Dame i gospodo narodni poslanici, ne možemo baš da se složimo sa onim što su pričali predstavnici skupštinske većine, a bogami, gospođo Dragutinović, neće biti da baš u ovom zakonu piše ono što ste rekli u svom uvodnom izlaganju.

Ako ste želeli da shvatimo da piše to što ste rekli, morali ste malo više da se potrudite, ali kako mi doživljavamo ono što je ovde napisano, pokušaću u vremenu ovlašćenog predstavnika da kažem, a kasnije će ili sutra poslanici SRS-a pokušati da ukažu na neke stvari zbog kojih je ovaj rebalans možda i skandalozan, zbog koga ovaj rebalans ne može da prihvati čak ni deo skupštinske većine iako će možda podići ruku za njega, zbog čega ovaj rebalans ne može da prihvati opozicija i dobar deo stručne javnosti, zbog čega ovaj rebalans ni vi ne biste prihvatili, ali kao deo Vlade, kao neko ko nije profesor i čovek iz nauke, nego čovek političar ili ministar, morate, hoćete i, nažalost, dobili ste jednu neprijatnu obavezu da sve ovo što ste stavili na papir i branite.

Neke stvari zaista nisu jasne. Rekli ste – politika zamrzavanja rashoda, a ovde se u dve trećine novca koji se obezbeđuje rebalansom prave rashodi. Ali ne oni zdravi, normalni rashodi, ne rashodi kojima će se stvarati i praviti nešto, nego rashodi koji su po svojoj suštini potrošnja. Šta će se desiti s novcem koji ćete dati u penzije ili neka druga socijalna davanja? To je puka potrošnja, to je ono što se pojede, popije, izmire se neki sitni dugovi itd.

A nama Vlada probi glavu o novom modelu rasta. Napravimo u jednom trenutku kredite za potrošnju, da se podiže privreda, prođe par meseci, to se zaustavi, pa se angažuje deo ekonomske javnosti da se napravi novi model rasta, koji će se bazirati na štednji, na izvozu itd., a onda radimo rebalans budžeta kojim u stvari obezbeđujemo sredstva za puku i golu potrošnju, običnu potrošnju.

Meni sad nije jasno. Politika štednje – sedam miliona za Kancelariju za evropske integracije. Šta smo mi dobili od njih? Šta je tu plaćeno? Ništa. Apsolutno ništa. Politika štednje – nema javnih rashoda. Četiri miliona za kursne razlike na ime kotizacije u Regionalnoj školi za državnu upravu.

Prvo smo vas kritikovali što ste uopšte pristali na nešto tako. Mi ne bismo morali da budemo član, niti bi ta regionalna škola postojala da vi niste dali pristanak na to, pa ste morali u budžetu Republike Srbije da obezbedite sredstva za jedan besmisao, jer naša državna uprava, i ako treba, ima dovoljno ljudskih resursa da se sama razvija. Pitanje je samo političke volje da li to hoćemo ili nećemo, a i sami znate na kakvom su vam nivou administrativni kapaciteti, od ministarstva pa do poslednje mesne zajednice u Srbiji. I sada za članstvo u jednoj takvoj instituciji mi obezbeđujemo dodatnih četiri miliona dinara samo na ime kursnih razlika.

O kakvim mi investicijama, o kakvoj zdravoj potrošnji, kapitalnoj potrošnji mi pričamo? Jednostavno, to ne stoji. To nije tako i stvari moraju da se nazovu onakvima kakve one jesu. Mnogo bismo lakše i mi koji smo u opoziciji prihvatili ono što nam servirate kad biste stvari gledali kroz prizmu stvarnosti i realnosti na objektivan način, onakve kakve one jesu. Ne možete da nam kažete da je subota u sredu. Ne možete, jer ni vi u to ne verujete.

Kažete – subvencije u investicije. Koliko para iz ovog rebalansa ide u Ministarstvo za infrastrukturu? Koje ćemo to investicije, recimo, u tom sektoru da finansiramo iz ovoga? Mi smo predložili amandman. Evo, hoćete da investirate u investicije, dajte investicije, hajde da pravimo Koridor 10. Ionako vam predsednik Srbije deli lekcije. Danas će da postrojava ministre koji su za to nadležni – dokle se stiglo sa Koridorom 10? Evropska vlast u Srbiji o Koridoru 10 priča deset godina, predsednik se setio danas da ih postrojava, u predvečerje izbora. Lepo se setio, na vreme.

Šta ste još rekli? Vrlo je interesantno, ova statistika i ekvilibristika, šta sve može statistika, pa smo došli do rasta od 4,5-5%, tako ste rekli malopre. Određenim statističkim proračunima dođe se dotle. Sad raste i izvoz, sad raste industrijska proizvodnja, a sa druge strane imate inflaciju na gornjoj granici, imate deprecijaciju dinara. U čemu je problem? Ako u ovoj državi sve raste i kreće se putem koji nam Vlada želi predstaviti, odakle deprecijacija i inflacija? One nisu došle s neba. Znači, nešto ovde unutra smrdi.

Zašto fale sredstva za penzije? Zato što su prihodi po osnovu poreza i doprinosa zaposlenih pali. Kako može u državi da raste industrijska proizvodnja, da raste izvoz, a da broj zaposlenih pada? Da možda ne uvodimo nove tehnologije, nove investicije, pa ono što je nekad rađeno sa 1.000 radnika, danas radi 50 radnika sa modernim mašinama? A onda se osvrnete na prihode od investicija, za koje ste na početku godine projektovali da će biti 1,4 milijarde. Došli smo na 500 i nešto miliona direktnih stranih investicija u državi, jedva. I sad mi ovaj budžet predstavljamo – to je super, evo sad Vlada dobro radi, ne može bolje.

Nismo mi nesvesni situacije u okruženju, kako ste ono rekli – eksterna ekonomska situacija, u kakvoj se region, okruženje nalazi. Ali odgovori na te izazove iz Vlade ne dolaze na adekvatan način. Vi, gospođo ministar, znate vrlo dobro kakav je stav SRS-a kad je u pitanju MMF i šta mi mislimo o našem aranžmanu sa MMF-om. Ali Vlada Republike Srbije nas je dovela u poziciju da smatramo da su oni za vas ''mila majka''. Da nije bilo MMF-a, možete misliti na šta bi ovo sve ličilo.

Kakva smo mi to država ako vam limite postavlja MMF? Ne rade oni to zato što vas vole. Ovde su nas učili pre neko veče – samo interesi. Oni imaju interese da odavde uzimaju pare za kamate na kredite koje su vam dali. Ali, šta je to sa vama, kakvi su to ministri u Vladi kada vam limite Jeger postavlja? I onda smo usvojili rebalans budžeta kada je četvrta revizija prošla, kada je MMF dao saglasnost.

Ova država je, gospođo ministar, postala ekonomski protektorat MMF-a. Mi nemamo više ekonomski suverenitet, definitivno. I ovi dokumenti su dokaz za to. Možete da ih šminkate i predstavljate kako god hoćete. Možemo samo da zamislimo šta nas čeka u narednoj godini ako okvire za narednu godinu u ovome tražimo. Sad zamislite, na početku godine projektovali ste deficit 4%, pa ste onda radili ne može bolje, pa na pola godine tražili da deficit bude 4,8% i sad se hvalite kako će u 2011. deficit biti 4,1%.

Sve ukazuje na to da industrija i izvoz rastu, ali smo deficit u odnosu na prethodnu godinu povećali za 0,1%. Kako je to moguće ako su investicije dobre? Ako smanjujete ili kočite ili zaustavljate javnu potrošnju, kako to raste deficit? To vaša nauka ne može da objasni, ali to je problem. Jer, ovo je politički dokument, lepo ste to rekli, ali je nerazumna politika koja je utkana u njega. To je problem. Možda bi nauka davala drugačije odgovore, a možda i ne bi.

Sada jedno pitanje vezano za zakone koji se zajedno s ovim budžetom usvajaju. Ako je slika takva da sve raste, protekle godine i godine pre toga, godine ekonomske krize, non-stop je ovde bila priča o stabilnosti finansijskog sektora na tržištu kapitala, banke su sigurne, stabilne, sve je okej – zašto onda ovi zakoni? Da li očekujemo neku novu krizu? Da li očekujemo da će se nešto u finansijskom sektoru dešavati?

Ili, drugo pitanje – da li smatrate da u ovom dokumentu ima kapaciteta da država odgovori na izazove koji će se pred nju postaviti ako dođete u situaciju da primenjujete zakone koje ćemo usvojiti, poput ''bridž banaka'' itd.? Da li bi država imala ekonomske snage da sanira i preuzme obaveze banaka koje bi se eventualno raspale? Ili je jedini razlog da preuzmete sto miliona od Svetske banke, jer je uslov da se set ovih zakona sredi i uradi?

U čemu je problem? Ne može tako. Nekima sam rekao i sada ću reći, ne vama, gospođo ministar, ali svima, i zbog javnosti – država je ozbiljna stvar. Državom ovako ne može da se upravlja. Ne možete da pričate sa jedne strane – održivi razvoj, kapitalno ulaganje itd., a da stvarnost kroz egzaktne podatke ukazuje na nešto drugo. Kakve veze ovi dokumenti imaju sa održivim ekonomskim razvojem?

Sad ćemo da prođemo tačno i kroz cifre koje ste pomenuli. Šta ćemo da radimo sa poljoprivredom? Kaže gospodin ministar – naša razvojna šansa. Razvojnu šansu ćemo da podižemo sa 600 miliona dinara. Gasimo požar na tržištu mleka. Tužna je država kojoj je poljoprivreda razvojna šansa, a glavni poljoprivredni izvozni proizvod kukuruz. Jadna je ta država i njen razvoj. Umesto da prodajemo junetinu, da toj vašoj EU prodajete mleko (ni za to neće da vam daju dozvolu), da prodajete nešto drugo, vi im izvozite kukuruz. Dovešćete državu do toga da iduće godine neće imati ni za sebe ni pšenicu ni kukuruz.

To su naše razvojne šanse, a ovde ćemo sa 600 miliona da gasimo požar koji je jedan monopolista napravio. Pa donesete uredbu kojom hoćete da ubijete deset malih proizvođača. Evo kod sebe imam uredbu Vlade Republike Srbije, kaznu na osnovu te uredbe za jednog malog proizvođača koji upošljava 20 ljudi i od njega direktno, odnosno indirektno zavisi 300 ljudi, 300 poljoprivrednih proizvođača od kojih otkupljuje mleko. Gnjavi ga država uredbom kojom hoće, navodno, da se obračuna sa "Salfordom".

