Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi bilo korisno da je ministar s nama. Ne bi bilo loše da ga pozovete, pošto znate gde je. U načelnoj raspravi, pa čak i danas, ministar je od nas tražio, insistirao da damo neke konkretne predloge, a kad razgovaramo o konkretnim predlozima, ministar neće da sedi sa nama.
Mi smo u načelnoj raspravi, između ostalog, od ministra insistirali na jednoj stvari – da nađe meru kad poseže za argumentima kojima će braniti ovo što treba da liči na zakon. Tada sam rekao da ovo više liči na pamflet ili idejno rešenje, građevinskim rečnikom rečeno, na osnovu koga bi moglo, odnosno trebalo da se napravi ozbiljan zakon. Jer, onako kako je ministar predstavio zakon, stekli smo utisak da će građevinskoj industriji procvetati ruže kada on počne da se primenjuje.
Naravno, pre nego što budem govorio o konkretnom amandmanu koji je sad u postupku rasprave, moram načelno da prokomentarišem nekoliko stvari za kojima je ministar posegao danas.
Pojedinim poslanicima opozicije je poslao poruku o nekim putićima i putevima koji su se asfaltirali u kampanjama. Moje je pitanje, pošto ministra nema, predstavnicima većine – gde je u zakonu garancija da se na osnovu ovako definisanog zakona neće praviti škole i školice, obdaništa i obdaništanca, male i velike bolnice, odnosno svi objekti od javnog interesa koji su ovde definisani?
Da se rukovodimo iskustvom koje imamo s ovom vladom u poslednje dve godine kroz njene tekuće aktivnosti ili da se rukovodimo primerima iz kampanja koje su bile vanredne aktivnosti, a Vlada je debelo u njima učestvovala? Da se rukovodimo aktivnostima u kojima su se isključivo koristili motivi političkih, stranačkih interesa, a ne interesa ekonomskog, odnosno održivog razvoja, na koji se Vlada poziva?
Daćete nam za pravo da otvoreno sumnjamo u sve ovo. Kako da verujemo Vladi koja je, između ostalog, juče imala rok da završi priču sa sveobuhvatnom reformom propisa? Dokle ste stigli? Trideset posto priče je završeno. Vlada usvoji odluku, usvoji preporuke, a onda ti ministri to neće da sprovode. Treba da vam verujemo da ćete ovakvim stvarima da se rukovodite korektno? Izvinjavam se, ali ne možemo.
Koliko novca? Sad se hvalite da ćete preko banaka i iz budžeta Republike Srbije obezbediti novac za građevinske projekte. Koliko je sporazuma ratifikovala Skupština? Za njih ste glasali vi koji sedite u skupštinskim klupama, a pripadate većini. Koliko sporazuma ste ratifikovali? Novac ne možete da povučete jer nemate projektnu dokumentaciju. I nikog za to nije briga. A nemate obavezu zato što nema sankcija. Ne postoje mere kojima biste plaćali penale na te kredite, odnosno na sporazume za koje novac stoji i u Evropskoj investicionoj banci i u Evropskoj banci za obnovu i razvoj i nekim drugim finansijskim institucijama.
Juče ili prekjuče smo sedeli ovde i ministar se hvali da je 86% opština ušlo u postupak izrade planske dokumentacije. To je priča kojom je posle 5. oktobra trebalo da se hvalite. Ko će nadoknaditi štetu građevinskoj industriji i ekonomskoj slici ove države što deset proćerdanih godina investitori nisu mogli da ulažu novac u Srbiju ili su morali da pobegnu iz Srbije, zbog činjenice da nisu imali ni plansku, ni urbanističku, ni ostalu razvojnu dokumentaciju na koje su u građevinskom sektoru ili građevinskoj oblasti mogli da ulažu novac? Ovde se ministar pojavi i kaže – mi smo dali nešto konkretno, a šta vi to nama predlažete?
Vidite, ne treba ovde puno pameti. Prekjuče je ova skupštinska većina usvojila jedan zakon. Sumnjam da gospodin ministar zna o čemu se radi. Tim zakonom ste se obavezali da ćete u ovoj godini inicijalno 15 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije da izdvojite za jednu besmislicu kao što je Regionalna škola za državnu upravu. Sa 15 miliona dinara ste mogli jedno malo sitno građevinsko preduzeće na jugu Srbije bar trenutno da oživite, pa da date taj novac ili da država isfinansira neki projekat da angažuje građevinsku operativu, pa da na konto toga utičete na likvidnost tog preduzeća, na likvidnost na koju se pozivate u obrazloženju ovog zakona.
Da se podele plate, pa da se kroz te plate plate dugovi molerima, tesarima i svima ostalima koje je gospodin Dulić malopre navodio i pominjao. Ti ljudi neće trošiti novac na luksuz. Neće, zato što kao vlast niste sposobni da im obezbedite i garantujete plate, koje bahati poslodavci koji su privatizovali građevinsku operativu neće da im isplate, a vi nemate mehanizme da ih naterate da im to izmire.
Mi ne tražimo od vas da tražite od njih socijalnu odgovornost, nego da izmire svoje redovne socijalne obaveze. Vi trošite ovde novac na besmislice, a onda od nas očekujete pamet i konstruktivne predloge. Vlada je, u ovom sastavu ili u nekom drugom u poslednjih deset godina, stavila hipoteku na pamet i na pametne predloge i na mere kojima će se problemi rešavati. Pogledajte kakva nam je situacija u Srbiji. Da li su to rezultati ili konsekvence mera i pameti koju prosipate i koje predlažete? Očigledno je da jesu.
Podneo sam amandman vrlo konkretno. Ministar je tražio konkretne mere. Evo ja sam predložio amandman u ime Srpske radikalne stranke, da se posle stava 2. doda stav 3, u kome se kaže: ''Pri definisanju kriterijuma iz stava 2. ovog člana Vlada je dužna da naročito uzme u obzir privredne subjekte iz ove oblasti prema kojima država ima dugovanja starija od šest meseci, odnosno privredne subjekte koji državi po raznim osnovama duguju duže od šest meseci''.
Šta je tu loše? Šta je tu za koncept Vlade neprihvatljivo? Pa, i vi u Vladi niste imali argument da kažete da je ovo besmislica. Znate šta ste napisali u obrazloženju kojim ste odbili amandman? Da se amandman ne prihvata iz razloga što je Predlogom zakona utvrđeno da će Vlada svojim aktom propisati kriterijume u vezi sa realizacijom projekata, pri čemu će se voditi računa o predloženim kriterijumima sadržanim u predloženom amandmanu.
Šta je problem da se u zakonu na to obavežete? Šta je sporno? Gospodin Krasić je u pravu kada je rekao malopre – ovde, u ovom zakonu, samo ste jednu stvar jasno i decidirano rekli, a to je da će Vlada urediti sve. Urediće ko će i kako će naručioci da naručuju posao, urediće kriterijume za svaki projekat ponaosob, odnosno pojedinačno itd. Šta je bilo sporno da se Vlada kroz zakon obaveže na nešto, da će direktno uticati na likvidnost građevinske operative, odnosno građevinske industrije, građevinske proizvodnje, odnosno pružalaca usluga u sferi građevine? Šta je bilo sporno?
I sad mi treba, posle svega, da vam verujemo na reč? Mi to zaista ne možemo. Ovo je trebalo da prihvatite, da zaista prepoznamo mere o kojima gospodin Dulić priča i da zaista bar u obrisima prepoznamo efekte na koje se pozivate i o kojima pričate da ćete proizvesti ovaj zakon.
Koliko se duguje radnicima, koliko građevinska preduzeća duguju državi? Začarani krug. Ovo je model da ga rešavate, ali da vam verujemo na reč da ćete model da to rešavate definisati kroz vladine dokumente, podzakonske akte, to, ubeđen sam, ne mogu ni dve trećine ljudi koji sede u ovom parlamentu i glasaju za predloge zakona koje Vlada šalje ovde, jer imaju loša iskustva sa Vladom, odnosno sa primenom zakona na koje se Vlada obavezuje kad ih usvoji Skupština.
Gospodin Dulić vrlo dobro zna, a bogami znam i ja, imali smo priliku da o nekim problemima razgovaramo, zna dobro da se sve završi na njegovoj dobroj volji i sve što je u administraciji i hijerarhiji ispod njega, sve zakaže. Možete da se ubijete, jednostavno, ne možete da rešite problem. Šta nama vredi njegova dobra volja? Ko da veruje Vladi? Ali, kad nešto piše u zakonu, onda bar imate tračak nade za koji ćete se uhvatiti ili na koji ćete se sutra pozvati, pa da argumentovano prozivate Vladu.
Kakvu odgovornost mogu sutra da traže gospodin Dulić ili bilo koji drugi ministar i od nas – šta vi predlažete? Mi predlažemo, vi ne usvajate. Vlada će sama da odredi šta će da radi, a onda ćemo odgovornost nerazumnih odluka, nažalost, da delimo svi u Srbiji i da teret tih promašenih odluka i projekata podnosimo svi zajedno, i hvalimo se – preuzeli smo odgovornost. A kad mi tražimo da učestvujemo u svemu ovome, da damo deo doprinosa, onda se Vlada okrene i kaže – pa mi ćemo to uzeti u obzir i bez vas. Vi ste, faktički, u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana to napisali.
Bilo bi jako korisno da čujemo gospodina Dulića da nam kaže šta misli o ovome, šta su istinski i suštinski razlozi zbog čega ovo nije kao mera prihvaćeno, zašto Vlada zaobilazi da prihvati meru kojom će se sredstva iz kredita, odnosno na osnovu mera iz ovog zakona, davati preduzećima kojima država duguje, odnosno koja duguju državi. Hvala.

