Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, pošto ministra nema, ono što je Srpska radikalna stranka zamerala još kada se donosio zakon, pa jedne izmene, evo sada i druge izmene, ne tiče se konkretno materije ovog zakona, jeste činjenica da ministar zaista nikada nije mogao da prepozna ili da nađe meru kojom će jedan zakonski projekat da predstavi ovoj skupštini. To nije bilo pitanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji i nekim drugim zakonskim projektima koji su dolazili iz tog ministarstva, ali ništa nije za čuditi se. Iz vašeg ministarstva, gospodo, došla je poruka da jun u Srbiji ima 31 dan, a u državi u kojoj jun ima 31 dan sve je moguće. Pročitajte u zakonu šta ste napisali pa ćete da vidite.
Sve može za ovaj zakon da se kaže, samo ne može da se kaže da ste prednost dali nauci i da je ovo kvalitativni pomak. Izmene i dopune koje su danas na dnevnom redu možda jesu u korist finansijske i vremenske efikasnosti, kako ih vi doživljavate, ali su zaista na uštrb kvaliteta pre svega postupka u izradi planske dokumentacije, a onda i svega ostalog što ovaj zakon podrazumeva i rešava.
Pokušaću da u vremenu koje pripada SRS kažem šta je to što bismo generalno ili načelno mogli da osporimo a tiče se ovog zakona.
Znači, ponavljam, sve ste mogli da kažete, ali da u ovom zakonu pričate o činjenici da dajete prednost struci, to zaista niste mogli da kažete. To se naročito odnosi na onaj segment zakona koji reguliše postupak izrade planske dokumentacije.
Još kada ste usvajali zakon govorili smo vam da bi bilo pametno da postupak planiranja kroz zakon odvojite od postupka legalizacije, da jedan drugog ne opterećuju, da bi se država pre svega mogla baviti adekvatnim planiranjem. To tada niste poslušali. Dve godine posle usvajanja Zakona, ili koliko je već vremena prošlo, kada saberete i oduzmete sve što danas imate u sektoru prostora i izgradnje u Srbiji rezime ili rezultat je – duplo golo. Svaki put smo na nekom istorijskom početku. Svaki put – biće ovo, biće ono.
Da ne bih ponavljao ono što su rekle neke kolege poslanici koji su citirali ministra iz neke od prethodnih rasprava, ja ću samo kratko reći da je govorio da je ovo istorijski pomak u procesu velikog spremanja prostora Srbije, da imate plan u odnosu na izazove koji će zbog svega toga doći, da ćete uporno insistirati na njegovom sprovođenju itd. Umesto da Srbija dobije sve ovo, Srbija je pod pritiscima nesposobnosti Vlade i nadležnih državnih organa, interesnih grupa, o kojima smo slušali takođe u poslednje vreme. Vlada i Ministarstvo za prostorno planiranje menjaju zakonske norme i, u principu, sistem planiranja i uvođenja reda u prostoru samo komplikuju.
Zašto sada to kažem? Pogledajte samo ovo što se odnosi na deo planiranja. Od usvajanja Zakona 2009. godine, kojim je data obaveza svim lokalnim samoupravama da urade plansku dokumentaciju do 2012. godine, bilo je lokalnih samouprava koje su bile odgovorne i odmah su pristupile izradi. Na početku 2010. godine, skupštine su donele odluke i krenule su da rade. Sada pogledajte, izrada planskog dokumenta ima faze: koncept, nacrt, predlog, usvajanje.
Pogledajte kroz kakvu je šumu propisa prošao jedan prostorni plan koji se usvajao poslednjih godinu dana, i šta je sve to moralo da trpi: najpre zakon, pa u maju mesecu pravilnik na osnovu tog zakona, pa pod raznim okolnostima i pritiscima izmene pravilnika, pa se ponovo menja zakon, pa sad menjamo ponovo zakon i tim izmenama predviđamo donošenje novih pravilnika i novih podzakonskih akata.
Vi pričate da dajete prednost struci, vi tražite da vas neko shvati ozbiljno, odgovorno, razumete prostor i značaj prostora. Rekli smo u raspravi o prostornom planu, sreća što niste vi imali, kako bih rekao, veliki upliv u to, nego su radili relativno slobodni ljudi i ljudi iz struke, pa može da se prepozna neki kvalitet, ali iz tog kvaliteta koji treba da bude osnova za sve akte nižeg reda, kako mogu da proisteknu kvalitetni dokumenti nižeg reda kada ih Vlada, Ministarstvo maltretira sa ovakvim izmenama i dopunama zakonskih i podzakonskih akata?
Počinjemo da pričamo o onome na čemu vi insistirate – o kvalitetu i struci. Kada govorite o kvalitetu, ja vas pitam zašto ste ukinuli izmenama konačnu saglasnost? Bila je prethodna, pa je bila konačna saglasnost. Zašto je za kvalitet planskog dokumenta bila bitna konačna saglasnost? Zato što gospoda iz Vlade dobro znaju šta se na lokalnim telima, gde se usvajaju ti dokumenti, dešava, kakvi se pojedinačni i grupni interesi ugrađuju u planske dokumente.
Onda vam se desi slučaj da u jednoj opštini navrat-nanos skupljena većina donese odluku da se izmeni PGR (plan generalne regulacije) i da se usred grada pravi sportska hala. Onda projektanti izađu i kažu – projekat je ekstra, šeststo mesta za sedenje i 30 parking mesta. Vi tome dajete blagoslov, zato što perete i skidate odgovornost sa sebe da kontrolišete šta se na terenu dešava. To je vaša misija i to je vaš posao.
Samo se vi smejte. To se neće ispraviti ni za sto godina posle vas. Naša je sreća što ova vlada neće potrajati još dugo. Ubeđeni smo da biste još deset puta menjali zakone, a da ne govorimo koliko biste puta menjali podzakonske akte.
Kada već govorite o struci, pitamo vas zašto licencirane stručnjake povlačite iz komisije? Zašto više nije obaveza da licencirani stručnjaci sede u komisijama za planove? Da li te komisije nemaju značaja ili možda neko, recimo u Gradskoj upravi u Subotici, treba da ostane u komisiji? Navodim ovo primera radi. Nema ko da ga zameni, mora on da sedi. Bez veze, iz Subotice, a nije ni bitno. Lupio sam. Može Surdulica, nije bitno, Velika Plana itd. Zbog čega? Taj posao nije težak, taj posao nije ne znam ni ja kolikog intenziteta. Ako negde treba da je koncentrisana pamet i struka, onda je to u tim komisijama za planove, pošto ste vi posvećeni poslu uređenja države, strateškom planiranju u ovoj državi.
Govorite o davanju prednosti struci. Pogledajte prostorne planove predela posebnih namena. Više nećete imati obavezu da donosite program implementacije tih planova. Srpska radikalna stranka vam je još u postupku usvajanja zakona rekla – prihvatite predlog i neka programi implementacije prostornih planova budu sastavni deo upravo prostornih planova. Tada to niste hteli da prihvatite.
Sada, pogledajte za koje planove, za područja posebne namene, znači, za prostorne planove za ona područja koja su od nacionalnog značaja, koja su nacionalni interes države Srbije, da biste sebi olakšali posao, nemate obavezu da definišete programe implementacije. Isto tako, u sadržaju prostornog plana posebne namene nemate predviđenu izradu programa implementacije. I vi govorite o struci, govorite o kvalitetu.
Neko je malopre to spomenuo, ako ministar ne da saglasnost na neki planski dokument, sada ne u roku od 30 dana, nego u roku od 45 dana, smatra se da je dokument prihvaćen. Ponavljam pitanje – da li znate šta se sve i kakvi interesi ugrađuju u te planske dokumente? Šta je vaš posao? Da se reklamirate na Dejvis kupu? Čime to Ministarstvo treba da se bavi, ako ne ovim? Šta je značajnije za jednu državu od strateškog planiranja? Ovo je suština, a ne forumi na Kopaoniku. Ovde se utemeljuje razvoj, kroz ove dokumente. Ali, vas to ne interesuje.
Da se ne dotičemo parcijalnih, pojedinačnih primera iz područja zaštićenih dobara itd., možda će biti vremena u raspravi u pojedinostima da pokažemo javnosti, ali bogami i vama, koliko ste opredeljeni za strateško planiranje i zaštitu i razumevanje prostora u Srbiji.
Pazite sada apsurd: nametnete obavezu lokalnim samoupravama da donesu prostorne planove, i deo tih prostornih planova moraju da budu i pravila opšte parcelacije u toj maloj sredini, opštini, lokalnoj samoupravi, jedinici lokalne samouprave, a onda zakonom menjate ili tražite da ministar donese opšta pravila parcelacije itd.
S obzirom na to da postoji drugi segment zakona koji je jako važan i treba ga pomenuti, a nema dovoljno vremena, o detaljima i svim amandmanima koje smo podneli razgovaraćemo u raspravi o pojedinostima. Međutim, SRS vam šalje poruku da nađete meru kada predstavljate i promovišete svoje projekte i kada sebe pokušavate predstaviti svesnim značaja prostora, njegovog uređenja, njegove zaštite i njegovog tretiranja.
Sada dolazimo i do onog drugog dela koji je za javnost možda interesantniji, za vlast verovatno interesantniji, a to je ta legalizacija i pokušaj vlasti da kroz, kako oni kažu, pojednostavljivanje procedure i ponudu da građani bez novca, gotovo besplatno, legalizuju svoje objekte takođe uvede red.
Znate li šta je interesantno? Ministar Dulić je pre nekoliko dana u javnosti rekao da odgovornost za propali postupak legalizacije do sada snose neodgovorne lokalne samouprave sa niskim administrativnim kapacitetima, a drugi razlog je siromaštvo. Pa, ne mogu u siromašnoj državi, u državi u kojoj su građani siromašni, opštine da budu bogate. I te opštine su siromašne.
Šta se to u lokalnim samoupravama promenilo u poslednje dve godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona, pa su administrativno i kadrovski, u smislu ljudskih resursa, sazrele da nose ovaj posao?
Da vi isti nivo posla ostavljate lokalnim samoupravama i da se procedura menjala u nekom drugom smislu, mogli bismo da razumemo – mi ne osporavamo nameru da se procedura ubrza, pojednostavi i pojeftini, na kraju krajeva – ali vi ćete lokalnim samoupravama sada dati gomilu novih obaveza i nadležnosti.
Sad čujemo da će tu biti javni radovi, pa će se mnogi angažovati, ići po Srbiji da registruju šupe, kuće, garaže, da popisuju i da rade u ime opštine. Prvo pitanje – ko će to da finansira? Te iste lokalne samouprave koje se žale na transferna sredstva, koje nemaju pare da finansiraju tekuće obaveze sad će da finansiraju sve one predradnje za postupak legalizacije, a onda će na četiri godine tražiti od građana da im vrate. Onda će ti isti građani doći da ih pitaju – pa, na konto toga mi nemamo ni put, ni školu, ni ovo, zato što opštine troše pare na nešto drugo, neće dobiti ništa kroz postupak naplate naknade za uređenje, jer će ona biti svedena na minimum ili je neće ni biti.
Istovremeno, te lokalne samouprave niste ubedili, niste podigli svest na tom nivou da i oni razumeju koliki je i od kolikog značaja postupak legalizacije za njih. Šta su uradili? Imate primere od opštine do opštine, pa je u jednoj opštini za kvadratni metar 1.000 dinara, u drugoj opštini 6.000 dinara, a u trećoj 10.000 dinara.
Šta je bila vaša misija i posao? Malopre je ministar govorio zašto smo nisko na onoj rang-listi. Velika je naknada. Velika je naknada jer je niste kontrolisali, niste oktroisali pravila po kojima će to moći da se radi po lokalnim samoupravama, nego je svaki lokalni šeik i kabadahija to radio kako je hteo. Bilo je savesnih i odgovornih, pa su donekle posao i uspeli da urade, ali svi ostali to su shvatili kao sredstvo za trenutno zgrtanje para. Tu smo još godinu-dve, da zahvatimo šta možemo da zahvatimo, posle ko dođe, šta nas briga. Šta će biti s prostorom, baš nas briga.
Šta ste uradili da podignete svest tih ljudi da je bitno da se to legalizuje zbog poreza na imovinu, da obezbede za sebe konstantne i permanentne prihode u perspektivi, da mogu ozbiljno da se bave svojim razvojem, svojom budućnošću? Vi se tako pojavite u Skupštini i kažete „Evo, mi dajemo prednost struci“, a niko živ ne može da prepozna gde je prednost struke i gde je prednost kvaliteta.
Na kraju krajeva, nije legalizacija objekata jedini posao koji lokalna samouprava treba da radi. Čime će se vaše lokalne samouprave baviti u narednom periodu? Popisivaće, rekao sam malopre, šupe i garaže. Tekući poslovi, gde su? Ko će da finansira tekuće poslove, a ko će da obavlja tekuće poslove?
Srpska radikalna stranka zaista nema ništa protiv toga što je opredeljenje da se pod najpovoljnijim uslovima omogući legalizacija, ali ja vas, gospodo iz Vlade, pitam, pošto nas je ministar uputio na lokalnu samoupravu, šta će da rade oni koji su platili legalizaciju?
Gospođo iz Ministarstva, ovo je lično moj dokument. Meni nisu trebali ni vaš zakon iz 2009. godine, niti ove izmene da pokažem svest o javnom interesu i da izmirim svoje obaveze. Gospodo, u to vreme sam bio predsednik skupštine opštine. Gospodine, vi što se smejete, u moje dvorište nijedan građevinski inspektor nije smeo da uđe, kao lokalni funkcioner, pa sam kao odgovoran i savestan pristupio i 2005. godine platio 280.000 dinara naknadu, podigao kredit da bih regulisao.
Pitam vas, pošto Dulića nema, ko će da me obešteti? Na koju adresu da se obratim ja i svi ostali savesni građani, pa da i mi budemo ravnopravni, kao i svi ostali, pred Ustavom i pred zakonom? Pošaljite danas tu poruku, a ne da se bavite političkim populizmom. Lepo je i podržavamo, neka ljudi ništa ne plate za legalizaciju, ali pokažite odgovornost i za ove ljude. Ko će o ovim ljudima da misli i da brine? Kome da se jave?
Mi smo jedan amandman predložili u tom smislu. Predložili smo amandman i tražili smo da se svi oni savesni građani koji su poštovali zakon, oni koji su od 2003. godine, od Šumarčevog zakona o planiranju, ne nazad, pa do dana današnjeg, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, u narednih pet godina oslobode 50% plaćanja poreza na imovinu. Na vašu sreću, nije puno savesnih bilo u tom smislu, pa vas neće puno koštati.
Ali, ako ste spremni da se odreknete sredstava u postupku legalizacije kojih ćete se odreći, evo, pokažite dobru volju i angažujte se u smislu da prihvatite ovaj amandman, jer SRS smatra da ako imate obavezu prema onima koji nisu svoju imovinu uveli u legalne tokove, imate obavezu i prema onima koji su to učinili.