Tako se politika ne vodi, bar tako misli SRS. Sa 600 miliona dinara nećete učiniti ništa, vi to dobro znate. Srbija može da ima mleka, ali ne zato što je dobra proizvodnja, proizvodnju ste sveli na 1910. godinu, a mleka može da ima zato što je opala kupovna moć narodu. Narod nema para da kupuje mleko, pa na godišnjem nivou jedan čovek potroši sto i nešto litara mesečno, a u toj vašoj Evropi 400 i nešto litara. Ali ne zato što smo glupi pa ne znamo da nam mleko treba, nego nemamo para da ga kupimo. A to je demanti ove priče o radu Vlade, kako je sve dobro i kako je sve super.

Pa onda "Fijat". Dokle više u "Fijat" da ulažemo? Zna li ova država u nešto drugo da ulaže osim u "Fijat"? Da ne govorimo o subvencijama, ''start ap'' kreditima itd. Je l' imamo mi nešto drugo? I tu smo amandman predložili. Kakva je to investicija? Pa, nama "Fijat" uopšte nije trebao, sve smo sami mogli da finansiramo i završimo. Ne kažem da ne treba da se radi, ali šta je kooperativa osetila od tog "Fijata"? Gde se šta pokrenulo zbog njega? Šta je povukao za sobom? Gde su benefiti državi od toliko potrošenog novca? Nema.

I ne samo da se to ne zaustavlja, nego se ide dalje. A realni sektor, oni koji su nosioci ekonomskog života u Srbiji, prepušteni su sami sebi. Pa država podigne referentnu kamatnu stopu, pa im oteža uslove pod kojima i to što mogu da se zaduže, ne mogu da se zaduže. Nemaju više mogućnost da se zadužuju. A od njih živimo. Neko je malopre pomenuo kada se i kako plaća PDV. Oni vas kreditiraju.

Ovo iz ličnog iskustva govorim, zato što sam se ja nekim privatnim poslom bavio, pa znam kako 11. dođe inspekcija pa je 100.000 dinara kazna zato što porez nije plaćen. Ali, istovremeno, ta ista država nije uložila dinar da sredi likvidnost, od administrativnog, pa ne znam ni sam do kog pitanja, da se reši i pokrene nešto, da oni koji nose ekonomski život, dobiju lakši i prihvatljiviji poslovni i ekonomski ambijent. Sve investicije u "Fijat" – milioni, kamioni, što bi se reklo.

Sad, zaista, gospođo Dragutinović, moram o nečemu takođe da prodiskutujem ovde. Od početka rasprave, od te vaše četvrte revizije, kako se već zove, sa MMF-om, do dana današnjeg, svi vi koji ste komentarisali rebalans, samo jednu stvar ovde niste spomenuli. Vi ste je vrlo diskretno pomenuli, i ubeđen sam da ste to vrlo tendenciozno uradili, jer znate kakva je to, ne zamerite mi što ću reći – ludost, a to je obezbeđivanje sredstava za neke stare dugove gradu Beogradu. Uopšte nije bitno da li su te pare date gradu Beogradu ili nisu. Dve milijarde i 600 miliona dinara će za čistu apstrakciju dobiti Direkcija za građevinsko zemljište grada Beograda iz budžeta Republike Srbije. Zašto?

Vi ste, gospođo Dragutinović, u jednom intervjuu rekli, naslov je – ''Ne dam pare za izbore''. Duboko sam ubeđen da će to tako biti. Al' onda se pojavi rebalans budžeta u kom, na ime dugova republičkih organa vlasti, u Direkciju za građevinsko zemljište iz budžeta Republike Srbije treba da se slije dve milijarde i 600 miliona dinara od raznih korisnika. To je novac koji ćete da trošite u kampanji. To je dokaz da počinje predizborna kampanja. Najbolje se pare tamo izvlače i tamo peru. Ta apstrakcija je mogla da sačeka. I to su dugovi do 31. decembra 2009. godine, bez 2010. godine. Tako ovde piše. U rebalansu sam tako pročitao.

Sad pazite, poštovane kolege koji ćete glasati za ovo – 600 miliona za poljoprivredu, milijardu za sve opštine u Srbiji, 500 miliona za sve, među kojima će biti i 17 beogradskih opština, 500 miliona za ugrožene, a samo za Direkciju za građevinsko zemljište za Beograd – dve milijarde i 600 miliona dinara.

Ravnomerni regionalni razvoj. Super. Divota. Smejte se i glasajte, šta da vam radim, ali to je surova stvarnost. Podelićete 500 miliona posebno ugroženim opštinama. Samo Trgovištu dugujete 120. Procenili ste štetu posle poplave na 200 miliona, a dali ste im u robi i parama 80 miliona. Da ne govorim o šteti u Kraljevu. Samo jednoj, najsiromašnijoj opštini u Srbiji, dugujete 120 miliona, ali ćete zato dve milijarde i 600 hiljada da upumpate u Beograd, da se izborna kampanja za 2011. obezbedi, hvala bogu, ali o tome niko ne priča u rebalansu.

To je više za trećinu od para koje ste opredelili, po zakonu, da povežete radni staž onima čije gazde niste u stanju da naterate ili nećete da ih naterate da im plate poreze i doprinose. To su oni tajkuni sa kojima pravite ekonomske forume itd., oni koji vam na televiziji prozivaju predsednika, pa im predsednik kao nešto preti. Nije dobro da ga oni prozivaju, ali se ljubakaju bogami na travnjacima ambasada, od kanadske do britanske. Tamo se svi zajedno grle, i neki kvaziopozicionari i opozicionari i gospoda tajkuni i strani ambasadori itd.

Gospođo Dragutinović, ovo ne možemo da podržimo. Ovo nije dobro, ovo je ekonomski besmisao, ovo je nešto što ne može da obeća dobru perspektivu, još manje dobar budžet za 2011. godinu, niti će ovu državu napraviti sposobnom da prevazilazi izazove koji će se na nju obrušiti u 2011. godini, kako je to vaš predsednik stranke rekao. Prema tome, SRS neće glasati za ovo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, moja koleginica Marina Toman je predložila Vladi Republike Srbije jedan vrlo konstruktivan amandman. Tražili smo od vas da novac trošite na kapitalnu potrošnju ili eventualno za refinansiranje dugova, a ne za finansiranje budžetskog deficita. Šta bi to moglo da bude, evo odlučite, kao što ni sad ne znamo na šta ćete pare da trošite, koje su već u stvari suštinski potrošene i vi to dobro znate.

Mogli ste isto tako svojevoljno da odlučite, ali da novac ne trošite za finansiranje budžetskog deficita, nego za nešto pametno, za nešto što će dobiti, kako vi iz nauke kažete, ekvivalent u materijalnoj vrednosti. Onda bi zaista vaši poslanici iz Demokratske stranke, kada govore u Skupštini i kad kažu da hoće nešto da ostave generacijama koje dolaze, da im zaista ostave nešto što je materijalno opipljivo, a ne samo dugove, tj. sve zajedno da nas boli glava.

Ono što je suštinski problem ovde je što oni neće ni dočekati početak vraćanja ovih dugova, nego će to da radi neko drugi i u tom smislu nismo stvorili mogućnost da se ovim kreditnim zaduženjem pod ovako nepovoljnim uslovima refinansiraju dugovi.

Postavlja se pitanje pod kakvim ste se uslovima onda zadužili, ako se sa ovakvim kamatnim stopama dugovi vraćaju? Naša diskusija sa vama nekako uvek ostane nedorečena, ne dobijemo odgovore baš na sva pitanja, s obzirom da u načelnoj raspravi posle svih poslanika se obratite, mi nemamo mogućnost da vas pitamo štošta, u tom smislu ću postaviti neka pitanja koja sam postavio i prošli put u načelnoj raspravi, a tiču se svakako ovog kredita, nismo dobili odgovor na njih. Voleo bih da nam date odgovor, ali pre nego što dođemo do tih pitanja, moram naravno nekoliko stvari da kažem.

Danas je jedan vaš kolega iz Vlade Republike Srbije na jednoj konferenciji za štampu, najavljujući usvajanje novog budžeta, rekao da ste bili finansijski disciplinovani, gospodin Slobodan Milosavljević, i da je sva sreća što su ljudi u Vladi bili finansijski disciplinovani i čovek je rekao da će, nada se i očekuje, rebalans budžeta biti usvojen jednoglasno. Zamislite.

Nas sada interesuje kakvo bi stanje u državi bilo da ste vi bili nedisciplinovani? Možete li to da zamislite? Vidite, kada u državi rebalans, šesti rebalans budžeta koji Vlada usvaja, odnosno budžet, odluku o budžetu, koji Vlada usvaja u ovakvim okolnostima i na ovakav način najavite tako, onda zaista ovo može da dobije kontinuitet u jednoj raspravi od sinoć, u kojoj smo zaista konstatovali, mi poslanici Srpske radikalne stranke, da ovde definitivno više nema sistema i da svako ima pravo i slobodu, čak i na najodgovornijoj funkciji, da kaže i šta hoće i kako hoće.

Za razliku od njega, moram da prihvatim i da priznam onako, možda malo ironično, vi danas svoju iskrenost niste mogli da zaustavite po usvajanju rebalansa budžeta i rekli ste baš onako kakvo jeste stanje u državi - štedite koliko možete, a trošite koliko morate. Čini mi se da ste i to rekli.

U normalnoj i ozbiljnoj domaćinskoj državi štedi se koliko se mora, a troši se koliko se može. Da ste trošili onoliko koliko ste mogli, ove kredite ne bismo povlačili, ili možda ne bismo ovoliko povlačili kredita koliko povlačimo, ali u svakom slučaju bili ste dužni i obavezni kao Vlada Republike Srbije da štedite onoliko koliko to zaista ova država mora.

Ne sporim da vam znanje za tako nešto nije hvalilo. Pretpostavljam da ste imali, ali suštinski problem ove države je Vlada, politička volja ili, pre bih rekao, političke slabosti na kojima ste se sakupili i koje su vas pre dve godine objedinile i ujedinile.

Mi smo, gospođo Dragutinović, i sinoć raspravljali o nekim zakonima koji se suprotstavljaju izjavi Slobodana Milosavljevića, koji definitivno dovode u pitanje našu finansijsku izvesnost i u narednoj godini. Postavlja se pitanje – šta je to disciplina, šta je to što ovu vladu može da kvalifikuje disciplinom, kada su u pitanju finansije javne i fiskalne potrošnje?