Smatram da je dosta toga što se u obrazloženju ovoga moglo prepoznati kao dovoljan razlog da se amandman usvoji. Šta je bila ideja SRS-a kada je kolega Prelić predlagao ovaj amandman? Da se karakter projekata kojim ćete se baviti kroz ovaj zakon definiše tako i da se kriterijumi koje će Vlada prepisati definišu isključivo kao projekti gde će se u potpunosti koristiti domaći građevinski materijal.
Ne znamo više kome da govorimo. Sada imate i u opoziciji one koji se pozivaju na intervencionizam svih moćnih država u svetu i onda se preko puta njih javi gospodin Dulić i kaže – sve ozbiljne i moderne države u svetu su intervencionizam primenjivale u krizi. Ali, kad se odlučite da intervenišete, SRS ima jedan stav prema intervencijama. Država ne sme da se meša u posao, ali mora da stvara preduslove da se taj posao radi nesmetano. Kakvi su nam preduslovi, to govori rangiranje ove države u onoj listi ''duing biznis'', znate i sami, Svetske banke i drugih relevantnih ekonomskih institucija.
Šta je sad? Ako ste se već opredelili za intervencionizam, neka on ide do kraja. Ko može u tome da vas limitira sada? Kome ćete da se pravdate što ste se opredelili da 20-30-40 milijardi, što državnih para, što kredita koje će država da vraća, ne odredite sve onako kako vi hoćete? Smatrate da ćete time derogirati Zakon o javnim nabavkama? Nije tačno, ali o tome ćemo govoriti kasnije. Da ste ga vi stornirali kroz ovaj zakon, vi ste ga zloupotrebili u ovom zakonu.
Ali, kad ste već intervenisali, imali ste obavezu da u celosti projekte izvodite sa domaćim građevinskim materijalom i opremom. Ne postoji građevinski materijal i oprema koji predstavljaju isključivo luksuz, koji se danas u Srbiji ne pravi. To vi, koji dolazite iz tog sveta, vrlo dobro znate. Ali ovako definisanih 70% je politički ili finansijski ili ne znam ni ja pod kakvim pritiscima inspirisan, i pod uticajem ko zna koga ili ko zna čega.
Zato ne možemo da verujemo. Pazite šta vi kažete u obrazloženju – ne prihvata se iz razloga što Predlogom zakona nije isključena mogućnost da se prilikom realizacije projekta koristi isključivo domaći materijal i oprema. Vi intervenišete, mešate se u neki posao, angažujete državu, a s druge strane otvarate mogućnost da se sve koristi iz Srbije. Ma, mora sve da bude domaće. To ima efekta. Ako nije sve domaće, nemojte onda ni da se petljate u ovo. To je valjda smisao intervencije države.
Podsetiću vas na dva zakona za koje ste vi ovde glasali, sporazumi kojima ste ratifikovali kreditna zaduženja. Sa Republikom Italijom, dala vam je 30 miliona evra, ali znate čime vas je uslovila? Da 70% opreme i usluga bude nabavljeno u Italiji. Daju nam kredit, mi vraćamo kredit i plaćamo kamatu na to i još nas uslove da 70% robe i opreme, odnosno usluga uzmemo iz Italije. I mi to prihvatimo.
Pa su nam Turci pre nekoliko dana ovde ponudili pare za puteve u Raškoj oblasti. Ne samo da su definisali ko će biti izvođač, nego su vam definisali putne pravce koje ste bili obavezni (ili zbog političke slabosti) da prihvatite. Vraćate im kredit, plaćate kamatu i prihvatate sve uslove koje nam oni koji zarađuju na nama postavljaju.
I sad, kad dođete u priliku vi sami za sebe nešto da uradite, tako se bar ovde predstavlja, da hoćete za našu građevinsku industriju da uradite, niste u stanju da u zakonu propišete i definišete kriterijum da će 100% građevinskog materijala i opreme biti iz Srbije.
Hoćete li kupovati keramičke pločice u Italiji? Šta fali Kanjiži i Bečeju? Šta fali građevinskom materijalu iz "Balkan brika" iz Vladičinog Hana, koji ste privatizovali i uništili? Šta fali građevinskom materijalu "Mladosti" iz Vlasotinca, iz Leskovca? Ne fali ništa. Fabrika je radila do privatizacije, od privatizacije je u potpunom haosu. Pitajte ljude kakve pritiske i pod kakvim uslovima tamo rade. Zašto ne pomoći tim ljudima?
Oprema za ove objekte koje ste naveli u zakonu može da se nađe i u Srbiji, i za škole, i za obdaništa, bolnice i druge zdravstvene ustanove, stanove, auto-puteve, sportske objekte, objekte kulture ili druge javne objekte. Niko ne može u ovome da vas limitira šta ćete kao projekat definisati. I, to je imalo smisla. Ovako, jednu ozbiljnu stvar izvrgavate ruglu, a želite da nas ubedite da je to nešto ozbiljno, od vaše namere, pa do rezultata koji jedan ovakav zakon treba da da. Hvala.

Gospodine ministre, moram nešto da kažem pošto ste sada tu. Tražili smo da prisustvujete ovoj raspravi jer ste tražili konkretne predloge. Mi smo konkretne predloge davali. Obrazloženja su štura i neutemeljena i možda bi bilo korisnije da smo i vas čuli zašto ne prihvatate nešto što, po onome što ste vi rekli, predstavlja ono što ste tražili, znači, konkretno predložene mere koje ste predvideli, ako se to uopšte mogu nazvati mere, u ovom pamfletu. Ali, eto, došli ste na ovaj član koji je jako interesantan i koji je možda najviše polemike otvorio danas, a odnosi se na Zakon o javnim nabavkama.
Danas je jedan broj poslanika rekao da ste vi ovim zakonom suspendovali Zakon o javnim nabavkama. Ja mislim da ste ga zloupotrebili. Znači, vi jeste u ovaj zakon ugradili postupak koji se predviđa u Zakonu o javnim nabavkama i SRS smatra da je suštinski problem što ste se upravo opredelili za tu vrstu postupka, jer ste pre njega imali i otvoreni i restriktivni postupak i pregovarački postupak sa javnim pozivom, ali ste se opredelili za pregovarački postupak bez javnog poziva.
Šta smo predložili amandmanom? Našim amandmanom smo predložili da bude restriktivan postupak. Pazite sad šta ste napisali u obrazloženju. U obrazloženju ste napisali da se amandman ne prihvata zato što brisanjem člana 5. ciljevi ovog zakona ne bi mogli biti ostvareni. Nisam predložio brisanje ovog člana, nisam toliko neozbiljan i neodgovoran, šta god da mislim o vašem zakonu, koji je nedorečen, kratak, onakav kakav ne bi smeo da bude, s obzirom na to da se odnosi na jednu vrlo važnu i široku oblast koja jeste u situaciji kakva danas u Srbiji jeste. Predložio sam da primenjujete restriktivni postupak.
Navedite mi jedan razlog zbog kog bi to za vas bilo neprihvatljivo. Sve što piše u Zakonu o javnim nabavkama a odnosi se na restriktivni postupak kod sprovođenja javnih nabavki mogli ste da nađete i da mere ovog zakona prepoznate u njima, odnosno da kroz ovaj postupak sprovedete sve ono što ste hteli kroz ovaj zakon, a da istovremeno date garanciju za jedan veći i viši vid i javnosti i transparentnosti, ali i pravne sigurnosti.
Da li zaista verujete da možete da nas ubedite u ono što ste malopre rekli o superkontroli itd.? Malopre sam rekao, pa i vi i ja znamo, razgovarali smo, kako nam administracija funkcioniše, sa kakvim se problemima i vi kao država susrećete, a na kraju krajeva i mi kao korisnici tih usluga, oko ovakvih i sličnih stvari, pa čak i stvari koje se ne tiču ovog zakona i ove materije.
Pođite danas u Surdulicu, koju ste pomenuli nekoliko puta u načelnoj raspravi. Meni je drago što je ona postala bar prepoznatljiva u skupštinskim raspravama, ali pođite danas u tu opštinu da vidite šta se tamo radi, kakav se besmisleni projekat za 70 miliona dinara započeo u toj opštini. Lokalnoj vlasti u Surdulici vaša stranka je dala blagoslov. Kad ste shvatili kakvi su, napustili ste je. Ali, danas država nema mehanizme da se suprotstavi ''Skadru na Bojani''. Sedamdeset miliona dinara će o trošku građana, da li te opštine ili svih građana Republike Srbije, da se potroši u besmisao.
Rukovodstvo se hvali kako su za isti projekat mogli više para da potroše, ali će potrošiti samo 70. To je njihova prednost, oni su domaćini. A to je projekat od koga niko neće imati suštinske koristi. Možda će estetski nešto da se promeni, ali suštinski, u kontekstu održivog razvoja, kojeg su vam puna usta (ne samo vama, nego Vladi, na to sam mislio), nema ništa, nema jedne jedine reči. Mnogo bitnije stvari stoje, čekaju na neke druge, odgovorne, posvećene javnom interesu, a rade se projekti tipa ''Skadar na Bojani''.
U ovoj ekonomskoj agoniji mi pravimo zgrade opštinske uprave, a istovremeno otpuštamo radnike. Hoće li to biti primer? Hoće li to biti reperi za percepciju primene ovog zakona? Da li možete da mi garantujete da ćete se suprotstaviti takvim stvarima? Ne samo u Surdulici, u bilo kojoj opštini u Srbiji, sve su podjednako važne. Zato smo smatrali da vid javne nabavke koji treba da se sprovodi mora da bude taj koji će davati veći nivo ili garanciju transparentnosti ili javnosti ili kontrole, ako već tako hoćete.