Na kraju, u ime SRS mogu samo da vam dam jednu poruku – što se grbo rodi, vreme ne ispravi, a bogami, ni ortoped. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram i kao ovlašćeni predstavnik da se osvrnem na ovu malopređašnju diskusiju gde nam je poslanik DS, stranke koja je rekla da ćemo praviti iskorak napred, u raspravi pre podne, održao lekciju da je 25 minuta dobro slušao gospodina Krasića koji se buni protiv nekog kredita vezano za "Jugoimport SDPR".
Gospodine Milivojeviću, da vas podsetim, rasprava o tom kreditu odnosno o garanciji je završena pre nekih 40 minuta, tako da ako ste slušali ne znam šta ste i koga ste slušali. Međutim, Zoran Krasić nije ni jednu jedinu reč progovorio o tom kreditu, odnosno o toj garanciji ili kontragaranciji, gospodin Krasić govori o novom zaduživanju države Srbije za 400 miliona dolara i o tome govori vrlo argumentovano i govori sa političkog aspekta, traži odgovore na pitanja gde ćemo trošiti taj novac.
Znam da je za vas 400 miliona dolara na teret države kao i 400 dinara i ako ste nešto pokazali i manifestovali poslednjih 10 godina, onda je to to. Vi možete da skačete na 90-te godine koliko god hoćete, ali državu koju ste nasledili bila je tri puta manje zaduženija nego što je to ona danas, za isti period koliko ste bili na vlasti, koliko i ti iz 90-tih godina.
Što se tiče ovih amandmana, gospođo Dragutinović, da su obrazloženja za njihovo odbijanje bila drugačija ja bih zaista imao sumnju da smo predložili nešto loše, međutim, ovo što ste napisali u obrazloženjima zaista nas drži u uverenju da delite naš stav u odnosu na ono što smo predložili. Ova obrazloženja su više nego formalnog karaktera. Čak ću biti slobodan da kažem da ih niste pisali niti da znate šta piše u njima.
Pre nego što se dotaknem ovog amandmana na član 4, moram da se osvrnem i na vašu završnu reč u prethodnoj raspravi u pojedinostima. Rekli ste nekoliko stvari koje zaista ili ne mislite ili mislite. Ako mislite, ubeđeni smo da to nije dobro.
Moram i ja da se pozovem na Lazara Pačua, ali vrlo s razlogom, zbog deficita. Rekli ste da su svi njegovi budžeti bili sa deficitom. To jeste tačno, ali niste rekli da je Lazar Paču finansirao Balkanski i deo svetskog rata, i niste rekli da je dinar tada bio u rangu francuskog franka, samo ste to zaboravili da nam kažete.
Analizirajte gde je danas dinar, kakvu snagu on ima i šta smo mi finansirali sa deficitom koji Srbija ima. To je suštinsko pitanje SRS. Mi ne postavljamo samo pitanje da li treba ili ne treba da se zadužujemo. Ako se već zadužujemo, mi pitamo šta je struktura našeg duga i šta je struktura našeg deficita. Vi vrlo dobro znate šta je. Nemate političku slobodu da date odgovor na tako nešto. Dobijamo odgovore koji objektivno ne odgovaraju onome što predstavlja stvarnost i život u Srbiji.
U završnoj reči sve mogli da nam kažete, ali niste mogli da kažete da Vlada Republike Srbije, po mišljenju MMF, vodi restriktivnu politiku. Restriktivnu politiku, sa ovakvom javnom potrošnjom, vi vrlo dobro znade da ne vodite. Ako smatrate da je restriktivna politika to što ste skupili hrabrost da kažete prosvetnim radnicima – ne možemo više da povećavamo, ili nekim drugim sindikatima da u ovoj godini nema povećanja, ili ste povećali plate i penzije na svega 1%, ako nam kažete i uverite nas da je to restriktivna politika, onda, ne znam šta nije restriktivna politika.
U januaru mesecu, gospođo Dragutinović, od svih para koje su istrošene u budžetu, pedesetak milijardi, samo je 300 i nešto miliona dinara potrošeno na kapitalne rashode, sve ostalo je javna potrošnja i rashodi, od socijalnih davanja, plata, penala i kazni itd, itd.
Ako nas ubedite da vodite restriktivnu politiku vi koji na godišnjem nivou platite tri milijardi penala i kazni iz budžeta Republike Srbije zbog neefikasne i neodgovorne države, onda ne znamo šta je restriktivna politika ili šta to nije restriktivna politika.
Ono što ste, takođe, rekli, a to se tiče i ovih obrazloženja, i za amandman gospođe Lidije Dimitrijević, ali i za ovaj moj amandman, možda ste malo sa podsmehom rekli da i studenti ekonomije znaju kako se troši novac ili kako će se trošiti novac (to smo zabeležili) koji povlačimo. Jeste, jeste, to ste rekli. Uzmite stenogram.
Sada vas pitam, a kada je to SRS rekla da se novac ne troši u skladu sa Zakonom o budžetu? Nikada nismo rekli. Svi ovi ministri koje je DRI detektovala kao neodgovorne i nesavesne ministre trošili su novac u skladu sa Zakonom u budžetu. Vi ste jedan od ministara koji je rekao da u Srbiji diskrecioni rashodi ministara ne iznose mnogo u okviru potrošnje. Možemo da se složimo da je tako. Pogledajte sa koliko malo novca su napravili veliku štetu ministri i vaše kolege u Vladi i to je otkriveno samo na delu ukupno potrošenog novca poreskih obveznika.
Zamislite da je DRI radila punim kapacitetom, da se gledalo 80% budžeta kako je to praksa u razvijenim državama ili da su, daj bože, ušli u javna preduzeća, pa da ne mora novinarka jedne televizije da bude istražni organ i državni tužilac i sve ostalo, i da ne moramo sa televizije da se obaveštavamo kako se i koliko pljačka u javnom sektoru, nego da država pokaže razvijene mehanizme da štiti sebe, a da o aktivnostima države mediji samo izveštavaju. I još samo da ovlastite tu televizijsku kuću da hapsi i sve će biti super, da operete ruke i da ne morate da čačkate neke politički bliske ljude, ne mislim lično vama bliske, nego Vladi i politici koja je na snazi danas u Republici Srbiji.
Govorili smo o dugovima i visini dugova. Da li je potrebno da Srbija uzme 400 miliona dolara i nikada nismo osporili mogućnost da finansirate deficit i zaduživanja, ali smo kroz naš amandman, naše dali konkretan predlog kako da se troši novac od 400 miliona dolara. Duboko sam ubeđen da ni u jednom od tri stava u ovom predlogu ne postoji nešto što je suprotstavljeno Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, niti bilo kom drugom zakonu. I da ste napisali u obrazloženju – ne uklapa se amandman u naš politički koncept, mogli bismo to da prihvatimo, ali da nas ubeđujete u ovo što ste napisali zaista nije potrebno. Posle ću da pročitam jedan po jedan stav i recite mi šta je suprotno Zakonu o budžetu.
Napisali ste – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 2. Zakona o budžetu Republike Srbije propisano da se sredstva za finansiranje budžetskog deficita obezbeđuju između ostalog iz kredita. Nismo tražili da se ne uzme kredit. Mi smo brisali članove Zakona. Da, povucite kredit od 400 miliona dolara pod nepovoljnim uslovima, dok je članom 3. predviđeno zaduživanje Republike Srbije kod poslovnih banaka i to je u redu. Takođe, pitali smo vas zašto ste tražili da kumulativno vratite 400 miliona dolara i za to nismo dobili odgovor. Za programsku podršku budžetu u različitim valutama, uz garanciju Svetske banke, nismo sporili. Ništa nismo sporili.
Našim amandmanom uopšte nismo tražili da se nešto u tom smislu menja, ali smo od vas tražili, našim amandmanom, da sredstva koja ćete povući iz kredita, onaj deo koji ćete trošiti na budžetski deficit, ne za refinansiranje nepovoljnih kredita, trošite na lokalnom, regionalnom, nacionalnom nivou za putnu ili komunalnu infrastrukturu.
I ne možete da me ubedite da nemate takvu mogućnost kroz Zakon o budžetu. Da li je moguće da država Srbija ne sufinansira takve projekte ili ste sada u problemu? Nema više u Vladi onih koji su taj novac delili kako su hteli: na osnovu političkih simpatija, sklonosti, slabosti ili opredeljenja. Pa, u jednoj školi gde jedna stranka iz Vlade ima interes imate tri đaka i potpuno renoviranu školu, a to je tako moglo tri godine i evo dokle je došlo. Došlo je dotle da jedni sa drugima u Vladi ne pričate, a mi poslanici koji sedimo u ovom parlamentu treba da verujemo da će u takvoj atmosferi u Vladi da se donose racionalne odluke da se troši 400 miliona dolara. Nećemo da vam verujemo.
Zbog javnosti i zbog mojih kolega poslanika pročitaću šta smo predložili. ''Deo sredstava obezbeđenih iz kredita kojima će se finansirati budžetski deficit, koristiće se isključivo za kapitalnu potrošnju. Kapitalna potrošnja iz stava 2. ovog člana podrazumeva revitalizaciju lokalnih, regionalnih i nacionalnih projekata komunalne i putne infrastrukture.'' Ono što je sada najbitnije, gde smo hteli da damo na značaju i ovom telu, neka i ovo telo zaista pokaže kontrolnu funkciju, predložili smo: ''Kriterijume za kandidovanje i izbor projekata iz prethodnog stava, posebnom odlukom definisanje Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.'' Da li bi neko mogao da mi kaže šta je ovde loše? Šta je ovde na štetu građana Republike Srbije? Šta je ovde u suprotnosti sa održivim karakterom razvoja?
Gospođo Dragutinović, šta je ovde u suprotnosti sa novim modelom rasta koji promovišete u javnosti? Apsolutno ništa. Da li imate uvid kakvi se projekti kroz lokalne samouprave ostvaruju? Šta država Srbija sufinansira ili u celosti finansira? Duboko sam ubeđen da nemate predstavu. Znate li na šta se sve novac troši? Ne postoji kompetentnije telo u Srbiji koje bi moglo da napravi bolji i kvalitetniji skrining koji projekat da se finansira. Na jednom konkretnom primeru na regionalnom nivou ja ću to da vam obrazložim i predložim. Možda se do kraja rasprave i predomislite i prihvatite ovaj amandman. Duboko smo ubeđeni da bi svi u Skupštini na predlog SRS prihvatili da zajedno formiramo telo ili komisiju koja će kontrolisati svaki postupak javne nabavke koji će morati da se sprovede za trošenje ovog novca.
Taj novac, gospođo Dragutinović, ne bi otišao u džepove onih koji će ga sutra izneti iz Srbije. Taj novac bi se platio radnicima, ušao u firme, pa kroz realni i stvarni put ušao u potrošnju iz plata radnika, i iz preduzeća, iz poreza ušao u potrošnju u Srbiji. To ima smisla, a ne povuci kredit i daj narodu. Kako će da vraća to ptice znaju, desetogodišnja praksa koju vi sada menjate.
Da se ovom logikom, koju nameće SRS, država rukovodila 2001. godine pa naovamo, znate li gde bismo danas bili? Danas bi nas svi tražili za partnere. Ne bismo im u predvorju kevtali i pristajali na bolesne političke kompromise ne bi li pogledali blagonaklono na nas. Ne bi nam ovde kojekakvi, da se ne izražavam u ovom domu, delili lekcije ispred ovih mikrofona i na ovom tepihu.
Očigledno je da ne postoji politička volja da se u Srbiji počnu stvari menjati. Očigledno je da ne postoji. Dug nam je 41% u odnosu na BDP. Limitirali ste nas zakonom 45%. Gospođo Dragutinović, nećemo da kažemo – mi smo visokozadužena država. Ne, mi to nismo, ali loše upravljamo našim javnim dugom. Nije fiskalna odgovornost to što ćete ga držati u granicama 45%. Mi smo ga za nešto više od godinu dana za 10% povećali, a bili smo u nezavidnoj situaciji kada je dug bio 31%, a ne 41%. Znate zašto? Zato što za taj iznos duga nismo imali niti vrednu niti kvalitetnu infrastrukturu.
Imamo loš privatni sektor! Imamo ogromne regionalne razlike! Imamo starenje stanovništva! Šta je sa aktivom države? Da li sa njom možemo da se pohvalimo? U kakvom su stanju javna preduzeća, o čijim dugovima gotovo i da ne pričamo?
Mesečno, samo ''Srbijagas'' plaća tri miliona evra kamate i dospele obaveze. Jedno javno preduzeće o čemu mi ne pričamo kroz ove podatke i cifre, a to je obaveza države. Da ne govorimo JATU, o ''Kolubari'', o nekim drugim ''Kolubarama'' i tako dalje.
Vidite, mi nismo iracionalni. Francuska je visokozadužena država. Kada u Francuskoj uzmete jednu i drugu stranu i napravite odnos, Francuska je peta država po bogatstvu u svetu. Francuska je za svoj dug napravila puteve, napravila elektroenergetsku infrastrukturu, razvila nuklearni program, ulagala u nauku itd, itd, itd.
Šta smo uradili mi? Šta smo mi finansirali? Koga smo mi finansirali u poslednjih deset godina? Kada kažem mi, mislim na vlast. Lako je nekima da se smeju, njih to ne dotiče. Baš njih briga. Protraćili su narodu deset godina, a vi i danas, ni krivi ni dužni, možda u jednom delu, trpite sve ovo, ali, vi ste izabrani.
Šta smo hteli, gospođo Dragutinović? Bez obzira što je nivo, opet, zahvaljujući neodgovornoj i nesposobnoj vlasti, administrativnih kapaciteta, lokalnih samouprava, takav kakav jeste, verujemo da u bar u svakoj drugoj lokalnoj samoupravi postoji projekat koji možete da finansirate od ovih para. Ne postoji volja, samo vi dižite ruke, gospođo Dragutinović, gledaćemo se i za godinu dana. Znam da vam je teško, ali šta da vam radim.
Postoje projekti koji su ozbiljni i koji treba da se finansiraju, apropo onoga za šta se Vlada zalaže, bar deklarativno. Na neki način ja ću biti lokalpatriota i osvrnuću se na jug Srbije. Gospođo Dragutinović, postoji na jugu Srbije projekat koji je vredan 10 miliona evra. Odnosi se na područje koje je država proglasila nacionalnim interesom. Projekat čijom bi realizacijom bilo zaposleno ko zna koliko ljudi, iz dva okruga, iz pet opština, angažovana operativa, obična radna snaga itd. itd. Naravno, projekat se odnosi na ''Vlasinsko jezero''. Spremna je dokumentacija i sve samo da se iznese pred Vladu, pa da Vlada pokaže volju da to finansira, zato što je projekat održivog karaktera. Zato što će u periodu, možda ne za šest godina, ali sa uspešnom realizacijom za sedam, osam ili 10 godina, taj projekat početi da vraća novac ili bar deo sredstava koji ćete vi da povučete, i za pet ili šest godina uopšte nećete razmišljati o njima. Možda će se stvarati uslovi da se kroz neko prihodovanje taj deo sredstava vraća ili daju učešće u kumulativnom servisiranju duga.
Ubeđen sam, bez obzira što nemam dobar odnos i komunikaciju sa lokalnim rukovodstvom, da, recimo, o nečemu takvom možete i treba da pričate u Vladi, umesto što se svađate između sebe i optužujete jedni druge kakvi to neformalni centri vladaju, ko je kriv i ko nije kriv, ko je dobar i ko nije dobar, da uzmete i da se bavite ozbiljnim i korisnim stvarima za državu i za njene građane. Da ne pričate o decentralizaciji i regionalizaciji, a istovremeno, regionalne razlike iz dana u dan su sve veće i veće.
