Da ste mi dozvolili da završim, videli biste da isto mislimo.
E, sad vidite, da bi neko razvijao i unapređivao ekonomske odnose, između ostalog i turizam, tu u stvari postoji gomila stvari koje pre toga moraju da se reše, a da bismo ih rešili moramo da prihvatimo činjenicu da u ratu postoje dve strane i da su bili jedni žrtve, a bogami i mi smo bili žrtve.
Pošto vlast nije spremna i opredeljena da o tim žrtvama govori, da insistira kod onih drugih strana da poštuju ugovore, obaveze koje su kroz sporazume potpisali sa ovom državom, da omoguće, pre svega Srbima, da se vrate tamo odakle su ih isterali i da uspostavljaju sve ostalo što proističe iz tih sporazuma, znate, onda ne možemo da govorimo o ozbiljnom, ekonomskom i napretku, i saradnji i unapređenju turizma. Neko, ponavljam, u Skupštini i Srbiji o tome mora da govori.
Vi, gospođo ministar, dobili ste jedno ozbiljno pitanje odavde. Moja koleginica Lidija Dimitrijević vas je pitala, tiče se sporazuma sa Maltom, a odnosi se na definiciju i teritoriju. Bilo bi korektno da nam kažete šta je definisalo pojam teritorije ovako kako ste vi to definisali u ovom sporazumu?
Ovaj sporazum je, čini mi se, potpisivao predsednik vaše stranke gospodin Dinkić. Gospodin Dinkić to nikada nije krio? Jedan od prvih poteza kojim se pohvalio jeste da je državu rasteretio duga koji se odnosi na kreditna zaduživanja za KiM. Tako je 400 miliona dolara bilo kod Pariskog i Londonskog kluba, to je možda bilo još i prošle godine.
U ovaj sporazum je očigledno pretočena politika koju vodi vaša stranka, ali i politika koju vodi DS, pa ću čak otići korak dalje da kažem da vaš šef ima i hrabrosti da to pokaže, a oni lažu građane. Oni pričaju da je Kosovo u ustavnom poretku Republike Srbije, a čine sve da to tako ne bude.
Čine sve da potvrde priču koju ste vi uneli u ovaj sporazum i da ne bude problema ili nedoumica kod javnosti, ali i kod kolega poslanika koji ovde sede, ovde se kaže da je teritorija u odnosu na Republiku Srbiju, izraz teritorija označava teritoriju nad kojom Republika Srbija vrši suverena prava i jurisdikciju u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim pravom.
Da li ovo znači da se sporazum neće odnositi na teritoriju KiM, za koju ova većina kaže da je u ustavnom poretku Republike Srbije, odnosno da je to deo Republike Srbije?
To bi bilo lepo da nam kažete. Države koje nisu u EU, a sa kojima potpisujemo sporazume na ovakvoj definiciji nisu insistirale. Ovo traži Malta kao član EU, ovo traži Češka kao član EU, hoćemo odgovor. Zašto niste napisali jasno i decidno, ako zaista mislite da ovo ne može ili ne treba da se primenjuje?
Nismo mi svesni, odnosno nesvesni činjenice da je implementacija ovakvih sporazuma sporna na KiM, ali mi ovim i sličnim dokumentima moramo da tražimo i da predstavljamo logistiku našim diplomatskim naporima da tu teritoriju nikada ne predamo, ali vi na tako nešto niste spremni, to je vaša politika, ali nemojte da obmanjujete javnost i građane u predizbornim kampanjama za predsedničke, parlamentarne izbore i za kampanju za koju se očigledno spremate i u koju ulazite. To je nekorektno i javnost to mora da zna.
Sa SRS niko nema problema, dilema i nedoumica. To je tako i od toga se ne odstupa. Nas ne interesuje EU, ako je cena KiM.
Da nam nije neophodna, i ovi sporazumi govore, ali vi na takve korake niste spremni, niste spremni da pričate bajke o EU, državu ste nikad dalje oterali, odmakli u standardima od EU, to vam govore izveštaji, to vam govori svakodnevni život u Republici Srbiji, to govore ljudi sa kojima se i vi srećete. Pričamo o EU, žrtvujući KiM za to, a ne iznalazeći hrabrosti za vas koji to radite da to priznate, jer znate da to politički košta i u kampanji i u izborima.
Hteo bih u obilju neukusa koji nam stiže iz Vlade, moram za nešto i da vas pohvalim, gospođo Kalanović, vi kao jedan osvedočeni Evropejac danas likujete na saradnju sa Belorusijom. Nekada ste pljuvali SRS zbog saradnje sa Rusijom i Belorusijom. Treba da vas podsećam na 2000. godinu šta ste nam pričali – vi ćete sa Rusima i Belorusima.
Danas likujete, zato što ste ostvarili, čini mi se da ste rekli, 80 miliona na godišnjem nivou, unapredili ste saradnju sa Belorusijom. Što je ne unaprediste sa nekom evropskom državom? Šta ćete njima da prodate?
Što ne kažete ovom narodu koji nas gleda koliko milijardi vam treba da unapredite standarde da biste izvozili u EU, pa da im prodajete gotove proizvode od poljoprivrede pa do industrije, a ne sirovine i repromaterijal? Razmenu imamo nisko produktivnu, a to vam se politički ne isplati da pričate i da eksploatišete.
Vi nama ukazujete na činjenicu da je jedan poslanik bio s vama. Neka se pohvali šta je tamo uradio. Pozovite tog poslanika da se pohvali likvidnošću ove države i likvidnošću u kojoj posluje njegova firma, pa da vidite šta znači obezbediti platu za 50 zaposlenih radnika i kako to izgleda sa pozicije privrednika dugogodišnjeg, a kako to izgleda iz vaših ministarskih kabineta, pa da vidite kakva je razlika.
Meni je zaista drago što je "Simpo", pošto dolazi sa juga Srbije, iz okruga iz koga sam ja i zaista mi je drago što je to tako. Na kraju krajeva, Vranje, pa Srbija, imaće koristi od svega toga, ali morate, rekao sam stotinu puta da nađete meru kojom ćete određene političke teme da eksploatišete. Ne može Belorusija kada dolazite na vlast da bude ogavna i za prezir, ali kada vam služi da politički trijumfujete i eventualno pobedite da vam služi na korist. To tako ne ide. Jednom dođe kraj takvoj malicioznoj političkoj priči.
Ovde nas sada ubeđujete kako je država potpisala 44 ovakva sporazuma. Smešno je vama znam, smešno je, zato nam država i jeste ovakva što sve sa podsmehom prihvatate i radite. Četrdeset četiri sporazuma, Hajde, kažite nam, gospođo ministar, koliko su oni unapredili našu ekonomiju? Koliko su oni doprineli da statistika kaže da je spoljnotrgovinski deficit sa inostranstvom pao u ovoj godini?
Jeste pao, ali što ne kažete zašto? Zato što je pao uvoz, a ne zato što je porastao izvoz. To je slabost naše države, a ne ekonomski napredak ili razvoj, kako nas vi i vaši politički šefovi, kolege iz Vlade, uveravate da smo izašli iz krize u koju jedno vreme nismo ni ušli, u kojoj ste vi i vaši šefovi prepoznali razvojne šanse, ali kada vam treba da eksploatišete kao političku temu svu nesreću prelivanja ekonomske krize u Srbiji, onda tu ne birate ni sredstva ni način, ni intenzitet kako ćete to da radite.
Recite nam efekte 44 sporazuma. Govorite o sporazumima sa Rusijom i sa Kinom. Više ne znam ko je u ovoj sali SRS, vi koji sedite tamo ili mi koji sedimo ovde.
Da li znate šta je ministarka Dragutinović danas rekla – na svu sreću imamo sporazume sa Rusijom i Kinom koji su povoljni. "Na svu sreću."? Oni nam služe za nešto povoljno, ali ćemo njihovo opredeljenje da nam u Savetu bezbednosti pomažu da obesmišljavamo, i njih i 60 drugih država, koje smo napravili magarcima u Generalnoj skupštini zbog politike koju vodite, ali kada treba da kažemo da je dobro to što oni rade, super je, srećni smo, imamo Rusiju i Kinu, daju nam povoljne kredite.
Pohvalite se eksploatacijom povoljnih trgovinskih sporazuma koje ste imali sa Rusijom. Taj sporazum sa Rusijom su koristili svi u svetu samo vi u Srbiji niste, vaša DOS-ovska vlast od 2000. godine naovamo.
Otvarali su firme iz inostranstva ovde u Srbiji da bi koristili te privilegije ili benefite. Vi ste se tome podsmevali, Evropejci, takva politika SRS i prijateljstva i saradnje ekonomskih odnosa sa Rusijom. I onda počnete vi ovde o tim sporazumima i o našoj sreći što ih imamo da govorite i da pričate.
Pa ćemo posle posete našeg velikog predsednika u Azerbejdžanu da unapređujemo odnose sa njima. Godišnja razmena 2008. godine 12 miliona, sada je pala na 5,2 u prošloj godini. Trgovinska razmena sa Azerbejdžanom 5,2 miliona, 10 miliona za špijune koji kažu gde je Ratko Mladić. To je odnos vrednosti i veličine.
Oni su za nas zainteresovani, koleginica Dimitrijević je rekla, za luke. Da li znate šta vam je nauka rekla? Izgubićete strateški položaj na koridoru 7 zato što ste pljačkaškim i kriminalnim privatizacijama uništili luke u Republici Srbiji. To, gospođo ministar, piše u Prostornom planu Republike Srbije koji će ovaj saziv usvojiti za nekoliko dana. To vam ne kaže SRS, iako to misli i slaže se s tim, ali to kaže nauka. To ne možete da osporite.
Mi se zaklinjemo u saradnju sa Azerbejdžanom. Šta hoćete da im predajete? Agrarni kompleks, građevinarstvo i turizma. Agrarni kompleks je jedini kompleks koji ostvaruje suficit. Koliko iz budžeta dajete njima, a koliko uzimate vi za NIP?
Agrarni kompleks koji ima stočarstvo na nivou 910. Nivo stočarstva u Srbiji je na 910. godini. Šta ćete da im prodate? Nemate mleka u beogradskim tržnim centrima. Zbog nas nema mleka u Srbiji? Pa, donosite uredbe navodno da sređujete stanje, a tim uredbama davite male proizvođače mleka. Da li je tako, gospodine Živanoviću? Rekli proizvođači mleka, a ne SRS. Vama je sve podsmeh.
Trideset posto građevinske industrije danas i operative u Srbiji samo radi. Oni predstavljaju najveći balast za industrijsku statistiku u Srbiji, građevinari. Koridor 10 – stoji, obilaznice – stoje, mostovi – stoje. Zašto stoje, objasnite mi? Stoji 800 miliona dolara pod povoljnim uslovima. Da li znate zašto, gospođo Kalanović? Zato što vaša Vlada nema projekte da stavi taj novac u funkciju, ali zato Vlada može da uzme 250 miliona da finansira budžetski deficit.
U državi apsurda sve je za podsmeh, slažem se. Mnogi zbog ovog plaču danas u Srbiji, od onih koji seku sebi prste, pa do onih koji su tu svaki dan pred ovim Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, pa do onih radnika u Surdulici iz koje dolazi, koji stoje na krovu fabrike već nekoliko dana, štrajkuju šest meseci i Agencija za privatizaciju ne može da reši problem, ovako ili onako, ali da ga reši.
Vi sad nama pričate da ovi sporazumi predstavljaju dobru polaznu osnovu za ekonomsku saradnju sa ovim državama. Trista drugih ili gomilu drugih stvari ste morali prvo u ovoj državi da rešite, pa da ovo predstavlja polaznu osnovu. Kakav je investicioni ambijent u ovoj državi? Koga ćete vi da zainteresujete da dođe u državu?
Budžetom ste projektovali investicije za ovu godinu milijardu 400 miliona evra. Koliko je ostvareno investicija u ovoj godini? Pretpostavljam 5.000 milijardi. Odakle onda deficit kada je tako sve sjajno?
Šta je sa imovinom? Vaša stranka okapava pred Skupštinom da se u dnevni red uvrsti zakon o imovini, da se reši imovina ove zemlje. Nema saglasnosti. Šta je sa katastrom nepokretnosti, šta je sa strateškim dokumentima? Gospođo Kalanović, najveće regionalne razlike nastale su u Srbiji u vaše vreme, u vreme DOS-ovskih vlada, to takođe nauka piše i kaže.
Kog ćete to investitora, pa ako treba iz Azerbejdžana, da naterate da investira u Trgovište, recimo? U Trgovište koje doživelo štetu od 200 miliona evra, vaša Vlada dala 80 evra, u robi i novcu, sveukupno. Delili ste ljudima tanga gaćice i brusthaltere, koje je tržišna inspekcija zaplenila od uličnih prodavaca. Proverite to. Smešno. Buđavu slaninu ste tim ljudima delili.
Vi govorite o ekonomskoj saradnji sa inostranstvom. Ko vas ozbiljno da shvati? Za saradnju treba dvoje. Za saradnju neko mora da vas doživi kao partnera, vi koji ste ismejali sve što ste mogli ismejati, pri tom mislim na Vladu, ne mislim lično na vas naravno.
Hoćete s nekim da sarađujete. Razbacujete se brojkama, milion, dva, tri, pet miliona evra, onoliko koliko prosečan tajkun potroši na jahtu u Srbiji. Tajkuni koji vas grle po ambasadama, i vaše političke saradnike i ove koji nesebično troše sve napore da liče na vas, od kanadske ambasada pa ne znam dokle, na travnjacima. I vi nas uveravate da su ovo osnove za podizanje ekonomske saradnje i odnosa privrede RS itd.
Šta je sa sveobuhvatnom reformom propisa? Dokle ste stigli s tim? Nidokle. Šta je s poreskom izvesnošću, konzistentnim poreskim sistemom? Šta je sa pravnom sigurnošću i pravnom zaštitom? Ljudi naprave dugove, zatvore radnje i nikom ništa. Sudovi to ne mogu da naplate, ne mogu da pravno zaštite ljude, privredne subjekte.
Šta je sa platama, sa porezima, sa doprinosima, sa izvršnim sudskim rešenjima? Ko u tako pravno nesigurnoj zemlji da dođe i investira? Samo vi i vaš "Fijat". Vi date sto, odnosno sedamsto, a oni sto miliona i cveta automobilska industrija.
U državi u kojoj možemo da pravimo mleko i meso, pravićemo kola. Ne dovodim u pitanje potrebu da i tu radimo, ali postoji nešto što pravi suficit, nešto što ova država mora da stavi na prvo mesto. Vi ćete da sarađujete sa svetom sa nula zarez nešto procenata budžeta za nauku. Prestanite više da se podsmevate i Skupštini i narodu, svi vi koji dolazite iz ove Vlade.
Znate li šta je gospođa Dragutinović rekla malopre? Za nju je bankrot jedini spas za JAT, za nju je bankrot najbolji model, ali nas uverava da treba da glasamo za kredit koji treba da bude 51 milion i pita nas poslanike – da biste izašli na ispit, treba da naučite nešto.
Da naučimo mi nešto, a budžetski deficit 120 milijardi dinara, projektovan, da li će biti toliki, videćemo, pošto su vam ambicije porasle kako se bliži 2011. godina, pa vam MMF kaže da je problem projekcije za narednu godinu upravo vaš šef, koji traži 20 milijardi više za sebe.
Ne moramo mi da vas gađamo, vaši vas gađaju. Oni u vama više ne prepoznaju one na koje treba da se oslone. Šta mi da vam kažemo? Prema tome, gospođo Kalanović, da ostane malo vremena i za mog uvaženog kolegu Krasića, koji ima često običaj da vam kaže – država je ozbiljna stvar, mnogo više od podsmeha i od telefona.
Prema tome, mi ovo ne možemo da podržimo, a ponajmanje argumente koje ste izneli pred nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da ovu raspravu o prostornom planu započnem onako kako je i ministar počeo.
Gospodine Duliću, ono što nam čestitate, a odnosi se na jučerašnji dan, za SRS predstavlja poraz. Predstavlja poraz, a kasnije ćemo doći do toga i zašto, jer je za političku odluku koju je doneo vaš predsednik stranke i Vlada Republike Srbije da uđete u dijalog sa Prištinom i, da bih tu napravio vezu sa ovim dokumentom koji je danas pred nama, pitam vas, u te dijaloge i pregovore sa Prištinom, da li ćete polazišnu osnovu da nađete u ovom prostornom planu koji danas čitajući predstavljate ili će negde dokumenti za tako nešto da se napišu i da nam dođu naknadno?
Ovo neodoljivo podseća na vremena kada su naši porazi pretvarani u pobede. Ne bih želeo da politika doživi kraj, kakav je kraj doživela politika koja se time bavila. Ali, sve u upućuje na to, da će se tako nešto desiti.
Rekli ste malopre i pomenuli ste evropsku porodicu naroda. Kada govorimo o prostornim integracijama, gospodine ministre, one su nešto mnogo više i ozbiljnije od političkih integracija na kojima vi insistirate. One mogu da budu deo prostornih integracija, ako politika koja rukovodi jednu državu ima opredeljenje da bude deo, recimo, EU.
Nas to ne zanima, ne interesuje. Ne mislimo da to treba da bude nešto čime treba država da se rukovodi, ali nas to takođe ne limitira da zauzmemo stav i u odnosu na prostorni plan i prema prostornim integracijama Republike Srbije.
Još jednu stvar ste rekli, možda ste napravili lapsus, da je ovim posao Vlade završen. Nažalost, ovim posao Vlade, ozbiljne i odgovorne Vlade koja razume šta je održivi razvoj, tek treba da počne. Vlada, gospodine ministre, u kojoj vi sedite, to sam jednom čini mi se i rekao, neka mi zamere kolege ako se ponovim, ima veze sa održivim razvojem koliko i Eskimi sa indeksom u Beogradskoj berzi.
Jedinu vezu koju imate je skupa publikacija, koju ste platili vi uz pomoć Švedske, štampao je i izdao Božidar Đelić, koja nam govori koliko smo napredovali u održivom razvoju. Došli ste na vlast 2000. godine, osam godina vam je trebalo da donesete strategiju održivog razvoja Republike Srbije. Kada otvorite ove stranice, idete od jednog do drugog poraza. Porazi nisu preneti i izneti samo u ovom dokumentu. Gospodine ministre, porazi su izneti u prostornom planu.
Kada je prostorni plan o kojem danas govorimo u pitanju, SRS ne želi da ospori izazov na koji je nauka odgovorila. Hoćemo da kažemo da je u naučnom smislu, kada je nauka u pitanju, prostorni plan urađen korektno, metodološki. U ovaj prostorni plan su ugrađeni i zasniva se na modernim principima planiranja, ali ovaj prostorni plan ima drugi hendikep, što ćete vi da ga sprovodite ili bar to malo koliko vam je ostalo, godinu ili dve dana, nadamo se. To je najveći hendikep ovog prostornog plana.
Ako me pitate, gospodine ministre, šta je to što je dobro? Za nas je najbolji segment koji se odnosi na analizu stanja. Ne postoji bolja potvrda svake političke kritike i inkriminacije režima Srbije, od one koju je nauka, potvrđujući stav SRS, na neki način, unela u analizu stanja u Srbiji. Način na koji ste vi predstavili poslovni plan, uopšte niste morali da ga predstavljate. To je svaki poslanik mogao da pročita.
Ovde smo očekivali živu raspravu. Živa rasprava bi vas dovela do podataka i argumenata koje ne želite da slušate ni vi koji činite Vladu, ni poslanici koji glasaju za ovu većinu, a bogami nije vam stalo da to sluša javnost Republike Srbije.
Šta je ovde sporno? Sporna je politika koja uokviruje ovaj dokument koji je uradila nauka. Zašto je sporno? Pitam vas vrlo konkretno pitanje – sa kojim Zakonom o regionalnom razvoju koji je usvojen je usklađen ovaj prostorni plan?
Nauka je definisala sedam funkcionalnih celina ili regiona, kako oni to zovu. Tu je dokaz za sve ono što je SRS govorila, da nam Zakon o regionalnom razvoju nije bio potreban. Zašto, u nastavku.
Onda su prostorni plan uskladili sa zakonom koji ima sedam regiona. Onda su se gospoda u Vladi posvađala, otvorila vatru u Raškoj oblasti i, kao posledicu toga, doneli odluku da promene prostorni plan. Zakon o regionalnom razvoju.
Danas imamo prostorni plan koji ćete pretpostavljam usvojiti i koji poznaje sedam funkcionalnih celina, a Zakon o regionalnom razvoju zna za pet regiona. Ne ide apsurd dotle. Kada se o prostornom planu govori, o prioritetima na osnovu kojih će se raditi regionalni prostorni plan, tamo se kaže da će prioritet imati regije koje imaju akreditovane razvojne agencije.
Koliko ste akreditovali razvojnih agencija? Možemo li to da čujemo? Ironija ide dalje. U ovom prostornom planu ste dali prostor da nauka unese oblasne asocijacije koju je vaša politika ukinula. Kategorija oblasnih asocijacija više ne postoji. To ste ukinuli zakonom. Ovde će prioritet imati oni koji imaju oblasne asocijacije.
Doveli ste u zabludu nauku. Nerazumna politika Vlade Republike Srbije i Borisa Tadića obesmišljava napore ozbiljne nauke. To je problem ovog prostornog plana i ove države.
Danas ovde slušamo priču o koridoru 10. Tu priču kao papagaji ponavljate već 10 godina. Dokle ste stigli? Šta ste uradili sa tim koridorom 10? Šta ste uradili sa plovnim putevima? Treba vam 80 miliona evra samo za područje Šapca da reku Savu napravite plovnom, a da se ne dotičemo Dunava, a dotaći ćemo se malo kasnije.
Naravno, sve ono što takođe dolazi od Vlade Republike Srbije kao barijera i opstrukcija principima održivog razvoja, racionalnom i domaćinskom upravljanju nacionalnim dobrima, zaštićenim područjima, nažalost, nemamo sada vremena da se svega toga dotaknemo. Biće i rasprave u pojedinostima, o čemu ćemo i da govorimo.
Gospodine ministre, govorićemo i mahati dokumentima koji dolaze iz vašeg ministarstva, koje potpisuju vaši saradnici, a koji su direktno suprotstavljeni principima održivog razvoja i nacionalnom odgovornom gazdovanju zaštićenih područja koji predstavljaju nacionalni interes Republike Srbije.
Sada vi koji ste takvog političkog profila tražite od nas da prihvatimo vašu sklonost i razumevanje održivog razvoja. Nemojte, molim vas. Žalosno je što jedan ozbiljan dokument, koji bi u drugačijoj atmosferi trebalo i da se usvoji i da se o njemu razgovara, dat vama na implementaciju i sprovođenje.
Pitamo vas, šta je u prostornom planu i zakonu garancija da će dobiti adekvatan program implementacije i da će biti usvojen na vreme? Gospodine ministre, iz vašeg ministarstva, naravno, nemojte ovo ništa lično da shvatite, ali iz vašeg ministarstva su u ovu skupštinu došli zakoni koji su doživeli gotovo apsolutno fijasko. Zakon o socijalnom osiguranju, gde su efekti? Nema ih nigde. Zakon o unapređenju građevinske industrije, gde su efekti? Nema ih nigde.
Set ekoloških zakona, kada uzmete u obzir set ekoloških zakona i ono što vam je nauka napisala u izveštaju, odnosno analizi stanja u prostornom planu, postavlja se pitanje zašto smo uopšte o njima i raspravljali. Na kraju, šlag na tortu, vaš zakon o planiranju i izgradnji.
Lepo samo vam govorili, ministre, nađite meru i nemojte Zakon o planiranju i izgradnji da predstavljate onako kao ste ga predstavljali. Vi za godinu dana ne samo da ne možete da sumirate i sublimirate efekte primene tog zakona, vi još sve podzakonske akte niste doneli ili ih menjate u bolesnoj političkoj atmosferi u kakvoj ih menjate u Vladi.
Tu ne stavljamo na teret lično vama i najviše vama, možda ste vi imali dobru volju, ali sve ono što je oko vas - politika, partikularni interesi, mafijaški interesi, tajkunski interesi, doveli su vas u pat poziciju. Srbija godinu dana posle usvajanja tog zakona nije napravila ni pola koraka napred.
Kada je u pitanju suština problema tog zakona, to je konverzija. Vi ste jednim zakonom hteli da rešite pet stvari, niste rešili nijednu stvar, a i onu koju ste mogli, odnosi se na planiranje, objektivno doveli ste u pitanje. Dobro znate sa kakvim se problemima susrećete na terenu kada je u pitanju planiranje i sve ono što planiranje podrazumeva.
Sada jedno pitanje vrlo korektno za vas – šta to znači da vam ne trebaju dodatna sredstva u budžetu za implementaciju prostornog plana? Da li to znači da imate dovoljno redovnih sredstava u budžetu ili znači nešto drugo? Gospodine ministre, ovaj prostorni plan je izuzetno ambiciozan i dobro je što je takav jer biste se sutra pozivali na limite, jer ništa nećete uraditi kada je u pitanju implementacija ovog prostornog plana.
Nije loše što je ambiciozan, ali vas pitam – odakle vam pare za sve ovo? Da li znate da je pre nekoliko dana usvojen Zakon o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu. Da li ambicije ovog prostornog plana možemo da prepoznamo u fiskalnoj politici koja je dobila okvire kroz taj novi Zakon o budžetskom sistemu?
Vi, gospodine ministre, evo ovde, doći ćemo, verujem, u priliku da o tome govorimo u raspravi u pojedinostima, govorite o promenama i reformama obrazovanja. Vi govorite o potrebama i promenama u sistemu koji 95% sredstava koristi isključivo na plate. Božidar Đelić nam ovde piše kako ste u kontekstu evropskih integracija veliku stvar u oblasti nauke napravili. Podsmevanje zdravoj i prosečnoj inteligenciji. Nekako ne želite o tome da govorite i ne želite o tome da pričate.
Vratio bih se na ovo što po svojoj suštini predstavlja okosnicu ovde problema. Pazite sad ovo, svima nama se čestita jučerašnji dan. Pogledajte podatak koji je na teret svih vlada od 2000. godine naovamo nauka stavila.
Godine 2007, 13,7% beogradskih domaćinstava priključeno je na kanalizaciju, vi nam čestitate. Šta nam vi čestitate, ministre? Posle deset godina vaše vlasti, 95% otpadnih voda Republike Srbije neprečišćeno ide u vodotokove. Gospodine ministre, voleo bih da mi uslovi i okolnosti dozvoljavaju da se izrazim kako treba, dok nam vi čestitate evropske pobede podavićemo se u sopstvenim otpadnim vodama.
Kažite ovim ljudima ovde - koliko vam para treba da samo beogradske otpadne vode preradite, da izgradite po evropskim standardima postrojenja kojima će se te vode prečišćavati? Sedamsto miliona evra. To je podatak koji sam pročitao, ako je tačno, tačno je, ako nije, onda izvinjavam se javnosti ako je obmanjujem.
Vi nam pričate o evropskom putu i čestitate nam. Vi pričate da ste vi juče dobili potvrdu za sve što ste uradili. Šta ste vi uradili? Ništa vi niste uradili što ima veze sa zdravom sredinom i sa održivim razvojem Republike Srbije. Da sam u pravu, idem dalje kroz ono što ste nam vi kao dokument ponudili i pred nas poslanike izneli.
Regionalne razlike nikada veće u periodu od 2000. godine pa naovamo. Ko je za to kriv? SRS? DS je dve trećine tog vremena bila na vlasti. Ko je kriv za to? Kažite nam – ko je kriv? Jednostavno, to je nešto što treba da nam kažete.
Kažite, ko je kriv što do danas nemamo katastar aerozagađivača? Uporedite izveštaj o stanju zaštite životne sredine u Srbiji iz 2008. i 2009. godine. Gotovo nema nikakve razlike. Neće biti ni sledeći bolji. Odlaganje otpada ne zadovoljava ni elementarne kriterijume.
Dalje, neko je to pominjao, jedna smo od najstarijih nacija na svetu, ne u Evropi, nego na svetu, tako ovde piše, gospodine ministre. Da ne govorimo o fijasku sa socijalnim stanovanjem. Pazite, čak i nauka koja je to, istina u akademskoj formi, rekla kaže vam da se ovde odražava nemoć političke volje da se spreči i reši problem bespravne gradnje neformalnih naselja itd.
Pa se ovde u jednom momentu spominje investitorski urbanizam, koji SRS naziva zloupotrebama koje prave tajkuni. Oni su, ljudi, hteli akademski nivo da zadrže, sve vam je jasno rečeno. Vi nemate političku volju i moć da se suprotstavite atmosferi i ambijentu koji ste i sami iskreirali i napravili, i ova država ima taj problem i svi mi građani ove države imamo taj problem. Ne razumete održivi razvoj i ne možete da se izborite sa onim što ste, nažalost, vi sami uspostavili.
Nedovoljna iskorišćenost mreže naselja, o tome ništa niste rekli. Onda, neusklađenost saobraćajne mreže i namene prostora, kulturno nasleđe neću da spominjem. Osnovni problemi u domenu zaštite prirode i prirodnih dobara su vezani za nesprovođenje, nepoznavanje važećih propisa od strane stanovništva, pazite sad, institucija, neracionalno korišćenje prirodnih resursa, slaba pokrivenost planskom i urbanističkom dokumentacijom, neinventivnosti itd.
Jeste li za to juče dobili potvrdu, nagradu i hvalospev? Je li to Srbija koju ćete vi da vodite u EU? Tu Srbiju ne možete ni u treći svet, u Južnu Afriku, na dno dole da odvedete. Vi ste krivi za tako nešto i o tome treba da pričate i da se time pohvalite, a ne kojekakvim političkim odlukama koje znamo svi koliku će cenu da imaju.
Naravno, nemam dovoljno vremena, a voleo bih da mogu da se dotaknem svega, naročito ovoga što se tiče oblasti ekonomije. Nauka, vi iz Vlade ste nam ovaj dokument poslali, tu piše – usporavanje privrednog rasta, niska produktivnost privrede, visok spoljnotrgovinski deficit, izbegavanje privatizacije, uvođenje principa korporativnog upravljanja u javni sektor, u javna preduzeća itd.
Gospodine ministre, nauka vam je napisala na pristojan način da se samo deklarativno zalažete za održivi razvoj Republike Srbije. Sada vi očekujete da jedan ozbiljan dokument dobije svoju implementaciju i realizaciju od ljudi koji su krivi za sve ovo.
Šta je sa Dunavom? Znate li šta piše ovde? Zbog privatizacije luka koje je sprovela demokratska vlast u Srbiji, lučka delatnost je dovedena u pitanje. Srbija, dok vi pričate bajke o dunavskoj strategiji, došla je u poziciju da na Dunavu izgubi stratešku poziciju zbog pljačkaških privatizacija luka u Srbiji.
Ko je kriv zbog toga? Ko je kriv? Vlade Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, vi koji ste sve to dozvolili. Sada ćete vi to da otklonite ili da ispravite. Ne, naravno da nećete i javnost to mora da čuje. Ubeđen sam da veliki deo javnosti deli mišljenje sa mnom.
Mi moramo, gospodine ministre, da prestanemo da na vašu inicijativu živimo u iluziji. Uslovi, time ću završiti, za usvajanje prostornog plana koje ste vi naveli, politički, ekonomski, socijalni, ekološki, stekli su se mnogo ranije i vi ste te argumente mogli da uzmete u obzir još 2000. godine, kada ste došli na vlast. To smo vam lepo rekli.
Prostorni plan iz 1996. godine je bio prostorni plan koji je usvajan da se ne usvoji. Političku opstrukciju su pravila pokrajinska rukovodstva. Da je bilo snage da se tome suprotstavite tada, posledice tih opstrukcija i u Vojvodini i na KiM danas možda ne bi bile u obimu u kojem jesu.
Zato danas, sa 15 godina zakašnjenja, ili 1996. godine kada je usvojen taj plan, bio je anahron, jer je 20 godina usvajan. Imali ste dovoljno vremena, prostora i ljudskih i resurskih kapaciteta, a vi ste svima nama protraćili proteklih deset godina, da bi se jedan ozbiljan i ambiciozan prostorni plan u Srbiji proveo, Srbiji trebaju nacionalno svesni i odgovorni ljudi, iste takve stranke.
Gospodine ministre, vi nemate šansu, priliku da ovako nešto ponudite Srbiji i zato će ovaj zakon doživeti fijasko, kao i sve drugo u Srbiji.