Vi ste državu i situaciju u državi zbog ekonomske krize poistovetili s elementarnom nepogodom. Je li Vlada elementarna nepogoda ili ekonomska kriza u svetu? Mogu da razumem postupak koji u ovom zakonu predviđate da primenjujete u Trgovištu, u Gadžinom Hanu. Gospodine ministre, deset dana su i u jednoj i u drugoj opštini sela odsečena. Neću trgovati tom nesrećom, ali govorim o efikasnosti administracije koja je dužna da se s tim suočava. Koliko ona zavisi od postupaka koji se odnose na javne nabavke? Tu vam niko ne bi zamerio da svaki zakon o javnoj nabavci zaobiđete i mogli ste da nađete prostor za takvo delovanje i kroz uredbe, podzakonske akte i, ako hoćete, i u zakonu.
U tom slučaju vam niko ne bi zamerio da jedan ovakav zakon dođemo u jedan sat noću ovde da usvajamo, ali da reagujemo na mesta gde to zaista treba. Na opštine koje sam pomenuo, na Ub, na Mionicu, Lajkovac ili opštine u Vojvodini koje je kolega na početku ove rasprave pominjao. U tim slučajevima niko vam ne bi uzeo za zlo i niko ne bi pravio problem. Ali vi ste se na to pozvali, uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija dve godine u ekonomskoj krizi. U ekonomskoj krizi koju jedan deo Vlade nije hteo da prihvati, u ekonomskoj krizi za koju je drugi deo Vlade video razvojnu šansu, a naš vrli premijer izašao iz ekonomske krize, u koju istovremeno nikad nije ni ušao.
Malopre niste bili tu, rekao sam – vi tražite da ozbiljno ovo shvatimo ili da ne prepoznamo loše namere u svemu ovome. Malopre pominjete PDV, porez koji se svakako tiče cele ove priče. Ministarka finansija predlaže poresku reformu da olakša sebi dušu. Mi se bavimo PDV-om da bi ministarka olakšala sebi dušu, jer ne može da izađe na kraj sa kolegama iz Vlade. To sam vam pomenuo i juče. Narodna banka i Vlada ne mogu da se dogovore oko kredita, odnosno oko lizinga, koji bi stimulativno delovao na sve ono što se zove tržište nekretnina, a opet, sa druge strane, na građevinsku industriju, na građevinsku operativu.
Nisu problem samo zakoni. Znate i sami šta se sve dešava u sferi javnih nabavki. Pa, komisije one nesrećne Evrope, u koju hoćete da idete, u koju sve manje vas više veruje, koja će se raspasti dok vi izgradite, ako ih uopšte ikada i izgradite, standarde u Srbiji da uđemo u tu vašu EU, vam pišu kakvo vam je stanje sa javnim nabavkama.
I vi ste svesni kakvo vam je stanje u administraciji, u postupcima sprovođenja javnih nabavki. To je bio razlog i motiv više da u ovom zakonu ne posežete za najliberalnijom, ako tako mogu da kažem, merom, odnosno vrstom i postupkom javnih nabavki. Jednostavno, ne možemo da verujemo. Naročito posle onoga, recimo juče, skandala, koji verujemo da nije prvi, a tiče se priče o zdravstvu itd.
Danas, kada smo na polovini građevinske sezone i, dok se steknu uslovi za primenu svega ovoga, verujemo da će ona gotovo i da se završi, mi se pozivamo na elementarne nepogode da bismo se bavili pregovaračkim postupkom bez javnog poziva. I sami znate da će priča da bude burazerska i da će kombinacije da budu takve da se poslovi rade sa onima gde ćemo imati ili političkog ili ekonomskog, odnosno finansijskog interesa. Ne mislim ništa lično na vašu adresu da uputim, ali naša iskustva sa Vladom i sa organima od Vlade naniže su zaista takva da s pravom i otvoreno sumnjamo u dobru nameru predlagača. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, vi ste malopre, u jednom od obraćanja narodnim poslanicima pomenuli neke, koliko mi se čini, ''tender bastere''. Sad zamislite ironiju - vi se, kao predstavnik Vlade, predstavnik države, žalite Skupštini na pojave u društvu, u državi, u privredi, zbog kojih vi ne možete da funkcionišete kako treba, ne vi nego Vlada.
U ime SRS pitam – ko je dužan da reaguje na njih? Mehanizmi su u vašim rukama. Institucije su u vašim rukama. Šta je u pitanju? Da li nemate političku volju, da li nemate političke hrabrosti ili spremnosti da se obračunate sa ljudima koje ste pomenuli? Šta je ostalo nama koji sedimo u opoziciji?
Zamislite priču, kratka digresija, jedan ludak je danas naručio tekst u novinama "Blic" – Vojislav Šešelj naručio ubistvo Tomislava Nikolića. Da li da očekujemo od države da će da reaguje? Od nadležnih državnih organa? Ne možemo. Tražimo od policije i tražimo od BIA da utvrdi sve činjenice. Možemo li da očekujemo da će to da urade? Ne možemo. A bitno nam je, da bismo pokrenuli postupke i dokazali istinu.
U takvoj državi živimo, ali se vi žalite na slabosti koje bi trebalo vi da ispravljate. Lepo je što ste malopre rekli – 86% opština ušlo je u proceduru za izradu prostorne i planske dokumentacije. Ali nije tu kraj priče. Prava se priča otvara kad pogledate ko radi prostorne planove, ko radi planske dokumente, ko ima privilegiju da dobija te poslove. Eno ih preko puta predsednika, na Andrićevom vencu (nećemo da ih promovišemo).
Mi sad možemo da pozdravimo ideju podsticaja državnog intervencionizma u građevinskoj industriji, ali će se sve svesti samo na to. I tu se svaka pozitivna priča završava. Bojimo se i otvoreno sumnjamo u zloupotrebe, kojih će svakako biti, a kojima su krila data i vetar u jedra dunut upravo određenim odredbama ovog zakona.
Vi nas uveravate da ćete ovim oživeti građevinsku industriju, a Vlada i Narodna banka Srbije ne mogu da se dogovore oko lizinga za stanogradnju. Ko je kriv zbog toga? Dva oka u glavi, ako mogu tako slobodno da se izrazim, svađaju se i ne mogu da se dogovore oko banalne stvari. Tačno je, očigledno su razroki, ne bismo birali novog guvernera da nije tako. Ali, onda i vaša priča i promocija ovog zakona zaista mora da ima meru, da se to ne predstavlja kao da je sve lepo i da živimo u Diznilendu.
Kažete da je ovo veoma važan zakon, koji će pomoći građevinskoj industriji, a onda spominjete mistrije i ove ljude, građevince. Recite nam gde piše u ovom zakonu da će ljudi o kojima govorite biti sagledani kroz ovaj zakon? To ne piše nigde. Vi ste ozbiljnu priču o pomoći tim ljudima izvukli iz Parlamenta, izvukli iz zakona i poverili podzakonskim aktima. I to je praksa koja se ovde nastavlja.
Zaista imamo opravdanu sumnju u sve ovo što ste naumili da uradite. Pokušaćemo i kroz priču na sve to da ukažemo, a i dostavili smo amandmane kojima smo pokušali da reagujemo na ovaj tekst zakona i verujem da ćete, ako ih prihvatite, moći bar delimično da pokažete ono što ste rekli u svom uvodnom izlaganju ili u jednom od svojih današnjih izlaganja.
Zašto smo protiv? Nismo protiv, ali se. objektivno, državni intervencionizam ovde dovodi u pitanje, zato što će biti sagledani ljudi koji vam predlažu mere, grupa ljudi koja čini 30% građevinske operative koja danas radi. Hoće li ''Građevinar'' iz Niša imati beneficije na osnovu ovog zakona? Hoće li ljudi koji godinama ne primaju plate, nemaju plaćene poreze i doprinose, biti sagledani kroz ovo? Da li će firme koje se "staraju" o tim radnicima imati reference koje ste vi ovde definisali da dobiju posao, s jedne strane, ili da povuku kredit, s druge strane? Pa, neće, naravno.
SRS smatra da je intervencionizam na koji ste se opredelili opak, poguban, jer se ne rukovodi ekonomskim interesima, nego se rukovodi isključivo političkim interesima, političkim interesima onih koji danas čine Vladu Republike Srbije, a pokazali ste godinama unazad da određene marketinške vrednosti nekih projekata umete vešto da koristite.
I ne možete uopšte da nas ubedite da ovo nije jedna od takvih kategorija. Ovo će vešto da se koristi. U ovoj godini ne, jer je već prošla, o tome ću govoriti nešto kasnije, kada je u pitanju građevinska sezona, ali ćete svakako to da koristite u narednoj godini.
Sve što ste naveli u ovom zakonu, ne može da se prepozna niti da se reši. Ovaj zakon, takav kako je napisan, znate na šta najviše liči? Građevinskim rečnikom rečeno, na jedno idejno rešenje. Na ovih osam članova mogli biste da nanižete još 70 ili 80 članova, pa da sve to dobije neki svoj smisao. Ali da to stavite u osam članova i sve važne stvari u ovom zakonu poverite Vladi i definišete podzakonskim aktima, pa gde tu mi da vidimo političku korektnost ili da vidimo ekonomski interes ove države?
A znamo kakva su iskustva sa zakonima koji su dolazili upravo iz vašeg ministarstva. Evo, čak i da se ogradim i kažem da ne želim da sumnjam u vašu ličnu dobru volju i nameru, da pretpostavimo da je to tako. Šta je bilo sa Zakonom o planiranju i izgradnji? Zapeo je. Spremate njegove izmene i dopune. Šta je bilo sa uredbama koje su proisticale iz tog zakona? Da li ste tu pokazali spremnost ili hrabrost ili snagu da se suprotstavite interesnim grupama kojima ste morali da se suprotstavite, a bili su jako zainteresovani i za Zakon o planiranju i izgradnji i za podzakonske akte, odnosno te uredbe koje su i dan-danas gotovo sporne.