Kada je ovaj kredit konkretno u pitanju, prošli put sam pitao i pročitao iz Zakona o javnim nabavkama – zašto je primenjen postupak javne nabavke koji jeste primenjen, pregovarački postupak bez javnog poziva? Zbog čega? To je postupak javne nabavke koja se sprovodi samo kada su elementarne nepogode. Tako piše u zakonu, član 24. Zbog čega? Šta je to što se nije moglo predvideti? Čemu projekcija budžeta, čemu memorandum sada izveštaja o fiskalnoj odgovornosti, ako niste mogli da predviđate sve ovo?

Zbog čega se Vlada Republike Srbije odlučila da sprovede ovakav postupak javne nabavke? Kako je bilo moguće da za jednu partiju dobijamo kamate 4,25, da to bude najmanja, ili 4,20, a za druge ostale hartije sve naviše do 5,30. I to smo vam rekli u načelnoj raspravi, kamate sa kojima se država zadužila su kamate koje banke daju onima koji polažu sredstva u depozite u nedelji štednje. Krediti nisu bili povoljni.

Nas interesuje, kako je moguće na drugoj strani dobiti kredit pod odličnim uslovima, sa kamatnim stopama od 3% i da se hvalite da imamo sreće što imamo te kredite? Taj kredit nismo osporavali, na taj kredit čak ni amandmane nismo podnosili, ne zato što smatramo, za razliku od vas, ne mislimo da se iz krize jedino ovako izlazi. U jednoj raspravi ste rekli – država se u krizi zadužuje. Država može da se zaduži, možda čak to i bolje znate, a to su kratkoročna zaduženja, to je nešto što je neopipljivo, dugoročno ovo je sve potpuno pogrešno.

Kako je moguće da dobijemo kredit od 30 miliona dolara na ovoliki vremenski period otplate, pod ovakvim kamatnim uslovima, a država za ništa, za taj kredit koji je dobar i podoban dobijamo materijalnu vrednost kao reciprocitet, dobijamo nešto što će upravi carina ostati na korišćenje i raspolaganje, a za pare koje se već u Vladi potrošili, iako pričate da ste finansijski bili odgovorni, uzimate kredit pod potpuno nepovoljnim kamatnim stopama?

Nas sve to interesuje, kakva je izvesnost, da sam pročitao vašu izjavu posle usvajanja budžeta i imao priliku da znam šta ćete da kažete pre podne, danas bih bio mnogo manje odgovoran pred novinarima, kada su me pitali – da li će nas čekati u narednoj godini bankrot.

Ubeđen sam da vi kao ministar finansija to danas ne znate i ne možete sa sigurnošću da kažete da neće biti tako, zbog političke i finansijske alavosti onih koji će trošiti novac iz budžeta Republike Srbije u predizbornoj godini.

Nesrećna je država u kojoj se strateška privredna grana razvija rebalansom budžeta. Ulažemo u poljoprivredu. Najpre ćemo omogućiti da neko zagospodari i postane monopol na tržištu mleka, pa će taj isti da nas maltretira, a onda ćemo da popustimo pred pritiscima i da na teret budžeta povećamo subvencije i taj krug ide ko zna gde.

Ministri se danas hvale – evo, povećali smo ulaganja i subvencije u poljoprivredu, a niko ne pita male proizvođače mleka u kakvu ste ih situaciju doveli što uredbama, što ovim servilnim odnosom prema monopolistima, koje ste vi monopolistima u Vladi napravili, kojima ste vi dali tu takvu poziciju, kakvu danas oni imaju.

Šta da očekujemo na osnovu svega onoga o čemu ćemo govoriti iduće nedelje? Očekuje nas, pretpostavljamo, rebalans budžeta. Da li uopšte imate predstavu šta se dešava u unutrašnjosti, na šta se sve troše sredstva koja trpimo ovakvim kreditima, od lokalnih samouprava, do pokrajine, do javnih preduzeća? Na šta se sve troše projekti? Sa kakvim projektima izlaze lokalne samouprave pred vas u Vladi?

Nemate mehanizme da ih zaustavite, zato što ste slabi unutar Vlade, zato što podnosioci projekta buše Vladu na svakom koraku, gde stignu i kako god stignu. To što vi imate slabosti nas u SRS ne zanima, ne interesuje, ali je problem što teret finansijske krize svi osećamo zajedno. Nismo odgovorni i krivi za to, ali nemamo mehanizam da se zaštitimo u ovom trenutku, jer vi imate 126.

Kad je ovaj zakon u pitanju bio, ova zaduživanja, naše insistiranje nije bilo toliko obraćanje Vladi, nego pokušaj da njima probudimo savest da nisu dužni da podrže sve što vi predložite.

Nismo mi ljudi koji ne razumeju šta je kredit, šta je deficit i ne zauzimamo mi stav i prema ovim kreditima i vašem ponašanju na osnovu toga da li deficit ili dug treba da budu 40%, 50%, 60%, da li da se uzima u obzir Mastriht ili ne. Nas isključivo rukovodi ekonomska snaga zemlje.

Mi ovde jutros slušamo od gospođe Kalanović – izvoz porastao sa ovom državom. Deset evropskih država je navela gospođa Kalanović. Suficit raste. Sad, odakle inflacija? Odakle pad dinara? Odakle potreba za kreditom? Vi to znate dobro, ali vi nemate mogućnost ili možda volje, ili slabosti, ne znam ni sam, zovite to kako hoćete, da urazumite te ljude koji troše novac poreskih obveznika ove države, odnosno budžeta Republike Srbije. To je za nas poražavajuće i ne možemo da prihvatimo to.

S druge strane, postavlja se pitanje zašto se ne povlače sredstva za kapitalnu potrošnju? Nas ubeđujete da su krediti sa Kinezima i sa Rusima povoljni. Zašto nisu povučeni? Vlada nije uradila projekte. Ne znam da li je sad stanje takvo.

Doskoro ste imali ratifikovana i odobrena sredstva u Evropskoj investicionoj banci, Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj. Republika Srbija ih ne povlači jer nema projekte. Gde god Republika Srbija bude prinuđena na neki red i postupno da uđe u jedno strateško trošenje novca koje će za pet godina dati efekat, tu su slabosti, tu rezultata nema.

Ali, gde god se stihijski povuče novac da ga od danas do sutra potrošimo, tu su svi u prvim i drugim redovima. Kako koji kredit stigne što od MMF ili od neke druge banke, ili od poslovnih banaka, kapom i šakom se kreće u intervencije. E, to je politički pragmatizam, to državu vodi u bankrot, to državu vodi u sunovrat, to je nešto što ne može da pruži izvesnost nikom ko u ovoj državi želi da živi.

Ubeđeni smo, šta god da kažete, nemate adekvatne odgovore. Nemate adekvatne odgovore jer nema političke volje. Takvim ponašanjem, takvim slabostima, gospođo ministar, Vlada Republike Srbije je uskratila građanima pravo na poverenje u institucije, ali potpuno.

Porezi se ne ubiru adekvatno, javne nabavke su takve kakve jesu. Nema mehanizama da im se suprotstavite. Nema ravnoteže. Šta nam ostaje – krediti.

Nijedna država iz krize zaduživanjem u krizi nije izašla. Neće ni naša i ovo je potpuno pogrešno i promašeno.

Zato smo ovim amandmanom predložili da se novac troši u nešto što je opipljivo. Koridori stoje. Otvaramo po četiri puta jednu te istu deonicu, smejemo se i podsmevamo sami sebi, šaljemo poruku u svet kakvi smo – nikakvi, neodgovorni, neozbiljni i posle pitamo sebe gde smo, šta smo i zašto nam je ovako.

Potpuno ste bili u pravu, gospođo ministar, samo ako se neko potrudi da vas razume i hoće da shvati ono što ste rekli, trošili smo koliko smo mogli, odnosno morali, a štedeli samo onoliko koliko smo mogli. Da se štedi mora, ali ova vlada očigledno na tako nešto nije spremna. Hvala vam.

Gospođo Dragutinović, sudeći po onome što ste rekli u načelnoj raspravi, a tiče se ovog zakona, odnosno ovog kredita, pozicija i položaj JAT i namere Vlade da bude garant za 51 milion evra, mi smo duboko ubeđeni da vi intimno delite mišljenje sa nama da je ovo potpuno pogrešno.

U načelnoj raspravi ste rekli da ste opredeljeni za model koji je uradila Švajcarska sa svojom nacionalnom kompanijom, dozvolila je, omogućila je i pustila je da bankrotira. Ako ste za tako nešto, za Švajcarsku, pitamo vas, zašto taj model, ako već niste bili spremni da privatizujete javna preduzeća, da uđete u suštinsku strukturnu reformu javnog sektora, zašto ne pustite JAT da bankrotira? Ako je on strateški nacionalni interes, ako je država to tako procenila, zašto smo ga doveli u poziciju u kojoj jeste?

Zašto se odlučujemo za kredit koji ne može da ga sanira i da ga sagleda? To dobro znate, to vi dobro znate iz studija IFC-a i "Rotšilda". Dve studije su rađene. Sad smo čuli da tražimo i treću, treću procenu i strategiju privatizacije, odnosno restrukturiranje ćemo da radimo.

Ne možemo da nađemo u ekonomskoj, političkoj i bilo kojoj logici odgovor zašto, ovo je faktički dug države, ovo nije nikakva garancija države, vi dobro znate da će država ovaj dug da preuzme, ovo prihvatate? Kažite nam ime i prezime onoga ko vas je na to naterao, ne vas, nego Vladu? Kažite ime stranke, kažite ime lobija, kompanije, firme, grupe, ko je taj koji ovu državu može na tako nešto da natera?

Država a la kart preuzima dug od 51 milion evra na sebe. Jasno je u strategiji rečeno šta ovu kompaniju može da stavi na noge i da joj obezbedi rentabilnost. Ovo što radite je potpuno suprotstavljeno tome. Ovo je bolesni ekonomski kompromis. Ovo je Vladu neko naterao.

Nas interesuje šta to košta 51 milion evra? Ne možete jednu jedini reč, argument u odbranu ovog kredita da kažete, u koji ćete verovati. Ne zameram Milivojeviću ništa, vi to ne razumete. Ovo su ozbiljne stvari. Neko se poigrava perspektivom. Da li je to ono što nam ostavljate u nasleđe. Pedeset jedan milion duga, pored svega ostalog za avioprevoznika kojeg ne možete tako da sanirate i da dignete na noge, za kog od 2007. godine nalazimo strateškog partnera.