Smatramo da bi amandman SRS bilo korisno prihvatiti. Ako cenite da nije koristan, ne možete da kažete da bi proizveo štetu. Bez ikakve štete je za budžet Republike Srbije. Kroz vreme ste pokazali, da li su to politički pritisci, da li su to vaše političke slabosti ili je takva vaša politička volja, SRS, s jedne strane, to uopšte ne interesuje, a, sa druge strane, za građane to uopšte nije bitno. Oni trpe štetu, oni imaju problema. Oni ne vide perspektivu sa vama. Oni veruju da vi niste sposobni da prave iskorake zajedno sa vama u budućnosti. Ili prihvatite ovo, ukoliko ne, neka je i vama i nama Bog na pomoći u narednim godinama. Hvala. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove 2. tačke dnevnog reda kada je gospođa Dragutinović koristila svoje vreme ovlašćenog predlagača, odnosno kada je govorila ispred Vlade, ta nepuna dva ili tri minuta iskorišćena su za priču o proceduralnim aspektima ovog kredita, odnosno ovog zakona, ali ono što se, takođe, moglo čuti u današnjoj raspravi jeste da proceduru kada je u pitanju ovaj kredit zaista niko nije osporavao.
Što se tiče SRS, mi ćemo imati jedno pitanje, a tiče se procedure u postupku raspisivanja kod javne nabavke, ali nešto malo kasnije. Ono što je činjenica i ono što je problem jeste to da su svi poslanici koji se interesuju za ovaj zakona, pa i poslanici SRS, ostali uskraćeni za odgovor o političkom aspektu ovog kredita. A, suštinsko pitanje, koje se danas postavlja pred sve poslanike u ovom parlamentu, jeste – kakav je kredibilitet Vlade da izađe pred Skupštinu sa zahtevom da joj odobrimo 400 miliona dolara i, na kraju krajeva, kakav je kredibilitet ministra koji nas danas ubeđuje da treba u danu za glasanje da podržimo ovakvu odluku?
Evo zašto to pitam, mi smo u proteklih nekoliko dana imali priliku da slušamo sve i svašta o toj vladi, to nije iznosila opozicija, nije iznosila SRS, o svemu i svačemu ste slušali iz usta jednog od potpredsednika, sada već bivšeg potpredsednika Vlade Republike Srbije, u tim pričama mi smo čuli da odluke u Vladi donose neformalni centri moći. Ono što danas želim da pitam i poslanike skupštinske većine koji će podići ruku za ovaj kredit, a bogami i ministra, ukoliko se pojavi u Skupštini, da nam kaže koji će to neformalni centri moći odlučivati o ovih 400 miliona dolara? To nije 10.000 dinara ili 15 ili 20.000 dinara. Naravno, ja nisam neko ko je sklon rasipanju, poštujem svaki dinar, ali ovde se radi o jednoj ozbiljnoj cifri, gospođo ministar.
Samo da vas, na neki način, upoznam sa onim što sam pitao – koji će centri moći raspolagati sa ovih 400 miliona dolara, ko će o njima donositi odluke, pošto to, kako bivši potpredsednik Vlade kaže, ne rade ni predsednik Vlade niti ministri u Vladi.
Sa druge strane, ja sam, gospođo Dragutinović, u vašem odsustvu osporio i vaš kredibilitet kada je u pitanju vaš zahtev da glasamo za ovaj zakon. Podsetiću vas da ste, samo, pre dva meseca pred ove poslanike izišli sa setom izmena i dopuna poreskih zakona i stiče se utisak da niste imali argumenata da ubedite i poslanike skupštinske većine da podrže taj predlog Vlade, koji ste u ime Vlade vi doneli u Skupštinu. Mi u SRS duboko smo ubeđeni u to da ste znali kako će da vam iskasape zakone ne biste ih ni izneli pred Skupštinu.
Prema tome, prvo pitanje, političkog karaktera, jeste – kakav kredibilitet imate vi koji od nas tražite danas da podržimo ovaj zakon? Čujem od predstavnika, odnosno od ljudi koji tri godine sede u Vladi da vi ne donosite ključne i krucijalne odluke u Vladi. Za vas konkretno i lično svašta je, takođe, rečeno, da niste adekvatni, sposobni, da ne radite posao kako treba. Pitam vas danas – sa kojim poverenjem da vam damo 400 miliona dolara da njima raspolažete? To je jedno pitanje.
Kada se uzme u obzir sve šta se dešavalo u poslednje tri godine otkako je konstituisana ova vlast, kada se uzme u obzir kretanje i tokovi u sektoru javnih finansija, za koje ste objektivno najodgovorniji vi kao ministar finansija, znate šta ću da vas pitam – šta je vaša lična satisfakcija da radite ovo, šta vama sve ovo treba? Vi ste ministar koji se s pravom poziva na Lazara Pačua.
Znate, kada se neko pozove na Lazara Pačua, ja sam inspirisan i postavljam vam pitanje – kada prođe šest godina i dođe rok za naplatu glavnice duga, neke generacije koje će tada voditi Vladu, sedeti u ovim klupama, pitam, na šta će se oni pozvati, a da se tiče vas i ove vlade u sektoru javnih finansija, i da pričaju o tome kao što vi danas pričate o potezima ili postupcima Lazara Pačua? Da vas podsetim, on je umro naprasno, Lazar Paču, zato što mu se jedan ministar zadužio bez njegovog znanja. Nećete me shvatiti pogrešno, da ste vi imali takve sklonosti do sada biste, verujem, sto puta umrli, kakvi su ministri, kako se zadužuju i kako troše pare.
Pitam vas, šta će sutra vaši studenti da kažu da ste vi kao ministar finansija uradili i na šta će da se pozivaju da će ostaviti trag u istoriji javnih finansija ove države? Možda ste hteli, možda ste imali nameru, neću to da osporavam, ali tragovi su bledi ili gotovo da ne postoje. Vi ste, kao Vlada, zbog postupaka i političke volje ili tih neformalnih centara moći koji upravljaju vašom vladom, kako kaže bivši potpredsednik, obesmislili sve aksiome iz javnih finansija. Kada ljudi u jednoj državi dođu u situaciju da povuku 400 miliona dolara, oni to rade kada su elementarne nepogode, kada su ratna stanja, i onda ti isti ljudi imaju zaista pravo da teret tih obaveza rasporede na generacije, je l' tako, gospođo ministar?
Kod nas su izuzeci postali praksa. Kod nas je zadužiti državu za 400 miliona dolara, ući u zgradu ili na ulici i reći – dobar dan.
Nisam baš siguran da vi ne znate kakav je teret ovoga, ali oni koji će podići, eventualno, ruku, ako opstane ova većina do tog dana za glasanje, zaista, niti su svesni, a sudeći po komentarima, ne interesuju ih baš mnogo za šta će da glasaju i za šta će da podignu ruku.
Svašta se moglo čuti. Suština i smisao zaduživanja, rekao sam malopre, jeste da neki gorući problem rešite, a onda da teret tog duga rasporedite na generacije koje dolaze posle. Ali, ne tako da im opteretite mogućnost da finansiraju svoje potrebe ili ideje i koncept, nego da to rade onako kako ih neće opterećivati.
Da li ste se vi svim zaduženjima do sada, pa i ovim kreditom, rukovodili takvim postupkom i takvim konceptom? Naravno da niste. Danas u ovoj skupštini čujemo reči – kredit je povoljan. Zašto je kredit povoljan? Niko ne kaže, gospođo Dragutinović, da ćete ovim kreditom za šest godina Vladu u kojoj vi nećete biti, obavezati da kumulativno isplati 400 miliona dolara. Da li grešim ako to kažem? Naravno da ne grešim.
Ono što jeste pitanje, a s početka, niste bili tu kada sam rekao, to je problem procedure. Još u postupku javne nabavke za ova sredstva, vi ste tražili da kredit bude takav i da ponude budu ovakve, da šest godina plaćate samo kamate, računajući da ćete uhvatiti još jedan mandat, a bogami, nećete, a onda neka druga vlada, neki drugi ministri i neke nove generacije neka biju glavu odakle im 400 miliona dolara.
Sada vas pitam – da li ekonomske pozicije ove države garantuju toj generaciji i toj vladi, da će iz tekućeg finansiranja moći da ''ispljunu'' 400 miliona dolara? Znate dobro da neće. Vrlo dobro znate da neće.
Ovaj kredit će i za šest godina biti refinansiran. Da li sam u pravu? Jesam, naravno. Kakve su ekonomske perspektive ove države da bude drugačija? Nikakve, zato što je politička volja takva kakva jeste, politički odnosi u vlasti takvi kakvi jesu i percepcija opšteg javnog interesa onih koji donose odluke u sferi javnih finansija i ekonomije ove države takvi kakvi jesu.
S kojim pravom, gospođo Dragutinović, vaša vlada obavezuje generacije posle nas da se vladaju u skladu sa principima sa kojima ste vi? Šta će da rade? Da plaćaju kamate? Zašto oni ne bi mogli taj novac da troše u investicije, u putnu infrastrukturu, u komunalnu infrastrukturu, u unapređenu socijalnu zaštitu, u unapređenu zdravstvenu zaštitu, u podizanje ekoloških standarda u ovoj državi itd? Šta će da rade? Plaćaće kamate koje im je ova vlada ostavila u zalog.
Šta su dobili za te kamate? Šta je materijalna vrednost ili ekvivalent, to smo vas ko zna koliko puta pitali? Šta su dobili za dugove i kredite koje povlačite? Nisu dobili ništa! Plaćali ste agencije, plaćali ste direkcije, plaćali ste kancelarije, plaćali ste promašene političke projekte, plaćali ste suludi državni intervencionizam, plaćali ste gubitke javnih preduzeća, subvencionisanje gubitaša!
Danas živimo u državi u kojoj javno preduzeće čiji je osnivač država, pazite sad ovo, posluje s gubicima, zadužuje se i ne vraća svoje dugove. Na ime njihovog nevraćanja dugova, aktiviraju se garancije državi. A, onda to javno preduzeće učestvuje u postupcima privatizacije, odnosno kupuje druga preduzeća. Pa, imate situaciju da "Srbijagas" sada treba da proizvodi piliće, jer je to kupio "Agroživ". I, sve to finansira poreski obveznik iz ove države, svako od nas ko plaća po raznom osnovu poreze.
Dokle, više, tako?! Nikada nismo dobili odgovor – a, šta se to plaća sa novcem koji dolazi u ovu državu? Ko ima pravo i hrabrosti da kaže – povoljni su krediti, ovaj kredit je povoljan. Kada smo usvojili jedan kredit, u ovoj skupštini, a da vi niste rekli da je on povoljan? Nijedan predstavnik Vlade nije ovde promovisao loš kredit. Svi su bili dobri. Ali, svi se vraćaju kroz refinansiranje, zato što su mnogo dobri.
Kada su u pitanju kamate, možda bi bile niže da je kreditni rejting ove države viši. To što nam garantuje Svetska banka, to meni, vama ili bilo kom pojedincu u ovoj skupštini, ko nije iz neformalnih centara moći, ništa ne znači. Debelo ćemo na svojoj koži da osetimo teret ovih kredita, i ovog kredita i svih ostalih koje ćete povući za refinansiranje ili sredstava koja ćete da koristite za reemitovanje, za otplate onih obveznica i papira od vrednosti.
Kakvu osnovu ste ostavili onima kojima ste u zalog napravili dugove i kamate? U BDP učestvuje 25% izvoza. Kakva je situacija u realnom sektoru? Da li se bilo ko od ovih ljudi interesuje za to? Bitno je da se podrži predlog Vlade i, šta nas briga kako će biti sutra.
Gospođo Dragutinović, 18 ili 17 hiljada pravnih lica u Srbiji je zrelo za stečaj po novom Zakonu o stečaju. Pa, nije li to dovoljno za neku ostavku? Ne mislim vašu, nego mislim cele Vlade. U protekloj godini je 28 hiljada preduzeća, gospođo Dragutinović, izašlo iz sistema PDV do kraja godine, a vi projektujete veće prihode po osnovu PDV u 2011. godini.
Znate li šta to znači? To, sa jedne strane, znači, da neće plaćati PDV, a, sa druge strane, ono što je još gore i još, da kažem, poražavajuće – 28 hiljada pravnih lica ne može više na godišnjem nivou da napravi obrt veći od 2 miliona dinara.
Vama su do juče neki predstavnici, direktori javnih preduzeća, mesečno tolike plate primali. Setite se afere Krišto. Uđite danas na sajt pa pogledate kolike plate primaju po nekim drugim javnim preduzećima, direkcijama i telima čiji je osnivač država. Jedan privredni pravni subjekt na godišnjem nivou ne može da napravi obrt veći od 2 miliona dinara. I to nikome u ovoj Skupštini i u toj vašoj vladi nije alarm, nego vam je alarm da li vas je napljuvao Mlađan Dinkić ili je neko napljuvao Mlađana Dinkića, ili šta se dešava među njima, odnosno u tim koalicionim odnosima u Vladi.
Ko brine o ovim ljudima? U tih 16 hiljada preduzeća koji su zreli za stečaj, 180 hiljada ljudi bar se vodi da su zaposleni. Oni nezaposlenost još uvek ne opterećuju. To je jedini statistički podatak koji u ovoj državi u poslednjim godinama ima trend rasta, a to je nezaposlenost. To nikoga od vas ne dotiče.
Sada ćete malo da se svađate. Bili su dobri kada su jedan drugog uveravali da treba da se podržavaju za predsedničke izbore. Pa, kada je Mlađan Dinkić obećavao akcije da pobedi Boris Tadić, tada su bili dobri jedan drugome. E, sad će da se svađaju i da izvode računicu.
Ko će da razmišlja o ovim poražavajućim podacima? Neke nove generacije. Iz novog budžeta će ići 46 milijardi dinara samo na otplate pristiglih dugova, u ovoj godini. Od 2008. godine do dana današnjeg, tri puta se taj iznos povećao, sa tendencijom rasta. Vi vrlo dobro znate da kada se deficit finansira iz zaduživanja, jer ova država očigledno da nema drugi izvor finansiranja deficita, sve staje, onda kamate i obaveze po dugovanjima samo rastu, opterećuju državu sada i opterećivaće državu sutra.
To nikog ne interesuje. Dobacuju, smeju se – ha, ha, proći će i ovo, pa ćemo sutra videti šta će biti.
Opšti interes je nešto drugo. Onima koji dolaze posle nas, za nas u SRS je motiv ili razlog za bavljenje politikom da nešto ostavimo u nasleđe, ako ne možemo u materijalnom smislu, bar da stvorimo generacije koje će biti bolje od nas, kojima ni na kraj pameti neće biti da se vladaju po principima i manirima kako smo to radili mi. Da li ste im vi to omogućili? Naravno da niste. Niste im omogućili jer ste im ostavili u nasleđe siromaštinu i prinuđeni su da se vladaju isto kao i vi. Vi ste posvađani sa opštim interesom, sa javnim interesom, nemate dodirnih tačaka sa njim i zato danas živimo kako živimo, i zato prolazimo kako prolazimo, i zato plaćamo sve što plaćamo.
Ideja SRS, gospođo Dragutinović, i u ovoj priči i u svim diskusijama danas, i do kraja mandata vaše vlade, biće da pokušamo da zaustavimo organizovano rasipništvo. Ovo što se dešava u državi to je kategorija organizovanog rasipništva. Možda se vi kao političar slažete sa njom, ali kao neko ko predaje javne finansije ili ekonomiju, zna dobro šta se ovde dešava i zna dobro kakvu vam poruku šaljemo. Ne možemo da prihvatimo činjenicu da ste saglasni sa tim. Ponavljam, ovo je organizovano rasipništvo. SRS ne želi da učestvuje u tome i učinićemo sve da se to promeni. Zahvaljujem. (Aplauz)