Šta je bilo sa Zakonom o državnom premeru i katastru? Zašto ga pominjem? Pa, to je jedan od najvažnijih zakona koji uređuje tržište nekretnina, a tržište nekretnina je jako važno za ovo o čemu danas govorimo. Već smo ga menjali. Dokle smo stigli s tim katastrom nepokretnosti u Srbiji danas, vi to najbolje znate. Zato vam i nisu retke izjave da je stanje katastrofalno u segmentu koji, nažalost, mnogo manje pažnje s vaše strane ima nego sektor zaštite životne sredine.
Pogledajte izveštaj Vlade Republike Srbije za 2009. godinu. Kada je građevinarstvo u pitanju, imate jedan ovoliki segment teksta, gotovo sve ostalo je posvećeno zaštiti životne sredine. I danas nas ubeđujete da su ovo prave stvari, koje će dati podsticaj građevinskoj industriji, odnosno ekonomskom razvoju Srbije u situaciji u kakvoj ona danas zaista jeste.
Pogledajte, recimo, šta ste napisali u obrazloženju, odnosno u analizi efekata. Neću čitati sve, ali pogledajte ovo – rešavanje trenutne prezaduženosti građevinskih preduzeća, a posebno prema bankarskom sektoru.
Ovim zakonom ćete rešiti problem likvidnosti u građevinskoj industriji? Što niste pokazali volju, pa izmirili svoje dugove prema građevinskoj industriji? Dugujete 140 miliona evra iz prethodne godine, 30 milijardi dinara iz 2007. godine. Koliko ste dugova iz 2008. godine građevinskoj industriji izmirili? To je prava priča o rešavanju pitanja likvidnosti građevinskog sektora. Šta ćete da radite? Odvojili ste šest milijardi iz budžeta, ili planirate na osnovu ovih mera to da uradite, i podići ćete građevinsku industriju?
A, ponavljam priču s početka, time će se opet baviti oni kojima državni intervencionizam uopšte nije bio potreban, koji su u vremenu krize sa svojim finansijskim mogućnostima mogli da plivaju, i oni danas jedini u Srbiji i rade, ali oni se ne ograđuju od intervencije države. Znate njihove poslovne promašaje. Prija im kada ih država kroz kredite subvencioniše, ali nemaju nameru da pokažu socijalnu odgovornost pa da učine nešto sa svojim profitom. Ne bih rekao čak ni socijalna odgovornost, neće da izmire svoje osnovne i elementarne socijalne obaveze, da plate radnicima, a 50.000 ih je bez posla u građevinskom sektoru ostalo u protekle dve godine, plate, poreze i doprinose. I mi sada ovo predstavljamo kao neku veliku stvar. Naravno da ne možemo.
Pitamo vas, gospodine ministre, zašto ovo nije rađeno na početku godine. Hoće li ovo čekati rebalans budžeta? Gde ćete da uštinete tri ili šest milijardi da biste finansirali ili sufinansirali projekte koje definišete ovim zakonom? Na konto čega? Odakle? To su prave priče koje je danas trebalo da pričamo. Od toga nema ničega u zakonu. To je sve povereno Vladi, mimo Skupštine i, svakako, mimo javnosti.
Šta dalje piše? Očuvanje resursa građevinskih preduzeća, a pre svega njihove materijalne supstance. O dugovima države prema njima sam rekao, ali tu ne treba zaobići ni njihove dugove prema državi. Takve smo amandmane predložili, da se posebno, po kriterijumima koji će se definisati kroz podzakonske akte, uzmu u obzir preduzeća kojima se duguje i koji duguju državi.
Pominjete malopre protekcionizam. Za šta služi intervencija države nego da protekcionistički zauzmemo odnos prema domaćim preduzećima? Šta je tu problem? Onima kojima državna intervencija ne treba, njima pravila ne možete ni da namećete. Oni će da investiraju gde to mogu da rade, u to će ugrađivati opremu i materijal koji oni žele, i vi tu ne treba i ne smete da se mešate. Ali kada ste već opredelili državu da reaguje, onda reagujte potpuno kategorički i reagujte do kraja, da tu građevinski sektor zaista oseti određene efekte, kad se već na ovakav način u tom sektoru interveniše.
Kažete dalje – povećanje finansijske discipline ukidanjem dampinga i sive ekonomije rada na crno. Građevina je druga oblast industrije u Srbiji koja je u sivoj zoni. Kada bi država pokazala volju, imala snagu da se sveobuhvatno obračuna sa sivom ekonomijom, sve bi bilo drugačije.
SRS je ubeđen da bi za razvoj građevinske industrije i uopšte ekonomije u Srbiji danas više efekata imalo da raspravljamo o Zakonu o fiskalnoj odgovornosti nego o ovom zakonu, jer fiskalna odgovornost je nešto što bi obezbedilo novac, kog vi kažete da nema. Ima ga, ali ne možete da mu uđete u trag. I mnogo bi se pametnije trošio u investicijama u ovoj oblasti, koje, po mišljenju SRS, zaista mora da bude jedan od prioritetnih zamajaca privrede Republike Srbije. I tu ne možemo da se sporimo, tu vam dajemo za pravo kada kažete da je jako važno.
To jeste jako važno, ali sve ostalo se zaista dovodi u pitanje, od pisanja do primene svega ovoga. A kad govorimo o primeni, ovaj je zakon, gospodine ministre, vodič za subjektivno tumačenje propisa i za korupciju. Pokušaću da vam objasnim zašto sam to tako rekao, a to smo vrlo konkretno rekli kroz naše amandmane.
Prvo je pitanje javnih nabavki. Kažete da jeste u skladu sa zakonom. A zašto ste preskočili, prvo, restriktivni put, pa pregovarački sa javnim pozivom? U ta dva niste mogli da se nađete, pa ste uzeli pregovarački postupak bez javnog poziva. Da verujemo da neće biti zloupotreba.
Pa vi lično znate, gospodine ministre, da postoje predsednici opština koji imaju građevinske firme, prema kojima postoji sklonost pojedinih članova Vlade. Zamislite šta će na tom nivou da se dešava. Dešava se i sad, bez ovog zakona, a zamislite sad, gde se Zakon o javnim nabavkama koristi u njegovom segmentu gde je najinteresantniji za zloupotrebe i korupciju.
Zamislite šta će tu da bude. Šta piše, koji su to kriterijumi, koja preduzeća će da rade? Nema ništa. Ovde nema ništa, sve ste poverili Vladi. Za SRS to je najveća opasnost i najveći problem, naravno.
Vraćam se na protekcionizam. Zašto 70% građevinskog materijala i opreme? Pitajte građevinske firme, građevinske radnike, one koji se zaista bave ozbiljno ovim poslom. Gotovo ništa u građevinskoj industriji danas ne postoji, a da se ne proizvodi u Srbiji. Sedamdeset posto nije dovoljno. Opredelili ste se za protekcionizam. Pozdravljamo. Zašto nije 100%?
Delovali smo na to svojim amandmanima i rekli - neka karakter projekata bude takav da se isključivo koristi domaći materijal. Ono što se iz inostranstva uvozi, to je luksuz. Pa čak i sferi luksuza nemate više ništa što ne može da se proizvodi u Srbiji. To će uposliti domaće građevinske firme, to će uposliti proizvođače građevinskog materijala i one koji će građevinske usluge da nude. Da se da posao isključivo onima koji imaju sedište ovde, koji ovde plaćaju poreze, koji ovde plaćaju doprinose i da se taj zamajac koji tražite i na kom insistirate zaista pokrene. To ima svoj smisao.
Što 70%? Neka bude 100%. A sve ostalo, vraćam se opet na malopređašnju priču onih koji su privatni investitori, koji samostalno o tome odlučuju, na to vi i ne treba i ne možete da se mešate. Vaše je da im stvorite preduslove da troše svoj novac. Naravno, kako to radi država, i vi i ja znamo.
Pogledajte član 7. zakona. Da li zaista da verujemo da ovde neće biti zloupotreba? Odnosi se na projekte koji su već započeti. Zašto da ne sumnjamo da ćete kriterijume usklađivati sa projektima koji su započeti? Zašto da ne prepoznamo interes nekog da država isfinansira, kroz ovaj aranžman, njihove promašene investicije iz prethodnog perioda? Šta nam je garancija da se to neće koristiti u političku promociju i u politički marketing? Nije ništa, a iskustvo nam govori da će toga biti. Zato smo rezervisani prema ovom.
Kažete - hitan postupak. Danas je bilo reči, u Danu za glasanje, kada ste glasali, da se zakon na osnovu Ustava…, pa se izjašnjavamo da zakon stupa na snagu pre ustavnog određenja od osam dana posle ovog. Pa to bi imalo smisla da ste o ovome raspravljali u januaru ili februaru. Ušli smo u pola građevinske sezone. Sad nam obrazlažete hitan postupak. Dok se sve ovo uspostavi i implementira, mi ćemo izaći iz građevinske sezone. Kakav je smisao? O čemu se radi?
Zato kažem da je Vlada morala da nađe meru, i vi kao njen predstavnik, kad je jedan ovakav, štur, nedorečen i tendenciozno takav zakon iznela pred narodne poslanike. Mislim da ste to bili dužni i obavezni, i očekivao sam od vas, iskreno, da će nešto tako i da se desi.