Gospodine ministre, ni nad čim, ni nad nesrećom za koju ste vi, kao deo Vlade i cela ova vlada i ceo paket od 2000. godine pa naovamo, odgovorni, niti sam kad likovao niti ću se kada smejati, jer ja i moja deca nameravamo da živimo.
Kao neki bedni lokalni funkcioner, ja sam vašim evropskim vladama pokazao da jedna mala opština na jugu Srbije, radikalska Surdulica, za svoj mandat je donela sve strateške planske dokumente koje vi donosite dve ili tri godine posle toga, od Srbije pa nadalje – i prostorni plan opštine, i predele izuzetnih odlika, i urbanističke planove, i master planove, i strategiju ruralnog razvoja, i lokalni ekološki akcioni plan i strategiju smanjenja siromaštva na lokalnom nivou. Nemojte vi meni da pričate da li, šta i kako treba da se gleda u perspektivu i budućnost i šta našoj deci treba da ostavimo.
Pitam ja vas još koliko ćete decenija da ponavljate jedno te isto? Ko ste vi da ovo društvo upristojite? Dobili ste mandat 2000. godine da ga upristojite, zbog svega onoga što smo mi radikali uradili 90-ih godina. Vi ste na vlasti koliko i socijalisti. Dovoljno vam je vremena bilo da sve brljotine naše ispravite.
Ne da ste ih ispravili, nego ste ih produbili i proširili. Sad vas pitam prosto pitanje – ako vam je ostavljen haos iz 90-ih, koliko vam to još vekova treba pa da umesto četiri prečišćujemo 15% srpskih voda?
Nemam dilemu da mi ne možemo sami. Ali, ova država ima problem s vama. Nismo mi srećni što imamo Evropsku uniju. Mi smo nesrećni što imamo na vlasti ljude koji ne razumeju principe održivog razvoja. Politikantstvo je, gospodine ministre, kad danas usvojite zakon, posle šest meseci ga menjate, a ne doživi jedan dan u svojoj primeni. To je politikantstvo.

