji ostvariti svoja prava kroz derivativnu tužbu? To da mi kažete, koji će mali akcionar u Srbiji, za čije se pravo i položaj vi, da li je tako, starate i unapređujete ga kroz ovaj zakon, ostvariti svoja prava i interes kroz derivativnu tužbu?
Kad će to u Srbiji, sa nezavisnim sudstvom, pravosuđem vašim, evropskim, nezavisnim, jedan mali akcionar iz Vladičinog Hana da tuži kompaniju u kojoj je akcionar i da na sudu dobije nekog Miškovićevog ili Nicovićevog direktora, menadžera ili agenta? Kada će se to desiti u ovoj državi? Podsmevaju se svima. Dve milijarde evra duguje njih deset, a sto hiljada preduzetničkih radnji koje su registrovane duguju svega dve milijarde dinara. Ni to nije malo. To su zvanični podaci. U takvoj državi apsurda vi promovišete korporativne principe. Vi znate šta su korporativni principi?
Zakon koji smo do sada imali na snazi je bio problem. Nije tačno. Vi se ovde žalite na koncentraciju vlasništva. Ko je kriv zbog koncentracije vlasništva? Šta je u osnovi tog problema? Zakon iz 2001. godine. Vi ste Zakonom o privatizaciji napravili koncentraciju vlasništva. Sada se vi žalite na koncentraciju vlasništva. Možda je namera zakonodavca iz 2001. godine bila najbolja, ali kriminogeni profil vlasti je obesmislio tu dobru nameru iz 2001. godine.
Na kraju krajeva, zašto je problem što je koncentracija vlasništva prisutna? Evo, ovde se pozivate na Evropsku uniju. U kojoj to državi Evropske unije koja je uspostavila principe korporativnog upravljanja nemate dominantnu koncentraciju vlasništva?
Kada ste toliko moderni i posvećeni korporativnom upravljanju zašto niste uspostavili principe korporativnog upravljanja sa anglosaksonskog područja? Oni tamo postoje. Tamo je disperzija, u Velikoj Britaniji i SAD. Tamo imate disperziju vlasništva. Ali, znate gde postoji disperzija vlasništva? Tamo gde imate tržište kapitala. Kada je razvijeno tržište uopšte i uspostavljeni tržišni principi u državi i kada imate razvijeno tržište kapitala, tek tada možete da pravite disperziju vlasništva. Kada se onaj ko ima akcije, a nema mogućnost da utiče na upravljanje, odluči pa te akcije dobro proda na tržištu, a ne da muljanjem pokušava da menja stvari u menadžmentu ili, kako sada kažu, pošto je dvodomno, u nadzornom odboru.
Sada vi nama ovde pričate šta su principi korporativnog upravljanja, sada ćete vi to da sredite, sada ćete vi da to uvedete u Srbiji, i posle usvajanja i primene ovog zakona sve će to da krene evropskim tokom i evropskim putem. To je zaista besmisleno. Mi smo 1991. godine, Srpska radikalna stranka je tražila da se uspostavljaju tržišni principi i liberalna tržišna ekonomija. To smo rekli skoro, kada smo govorili o Zakonu o tržištu kapitala. Devedesetih godina postojale su ideološke barijere. Šta je vama smetalo? Šta je vama smetalo da ove stvari menjate i unapređujete? Nije ništa. Vaša neodgovornost i nebriga za državu, za državnu imovinu u to vreme. Naravno, sada, kakva jeste takva jeste, pod vašom vlašću, dobro je da uopšte nešto radi, funkcioniše i postoji.
Kako je moguće da uspostavljate principe korporativnog upravljanja u državi u kojoj postoje ovi dužnici, u kojoj mehanizam stečaja gotovo da ne postoji? Je li to slabost, nedostatak zakona i legislative? Nije, nego neefikasnog sudstva i institucija ove države. Jednostavno je tako. Ne možete ovim zakonom da promenite principe i manire onih koji danas upravljaju suštinski državom.
Malopre sam pominjao neke tajkune. Kada ćete te tajkune, vi koje su sastavili u Vladi, u takvoj u kakvoj sedite, kada ćete ih naterati da primenjuju principe koji njima ne odgovaraju? Nećete ništa napraviti, naravno da nećete. Kome to činite uslugu ovim drugim zakonom o restrukturiranju dugova itd? Smejurija. To je slika Srbije. To je suštinska slika Srbije, a ne referati i traktati, kako neko od kolega malopre reče, čitanje. Nikada Srbiji u poslednjih trideset godina zakonodavstvo kojim se regulišu preduzeća i privredna društva nije nedostajalo. Uvek je bio problem u primeni tih zakona i funkcionisanju institucija. To novim zakonom ne možete da promenite.
Šta kaže ministar malopre? Elektronska komunikacija će se uspostaviti. Pa, primena člana zakona kojim se promoviše elektronska komunikacija u ovome odložena je za 2014. godinu. Znate li zašto? Zato što su ta privredna društva i preduzetnici ili neprivredna društva u Srbiji u 2010. godini završila sa svega 1.000 elektronskih licenci koje besplatno izdaje Privredna komora Srbije. Usvojili ste sve zakone o elektronskoj trgovini, potpisu itd. Gde smo sada? Nismo nigde.
Prema tome, ovo što danas radimo je samo još jedna, ponavljam, avantura iz kuhinje čiji ste i vi deo, političke kuhinje. Tu su dolazili zakoni koji su u Skupštinu ulazili, sejali političke sukobe, nerazumevanja ili nikada nisu bili primenjeni, kao što je Zakon o regionalnom razvoju, kako što je Zakon o privrednim komorama itd.
Ne morate vi ništa, gospođo ministre, nama da odgovorite danas. Vi ste vaše odgovore Srbiji dali u poslednjih deset godina. Ono što Srbiji treba jeste da vas više ni za šta ne pitaju, jer očigledno niste sposobni da date odgovor na bilo koje pitanje, niti da Srbiji suštinski rešite bilo kakav problem. Srbiji treba nova politika, politika koja će raskrstiti s ovim što se promoviše i uspostavlja poslednjih deset godina, koja nas neće vrteti ili, kako neki kažu, mrcvariti.
Iskreno se nadam da će posle sledećih izbora SRS doći u priliku da te nove principe i novu politiku uspostavi u Srbiji i nešto životno i suštinski ponudi građanima, za razliku od vas koji prodajete evropsku maglu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas nam je Vlada vrlo šeretski i duhovito…

Pre nego što postavim pitanje vezano za Telekom, postaviću gospodinu pregovaraču pitanje – koja to politika više ne prolazi? Pa deset godina vi vodite politiku, i na KiM i u Srbiji, i dođete u Skupštinu i delite nam lekcije kako to deset godina posle vaše vlasti naša politika tu ne prolazi! Vi imate problem, gospodine Stefanoviću, sa politikom, zato što biste i jare i pare, vi biste i Evropu i Kosovo, a to jedno s drugim ne ide.
Malopre ste rekli da je vaš evropski put prioritet i ništa ne sme da se dovede u pitanje, pa ću ja sada da vas pitam, da nam kažete – iz ugla EU, u kojim granicama Srbija treba da uđe u EU i zašto su države iz okruženja, u kontekstu svojih evropskih integracija, o granicama sa Srbijom razgovarale sa šiptarskim separatistima, a ne sa vama, gospodine Borko Stefanoviću, pregovaraču, u ime države? To je jedno pitanje.
Drugo pitanje. Na jedan vrlo neodmeren i neukusan način ste rekli da SRS nekog tretira separatistom. Onaj ko nije lojalan državi, gospodine Stefanoviću, taj je separatista. Onaj ko nije pošten, taj je lopov. I svako treba da ima svoje ime, ono koje zaslužuje. A pošto su oni vama dragi i mili, ili su oni vaši a vi njihovi, ajde recite mi – da li je vaš šef njihov ministar spoljnih poslova, da li je vaše ministarstvo i njihovo ministarstvo ili naše ministarstvo i njihovo ministarstvo spoljnih poslova? Na kraju, s kim to vi onda pregovarate, pošto su oni naši, a vi njihovi? Toliko o KiM.
Gospodine Cvetkoviću, vi ste malopre mahali stručnom javnošću. Sasvim slučajno sam danas imao kod sebe 300 stranica mišljenja stručne javnosti. Ovde nema nijedne reči podrške vašoj ideji da prodate Telekom Srbije. Ne znam koju stručnu javnost konsultujete. Ako je to ona iz Siti banke, na koju ste se pozvali malopre, podsetiću i vas i javnost da je u poslednjih deset godina ta banka platila preko osam milijardi dolara penala za sumnjive i prljave poslove i transakcije u ovakvim i sličnim poslovima. Konsultujte se malo kod stručne javnosti, ako imate volje i opredeljenja, pa će vam oni to reći.