Za sam kraj, SRS ovo, u ovakvoj formi, neće podržati, naravno. Predložili smo amandmane kojima smatramo da će korist imati ne Vlada nego građevinski sektor, kome zaista pomoć treba. Mislim da bi trebalo o njima ozbiljno da razmislite i da ih prihvatite. Čini mi se, ponavljam, da bi to bilo dobro za sve. Ovako, neubedljivo i tanko, zaista ne zaslužuje podršku. Hvala, ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas celo pre podne vodimo raspravu i diskusiju, dosta je argumenata izneto, gospodin Jelašić može da se složi s njima ili ne, ali ono što se sigurno nameće kao zaključak jeste da će, onog dana kada se ove izmene i dopune usvoje, istorijski minimum koji se dešava svakog dana sa kursom dinara, nažalost, nastaviti da se dešava. Suštinski se ono što čini život u ekonomskom, finansijskom i svim ostalim sistemima u ovoj državi neće promeniti. To je naš poraz.
Ovde može da se nametne zaključak koliko je vama suštinski ili zaista, gospodine Jelašiću, stalo do svega ovoga. Poštujemo što sedite ovde, što ste s nama, ali ste vi ipak odlazeći guverner. S jedne strane, znate s kim ste imali posla. Nemojte da shvatite da stajem na vašu stranu, ne mislim ništa dobro o politici koju ste vodili, ili uglavnom nije bila dobra, ali sa druge strane ste imali nekoga ko nije imao za vas sluha, i suštinski problem u ovoj državi jeste što su bili disonantni tonovi na relaciji Vlada - Narodna banka.
Vi možete ovaj zakon da uzdignete do perfekcije i ponudite ga Skupštini, ali problemi se u državi tako neće rešiti. Jer, problemi u ovoj državi nemaju inicijaciju u nedostatku institucionalnog okvira, nego, nažalost, zavise od političke volje većine. A ta politička volja je poražavajuća za sve nas, jer i vi delimično znate s kim ste imali posla i kako ste odgovarali kroz NBS na nerazumne efekte određenih ekonomskih odluka koje su dolazile iz Nemanjine 11. Znači, postavlja se pitanje koliko je vama danas sve ovo važno i bitno.
S druge strane, set zakona iz NBS je poodavno došao u Skupštinu Republike Srbije. Trebalo je da podnesete ostavku, da bi od celog seta u proceduru ušao jedan zakon. I sad mi kao raspravljamo o nečemu ozbiljnom. Možemo da se dotaknemo i depresijacije i apresijacije i repo hartija, možemo o svemu tome da pričamo, ali onog dana kada se izglasa ovaj zakon, građani neće imati drugačiji život.
Dinar će i dalje da ima pad ili kretanje koje ima. Oni će i dalje svakodnevno da se interesuju kako da vraćaju kredite itd., a premijer će i dalje, nažalost, da nam šalje poruke – šta se vi interesujete, zašto ste se zaduživali kreditima koji su indeksirani u evrima? Da li im je premijer ponudio nešto drugo? Jeste, ali po drastično lošim uslovima, jer su dinarski krediti imali mnogo skuplje kamate itd.
Prema tome, sve ovo se pretvara u jednu apstraktnu raspravu. Da li će ona izroditi nešto što će ponuditi novo, bolje i srećnije sutra? Ne, neće, nažalost. Shvatamo da vas ovo puno ne dotiče, jer ste pod pritiscima očigledno digli ruke i idete, jer znate šta će i u kom pravcu posle usvajanja ovog zakona da se dešava.
Moje pitanje za vas je vrlo konkretno. Dali ste jednu izjavu. Šta znači izjava: "Da sam slušao politiku, ne bih izdržao ni ovoliko"? To bi bilo vrlo interesantno da čujemo, ne samo zbog nas u Skupštini, nego zbog vašeg naslednika, da gospodin koji će doći na vaše mesto zna šta ga očekuje. Vrlo bi interesantno bilo da svi poslanici to čuju, a bogami da čuje i javnost Republike Srbije. To je nešto što je interesantno.
Naravno, biće prilike da diskutujemo još. U ovom trenutku ću se vratiti na ovaj amandman koji se odnosi na član 6. Njime se definiše koliko će NBS imati viceguvernera. U zakonu piše (pazite, evropski, moderni zakon, koji je nastao iz potrebe da se uredi funkcionisanje Narodne banke) – NBS ima od dva do četiri viceguvernera. Kao da određujete radno vreme. Mi smo predložili da NBS ima četiri viceguvernera. To smo predložili zato što i vi u svom obrazloženju niste prenebregli mogućnost da će se javiti potreba da Srbija ima ne dva, nego četiri viceguvernera.
Ono što je ovde sporno jeste što u obrazloženju kojim ste odbili ovaj amandman to pravdate racionalizacijom. Znate, nisu viceguverneri matičari. Nisu to službenici, uz svo dužno poštovanje, u uslužnim centrima na lokalnom nivou, pa da sprovodite racionalizaciju. To su ozbiljne stvari. Oni će donositi ozbiljne odluke. Te ozbiljne odluke ste im poverili kroz ovaj zakon, kroz funkciju Izvršnog odbora. I sad je Srbiji, zbog racionalizacije, potrebno da nema četiri, nego da ima dva.
Podsetiću vas, kada je u pitanju racionalizacija i vaša svest o racionalizaciji (ako grešim, ispravite me), bili ste spremni da tužite državu jer vam ne daje priliku da primate platu 460.000 nego ste prinuđeni da primate 160.000 dinara. Da li grešim u svemu tome? To je bilo u javnosti. A ovde se pozivate na racionalizaciju, da je to razlog što ne možete da imate striktno četiri, nego ''od dva do četiri''.
A onda vidite kako će da funkcioniše Izvršni odbor i kako ga definišete kroz ovaj zakon. I tu se kaže - ukoliko nema tri člana Izvršnog odbora, ne može da funkcioniše. Šta ako maksimalni broj članova Izvršnog odbora bude tri, pa je, ne daj bože, neko iz bilo kog razloga sprečen da dođe, i to bude u kontinuitetu nekoliko puta? Onda će to sve da radi guverner Narodne banke.
Onda ukinite i Izvršni odbor i Savet, ništa vam to nije potrebno, dajte sve guverneru, neka čovek radi sve šta i kako misli da je najbolje. Mislim da bi to i predsedniku najviše odgovaralo, pošto će predsednik DS-a i da predlaže tog čoveka, pa ga poštedite eventualnih muka koje će imati u Izvršnom odboru, odnosno od viceguvernera u Savetu, koji bi možda mogli da postave neka nezgodna pitanja ili da se suprotstave nekim odlukama nerazumne politike koja se vodi na Andrićevom vencu i u Nemanjinoj. Ratosiljajte ih tih muka i problema i poverite sve guverneru.
Mislim da ovo treba da prihvatite. Nije neracionalno za državu da ima četiri viceguvernera. Dve glave su pametnije od jedne, četiri svakako od dve ili tri. Hvala.

Apropo onoga što ste malopre rekli, gospodine Jelašiću, da u vaše vreme nije bilo politike, danas sam vam postavio jedno pitanje, a niste nam dali odgovor. Recite nam šta znači vaša izjava  da, da ste slušali političare, ne biste sedeli na tom mestu koliko ste sedeli. Ako mislite da je ovaj zakon i ovo što ste predložili mehanizam kojim ćete zaštititi nezavisnost NBS, mislim da grešite. Čak ni vi ne verujete u to. Na kraju krajeva, nije vam ni bitno, zato što idete iz NBS.
Što se tiče mog amandmana na član 32, u ime SRS sam predložio da Savet ispituje postojanje razloga za razrešenje funkcije ne samo guvernera i viceguvernera, nego čak i člana Saveta. U obrazloženju ste napisali da to nije primereno. Mogli ste da napišete da nije u skladu s Ustavom, da nije u skladu s nekim drugim zakonima, da nije nomotehnički prihvatljivo, ali ovo što vi pišete, da nije primereno, pa nismo mi vaspitna ustanova, pa da nešto bude primereno ili neprimereno.
Još, kad nastavite da čitate obrazloženje, tu piše - ''jer bi pri tom nastao sukob interesa, a, takođe, imalo se u vidu i to ko je predlagač članova Saveta''. Imali smo i mi. Predlagali smo da odbor Skupštine Republike Srbije nadležan za poslove finansija isključimo iz ovoga, i ne vidimo šta je tu neprimereno. Postoji niz tela, i državnih i nedržavnih, koja ne samo ispituju, nego i odlučuju o tome da li neko treba ili ne treba da bude član tog tela.
Prema tome, obrazloženje nije baš racionalno. Mislim da ste mogli da se pozovete na pravne aspekte, a ovako da branite ovo, da nije primereno, mislim da zaista nema smisla. Ovde nema nikakvog sukoba interesa, s obzirom da Savet imenuje i razrešava Skupština, a ne Savet. Savet je mogao sasvim legitimno da pokrene postupak, odnosno da razmatra da li postoje razlozi za razrešenje nekog člana Saveta.

Dame i gospodo, predložili smo da se u članu 32. napravi izmena, a NBS je predložio da se odluka o razrešenju guvernera i članova Saveta donosi na osnovu obrazloženog obaveštenja.
Smatrali smo da je pravno prihvatljivije i bolje da bude na obrazloženi predlog ovlašćenog predlagača. Naravno, dodali smo tu nešto što bi podrazumevalo da se ceo postupak odlučivanja o razrešenju mora okončati najkasnije u roku od 45 dana od dana podnošenja predloga za razrešenje, a ako se u navedenom roku ne odlučuje o razrešenju, funkcija prestaje po sili zakona, što se konstatuje odlukom predsednika Narodne skupštine, koja se donosi narednog dana nakon isteka navedenog roka.
Obrazloženje NBS za odbijanje amandmana jeste da bi se ovakvim predlogom narušio kontinuitet rada NBS. Naša namera nije bila da urušavamo kontinuitet, nego da nateramo nadležne državne organe da u roku od 45 dana obave svoj posao, da nemamo v.d. guvernera ili guvernera u ostavci dva ili tri meseca zato što ne mogu da se dogovore predstavnici NBS i Vlade Republike Srbije koga će da predlože, koga će da nateraju da sluša Vladu, s kim će imati bolju komunikaciju itd.