Zahvaljujem. Koliko imamo vremena, izvinjavam se, samo da znam, kao poslanička grupa?
(Predsedavajuća: Imate 44 minuta.)
Gospođo Dragutinović, da kažem nešto što sam možda malopre zaboravio ili nisam stigao, ali mislim da je neophodno da čujete i vi, a da to svakako čuje i javnost, SRS ni u jednoj raspravi, a ticalo se zaduživanja, nije osporila mogućnost da država svoj deficit finansira zaduživanjem. Iks puta nam je vrlo tendenciozno stavljeno to na teret kao – pa, to je tako, to tako mora, to je jedna od mogućnosti. Mi to ne osporavamo, ali mi, zaista, osporavamo kredibilitet onih koji će trošiti 400 miliona dolara.
Dokument o kojem danas raspravljamo ni u jednom svom članu ili stavu ne ukazuje na to kako će se novac trošiti. Mogu sada da vas pitam i vi možete da mi kažete koliko će novca otići na finansiranje deficita, a koliko novca na refinansiranje dugova i mogu da vam verujem, ili ne moram, ali to nigde ovde ne piše, pa se bojimo da će se, praksa koja je tri godine na snazi, novac trošiti ko zna za šta.
Da li vi možete da se oduprete neformalnim centrima moći koji gospodare Vladom tri godine? Pitam vas da li možete da kontrolišete trošenje 400 miliona dolara? Ako uzmete u obzir šta se sve u sferi finansija dešavalo, kakva nam je situacija, mi opravdano sumnjamo u to. Mi zaista sumnjamo u vaš kredibilitet.
Slušajte sada ovo. Osnovni ekonomski ciljevi Vlade – dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje standarda građana, ravnomerni regionalni razvoj. Slušajte sada dalje –očekivani rezultat je otvaranje najmanje 200.000 novih radnih mesta u naredne četiri godine i smanjenje stope nezaposlenosti sa 18 na 11,9%. Da li znate odakle je ovo? Ovo je izvađeno iz ekspozea Mirka Cvetkovića iz 2008. godine!
Ne moramo da čekamo kraj mandata – da li možete da nam kažete da će ovo što sam pročitao da se ostvari do kraja godine, kada vam ističe mandat? Nisu nas obmanjivali samo za akcije, pogledajte ko nas je sve obmanjivao, i premijer. Obećao je 200.000 radnih mesta. A od kraja 2008. godine do danas ostalo je 250.000 ljudi bez radnog mesta! Ali, ovo ne govorim da bih zloupotrebio govornicu. Od tih ljudi koji su uposleni vi ubirate porez da finansirate tekuće pristigle obaveze, a da ne govorim o implicitnom dugu koji će tek da dođe i koji se, očigledno, ne uzima u obzir kada se ovakvi krediti povlače.
Zašto smo ljuti i revoltirani? Zato, gospođo Dragutinović, što svi u ovoj državi ne nosimo podjednak teret vaših političkih avantura. Da li znate kolika je prosečna plata stanovnika opštine Lebane? Prosečna plata stanovnika je 1.900 dinara! Prosečna plata stanovnika opštine Vladičin Han je 2.400 dinara! Od koga ćete da uzimate pare da vraćate dugove? Istovremeno vas pitam, gospođo Dragutinović, ovde piše, kao četvrto, ravnomerni regionalni razvoj, da li znate kolika je prosečna plata po glavi stanovnika na Savskom vencu? Prosek za 2010. godinu, zvanični podatak, jeste – 91.000 dinara. Pa, odakle? Kako da čuvamo tu žuč u sebi? Dokle više da trpimo priče o evropskoj Srbiji, o perspektivi u budućnosti i da čitamo ovako poražavajuće podatke?
Gospođo Dragutinović, zašto ne kažete zašto ste platili tri milijarde iz budžeta, samo u januaru? Da li je tačno da ste dve milijarde i 900 izdvojili za aferu "Satelit"? Ko odgovara u Srbiji zbog toga?! Baš vas briga, vi se svađate. Dali smo iz budžeta dve milijarde i 900 miliona dinara, to će se ovim parama pokrivati, zato što je neki mangup potpisao ugovor i Srbija plaća danas penale. E, kao što vi te penale plaćate, a lično niste odgovorni za to, tako će ovi za šest godina da plaćaju penale vaših političkih avantura i egzibicionizma.
O tome niko ne priča. Kakva, crna, evropska Srbija? Ovo nema ni u Trinidad i Tobago, Siera Leone, ne znam ni ja gde, oni koji nemaju još ni kanalizaciju.
Gospođo Dragutinović, pitao bih vas, takođe, još jedanput, da li znamo kako će se trošiti pare? Sada ovi iz vlasti pitaju da li imate rešenje. Oni traže rešenje. Evo, mi smo ponudili rešenje kroz jedan amandman. Ponudili smo vam rešenje, koji nije samo od nas procenjeno da je dobro, da vi možete da se zaštitite od neformalnih centara moći u Vladi, od onih sa kojima ne možete da se suočite i da se obračunate sa njima, tajkuni itd, evo, predložili smo vam da se kao ministar sakrijete iza ovog najvišeg zakonodavnog tela u Srbiji, da Odbor za finansije, videćete u amandmanu, donese odluku na osnovu koje će se trošiti pare iz ovog kredita, a odnosi se na finansiranje deficita.
Evo, vaše diskreciono pravo, kao ministar, jeste da odredite kako ćete da refinansirate dugove. Neka Odbor za finansije donese odluku da se finansiraju programi i projekti na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou od ovih 400 miliona dolara. I mi smo spremni kao SRS da damo kompletan predlog odluke, ali neka učešće daju svi, neka se donese uz konsenzus jedna zdrava odluka, da korist imaju svi, pa da korist imamo i mi na jugu Srbije, u Surdulici, a bogami i ovi na severu, u Vojvodini, i da znamo u šta smo potrošili 400, 300 ili 200 miliona dolara iz kredita koji će plaćati oni koji sa ovim nemaju nikakvu dodirnu tačku. Da li ćemo imati sluha za to od vas, ostaje da vidimo.
Evo, mi smo konkretno predložili šta da radite. Ne može niko da pita imate li vi rešenje, evo, imamo rešenje, predložili smo vam i vi možete, ponavljam, iza njega da se sakrijete. Ne možemo više da krijemo glavu pod tepih, u pesak da je zabadamo. To više ne ide. Doveli ste Srbiju u takvu poziciju.
Danas je u jednoj fabrici u Surdulici, gospođo Dragutinović, policija intervenisala sa otpuštenim radnicima. To je "RS Partners", fabrika privatizovana.
(Narodni poslanik Slavoljub Stajković, sa mesta: Ko je privatizovao?)
Vlada Republike Srbije i Agencija za privatizaciju, gospodine Stajkoviću, pa je onda Agencija za privatizaciju napravila 10 kontrola u toj fabrici i na osnovu tih kontrola je donela rešenje o raskidu ugovora, a onda je neko iz neformalnih centara moći naredio Agenciji da poništi odluku o raskidu ugovora, pa je, onda, novi – stari vlasnik vratio sebi firmu i otpustio 40 radnika.
A, znate šta radnici traže? Radnici traže da ih čak i otpuste u skladu sa zakonom. Neka ih proglase za tehnološki višak i otpuste u skladu sa zakonom, a ne pošto-poto da ostanu i ta agonija se prenela na obračun policije i radnika, bez ikakve potrebe. Niti je to slabost radnika, niti problem policije, niti problem vlasnika. To je slabost i nespobonost države, ali država je sposobna da povuče 400 miliona dolara, bez ikakvih problema. Ko će i kako da ih troši, niko od ovih ljudi koji će glasati za to ne zna ili će možda zbog političkih …
Ne znam da li ste čitali poslednji intervju gospodina Bajatovića, direktora "Srbijagasa". Čovek ne može neku imovinu da uknjiži 11 meseci. Znate li šta kaže? Pa, zamislite kako bi bilo onima koji nemaju političke veze u Vladi. Ej, i, Vlada ima obraza da nam traži u takvom ambijentu saglasnost za 400 miliona dolara? Pa, ne pada nam na pamet da to podržimo.
Gospođo Dragutinović, ovo je, ponavljam, u ime SRS, organizovano rasipništvo i vi ste prvi čovek, tako su se karte podelile, u ovoj državi, koji to mora da zaustavi. Radikali su vam ponudili mogućnost da vam u tome pomogne Skupština. Podneli smo još jedan amandman, moja koleginica Lidija Dimitrijević, ako ga usvojite, a ne možete, jer ste se, pretpostavljam, limitirali raspisivanjem tog javnog poziva, u javnom pozivu ste tražili da za šest godina platite kumulativno ovaj dug, takvi su uslovi iz poziva u javnoj nabavci. Čiji su to bili pritisci? Ko je to iskukao? Koji neformalni centar moći? Da li banka ili neko drugi u Vladi? Mi tražimo te odgovore.
Znate, gospođo Dragutinović, od vas kao ministra finansija možda građani ne očekuju više, ali kao ministar finansija vi ste dužni da im to ponudite – javnost i da im kažete zašto povlačimo ovaj nepovoljni kredit. Kredit je nepovoljan, zbog modela kako će da se vraća, jer ćete da vratite kamatu šest godina, a onda ćete 400 miliona odjednom da date. Odakle? Od radnika "5. septembra" ili "RS Partners" iz Surdulice? Šta ćemo sada da prodajemo? Nemamo ostrva kao Grci itd. itd.
Neko se malopre dotakao ''Telekoma''. Ili garanciju i sigurnost tražite u prodaji ''Telekoma''? Mi smo protiv toga, protiv prodaje ''Telekoma'', zato što prihoduje, ali nismo proti toga da elemente korporativnog upravljanja uvedete ''Telekom''. Znate li zašto vam to govorim, gospođo Dragutinović? Decembra 31. 2010. godine na konto prodaje dopuna od 200 dinara ''Telekom'' je inkasirao 300.000 evra u jednom danu. Prodali su preko milion i 100.00 vaučera sa 200 dinara dopune. Ne govorim o porukama, o ostvarenom saobraćaju itd. Zašto biste to prodavali? Zašto bi država to davala? Zato što vama treba, jer idete na izbore.
Ali, sa druge strane, da sedimo u Vladi, ne bismo dozvolili da ''Telekom'', čiji je osnivač država, uvede naknadu od dinar i po na ostvareni poziv, na uspostavljenu vezu. Da li je neko od vas koji koristi mrežu 064, potrošač, pitan za to, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača? Možete da pričate i ne morate, ali kada uspostavite vezu to vas košta dinar i po. Proverite da li je tako. To su slabosti Vlade i države. To su institucije čiji ste vi osnivač, kao Vlada.
I, dok tu ne pokažete volju i opredeljenje da štitite javni interes, sve što radite, pričate i govorite ili što pokušavate da uradite jeste u stvari prodavanje magle. Ovo organizovano rasipništvo mora da se zaustavi. Očigledno je da nemate snage za to. SRS ne može da podržava ovako nešto. Hvala. (Aplauz)