Gospodine Cvetkoviću, lepo bi bilo da ste se te tržišne logike držali kad ste bili direktor Agencije za privatizaciju i ministar za finansije, a bogami i češće kada ste premijer, kad je u pitanju Jat, kad je u pitanju gomila drugih javnih preduzeća poput Železnice, poput onih javnih preduzeća gde vaši politički prijatelji sede i krčme budžete, pa kad uđete u obim i strukturu troškova i gubitaka koje prave ta javna preduzeća, da nam kažete danas – zašto za deset godina vaše vlasti njih niste privatizovali?
Vi se, gospodine Cvetkoviću, borite za minimalnu cenu za prodaju najprofitabilnije kompanije u Srbiji. Pa, taj koji se vodi tržišnom logikom, to što prodaje, prodaje za najveću cenu. Vi, gospodine Cvetkoviću, ne možete minimalnu cenu da osvojite. Lomite se da date Telekom po minimalnoj ceni. Zašto? Zato što nije bilo pameti da se dalje ulaže u Telekom. Ko im je branio? Ali su problem element ili model korporativnog upravljanja.
Ko je njima branio? Nemaju bonitet? Ne mogu da povlače kredite? Vi nemate hrabrosti, kao vlada, da im date garancije za kredite da se razvijaju i unapređuju? Nije tačno, vaš politički interes i problem je što hoćete da prodate Telekom. Trebalo je sve drugo da prodate što jeste sporno i problematično i što zaista predstavlja problem ovoj državi, a ne Telekom. To je vaš problem, iz koga niti možete niti ćete izaći, bar čisti, ako tako mogu da kažem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristi bih ovu priliku da prokomentarišem i amandman mog kolege Vladana Jeremića.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika i za njega i za ovo o čemu ću pričati, a tiče se člana 252. na koji sam podneo amandman.
Rekao bih samo nekoliko stvari načelno. Žalosno je što je ovako malo interesovanja za ovaj zakon. SRS smatra, to je rekla i u načelnoj raspravi, da nešto što je Srbiji zaista potrebno jeste razvijeno tržište kapitala i da je Srbija i 1990. i 2000. godine nažalost proćerdala, izgubila vreme kada je trebalo da stvori mnogo drugih preduslova na osnovu kojih bismo danas mogli tržište kapitala da razvijamo.
Nažalost, Srbija se i danas dominantno bavi farsama, svedoci ste ova tri-četiri dana šta se dešava, umesto da u Skupštini, a naravno i u javnosti, uopšte raspravljamo o nečemu što je bitno i što će suštinski da reši naš problem i na radnom mestu i uopšte u životu.
Što se tiče amandmana koji je podneo moj kolega Vladan Jeremić, on se odnosi na član 249, odnosno na nadležno telo za razrešenje dužnosti, prekid radnog odnosa. O čemu se radi? Ovde je predlagač zakona predvideo da rok koji ima nadležno skupštinsko telo da razreši predsednika ili člana komisije bude 60 dana.
Mi smo predložili da taj rok bude 30 dana i ne vidimo zašto bi Skupštini bilo potrebno dva meseca ili da se dozvoljava rok od dva meseca. Evo, uveren sam da gospodin Krasić kao predsednik Odbora za finansije ne bi imao ništa protiv da taj rok bude i sedam dana, a ne 30 kako smo u amandmanu predložili, jer zaista verujemo da ono što se konstatuje kada postoje uslovi da se neko kao predsednik ili član komisije razreši, Skupštini ne treba više od sedam dana, ili tako nešto da ili potvrdi ili odbije.
Zašto je dato 60 dana nemamo pojma, verujem da ni predlagač nema pojma. Verovatno je tako u nekom zakonu koji je prepisan pisalo, pa smo eto tu takozvanu dobru praksu preneli i uneli u naše zakonodavstvo.
U načelnoj raspravi smo to rekli. Neki su ovde spominjali da je u Zakonu o tržištu kapitala koji se u Srbiji usvaja ugrađeno pet direktiva EU, neke zemlje iz okruženja su u taj zakon unele 15 direktiva i nekoliko takozvanih uredbi iz EU, pa do dana današnjeg nisu uspele da razviju i podignu svoje tržište kapitala na neki pristojan nivo.
Smatramo da je 30 dana sasvim dovoljno da se u skupštinskom nadležnom telu, odnosno Odboru za finansije potvrdi da li je neko stekao uslove da više neko ne bude član Komisije za hartije od vrednosti. Mislim da bi bilo veoma racionalno da se ovaj amandman prihvati.
Što se tiče amandmana koji sam podneo na član 252, tražili smo da se stav 5. briše, a tražili smo da se briše i član 252. koji kaže: "Predsednik i članovi Komisije izuzimaju se od glasanja pri odlučivanju o zahtevima pravnih lica u kojima imaju učešće u kapitalu".
Zašto smo ovo predložili? Smatramo da je ovo višak, s obzirom na činjenicu da je u članu 247. vrlo jasno definisano da predsednik, članovi i zaposleni Komisije ne mogu imati vlasničko učešće ili upravljati pravnim licima kojima komisija daje dozvole za obavljanje delatnosti ili mogu predstavljati interes tih lica pred Komisijom, državnim organima ili drugim organima.
Znači, članom 247. onemogućeno je licima da budu u komisiji, koja imaju udeo u vlasništvu, upravljaju u onim pravnim licima kojima na dozvole za rad ili za bilo šta drugo komisija daje saglasnost.
Prema tome, smatramo da je ovo bilo višak. Samo smo tehnički uticali na sve ovo. Obrazloženje u tom smislu je vrlo tanko i tužno. Ovde kaže - zaključak je da predsednik i članovi komisije mogu imati učešće u kapitalu pravnih lica, osim onih kojima daje dozvole za obavljanje delatnosti. Pa, mi to nismo osporili.
Mi to nismo osporili, ali ste vi u zakonu stavili da onaj ko ima udeo u pravnom licu, o kome odlučuje Komisija za hartije od vrednosti, ne može da bude u Komisiji za hartije od vrednosti. Ali, ovde se stvara prostor i uslov za sumnju, sumnju koju SRS izražava i uopšte u javnosti i u načelnoj raspravi po ovom zakonu i evo danas u raspravi u pojedinostima.
Naša sumnja se odnosi na Komisiju za hartije od vrednosti i Vlada Republike Srbije od 2000. godine pa naovamo, vrlo interesantan odnos sve vlade imaju prema komisijama za hartije od vrednosti, i nekim članovima Komisije za hartije od vrednosti poprilično su istekli mandati, ali nema reakcije vlasti na tako nešto.
Pokušali smo da vam ukažemo na činjenicu da pogledate imovinske karte članova Komisije za hartije od vrednosti, šta su imali, koliko su imali, kojom su imovinom raspolagali, pre nego što su ušli u Komisiju za hartije od vrednosti, a šta imaju danas. Danas u raspravi o tržištu kapitala nema ni predstavnika Vlade, pa Skupština nas obavesti da će ovde biti Milutin Mrkonjić, a ovde se pojavi Oliver Dulić.
Oni koji su zaista zainteresovani za tržište kapitala, danas ovde nemaju ni sagovornika. To se radi vrlo tendenciozno. Mi smo kao narodni poslanici pre nekoliko dana kroz skupštinski materijal dobili ostavku jednog od članova Komisije za hartije od vrednosti, prof. dr Dejana Malinića.
Pročitaću šta je on u svojoj ostavci napisao. Napisao je da ostavku podnosi zbog načina vođenja Komisije za hartije od vrednosti u poslednjih nekoliko meseci, a posebno zbog prisutnog dubokog neslaganja u pogledu daljeg funkcionisanja i razvoja Komisije za hartije od vrednosti; jačanje Komisije i podizanje njene kadrovske osposobljenosti je neophodan proces.
Međutim, samostalnost i nezavisnost Komisije za hartije od vrednosti od političkih i uticaja raznih učesnika na tržištu kapitala i njeno funkcionisanje svakako se ne mogu obezbediti sada prisutnim netransparentnim prijemom novih zaposlenih, dominacijom političkih i privatnim interesima opterećenih kriterijuma u tom procesu. Član Komisije, možda je on bio najgori član Komisije. Uopšte neću da ulazim.