Gospodine ministre, iskoristiću još malo vremena u okviru poslaničke grupe. Voleo bih da kod nekih stvari ne ostanemo nerazjašnjeni. Osloniću se malo na diskusiju od jutros i na nešto što ste rekli, kako bi se neke stvari iznele na čistinu.
Ponoviću još jednom da moja namera danas zaista nije bila da ubadam prst ili pokazujem prstom na vas, niti da se u bilo kojoj mojoj reči ili rečenici prepozna likovanje. To bi zaista bilo neukusno, ali stvari sam kao predstavnik opozicione stranke morao da konstatujem upravo onako kako su one napisane u prostornom planu.
Vi ste danas rekli da je ovaj prostorni plan politički neutralan. To zaista jeste tako i mi ne bismo imali prava da kažemo da ovaj plan nije korektan jer je politički neutralan. On zaista jeste korektan i objektivan u velikoj meri, zato što je politički bio neutralan.
Ono što bi moglo da se nađe kao zamerka ovom prostornom planu to će, gospodine ministre, moći da se ispravi kroz akta i razvojne strategije odnosno razvojne dokumente nižeg reda, ukoliko bude postojala politička volja.
Tu su uglavnom neke razlike i suprotstavljeni stavovi oko puteva, gde u principu opet problem predstavljaju one institucije i organi koji su u okviru izvršne vlasti, direkcija za puteve itd, ali to saglasje može da se napravi kroz regionalne prostorne planove, planove predela izuzetnih odlika odnosno područja posebne namene, lokalne prostorne planove itd.
Znači, ukoliko bude postojala politička neutralnost, to ćete moći da usaglasite. Ali, moja diskusija će u nastavku da ukaže kroz jedan ili dva primera, videću koliko vremena imam, primera koji predstavljaju dokaz da Vlada i izvršni organi vlasti u Srbiji imaju problem s političkom voljom i da loša i patološka politička volja i opredeljenja mogu održivi razvoj i prostorne razvojne dokumente da dovedu u pitanje. To se nije dešavalo jednom. To nije incident, to postaje praksa.
Ja sam sa vama razgovarao oko nekih stvari i biću slobodan da kažem da sam prepoznao volju da se sa nekim stvarima obračunam, međutim, naišli ste i vi, i naravno ja, kao predstavnik SRS, naišli smo na zid, jer nemate mehanizme da se s time obračunate.
Kolega Vučković je čini mi se malopre rekao da on nije našao ni prepoznao ozbiljnu kritiku ovog prostornog plana. Ponavljam, bili bismo licemerni da ga kritikujemo. U njega su ugrađeni neki principi iz Hanovera, odnosno, rađen je na osnovu principa iz Hanovera.
Ovo su stenogrami od pre godinu i po dana, kada smo vas mi iz SRS, evo dokaza, pozivali i tražili od predstavnika Vlade, tada vi niste sedeli ovde, nego vaš kolega ministar, tražili smo jedan dokument da Vlada pred nas iznese koji je sazdan na principima iz Hanovera, principima održivog prostornog razvoja, koji su prihvatljivi, uprkos činjenici da je SRS protiv evropskih integracija.
Ali, ponavljam, prostorne integracije su nešto što prevazilazi evropske integracije i ne možete da osporite nešto što uvažava najviše moguće standarde, naročito u oblasti planiranja.
Šta je ono čime mašem celo jutro, a u suštini predstavlja krucijalni dokaz da vi zaista imate problem? Dolazim iz opštine Surdulica, to znate, Vlasinsko jezero je proglašeno predelom izuzetnih odlika i ima posebni režim zaštite. To znate. Tri zone zaštite, u prvoj i drugoj je zabranjeno da se gradi, u trećoj uz odgovarajuća poštovanja pravila bi dozvole i mogle da se dobiju.
Tim predelom izuzetnih odlika, zaštićenim dobrom od nacionalnog značaja, upravlja Direkcija za građevinsko zemljište. Na jednoj lokaciji postoji pet objekata. Onaj ko se stara o tom prirodnom dobru, na osnovu zakona, uredbi i pravilnika koje vi donesete, donesi odluku da ukloni rešenjem svih pet objekata i onda se četiri objekta poruše. Ali, za svih pet je doneto rešenje da se uklone.
Šta se onda dešava? Onda se gospodin čija kuća treba da se sruši, odnosno vikendica, žali drugostepenom organu. Drugostepeni organ, koji je takođe vaše ministarstvo u Leskovcu, potvrdi rešenje organa lokalne samouprave, a onda taj neko nađe nekog u vašem ministarstvu, potpis gospođe Aleksandre Damjanović je tu i onda po njenom nalogu i njenom zahtevu drugostepeni organ po istom slučaju donosi drugačije rešenje.
Znate dokle ide drskost? Ne da se objekat ne ruši, nego vaši saradnici traže od organa koji štite prirodno dobro na lokalnom nivou, onda oni traže ne da se ta kuća ne sruši, nego da se izradi, odnosno da se uradi premer i predračun, da se naplati naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Onda iz vašeg ministarstva stigne akt, potpisan vašim saradnicima, koji kažu da se objekat koji je u drugoj zoni zaštite i ne ispunjava uslove da bude legalizovan ostavi, a četiri se uklone.
To je suprotstavljeno održivom konceptu razvoja. To, gospodine ministre, ukazuje i potvrđuje onaj moj stav da gomila birokratije u Vladi Republike Srbije ne prepoznaje prostor Republike Srbije kao strateški resurs ili mi sa tim imamo problema, pa ljutite se vi koliko god hoćete, koliko god mislite da treba ili ne mislite da treba. Ali, ovo je naša surova stvarnost i surova realnost.
Danas živimo u vremenu, gospodine ministre, kada u javnoj raspravi za neki planski dokument komisija koja obrađuje planove, uvrsti primedbe građana, a obrađivač plana ih ne uvrsti i tako se objave u "Službenom glasniku". To nije posao koji može da se ispravi tek tako što će se ovde neko javiti ili vi u ime većine i reći – pa vi samo kritikujete, vi ovo, vi ono.
Znači, mi pokazujemo dobru nameru jer shvatamo i razumemo značaj planske nauke, prostornog planiranja i razumemo prostor Republike Srbije kao strateški resurs. Ali, problem sa tim danas u Srbiji ima izvršna vlast. Možda i vi lično imate problem sa tim, ali znate kako se kod mene u kraju kaže – baba dala banku da uđe u kolo, dala bi 100 da izađe, ali nema više natrag.
Sada ste tu gde jeste i morate da trpite. Dužni ste i obavezni, da li se to vama sviđa ili ne, za SRS nije bitno. Ali, vi imate ozbiljnih problema. Naravno, želeo bih da moje kolege nešto kažu. Imao sam obavezu da vam kažem ovo, da znate da naša priča nije isključiv politički pamflet i politička poruka, ovde su potpisi vaših izabranih ljudi koji sede u izvršnoj vlasti, koji urušavaju princip i koncept na koji se vi zaklinjete.
U drugoj ću raspravi, u raspravi u pojedinostima, da vam pokažem karte, regionalne i prostorne planove koje opet vaša politika, politika DS, lokalnih samouprava u kojima ste vi na vlasti, obesmišljava prostorni razvoj i koncept održivog prostornog razvoja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću iskoristiti ono što ste vi, gospodine Novakoviću, u jednom nezvaničnom razgovoru rekli meni, a to je da se u Skupštini u principu vodi debata, a ne dijalog. Ja se sa vama slažem potpuno i to što ste mi rekli naročito ću iskoristiti sada u ovom svom obraćanju poslanicima i javnosti. Ne bih želeo da se bilo šta što ću izreći shvati kao povod za dijalog sa jednim od poslanika vladajuće većine koji je danas ovde govorio i koji je u principu izneo stavove koji su više bili podrška, predstavljanje, ili kako već to da nazovem, neke druge ili treće države, a ne države u čijem parlamentu sedi, čiju je Vladu podržao i zbog čega na neki način on predstavlja, i ono što govori, zvaničnu politiku i stavove države.
Takođe, drago nam je što smo u dve trećine njegove priče prepoznali stavove Srpske radikalne stranke. U tom kontekstu, ja vas sada pitam, gospodo iz vlasti, šta fali državama Alžiru, Maroku, Tunisu i svim onim koje ste pobrojali? Ali, kad se pozivate, bez mere, na te države, hajde, pohvalite se, kao predstavnik vlasti, trgovinskim bilansom sa tim državama u periodu u kom ste vi na vlasti. Kako nemate meru? Služite se svim i svačim kako biste neki svoj politički interes, koliko god on veliki bio, predstavili ili ovde branili.
Ova vlada se hvalila da je posle dvadeset godina prvi put srpska privreda izašla na sajam privrede u Alžiru. Ko je zbog toga kriv? Da li je SRS? Krivi ste vi koji podržavate Vladu i koji niste slušali Srpsku radikalnu stranku koja vam uporno i kontinuirano deset ili dvadeset godina govori gde ekonomski interes ova država treba da nalazi.
Vi onda izađete i kažete – 51% izvoza ide u EU, ostalo su zemlje CEFTA, tu oko nas, 20% otpada na sve ostalo. Onda vas SRS pita – a koliko ukupno izvoza u ove države učestvuje u BDP, i vi kažete, oborene glave – 19%.
Sad vi nama postavljate pitanja šta fali tim državama. Kakve veze one imaju sa Turskom? One nisu Turska, one su Alžir, Maroko, Libija, Irak, Iran, koji zaista jesmo gradili. Mi vas pitamo, zašto danas nismo dole? Nismo, zato što, gospodine Omeragiću, podržavate Vladu koja ima potpuno drugačije političke ambicije, koju taj svet ne interesuje, koja nam je diplomatska i konzularna predstavništva pogasila u dve trećine država koje ste naveli. Mi ih pitamo – zašto je to tako?
Ali, vi podržavate tu vladu. Zahvaljujući vašim glasovima, ovaj gospodin sedi u toj vladi. Nemojte nama ta pitanja da postavljate i nemojte da dovodite u istu ravan sporazume sa Brazilom i sa Turskom. Mi se zalažemo za to da Srbija intenzivira svoje odnose sa Brazilom, da mnogo toga što je u Brazilu uspostavljeno prenese ovde, jer su se modeli ekonomske, socijalne zaštite i svega ostalog tamo pokazali kao efikasni i uspešni. Pitamo vas, zašto to nije ovde? Tu su odgovori, a ne ovde kod nas. I, nemojte njihove interese da poistovećujete sa interesima Turske na Balkanu. Njihovi politički interesi nisu isti.
Recite prost odgovor ovim ljudima koji nas slušaju i gledaju, zašto kasni „Južni tok“? Koji je glavni opstruktivni element u započinjanju realizacije tog projekta? Turska, kao eksponent Amerike, zbog nafte, i vi to dobro znate. Kakvi su vam uslovi bili postavljeni za projekat od svega trideset miliona dolara za realizaciju putne infrastrukture u Raškoj oblasti? Oni će da daju izvođače, oni će da odrede posebnim ugovorom kakve će biti kamate itd. Oni su nam odredili šta su naši infrastrukturni prioriteti, a ne država Srbija!
U našim odnosima sa Turskom, gospodo iz vladajuće većine, vi ste problem, vi koji nemate i ne poznajete granice servilnosti, fleksibilnosti i popustljivosti. To što se u ovom trenutku vaš stranački i politički interes identifikovao sa turskim, to je neki drugi problem. Objektivno je problem u vama. Ne treba nama Turska za prijatelja, nama Turska treba za partnera. Kada vas neko tretira i doživljava kao partnera, onda ste u istoj ravni.
Ne treba mi Turke da pomažemo, treba da pomažu oni nas. Gospodo, na pedeset miliona evra izvezenih u Tursku, Turska ovde izveze sto dvadeset i nešto miliona. Sve ove liberizacije neće nama doneti ni sreću ni efekte, doneće njima, jer će im olakšati da svoje pozitivne ekonomske odnose i poslovanje sa nama unaprede. Vi ste problem, zato što u tim odnosima ne prepoznajete šansu da dižete ekonomiju ove države.
Šta je odnos? Kakav odnos? O kakvoj dijaspori vi sada pričate? Koga ste pozvali iz te dijaspore da dolazi ovde da ulaže i investira?
Vama je udarna vest na televiziji – ministar iz Vlade otvorio trideset radnih mesta. To je nešto čega ministar treba da se stidi, jer mu petsto radnika dnevno ostaje bez posla. Mi smo doživeli da nam to budu udarne vesti na televiziji.
Da li znate, gospodo, da ćete sada uvesti hiljadu tona lešnika iz Turske za konditorsku industriju, koju ste vi uništili, nismo mi, od mleka, pa nadalje? Konditorsku industriju, koja može da bude jedna od nosećih privrednih grana ove države, doveli ste u poziciju da uvozimo iz Turske sve. Doveli ste ih u poziciju u kakvoj jesu, na staklenim nogama, zato što ste liberalizovali i omogućili da sve iz Turske u toj oblasti dolazi ovde.
Šta smo dobili recipročno? Nismo dobili ništa. Dok ste vi na vlasti, nećemo dobiti ništa. Dok ste vi tu gde jeste, rukovođeni takvim manirima i principima, niko ovu državu za partnera neće prepoznati.
Nemojte, gospodo iz vlasti, da se koristite Rusijom da nas odobrovoljite za odnose sa Turskom. Baš nas briga kakve odnose oni imaju. Nikada se Rusija u odnosima sa bilo kime neće ponašati servilno, kako se vi ponašate u odnosima sa Turskom, sa EU, sa Hrvatskom, sa Crnom Gorom i sa svima ostalima, i sa Šiptarima sa kojima nameravate da uđete u pregovore.
Pitate nas, zašto Crna Gora? Zašto podržavate predsednika koji podržava njen evropski put? Šta podrazumeva evropski put Crne Gore? Podrazumeva da srede demarkacije, da srede svoje granice. Danas Crnogorci pregovaraju o državnim granicama Republike Srbije sa Šiptarima, koji nemaju veze sa Srbijom, koji su teroristi, kvazidržava!
Vi pitate nas šta mislimo o tome, a vi podržavate Vladu koja na indirektan način urušava teritorijalni integritet i suverenitet ove države. Duva vam vetar u leđa. To ne može tako.
Ovi sporazumi, nažalost, dok god je ova vlada takva kakva jeste, nikakav ekonomski i politički efekat ne mogu za Srbiju da obezbede.
Da li znate koliko je srpskih turista ovog leta bilo samo na severu Grčke? Bilo ih je sedamsto hiljada. To je samo sever Grčke, a da ne govorim o područjima Atine, Lefkade, Zakintosa itd. Neka je svako ostavio po deset evra, vizna liberizacija nas je ove godine samo sa Grčkom toliko koštala. Koliko smo živog novca izneli iz Srbije?
Sada vi pitate nas zašto mi nećemo da budemo prijatelji sa Turskom. Hoćemo. Hoćemo da budemo partneri sa svima, ali sa svima koji poštuju formu međunarodnog prava i koji poštuju sve ono na šta Srbija ima pravo po međunarodnom pravu, po međunarodnim konvencijama, poveljama itd. Ne može nešto za njih da važi, a za nas da ne važi. Da zatvaramo oči pred tim činjenicama, ne, nećemo. Vi možete da ćutite koliko hoćete i možete da nas ubeđujete da je subota u sredu. Jednostavno, mi to da prihvatimo nećemo.
Prema tome, nemojte nama da postavljate pitanja na koja vi dugujete odgovore građanima Republike Srbije. Srpska radikalna stranka dr Vojislava Šešelja je uvek govorila sa kime treba da se sarađuje i gde svoj interes treba da prepoznajemo. Nemojte vi tome da nas učite. Nađite meru koji ćete minimum političkih interesa ovde da promovišete i da branite. Nemojte to da radite na štetu i na uštrb interesa Republike Srbije, na način koji će urušavati dostojanstvo ovog doma, doma u kom sedimo svi i u kojem smo svi ravnopravni. Hvala.