Gospođo ministre, u ove dve minuta, moje prvo pitanje je sledeće – ako se ova ili prethodna Vlade toliko razdužuju, objasnite mi po osnovu čega onda u svakom narednom budžetu imamo veće izdatke za plaćanje glavnice dugova, za plaćanje kamata i za pokrivanje garancija koje ne plaćaju oni kojima dajete pravo da se zadužuju, pošto ste nas svi razduživali?
Dalje me interesuje, gospođo ministre, koji to model rasta je fiskalna politika u poslednjih deset godina ove države favorizovala i stimulisala? Vi nam sad nudite neki drugi model rasta koji neće stimulisati potrošnju i ubeđujete nas da treba da štedimo i da treba da ulažemo u razvoj privrede. Malo pre kažete – ne može fiskalna politika da bude isključivo u funkciji privrednog razvoja. Ja vas pitam – kad je to u poslednjih deset godina fiskalna politika stimulisala privredni razvoj a nije stimulisala potrošnju?
Kako vi razumete značaj obilaznice govori činjenica da deset godina pričate o Koridoru 10 a da taj koridor nije ni za trećinu odmakao, a do sada je trebalo da bude gotov.
Kada govorite o značaju poreza na imovinu, gospođo Dragutinović, prvo vi u Vladi morate da shvatite koliki je značaj poreza na imovinu. Deset godina niste u stanju da rešite legalizaciju. Deset godina niste u stanju da napravite katastar nepokretnosti. Deset godina, gospođo Dragutinović, niste u stanju da stvorite uslove da se u Srbiji formira tržišna cena zemljišta i tržišna cena nekretnine. Dok to ne rešite, nikada nećete ubirati adekvatan porez na imovinu.
Lepo ste rekli da nismo za garancije. Ali niste rekli za koje garancije nismo. Niste rekli za koja to preduzeća ne dozvoljavamo garancije? Koliko vam para nepovučenih stoji zbog činjenice da niste sposobni da uradite projekte za infrastrukturu…