Ali, kada neko iznutra dođe i u javnost pošalje dokument koji potvrdi politički stav SRS, da ste vrlo tendenciozno zatvarali oči pred svim zloupotrebama koje se dešavaju u Komisije za hartije od vrednosti, nema većeg uspeha za nas.
Javnost mora da čuje da je na sve probleme, zloupotrebe, kriminal i sve što se dešavalo pod jurisdikcijom ili kapom Komisije za hartije od vrednosti SRS ukazivala.
Vi danas imate nekoliko članova Komisije za hartije od vrednosti protiv kojih su podignute, odnosno podnete krivične prijave. Ovde nema predstavnika Vlade. Ovako se tržište kapitala u ozbiljnoj državi ne razvija. Ovo što hoćete da radite, kao i ono što se dešava u Kliničkom centru na Novom Beogradu, sve predstavlja farsu. Da ste vi drugačiji, možda se te stvari i farsa na Novom Beogradu ne bi dešavale.
Ali, u ovoj državi sve ste učinili da institucije i država izgube sve svoj smisao. Postavlja se pitanje – šta je ozbiljno, šta nama u stvari treba? Šta je to što građani očekuju od nas kao predstavnika najvišeg zakonodavnog tela i sutra vas koji ste obavezani kroz Vladu da to sprovodite?
Pričamo o tržištu kapitala, ponavljam, bez predstavnika Vlade. Komisija za hartije od vrednosti i dalje divlja, radi šta hoće i kako hoće. Nikog suštinski ne interesuje kakvi su tamo problemi.
Ne možemo ovako ozbiljnim zakonom da uredimo oblast tržišta kapitala ako nema adekvatne političke volje. Uvukli ste kriminal i bezakonje u svaku poru i instituciju društva i države.
Kada pogledate amandmane koji su podneti na ovaj zakon, ne vidite nijedan suštinski amandman koji interveniše da se suštinski nešto menja. Interveniše se u tehničkom smislu.
Ovaj zakon kakav jeste neće biti limit, ali ste problem vi za razvoj tržišta kapitala, zato što ste uništili sve ono što bi trebalo da predstavlja akcionarstvo. Ljudi posle 10 godina vaše vlasti i dalje ne znaju kakav je smisao, kakav je značaj, koliko je bitno da imate zdravo tržište kapitala, zdravu berzu, zdrave investicione fondove, zdravu tržišnu sliku i odnose u državi.
Danas imate jednu berzu, berzu koja ima najnižu tržišnu kapitalizaciju na evropskom kontinentu. Nema izgleda da to u perspektivi bude drugačije, a Srbiji suštinski razvoja bez toga nema.
Prema tome, kao i mnogo toga što ste po ugledu na evropske fanatike napravili, i ovaj zakon će verovatno da se usvoji sa 126 glasova. Stajaće negde i verujem, dok ste vi na vlasti, vreme za svoju primenu i neće dočekati, čak i da vas zamene neki ozbiljni, odgovorni i svesni politički ljudi, trebaće im decenije da Srbiju spreme i da ovako definisan zakon primene u praksi i na tržištu kapitala u Srbiji.

Ovim članom 2. moja koleginica Marina Toman je samo htela tehnički da popravi ovo, kako ne bismo u jednom trenutku došli u situaciju, odnosno ne biste vi koji predlažete ovaj zakon došli u situaciju da zbog činjenice da će Zakon o tržištu hartija od vrednosti da stupi, odnosno da ostane van snage kad počne da se primenjuje Zakon o tržištu kapitala.
Naime, samo ću vam pročitati iz originalnog zakona šta se kaže u ovom stavu 6. koji postaje stav 5 – društvo za upravljanje je dužno da se u svom poslovanju pridržava odredaba zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. Ono što smo mi tražili jeste da se doda odnosno tržište kapitala.
Mi vas podsećamo da smo upravo završili pretres u pojedinostima zakona kojim se reguliše tržište kapitala i njegovim stupanjem na snagu, odnosno njegovom primenom staviće se van snage Zakon o tržištu hartijama od vrednosti.
S obzirom da je to tako, koleginica Marina Toman je htela da se ovde uključi i stavi odredba, odnosno zakon kojim se uređuje tržište kapitala kako ne bismo došli u situaciju da ovaj zakon menjamo sutra, ponavljam, kada se ovo stavi van snage.
I u ovom zakonu ne može da se kaže ništa drugačije nego ono što smo rekli Zakon o tržištu kapitala. Mislimo i smatramo da je ovo zaista skrajnuto, da je stavljeno na marginu.
Na kraju krajeva, takav je bio i vaš odnos prema ovoj investicionoj ili fondovskoj industriji. U Srbiji danas imate svega dvadesetak što društava za upravljanje, što fondova, što fondova investicionih, čak i oni penzioni fondovi kojima ste zakonskom regulativom dali šansu i mogućnost da se tamo od 2003. godine razvijaju privatni penzioni fondovi.
Pita vas SRS – na kom nivou je uopšte svest o društvu u tom smislu podignuta?
Koliko danas korisnika ili ljudi ima opredeljenje, slobodu, hrabrost i poverenje da svoja sredstva ulaže u privatne penzione fondove koji su u vidu investicionih fondova, a da ne govorimo o nečemu drugom, o nečemu ozbiljnijem, što je osnovni način, model ili svrha finansiranja u razvijenom svetu, odnosno svetu koji ima unapređeno i razvijeno tržište kapitala.
Što se tiče investicionih fondova, mi ponavljamo da je celokupna privredna i ekonomska klima u ovoj državi takva da oni još dugo neće moći da dobiju svoj obim, intenzitet i značaj kakav bi trebalo da imaju, a podsetiću vas da je SRS još devedesetih godina, pri svom osnivanju i definisanju ekonomskih principa i ekonomskog programa, govorila i insistirala na značaju investicionih fondova, i akcionarstva i svakako tržišta kapitala.

Ovim smo izrazili naš politički stav. Izrazili najblaže rečeno rezervu u odnosu na vaše opredeljenje da svaku ekonomsku i političku priču svedete i završite na EU. S njom se na ustima budite, s njom i zaspivate, pretpostavljam.
Za SRS to objektivno politički i u svakom drugom smislu nije prihvatljivo, pa čak ste i ovde državu limitirali, da eventualno investicioni fondovi, koji su ponavljam znate i sami u kakvoj situaciji, imaju mogućnost da ulažu, investiraju u zemljama koje nisu članice OECD, odnosno EU.
Vi ste jasno u zakonu čak i ostavili da stoji da će Vlada imati mogućnost da u podzakonskom aktu proširi mogućnosti za investiranje u druge zemlje. Mi smo smatrali da država ne treba ni na jedan način da limitira bilo koji investicioni fond, da ulaže, investira ili pokazuje interesovanje za tržište na bilo kom delu zemaljske kugle i vrlo je interesantno obrazloženje koje je predlagač odnosno Vlada Republike Srbije dala kao razlog zašto se ovaj amandman odbija.
Naime, pored ostalog rečeno je da predlagač ostane na stanovištu da je na sadašnjem nivou investicionih fondova, kao i na celom domaćem finansijskom tržištu potrebno zadržati ograničenja ulaganja u finansijske instrumente izdavaoca iz država članica OECD i EU, kao i susednih zemalja.
Najveći rizik svih ostalih država je neadekvatan nadzor i razmena informacija sa našom Komisijom za hartije od vrednosti, što kod država OECD, kao i kod susednih zemalja.
Kod sebe imam jednu analizu koja nije urađena u ovoj godini, urađena u godini pre i vrlo je interesantno da 15 država sa razvijenim tržišnim kapitalom, odnosno sa najjačom tržišnom kapitalizacijom, od njih 15, tri nisu članice ni EU, ni OECD.
Kako vi možete da kažete, u čije ime govorite, da imate nepoverenje u tržište kapitala, kao što su Kina, Rusija, Hong Kong. To su tri države, i ja sam ih redosledom na toj lestvici pročitao, sa razvijenim tržišnim kapitalom. Kina je na trećem mestu u svetu, nije član OECD.
Zbog čega neko iz Srbije ne bi mogao da ima ovu vrstu poslovnih odnosa s Kinom, s Rusijom, svakako s Rusijom s kojom ne eksploatišete ni one ekonomske benefite i privilegije koje imate i do sada i limitirate nas zakonom, odnosno i tu nerazvijenu i jadnu industriju fondovsku limitirate i uskraćujete mogućnost za tako nešto, ostavljate mogućnost da u podzakonskom aktu definišete.