Kad je politici Republike Srbije, Vladi odgovaralo da eksploatiše Rusiju, evo gotovo, svršena stvar. Dolaze Rusi, kupili su ovo, ono, gotovo je i završena priča. Ništa se nije uradilo, izjalovilo se. O tome sam govorio u načelnoj raspravi. Promenio se direktor koji je sve pokvarene manire zadržao. Doveo je marketing, savetnika za marketing, koji je istina u radnom odnosu u nekoj drugoj firmi i sklopio je ugovor sa njim na 220 hiljada dinara mesečno.

Vi, gospođo Dragutinović, kažete - štedite koliko možete. Ne štedimo koliko možemo, pa su tri savetnice za marketing došle sa platom od 120-150 hiljada. Danas, gospođo Dragutinović, što možda nema veze sa ovim, gradonačelnik Kragujevca ima veću platu od predsednika države. Ne štedimo koliko možemo.

Grad Niš je gospođo Dragutinović u minusu 380 hiljada evra. Tamo je DOS na vlasti. Znate li zašto? Zato što su ušli u suludi projekat sufinansiranja niškog aerodroma. Onda je gradonačelnik rekao – kad otera u dug grad Niš, niko nije radio ozbiljnu strategiju i analizu za takav aranžman.

Mi kažemo - mi štedimo koliko možemo. Ne štedimo koliko možemo, ne vodimo računa o onome što je naše. Juče u zakonu se ovde od nas traži da štitimo nacionalnu ekonomiju. Znate li kako je štitimo? Uskraćujemo lokalne samouprave u nerazvijenim i devastiranim područjima podsticajnih sredstava za projekte u oblasti turizma, ukoliko nisu kadri i sposobni da obezbede učešće sa svoje strane. Pre toga smo im uzeli transferna sredstva.

Ne štedimo koliko možemo, a i to što uskraćujemo, radimo naopako, odnosno radite naopako. Svi gradonačelnici u ovoj državi imaju veću platu od predsednika Republike. Baš mene briga za predsednika Republike, govorim o njihovom ponašanju.

Da li je moguće da država nema mehanizam da se sa tim izbori, da se tome suprotstavi? Predmet kasapljenja i linča medijskog su samo narodni poslanici, samo mi koji ovde sedimo. Neću da branim vas koji činite većinu, ali ovaj dom je čini mi se od svih državnih institucija najviše uštedeo.

Znate li kolika je prosečna plata u Agenciji za kontrolu leta: 2.300 evra, a najviša je 5.000 evra. Znate li šta kažu gospoda iz Agencije? Znate, mi to ne uzimamo iz budžeta, mi smo to na tržištu ostvarili. Ko im je omogućio to tržište, tu pijacu, pa i tržišnu utakmicu? Monopol, država im je dala mogućnost da rade. Oni su zaradili.

Mi kažemo – štedimo koliko možemo. Političke i ekonomske bahanalije na Aerodromu, odnosno u JAT, i sada ćemo mi da uzmemo 51 milion evra. Pri tom i paralelno sa tim država najavljuje prodaju, restrukturiranje, ali kako? Tako što će dugove da ostavi državi, pa će da napravi novu firmu, to smo isto rekli, sa 400.000 dolara osnivačkog uloga, pa ćete, gospodine Milivojeviću, sve što vredi da prenesete u tu firmu - optimalan broj zaposlenih, dobre ugovore, dobre slotove, dobru imovinu i to ćete da prodajete.

Moja i vaša pokolenja će da vraćaju dugove za ovih 51 milion za koji ćete vi da dignete ruku, uopšte ne razmišljajući o tome šta se radi i šta se dešava.

Vi ste, zajedno s nama, kolegama iz SRS, njihova kontrola. Vi niste dužni ovo da prihvatite. Ne obraćam se vama, izvinjavam se, na tu stranu gledam, obraćam se svima koji će podići ruku u utorak za ovo. Ovo je besmisleno, ovo je suludo, to ministar zna. Ovo je ludost.

Ministar nam je rekao da JAT treba da ide u bankrot, nije JAT, ali to je recept. Mogli su u stečaj da ga uvedu, za 10 godina vlasti. Samo su menjali direktore i pravili rashode, manjkove, deficite, kolaps ekonomski tamo. Sada ćemo 51 milion evra dati. Kome? Kome dajemo to? Zašto dajemo? Da li neko može da kaže? Tako što ćemo servisirati dva aviona i tri, a nama po studiji treba bar deset novih letelica da bi u perspektivi to imalo ekonomsku opravdanost. Ne sutra, ne prekosutra, nego u perspektivi.

Tu mora da dođe jedna ozbiljna kompanija sa kojom će JAT, naš nacionalni avioprevoznik, dobiti tržište i poziciju i u Evropi i u svetu. Takav nam strateški partner treba. Ovo je zaista neozbiljno i neodgovorno. Ne morate ništa da nam kažete, ali javnost mora da zna, 51 milion evra ova država preuzima na sebe ni za šta i mi ćemo to svi zajedno da vraćamo na vašu odgovornost, a oni koji su JAT doveli u poziciju u kojoj jeste potroškariće tih 50 miliona.

Neće sve, naravno, ugradiće se, takav nam je sistem i postupci javnih nabavki. Možete da mislite šta će tu i kako da se dešava, nepotizam, zloupotrebe su i dalje u JAT, katastrofa. Zato sistem politike i država dotiču dno. Vlada Republike Srbije, sastavljena s koca i konopca, ovakva kakva jeste, u ambijentu u kom jeste, nije kadra da brani nacionalnu ekonomiju jer je nacionalno neodgovorna i nacionalno nesvesna.

SRS vas ponovo poziva da ne prihvatate ovakav kredit, da ne podržite ovo u danu za glasanje i da Vlada zaista pokaže odgovornost i da se uhvati ukoštac sa problemima koji su u JAT napravljeni i koje objektivno treba rešiti.

Što se tiče vašeg micubišija, gospodine Milivojeviću, i ja volim japanska vozila. Ako podignete kredit za micubiši 1.500 evra, da biste ga prodali za 700 evra, ne znam u kome je problem. Sa 1.500 evra ne možete da napravite micubiši i da ga prodate za sedam hiljada, jer svako pametan ne čuva kola da mu trule i propadaju, nego razmišlja o tome da ih proda kada počnu da trule i propadaju.

Da se sada ne spuštamo na taj prizemni nivo diskusije i rasprave, to je više za kafu i kuloare. Gospodine Milivojeviću, vidite, mi bismo pustili da JAT propadne. Gospođa Diana Dragutinović bi ga pustila da bankrotira. To je njen stav, ona nas je poučila primerom švajcarskog avioprevoznika.

Sve bi se više isplatilo nego ovo što se radi sada. To je priča o micubišiju. Mi povlačimo 50 miliona evra, a ne možemo da saniramo kompaniju, to je problem. Mi smo malopre rekli, nije problem da povučete pare, mi nismo napali kredit koji ste uzeli od Kineza 30 miliona dolara, ne zato što je od Kineza, ne zato što su povoljne kamatne stope, nego zato što za njega dobijate materijalni ekvivalent, dobijate nešto, ostavljate nešto u nasleđe, ako ne svojoj deci, ostavljate službama. To je racionalno i smisleno.

Pitam vas, za šta se povlače pare, da dalje nastavljamo da propadamo i da gubimo, i na vrednosti JAT i na vrednosti tehnike. Da je danas odgovornosti i političke volje među vama, učinili biste sve, lepi, pametni i uspešni, da nađete partnera u svetu.

Možda biste našli partnera da ste imali političku volju da to prodajete, a niste prodavali zato što ste tako podmirivali koalicione kapacitete, interese, zato što ste u JAT i drugim javnim preduzećima crpeli novac kojim ste kupovali izbore, kojima ste zadovoljavali one koji su vas ucenjivali sa dva-tri ili pet glasova.

Ko vam danas kontroliše JAT, iz koje stranke, koja je njihova politička snaga? Na sve ste spremni kada je u pitanju opstanak Vlade odnosno vas 126, možda vi upravljate ovom državom od 2008. godine, ali bih voleo da vas podsetim na upravljanje državom kada su to u ime vaše stranke radili Nemanja Kolesar, Janjušević, Marija Rašeta Vukosavljević, Goran Novaković.

Ko je tada upravljao ovom državom: SRS ili DS? Čija su to čeda? Čije su perjanice? Mnogo ste brzo zaboravili, radije se sećate devedesetih godina i dve godine učešća u vlasti SRS, nego sedam godina vlasti. Moja namera nije da banalizujem ovu raspravu. Vi to sebi možete da priuštite.

Da li treba da vas podsetim kako se kralo na aerodromu kada je to radila ministar Marija Rašeta Vukosavljević? Što ne kažete ko je pravio Koridor 10 u vreme kada ste vi upravljali Srbijom? Čiji je "Difens roud"? SRS? Samo da vas podsetim, što se tiče gradonačelnika i predsednika, nisam govorio o tome čiji gradonačelnik, gradonačelnik Vranja nije vaš, pa ima veću platu od predsednika Srbije. Principijelno govorim o tome, što država nema političku snagu, a ima i mehanizme i zakone da se sa takvim nelogičnostima obračuna, a neće.

Ne štedimo koliko možemo i ponavljam još jednom, nije vazdušni prostor pijaca ili tržni centar i u trci na vazdušnom prostoru ne učestvuju privatna lica i privatnici, to je vid monopola.

Kada su plate u pitanju, njihov iznos, prenosim samo ono što je govorio predsednik Upravnog odbora te agencije, zaboravio sam kako se čovek zove, tu nema solidarnosti. Čija je agencija i čija je Direkcija za kontrolu leta? Da li je to privatna firma ili državna, šta je to, čije je to? Udruženje građana, akcionarsko društvo, jedina je država vlasna da se stara i raspravlja o njima.

Nije meni žao što ti ljudi primaju, ali mi je žao gospodine Milivojeviću što Vlada RS šest meseci nije u stanju da donese odluku i reši sudbinu 200 radnika iz Surdulice koji štrajkuju. Ne mora Vlada da donese odluku u njihovu korist, neka donese odluku u korist poslodavca, ali oni traže da im se samo reši.