Da bi se izbegle situacije u kakvoj se Srbija danas nalazi, smatrali smo da je ovo racionalan predlog. Prema tome, ovo uopšte nije bilo u funkciji urušavanja kontinuiteta NBS, nego upravo dovođenja onih koji o tome odlučuju u one principe koje vi pominjete i insistirate na njima i u ovom obrazloženju, a to su principi korporativnog upravljanja, etičkih principa u upravljanju bankom ili nije bitno kojom već institucijom. Smatramo da bi ovo bilo u funkciji nečeg takvog.
Odbili ste ovo, naravno, i, ponavljam, mislim da to vama više i nije bitno, ali je bitno zbog javnosti da se kaže.

Vrlo ću kratko. Ovo je skandal, ovaj član 100. Gospodine Jelašiću, ne znam ko vam je rekao, ko vam je dao dozvolu ili blagoslov da u ovaj zakon unesete ovo, ali da na ovakav način imovina Republike Srbije postaje imovina Narodne banke, to se graniči sa skandalom.
Dobro je što ste prihvatili amandman. Ja nisam bio u sali kada se raspravljalo o članu 77, ali to podrazumeva da se briše i član 77. Ne znam kakav ste stav zauzeli po tom pitanju. Ovo što je predloženo u ovom zakonu identično je sa situacijom da lokalna samouprava u svojoj skupštini donese odluku da je imovina skupštine opštine sad imovina ne znam ni ja koga.
Prema tome, ponavljam, ovo je skandal i dobro je što ste prihvatili da se brišu i član 100. i član 77, a ako niste, i to treba da uradite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dobro došli. Sreća je srpska što ste vi državnu upravu sredili, uredili i doveli je na nivo kad Srbiji treba samo još jedna ovakva škola i da može da bude ponosna na svoju državnu upravu. Naravno, ovo sam rekao u ironiji. Zaista je poražavajuće sve ono što je i gospođa Pop Lazić rekla pre mene, da po hitnom postupku u vanrednom zasedanju raspravljamo o jednom potpuno beznačajnom i za Srbiju nepotrebnom Predlogu zakona kojim će se potvrditi neki sporazum o osnivanju Regionalne škole za državnu upravu.
Da ironija bude veća, ovo je stepenica na putu ka EU. Ne postoji zakon u kojem niste učinili sve da se pozovete na tu EU, o kojoj izgleda i očigledno u Evropi samo još Srbija ozbiljno priča. Čak i oni koji su je stvarali pedesetih godina u njoj ne prepoznaju i ne vide više perspektivu. Primer Grčke je poslednji primer koji je pokazao da su okosnice EU pokazale da su im partikularni interesi mnogo važniji i bitniji od tih nadnacionalnih, odnosno internacionalnih i da evro zona i EU imaju sve manje izgleda da opstanu.
Onda to pojačava ironiju jednog ovakvog projekta kojim bi trebalo da dobijemo, posle implementacije ovog zakona, efikasnu državnu upravu ili, kako to gospoda iz Vlade kaže, da se podigne nivo administrativnog kapaciteta ove države.
A kada se osvrnete šta je Vlada u svojoj državi učinila da podigne administrativne kapaciteta, onda na sve ovo zaista možete da se smejete. Ne postoji ispit koji je Vlada položila, a tiče se podizanja nivoa administrativnog kapaciteta, od lokalnog pa do državnog nivoa, kojim bi mogla da se pohvali.
Od vašeg konstituisanja i načina na koji je konstituisana ova Vlada jasno je manifestovan odnos prema državnoj upravi. Formirana je Vlada koja nije u skladu sa zakonom. Kada otpočetka nešto krene naopako, obrnutim pravcem, šta možete kroz vreme i na kraju mandata te Vlade da očekujete, nego nesreću i da sve bude naopako.
Gospodine ministre, vi ste u ime podizanja administrativnog kapaciteta u ovoj državi, pred kraj prošle godine, usvojili dva zakona. Vi ste ih kao većina usvojili i obavezali ste se da ćete otpustiti nekoliko hiljada ljudi iz državne uprave, od lokalnog do državnog nivoa. Pitamo vas danas – da li ste sproveli do kraja zakon koji ste sami usvojili i koji ste pred ovim parlamentom branili kao mehanizam podizanja administrativnog kapaciteta? Naravno da niste, niste ga sproveli i nije vam dovoljno to što vam država grca u dugovima, da vam bude opomena, nego, dođe MMF i lupa vam ćuške, kako treba da otpuštate radnike i sprovodite zakon, ali ne zato što treba da podignete administrativne kapacitete, nego što dodatno treba da zadužite državu 380 miliona evra, da povučete novu tranšu kredita od MMF, kojim ćete braniti dinar, koji je svakom dana na novom istorijskom minimumu.
Sada mi treba da verujemo da će ova škola da podiže administrativne kapacitete u našoj državi.
Šta ste uradili, gospodo iz Vlade, sa sveobuhvatnom reformom propisa? To smo stotinu puta ovde rekli. Vi ste na Vladi usvojili preporuke, a sada svi vi ministri parcijalno činite sve da se te odluke ne primenjuju i ne sprovode, pa od 200 ili 300 propisa promenili ste ili uspeli da sredite tek svega 50 i kusur. Trpe građani, država, svi oni koji su korisnici usluga državne uprave, od lokalnog, do državnog nivoa.
Dalje, primera iz prakse je zaista mnogo. Možda na najautentičniji način sliku državne uprave odslikava Direkcija za imovinu. U toj direkciji su doskoro, sasvim sigurno znam, jer sam, na žalost ili na moju nesreću, kao lokalni funkcioner bio upućen da sarađujem sa tom institucijom, godinama stoje predmeti koji ne da nisu rešeni, nego nisu otvoreni. U Direkciji ne znaju da ih imaju.
Pravimo školu kojom ćemo obučavati ljude da imamo efikasnu državnu upravu. To je zaista neukus. Posle sve one nesreće koju imamo, ponavljam stoti put, od lokalnog do državnog nivoa, da ne govorimo o tome kakva vam je državna uprava, koja je u funkciji na lokalnom nivou kroz poverene poslove, da ne govorimo kakvi su administrativni kapaciteti lokalne samouprave, pošto ovo nije konkretno vezano za lokalnu samoupravu, da ne govorimo šta se tu dešava.
Gospodine ministre, ne postoji organ u ovoj državi kome možete da se obratite da rešite problem. Iz vašeg ministarstva nas upute u Ministarstvo trgovine, iz Ministarstva trgovine u Ministarstvo finansija, svi nam kažu obratite se Ustavnom sudu. Vi se žalite Ustavnom sudu. Ustavni sud se, takođe, oglasi nenadležnim. Prosto, nemate kome da se obratite. Onda, ponovo zovemo u vaše ministarstvo, u Ministarstvo trgovine, u Ministarstvo finansija. Niko nema odgovor da vam kaže kome da se obratite, da postoji pravni lek u državi da rešite jedan banalan problem, koji trpe građani jedne, dve, tri ili pet opština, sasvim je svejedno.
Prodajete nam maglu o Respi, o Regionalnoj školi za efikasnu državnu upravu. Dovodite to u kontekst evropskih integracija u smislu regionalne saradnje, iz čega proističu neka pitanja, koja ću na kraju svoje diskusije da vam postavim, a sadržana su u ovom dokumentu. Želite da vas shvatimo ozbiljno i želite da pošaljete jednu ozbiljnu i odgovornu poruku građanima koji kubure sa evrom, a vaš predsednik Vlade šalje poruke da nema potrebe da kubure sa tim, zašto o tome razmišljaju. Predsednik se sada setio posle deset godina da ima u državi gomilu kriminalaca koji ne znaju koliko imaju para itd, da ne navodim primere iz naše surove svakodnevice. I, mi sad raspravljamo o Respi, o školi. To je vaš put u EU.
Sa druge strane, na osnovu administrativnog kapaciteta ove države, bilo bi lepo da nam kažete na koje vas mesto stavljaju relevantne međunarodne institucije na osnovu izveštaja i analize kako se stvari dešavaju i kakve su prilike u Srbiji, u tom kontekstu i u tom smislu.
Koliko je ovo važno govori i činjenica da sedam godina oni nisu u stanju svi zajedno koji u ovome učestvuju, da napišu dokumente na kojima će se zasnivati rad i funkcionisanje ovih institucija. Počeli su 2003. godine. Do 2010. godine ne mogu samo papire da napišu i da ih potpišu. To je jedan od indikatora koliko je ovo svima okolo, pa i nama, važno ili bi trebalo da bude važno.
Da ironija bude veća, ne samo što za sedam godina to još uvek nije zaživelo, nego smo kako u ovom sporazumu stoji poslednja država koja potpisuje ovaj sporazum da bi ovo profunkcionisalo. Ako vam je toliko važno, pa ste ga stavili po hitnom postupku u vanrednom zasedanju, zašto vi niste bili prvi potpisnik ovog sporazuma, pa da terate države iz okruženja da one potpisuju, pošto je ovo značajno i važno?
Ne, nego se hvalite činjenicom da vi poslednji potpisujete ovo, pa će zbog našeg potpisa, odnosno vašeg u ime Vlade, ko bude ovlašćen da ga potpiše, ova škola da zaživi.
Građani Srbije će iz budžeta Republike Srbije da finansiraju, ne znam ni šta je ovo, nebitno, škola, da nam okruženje obrazuje državnu upravu kako treba da radi efikasno, da nas nauči da razumemo potrebe ove države i ovog društva.
Moje pitanje za vas, gospodine ministre, jeste – zašto u skladu sa ovim sporazumom predstavnici UNMIK-a nisu potpisali ovo? To može dvojako da se tumači.