Zbog čega? Opasno je i bolesno, i ekonomija Srbije danas to vrlo jasno pokazuje, kada ideologija, promašena i bolesna ideologija i politika opterećuju ekonomske ambicije i ekonomske mogućnosti jedne države. Posle ovih 15, ide spisak od 27 država, koje takođe imaju najrazvijenija tržišta kapitala na zemaljskoj kugli.
Od njih 27, sedam nisu članice OECD, da ne nabrajam one dalje, tu treću grupu gde je Srbija, a po ovim analizama samo je jedna država iz okruženja Srbije. Vi pogledajte gde smo, šta smo i dokle smo stigli s tržištem kapitala. Posle deset godina vaše vlasti, bez bilo kakvog ideološkog opredeljenja, odnosno ideoloških barijera da se tržište kapitala u državi razvija, dokle ste stigli i šta ste uradili sa elementima koji čine tržište kapitala.
Moje pitanje za predstavnike vlasti je, zbog čega se ovo limitira na zemlje OECD, odnosno zemlje EU? Zašto onda za ovih deset godina niste uveli principe i standarde kojima se upravljaju sve te države EU? Zašto se niste vodili iskustvima nekih drugih država? Malopre smo komentarisali, završili smo raspravu o Zakonu o tržištu kapitala.
U Zakonu o tržištu kapitala vi ste uveli u Srbiji opcije, horvarde, snopove, i nađite mi to u zakonu u Hrvatskoj.
Znate li kako se fjučersi kažu u Hrvatskoj? Budućnosnice. Hajde što su nam ukrali jezik, nego se ne stide istog tog. Koga vi folirate, šta smo mi, Amerikanci, Englezi, a vi imate Ustav. Ustav vas obavezuje da koristite srpski jezik i ćirilično pismo.
Ne ide se tako u budućnost. Tako što ćete na engleskom da slikate i pišete budućnost, nego tako što to što stavite u norme zakona da možete i da zaista primenjujete na terenu i u praksi u Srbiji. Zato smo reagovali ovim amandmanom, smatramo da je Srbija žrtva i talac vaših ideoloških i političkih opredeljenja, koja su pre svega zasnovana na evropskim integracijama.
Naravno, verujemo da ćemo vremenom uspeti i javnost u Srbiji da uverimo i da tu farsu o EU i evropskoj perspektivi razbijemo u Srbiji, i kao što su neki nekada govorili da se patriotizam ne sipa u traktore, SRS smatra da se EU ne sipa u traktore, da se ona ne jede i ne pije, živi se i radi se od nečega sasvim drugog i verujemo da ćemo uspeti da javnost u Srbiji uverimo u besmisao i neodrživost priča koje prodajete poslednjih deset godina.

Ovaj amandman SRS se odnosi na onaj segment kojim se definišu kazne za prekršaje i mi smo, s obzirom da se izmenama i dopunama zakona predviđaju nove obaveze banaka, takođe predvideli i tražili da se u okviru člana 44. uvrsti nova tačka 16a i da se kroz nju propišu kazne za banke koje se ne vladaju u skladu sa odredbama koje su uvedene  kroz ove izmene i dopune, a to su da preuzimaju sve podatke o statusnim i drugim promenama pravnih lica.
S obzirom da je kazna predviđena za slučaj da ne predaju to NBS, s obzirom da ste uveli obavezu da to moraju da preuzimaju od privrednih i pravnih lica, smatrali smo da za tu vrstu neodgovornosti ili neobavljeni deo posla, kao obavezu koju predlagač poverava kroz ove izmene i dopune, da se i za tako nešto predvide prekršajne kazne.
Ovo je zakon koji zajedno s jednim zakonom u okviru ove objedinjene tačke dnevnog reda treba u principu da utiče na likvidnost u Republici Srbiji, nešto sa čim Republika Srbija i sve što je u njoj u ekonomskom svetu i životu funkcioniše, ima najveći i najozbiljniji problem, to je zakon o zateznoj kamati, ovaj zakon o platnom prometu.
Čak je i koncept 2009. godine kada je usvojen Zakon o platnom prometu, vlast i predstavnici vlasti su najavljivali da će te izmene i dopune ili taj zakon o platnom prometu dati veliki doprinos unapređenju likvidnosti u Republici Srbiji. Dve godine posle toga situacija u sferi likvidnosti je gora nego što je bila 2009. godine.
Tako da sve ove izmene i dopune kojima se ovih dana bavimo suštinski neće unaprediti niti likvidnost u Srbiji, niti položaj pravnih lica, privrednih društava, svih onih učesnika u našem privrednom životu.
Danas imate situaciju da država menja Zakon o kamatnoj stopi. Danas smo o tome razgovarali. Istovremeno, ta država je najveći dužnik. Dok ona promoviše politiku neodgovornosti u kontekstu izmirivanja svojih obaveza prema privredi, prema fizičkim licima, uopšte nije bitno prema kome, istovremeno se bavimo izmenama i dopunama zakona koji bi eventualno trebalo da bude u funkciji unapređenja likvidnosti.
Ako se osvrnete generalno na sliku ekonomije u Srbiji danas, dve trećine kredita koji se uzimaju od poslovnih banaka ili uopšte kroz neke druge modele uzimaju se u principu za finansiranje likvidnosti. Država s jedne strane to subvencioniše. Da bi to subvencionisala povlači kredite opet od međunarodnih finansijskih institucija i taj začarani krug dugovanja i siromaštva nikako da se prekine.
Ono što u toj celoj priči predstavlja otežavajuću okolnost jeste da i danas euribor koči, da su procene ekonomista da će do kraja ove godine euribor biti oko dva.
Podsetiću vas da je velika većina kredita, koje je ova država povukla i koji ste nametnuli građanima na leđa, povučena po stopi euribora od jedan ili manje od toga. Znači, euribor će do kraja godine da se duplo poveća. To će automatski uvećati sva dugovanja u ovoj državi, s obzirom da je velika većina ili 80% kredita u ovoj državi indeksirano u evrima i sve je to nešto što će suštinski ekonomiju Srbije spuštati niz lestvicu ako joj se omogući da to ide prema naniže.
Prema tome, ove izmene i dopune, bez obzira na činjenicu da li ste prihvatili ove amandmane ili niste, nećemo štrajkovati glađu zato što nam amandmani nisu prihvaćeni, pošto je to u Srbiji danas postali moderno, još manje nećemo da pijemo vodu, ali u svakom slučaju, kao i taj nesrećnik koji se na tako nešto odlučio, smatramo da i Srbija nema perspektivu sa ovakvim odnosom preko ekonomiji, prema likvidnosti, prema platnom prometu, prema tržištu kapitala, prema investicionim, penzionim fondovima, sasvim je svejedno.
Ono što suštinski u Srbiji može da promeni prilike i okolnosti jeste da, zajedno sa onim nesrećnicima s Novog Beograda, odete u opoziciju ili malo u političku penziju i da u Srbiji neki novi nacionalno svesni, politički odgovorni ljudi dobiju priliku da uređuju njen platni promet, tržište kapitala i sve ostalo što je od životnog značaja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nisam ni imao nameru da govorim o zakonu o kome su govorile moje kolege. Govoriću o ovoj garanciji vezano za EPS odnosno ugovoru vezano za koridor, o nekim političkim i ekonomskim aspektima ova dva predloga za ratifikaciju.
Ali, pre nego što dođemo na njih, moram da se osvrnem na nešto što ste danas rekli. To što ste rekli, najblaže rečeno, u najvećoj meri ne odgovara istini, a to je da je od 5. oktobra do dana današnjeg u ovu državu ušlo 65 milijardi evra. Po analizama nekih ozbiljnih ekonomista, ta brojka je 80 milijardi. Znači, nije manje strašna ni cifra od 65, ali treba stvari nazvati pravim imenom, ta brojka je 80 milijardi evra, a gde su te pare otišle, uglavnom oni koji znaju nisu spremni da o tome govore.
Možda biste mogli da pitate nekog od kolega iz Vlade, iz jednog dela ili iz velikog dela Vlade, gde su te pare, u šta su potrošene? Oni sigurno znaju. Ali, ponavljam – nisu spremni o tome da pričaju. Iskreno se nadam da će u tom kontekstu vreme da odradi svoj posao. Zašto sam pomenuo ovo?
Pokušaću da budem slikovit. Ovoj državi je, po proceni nauke, bilo dovoljno osam milijardi dolara i 10 godina da uspostavi na Koridoru 10, u sektoru železnice, standarde o kojima vi pričate, da nam vozovi idu po 60 km na sat. To je 10% iznosa koje nam je neko proćerdao u proteklih 10 godina. Taj neko ko nam je potrošio 80 milijardi ni u šta smatra da je dovoljno da Srbija dobije status kandidata za EU i da oni izađu pred građane i dobiju još jedne izbore.