Vi pričate o upravljanju, gde jednog Nicovića, koji je vlasnik "Mačkatice" iz Surdulice, država ne može da natera da izmiri 150 miliona dugova na ime poreza, doprinosa, plata i svega ostalog što duguje radnicima. Znate šta uradite? Napravite ekonomsko savetovanje na Kopaoniku, pa tog istog čoveka stavite pored ministra finansija i onda nas podsećate na 1998. i 1999. godinu, ko je tada bio ministar, a ko je kada bio ministar.

Možda smo mi bili najgori, hipoteku za nesposobnost smo 2000. godine poneli na svojim leđima. Obrisali ste nas izborima. Šta ste uradili u poslednjih 10 godina? Koje ste vrednosti ovde uspostavili? Vrednosti koje promovišu "Farma" i "Veliki brat"?

Kolko ste firmi uništili? Šta je sa javnim preduzećima? Zašto nismo ušli u postupak restrktuiranja? Zašto nismo u ta preduzeća uveli principe korporativnog upravljanja? To su evropski standardi, evropske vrednosti. Postavimo pitanja, vi koji promovišete evropske vrednosti, na kojim principima je sazdana EU? Na kojim principima? Koja su tri stuba EU? Koje su institucije EU? Koliko vas bi znalo to da nabroji?

Vi ovde promovišete evropske vrednosti. Promovišete evropske vrednosti u državi u kojoj tajkuni definišu ekonomsku politiku. Nemojte, molim vas. Evropske vrednosti u državi u kojoj nema mleka. Zbog čega nema mleka? O tome sam malopre pričao. Znate zašto?

Zato što je izvršna vlast, koja upravlja ovom državom, omogućila onima da kupe 40% tržišta mleka, proizvodnje mleka, pa ti isti zagospodare tržištem i mogu da rade na njemu šta hoće. Kada im prekipi, onda ucene Vladu. Vlada popusti, pa mora da povuče kredit od 250 miliona evra da bi ugasila požar na tržištu mleka.

Onda se skupe monopolisti koji prave ulje, pa ih ponovo ucene, pa onda oni uzmu i donesu novu odluku o zaduživanju da bi taj požar ugasili, a ne moraju to da rade. Imaju mehanizme, ali nemaju političku snagu. Politička slabost!

Danas smo slušali ovde u ovom parlamentu, gospodine Milivojeviću, kako se napada Vilijam Montgomeri. Napadaju ga oni koji su do pre samo par godina bili sa njim na Božić i Badnji dan. Aplaudirate vi, a on sinoć govori da ima gomilu prijatelja u vašoj stranci. Kud plovi ovaj brod? Nema ovde ni sistema, ni smisla, ova država je potpuno urušena.

Država je ozbiljna stvar. Možemo vi i ja ili bilo ko ovde da se spori, ali kada biste više vodili računa, pre svega vi koji državom upravljate, o državi, kada bi se više truda trošilo da stvarate političke kompromise ovde, da razgovarate, da oko ključnih stvari u ovoj državi postižete kompromise, svima bi bilo lakše.

To podrazumeva, gospodine Milivojeviću, da poslušate i da za ovakvu ludost ne glasate. Ovo je besmisao, 51 milion evra je potpun besmisao da se povlači za kompaniju koju sa 51 milion evra ne možete da stavite u položaj da radi, funkcioniše i dohoduje. To je problem. Vi nemate političke mudrosti da na ove izazove odgovarate.

Kažem vam, sve drugo treba uraditi, ovo ne treba uraditi. Treba pustiti da bankrotira, treba je uvesti u stečaj. Sve treba uraditi, ali ovo ne treba uraditi. Nemojte da glasate u danu za glasanje za ovaj zakon, ovo nije dobro. To gospođa Dragutinović dobro zna, ali nema slobodu i hrabrost političku da vam to kaže, a ona to misli i to oseća.

Sećam se da je u tom izbornom programu pisalo 200 hiljada novih radnih mesta. Toliko ste ih oterali s posla. U tom izbornom programu slogan je bio "I Kosovo i Srbija".

Da li vas prijatelji teraju na priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije? Da li vas prijatelji teraju na regionalnu saradnju sa kosovskim institucijama? Da li to rade prijatelji?

Znate, gospodine Milivojeviću, vi možda nemate neprijatelje u svetu, ali ova država, otkako ste vi na vlasti, nema prijatelje. Ovu državu više niko ozbiljno ne tretira, jer više nisu potrebni bilo kome avioni da ostvare svoje interese, jer ste i vi sve dali a la kart na izvolte.

Možda je Srbija 1998. do 2000. godine najteži period u svojoj istoriji prošla. Posle NATO bombardovanja Republike Srbije, Srbija je možda i mogla da se oporavi, posle vas Srbija se neće oporaviti, u to sam sasvim siguran.

Kada su u pitanju, gospodine Milivojeviću, naša programska opredeljenja "Velika Srbija" itd, nikada se nećemo odreći "Velike Srbije." Zna se gde su granice u programu SRS. To nas ne oslobađa obaveze da budemo svesni političkog položaja u kom se svi danas nalazimo.

Od vas se očekivalo, gospodine Milivojeviću, i vaše vlasti da tražite od onog Ive Josipovića, sem što mu se klanjate i izvinjavate, da poštuje sporazume na koje se potpisom obavezao i omogući Srbima koje je etničkim čišćenjem isterao sa vekovnih ognjišta da se vrate da žive tamo, za početak u Republici Hrvatskoj, a kroz vreme u Srpskoj Krajini, ali oni su svesni činjenice šta u perspektivi treba i mogu da očekuju i zato ne daju Srbima da se vrate.

Umesto da u našim odnosima sa Hrvatskom na tome insistirate, vi idete izvinjavate se u Vukovaru, pa malo odete do Srebrenice, u Potočare, ali ne pada vam na pamet da odete na Petrovdan u Bratunac. To ste vi. Tako se prijatelji, gospodine Milivojeviću, u svetu ne stiču. Bezgranična fleksibilnost od države napravi krpu. Mi danas u svetu nemamo prijatelja. To je naš problem.

Slažem se da je bilo grešaka, ali ponavljam da smo te greške platili na izborima. Vi naše dve godine, gospodine Milivojeviću, učešća u vlast stavljate na čast sa deset godina kontinuirane politike. Nama stavljate na teret 1996. godinu, kad ste protestovali u protestnim šetnjama.

Ko vam je krao izbore? Kakvih ste vi problema imali sa Vojislavom Šešeljem i SRS? Znate li, gospodine Milivojeviću, kad biste pobedili da Zoranu Đinđiću Vojislav Šešelj nije dao zapisnik i čestitao vam pobedu 2000. godine, ili Vojislavu Koštunici. Tu je naša veličina i politička doslednost i poštovanje demokratskih i parlamentarnih vrednosti.

Šta ste vi uradili, gospodine Milivojeviću, kada ste izgubili izbore 2008. godine? Doveli ste belosvetsku bulumentu ovde da ubedite Ivicu Dačića da uđe u Vladu s vama. Primili ste ga u Socijalističku internacionalu, od Amerike do Brisela sve živo je stavljeno u pripravnost da naterate Ivicu Dačića da vašu vlast sačuva od Beograda do predsedništva, do RS. Da li je to demokratija? Da li je to politički princip? Da li je to poštovanje izborne volje građana? Ko se batine lati, od batine i strada, u političkom smislu, naravno.

Srušili ste, gospodine Milivojevići, 90 opština po Srbiji. Naterali ste i ucenili socijaliste da izađu iz koalicije. Nije bitno, politika je proces. Sve se okreće i sve se vrti, ali da li se sećate šta je Ivica Dačić, kao perjanica evropskog puta RS danas, govorio u predizbornoj kampanji 2008. godine – da će da ratuje za KiM i da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić za njega heroji. Tog istog Radovana Karadžića je on uhapsio, njegovo ministarstvo u Vladi s vama, danas juri Ratka Mladića itd.

Da se vratim na diskusiju koja je na dnevnom redu, vi očigledno ne razumete zašto se mi zadužujemo. Možete li da shvatite da sa 51 milion naš nacionalni avioprevoznik ne može da opstane? Da li shvatite da ne možete da ga sačuvate ekonomski u životu sa tim parama? Ne shvatate, ne razumete to.

Ne bismo o ovome polemisali da je 51 milion nešto što je dovoljno. Međunarodni finansijski savet je rekao da nije u jednoj strategiji. Rotšild rekao da nije u drugoj strategiji, da nije dovoljno. Vi pričate da ćete vi da spasete JAT. Deset godina ste mogli da ga spasite, pa ga niste spasili, ne zato što niste mogli, nego niste imali političku hrabrost i volju to da uradite.

Ako ste toliko omiljeni u svetu, zašto vaši prijatelji iz EU ne dođu da ga saniraju odnosno da ga kupe? Vi ćete meni da pričate da neće niko džaba da nas vozi. Znam da niko neće džaba da nas vozi, ni mene, ni vas, ni bilo koga, nije ni suština da se vozimo besplatno, svako mora sve svoje da plati, ali ovo nije put da se to uradi. O tome se radi. Možda i ovo na silu pričate.

Tužno je sve to, gospodine Milivojeviću. Pričate da 2000. godine, kada smo bili na vlasti, nije imao ko da servisira motore i flotu. Zašto se onda zadužujete? Da servisirate flotu, da servisirate motore i da kupite druge, zato se zadužujete. Da li uopšte znate zašto se ove pare povlače? Kako je moguće posle deset godina prijateljstva i otvaranja sa svetom da nemate pare?

Pričate o rafovima, a do juče je bila nestašica mleka posle deset godina evropske Srbije. Baš mene briga za EU, ali to ne znači da nisam spreman da prihvatim standarde koji jednu državu kvalifikuju ozbiljno, a kada državu napravite ozbiljnom, baš nas briga da li ste u EU ili niste. Vi ćete u društvo evropskih država da idete, vi koji prerađujete 4% otpadnih voda posle deset godina vlasti?

U Švedskoj se 90% otpada pretvori, reciklira ili pretvori u energiju. Vas će neko u porodicu evropskih država da primi? Dok vi ovu državu spremite, EU će se raspasti. Te poruke vam šalju, gospodine Milivojeviću, države koje čine okosnicu EU, od Nemačke do Francuske, neće da trpe fiskalnu, finansijsku i političku neodgovornost.

Zamislite da pored Grčke, Španije i još nekih država i vi dođete na vlast? Ko će da to trpi, gospodine Milivojeviću? Neće niko. Pustite više priču – SRS bila na vlasti, pare na Kipru. Pare ste našli, ali ste ih tamo i ostavili.