Gospodo narodni poslanici, tražio sam ovo izmenom da se o 2013. do 2015. godine stopa povećanja penzija usklađuje sa realnom stopom rasta BDP, ne samo stopom rasta preko 4%. Ovde su u obrazloženju, predstavnici Vlade, napisali da se to ne usvaja zato što bi takvo prihvatanje amandmana uticalo na povećanje deficita, narušavanje opšteg fiskalnog pravila o deficitu i dugu i posebnih fiskalnih pravila.

Vidite, gospođo Dragutinović, kod nas je stvar sa opštim i sa posebnim fiskalnim pravilima toliko izvesna, da ste pre samo dva-tri meseca usvojili Zakon o fiskalnoj, odnosno budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti, a onda ste posle dva meseca ta ista pravila i opšta i posebna izmenili da biste usvojili budžet. Vi niste donosili budžet oslonjen na Zakon o budžetskom sistemu, nego ste menjali Zakon o budžetskom sistemu da biste usvojili budžet koji treba da objedini ko zna kakve političke ambicije.

Ono što mene interesuje, jeste da završim onu polemiku i raspravu od malo pre gospođe Dragutinović. Ovu knjigu na koju se gospodin Mirović poziva, i za koju vi kažete da je dobra, nisam čitao. Obećavam da hoću. Ne sporim da tu piše šta je anticiklična, šta prociklična politika. Pitao sam vas, vrlo prosto jedno jednostavno pitanje, da mi kažete kada je u poslednjih deset godina otkako je DS koja vas je delegirala na mesto ministra, došla na vlast, u ovoj državi vođena politika koja je suprotstavljena javnoj potrošnji, odnosno restriktivna i koja je bila u funkciji privrednog rasta. Iako je takva politika vođena, zašto deset godina posle toga nudite nešto novo. Kako je moguće da nam sad nudite politiku koja će stimulisati privredni razvoj i koja će biti štedljiva, koja će biti restriktivna, koja će afirmisati štednju. Ja imam vreme ovlašćenog predstavnika?

Kako je moguće da to sada nudite, ako ste svih ovih godina vodili takvu politiku. Kako je to moguće? Taj prosti odgovor samo tražimo. Kada ste poslednjih deset godina vodili restriktivnu politiku? Niti ste je vodili. Jer da ste je vodili, gospođo Dragutinović, danas ne biste bili u problemima u kojima jeste. Da ste u javnoj potrošnji vodili računa kad su u državu ulazila sredstva kroz investicije, kroz privatizacije kao bespovratna sredstva, danas ne biste bili u problemu u kom jeste. Možda biste i objektivno i u vremenu krize mogli da se bavite privrednim razvojem. Ali ne možete, i vi to dobro znate da sam ja u pravu.
Sad hoću još nešto da vam kažem. Koliko vi kao Vlada razumete restriktivnu politiku? Evo pokazuje jedan primer o kom sam ja sinoć govorio, a to je Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. U 2010. godini ta kancelarija je imala na raspolaganju 160 miliona. U 2011. godini 660 miliona. U 2010. godini imala 15 zaposlenih, u 2011. godini 40 zaposlenih. U obrazloženju ste stavili da su najveća sredstva izdvojena na poziciji usluge po ugovoru 160, a u stvari ste 400 i nešto miliona predvideli za poslove koje ona uopšte po uredbi kojom je osnovana ne može da se bavi i ne može da obavlja. Toliko o vašem razumevanju. Nije to vaše lično razumevanje. Znate vi dobro šta se ovde dešava, ali dok fiskalna politika bude podređena političkim ambicijama onih koji ucenjuju koaliciji, vi ćete o svemu što pričate moći da pričate samo teorijski pozivajući se na knjige. To što pričate dodirnih tačaka sa relanošću i životom u Srbiji danas nema. Hvala vam.

Nema tu suštinskih razlika, tako da i ovaj spor ne morate da nešto posebno tretirate gospođo Dejanović. Vidite o čemu se radi. Mislim da ovde suštinsko pitanje jeste – da li će ovo doneti nešto drugačije, nešto dobro i da li ovakav pristup treba da bude parcijalan, kada je u pitanju izmena i dopuna poreskog zakona, odnosno PDV.
Suština cele ove priče i suština problema da je Vladi lakše bilo da se bavi stopama nego osnovicama i to je generalno problem, PDV i ne samo PDV na ove tri stvari, nego generalno PDV u Srbiji. Ono što jeste problem bio ili jeste problem a tiče se ovog zakona jeste da niste razmatrali mogućnosti da se ciljevi koje očekujete postignu na drugačiji način. Ja vas pitam, gospođo Dragutinović, odakle milijardu i po i da li ste sigurni da ćete uvođenjem ovih stopa obezbediti milijardu i po. Vi jeste sigurni, ali kako projektujete budžete i prethodni rebalans, pokazuje se da na početku vrlo loše projektujete i planirate. Ne postoji budžet koji je vaša vlada donela da nije pretrpeo rebalans. To govori koliko dobro planirate i koliko dobro projektujete. Onda ste u obrazloženju napisali da će eventualno uticati na povećanje cena predmetnih dobara i usluga, neće eventualno uticati, nego će sigurno uticati na povećanje cena, pa ste napisali kako će uticati na građane.
S obzirom da će verovatno uticati na povećanje maloprodajnih cena južnog voća, znači da će sigurno uticati ovo povećanje na maloprodajne cene i ovo nije oblast gde je potrošnja tako velika, da ste se u ovom trenutku trebali baviti, ovo je besmislica i ova država očekuje jednu ozbiljnu raspravu u sveobuhvatnoj reformi poreza. Ovo su samo krpljenja rupe, za koje ni vi više ne znate gde ih imate. Mnogo je racionalnije bilo da smanjite potrošnju za milijardu i po, nego da povećate oporezivanje za milijardu i po.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović ako je suditi po početku ove rasprave u pojedinostima, kako je to sve počelo ima predstavnika, nema predstavnika, imamo mišljenje, nemamo mišljenje, te ima kvoruma na odboru, te nema kvoruma. U dva sata dobijemo amandman Vlade na sopstveni zakon, u četiri sata ta ista Vlada radi ispravku svog amandmana koji je predložila na svoj zakon, na Odbor, izvinjavam se. Ako je suditi po svemu tome, možete misliti kako će vam tužna i nesrećna biti fiskalna 2011. godina.

Mi smo, gospođo Dragutinović, nažalost svih nas sa vama zajedno koji, nažalost, vodite ekonomsku politiku ove države, zato verovatno živimo kako živimo, mi smo predložili u svom amandmanu na član 1. i u svim ostalim amandmanima da smanjite fiskalni deficit za 30 milijardi. Gospođo Dragutinović, mogu da prihvatim da je politika vaše vlade da trošite koliko ministri traže, a ne koliko država može. Mogao bih da prihvatim da ste u obrazloženju tako nešto stavili. Mogu da prihvatim u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana što ste rekli da neke brojke nisu usklađene. Vidite postoji proceduralne procedure i tehnike poslovničke koje bi eventualno, kad bi vlada pokazala političku volju da smanji budžetski deficit, kojima bi ti nedostaci mogli da se otklone. Ono što jeste poražavajuće i što iritira kad vas Vlada u svom obrazloženju obavesti da vam amandman nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.