Zato, gospodine Mrkonjiću, ne možemo da damo podršku. Ne možemo s tim da se saglasimo. Smatramo da su oni ljudi i političari bez kredibiliteta da rade dalje posao i na Koridoru 10, i na modernizaciji elektroprivrede i u svemu ostalom što Srbija zaista očekuje i za čim Srbija vapi.
Dovodite nas sada u jednu vrlo konfuznu situaciju. Vi kažete, svi smo se oko toga složili u Skupštini – imate podršku u Skupštini, imate projekte, imate pare, a infrastruktura se jalovo radi. Onda kažete – objektivne poteškoće. Nisu, ministre, objektivne poteškoće i vi dobro znate. Poteškoće su subjektivnog karaktera i o tim poteškoćama i vi sami kažete da niste spremni da govorite u ovoj skupštini.
Zapamtite, gospodine ministre, dok god subjektivne poteškoće takvog karaktera opterećuju rad i vašeg i svakog drugog ministarstva, Srbija neće krenuti da se razvija, niti će imati adekvatnu putnu infrastrukturu, niti adekvatnu elektroprivredu, niti bilo šta drugo.
Pošto tražite i optimizam, SRS nije protiv toga da se rešavaju problemi infrastrukture. Godine 1991. smo u svoje programsko opredeljenje ugradili radove na Moravsko-vardarskoj dolini, zato što EU tada nije imala panevropsku transportnu mrežu. Nisu postojali koridori.
Tad smo tražili i insistirali i železnički, pa i plovni saobraćaj ako može da se uspostavi, a i putni. Nismo imali sluha. Nije bilo političkog razumevanja za tako nešto. I 20 godina posle toga gotovo da korak jedan nismo odmakli. U čemu je problem?
Ovi zakoni su usvojeni, odnosno ove garancije su tražene da se usvoje na osnovu zakona o javnom dugu i budžetu Republike Srbije. Ako ste imali prilike da slušate raspravu o budžetu Republike Srbije, SRS je podnela amandmane kojima se tražilo da se budžetski deficit smanji za 30 milijardi dinara, da se uskrate diskreciona prava ministrima, da se smanje stalni troškovi, tekuća održavanja, građevinski objekti i ostali besmisleni politički projekti koji su finansirani, da se smanji javna potrošnja.
Vi ste pokazali, ne vi nego Vlada, da može da bude i racionalnija i jeftinija, da se smanji broj ministara, samo smo tri godine čekali da se setite. Znači, može da se radi sa manje ljudi i da bude efikasno. Nisu hteli. Nisu imali politički interes.
Takođe smo predlagali da se ukinu i iz budžeta sklone određeni krediti i određene garancije. Ali, nijedan kredit i nijedna garancija nije bila koja se odnosi na kredite koji će imati materijalnu vrednost kao reciprocitet. Ni jedan jedini. Možda je bilo nešto što je besmisleno, kao što su tražili da prave novu zgradu nekog suda ovde u centru grada, pa im je trebalo 15 miliona evra. Malo napuštenih i uništenih zgrada imaju, pa će da prave novu.
To smo tražili. Ništa što se tiče vašeg koridora nismo tražili da se skine, apsolutno ništa. Niti što se tiče elektroprivrede Srbije. Znači, to je naša dobra volja i to je naše razumevanje i potreba da finansirate iz kredita nešto što će generacijama u nasleđe da ostane. Nemate prava, ni vi niti bilo ko, da ospori razumevanje i potrebu da zidamo, da gradimo i da pravimo. Ali, političku volju da to treba da sprovodite nikada nećemo podržati. Politički koncept koji traži podršku za to da se ovo podržava - ne može.
Vi kažete – Koridor 10, 22 km je pređeno. Jeste. Ali, ministre, u funkciji su samo pet kilometara u dve trake. To i vi i ja znamo. Sada pričam malo lokal-patriotski. Ja sam radikal s juga Srbije. Najmanje je u kontekstu Koridora 10 dole urađeno. Od Leskovca, Grabovnice, pa do granice. Zašto, ministre, SRS to traži? Zato što ekonomska stabilnost, koju će Koridor 10 dole da obezbeđuje, obezbeđuje političku stabilnost.
U ponedeljak sam došao iz Surdulice. Od Grabovnice do Doljevca mimoišao sam tri automobila i jedan vojni kamion. Od Jagodine do Beograda ne možete da vozite od gužve maltene. Zato vam je, gospodine ministre, u Bosilegradu ili u Preševu i Bugarin i Albanac ljut kad mu ispadne sklopka, pa mu kriva država Srbija.
Zato tražimo – treba koridor u Predejanu. Ako treba da se suprotstavite tunelskoj mafiji, suprotstavite se. Suprotstavite se vi. Kao što ovde lupite rukom o sto, lupite i u Vladi. Ali, napravite taj koridor, da prođe tamo gde narod ima interesa. To treba i Vladičinom Hanu.
Nemamo leba dole da jedemo. Prosečna plata je 2.000 dinara po glavi stanovnika. Znate šta je to? Katastrofa. S tog aspekta tražimo Koridor 10. Zato što se priča završava u Nišu, jer svi odu na Dimitrovgrad i na Gradinu. I dole imate granične prelaze – Strezimirovce i Ribarce.
Trećinu saobraćaja da usmerite dole, mi bismo živnuli. Tu vam ne trebaju ni rupe na saksiji, niti topla voda, tu samo malo političke volje treba. Nije Srbija do Mladenovca. I dole je Srbija.
Onda imate apsurdnu situaciju da se pojavi bivši potpredsednik Vlade i kaže – pa mi ćemo sada da menjamo zakone, da vraćamo pare u ruinirane delove Srbije. Deset godina gospodari Srbijom i finansijama u Srbiji. I ako nešto zavisi od naše podrške, mi smo vam najmanji problem, gospodine ministre.
Mi živimo u državi apsurda, koliko god vi lepo pričate o vašim ambicijama i namerama ove vlade. Evo zašto, ministre. Vaš sektor, kako je moguće da posao u izgradnji putne infrastrukture dobijaju firme koje nemaju jedan mikser i nemaju jedan valjak? Bave se potpuno desetim stvarima, a onda dobiju taj posao, povere ga preduzeću za puteve, čiji radnici sada štrajkuju ispred vaše Vlade ili Ministarstva. Dok se toga ne oslobodite u Vladi ili onih koji su u Vladi spremni na to, ne možemo da progledamo, ministre. To je suštinski problem.
Kako je moguće da država učestvuje u kreiranju tendera u kome će posao na adaptaciji ili zameni stolarije na jednoj osnovnoj školi dobiti firma, a u tenderu se traži da firma ima 300 radnika i četiri krana. Pitamo se gde je 80 milijardi? U džepovima, ministre, uglavnom, završile u džepovima ili na računima of-šor kompanija ili njihovih kompanija ovde po Srbiji, samo se vešto kriju.
Neko drugi je eksponent, a oni se kriju, finansiraju kampanje pojedinih stranaka, finansiraju izbore, finansiraju svoje ljudske, političke i ko zna kakve bahanalije i potrebe. Podsmevaju se celoj Srbiji, njih 10 gospodari svima nama.
Zato ne možemo da podržimo Vladu koja je potpuno zavisna od tih takvih. Možda vi lično niste, nemojte da shvatate ništa lično. Jednostavno, ovde govorim s političkih aspekata.
Hoću da prokomentarišem i ovo, brojila. O tome danas niko nije pričao. Moje pitanje je da li je neko od poslanika skupštinske većine video uopšte za šta će da glasa? Ne interesuje ih ministre, podići će ruku. To valjda tako treba.
Možemo da govorimo o energetskoj efikasnosti, pa oćete da uvedete brojila, evo da nađemo i neku bolju stranu ovog projekta koji hoćete da radite, efikasnost, ekonomičnost itd, mada verujem da će Vlada i EPS, kakvi jesu, ponajviše da koriste ovo o čemu je Radiša Ilić govorio, da iz jedne sobe gase struju urednim neplatišama. Ali, dajte im pare, dajte im posao, izmirite svoje obaveze i dugove prema tim ljudima, pa im onda gasite struju. Ne znaju gde je ko šupljiji, prazniji, probušeniji.