Ali, o tome ne smete da pričate, zbog koalicionih odnosa. Znate vi dobro i ko ih je našao. Nemojte ove ljude koji ovde sede i koji pokazuju volju da slušaju sve ovo, nemojte da ih opterećujemo ovim stvarima. Treba da znate jednu stvar, gospodine Milivojeviću, auto-put od Leskovca i Vranja ne postoji ni danas. Postoji magistralni put prvog reda, asfaltiran je u vreme kad vi niste bili na vlasti, a to što ste se klackali i jurili, verovatno ste išli vozom.

Ovaj moj amandman odnosi se na član kojim se definišu i regulišu načela u oblasti turizma, kojima bi trebalo urediti odnose u ovoj delatnosti, odnosno u ovom segmentu ekonomije.
Tražio sam da se iz načela pod brojem 5. izbriše zaštita nacionalne ekonomije. Ako je Srbija došla u situaciju da nacionalnu ekonomiju štiti tako što će menjati Zakon o turizmu, onda smo mi kao država ugasili. Ja ću vas podsetiti na poražavajuću činjenicu da prihodi od turizma na godišnjem nivou imaju učešće u BDP svega 1% i da je nažalost Srbiju, zbog male odgovornosti vlasti prema ekonomiji u poslednje dve godine, posetilo manje od 200 hiljada turista na godišnjem nivou.
To su pokazatelji koji ukazuju da vi nemate veze, dodirnih tačaka sa onim o čemu smo juče govorili, a to je koncept održivog razvoja, a onda naravno i sa našom nacionalnom ekonomijom. Ne može nacionalna ekonomija da se štiti izmenama i dopunama Zakona o turizmu.
Mi bi smo voleli da je stanje pozicije i položaja ove turističke grane ili grane ekonomije u državi na zavidnijem nivou, ali mogu da vam pričam o gomili problema koji se upravo u ovoj oblasti događaju, dešavaju i na snazi su samo u okrugu, odnosno u delu Srbije iz kojeg dolazim.
Od banjskog turizma, naravno do turizma ima na Vlasinskom jezeru koje je raznim strateškim dokumentima definisao kao jedan od osam prioriteta nacionalnih u Srbiji, a od donošenja tih dokumenata kojima se takav položaj i status definiše i reguliše u poslednje dve ili tri godine taj turistički proizvod nije napravio nijedan korak napred.
Prema tome, vi ste svojim odnosom i prema toj destinaciji pokazali da nemate nameru da ni sa turizmom, kao i svim ostalim oblastima ekonomije, štitite nacionalne interese i nacionalnu ekonomiju, pa stoga smatramo da je ova kategorija o načelima u ovom zakonu višak odnosno nepotrebna. Hvala.

Ovaj član u osnovnom zakonu odnosi se na podsticajna sredstva. Imali smo obavezu da reagujemo na izmene koje se izmenama i dopunama zakona ovde najavljuju.
Zbog javnosti i kolega bih pročitao samo da je Vlada u nameri da uskrati mogućnost na podsticajna sredstva opštinama nerazvijenim, koje nisu u stanju da obezbede sredstva za učešće i realizaciju tih projekata, odnosno sredstva za sufinansiranje.
Ovde nam je obrazloženje da amandman nije pravno-tehnički dobar. Ako je zaista bilo političke volje da se ovakva odrednica izbriše, odnosno da se ne unese u izmene i dopune ovaj zakon, odnosno skraćivanje prava na podsticajna sredstva u nerazvijenim opštinama, onda je postojala i tehnička i pravna i svaka druga mogućnost da se u tom kontekstu zakon menja.
Naravno, ne. Ali, Vladi koja ovakve izmene i dopune pred nas iznosi je lako da obezbedi 10 miliona evra za potkazivače, špijunčine, ali za nerazvijena područja, iz kojih pored ostalih i ja dolazim, neće biti mogućnosti da ostvare prava na podsticajna sredstva.
Recite nam, gospodo iz Vlade, odakle to u opštini Trgovište da se obezbede pare, da se prave master-planovi, strateški i planski dokumenti ili turistička infrastruktura? Procenjena šteta od poplava je 200 miliona dinara. Do sada im je Vlada u robi i novcu obezbedila svega 80 miliona, a za špijune ima 10 miliona evra.
Odakle opštini Vladičin Han da piše, pravi i crta strateške i planske dokumente, projekte za planinu Kukavicu? Odakle Surdulici pare da prave razvojne dokumente, a nalaze se na nerazvijenom području i te regionalne razlike su napravljene najviše za vreme vaše vlade?
Sada nam se izmenama i dopunama uskraćuju prava na takva sredstva. Zbog čega? Za Vlasinsko jezero, koje se nalazi na području opštine Surdulica, Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu, nebitno kad, donela sve strateške i planske dokumente, ostalo je, da bi se realizovali master-planovi za turizam, da se urade još četiri urbanistička plana za koja treba 20 miliona. Vlada nema pare da da za to, a ima pare za Ratka Mladića.
Da bi se započeo i zaživeo turizam na Vlasinskom jezeru, kao jednom od osam prioritetnih nacionalnih interesa u oblasti turizma, potrebno je uraditi kanalizacioni prsten kao osnovu, za koji treba 10 miliona evra. To je infrasturktura na koju se odnose podsticajna sredstva. Odakle to opštini Surdulica?
Vi ćete da plaćate špijune, a onaj nesrećni, ostavljeni narod dole će da se snalazili za milione. Ne morate čak da finansirate sve, da bar ostavite mogućnost da u sufinansirajućim odnosima pravimo i radimo tako nešto dole. Sada nam uskraćujete pravo na to.
Ako ste hteli da sprečite zloupotrebe, je su li ovo mehanizmi? Zloupotrebe oko Fonda za razvoj, dodele podsticajnih sredstava iz Vlade Republike Srbije, nisu stvar odsustva zakonskih mehanizama i normi, nego vaše opake političke volje, vaših političkih kompromisa unutar većine, koji su se preslikali na lokalne samouprave svuda po Srbiji.
Zato smatramo da ovaj amandman treba da prihvatite, ako zaista hoćete da štitite nacionalnu ekonomiju, vi koji ste internacionalisti.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o turizmu treba da prihvatite ovaj amandman i da pomognete jug Srbije, Pčinjski okrug, Jablanički okrug, Toplicu, u oblasti turizma, jer imamo komparativnih prednosti i možemo da ih ponudimo, ali ne možemo bez Vlade.
Vi ste sve prepustili stihiji. Zato danas živimo u uslovima u kojima živimo.

Gospodine Novakoviću, potrudiću se da budem praktičan. Samo je Surdulica dalja od Crne Trave. Rukovodeći se principom dekoncentracije, na kome se insistira u obrazloženju ovog zakona, to je dovoljno da prihvatite amandman i da smestite sedište ove službe u Surdulicu.
Vidite, ovaj zakon, ovakav kakav jeste, predložio je jedan deo vladajuće većine. Samo je jedna stvar gora od njega: kompromis na koji je pristao ostatak većine. Vas koji ste pristali na sve ovo pitam – glasaćete za ovo u danu za glasanje, ne mogu da optužim one koji su ga predložili.
Juče u Beogradu je bilo 150 radnika iz "Zastave PES" iz Surdulice, oni štrajkuju šest meseci, državni organi kojima rukovode isti oni koji su ovo predložili, šest meseci nisu u stanju da im reše problem, da kažu da će to biti ovako ili onako, da radnici znaju na čemu su. Pitam vas da li će obespravljeni radnici biti dovedeni u bolju poziciju ovim? Naravno da neće.
Pitam predstavnike većine da li će, posle usvajanja ovog zakona, svaki četvrti mladi čovek u ovoj državi koji završi školu prestati da ima želju da napusti ovu državu? Neće, naravno. Vi to svi dobro znate, ali opstanak Vlade je bitniji od svega. Kad ovakvi zakoni počnu da dolaze u skupštinsku proceduru, to je dokaz za dve stvari: da država dotiče dno i da više ne postoji politički sistem, da je sve u funkciji jednog čoveka, jedne stranke, jedne uticajne grupe ljudi u ovoj državi.
Zbog toga smatramo da je ovo besmisao, zbog toga smatramo da ovo ne treba da se prihvati i zbog toga smatramo da svaki od gradova koji smo naveli u amandmanima ima isto onoliko prava na sedište koliko i Kragujevac koji ste vi predložili.

I ovaj zakon, kao i zakon o kome smo domalopre razgovarali je dokaz da država dotiče dno i da politički sistem u državi više ne postoji ili je apsolutno u funkciji jedne stranke koja je promenila ime i koja je sada u povoju.
Ovo su za nas agencije i tela koje predstavljaju paralelne državne institucije i koje država Srbija zbog ekonomskih problema u koje je upala i koji je očekuju trebalo da gasi zbog budžetske ravnoteže koja je neophodna u narednim godinama ovo je Srbija trebala da gasi, jer svrhu i smisao svog postojanja ove agencije nikada ni do sada nisu opravdale. Državu su koštale, a naš izvoz od svega ovoga nije dobio ni sigurnost niti promociju.
Ono što je ova država, ova skupština i ovaj dom i ova skupštinska većina trebalo da urade jesu zakonski projekti i mere koji će obezbediti likvidnost, koji će pojednostaviti procedure, koji će izvoznicima obezbediti pravnu i svaku drugu sigurnost, koji će se na jedan ozbiljan i temeljan način pozabaviti realnim sektorom, odnosno malim i srednjim preduzećima, onima koji su nosioci ekonomskog života i na kraju krajeva izvoza ove države.
Umesto da se njima bavimo, da oko tih stvari tražimo političke dogovore i kompromis, mi se bavimo budalaštinama. Bavimo se stavljanjem u funkciju države, državnih institucija za promociju jedne stranke. Eksploatisali su Nacionalnu službu za zapošljavanje, eksploatisali su Poresku upravu. Kada su se kapaciteti ove dve institucije istrošili do kraja, sada se prave nove filijale, novi fondovi, prave se nove agencije koje će biti isključivo u funkciji jedne stranke.
Kažem, i još jednom ponavljam, nije najgora stvar što se neko toga u Vladi dosetio, najgora stvar, gora stvar od toga je što je ostatak vladajuće koalicije prihvatio taj politički kompromis, podredio celu državu i sistem interesu jedne stranke i jednog čoveka.