Sa vama se, gospodine Omeragiću, potpuno slažem oko nekih stvari. Zaista bih voleo da je srpsko more zvanično, doveka ću ga priznavati kao srpsko more, i u Budvi, i u Ulcinju i u Herceg Novom; imamo mi mora u Karinskom zalivu i još negde, ali daće Bog da se nekad stvore uslovi da se tamo vratimo.
Hteo bih da se osvrnem samo na nekoliko stvari. Ne može vizna liberalizacija da unapredi robnu razmenu, to mogu da urade carine, akcize, carinski odnosi, odnosno carinska politika. Ali, neka bude da će komunikacija poslovnog sveta, turskog i srpskog, da unapredi tu robnu razmenu.
Odgovori koje treba da nam da vlast jesu: zašto mi tamo na tržište od sedamdeset miliona građana izvozimo u vrednosti od pedeset miliona, a Turska na tržište od sedam miliona građana izveze sto pedeset miliona? To su pitanja. Mi tražimo odgovor na tako nešto.
Nema potrebe da nas ubeđujete da je potrebno da se u Srbiju investira ne dve, ne tri milijarde, svih dvadeset pet milijardi. Zašto ih nema? Zato što smo neuređena država, zato što imamo kriminal i korupciju, zato što imamo neuređene imovinske odnose, zato što nemamo plansku dokumentaciju, zato što imamo gomilu problema. Evropska komisija, ne SRS, institucija gde nas vi vodite, pod znacima navoda, Evropska komisija će napisati šta su sve problemi sa kojima se ova država suštinski suočava. Zato što niko od tih investitora koji su potrošili dvadeset pet milijardi ne može da prepozna pravnu i finansijsku sigurnost u ovoj državi.
Meni nije drago da o tome govorim zato što je to moja država, ali ambijent, poslovni, pravni, finansijski, u ovoj državi pravi ova vlada. Zato, ne Turci, neće niko da dolazi da investira. Zato imamo problem u budžetu, deficit takav kakav imamo, zato što nemamo direktnih stranih investicija. Dok god se budete tako nonšalantno ponašali u vlasti, ova država će ostati i bez investicija i bez ekonomskog napretka, niti ćemo moći da u perspektivi očekujemo nešto drugačije i bolje. To je bila samo moja ideja.
Lepo je primiti dvadeset pet milijardi, ali nacionalni interes ove države nema cenu. Postoje granice preko kojih SRS nikada neće preći. Politički interes Turske ovde nije čist i vi to dobro znate. Pravljen je put Novi Pazar - Sarajevo. Eto poruke, pa neka drugi razmišljaju zašto je tako. Ovde njihov interes nije čist i država to mora da prepozna, i nije dobronameran. Kada bi država to prepoznala, naš odnos sa njima bio bi potpuno drugačiji, a oni bi nas uvažavali mnogo više kao partnere, nego sada. Hvala.

Gospođo Slavice Đukić Dejanović, reklamiram povredu člana 27, ali pre svega povredu člana 109. Danas je sednica počela uobičajeno kao i cele prošle nedelje, onda se nešto desilo što nas je odvelo u ovom pravcu u kom smo krenuli i gde smo već nekih sat i više vremena. Član 109. reguliše način na koji se i razloge kojima se definiše povod i razlog za izricanje opomene. SRS danas na početku ove sednice nije učinila ništa što se može prepoznati i naći u tačkama člana 109, kako bi cela poslanička ili gotovo cela poslanička grupa bila kažnjena jednom opomenom, a neki narodni poslanici i drugom opomenom.
Pitam vas da nađete u čemu je greh i šta je problem i šta je u suprotnosti sa Poslovnikom, zbog čega je SRS kažnjena i zbog čega su poslanicima SRS izrečene opomene? Da li je to transparent, natpis – Zaustavite ubijanje Vojislava Šešelja, ili su motivi za tako nešto bili u nečemu drugome?
Poštujemo to što nas vi pozivate da čuvamo dostojanstvo, da zaštitimo Poslovnik i svakog od nas poslanika, ali to ste dužni i obavezni pre svega da radite vi koji sedite tu ili oni koji su rukovodili sednicom u vašem odsustvu i napravili sve ovo što su napravili.
SRS ima svoje legitimno pravo. Dostojanstvo Skupštine nismo doveli u pitanje. Tražimo da država reaguje, da zaštiti svog građanina u Hagu, predsednika SRS dr Vojislava Šešelja. Za razliku od onih koji danas čine vlast, ne stojimo pod transparentima – smrt državi i za razliku od mnogih ne vidimo da je u onome što se juče desilo….

Dame i gospodo narodni poslanici, za SRS ova rasprava danas ima i suviše formalni karakter, a ovo su i suviše ozbiljne stvari da bi pristup njima bio ovakav kakav on u stvari jeste.
Zašto to kažem? Ovo nije prvi put da kada govorimo o tzv. nezavisnim regulatornim telima ili, kako mi to u SRS kažemo, paralelnim državnim institucijama, da ono za šta ste se vi kao vlast opredelili ne poštujete, odnosno, ponavljam, imate jedan vrlo formalni pristup kakav imate danas.
Ne mislimo mi da je Srbiji problem Borislav Galić, on čovek radi ono na šta mu daju saglasnost pre svega gospoda iz Nemanjine, odnosno Vlade, izvršna vlast, čemu ćete naravno i vi u skupštinskoj većini, na žalost Srbije, dati podršku, odnosno svoju saglasnost.
Što se nas tiče, mi smatramo da su Srbiji bile dovoljne institucije koje je imala, bez ovih regulatornih tela. Imala je dosta dokumenata, odnosno zakona, normativnih akata kojima su se pošasti kojima bi trebalo ova regulatorna tela da se bave mogle da suzbijaju.
I ovaj put na snazi je odsustvo političke volje da se ozbiljno sa korupcijom ili narušavanjem konkurencije bavite. Zato i danas o svemu ovome raspravljamo na način na koji raspravljamo, nema priče o suštini, bavimo se formom da li je to ispunjeno formalno kako treba ili ne, dok i narušavanje konkurencije i korupcija u Srbiji cvetaju, a o tome ne govori samo opozicija, odnosno SRS, nažalost, o tome govore i mnogi van granica ove države.
Zašto smatramo da vam sve ovo nije važno i sve ovo nije bitno? I ova dva regulatorna tela, kakvi god da su kandidati u njima, imaće sudbinu kao i neka druga regulatorna tela za koja ste se politički opredelili, a onda ste uradili sve da njihov smisao postojanja dovedete u pitanje.
Setite se kakve ste probleme pravili Povereniku za informacije od javnog značaja, pa se setite kakav je put prolazila Državna revizorska institucija, pa se setite i ove komisije o kojoj danas govorimo, Komisije za zaštitu konkurencije, pa uzmite u obzir Komisiju za kontrolu državne pomoći itd. Puna usta evropskih principa i standarda i evropske prakse, puna usta afirmacije i uspeha, a situacija u Srbiji sve gora i sve gora.
Samo ću vas podsetiti, dok se vaš vrli predsednik hvali i nudi da bude lider u regionu, na lestvicama institucija koje rangiraju gde smo mi u kontekstu korupcije i konkurencije, u regionu ste poslednji, vi koji činite izvršnu vlast u Srbiji.
Kad se konkretno osvrnemo na ovo o čemu danas raspravljamo, pogledajte samo koliko je vama sve ovo važno i koliko je vama sve ovo bitno, recimo, kada govorimo o izboru ovog člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki: Zakon donet (to ste napisali u obrazloženju za hitni postupak za usvajanje ovog zakona) 22. decembra 2008. godine, stupio na snagu 6. januara 2000. godine, a u tom zakonu piše da komisiju treba da formirate šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Danas je skoro kraj 2010. godine.
Sad vi pričate – vi ste za evropske standarde, za principe, da uredite državu i da se obračunate sa korupcijom. To je zaista smešno i, ako ništa drugo, iziskuje podsmeh, da više ne bismo kukali na vas. Ali, ništa vama to niti znači, niti smeta. Možemo mi da vas kudimo koliko god hoćete, vi ćete uvek da nađete razlog i opravdanje da to što radite predstavite dobrim i pozitivnim, ali, ponavljam, osporavaju vas oni u čiji zagrljaj trčite, a zbog kriminala i korupcije na koje zatvarate oči oni vas nikada neće prihvatiti za ozbiljne, odgovorne ili prihvatljive partnere.
Što se tiče ove konkurencije, odnosno Komisije za konkurenciju, regulativa kojom bi se ti antimonopolski mehanizmi ili postupci gradili je postojala i ranije.
Prvi zakon ste doneli 2005. godine i on je imao gomilu manjkavosti. I ljudi iz Komisije i nezavisne neke institucije, naučne institucije, pokušavali su Vladi da ukažu na problem, da to nije dovoljno dobro.
Pet godina, odnosno četiri godine posle toga dobili smo jedan novi zakon, na osnovu koga danas treba da uspostavimo novu komisiju, ali je suština, o kojoj danas treba da govorimo, koliko je koristila i imala mehanizama na snazi ta komisija i na osnovu toga da gradimo svoj stav o tome koliko će moći i ova komisija u budućnosti da funkcioniše.
Ne morate da idete dalje, osvrnite se samo na situaciju sa uljem, osvrnite sa samo na situaciju sa mlekom i ne morate ni o čemu više da govorite. To je surova stvarnost Republike Srbije. Mi govorimo u Skupštini da ćemo suzbijati sa tim regulatornim telima, nezavisnim, konkurenciju, jedno, drugo, treće, a onda oni koji urušavaju konkurenciju u Srbiji, koji u suštini jesu monopolisti, sednu na Kopaonik sa našim ministrima, sa premijerima i definišu ekonomski život, ekonomska pravila i ekonomske odnose u ovoj državi. Sad mi treba da očekujemo da će iz ove komisije da proistekne nešto dobro i da će konkurencija, odnosno tržište i tržišni principi u Republici Srbiji da se uspostave. Možda bi i mogli, kada vi ne biste bili na vlasti i kada bi postojala jedna potpuno drugačija politička volja.
Personalno, nećemo da osporavamo bilo koga, ali bih se, recimo, vrlo kratko osvrnuo na gospodina Ivana Ugrina. Gospodin je smatrao za shodno ili da je vrlo važno da nas obavesti u svojoj biografiji šta je sve bio posle oktobarskih promena. Da li je neko posle oktobarskih promena mogao da bude nešto, a da nije ofarban ili obojen politički? Ko je mogao da bude u rešenju neke vlade od 5. oktobra naovamo, a da nije pripadao nekome od onih koji su činili vlade poslednjih deset godina? Nije mogao niko. Ono što bi možda gospodin trebalo da sakrije i da sačuva za sebe, jer objektivno nema čime u poslednjih deset godina, bar kada su institucije u kojima je bio član, da se pohvali, on je s tim izašao pred poslanike i hvali se.
Nažalost, nemam više vremena. Srpska radikalna stranka smatra, zbog svega ovoga i ostalog što će moje kolege reći, da se ovde bavite samo formom, ovde suštine nema. Zbog svega toga mi smatramo da ne smemo i ne treba da budemo deo svega ovoga, odnosno izbora ovih ljudi. Hvala vam.