Pazite sada ovo, izvršenje garancija, član 3. tačka 302: garant se ovim putem neopozivo odriče prava na bilo kakav prigovor ili izuzeće u zakonu u vezi sa celokupnim ili delimičnim sprovođenjem ugovora o garanciji, garant se obavezuje da će izmiriti sve obaveze odmah nakon dobijanja prvog pisanog zahteva banke i da će platiti dospele obaveze, iznose bez ikakvih ograničenja zadržavanja ili uslovljavanja i bez nametanja obaveze banci da uz svoj pisani zahtev priloži neke posebne dokaze osim onog kojim se obrazlaže razlog za podnošenje zahteva u skladu s ovim ugovorom.
Neka mi kaže neko od njih kao vlasnik firme ili kompanije ili kao fizičko lice – kada bi bili spremni da u svoje ime i u svoj lični budžet potpišu jednu ovakvu garanciju? Ali, oni smatraju da je državno ničije, baš ih briga. Njima je država Alajbegova slama. Kakav opšti interes, kakav javni interes. Gde je tu odgovornost?
Kako od građana, gospodine ministre, oni da traže odgovornost kada se ovako oni ponašaju? Nije niko dužan ništa da dokaže, šta nas briga, to je država, nismo mi u pitanju, ne ide iz našeg džepa. Svi oni koji dođu posle njih na vlast, najveći problem će imati da povrate kredibilitet države. I pare će možda nekako da se vrate, ali kredibilitet politički, ekonomski, državi, trebaće nam stotinu godina da vratimo, toliku su nam političku, ekonomsku i svaku drugu štetu naneli.
Pare se zarade, pare se naprave. Štedite pa ih skupite, ali kredibilitet ovoj državi, to će decenijama da se vraća i to eksponenti ove politike ne mogu da rade i ne mogu da traže podršku za tako nešto, koliko god o tome budu lepo pričali u izbornoj kampanji.
Živimo u državi, ministre, nešto što nema veze s ovim i brzo ću da završim, u kojoj država izveze pšenicu, pa dovede svoje domaće tržište i proizvodnju u pitanje, pa zabrani izvoz pšenice, pa obaveže državu da uveze 33.000 tona i istovremeno omogući izvoz brašna.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ni krivi ni dužni da politički postradate danas  ovde. Ministar je došao, odnosno potpredsednik Vlade, oslikao belim koloritom stanje tržišta kapitala u Srbiji, investicionih fondova, privatnih, penzionih fondova i otišao za Pariz. Mi ćemo sada da ispravljamo krive Drine koje su on i kolege iz Vlade ostavili za sobom. To i vama zameramo.
Glasali ste u Vladi za zakone, između ostalih i ovaj o tržištu kapitala, o kome ću ponajviše u ovom svom izlaganju da govorim i najviše ću se na njemu zadržati. Na neki način indirektno ću se u stvari osvrnuti na zakone o investicionim fondovima i o svemu ostalom. Ono što na samom početku moram da primetim jeste da zaista nećemo do kraja mandata ove vlade doživeti da se pojavi ministar koji će sliku određenog sektora u ovoj državi oslikati onakvom kakva ona jeste.
Znate, ovde dođete i kažete – pa tržište kapitala slabo je razvijeno, ali onda krenemo da pričamo šta ćemo mi da uradimo. Ali, da se osvrnemo i šta smo za svog mandata uradili? Kad je u pitanju tržište kapitala, sve ono što tržište kapitala podrazumeva to nikome iz ove vlade ne pada na pamet. Znate, vi možete da se javite kao poslanik vlasti danas i da kažete – pa nemaju građani poverenja, devedesetih godina, piramidalne banke, Jezdimir Vasiljević, danas nemaju poverenja.
Prošlo je deset godina od momenta kad se s tim režimom završilo. Koliko je tržište kapitala u Srbiji poodmaklo? U koga to danas građani nemaju poverenja?
Imovina investicionih fondova u Srbiji 12,5 miliona evra, jedan privatni investitor je uložio više u akcije NIS, samo jedan, više nego sva imovina investicionih fondova u Srbiji. To je stvarnost u Srbiji.
Stvarnost u Srbiji je da imamo najnižu tržišnu kapitalizaciju u regionu. Znate šta je vaš potpredsednik rekao malopre? Naša je namera da Beograd bude regionalna berza, lider. Imovina fondova u Hrvatskoj je po glavi stanovnika 400 evra, u Srbiji je posle 10 godina demokratske vlasti svega dva evra. Toliko smo mi spremni da budemo regionalni lider kada je tržište kapitala u pitanju.
S druge strane, u medijima slušamo vapaje predsednika Komisije za hartije od vrednosti da ga veliki predsednik podrži da naprave regionalnu berzu, Hrvatska, Srbija i Slovenija, to je bratstvo i prijateljstvo što se ponovo rađa po Smederevu, da prave regionalnu berzu koja ukupno neće imati imovinu, mogućnosti i tržišnu kapitalizaciju koliko ima samo ova u Budimpešti.
Nisam vam to slučajno rekao ministre. Problem je što Zakon o tržištu kapitala nije predmet iskustva u Srbiji, nije stvar empirije, nije nešto što je proisteklo iz potreba u Srbiji da se unapredi ili da se napravi zakon koji će odgovarati situaciji na tržištu kapitala u Srbiji.
Ne možete da ga menjate zato što ćete prepisivati, gospodine Radenkoviću, evropske direktive. Imali ste vakuum 10 godina, koji se vama ne može staviti na teret, od 2000. godine naovamo, a sada ćete ovakvim zakonom da napravite novi vakuum još 10 godina. Kakvi su bili praksa i iskustva država iz okruženja, koje su bivše socijalističke države, ta iskustva je trebalo da primenite.
I oni su se pravili pametni kao vi, pa u zakon ugradili evropsku regulativu pre 10 godina i danas se ne primenjuje, jer im tržište kapitala u državama nisu sposobna da to urade. Dokle ćemo se učiti na sopstvenim greškama? Zašto to radite, zašto nijedno pozitivno iskustvo iz tog sveta niste doneli ovde, nego samo ono što je loše. To je jedno pitanje.
SRS smatra i to je njeno programsko opredeljenje, ne postoji, kada je ekonomija u pitanju, ništa važnije od tržišta kapitala. Ja ću vam pročitati, gospodine ministre, jednu rečenicu i to je rečenica iz programskih načela SRS iz devedesetih godina.
Tržište kapitala jedino ima legitimitet nepristrasnosti, sve ostalo je bescenje ili precenjenost. Ovo samo hoću da kažem kakav je odnos i stav SRS prema tržištu kapitala. Mi smo stranka koja se zalaže za liberalni tržišni koncept, ali ovo nije put da se tržište kapitala razvija i afirmiše.
Nije tačno da dosadašnja legislativa, koja je bila na snazi i koju ćete staviti van snage usvajanjem ovog zakona, nije davala dovoljno prostora da se tržište kapitala afirmiše. U obrazloženju ovog zakona lepo piše da je dosadašnji zakon dao dobru osnovu da se tržište kapitala razvija, ali je suštinski problem što je ta osnova uništena, jer to nije bio politički interes vlasti od 2000. godine naovamo.
Dakle, devedesetih godina vama možemo da stavimo na teret i ideološke barijere da se uspostavi tržište kapitala i zaista je tu bilo problema, ali oni su bili ideološki suprotstavljeni konceptu devedesetih godina i na konto toga su pobedili. Šta im je ko branio i smetao da razvijaju tržište kapitala?
Svaku šansu koju su 2000. godine dobili, jer su zdrav ekonomski supstrat imali, oni su uništili. Kako su uništili? Uništili su kroz pljačkašku i kriminalnu privatizaciju, koja je preduslov razvoja tržišta kapitala, privatna svojina. To su unakazili, a s druge strane još je nisu priveli kraju.
Zamislite, 10 godina nisu u stanju privatizaciju da privedu kraju. Onda imate javni sektor koji takođe nije privatizovan, i ne samo što nije privatizovan, oni nemaju strategiju šta da rade sa javnim sektorom u Srbiji, sa javnim preduzećima na lokalnom nivou i na kraju sa javnim preduzećima na državnom nivou.
U kom odnosu će to biti u vlasništvu države i izneto na tržište? Sve su to stvari o čemu oni niti vode računa, niti ih interesuje. Ne interesuje ih zato što su imali politički interes da gospodare javnim preduzećem. Tada ih nije interesovalo tržište kapitala, nije ih zanimalo kolike će i kakve će akcije izneti na tržište.
Šta je sa principima korporativnog upravljanja? Oni to vole tako da pričaju, evropske snage u Srbiji, i da li su u javna preduzeća to uneli? Da li i tu postoji transparentnost i vidljivost o kojoj priča gospodin Đelić malopre?