Gospođo Kolundžija, pomoći ću vam, koji god amandman vaša stranka da prihvati u danu za glasanje, a dolazi iz SRS, za nas je prihvatljivo, mi nemamo problem da se u našim redovima oko toga dogovorimo. Morate da nam garantujete da ćete se vi dogovoriti oko tog amandmana sa Mlađom Dinkićem.
Kada pričate o licemerju, licemerje su ovi prazni redovi, licemerje je da niko od predstavnika vlasti jednu jedinu reč nije rekao o ovim zakonima. Licemerje je da od tri predstavnika Vlade nema nijednog, to je licemerje.
Licemerje je da nam dolaze iz Fonda za razvoj ovakve rečenice – republičke institucije bi tako bile bliže svim građanima i preduzetnicima, čime se umanjuje nepravda koju ljudi u unutrašnjosti osećaju. Fond u kojem je pola činovnika uhapšeno jer je bahato trošio pare poreskih obveznika, deleći pare za letovanja, umesto za izvozno i poslovno sposobna preduzeća, mala, srednja, upravo u toj provinciji na koju se ovde iz Fonda za razvoj pozivaju. To je licemerje.
Znači, ovo je političko dno, da prihvatate ovakve političke kompromise da bi vaša koalicija opstala. Platite, finansirajte iz svojih džepova, što stranačkih, što privatnih, razvoj Ujedinjenih regiona Srbije, a ne o trošku države, o trošku budžeta Republike Srbije, zloupotrebljavajući institucije države Srbije, kao što su do sada koristili Nacionalnu službu zapošljavanja, Ministarstvo finansija, dok su ga kontrolisali.
Sada kada to više ne mogu, evo čega su se dosetili. Možda ste vi spremni na takve kompromise. Ako ste, videćete na izborima koliko će ovo da vas košta. Nas na to nemojte da terate. Ponavljam, podržite bilo koji amandman SRS, ali znajte, morate sa Mlađom da se dogovorite, u šta mi očito sumnjamo.

Da, hteo sam po prethodnom. Naravno, nije bitno, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika. Molio bih vas samo da nam kažete koliko imamo vremena još u okviru poslaničke grupe.
(Predsednik: Poslanička grupa tri minuta i vi 15 minuta, znači, 18 minuta ukupno imate.)
Gospođo Đukić Dejanović, našeg lidera su na zapad poslali njihovi lideri, ali se mi molimo, uzdamo u Boga i čvrsto verujemo da će naš lider ponovo biti s nama i onda ćemo hipoteku nedela, koju su za deset godina njihove vlasti ostavile po Srbiji za sobom, zajedno sa našim liderom da raspravljamo i da čistimo.
Ne bih više da polemišem na tu temu, vreme je pred nama, uzdamo se, ponavljam, u njegov povratak. Hteo bih zaista da govorim o prostornom planu, o zakonu koji je na dnevnom redu, jer on zaista daje dosta prostora da se vlast na jedan ozbiljan i odgovoran način kritikuje. To smo radili u načelnoj raspravi, to ćemo raditi svakako i danas, jer objektivno to danas jedino mi iz SRS i radimo.
Naravno, na početku, ministre, da vas pitam, ako sam vas dobro razumeo, malopre ste rekli da jedan objekat na području zaštićenog dobra ipak neće biti legalizovan? Znači, ne postoje uslovi? To sam samo hteo da čujem, pošto malopre nisam imao priliku.
Vidite, gospodine Duliću, ne kritikujemo mi vas, niste vi ministar ispred grupe građana Oliver Dulić, mi kritikujemo politiku kojoj pripadate, politiku koja je na snazi deset godina. Sve ono što danas govorite imalo je kredibilitet 2001. godine, a danas to više ne pije vodu. Danas posle deset godina vlasti DS ne može niko, ne vi, ne može niko da nam kaže – za dve godine Srbija će biti pokrivena planskom dokumentacijom. Srbija je 2003. godine u vaše ime dobila šansu da bude pokrivena planskom dokumentacijom, niste razumeli održivi razvoj, to radimo deset godina kasnije.
Prema tome, vi predstavljate kontinuitet politike, nemamo mi protiv vas ništa. Vi ste deo politike koja je u prostornom smislu posejala ili obezbedila kontinuitet haosa, kako kažete da ste ga nasledili 2000. godine.
Još jedna stvar, nije tačno da ne postoje ideološke prepreke. Vaša stranka ih je sejala. Problem održivog razvoja u opštini iz koje dolazim kontinuitet ima sa ne znam kojim vremenima, zato što vaša stranka nije htela da prevaziđe ideološke prepreke i razlike i vlast u toj opštini dole, u kojoj je danas građevinski, urbanistički i planski haos, napravljena je u Krunskoj, a ne u Surdulici.
Prema tome, ideološke prepreke i te kako postoje i promoviše ih upravo DS iz Beograda. To što trpi DS, ja ili vi lično, malo je više važno. Problem je što to trpe građani. Kažem vam, uz poštovanje, kako god hoćete, razumevanje vaših ličnih napora, vaša politička stranka, politika kojoj je ona okosnica, osporava sve ovo.
Čime mi danas da mašemo? Da pričamo suvu priču, rekli biste – imate li argumente? Mašemo ugovorima, svakako, mašemo kartama, koje predstavljaju suštu suprotnost onome o čemu priča Vlada Republike Srbije i njen predsednik Boris Tadić. To je naša surova stvarnost.
Mi smo podneli dva amandmana na tekst zakona. Oba su prihvaćena. Amandmani su, naizgled, možda formalnog karaktera, ali suštinski pokazuju da razumemo značaj prostora kao strateškog resursa i da razumemo koliki je značaj zaštite tog prostora, isti onoliki koliki je i značaj upotrebe, odnosno korišćenja tog prostora.
Da smo opredeljeni da štitimo prostor, promovisali smo u kampanji 2008. godine. SRS je promovisala ideje "braunfild investicije", pre svega. Danas ovde slušamo "grinfild investicije". Jeste, oni imaju ekonomsku opravdanost. Sa aspekta prostora, oni u određenom trenutku počinju da predstavljaju problem, naročito kad imate investitorski urbanizam kakav imamo danas u Srbiji, što je konstatovano u ovom prostornom planu.
Insistirali smo i na lokalnim samoupravama, jer shvatamo njihov značaj u zavođenju prostornog reda, urbanističkog reda u Srbiji, ali ne možemo sve da svedemo samo na priču – loša administracija. Ne sporimo pravo bilo kome da optuži administraciju. Vi deset godina ili nešto manje uzimate novac iz pretpristupnih fondova za unapređenje administracije, koja je na katastrofalno niskom nivou u tom kontekstu. Administracija može da se sredi samo ukoliko postoji politička volja, o kojoj je govorio gospodin Martinović. Mi se bojimo da ne postoji politička volja. Nema političke volje, na snazi su kompromisi koji je osporavaju i obesmišljavaju.
Gomila je konkretnih materijalnih dokaza, o čemu danas da pričamo. Kaže se ovde – vi iznosite parcijalne probleme svojih opština. Evo ga jedan regionalni prostorni plan, radi ga Vlada Republike Srbije. Zamislite sada apsurd, ovaj prostorni plan je morao da bude izmenjen od grupe građana, da obrađivač i predlagač prihvate izmene, zato što nije imao snage da se suprotstavi argumentima koji su validni, a on je izraz interesa, političkih, stranačkih, partikularnih, baš nas briga, ali on obesmišljava prostornu nauku, koncept održivog razvoja i dolazi upravo iz Vlade Republike Srbije, koja nam servira održivi razvoja evropske perspektive - med i mleko. Jednostavno to tako ne može.
Kako je moguće da jedna opština u jednom mandatu lokalne samouprave donese prostorni plan posebne namene, usvoji master-plan za turizam? Ljudi koji su pratili vrednost i kvalitet dokumenata nemaju zamerki u tom vremenu na te dokumente, prihvataju da su usaglašeni, da su u funkciji prostora, a onda ti isti ljudi donesu regionalni prostorni plan ili pokušaju da usvoje prostorni plan koji se suprotstavlja tome i središte jedne turističke ponude, turističkog centra pokušavaju da prekrajaju turističkim rejonima, jer postoji politički interes da se to tako uradi, a ne opravdanost u principima održivog razvoja, odnosno koncepta prostora, prostornog razvoja.
Onda moramo da se politikom dovijamo da ovakve stvari ispravljamo. To je jedna stvar koja na ozbiljan i konkretan način diskvalifikuje svaku nameru Vlade da uredi sopstveni prostor.
Postoji gomila drugih primera. Neefikasna lokalna administracija, to zaista jeste tako. Raspravu o ovom prostornom planu opštinska uprava u Surdulici je prespavala, a suštinski se odnosi na područje koje je od životnog značaja za ceo jug Srbije. Prespavali su, doneli kartu i nabili je u ćošak. Građani moraju da ispravljaju i da utiču na ovo, građani moraju da raspravljaju i razgovaraju sa obrađivačima ovog plana.
Njih interesuju neke druge stvari. Vi imate mehanizme da se obračunate sa tim stvarima. Odavde vas pozivam da, koristeći mehanizme, zaustavite prostorne i planske bahanalije. Niko ovde nije protiv investicija, najmanje SRS, ali te investicije moraju da imaju svoj smisao. Ukinute prostorne planove, urbanističke planove, ako možete - "Mi smo samo kamen temeljac položili, šta nas briga". Čemu onda planski dokumenti?
Gospodine ministre, vi ste rekli u načelnoj raspravi da su dve stvari potrebne: rešeni imovinsko-pravni odnosi i planska dokumentacija. Kako je moguće da danas lokalne samouprave pred državnim organima konkurišu za projekte, a ne ispunjavaju nijedan ili jedan od ova dva uslova? Kako je to moguće? Politički kompromisi vas nateraju da zatvarate oči pred tim činjenicama. Kako je moguće da u jednoj opštini pravite sportsku halu u centru grada, sportsku halu sa 38 parking mesta, gde nisu rešeni imovinski odnosi, gde je suprotstavljeno PGR itd? Kako je to moguće? Da ne govorim o ekonomskom aspektu tog projekta.
Pitajte kolege iz DS, nema ih, oni su ih doveli na vlast, nema ih da sede tu, nisu danas s nama, neka kažu kako je moguće, da li postoje mehanizmi da se ti projekti zaustave? Da ne govorim, ponavljam, o ekonomskom aspektu tog projekta koji treba opštinu, koja ima budžet 400 miliona, da zaduži još 200 miliona.
Zašto je prave? Da zadrže omladinu u Surdulici? Da li se omladina zadržava sportskom halom? Gde je sportska hala u Srbiji pokazala ekonomsku opravdanost? Sve su na teretu budžeta, što republičkog, što lokalnog, ali ne postoji snaga da se takvim projektima stane na put. Ima gomila drugih i planskih i ekonomskih rešenja kojima bi to moglo da se reši, ali nema volje.
Da ne govorim o projektu koji se upravo realizuje u Surdulici, oko zatvaranja centra grada, koji je suprotstavljen planskim osnovama, gde se saobraćaj zatvara, a u planskoj dokumentaciji stoji da je poseban režim saobraćaja itd, sve jedno preko drugog.
Nije mi namera da osporavam trošenje novca na područjima koja su devastirana i koja su osiromašena i koja su ugrožena, ali novac, ako se troši, ako ga već ima, ako postoji volja da se stvari dole rešavaju onda to mora da bude planski, to mora da ima neki svoj smisao.
Gospodine ministre, imate gomilu problema po administracijama. Vi imate problema u komisijama koje će kontrolisati planove koji će zatrpati vaše ministarstvo narednih meseci. Zato ste dali rok u zakonu mesec dana. Ko zna šta će sve doći u ministarstvo, čiji će interesi u prostorne planove biti ugrađeni? Ako se mesec dana ne pregleda i ne prekontroliše, to će biti validno, odnosno kao da jeste.
Imate situaciju da se Komisija za planove sastane i na PGR (Plan generalne regulacije) iznesu određene probleme i primedbe, komisija prihvati i kroz zapisnik konstatuje te probleme, pošalje ih obrađivaču koji ih načelno prihvati neuvršćene u dokument, vrati ih lokalnoj samoupravi i ona ih objavi u "Službenom glasniku", i posle sve nas boli glava.
Sa takvom administracijom ne možete da gradite perspektivu i održiv razvoj. Sa takvom administracijom ne možete da nam obećavate ovako ambiciozan prostorni plan i ne možete da nam obećavate da ćemo za dve-tri ili pet godina početi na adekvatan način da uređujemo prostor Republike Srbije, odnosno svake lokalne samouprave pojedinačno.
Mi danas govorimo, ne bih voleo da budem shvaćen pogrešno i ne bih voleo da se rasprava i diskusija SRS shvati politikantski, to nam nije poruka, da javnost takav utisak stekne.
Međutim, gospodine ministre, mi smo našim amandmanima, našim učešćem i u načelnoj i u ovoj raspravi danas pokazali da razumemo prostor, da ga razumemo kao strateški interes i pokazujemo spremnost da na izazove koje prostor sam po sebi nosi i predstavlja, odgovaramo mnogo bolje nego što to radi aktuelna vlast poslednjih 10 godina. Da nije tako, verovatno bi i rasprave bile manje žučne, odnosno svi bi živeli na terenu bolje.
U svakom slučaju, SRS smatra da će ovaj prostorni plan doživeti, nažalost, fijasko, jer neće biti političke volje i institucionalne snage da se ovako kako je zamišljen sprovodi na terenu.