Iskoristio bih ovo što je rekao gospodin Obradović. Za SRS, gospođo ministre, sasvim je svejedno da li ste ovo regulisali ovako, izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ili da li ste bili spremni da napišete neki novi zakon.
U suštini, ono što smo u načelnoj raspravi istakli jeste da se bojimo da ne postoji politička volja da se elementi fiskalne odgovornosti koje uspostavljate i definišete suštinski primene u praksi u našem fiskalnom sistemu. To je objektivan problem. To je problem s kojim ćete se i vi suočiti.
Ovo što ste ponudili kao predloženo rešenje u velikoj meri i na mnogo mesta je apstraktno. Na tako nešto sam i pokušao kroz ovaj svoj amandman da ukažem. Bojim se da pored toga što neće biti političke volje da se od lokalnih zajednica pa do republičkih organa primenjuje ovaj zakon, da mnogi koji će biti obavezni da ga primenjuju mnogo toga neće ni razumeti i da će se upravo na to pozivati kada se budu odlučivali na zloupotrebe ili na pokušaje da mimoiđu zakon ili zakonodavne norme, kako vi kroz ovaj zakon predviđate.
Moj amandman se odnosi na član 2, na ove definicije. Vi ste ovde od 51a) do 51g) predvideli neke nove definicije, uvrstili ste ih u zakon, kao što su: upravljačka odgovornost rukovodilaca, interna finansijska kontrola u javnom sektoru, finansijsko upravljanje i kontrola i interna revizija. Mnogo toga što ste ovde naveli i pobrojali, pa čak i da nije definisano zakonom, svako onaj ko raspolaže javnim sredstvima trebalo bi bar toliko osećaja da ima i da ove principe neguje, razvija i primenjuje u svojoj praksi.
Ali, konkretno što se tiče amandmana, on se odnosi na ovu definiciju "finansijsko upravljanje i kontrola". Ovde ste vi napisali da je to sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac organizacije, a kojima se upravljajući rizicima obezbeđuje, pazite sad, "uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi organizacije ostvariti na pravilan, ekonomičan itd. način".
Mi smatramo da je ovo apsolutno nepotrebno "uveravanje u razumnoj meri", da je to potpuno apstraktno i da to svako od rukovodilaca u javnim službama može da tumači na svoj način i da sve svoje brljotine i nesposobnosti krije iza ove apstrakcije koju ste nam ponudili kroz zakonsko rešenje. Predložili smo vam da to izbacite.
Vi ste amandman odbili i u obrazloženju ste napisali da je taj termin "razumno uveravanje" definisano u pravilniku o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje i funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.
Izvinite, ne možete zakon, i to Zakon o budžetskom sistemu, da usklađujete sa pravilnikom. Valjda neka pravnička ili ne znam kakva logika ili zakonodavna logika nameće da se pravilnici rade ili proističu iz zakona. Možda ne bi bilo loše i da taj pravilnik preispitate, promenite, pregledate kakav je. Da nije bilo ovoliko apstrakcije u pravilnicima i u zakonima, možda vi danas ne biste imali ni glavobolje kakve imate kad su u pitanju javne finansije.
Vreme i položaj ove države u ekonomskom i finansijskom smislu od vas traže da budete jasni, konkretni, da znate šta tražite i šta želite od onih na koje će se ovaj zakon primenjivati. Ovo, razumne mere, itd, ovo treba da razumeju ljudi koji koriste budžetska sredstva nekih lokalnih samouprava, funkcioneri u javnim preduzećima, direktori i tako dalje.
Od ovog posla nema ništa, zato od vas tražimo da budete konkretni, jasni i decidni i predlažemo vam da apstrakciju izbacite iz zakona.

Ovaj amandman je u principu sličan kao i amandman o kome smo govorili gospodin Krasić i ja, i on se odnosi na jednu novu definiciju koju ste takođe ovde uveli, a to je interna revizija. Smatramo takođe da je deo ove definicije apstraktan, što smo i malopre rekli. Želeo bih da mi neko objasni šta to znači – nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost. Opet to može da se tumači kako hoćete. Šta je nezavisno, šta je objektivno i kako ćete koga da uverite i tako dalje.
Naravno, ova kategorija interne revizije, postavlja se objektivno pitanje ima li smisla da o njoj govorimo. Nemoguće je da je i do sada postojala obaveza interne revizije, pa se setite izveštaja DRI i to smo vam pominjali u načelnoj raspravi. Dakle, koliko je ministarstava sprovodilo i imalo uspostavljenu internu kontrolu i to je samo dokaz koliko rukovodioci i uopšte onima koji kreiraju tu javnu politiku, mislim na politiku javnih finansija, stalo i koliko su svesni značaja te interne revizije i interne kontrole.
Mi smo uvereni da će i dalje da bude sve po starom i sve isto i da ih ovako definisana interna revizija ni na šta neće obavezivati.
Da bi imali iole bojazni od interne revizije, ali pokazali političku volju da je sprovodite u javnom sektoru, onda bi stvari, verujemo, već za godinu dana mogle u ovoj Srbiji da budu drugačije, pa bi ne možda srednjoročno, ali dugoročno mogli da očekujete da nam budžetski deficiti budu onako projektovani kako, otprilike, vi želite da ih projektujete. Ovako, sa apstraktno napisanim pravilima i starim manirima onih koji upravljaju javnim sektorom, nećemo dobiti ništa, situacija i agonija će se samo dalje da se produžavaju.
U obrazloženju ste napisali da se amandman ne prihvata iz razloga što je definicija data u Predlogu zakona preuzeta između međunarodno prihvaćene profesionalne prakse interne revizije koja obuhvata definiciju…, da ne čitam dalje. Lepo je preuzimati iz međunarodne profesionalne prakse definicije, ali bi bilo lepo konačno da počnete i manire i ponašanja u praksi iz međunarodne prakse da preuzimate. Od vas se to očekuje konačno.
Na tim pričama se pobedili 2000. godine. Do dana današnjeg te političke, fiskalne, ekonomske i kako god hoćete manire i principe niste uspostavili. Gde je država danas u tom smislu otišla dalje od vremena kada ste došli na vlast, zadobili veliko poverenje građana, obećavajući im red u sferi finansija, u ekonomiji, u oblasti socijalne politike itd?
Ekonomski smo destruisani, socijalno smo obespravljeni, politički diskreditovani, bez ikakvog kredibiliteta više, nacionalno osramoćeni i mi pričamo priču, kako ovde piše, o objektivnom uveravanju i savetodavnim aktivnostima itd.
Od vas se očekuje, gospođo ministre, bar iz našeg ugla, iz naše prizme, da budete konkretni i da ne verujemo da možete, ali se očekivalo da spregnete bič i da one koji troše sredstva svih poreskih obveznika, sa mehanizmima koje država objektivno ima, dovedete u red.
Vratićemo se i doći ćemo kasnije do saveta. Budžetske inspekcije, inspekcijski organi kukaju na uslove u kojima rade. Ovih 80 miliona, koliko ste za savet predvideli, njima da date, da idu i da jure nesavesne javne funkcionere. Koliki je dug javnog sektora, koliki je duga javnih preduzeća čiji je osniva samo Republika? Milijarde dinara. Mi govorio o 45%, nije to puno, ali doći ćemo i do priče o tim mastrihtskim standardima itd, šta je sve obuhvaćeno, šta nije.
Prema tome, lepo ste sve ovo napisali, ali bojimo se da niti će ko ovo da razume, niti će da puno mari za ovo i ostaće sve isto kako je i do sada bilo u ekonomskom smislu samo ćemo da idemo dole.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman bih prokomentarisao zajedno sa amandmanom koji je bio pre ovog, amandman kolege Dejana Mirovića, a koji je Vlada prihvatila, jer se odnose na isti član, a indirektno ukazuju na neke principe i stavove Vlade koji se odnose na ovo poglavlje, proceduru i donošenje izveštaja o fiskalnoj strategiji.
Ovde u stavu 3. tog člana 27g stoji da sa pribavljenim mišljenjem Fiskalnog saveta ili bez njega, ukoliko nije dostavljeno u propisanom roku, ministar priprema predlog izveštaja o fiskalnoj strategiji.
Ovde ste prihvatili amandman i izbrisali ste ovo – ili bez njega ukoliko nije dostavljeno u propisanom roku, jer zaista čemu budžetski kalendar, čemu fiskalni savet, ako neko ima obavezu, a i ne mora da ima obavezu da donese, odnosno da dostavi neko mišljenje. Ovaj amandman koji niste prihvatili, a u istom je članu ovog zakona, možda najviše govori o suštini, prirodi i zamisli svega ovog što se nama poslanicima ponudi.
Naime, kolega Martinović je tražio da se poslednji stav promeni i da glasi da je Vlada dužna da prihvati preporuke koje je dala Narodna skupština, takve izmene unose se u revidirani izveštaj o fiskalnoj strategiji koji se dostavlja Narodnoj skupštini pre upućivanja predloga budžeta za narednu godinu.
Šta smo mi ovde hteli? Mi smo ovde hteli da obavežemo vladu da je dužna i obavezna da prihvati sugestije Narodne skupštine. Valjda tako treba da razumemo kontrolnu funkciju s jedne strane Skupštine, a sa druge strane razumemo i da je ovo najviše predstavničko telo i da je jedino nemoguće prepraviti volju većine u ovom domu.
Pazite ovaj odgovor, kaže, amandman se ne prihvata iz razloga što je u skladu sa Ustavom nadležnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku. Ko to vama brani ovim amandmanom? Kako vam to branimo mi iz Skupštine da vi utvrđujete i vodite politiku? Gospođo Dragutinović, vi ne možete da dobijete u praksi nijednu politiku koju utvrdite dok ne dobije blagoslov ili podršku ovde. Da li je to tačno? To je tačno.
Sad vas pitam, s kojim pravom Vlada može da zanemari stav većine ukoliko želi većina u ovoj skupštini da da neku sugestiju na ovaj fiskalni izveštaj. Šta to znači? Vi vodite politiku i nećete da prihvatite stav većine ovde.
Šta ako se u trenutku definisanja fiskalnog izveštaja iskonstruiše drugačija većina koja neće da smenjuje vašu Vladu, ali će imati drugačiji stav, gde većina u odnosu na ono što je Vlada predložila. Ko ste vi da to ne prihvatite? Tako je, pitam vas, ko ste vi da to ne prihvatite, ne vi lično, nego Vlada.
O kakvom parlamentarizmu i principima parlamentarizma i demokratije danas u Srbiji govorimo? Ovo je indikator kakva je namera čega? Vlada pre svega hoće da se zaštiti. Ovo devalvira i težinu saveta, a da ne govorim o Skupštini.
Kada za vas nije obavezujuće to što vam Skupština kaže, šta vas briga šta će vam savet reći. Savet koji, između ostalog, činjenica jeste, kako ste ovde napisali, imamo aktivno učešće, danas raspravljamo o tome, ovaj će zakon da se izglasa i naravno glasaćemo za savet odnosno vaša većina će izglasati savet koji ćete predložiti vi, Boris Tadić i Dejan Šoškić. Takva politička disperzija, namete pojma. Sve jedno suprotstavljeno drugom.
Vi nama kažete da ćemo ovde da imamo aktivno učešće. U čemu? Šta ste budžetskim kalendarom predvideli. Kada će Skupština da dostavi svoje mišljenje – 31. avgusta, kada ne radimo? To nam je rok i to što ste nam poverili kao aktivno učešće u ovoj priči, poverili ste nam za avgust kada smo svi na moru, oni koji mogu da idu, oni koji ne mogu sede negde. Baš ste darežljivi, baš ste široki vi iz Vlade. Smejurija.
Interesuje me, u ovu skupštinu je došao izveštaj DRI o kojem nismo raspravljali, kojim se bavio samo odbor. Ova skupština nikada nije raspravljala o ni jednom završnom računu budžeta iz prethodne godine od 2001. godine do dana današnjeg. Pre podne smo ovde vodili raspravu, izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije, takođe obavezan zakonom nikad nije došao u ovaj parlament.
Vi nas ubeđujete da mi u svemu ovome imamo aktivno učešće? Nemojte da se poigravate sa Ustavom i sa zakonom. Ne dajte Vladi u kojoj sedite da omalovažava Skupštinu. Dužni ste i obavezni i po zakonu i po Ustavu da prihvatite sugestije koje daje najviše zakonodavno telo. Hvala.