Ovaj zakon će obezbediti transparentnost u javnim preduzećima, koja na godišnjem nivou prave milijardu evra gubitaka. Kako da ne, to gledaju da nazovu partnerstvo javnog i privatnog sektora. Sve ima neku evropsku notu i tonalitet, a u suštini duplo golo, šuplje kao grijerski sir.
Mi danas pričamo o zakonu u kome verujem ni struka, ni oni koji će ga primenjivati, pola pojmova, kriterijuma i kategorija ne razumeju. Znate li koliko za male akcionare u Srbiji važni fjučersi, svopovi, forvardi, market-mejkeri itd.
Evo sada sam pričao sa kolegom, u Kuršumliji jedva čekaju da se usvoji ovaj zakon, Kuršumlija, Blace i Žitorađe procvetaće čim se ovo usvoji. Mali akcionari firmi koje je vlast popljačkala u poslednjih 10 godina kroz postupak privatizacije.
Gledajte čuda, dolazi nam u skupštinu zakon od premijera koji je za sve to vreme bio direktor Agencije za privatizaciju, ministar finansija i na kraju avanzovao u premijera, verovatno za sprovedeni postupak privatizacije. Znate šta piše u zakonu? Ovim zakonom se izgrađuju mehanizmi da se štite mali akcionari.
Znate po čemu su mali akcionari u Srbiji poznati? Smenjuju se na svakih sat vremena ovde kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, traže svoja prava. Na stranu što im akcije ništa ne vrede, jedva čekaju da se otkače toga što imaju, beda, nego je problem jer nema ko da im obezbedi, država nema mehanizam da natera bitange iz privatizacionih procesa da im isplati plate, poreze, doprinose, tople obroke i sve ostalo.
Ne postoji grad u Srbiji u kome nemate obespravljene male akcionare. Hoćete ovim da ih zaštitite? Nećete, jer da biste ih zaštitili treba vam politička volja, borba protiv korupcije i kriminala i istinska nezavisnost od neformalnih centara moći, za koje smo čuli da kontrolišu vlast i da kontrolišu Vladu.
Vi ovim zakonom predviđate da lokalna samouprava izdaje vrednosne papire. Na osnovu čega? Lokalna samouprava nema imovinu, zamislite to. Zamislite još da date šansu lokalnim kabadahijama da to rade. Na šta bi se trošile pare koje će se na takav način obezbeđivati? To je vaš put u EU.
Vidite, ministre, ne postoji evropska direktiva koja političku patologiju može da ispravi, kriminogenu političku prirodu. Ne postoji. To je besmisleno. Mi se ne bavimo Srbijom, mi se ne bavimo našim životom i našom stvarnošću.
Malopre ovde slušamo, znate čime se oni hvale: nikad više ugovora na Beogradskoj berzi nije sklopljeno. Znate zašto, ministre? Zato što se trguje akcijama NIS-a i Aerodroma, a ne zato što su zdrave kompanije izašle na Beogradsku berzu ili neku drugu, nije bitno, ne zato što su počeli da traže svež i zdrav kapital na toj berzi.
Primarno je državne hartije od vrednosti. Samo državni papiri. Zašto? Zato što su dobre kamate i zato što je sigurno. Drugi vid trgovine na berzama, tržištu kapitala, gotovo da i ne postoji, smešan je. Na dnu smo ne lestvice EU, evropskog kontinenta.
Sa 10 godina promovisanja evropskih vrednosti usvajamo ovaj zakon, evo sad smo dobili ove izveštaje. Usvajamo zakon zato što evropski put to čeka. Obaveza je da se to usvoji da biste, eventualno, krajem godine dobili status kandidata. Tek tad će građani Kuršumlije bolje da žive. To će da im reši sve probleme.
Ali, jednostavno, volim da ponovim ono što gospodin Krasić često kaže – država je ozbiljna stvar, ne može da se vodi ovako. Ne može tržište kapitala da se uređuje kao politička potreba ili politička ambicija koalicije na vlasti, nego kao nešto što je izraz potreba na tržištu i u srpskoj stvarnosti.
Dotakao sam se malopre akcija NIS-a. Da li znate šta su napisali u obrazloženju ovog zakona? Zato vam zameramo što ste glasali za ovo. Da ne bih čitao ceo pasus, a ovaj pasus se odnosi na 4,8, tako ste napisali, miliona građana koji su postali akcionari.
Slušajte ovu rečenicu, zadnja u pasusu: "Većim delom novopečeni akcionari nemaju nikakva predznanja iz ove oblasti, niti iskustvo u pogledu akcionarstva". Zamislite drskost da nazovete ljude kojima ste vi dali akcije, bez obzira što imaju prava na njih. Prvo ste ih slagali da bi Boris Tadić pobedio, rekli – dobićete 1.000 evra, pa ste ima dali 1.000 dinara, a onda napišete zakon u kojima njih nazovete "novopečeni akcionari".
Osvrnite se na berzu i na tržište kapitala, pa vidite čiji se fondovi tu kreću i ko, u stvari, tu radi. Znate na koja ćete imena naići: Nicović, Kostić, Mišković itd. Zašto se gospoda iz vaše Vlade nisu drznula da njih nazovu novopečenim ili staropečenim ili kako god hoće bogatašima?
Zašto se oni koji su sprovodili postupak privatizacije u Srbiji ne nazovu pravim imenom, nego su 4,8 miliona građana novopečeni akcionari i sada ćete ih vi naučiti, kroz forvarde, svopove, market- mejkere, da se bave svojim akcijama, kao da njih to životno interesuje? Jedva su čekali da prodaju to malo što ste im dali da bi mogli da proslave Badnji dan.
Gospodine ministre, mi živimo u državi apsurda. Pogledajte ovlašćenja za Komisiju za hartije od vrednosti, protiv većine čijih članova su podnete krivične prijave. Kakvu nezavisnost i samostalnost za Komisiju za hartije od vrednosti obezbeđujete ovim zakonom? Od koga treba oni istinski da budu samostalni? Od države, vlasti ili od tajkuna? Pogledajte samo činjenicu da neće da napišu izveštaj, da daju podatke Savetu za borbu protiv korupcije o postupcima privatizacije "Knjaza", Luke Beograd i Kompanije "Novosti". Od koga su to oni u stvari danas zavisni ili od koga im nezavisnost i samostalnost danas obezbeđujemo?
Komisija za hartije od vrednosti traži od predsednika da ih zaštiti, da im daje podršku. Stotinu puta smo za ovom govornicom u ovoj sali rekli, ponavljam, ministre, SRS vam predlaže da izanalizirate imovinske karte članova Komisije za hartije od vrednosti pre njihovog ulaska u Komisiju i posle, u poslednjih nekoliko godina, kad je sprovođen postupak privatizacije, odnosno od njenog osnivanja.
Izanalizirajte imovinske karte ljudi koji sede tu, pogledajte koliko im ovlašćenja sada dajete. Njima će biti povereno 90% poslova kroz podzakonske akte. Možete da mislite šta će da se radi i kako će da se radi? To samo ptice znaju.
Ministre, ovo nije dobro, ne zato što Srbiji ne treba ozbiljan sistemski zakon i ne zato što Srbiji ne treba uređeno tržište kapitala, ne postoji ništa što je državi koja hoće ekonomski da se razvija bitnije od tržišta i tržišta kapitala.
On mora da bude lokomotiva razvoja jedne države. To ne mogu da budu evropske direktive. Mogu one da budu našminkane i lepe i da uživate u njihovoj rečitosti, ne znam u čemu. Međutim, suštinski, ovo malim akcionarima i tržištu u Srbiji neće doneti ništa dobro.
Da bi se desilo nešto na tržištu kapitala, suština je da se promeni vlast, da se povede nova ekonomska politika, nacionalno svesni i odgovorni ljudi to moraju da rade. Tih ljudi u društvu koje vodi Srbiju nema i zato imajte to na umu. Nadam se iskreno da sve ovo neće još dugo trajati.

Zahvaljujem se što me je pohvalio.
Gospodine Radenkoviću, svaka ozbiljna država donosi zakone da bi svoju projekciju mogla da napravi u narednih pet do 10 godina. Jedino u vašoj Vladi se zakoni donose a da ne znate šta će biti za narednih pet do 10 godina.
Ono što sam hteo da vam kažem, ono na šta me je vaša priča navela, jeste nešto drugo. Pamet je dobra, pa makar i naknadna. To što ste se setili posle 15 godina jer prepoznajete evropske vrednosti, kvalitet i njihov značaj, to može da vam ceni DS i Boris Tadić. Za nas je to potpuno irelevantno.