Pitam vas i pitao sam vas i u načelnoj raspravi, šta ste vi u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu uradili, a tiče se usvajanja ovog budžeta. Pogazili ste budžetski kalendar koji je sastavni deo Zakona o budžetskom sistemu. Vi ste, gospođo Dragutinović, deo vlade koja je, da bi usvojila budžet za 2011. godinu menjala Zakon o budžetskom sistemu. Sve normalne države, a vi to volite sada evropski i moderno da kažete i da donesu sistemski, krovni zakon, Zakon o budžetskom sistemu je takav zakon u koji mora da se ugradi ili koji treba da se osloni Zakon o budžetu za neku godinu. Vi ste takva vlast da biste ispunili političke ambicije vladinih ministara i činovnika promenili Zakon o budžetskom sistemu da biste ostvarili svoje političke ambicije u 2011. godini koja je predizborna, promenili ste Zakon o budžetskom sistemu kako biste mogli ono što ste pretočili u Zakon o budžetu da ukažete da je u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, koje ste samo pre par meseci usvojili i ponudili nama poslanicima kao nešto što će garantovati fiskalnu i ekonomsku sigurnost u 2011. godini.

To je zaista poražavajuće i to iritira. Možete da napišete u obrazloženju što god hoćete, ali da kažete da mi nešto nismo uskladili sa Zakonom o budžetskom sistemu zaista nemate pravo i nemate kao vlada legitimitet tako nešto da nam kažete. Mi smo predložili smanjenje budžetskog deficita, a nismo doveli nijednu funkciju države u pitanje. Iako pogledate koliko je to, da nigde nije prešlo 20%, a neka bude negde i 30%, ali kada izanalizirate izveštaje i DRI i gomile drugih institucija što vladinih što nevladinih, vidite da vam je taj novac u sivoj i crnoj zoni i da se budžeta Republike Srbije i svih poreskih obveznika koji pune budžet Republike Srbije koji se preliva u privatne i tuđe džepove. Taj novac se koristi u predizbornoj kampanji onako kako ste ovim budžetom predvideli da će se trošiti u 2011. godini.

Određene odredbe ovog zakona su skandalozne, toliko su banalne i toliko potvrđuju ovu konstataciju SRS i jedva čekamo da dođemo na raspravu o tim članovima. Zamislite šta ste naumili? Vi ste naumili da iz budžeta Republike Srbije direktno prenosite sredstva mesnim zajednicama. Doći ćemo dotle, do rasprave po tome, zamislite kakav je to skandal. Šta to mesne zajednice mogu da urade na teritoriji jedne opštine, a da ne dobiju administrativnu pravnu ili bilo kakvu saglasnost lokalne samouprave. To su vaši politički projekti. To su politički projekti o kojima ćemo govoriti kad dođemo do tog člana.

Mi smo, gospođo Dragutinović, u načelnoj raspravi optuženi da ovde prodajemo demagogiju. To niste rekli vi. Zato što vi jedini razumete šta su oni od vas tražili da ugradite u ovo. O toj demagogiji koju navodno prosipa opozicija pričali su oni koji o budžetu najmanje znaju. Vidite, SRS nikad vama nije osporila tehniku pisanja budžeta. Vi ste se pohvalili, nekad je bilo 250, sad je 5.000 stavki, pa šta. U redu je. Nemamo još programski budžet, pa da se zaista kaže Srbija ima adekvatno budžetsko definisanje, još nemate to, ali šta je gospođo Dragutinović, nekad su se krajnici operisali, pa se u bolnici ležalo sedam dana, danas se to radi za dva dana. Nije loše što imamo 5000 stavki, ali je problem šta je u njima i šta u njima piše. Kakve ste brojke i ambicije u njih ugradili.

SRS sebe smatra opozicionom strankom, gde joj je politika dijametralno suprotstavljena rasipništvu koju promoviše vlast. Smatramo da je demagogija imputirana nama. Nažalost, nismo imali priliku da na to odgovorimo i smatramo da je dobro reći to sada.

31/1 MO/CG 17,10-17,20

Ti koji su nam stavili na teret demagogiju, u stvari su pričali o tehnici budžeta, tehnici pisanja budžeta. Budžet je politički dokument. Ekonomska politika jedne države je izražena u njemu. Ono što ste vi bili dužni, gospođo Dragutinović, da uradite u Vladi, jeste da zaista pokažete političku volju da ne može sa poreski obveznicima ove države da radi ko šta i kako hoće. Pa da se okrenete, gospođo Dragutinović, pa da kažete svom kolegi Mlađanu Dinkiću – dosta više, bre. Dokle će država da finansira tvoje političke projekte? Dokle ćemo svi biti taoci tvojih političkih ambicija? Da li ste imali hrabrosti tako nešto da kažete Mlađanu Dinkiću? Naravno da niste. U tom sporu uvek biste vi bili poraženi. SRS je duboko ubeđena u tako nešto. Da li možete da kažete dosta više subvencija? Dosta više, Dinkiću, država finansira nešto što za nigde drugde nije pokazala volju.

Tražili smo da smanjite subvencije za "Fijat", između ostalog. Pogledajte sada, hiljadu i nešto radnika je proglašeno tehnološkim viškom. Idu o trošku države. Kaže ministar odnosno državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da država pokazuje socijalnu odgovornost. Preklinjem vas da pokažete socijalnu odgovornost prema radnicima "Atlasa" iz Surdulice. To je ćerka firme "Mačkatice", čiji je vlasnik Đorđe Nicović. Pokažite malo volje, pa budite prema njima socijalno odgovorni. Budite socijalno odgovorni prema radnicima "5. septembra" ili "RR partnersa" iz Surdulice. Šest meseci štrajkuju, penju se na krovove. Skupe se adekvatni dokazi i argumenti, Agencija za privatizaciju ospori ugovor o privatizaciji, a Vlada poništi to što agencija ospori. Kamo socijalne odgovornosti u tom slučaju. Pa ne tražimo da tu ima socijalne odgovornosti na teret države, nego na teret onoga ko je kupio firmu i ko je privatizovao te firme. Vi niste u stanju ni to da uradite, a ovde ćemo da finansiramo ko šta i kako hoće, ko kakve političke želje i ambicije ima.

Da li ste, gospođo Dragutinović, imali hrabrosti da kažete ministru za državnu upravu – nećemo da finansiramo regionalnu školu za državnu upravu? Samo ste četiri miliona na kursne razlike ove godine potrošili. Ko zna koliko ćete potrošiti u narednoj godini.

Da li ste, gospođo Dragutinović, pokazali, vi u Vladi, hrabrosti da kažete dosta direktorima javnih preduzeća – 200.000 dinara plate? Petsto, šesto i ne znam koliko su sve primali. Dosta više da primaju to, zato što su zadužili firme, firme ne vraćaju svoje dugove, pa im država iz budžeta vraća dugove jer ste sedam milijardi predvideli u narednoj godini za plaćanje pokrenutih garancija, a onda ste vi velikodušni pa im dajete još i subvencije.

Sad neko nama stavlja demagogiju na teret, a niko od vas nema hrabrosti da o tome priča i da o tome govori. Nije najvažnije budžet usvojiti, gospođo Dragutinović, kako ste u jednom intervju rekli. Najvažnije je da on bude usklađen sa potrebama i realnim mogućnostima ove države. Ovaj budžet to nije. Ovaj budžet nije usklađen sa mogućnostima ove države. Ova država i svi njeni građani ne mogu da finansiraju ono što ste na rashodnoj strani definisali.

Nije tačno, kako su svi predstavnici većine rekli, da je ovo jedini mogući budžet. Nije tačno da je jedini mogući. Mogli ste da smanjujete. Otkud mi znamo da će nivo potrošnje ostati na ovom koji ste projektovali? Onog dana kad vam ode MMF, koji je jedini za vas predstavljao limit, a ne obaveze i odgovornost prema nacionalnim ekonomskim interesima, ko zna šta ćete da uradite sa budžetskim deficitom.

Budite iskreni pa recite da li je i ovaj budžetski deficit realan? Vi jedino što možete da garantujete u 2011. godini je da će troškovi i rashodna strana biti ovolika ili veća. Prihodna strana je napisana ovako zato što računate pre svega

na inflaciju i na rast cena, a ne zato što će realna ekonomska stabilnost da obezbedi ovo. Jednostavno nije tačno, ali mi svi zajedno moramo da trpimo sve to.

Meni ste zamerili, neću reći zamerili, ali ste rekli da sam vas prozvao za dugove. Onda ste u svom završnom izlaganju rekli, odnosno osvrnuli ste se na kapitalnu potrošnju i rekli ste – da, ima 30 milijardi, nekada je bilo 60 milijardi, ali šta smo mi za to dobili? Ja vas sad pitam, šta smo mi u Srbiji dobili za sve dugove koje ste nam kao vlast namakli ovih deset godina na vrat? Šta smo mi kao država, kao građani, kao korisnici usluga budžeta Republike Srbije dobili?

Kako je moguće, gospođo Dragutinović, da nemamo Koridor 10 završen? Kako je, gospođo Dragutinović, moguće da uz toliko povučena sredstva mi nemamo završene obilaznice? Kako je moguće, gospođo Dragutinović, da nemamo završene mostove? Kako je moguće da posle toliko povučenog novca na ime kredita bespovratne pomoći vi danas u Srbiji imate državnu upravu koja nije sposobna da napiše projekte kojima će konkurisati za bespovratna sredstva? Vaši poslanici kažu – nema para u lokalnoj samoupravi, pa neka se domišljaju, imaju IPA fondove, pa neka se tu snalaze. Za deset godina povlačenja sredstava iz inostranstva i iz kredita vi niste stvorili državnu upravu do kraja, koja ume da piše projekte.

Govorili smo o prostornom planu, gospođo Dragutinović. Vi danas živite u državi toliko kreditno zaduženoj, koja nije pokrivena vodovodnom i kanalizacionom mrežom, a vi kažete – šta smo mi dobili? Evo, pitamo vas – šta smo mi dobili za pare koje ste povukli i koje ćete da povlačite? Vi ste prihvatili činjenicu da date garancije firmama, preduzećima koja su već zadužena, čije dugove plaćate i nameravate i dalje da ih zadužujete. To smo predložili da se smanji, da smanjite subvencije za železnicu. Ne zato što ne trebate da pomognete radnicima, ali vas pitam zašto im dajete da se zadužuju i dalje? Šta ste im umanjili na kontu činjenice da ćete u ovoj godini njihove dugove da plaćate? To logika ekonomska i zakoni nalažu. Niste uradili ništa.

Vi ste, boga mi, vrlo lepo i hrabro priznali – budžet za 2011. godinu se bitno ne razlikuje od budžeta za 2010. godinu, samo što su plate uvećane za 2%. Dok se plate uvećavaju za 2%, inflacija i cene rastu u dvocifrenim iznosima i dvocifrenim procentima. Zato SRS traži od vas da smanjite budžetski deficit za 30 milijardi. Nismo doveli u pitanje funkcionisanje države, čak nismo smanjili ni jednu jedinu platu koju vi predlažete i predviđate da delite, a ponajmanje ono što se odnosi na socijalnu pomoć i socijalna davanja. Sve ono što je strateški i što je strukturno bitno za ovu državu i za naš razvoj nismo takođe uskraćivali za sredstva, ali smo našli način da smanjimo 30 milijardi.

Predlažemo vam toplo da to prihvatite. Uvek imate mogućnost, jer i ovaj budžet će svakako vrlo brzo doživeti svoj rebalans, uvek imate mogućnost da budžetski deficit povećate, ali po predlogu SRS pokažite volju da u 2011. godini želite da trošite manje, da rasipate manje u odnosu na godine koje ste ostavili iza nas. Hvala.