Gospođo Đukić Dejanović, moram vama da se obratim pre nego što se vratim na amandman koji ste rekli.
Vidite, SRS zaista jeste 90-tih godina bila u koalicionom odnosu sa SPS, i to svega dve godine. Mislim da se vi toga sećate. Mi smo politički izneli stav, u ime SRS gospodin Krasić je izneo naš stav da smo protiv restitucije. Protiv restitucije smo bili 90-tih, danas smo protiv restitucije. Dok postojimo i funkcionišemo politički, bićemo protiv toga. Malo kasnije ću, konkretno, vezano za zakon o kojem govorimo da objasnim zašto je to tako, odnosno koliko to mogu.
Vidite, mi smo 2000. godine vrlo principijelno i politički korektno bili ponosni na Vladu u kojoj smo sedeli s vama. Neki su vas tada pljuvali. Zbog te vlade s vama mi smo bili prokaženi i pljuvani, ali se nikada tih koalicionih odnosa nismo odrekli. Ti koji su vas 10 godina kidali, satanizovali i pljuvali danas se pozivaju na ponos, na vladu sa vama. To je zaista neukusno. Ne sporim nekome i da voli SPS i da vas ne voli, ali ne može to politički jeftino da eksploatiše. Znate, ako je neko bio balkanski kasapin pre osam ili 10 godina, on to mora da bude i danas.
Ono što smo mi o 5. oktobru mislili 4. oktobra, mislili smo i 6. oktobra i o tome mislimo i dan danas. Posledice 5. oktobra debelo svi osećamo na svojoj koži i sve što smo o njima govorili 4. i 6. oktobra danas život potvrđuje – ekonomski sunovrat, socijalna obespravljenost, nacionalno poniženje, politička diskreditacija, DOS.
Sada za dve godine vlasti SRS neko pita – zašto vi niste uradili restituciju? Zašto vi niste za 10 godina vlasti DOS, pa čak i da uzmemo u obzir da niste sve vreme bili na vlasti? Imali ste sedam godina prilike da to uradite, ali niste imali vremena od Januševića, Kolesara, Novakovića, Pitića, Udovički itd. To su bile teme interesantne za DS, koja je u to vreme ovih poslednjih 10, odnosno sedam godina eksploatisala.
Sada se restitucija stavlja na terete SRS, ne zato što oni istinski veruju da smo mi za to krivi, nego ne mogu da pljuju po vama jer ste im vi pomogli da usvoje sve evropske zakone. Onaj vaš predsednik stranke je u pravu – nema Evrope njihove bez vas. Ali, oni ne mogu vas da pljuju, nego su našli SRS. Sad, prihvatam, evo, za sve smo mi krivi, ništa nije sporno.
Ne želeći da nastavljam polemiku sa gospodinom Milivojevićem, niti sa bilo kim iz DS, ali mi, gospodine Milivojeviću, postavljamo jedno objektivno pitanje – koliko će da košta restitucija, za koju kažete da je trebalo da je sprovedemo, a vi se za nju zalažete?
(Predsednik: Samo sam htela da vas zamolim da se obraćate parlamentu i meni i da se vratite na temu.)
I rekao sam da ću se vama obratiti.
(Predsednik: Da, ali obraćate se sada poslaniku direktno, što nije dozvoljeno.)
Izvinjavam se još jednom gospodinu Milivojeviću.
Mene sada interesuje, za predstavnike skupštinske većine svaki zakon ili zakon koji možda zvuči moderno je temelj i put u EU.
Sad Zakon o budžetskom sistemu, u koji se ugrađuje jedan ili dva stava ili člana, a odnose se na restituciju, predstavljaju temeljni put u EU, a država nije usvojila zakon o restituciji. Postoji gomila preduslova, od normativnih pa do svih ostalih, koje ova država mora da reši da bi bila spremna za restituciju, tu vašu restituciju koju hoćete.
Mene sada interesuje dokle je država stigla sa primenom Zakona o planiranju i izgradnji? To je jedan od preduslova da se reši problem legalizacije. "Blic" kaže: "Opštine hoće da oderu građane". Gospodin Dulić proziva dve opštine u kojima je DS na vlasti zato što zloupotrebljavaju zakon, hoće da oderu građane, jer su legalizaciju shvatili kao sredstvo za pljačku, a ne kao nešto što će u administrativnom i u svakom drugom smislu urediti ovu državu. To kaže Oliver Dulić, on kuka na svoje, na DS, ne kuka na druge opštine.
Od 700 hiljada zahteva obrađeno je tek dve hiljade. Pitam one koji se zalažu za restituciju – koliki je vremenski period koji treba da prođe da se samo ovaj segment preduslova reši, pa da Srbija u tom pravcu može da razmišlja? Drugo je pitanje katastra, treće je pitanje imovine. Sva ova pitanja o kojima govorim, direktno su vezana za budžet, jer struktura fiskalnih prihoda zavisi od imovine, od vlasništva, uknjiženja, legalizacije itd.
Na kraju krajeva, zbog ovih zloupotreba u postupku legalizacije, pitam vas, gospođo ministar, koliko će opština realno projektovati svoje budžete? Računaju na ovu pljačku, biće para, a nemate pojma kako ih troše. Nemate pojma na šta i kako troše pare koje kroz nerazumne cene uzimaju na konto legalizacije. Sad neko nas uverava da treba u ovaj zakon da ugradimo priču o restituciji.
Znači, i jedan i drugi amandman su išli u pravcu, ovaj o kome sad govorimo i onaj o kome je govorio Krasić, da se ta kategorija i posao restitucije izopšte iz ovog zakona. Mi smatramo da nije apsolutno vreme da se o tome govori, naročito ga dovoditi u kontekst naših dugova.
Što se tiče duga koji se predviđa – 45%, nije on naša svest i opredeljenje da štedimo, nega naša nužda. Kako je moguće da pet članova pre ovoga prihvatamo međunarodnu praksu, a sad međunarodnu praksu od 60% koja predstavlja Mastrihtski sporazum, nećemo da prihvatimo? Zato što smo ekonomski uništeni, zato što ne možemo toliki dug da trpimo.
Ne možemo mi da trpimo ni ovaj dug koji imamo, od 37 ili 38%. Sada vas pitam – kakav je ekvivalent u materijalnoj vrednosti za tih 37 ili 38%? Šta je ova država dobila na konto tolikih dugova? Da li smo dobili puteve, da li smo dobili neku drugu infrastrukturu, da li smo podigli administrativne kapacitete, da li smo uradili nešto na šta zbog tih 37 ili 38% državnog duga treba da budemo ponosni. Nismo uradili ništa, nego smo pare pojeli i popili, zato što smo pare povlačili za javnu potrošnju, oni koji vode državu poslednjih 10 godina – DS itd.
Sad u ovaj zakon ugrađujemo priču o restituciji. Pitam da li neko od predstavnika većine ili vas iz Vlade, gospođo Dragutinović, zna koliko sredstava će državi trebati za postupak restitucije? Ko može da nam garantuje, kad se tržište nekretnina, cena zemlje jednog dana u državi ustanovi i definiše, da taj iznos koji predviđate za restituciju neće da pređe tih 60% ili računate da više nijedan dinar kredita nećete povući na ovih 37 ili 38%, a već ste najavili novih 200 miliona za očuvanje budžetskog deficita?
Da postoje projekti, povukli biste 800 miliona dolara od Rusa. Evropska investiciona banka najavljuje da će vam u ovoj godini odobriti veći nivo kredita itd. Sada vas pitamo šta je istina, da li neko iz ove mreže može da se izvuče? Šta je, kako je, gde ćemo i kako ćemo sa privredom koju imamo, sa poreskom politikom koju imamo, koju biste vi da menjate, ali nemate podršku u Vladi, samo delom rasta koji biste da menjate, iako nas 10 godina uveravate da je to jedini evropski i najbolji model ove države?
Sada ćete da nam predstavljate novi model rasta, vi znate kako država treba da izlazi iz problema. Onda se ta priča o restituciji, o dugu države banalizuje na devedesete, vlast, ovo ili ono. I ovaj dom više zaslužuje, a bogami i građani.
Nisu vam za ovakvu Vladu dali poverenje, ali u njihovo ime rukovodite državom, a kako žive, vrlo dobro osećaju na svojoj koži. Vi nemate pravo na ovakve avanture, ali ste se na njih odlučili. Mi verujemo da ćete zbog toga na prvim narednim izborima platiti ceh, ali stvari se moraju nazvati imenom koje one zaslužuju i postaviti na mesto koje im pripada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, u svom uvodnom izlaganju, po mišljenju SRS, bili ste ne do kraja, ali poprilično neubedljivi. Čovek je neubedljiv kada ne veruje da brani ono što treba da se brani ili da radi ispravan posao. Evo zašto tako mislimo i zašto nam je stav takav.
Zapisao sam ovde, kada ste u svojoj diskusiji došli do fiskalnog saveta rekli ste onako brzo i šturo, on ima samo tri člana i njegovi zadaci su to, to i to.
To jeste tako zaista, on ima tri člana, ali ima i budžet u narednoj godini 70 miliona. Od tih 70 miliona, 50 miliona planirate da potrošite na plate onih koji će raditi u okviru saveta.
Sada ne možemo tek tako banalno da pređemo preko toga. Smatramo da je poprilično ironično da ovde govorimo o fiskalnoj odgovornosti, da govorimo o lošoj strukturi javne potrošnje, a da sami sebi kroz zakon koji se na to odnosi stvaramo obavezu da u narednoj godini 70 miliona, opet na teret poreskih obveznika, kroz budžet, izdvojimo za plate jednog tela. To je ironija. U narednoj godini posle te će biti još više itd.
Kada ste se dotakli fiskalnog saveta, ovde ste rekli da on treba da bude objektivan, odnosno nezavisan. Treba da verujemo da će biti nezavisan savet, čijeg jednog člana predlaže predsednik DS, drugog člana predlaže guverner koga je predložio predsednik DS, a trećeg člana predlaže ministar koji ovde predstavlja stranku Borisa Tadića, odnosno DS.
Sad treba da verujemo da će to biti nezavisnost, da će tu biti objektivnih stavova i korektnog odnosa, odnosno zdravog i racionalnog odnosa prema onome što predstavlja ekonomsku politiku Vlade i da će tu biti nekih pomeranja u kontekstu fiskalne odgovornosti naplate.
Zato ste bili neubedljivi, zato što znate da ovo koliko god je lepo i napisano da primenu, adekvatnu primenu u praksi, bar dok je ova ekonomska politika na snazi, ovakva vlada na snazi, neće naći. Zato mi, na kraju krajeva, pored onog ostalog što će reći moje kolege iz stranke, definitivno ovako nešto ne možemo da podržimo.
Šta je ovde još sporno? Pođite od obrazloženja. Sada vi nas uveravate da je veličina javne potrošnje neadekvatna, i njena struktura. Imaju li ime i prezime ti koji su odgovorni za to? Ne mislim ime i prezime čovek ili personal. Ko je kriv zbog takve strukture? Ko je kriv zbog te veličine?
Sve su krive neke druge vlade ili su koreni ovog problema u nekom drugom vremenu. U poslednjih deset godina vaša stranka je sedam godina bar bila na vlasti. Ne možete nas obavezivati na fiskalnu ili bilo kakvu drugu odgovornost dok vi sebe ne pogledate u ogledalo i kažete – mi smo krivi zbog ovoga i ovoga; dok jasno ne pošaljete poruku i nama u parlamentu, ali i javnosti Republike Srbije, napravili smo mi probleme tu i tu, ovaj put da ih rešimo.
Sada ćete vi, kao promoteri fiskalnog haosa i neodgovornosti, da tražite da neko u okviru institucija javnog sektora bude fiskalno odgovoran. Ne možete da očekujete da se bilo ko vlada drugačije od onoga kako se vladaju ministri u Vladi, kreatori ekonomske politike ove države.
Interesuje me sad jedna stvar, ne želeći da ulazim u polemiku. Pazite, gospodin Senić malopre kaže, shvatili smo da ne možemo više ići na potrošnju, između ostalog, ali je to trebalo da se shvati pre dva, tri ili pet meseci, kad je upravo ta stranka ili taj ministar, potpredsednik Vlade, promovisao novi vid potrošnje, odnosno potrošačke kredite od 300.000 dinara. To je fiskalna neodgovornost.
Napravimo problem, pa kad se problem sruši na leđa celoj Srbiji, onda postanemo odgovorni. To tako ne može. U ovoj Srbiji je problem, kad je fiskalna politika u pitanju, isključivo uvozni. U ovoj Srbiji nema odgovornih za fiskalne probleme u državi. Sve je došlo sa svetskom ekonomskom krizom.
Pogledajte i vi u obrazloženju šta ste napisali. Gde su problemi, u vremenu pred nama ukinuli smo neke poreze, smanjene su poreske stope i uveli smo subvencije. Da li je samo to problem budžeta, odnosno deficita? Vi sami znate da nije. Nema hrabrosti i političke volje da se kaže gde je problem. Koliko čovek dovoljno treba fiskalno da je nekulturan, pa da ga oterate sa funkcije u javnom sektoru i da on godinu dana posle toga kupi tri stana.
Recite mi, gde su mehanizmi u ovom zakonu, da se država na adekvatan način obračuna sa fiskalno neodgovornim u tom smislu. U ovom zakonu ih nema. Država ima mehanizme kojima je, da je imala političke volje, s takvim pojedincima mogla da se obračuna.
Mi danas pričamo ovde, donosimo zakon, menjamo Zakon o budžetskom sistemu, kojim ćemo unaprediti kulturu fiskalne odgovornosti. Nemojte, molim vas. Izmišljamo rupu na saksiji. Vi ste, gospođo Dragutinović, bili neubedljivi jutros, zato što ste, i prihvatam to, usamljeni, zato što postoji Diana Dragutinović kao stručnjak za javne finansije i Diana Dragutinović koja je sama izabrala da bude deo Vlade, koja vodi, da se ne izrazim teže, ali nerazumnu ekonomsku politiku.
Dajete izjavu i ne krijete u javnosti da ste usamljeni. Šta od nas očekujete? Koga ćete vi pozvati na odgovornost kad ministre, koji sede pored vas, ne možete da urazumite. Ostali ste usamljeni u potrebi da sprovodimo poresku reformu itd. Nemojte, molim vas.
Mi ne možemo da osporimo da su tehničke neke stvari lepo napisane, ali one praktično ništa neće proizvesti i vi to dobro znate. Ovo je poigravanje sa vremenom Skupštine, uzimamo i trošimo sami svoje vreme. Suštinski se efekti nikakvi na terenu posle ovog ili sa ovim neće osetiti.
Neke stvari koje ste ovde napisali možda se graniče čak i sa skandalom. To ću da pokušam malo kasnije da objasnim, doći ću svakako do toga. Evo, recimo, kad govorimo o fiskalnim principima. Imate opšte, posebne i tu su principi pravičnosti, odgovornosti itd.
Verujemo u principe odgovornosti, recimo, politike koja je trpela direktore javnih preduzeća. Politike koja nema hrabrosti da kaže Agenciji za osiguranje depozita da ne može više da bude plata 200.000 dinara.
Da li znate, gospođo ministre, da šef Kancelarije Crvenog Krsta u opštini Vranje ima platu kao osnovna plata narodnog poslanika? O kakvoj odgovornosti mi pričamo? Kakvu odgovornost vlada traži od nas?
Predsednici opština imaju veće plate od predsednika Republike. Gde piše u ovom zakonu da ćete se obračunati s tim? Ne piše nigde, niti ćete, jer nema političke volje, jer će principi fiskalne odgovornosti uvek biti određeni potrebama političkog konsenzusa u Vladi u kojoj sedite. Svi ćemo to da trpimo i da osećamo debelo na svojoj koži.
Govorite dalje o principima, princip transparentnosti. Nema transparentnosti bez programskog budžeta. Razumem da se izrada programskog budžeta ne može uraditi za godinu, dve, tri ili pet. Deset godina se to čeka. Onoliko koliko je potrebno da se to u kontekstu Evrope promoviše, vlade su to radile.
Sad nas ubeđujete da fiskalni savet treba da obezbedi uštedu na godišnjem nivou od 25 milijardi, a procene su da programskim budžetom država Srbija, u ovom trenutku, može da obezbedi 35 milijardi. To vam je bio izuzetan mehanizam da suzbijete diskreciona prava ministara, da vam napišu na vreme, gde će i za šta i u koje namene da troše pare kojima raspolažu, a predstavljaju novac poreskih obveznika Republike Srbije.
Dalje, jedan poseban princip upravljanje javnom imovinom i obavezama, privrednim resursima, na način koji neće opterećivati buduće generacije. Pazite sad ironiju, vi ste priznali da ovaj zakon usvajamo kao jednu od međunarodnih obaveza. Međunarodnu obavezu, pre svega, prema MMF.
Vi znate, ali Srbija definitivno ne zna koliko novca duguje MMF-u i koliko generacija unazad će taj novac da vraća i sad nas ta ustanova, koja nas je zadužila našom krivicom i odgovornošću, odnosno vašom, obavezuje na principu fiskalne odgovornosti u kontekstu generacija koje dolaze.
Ali, oni to ne traže zato što brinu za generacije, nego hoće da obezbede glavnicu duga i kamate koje će nam naplaćivati. Oni su pametni, za razliku od nas, i oni znaju šta hoće, samo mi ne znamo šta hoćemo i ne prepoznajemo svoj nacionalni interes u sferi javnih finansija, a oni bogami znaju šta rade.
To je, što se njih tiče, ekstra. Ali, ironija je veća kad uzmete i izanalizirate zašto ste povlačili te kredite. Vi se hvalite kontrolom projektovanog deficita, znate kako - zato što kapitalna potrošnja trpi na konto javne potrošnje, pa četiri puta otvarate jedan te isti deo Koridora 10. Mi tako kontrolišemo, ali nema političke volje da se suprotstavite onima što sam nabrojao na početku, a to su agencije, direkcije i javašluk, haos i plate itd.
Možda biste vi lično kao profesor hteli, ali kao ministar u ovoj vladi to niti možete, niti hoćete. Zato Srbiji trebaju i drugačije politike, drugačije strategije i drugi ljudi. Vi ovo ne možete da sprovodite, koliko god ste voljni da na papir pretočite i urečite u jednom modernom i u svakom drugom smislu prihvatljivom maniru.
Dalje, više nemamo memorandum, sad ćemo imati izveštaj. To ste izmenili. Postoji ovde jedan deo koji kaže - proceduru u donošenju izveštaja o fiskalnoj strategiji. Vi ste, gospođo Dragutinović, u Zakon o budžetskom sistemu uneli budžetski kalendar, je li tako? Pitam vas da li je neko u Srbiji odgovarao zbog činjenice da se budžetski kalendar i do sada nije poštovao? Nije odgovarao niko, niti će.
U ovom zakonu budžetski kalendar menjate, usložnjavate ga. Mislim da su četiri nova datuma u budžetskom kalendaru. Mislim da je tako, ali nije to toliko važno. Pitam vas – šta će se desiti sa onima koji i ovaj budžetski kalendar ne mogu da ne poštuju?
Niste uradili mehanizme kojima ćete obezbediti primenu budžetskog kalendara, jer primena kalendara ima svoj smisao. Hoćete srednjoročno i dugoročno da planirate? To je u redu, hoćete da planirate sredstva za ovu godinu i za sledeću godinu, nije bitno. Primena kalendara ima svoj smisao, ali ne postoji volja da se poštuje.
Pogledajte sad ovo, u istom zakonu kojim predviđate budžetski kalendar i obavezno njegovo poštovanje, kaže – nacrt izveštaja strategije priprema ministar, podnosi fiskalnom savetu u roku predviđenim budžetskim kalendarom. U stavu 3. piše – sa pribavljenim mišljenjem fiskalnog saveta ili bez njega, ukoliko nije dostavljen u propisanom roku. Šta će vam budžetski kalendar, šta će vam savet, šta će vam mišljenja ako ga neće dostaviti u kalendarskom roku?
Poigravate se zakonom, institucijama, datumom i obavezama. Obaveze na kojima insistirate i koje tražite, vi se s njima poigravate, na kraju i s narodom. Nažalost, sve se na kraju završi na muku i na poigravanje s narodom.
Pošto nemam dovoljno vremena, pogledajte u istom članu šta na kraju piše kao poslednji stav. Ovde su nam u četvrtak predstavnici većine probili glavu sa Zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom, a da bi to usvojili pričali su o afirmaciji kontrolne funkcije Narodne skupštine, odnosno skupštinskih radnih tela.
Pogledajte šta ste u zakonu napisali – ukoliko, na predlog ministra, odluči da izmeni i dopuni izveštaj o fiskalnoj strategiji na osnovu preporuka koje je dala Narodna skupština? Ukinite Skupštinu. Šta će vam savet, šta će vam bilo ko? Recite Vladi šta da uradi i gotovo. Takvu mogućnost predviđate zakonom, da Vlada odluči da li će ili neće da prihvati na šta bi Skupština, na neki način, trebalo da je obaveže.
U kakvoj državi živimo? Ovo je poigravanje, ovo je smejurija. Zato ste vi bili neubedljivi. Znate vi s kim posla imate bolje nego mi ili ste možda procenili da je ova skupštinska većina na svašta nešto spremna, pa ste ovo predvideli kao mehanizam da se branite, jer ko zna kakvi su uslovi u koaliciji i ko zna koga će i čime ko da uceni u koaliciji u narednih pet ili šest meseci.
Vi niste bili jednom primorani na konsenzuse pa da prihvatate nerazumne političke odluke koalicije, koje su potpuno bile inkompatibilne sa fiskalnom politikom i pravilima odgovornog fiskalnog ponašanja. Znate dobro kroz šta ste prolazili. Ako je to mehanizam da se od njih branite, onda zaista to možemo da prihvatimo.
Što se tiče ove formule i jednačine koju ste uneli u zakon, može ona da bude egzaktna, ali sve okolnosti koje će uticati i definisati parametre koje ste uneli u jednačinu u ovoj državi su sa ovakvom politikom nepredvidivi, i to je vrlo ambiciozno – 1% da bude srednji deficit.
Na kakav god hoćete rok kada uzmete u obzir kako se projektuje rast u svetu, sa kolikim ciframa oni izlaze, ovo je, rekao bih, prilično ambiciozno, a znajući politiku, ekonomsku politiku Vlade, koju ćete morati da uramite i uokvirite u ovu formulu, možemo da mislimo na šta će to sve da liči.
Takođe, što se tiče restitucije, da niste državi protraćili, politički stav SRS jeste protiv, ali pošto se vi ovde pozivate na restituciju, ne možete zakone uzimati ozbiljno zato što državu u administrativnom i u svakom drugom smislu niste spremili za vaše političke projekte i ambicije.
Nemate tržište, nemate cene zemljišta, nemate imovinu. U ovoj državi nema ničega što bi omogućilo da tu vašu restituciju sprovedete kako treba. Šta to znači 45%? Da li neko od vas može da kaže koliki je iznos sredstava za tu vašu restituciju? Koliko će biti novih 45? Da li će se to ugraditi i okviriti 60%, što je standard nekih razvijenih i ozbiljnih država?
Dotakao sam se malopre budžetskog kalendara. Njega ste usložili. Daj bože da pokažete spremnost da ga poštujete, evo, ako možete da mi garantujete da ste i ovaj budžetski kalendar u poslednjoj godini koristili, da ne govorim u kontekstu dana usvajanja budžeta, ako me ubedite da su vam ministri u roku dostavili predloge, kada je bio mart ili april, budžeta za 2011. godinu, na osnovu kojeg biste trebalo da radite projekciju, evo ja ću da poštujem i da to pozdravim.
Zatim priča o fiskalnoj reviziji odnosno o internoj reviziji i kontroli itd. U Srbiji za internu reviziju kada je javni sektor u pitanju ne bismo ni znali da nije izveštaja tri, koji je nesrećno konstatovao da svega pet ministarstava ima tu kontrolu odnosno uspostavljenu internu reviziju, ne držite me sada za reč, ali stvari su poražavajuće.
Na kraju, pošto nemam više vremena, jedino što ste precizno izveli, razvili, razradili jesu plate u savetu, ko će, kako i koliku platu da ima, od predsednika saveta, specijalnog savetnika, pa i mogućnost da imate i saradnike spoljne.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobio sam obavezu da rezimiram, da zaokružim priču SRS-a kada je ova tačka dnevnog reda u pitanju.