Vrlo je neukusno da neko ko pripada socijalističkoj ideologiji drži predavanja o tržištu kapitala, a imao je priličan broj godina da svoja saznanja i vrednovanje tržišta kapitala pokaže direktno i konkretno u praksi. Kako je to teklo 90-ih, mi smo imali ideološki problem s vama da vas ubedimo da je to dobro i da to treba da se radi.
Ono što je suština cele priče jeste da ne treba da nam čitate zakone, mi smo zakone pročitali. Na osnovu te priče odnosno čitanja diskutujemo o ovim zakonima.
Nismo čuli ništa od onoga šta će i kako će ovaj zakon delovati na male akcionare koje je obespravila vlast čiji ste vi sada deo. Sa čime će to kompanije koje su uništene i firme koje su uništene da izađu na tržište kapitala koje ćete urediti po evropskim standardima?
Gospodine Radenkoviću, ova država je i do sada imala zakon koji je ovu oblast uređivao, ali taj zakon niti je poštovala niti je na osnovu njega afirmisala tržište kapitala. Ovim zakonom se neće otkloniti problemi koji su uništili tržište kapitala u Srbiji. Nažalost, vi ste 2008. godine prihvatili da budete deo koncepta koji je taj zdrav supstrat ekonomski uništio i zbog toga danas imate kao i oni odgovornost za to. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, vi ste promoter održivog razvoja u Srbiji, je lʼ tako? Štampate one skupocene publikacije, delite i nama poslanicima. Shodno tome, pitaću vas šta je to u našem poreskom sistemu što ima karakteristiku održivog ili konzistentnog?
Vi ste čovek koji je u sferi finansija u Srbiji gotovo jedanaest godina. Znači, od dolaska u Srbiju vi ste oko para, oko finansija. Danas vas pitam, koliko ste od svog dolaska pa do danas učestvovali u unapređenju naplate poreza na imovinu u Srbiji? Evo, pitam vas, da li posle deset ili jedanaest godina, koliko ste u Srbiji, ovo treba da bude primer konzistentne politike ubiranja poreza na imovinu?
Gospodin Krasić je malopre rekao, pre pedeset dana ste menjali zakon, evo, menjate ga danas opet, a to radite zato što u sve izmene poreskih zakona i konkretno Zakona o porezu na imovinu ugrađujete prizemne političke interese vlasti ili pojedinaca iz vlasti. O tome je govorio i moj kolega Milan Avramović. Poreska politika ne može i ne sme da se vodi tako. Država koja želi da ima održiv razvoj mora da ima održive finansije, a održive finansije obezbeđuje održiv poreski sistem. Ovo što vi nazivate poreskim sistemom više je nego smešno.
U ovoj državi danas kontinuitet ima jedino besmisao. Ovo je kontinuitet besmisla koji ste promovisali u prvoj tački ove sednice, pa neko ko je bespravno gradio u ekstra zoni ne može da bude oslobođen poreza, odnosno naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, a onaj ko je dva kilometra odatle takođe bespravno zidao i gradio može da bude oslobođen. Ovde sada dobijate kontinuitet – ko ima do deset ari ne mora da plati, a ko ima preko deset ari mora da plati.
Naše pitanje za vas je: zašto ovaj princip ne uvedete, recimo, u PDV? Onda recite – ko ima platu do 20.000 dinara ne mora da plaća PDV, a ko ima platu preko 20.000 dinara mora da plaća PDV. Ali, to vam politički ne odgovara, to nije vaš politički interes. PDV je prihod republičkog budžeta, taj novac vi trošite, a porez na imovinu je izvorni prihod lokalne samouprave, pa ne samo što nećemo da im damo jasna pravila i trasu kako da se vladaju u eksploataciji tog svog prihoda i prava, nego ćemo da ih puštamo niz vodu, neka se bave kako hoće i neka rade šta hoće, kako oni procene. Kako ste napisali ovde? Neka utvrđuju i primenjuju najviše odgovarajuće stope.
Kako nam se lokalna samouprava pokazala i snašla u primeni ovog poreza i ostvarivanju prihoda kroz ovaj porez? Snašla se i ponaša se isto onako kako se snašla i kako se ponaša u postupku legalizacije, pa umesto da nešto prepozna kao dobro i korisno, hoće da to koristi na sopstvenu štetu ili primenjuje odredbe zakona na sopstvenu štetu.
Recite mi koja će to lokalna samouprava ne najnižu nego srednju stopu koju predviđate zakonom da primeni? Pa, neće nijedna. Svi će da stave maksimalne cene. Znate zašto? Zato što ste im vi, suprotno zakonu koji ste sami predložili, doneli u ovoj skupštini, uskratili određeni iznos tih transfernih sredstava. Pošto ste taj prihod prisvojili za sebe, jer vam je budžet šupalj i krpite ko zna kakvu javnu potrošnju, onda ste im rekli – evo vam šansa, evo vam prihod, odnosno porezi na imovinu, pa se snalazite, povećavajte do 60% i ostvarujte prihode za sebe.
To tako ne ide. Ne možete vi kao Vlada da ne vodite računa o interesima i prihodima lokalnih samouprava. Nije Vlada i država Srbija Nemanjina 11 i Beograd, nego je Srbija i ona opština najdalje na jugu i ona opština najdalje na severu, i na istoku i na zapadu. Bez stabilnih prihoda u tim opštinama nema i ne sme mira da bude ni u Beogradu.
Lepo sam vam rekao, ovde kontinuitet ima samo besmisao. Samo u ovoj državi može da se desi da vam dođe da platite taksu ili naknadu za odvodnjavanje a hiljade hektara u Vojvodini su danas pod vodom. Ispostavite pogrešan račun, ljudi plate tu taksu, a onda ih posle tri dana obavestite – uplatili ste pare na pogrešan račun, uplatite ponovo, a ovo ćemo vam vratiti kad se setimo.
Sad neko treba da shvati vaše ozbiljne namere, brinete o građanima pa ste dali mogućnost da ne plaćaju porez na okućnicu. Hoće li ovaj zakon i ove izmene i dopune obezbediti stabilnije prihode na osnovu poreza na imovinu? Neće, gospodine ministre, zato što ste uništili lokalnu samoupravu. Tamo nema ko da ubire prihode. Neće, gospodine ministre, zato što deset godina niste u stanju da popišete imovinu. Neće, gospodine ministre, zato što imate primer da čovek živi tri godine u kući koju je sagradio u skladu sa zakonom, za nju dobio dozvolu, platio sve potrebne papire i tri godine mu ne dolazi rešenje za porez na imovinu. Ovo što pričam nije u njegovom interesu, ali to govori o prirodi i profilu vlasti, odgovornosti države, koliko ste vi koji predstavljate državu i na lokalnom i na državnom nivou spremni da se starate o sebi i da štitite opšti i javni interes.
Pedeset posto, u proseku, poreza na imovinu se naplati od pravnih lica na godišnjem nivou. Ko da plati porez na imovinu? Fabrike koje ste uništili? Oni koji duguju radnicima za socijalno, zdravstveno osiguranje, koji im duguju plate i sve ostalo? Oni koji duguju za takse, oni koji treba da plate firmarine i sve ostalo? Ne mogu da plate. U proseku, 60 – 70% fizičkih lica na godišnjem nivou izmiri svoje obaveze, i to od onog procenta koji je država za deset godina, otkako ste došli na vlast, uspela da popiše. U međuvremenu, ko zna koliko je objekata niklo bespravno.
I vi pričate o državi, poreski sistem, država napreduje, sve cveta, evropski standardi… Samo nam je još onaj od juče ovde trebao, da drži predavanja, deset tačaka, šta još treba da ispunite pa da budete deo Evropske unije. Deo Evropske unije, u kojem deset godina ne može da se sprovede postupak legalizacije.
Prema tome, gospodine Đeliću, ovo što ste vi danas pred nas izneli zaista je smešno i vrlo je neukusno da se brani nekom savesnošću ili odgovornošću prema građanima i vašom idejom i ambicijom da štitite interes građana, odnosno da vodite računa o ekonomskoj snazi pojedinih građana u Srbiji. To je više nego smešno. U ove izmene i dopune su ugrađene vaše ad hok političke potrebe zbog činjenice da ne finansirate adekvatno lokalnu samoupravu, da nemate adekvatne prihode, s jedne strane, ili su možda ugrađeni interesi pojedinaca iz vlasti, kako je to govorio malopre kolega Milan Avramović. Država se ovako ne vodi. Vi ste za državu bruka i što pre treba da odete sa pozicija na kojima jeste. Hvala.