Vidite, gospodine Seniću, moram da vam kažem nekoliko stvari, a tiču se upravo ovoga što ste sad uputili na neki način prema meni. Pre svega, mene interesuje jedna stvar - da li će se nekad neko drugi od poslanika koji čine skupštinsku većinu dići, i da brani naš atak na projekat "Fijata"? Neka se digne poslanik DS, SPS ili bilo koje druge stranke vlasti da kaže da smo mi u krivu, a da su oni koji promovišu taj projekat u pravu. Nećete naći takvog čoveka u Srbiji, ali ja vama to ne zameram, vi ste dobar stranački vojnik i vi morate da slušate šefa i da radite ono što treba da radite i ja vama to na teret ne stavljam.

Vi ovde kažete da to nije projekat jedne stranke, to je projekat Vlade. Pa govorite da je Vlada, odnosno da će subvencije ići kroz Ministarstvo finansija. Znate šta kaže gospodin Dinkić? "Finansiranjem investicija "Fijata" nije prebačeno u

nadležnost Ministarstva finansija, već su utom ministarstvu otvorene neke nove stavke u vezi sa Fijatom" – kazao je Dinkić, itd. On to svojata za sebe i vi političku odgovornost i svaku drugu odgovornost za potpun promašaj morate na svoju da kažem na svoja leđa da prihvatite. Mlađan Dinkić je takođe hvalio investicije u ovoj državi od četiri milijarde evra u narednoj godini a od četiri milijarde evra šesto hiljada, šesto hiljada evra je propisao investiranju od strane Fijata. Samo ću vas podsetiti da će država više para potrošiti na isplatu otpremnina ovim ljudima koje je Fijat otpustio 1.500, 1.600 koliko ih nije preuzeo, nego što će Fijat u celoj narednoj godini svojih para da utroši, a da ne govorim o svemu ostalom što će se finansirati o trošku države.

Gospodine Seniću, uopšte ne sporim da ste vi kao individua spremni da preuzmete bilo kakvu političku odgovornost, ali kada govorite o političkoj odgovornosti vašeg lidera ili stranke kojoj pripadate, podsetiću vas samo na hiljadu evra akcija koje je Mlađan Dinkić obećao da bi Boris Tadić pobedio kako nam je rekao u "Raspakivanju" na RTS –u. Znači, on je rekao da preuzima političku odgovornost i sve svelo na priči da se preuzima politička odgovornost. Mi ne kažemo da država ne treba da pokaže volju da stimuliše i da pomaže, da stvara ambijent u kom će se ulagati i u kom će se investirati ali sve to mora da ima granice, sve to mora da ima limite, i sve to mora da pokaže svoju ekonomsku opravdanost. Nešto sam vam ostao dužan od malo pre. Ne sporim da je mnogo toga u 90-tim godinama bilo loše, mi smo zbog loših 90-tih koliko smo odgovornosti za njih imali za dve godine učešća u Vladi, poneli odgovornost 2000. godine kada ste nas pobedili na izborima. Ali ću vas podsetiti samo jednu stvar. Kad je Vojislav Šešelj bio potpredsednik Vlade Republike Srbije od 1998.-2000. godine ni jedan

dinar iz budžeta Republike Srbije u Fijat, odnosno u Zastavu nije otišao besplatno i na lepe oči. Na svaki popunjeni dinar u toj firmi neko je morao da proizvede bar jedno vozilo da ga stavi na ustupak ili Vladi ili državnim organima. Tad se pare nisu davale ni u šta, kao što se daju sada, a efekte ekonomski rezultat trošenja novca još uvek, a Boga mi nećemo još dugo da osetimo.

Evo, gospodine Seniću, za SRS preuzimanje odgovornosti znači, ako ne više, bar neka ostavka. Mogu od vas da tražim ostavku za ono što je Mlađan Dinkić obećao u poklon i u miraz Borisu Tadiću, za predsedničke izbore. Ne tražim to od vas, ali odgovornost smo od njih očekivali.

Dosta priče o političkoj, demokratskoj, ovakvoj i onakoj odgovornost. Zaista vama ništa ne stavljam na teret. Vi ste izabrali da budete deo tog političkog projekta, ali od njih se očekuje odgovornost, da kažu - građani, obećali smo hiljadu evra, dali smo hiljadu i sedam stotina dinara, sada ćemo ići u političku penziju. Vi to ne zaslužujete. To je politička odgovornost, ponudite ostavku i idite. Štetu koju je pretrpeo i zašto je pretrpeo, o tome niko ne priča ko će kako da nadoknadi.

Još jedna stvar, znate, gospodine Seniću, niko ne spori svetsku ekonomsku krizu, ali ne može sve da bude iza paravana svetske ekonomske krize. Niko nama nije kriv što smo jednom propalom "Jatu" obezbedili 50 miliona evra kredita, a u ovom budžetu projektujemo nova zaduženja za njih od 140 miliona evra. Zašto? Po jedan kredit. Ili, gospodine Seniću, omogućili ste glasanjem za budžet da određena javna preduzeća, indirektni korisnici budžeta, povuku kredite, država im plaća te kredite, dajete mogućnost za nova zaduženja tim istim firmama, a direktori javnih preduzeća koji su funkcioneri stranaka koje čine vlast primaju platu 200, 300 hiljada dinara. To ne zavisi od svetske ekonomske krize, nego od političke volje većine koja vlada ovom državom i da je ona nešto drugačija u odnosu na 2010. godinu ne bi smo imali ovakav tužan budžet za 2011. godinu. Hvala.

U članu 2. shodno onom što smo predložili u članu 1. da se budžetski deficit smanji za 30 milijardi, samim tim i naše potrebe zaduživanja, odnosno povlačenja sredstava što na domaćem i stranom tržištu, za finasiranje tog budžetskog deficita budu manje. Vlada je odgovorila isto kako je odgovorila i na prvi amandman koji smo podneli, a svi ostali su ukomponovani u tu našu nameru. Smatramo, gospođo Dragutinović, za razliku od dosadašnjih manira ste mogli da pokažete političku hrabrost i prihvatite činjenicu da smanjite budžetski deficit. Niste jednom bili u prilici do sada da izlazite u susret nekim nerazumnim političkim ambicijama, to nismo mogli da razumemo, ali bi podržali jako to da smanjite budžetski deficit i pokažete da ste spremni da u 2011. godini vodite drugačiju fiskalnu politiku. Meni nikako nije bilo jasno u raspravi o rebalansu budžeta za 2010. godinu da jedan narodni poslanik zamera zašto su rashodi Uprave za agrar veliki, a vi ste našli za shodno da odgovorite da je izmeštena u Šapcu pretpostavljam i da su troškovi zbog te činjenice veći, ali ste istovremeno kao ministar finansija prihvatili da ova skupština usvoji zakone kojima će se još četiri državna velika tela izmestiti i ne opravdano ćemo u 2011. godini da plaćamo veće troškove i Nacionalne službe za zapošljavanje i direkciji, odnosno SIEP, kako se zove, za promociju uvoza itd. Kao što ste spremni na takve političke kompromise pokažite spremnost i na ovakav. Smanjite budžetski deficit kako bi lakše funkcionisali i preživeli u 2011. godini.

Nestaje ovde agonija, sa ovih 5 miliona.

Gospođo ministar, predložio sam svojim amandmanom da zaista uskratite mogućnost da izdate garanciju da se JAT zaduži za novih 140 miliona evra. Ovde smo vodili žučnu raspravu oko 51 miliona evra. Dali ste garancije za kredit koji je JAT dobio kod Societe banke, ne znam da li su povukli taj kredit. Do kraja godine bi trebali da ga povuku. Ovde je bila žučna rasprava. Predstavnici vaše stranke su očajnički branili i rukovodstvo i politiku i njega kao nacionalni brend, taj JAT. Onda je ta ista stranka i ta ista vlada smenila posle 10 dana direktora, a svi koji su učestvovali u svemu tome i kroz javnost davali svoje komentare i izjave su se složili upravo sa stavom SRS, koji sam tom prilikom izneo da to firma treba ili da uđe u stečaj ili likvidaciju.

Pazite, ovde u obrazloženju, ubeđen sam da ovo vi niste pisali, zato što znam kakav je vaš stav po pitanju JAT. Na kraju krajeva, rekli ste tada na toj sednici Skupštine, da treba da ga uvedemo u bankrot, ali da ne odlazimo na tu stranu i u tu priču. Pazite šta ovde piše – revitalizacija avio-kompanije i osposobljavanje flote za rad na motorima, pored gore navedenih, kojim će se JAT ervejs proširiti i unaprediti svoje poslovanje i konkurentnost na tržištu. IFC je radio studiju, Rolšid radio strategiju privatizacije. Sada ste taj posao poverili Diloitu. Sve neka

nepoznata imena, nisu sonorna, nismo ih slušali do sada. Svi kažu u svojim procenama i u strategijama da ovo ne može da dovede ni na nulu ovu kompaniju i Vlada kao noj glavu u pesak stavlja i daje im za pravo da povuku novih 140 miliona evra kredita, a istovremeno na telefonskoj sednici Vlade donesu odluku u aprilu mesecu ove godine da formiraju novu firmu.

Sada vas pitam, gospodo iz Vlade, da li će ovih 140 miliona, ako se povuku, 5 miliona o kojima je govorio gospodin Buha i 50 miliona evra kojih ste već dali da se povuku, odnosno kojima ste odobrili kredit, kada se napravi nova firma i kada se eventualno nađe strateški partner, čiji će oni teret postati, teret Vlade Republike Srbije, budžeta Republike Srbije ili će ove dugove da prihvati novi strateški partner? Nisu oni ludi, ne pada im napamet to da urade, nego ćete sve što vredi, to ću da ponovim drugi put, to sam već jednom rekao, sve što tada bude vredelo u JAT unećete u novu firmu, unećete pozitivne ugovore, slotove, imovinu, optimalan broj zaposlenih, sve što vredi, pa takvu kompaniju, kao i "Fijat" koji dolazi ovde na jasle bez granica svako hoće da uzme, a dugovi i problemi će ostati Vladi Republike Srbije, budžetu i svima nama.

Zato predlažemo da ne izdajete nove garancije i da sačuvate bar ono što može da se sačuva. Hvala.

Evo, ja ću vrlo kratko. Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, naša je ideja da se ova sredstva uskrate nije samo ekonomskog ili fiskalnog karaktera, nego pre svega političkog. Tvrdim odgovorno, 90% članova Vlade uopšte nema predstavu ko nam je ambasador u SAD. Čak tvrdim da tri četvrtine narodnih poslanika nemaju predstavu ko je to tamo i da je gospodin koji jeste zaslužio to samo činjenicom da zna nekoga iz kabineta predsednika Obame.

Međutim, postavlja se jedno objektivno pitanje – kakve koristi od svega toga ima ova država? Očigledno je da nema nikakve i vaša obaveza bi bila da tog čoveka najurite iz Vašingtona, da ga vratite ovde u Beograd, pošto očigledno nikakve koristi od njega nema i da uštedite dodatna sredstva za budžet Republike Srbije. Zahvaljujem.