Pre nego što se osvrnem na sve ono što su predstavnici većine ili onih koji su ovlašćeni predlagači ovoga danas govorili, morao bih da se složim s onim što je gospodin Ostojić rekao na kraju. Zaista je ova rasprava danas i uopšte ovaj dokument iniciran pričom oko Dragana Šormaza, a to je epilog priče koja je urađena pre dve godine. Nije problem jedan poslanik, jedan mandat, problem je onih 21 koji ste, onako kako jeste, oduzeli SRS-u. Obrisali biste Dragana Šormaza, nije vam on problem, ali ne znate šta ćete s nasleđem iz 2008. godine.

Danas ste ceo dan mahali ovom knjigom i sreća je što je ova rasprava posle one ''cirkusijade'' koju ste napravili sa sopstvenom vladom. Pozivali ste se na knjigu koju ste napisali, da ćete u skladu s Poslovnikom obezbediti direktan prenos bar kada oni budu tu. I to niste bili u stanju da ispoštujete. Šta vas onda obavezuje?

Ceo dan nas uveravate da je ovo Sveto pismo. Za kakvim ste rečima posegli? Strogi principi, ovlašćenja građana itd. A niste bili u stanju da obezbedite televizijski prenos sednice, na šta vas obavezuje Poslovnik, na kojoj je trebalo da Vlada odgovora na pitanja poslanicima, i to vrlo važna i bitna pitanja. Da nema potrebe, tako nešto ne biste ni izmislili. Ali je mnogo interesantnije pratiti radničke sportske igre u Krnjevu, nego pričati o KiM i o gomili drugih problema koji su zaista problem svakom građaninu ove države.

Danas ste ovde govorili u ime nekih strogih proporcija, pa ste govorili čak i da su vas građani ovlastili da ovakve odluke donosite. Mi smatramo da vas građani za ovako nešto nisu ovlastili. Postavlja se pitanje da li su građani 2008. godine uopšte glasali za ovakvu vladu.

Podsetiću vas da je deo ove vlade i ove skupštine većine 2008. godine potpuno drugačije ideje i političke stavove promovisao, pa kada ste posle dva meseca shvatili da Vladu nećete napraviti, onda ste posegli za određenim mehanizmima, onim mehanizmima koji i danas upravljaju vama.

Principi na kojima je sazdana ova vlada danas su, u suštini, samo dobili svoj kontinuitet. U međuvremenu je bila krađa mandata, donošeni su i menjani zakoni koji se nisu primenjivali itd., i to danas samo dobija svoj kontinuitet. Ništa se od vas drugačije nije ni očekivalo niti će se do kraja mandata, dok traje ovaj skupštinski saziv, očekivati da se donose drugačije, racionalnije i ozbiljnije odluke.

Kažete da vam je interes da Parlament i odbori mogu da rade. Ko vam je to dosad branio? Kolege poslanici su vrlo korektno i konkretno pomenuli odbore kojima ste vi bili problem i opstrukcija da rade.

Tu su kolege sa KiM, pitajte, gospođo Kolundžija, vi i gospođa Slavica Đukić-Dejanović, koliko je sednica Odbora za KiM održano u poslednjih šest meseci i zbog čega nisu održane. Ako vam je tu problem bila opozicija (a nije bila problem) i predsednik Odbora za KiM, predsednik Skupštine je, u skladu sa Poslovnikom, mogao da ga saziva, pa nije. Zato što niste imali politički interes da se Odbor sastaje, jer je politika koju vodite u Nemanjinoj dijametralno suprotstavljena onoj koja bi ovde možda i mogla da se nadglasa, bar u Odboru za KiM, recimo.

Ko vam je branio da privedete kraju sednicu Administrativnog odbora kada ste raspravljali o amandmanu? Oterali ste svoje poslanike da ostanete bez kvoruma, zato što ishod glasanja nije mogao da bude onakav kakav ste vi očekivali da će biti.

I ova skupština i ovaj narod u Srbiji žrtve su vaših internih političkih obračuna, nerazumevanja i sukoba. I danas ćete ne znam ni ja za čim sve da posegnete da nas ubedite da radite ispravnu i dobru stvar. Nije tačno. I danas ste pokazali da ste suštinski spremni samo na političku brutalnost i političku silu.

Ceo dan branite nešto što vam ne osporavam. Kada se naprave odnosi, to je 13:12. Odnosno, kada se naprave odnosi srazmerno plenumu, to je 9:8. Vi nas ubeđujete da mora da bude 10:7. Argumenti koje je gospođa Dejanović iznela za proporciju koju ste napravili mogu da se iskoriste i za 15:2. I to ste slobodno mogli da uradite, apsolutno nikakve razlike nema. Imali ste većinu i sa devet, ali nemate većinu za pojedine odluke ni u okviru tih devet. To je suštinski problem i to vas je nagnalo da radite ovo što ceo dan danas radite i vi, a nažalost i mi sa svima vama zajedno.

Napisali ste ovde u obrazloženju - da odbori kao stalna radna tela Skupštine mogu u punom kapacitetu da funkcionišu i obavljaju svoje poslove. Ponovo vas pitam ko vam je branio dosad to da radite. Danas ste, gospođo Kolundžija, rekli - odgovornost, odnosno učešće opozicije u radu odbora. Slažemo se, ali mi nismo dužni niti smo obavezni da vam pravimo kvorum, možemo da dođemo da raspravljamo. Vi sebi pripisujete to pravo kroz ovu knjigu, ili kroz ovaj dokument, kako god hoćete. E, pa, ako ga za sebe prisvajate kroz dokumente, onda ćete morati i praktično u kancelarijama ovog zdanja da ih poštujete, a ne ovako kako to radite.