Dobio sam od moje koleginice Jovanović jedan dokument koji je zvanični dokument, dakle, Parlamentarna skupština, Izveštaj sa Kosova, u kome se insistira na Rezoluciji 1244, što je dobro i sa UN. Zbog čega niko iz UN nije potpisao ovaj dokument? Da li zbog činjenice da se podrazumeva da u ime KiM ovo potpisuje Srbija, i bilo bi mi drago da u okruženju imamo takvo razumevanje, ali ću vas podsetiti da države koje su potpisale ovo i Crna Gora i Makedonija priznaju KiM kao nezavisnu terorističku kvazidržavu. Sa njima stavljate potpise, pravite školu. Ili, možda, u ovome treba da prepoznamo korene jednog drugačijeg pristupa Kosovu, kao entitetu, kako se ovde govori u obrazloženju ovog dokumentu, ili, možda, kao jednom novom institutu, u kontekstu regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu?
Da li prećutkujete i na ovaj način činjenicu da će Kosovo, koristeći mehanizme ovog sporazuma, jednog dana da se pridruži ovoj školi? To je pitanje za vas, gospodine ministre.
Imam još jedno pitanje koje hoću da vam postavim, s obzirom na to da ćete, pretpostavljam, ratifikaciju ovog sporazuma poslati u Crnu Goru, u 2010. godini, u skladu sa ovim sporazumom, dužni ste da obezbedite 150.000 evra. U 2009. godini ste bili dužni da obezbedite 120.000 evra i kursne razlike i to je bilo 12 miliona. Rekli ste da ste u budžetu za 2010. godinu predvideli 12 miliona, a na osnovu Sporazuma ste obavezni da predvidite 150.000, odnosno najmanje 15 miliona, kao i kursne razlike na sve to. Imajući u vidu da nam je dinar po ko zna koji put u poslednjih nedelju dana na istorijskom minimumu, ko zna koliko će stvarno, suštinski ili faktički, biti potrebno novca za sve ovo.
Recite nam – koliko će novca biti prebačeno u budžet ove škole, odakle će biti pokriveno ono što je preko 12 miliona, kako ste predvideli budžetom, i na kraju da nam kažete da li će ovo, zaista, suštinski imati bilo kakvog efekta na državnu upravu?
Ne sporimo mi da je edukacija, usavršavanje i obučavanje potrebno, ali smo, takođe, u SRS ubeđeni da država ima resursa, samo što ih koristi loše, na osnovu kojih bi nivo administrativnog kapaciteta mogao da bude podignut. Lepo je hvaliti se sa pet, 10 ili 20 lokalnih samouprava koje funkcionišu onako da izdaju elektronske dokumente itd, priča se poslednjih dana o svemu tome. Sa druge strane, imate stotinu i kusur lokalnih samouprava koje nisu kapacitativne da napišu jedan projekat kojim bi aplicirale kod nekoga, bilo koga, da ostvare neke pare, a da ne govorimo o stvarnim problemima koji nam se dešavaju, od Trgovišta pa ne znam ni ja dokle.
SRS smatra da administrativne kapacitete u ovoj državi možete da stvarate tek kad nametnete ili obezbedite, a vi niste u stanju to da uradite, zdrave političke odnose u Srbiji, od lokalnog, do državnog nivoa, dok se u ophođenju, ponašanju i vladanju u državnoj upravi ne budete vodili partikularnim, partijskim i stranačkim interesima nego javnim i državnim interesima, do tada će i ovo i svaki ovakav ili sličan zakon, protokol, memorandum ili inicijativa gubiti svoj smisao, biti obesmišljeni i u postupku pre nego što ga izglasate ili ratifikujete u ovoj skupštini. Hvala. (Aplauz)

Gospođo predsedniče, ako se još neko prijavio, spreman sam da sačekam, nije problem, neka završe svi, pa ću ja…

Po amandmanima i u raspravi po amandmanima.

Čovek uvek nešto novo nauči.

Moram takođe nešto da primetim, gospođa Čomić mi neće zameriti, ali mi se čini da ste mnogo konstruktivniji kada sednete sa ove strane. Tu ste u funkciji Vlade, a ovde u funkciji parlamenta.
Moje pitanje je – da li neko u Skupštini zna koji ćemo procenat prihvatiti, s obzirom na to da nas ne interesuje šta je Vlada kao mišljenje dala i poslala u Skupštinu? Slažemo se sa time, s obzirom na to da nije predlagač.
Odnos Vlade prema ovoj instituciji se promoviše već pet godina, otkako je institucija formirana i uspostavljena, i mnogo je bolje što nećemo uvažavati stav Vlade, jer ko zna kakav bi bio, iako je izražen tako kako jeste.
Na osnovu onoga što smo čuli malopre, amandman SRS je identičan amandmanu gospodina Senića. S obzirom na to da će gospoda iz Demokratske stranke podržati taj amandman, indirektno amandman SRS, pozivamo sve da podrže amandman SRS, odnosno gospodina Senića, da se prihvati u skupštini procenat od 50.
Zašto to kažem? Ne mogu da se složim, u ime SRS, sa gospodinom Senićem da je danas učinjen maksimum, odnosno da ovom sednicom i ovim izmenama i dopunama činimo maksimum. Plate su samo jedan segment izmena i dopuna ovog zakona koje je Skupština dužna da uradi kako bi na potpun način bio omogućen rad DRI.
Plate su samo jedan segment i to ste mogli da čujete od gospodina Sretenovića i na onoj tematskoj sednici koju ste tražili, a mogli ste da čujete i u javnosti, i u nizu drugih rasprava, što plenarnih, što nekih drugih. Državna revizorska institucija očekuje i neke druge izmene, i u kontekstu njene nezavisnosti i u kontekstu javnih nabavki i uopšte u postupku revizije itd. Da ne ulazimo sada u te segmente ovoga zakona i njihovih potreba, ne možemo da svedemo priču na povećanje plata u DRI i da kažemo – evo, u ovom trenutku činimo maksimum. To svakako nije tačno, ali doći će vreme da razgovaramo i o tim drugim izmenama i dopunama.
Ono što takođe ne možemo da prihvatimo jeste da danas ispunjavamo, na neki način, zahtev javnosti. Ako je to tačno, onda je to i naš poraz. Od nas se očekuje da toj javnosti pružimo odgovornu, efikasnu i potpunu kontrolu, koju treba da ostvari DRI.
Šta je problem? Problem je što smo ušli u pola godine i tek sada raspravljamo o svemu ovome. Ako će povećanje plata biti ključni motiv onima koji treba da uđu u DRI, podsećam vas na načelnu diskusiju, i tada smo rekli – do kraja ove godine ovaj posao neće moći da se privede kraju. Dok ovo stupi na snagu, dok se objavi, odnosno objavi i stupi na snagu, dok se raspišu konkursi, sprovedu konkursi, ti ljudi uđu u posao, eto nas na kraju godine.
Gospodin Senić je rekao – opseg će ovaj put biti veći, jer će DRI ući u tri javna preduzeća. Ući će u tri javna preduzeća, ali na račun tri druge državne institucije. U ovu kontrolu DRI ulazi sa kadrovski, tehnički i materijalno potpuno istim kapacitetima, kao što je radila i reviziju za 2008. godinu.
Dobro je što će pretresti javna preduzeća, to je tek dobro. Zamislite, šta se sve tamo... Odnosno, znate vi dobro šta se sve tamo dešava. Komentarisali smo pre neki dan, da ne podsećam na JAT, Telekom i na neka druga javna preduzeća koja su u mnogo goroj i težoj situaciji nego što su JAT i Telekom. Dobro je što će ući tamo.
Ima informacija sa te druge strane, ljudi koji rade u tim institucijama u kojima se revizija i danas vrši kažu da se revizori zbog svega ovoga bave potpuno perifernim stvarima, ne zbog svog neznanja, nego zbog deficita kapaciteta koji su objektivno potrebni.
Budite ubeđeni, nije tačno da će opseg biti veći. Izveštaj DRI za 2009. godinu biće isti kao i prethodni izveštaj, po svom obimu. Možda će se veće zloupotrebe identifikovati i determinisati, ali budite ubeđeni da više od 27% ukupnog budžeta Republike Srbije i njegovog trošenja neće biti tretirano i neće biti kontrolisano.
To je naš poraz; vas koji to podržavate i koji stojite iza izvršne vlasti, a načelno, da kažem, i institucije Skupštine zato što sve ovo nije uradila mnogo ranije. Možda bismo to i uradili ranije, da smo bili u poziciji da odlučujemo, da pritiskamo, da tražimo, međutim, sada je sve u vašim rukama. Očekivalo se da se sve ovo o čemu pričamo uradi mnogo ranije.
Šta je još važno reći? Sada će delimično odgovornost da padne na DRI, to smo rekli u načelnoj raspravi. Reći ćete – dobili ste plate, pa sada radite. To nije sve. Ovim izmenama i dopunama gospoda iz DRI veliku odgovornost preuzimaju na sebe. Da budemo banalni i da kažemo za platu, da li će biti 190.000 ili 200.000, potpuno je svejedno toj javnosti koja u proseku prima oko 30.000 i manje, ali to je prosek; u taj prosek će ući ovih 200.000, i ovo od 200.000 će praviti taj prosek. Od njih se za tih 200.000 ili 190.000 traži velika odgovornost.
Od predsednika Saveta se traži odgovornost da napravi adekvatnu trijažu i da protrese one koji će se javiti na konkurs. Ti ljudi ne smeju da budu isključivo motivisani sa 190.000 ili 200.000 dinara. To smo rekli. To treba da budu ljudi koji su odgovorni, sposobni i posvećeni javnom interesu, pošto se ovde pozivamo, kako je rekao gospodin Senić, na zahtev javnosti.
Baš nekoga u javnosti briga koliku platu primam. On od mene traži rezultate i traži da uperim prstom u ministra, direktora javnog preduzeća, šefa nekog regulatornog tela, kako je nenamenski trošio pare; ne kako je jeo pljeskavice i ćevape, nego kako je sprovodio javne nabavke, kakav je tender raspisivao, kako je nameštao tendere, kakve je ugovore plaćao, a nije ih obnavljao ili ih nije sprovodio kroz adekvatne procedure, definisane zakonom. To se očekuje od tih ljudi.
Zbog toga kažemo da je velika odgovornost na onima koji će birati te ljude, a na kraju krajeva i onih koji će u ime DRI, a na račun ove podrške koju treba da dobiju u parlamentu, sprovoditi ubuduće kontrolu.
Predlažemo da se prihvati predlog SRS, koji je podneo u identičnom tekstu i gospodin Senić, odnosno G17 plus, koji će podržati DSS. Tako ćemo, bar u ovom segmentu podrške DRI, mi u parlamentu biti apsolutno čiste savesti, ako tako mogu da kažem. Učinili smo sve što je do nas, od Vlade se više nije ni očekivalo. Vlada je našla sredinu: mi smo dali 30, ovi su dali 50, pa hajde 40, našli smo se na sredini. Vladi objektivno nije stalo da ova institucija radi kako treba.
Pre nekoliko meseci usvojili ste Zakon o Narodnoj skupštini, apostrofirali ste kontrolnu funkciju parlamenta u odnosu na izvršnu vlast. Ovo je prilika da pokažete da iza ovoga stojite, vi i svi mi zajedno u parlamentu, i mi koji insistiramo na kontrolnoj funkciji sa aspekta opozicije, da damo punu podršku nezavisnom telu, koje opet do kraja neće ostati nezavisno, sve dok se još neki drugi delovi zakona ne izmene.
Što se nas tiče, za SRS je prihvatljivo da se prihvati ovo od 50%. Nemoguće je da nema para u budžetu. Za ovo novca u budžetu mora da ima. Dvadeset pet miliona u budžetu na godišnjem nivou nije ništa za jednu državu, naročito što će se obezbediti mehanizmi koji će na drugoj strani sačuvati stotine miliona, ili milijarde, jednom smo to rekli. Ministar finansija nam je ukazivao na činjenicu da ne mogu da kontrolišu preko sto milijardi dinara koji se kreću isključivo u javnom sektoru, a da ne govorimo za javne nabavke koje prolaze i kroz privatne kompanije itd.
Ima rezona dati novac ovoj instituciji, ali sa pozicije kontrolnog dela vlasti kontrolisati, odnosno tražiti rezultate za tako nešto, koliko god da će oni biti poražavajući za pojedince koji će biti predmete tretmana Državne revizorske institucije.
Sve ovo o čemu danas pričamo moći ćemo da očekujemo tek od naredne godine, kada se efekti ovog zakona i drugih izmena i dopuna u potpunosti zapate na terenu, odnosno u praksi. Hvala.

U principu, priča o Državnoj revizorskoj instituciji je priča o kojoj je upravo govorio gospodin Krasić, ali čini mi se da se malopre sa terena te suve ekonomije ili finansija izašlo već u filozofiju.
Ono što je poražavajuće je to što se priča o DRI brani kategorijama, oblastima koje su u potpunosti zakazale kod nas u Srbiji, kao državne institucije, pa priča kreće od sudstva, a svi mi dobro znamo u kakvoj je situaciji. Ne sporim ja da ste vi sproveli reformu, ali efekte reforme svi dobro osećamo, slušamo dosta o tome, ali i konkretno osećamo. Da sada ne zalazimo u reformu pravosuđa.
Suština priče, potpuno sam saglasan sa gospodinom Krasićem, ni moje, nije bila da se delimo ovde, da delim poslanike. Jasno sam povukao liniju između nas u zakonodavnom telu i gospode iz izvršne vlasti. Ovo je isključivo priča nas u zakonodavnoj vlasti. Nema spora da treba da im se poveća plata.
Čime se rukovodimo kada ovo govorimo? Dvadeset poslanika može da pokrene inicijativu za smenu jednog čoveka o kome je govorio i gospodin Krasić malopre, predsednika Saveta. Mi to možemo da uradimo. Pretpostavimo da to nikad neće biti stvar nečije zloupotrebe ili političkog hira ili besa. Ako smo mi ti koji imaju priliku, na osnovu zakona, da ga smene ili pokrenu inicijativu za njegovu smenu, neka do nas ne bude ništa što će eventualno dovesti u pitanje njegov rad ili funkcionisanje.
Žalosno je ako kod nezavisnih regulatornih tela, ponavljam, priču svedemo samo na plate. To je žalosno. Žalosno je što živimo u vremenu u kom je standard i vrednost, za koje kažete da ih ne delimo, isključivo novac, ako nekog treba da motivišemo novcem da bi radio dobro posao sudije, revizora, lekara itd.
Nisam ja uopšte čovek koji ne razume tržišno funkcionisanje, sve je u redu i prihvatam i adekvatnu nadoknadu i sve, ali ovo je posao koji podrazumeva i odgovornost i pravičnost, a u jednom trenutku i hrabrost.
Ali, vi o tome više nećete moći da odlučujete; o tome će odlučivati jedan čovek. U ime SRS to sam apostrofirao. Vi se više ne pitate. Dok se pitamo, dajte da učinimo sve, maksimum, da bismo kasnije mogli da tresemo onog kome smo sve mehanizme dali u ruke. Tada ćemo imati argumente da pokrenemo inicijativu i nekog smenimo. Ne zbog nas, ne dajmo prostora bilo kome da se brani, da ima rezervu – pa, nisam ja ovo... Evo vam sve od nas, dobili ste, radite svoj posao onako kako se od vas očekuje da ćete da radite.
Još jedna stvar, neukusno je što ovaj posao pokušavate da dovedete u kontekst sa evropskim standardima, evropskim integracijama. Poštedite nas danas te priče. Hajde da govorimo o ovome zbog naše potrebe i zbog Srbije, zbog okolnosti i ambijenta koji u Srbiji važi, koji je na snazi.
Juče slušamo, ili prekjuče, kad je bilo u Skupštini – znate, donosimo zakon o fiskalnoj odgovornosti. Donosimo zakon kojim ćemo formulisati telo koje će biti možda pandan DRI. Daćete mu, pretpostavljam da ćete za to da glasate, ovlašćenja koja biste kao alternativu mogli da date Državnoj revizorskoj instituciji. Sad novo telo. Šta će to da otvori?
Čekajte da vidimo predlog tog zakona. Mi ga nismo videli, ali MMF već daje ocenu o njemu, tamo ste ga poslali. Ali, mi ili vi... vi ga niste dobili. Vaša vlada ga je poslala prvo tamo, pa ćete onda vi da dajete ocenu o njemu, verovatno kroz plenarnu raspravu, ili svi mi zajedno. Zbog čega? Zašto fiskalno veće, ako imate Državnu revizorsku instituciju?
To je odnos prema Državnoj revizorskoj instituciji. Državna revizorska institucija, njeno funkcionisanje i njen izveštaj, kako je gospodin Senić malopre rekao, vas kvalifikuju na tom vašem putu u EU i tu ste potpuno zakazali. Zato dajte da pričamo o ovome kao o nečemu što je naša stvar i naša potreba i naša obaveza, na kraju krajeva.
Hvalite se što ćemo doneti zakon, 40%, recimo, najveći dug u odnosu na BDP. Vi se hvalite time. Hvalimo se slabostima. U modernom svetu je standard 60%, a mi se hvalimo standardom od 40%. Zašto? Zato što nam je realna ekonomija potpuno trula. Sad se hvalimo kako smo odgovorni u tom delu. To su neki paradoksi, paradoksi koji se na jedan potpuno drugačiji način i danas u ovoj diskusiji pojavljuju.
Znači, nije nam namera da ovde bilo koga delimo. Gospodin Krasić je lepo rekao, potpuno smo saglasni da podržimo sve ono što će dati, ali smatramo... Još jednom ponavljam i time završavam, neću više da govorim, znači, neka Skupština uradi sve što je do nje, jer je Vlada ovde zakazala. Neka Skupština pokaže da je spremna da učini sve, a onda će sa punim pravom moći da traži odgovornost od onih kojima je dala potpunu podršku. Hvala.

S obzirom na to da je ovo kraj diskusije, zaključio bih – Srpska radikalna stranka je, kada su ove izmene i dopune Zakona u pitanju i kada je ova institucija u pitanju, isključivo želela da bude konstruktivna. To je pokazala na Odboru za finansije (gospodin Krasić i ostali), a namera nam je bila da pokažemo i danas.
Što se nas tiče, Državna revizorska institucija, njena samostalnost, sloboda i, kako bih rekao, opredeljenje da radi posao koji je zakonom predviđen nikada neće biti dovedeni u pitanje, ali nemamo nameru da bilo koga poštedimo ili ne pozovemo na odgovornost ukoliko se sve ono što Skupština obezbedi i omogući kroz proceduru u institucijama dovede u pitanje. Nemamo nameru da ćutimo i zatvaramo oči pred tim.
Takođe, tražimo od predstavnika vlasti da slede ovaj primer koji smo mi poslanici SRS pokušali da pokažemo danas u raspravi i da se u svom odnosu prema Državnoj revizorskoj instituciji postave upravo kao mi. Mislim da će to dati jedan kvalitet više našem ekonomskom, finansijskom, odnosno fiskalnom sistemu i biti u interesu građana, u koji se navodno svi ovde zaklinjemo i na koji se svi pozivamo. Hvala.