Danas vam je jasno ovde rečeno - ukrali ste šest procenata nečega što vam ne pripada. S kojim ćete pravom vi, kao najviše zakonodavno telo, da postavljate pitanja onima koji sprovode tendere i javne nabavke u vaše ime zašto se ugrađuju sa po 6%? Kako u Srbiji u javnom sektoru da nema krađe kad se krade u Parlamentu? Ko je obavezan na odgovornost? Nije niko. Pa zašto bi bio? Kako ćete postaviti pitanje direktorima javnih preduzeća što su napravili dugove Republici Srbiji u vrednosti od preko stotinu milijardi dinara, možda čak i dvesta? S kojim pravom? Pa kad vi u Parlamentu kradete, krašćemo i mi u firmama. Imate li vi posle ovakvih stvari argument ili legitimitet da postavite bilo kome bilo kakvo pitanje?

Pre dva meseca ste nas otrovali pričom o afirmaciji odgovornosti, odnosno kontrolnoj funkciji Narodne skupštine. Doneli smo novi zakon o Narodnoj skupštini. I danas govorite, hoćete da prebacite rad u odbore i tamo ga fokusirate. Kontrolna funkcija Parlamenta? Danas Vladu ovde ne možemo da sačuvamo jer ste vi nesposobni da to uradite.

Znate li kakav ste nam zakon poslali u proceduru? U ponedeljak će se ovde raspravljati o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Znate li šta nam Vlada predlaže u članu 27g? U poslednjem stavu stoji ovako – ukoliko Vlada na predlog ministra odluči da prihvati sugestije Narodne skupštine. I vi hoćete da vas neko doživi i shvati ozbiljno? Šta Vladu u odnosu na nas obavezuje? Ne obavezuje je ništa i radiće, naravno, ono što hoće.

Ovo što danas radite jeste sila. Vi, gospođo Kolundžija, još niste imali vremena da naučite, gospođa Đukić Dejanović jeste. Vreme je trebalo da je nauči da batina ima dva kraja. Ovo, naravno, govorim u političkom smislu.

Ko zna šta nam vreme donosi danas ili sutra. Ono što je trebalo da naučite jeste da se u politici ne ponašate onako kako ne biste voleli da sutra vlast ima odnos prema vama. To ne treba da radite.

Vi ste ovo danas pokušali da svedete na puku priču o matematici. Znate, neko može da ima ili nema smisao za matematiku, da ima ili nema talenta, da je razume ili ne razume, ali ovo nije puka matematička priča.

Svi vi koji ćete danas podići ruku za ovako nešto, morali ste da pokažete bar elementarni smisao za parlamentarne principe, principe demokratičnosti, poštovanja i političkog uvažavanja i razumevanja. To su osnove na kojima ste jedino mogli da gradite dobre parlamentarne odnose među svima nama koji sedimo ovde u ovom parlamentu. Za tako nešto nemate sluha. Za tako nešto vi, od svog konstituisanja, niste pokazali ni volju ni opredeljenje.

Na kraju bih poslao poruku svima vama koji ćete glasati za ovo. Bilo bi dobro da pamtite sve ono što smo danas u ime SRS rekli, jer će se u sećanju na ovo, u vremenu koje je vrlo blizu, a pred vama je, naći odgovori na sve ono što će se tad pred vas postavljati kao pitanje. Radite nešto što nije dobro, što politički nije korisno, i nemojte da se čudite ako vas to isto sutra snađe, a onako kako vodite ovu državu i kako njome upravljate, SRS je ubeđen da ćete to da radite još jako kratko.

Ovo je suprotno zakonu, suprotno Poslovniku, elementarnim demokratskim principima, parlamentarnim principima i SRS dr Vojislava Šešelja za ovo neće glasati.

Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, od nas je ovde malopre traženo, od strane predstavnika skupštinske većine, da vodimo smislenu raspravu. Evo ja ću se rukovoditi onim što ste vi kao skupštinska služba, predstavnici većine, poslali nama poslanicima, na osnovu čega bismo mogli da vodimo smislenu raspravu.
Najpre ste ovo ubacili, što na neki način govori o tome koliko vam je sve ovo u stvari bilo značajno, kao poslednju tačku dnevnog reda u vanredno zasedanje, ali ste istovremeno čekali od 26. marta, kada je gospodin Pudar podneo svoju ostavku, da sprovedete proceduru na koju vas obavezuje Poslovnik koji ste vi doneli. Koliko vam je značajno bilo da imate zamenike sekretara, govori vremenski period na koji smo čekali da u skupštinsku proceduru pošaljete sve ovo.
Ali, kada tražite smisao, evo, mi tražimo od vas jedan smislen odgovor. Zbog čega, kada se stave na tas i uporede ove dve biografije, ili si-vija, kako vi to volite da kažete, gospođa Vanka nije više kandidat, a gospodin Mladen Mladenović jeste?
Uporedite ove dve biografije. Ovde se pozivate na potrebu ogranizovanja rada Skupštine, i kada pogledate ove dve biografije, one su objektivno neuporedive. Ne dovodeći uopšte u pitanje ovog gospodina Mladenovića, njegove kvalitete ili eventualno reference da obavlja taj posao, ali na osnovu onoga što ste vi iz vlasti poslali nama, mi tražimo smislen odgovor – zašto gospođa više nije kandidat, a gospodin ostaje kandidat? Mi verujemo da bi sekretar u organizovanju rada Skupštine mnogo više koristi imao od ove gospođe. Njena impozantna biografija, njene godine i radno iskustvo nam daju to pravo, a sad nam vi dajte jedan smislen odgovor za tako nešto.
To, u stvari, govori o tome koliko je vama sve ovo bitno i značajno i koliko rad ovog parlamenta suštinski zavisi od ljudi koji će pomagati gospodinu Odaloviću. Jer, sve ono što se dešava u ovom parlamentu, sve ono što kvalifikuje i karakteriše rad ovog doma, zavisi isključivo od političke volje vas koji činite skupštinsku većinu, vaše unutarkoalicione trgovine, dogovora, pregovora, nagodbi i trgovine.
Kad smo već optuženi da vodimo danas besmislenu raspravu, moram da kažem – znate li šta je besmislena rasprava za Srpsku radikalnu stranku? Kada u skupštinsku proceduru pošaljete zakon sa ili bez zamenika generalnog sekretara, pa raspravljate deset dana što u pojedinostima, što u načelu o tom zakonu, pa otvorite rat unutar same vladajuće većine, svi se oko tog zakona isposvađate, pa otvorite rat u javnosti, pa otvorite rat u parlamentu oko tog zakona, a u zadnjem članu zakona napišete – primenjivaće se 2013. godine. E, to je besmislena rasprava.
Besmislena rasprava je kada u skupštinsku proceduru pošaljete zakon, pa ga sa manje ili više problema usvojite, pa šest meseci ne primenite ni jednu jedinu reč tog zakona, a onda ga, zbog političkih svađa, menjate i otvarate i nacionalnu i političku i svaku drugu mržnju, rat i nerazumevanja po Srbiji. Vi nas sada optužujete za besmislenu raspravu, a kakve su posledice i konsekvence besmislenih političkih i prljavih beskompromisnih rasprava u Skupštini po sve nas koji živimo u Srbiji, to nije bitno, to nikoga ne interesuje.
Besmislena je rasprava o Zakonu i planiranju i izgradnji, koji je u startu bio osuđen na propast. Ali to nije zavisilo od toga da li imamo ili nemamo zamenika generalnog sekretara, nego od kapaciteta da li ćete ga sprovoditi, ili koncepta tog zakona, šta on po svojoj suštini predstavlja, ili procene da li će sva ona birokratija u Srbiji biti spremna da ga primenjuje. To je smislena ili besmislena rasprava, a sve ovo ostalo možete samo da pričate radi javnosti. Ili, da lažemo sami sebe. Evo, čak neću reći da vi lažete sami sebe, svi ovde zajedno sebe da lažemo.
To su besmislene i jalove rasprave, kada zakon ne nađe primenu u praksi i država ne oseti ni jedan jedini efekat nekog zakona o kom se ne znam ni ja koliko raspravljalo. Ali, ponavljam po treći put, to apsolutno ne zavisi od njih koji sede tu, ili koji će eventualno sedeti, niti od ove dve impozantne ili manje impozantne biografije, ili si-vija, to isključivo zavisi od vaše političke volje.
I, ako postoji besmisao i ako se promoviše, promovišete ga vi koji predstavljate vlast. Ne možete opoziciju optužiti da hoće ovu državu da predstavi najgorom državom u svetu. Nažalost, mi nemamo priliku da je u svetu predstavljamo. Predstavljate je vi. A predstavljate je tako što u jednu ozbiljnu državu u Evropi pošaljete pijanicu za ambasadora, ili tako što po jednoj ozbiljnoj temi ministar spoljnih poslova pozove nekog kvazilidera – idite vi u ime države, pomozite državi.
To je izrugivanje države, to je podsmevanje sopstvenoj državi, to je manifestovanje sopstvenih slabosti, a ne činjenica da li imamo ili nemamo zamenika generalnog sekretara, jednog ili dvojicu, i kako ćemo, u kakvoj formi, voditi raspravu izboru zamenika generalnog sekretara.
Prvo nas zaklinjete na Poslovnik. U Poslovniku piše da dajete dva zamenika generalnog sekretara, vi ih predložite, a na dan kada treba o tome da raspravljamo, povučete jednog. A imate poslovničku obavezu da imate dva zamenika generalnog sekretara. I onda mi vodimo besmislenu raspravu, a vi ste savršeni, smisleni, pozitivni i vrlo konstruktivni u odnosu na državu.
Šta ste još rekli, konstruktivna opozicija? Vi ste konstruktivni zato što usvajate amandmane. Ali ćete zato u nedelju po podne da nas obavestite da u ponedeljak, pozivajući nas na jedinstvo, raspravljamo o stvari koja je od suštinskog značaja za državu, pa onda u toj raspravi promenite i suštinu i formu svega toga. Pozivate nas, to sam juče govorio, na jedinstvo i očekujete da mi budemo konstruktivna opozicija jer nam usvajate amandmane. Ne morate nijedan da usvojite, ali to ne znači da nismo spremni da budemo konstruktivni. Ali odnos i relacije, i tu kategoriju konstruktivnosti, morate da inicirate i pokažete vi koji činite vlast.
Nije konstruktivnost da popustimo na sve što tražite i da budemo ono što vi hoćete. To je jednoumlje. Ali se bojim da ne postoji mogućnost da to prepoznate. I zato idemo kako idemo, zato nam se dešava šta se dešava i zato dođemo u Skupštinu pa očekujemo da opozicija bude konstruktivna, a vlast se pred opozicijom između sebe svađa, a to svi u državi osećaju na svojoj koži.
Dalje ste pričali ovde o telefonskim računima od deset hiljada evra. Gospođo Kolundžija, iz svih vaših diskusija, postavljam jedno pitanje – da li je DS za nešto u ovoj državi kriv? Za ovo su krivi socijalisti, ali vam u Vladi ne smetaju. Oni se hvale da bez njih dve trećine zakona ne biste usvojili. Sad pokušavate da teret i svu nesreću devedesetih srušite na SRS. Tako vam je, verovatno zbog koalicionih odnosa, lakše.
A za period od 2000. godine do danas vam je za sve kriv Koštunica. Neka je kriv i Koštunica, slažem se, ali pravili ste mu društvo. I 2007, juče ste to prenebregli, niste vi u vlasti od 2008, zajedno ste pravili te telefonske račune. Ali u tom trenutku ste bili prinuđeni, zbog kompromisa, da ćutite. Kada više niste mogli, onda ste rasturili Vladu. Nije bitno ko ju je rasturio, ali Vlada je pukla.
Recite da ste i vi za nešto krivi, da ste i vi neki problem u ovoj državi napravili. Da li je moguće da zbog nas opozicije ili SRS-a javnost doživljava Parlament kako ga doživljava? Pa, ne možete kod doktora da odete. Kolega je otišao kod lekara (da ga sad ne imenujem) i požalio se na visok pritisak. Znate li šta mu je lekar rekao? Manje da jedete u skupštinskom restoranu. Po tome nas prepoznaju, gospođo Kolundžija, a to ne piše ko je koji poslanik – lako je vama, 200.000 ili 300.000 plata.
Niste imali hrabrosti da kažete javnosti. Nama su zakon, plate i sve u vezi sa Skupštinom pisali mediji, a vi ćutite, nećete da kažete. Juče sam vas pitao kolike su plate u Agenciji za osiguranje depozita. Preko 200.000 i dan-danas. U Direkciji za kontrolu civilnog vazduhoplovstva, da ne pričamo o direktorima, govorimo o radnicima... Ali sva satanizacija je na temu Narodne skupštine, a vlast će da opere sebe zbog svoje nesposobnosti i nemogućnosti da se odupre pritiscima iz ne znam ni ja kojih centara i da optuži opoziciju.
Evo kakvu vi Skupštinu pravite. Obesmišljavate raspravu, želite državu da predstavite najgorom na svetu itd. To nas nikud neće odvesti. Jednu banalnu raspravu niste spremni da upodobite onako kako vas Poslovnik obavezuje, da protekne u proceduri u kakvoj treba. Dan pred odmore mi pričamo o zameniku generalnog sekretara. Obavezujete se za nešto pred MMF-om, ne poštujete te zakone ili čekate septembar i jesen da o njima raspravljamo. Konkretno, zakon o fiskalnoj odgovornosti, kojim bi se regulisalo i to trošenje telefonskih računa i potrošnja, između ostalog.
Biću slobodan, iako pripadam opoziciji, da kažem da je opet Skupština, kako-tako, kad je racionalizacija i smanjenje potrošnje u pitanju, u odnosu na sve institucije sigurno otišla dalje. Ali vi kapacitet kontrole, koji ste sebi dali Zakonom o Skupštini, Poslovnikom i svim ostalim dokumentima, niste u stanju da poštujete. Nemate političku moć, nemate političku volju i svi smo žrtve političkih kompromisa na koje ste vi, radi opstanka Vlade, prinuđeni.
Pet puta sam to do sada govorio i pominjaću uvek. Nađite meru kad optužujete i pokažite jednom spremnost da za nešto vi prihvatite suštinski odgovornost. Ne protokolarno – ja sam kriv za to. Podnesi ostavku. Ne pada mu na pamet. Prihvatite jednom odgovornost, bar kroz meru kojom ćete se obrušiti na opoziciju, kad ovakve, i formalne, i suštinske, i proceduralne i kakve god hoćete greške i besmislice iznosite pred nas poslanike. Hvala.