Gospođo Kalanović, kada je to tako sve lepo, mislio sam da se ne oslanjam na ovu mantru koju ponavljate već godinama kako ovde sve cveta i sve raste iz godine u godinu, ali bi bilo lepo da objasnite javnosti i ovim poslanicima koji sede ovde – kada toliko unapređujete ekonomske odnose kako vam je inflacija na gornjoj granici ili će je preći na kraju godine?
Kako to budžetski deficit do pola godine može da bude 4%, a onda ga isprojektujete za kraj godine da bude 4,7% ili u prevodu u dinarima 120 milijardi budžetskog deficita, a vi ekonomsku saradnju sa svetom unapređujete. Preduslov za zaustavljanje inflacije i deficita jeste porast izvoza. Objasnite mi tu relaciju.
Što se tiče Belorusije, nemojte vi nas da učite u SRS da su nam oni prijatelji. To je trebalo da shvatite 2000. godine, pa danas ne biste imali razmenu 80 miliona nego 800 miliona sa tim državama, nego ste te države stavljali u drugi i treći plan prodajući maglu o EU, a danas se kao davljenik za slamku hvatate za Belorusiju, Azerbejdžan, Kinu i Rusiju, tako ste čini mi se juče rekli.
Još jedna stvar, nikoga nisam ovde u svojoj jučerašnjoj diskusiji podelio na prijatelje i neprijatelje. U jučerašnjoj diskusiji nijednu državu sa strane nisam optužio. Optužujem vašu Vladu koja se ponaša neodgovorno, koja ne štiti nacionalne, ekonomske i sve druge interese ove države i koja je učinila sve da ova država izgubi politički kredibilitet u svetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, smatrao sam da sam u obavezi da kažem nekoliko reči u vezi sa sporazumom sa kojim je gospodin Krasić i započeo svoju diskusiju i završio je, i to su sporazumi koji se odnose na Republiku Bugarsku. U jednom od tih sporazuma, u obrazloženju teksta zakona, kaže se da će ovi sporazumi pomoći evropskim integracijama Srbije.
Mi smatramo da su postupci koji se odnose na evropske integracije vrlo destruktivni za Srbiju, za njen ustavni poredak i smatramo da svoju destruktivnu nameru u odnosu na Republiku Srbiju EU neće završiti sa KiM, da polako svoju destrukciju širi i na neka druga pogranična područja.
Materijalnim dokazima ću u slici i u tekstu, onako kako je to gospođa Čomić malopre tražila od poslanika SRS, da pokušam da vam dokažem da je to zaista tačno, da problemi postoje, da Vlada gura probleme pod tepih i glavu u pesak i pored gomile apela SRS da se na ozbiljan način pozabavi određenim problemima na teritoriji Pčinjskog okruga, konkretno opštine Bosilegrad, a delimično i opštine Surdulica, te dve opštine su oslonjene jedna na drugu i problemi koji se javljaju u Bosilegradu reflektuju se polako i u Surdulici.
Dobro me razumete šta pričam, skoro ste bili u Surdulici, mislim da biste ovo što ću ispričati u nastavku zaista ozbiljno trebalo da shvatite. Zakoni i sporazumi, dokumenti i norme zakonske ove države su do sada zaista raspolagale gomilom mehanizama kojima se kriminal i problemi prekograničnih odnosa, tokova i kretanja mogao suzbijati i rešavati. Nikada nije na odmet da se tako nešto unapređuje.
Ali, ova država generalno ima problem sa činjenicom da pojedini predstavnici vlasti na različitim nivoima ove države predstavljaju mecene za neke stvari, za neke stvari koje sa jedne strane predstavljaju po svojoj suštini i sadržaju kriminal, sitni šverc, a sa druge strane predstavljaju vrlo, vrlo ozbiljne atake na ustavni poredak Republike Srbije.
Mi smo pokušavali da apelujemo na vas, kao Vladu, da reagujete. Koliko god puta sam od Vlade tražio odgovor da li na teritoriji opštine Bosilegrad postoje elementi delovanja ili udara na ustavni poredak, ministarstva su me obaveštavala da nema narušavanja javnog reda i mira.
Intenzitet problema koje danas imamo u Bosilegradu možda nije ogroman, čini ga desetak ljudi, ali su to ljudi koji su institucionalno obezbedili logistiku problemima koji ovoj državi mogu da zadaju ozbiljne glavobolje.
Apelujem na vas, kao ministra u Vladi, da prihvatite činjenicu da Beograd nije daleko od Bosilegrada, kao što nije bio daleko od Prištine, da ni Novi Sad nije daleko od Bosilegrada i da svi vi koji sedite u Vladi prihvatite argumente SRS i pozabavite se antiustavnim ponašanjem pojedinaca na teritoriji opštine Bosilegrad, sa jedne strane, ili u nekim drugim opštinama koje se graniče sa Republikom Bugarskom, time se pozabavite ozbiljno, čuvate ustavni poredak, nacionalni interes ove države jer, između ostalog, na to vas i zakon i Ustav obavezuju.
Pre svega, želim da vam kažem da je opet u našoj državi bio problem, što mogu ovde da kažem, kada smo kao predstavnici lokalne samouprave prethodne, kada su radikali bili na vlasti, pokušavali da unapredimo granične prelaze tehnički, materijalno, kadrovski i u svakom drugom smislu.
Nismo imali sluha, pobedio je lobi koji je branio intenzitet i obim saradnje, odnosno prelazaka na Dimitrovgrad. S jedne strane, korist bi imao jug Srbije, pre svega opština Surdulica, oni koji žive na tom području, koji rade na graničnom prelazu, rasteretio bi se granični prelaz u Dimitrovgradu. Na kraju krajeva, bilo je prostora i mogućnosti da se prelaz u Bosilegrad unapredi i podigne na jedan viši nivo, što bi bilo zaista u kontekstu ravnomernog razvoja svih delova Republike Srbije.
Sluha nije bilo. Dokle i kako će se sa tim ići dalje nemam pojma, ali donosimo sporazum, a na ta dva prelaza, odnosno na jednom prelazu u opštini Surdulica dnevno ako pređe pet automobila ljudi na granici su srećni.
Država je imala mehanizme i ja ću vam sada pročitati, ako smatrate da je potrebno, a ako ne, daću vam posle ove rasprave imena bar tri čoveka koji učestvuju u švercu, koji su pokriveni i kojima je mecena neko ko predstavlja na tom lokalnom nivou državu u Bosilegradu. Oni imaju status povlašćenih tamo.
Kako država sa tim da se obračuna? Država mora prvo sama sa sobom da se obračuna. Ova država i ova Vlada imaju sa tim probleme što od svojih međusobnih koalicionih loših odnosa nemaju vremena da se bave ozbiljnim i suštinskim problemima.
Da ne dužimo priču, vezano za prelaze granične, kriminal koji se tu dešava, koji je, istina, sitan, nije to veliki kriminal, država to preko noći može da reši ako pokaže volju. Ovo što u slici i tekstu želim da vam pokažem počinje da biva jedan ozbiljan problem.
Naime, gospodine ministre, ne znam da li znate da je 7. novembra Dan zapadnih bugarskih pokrajina. O zapadnim bugarskim pokrajina SRS je u ovoj skupštini puno puta govorila. Voleo bih da je ovde više poslanika koji dolaze sa tog područja ili koji su pripadnici bugarske nacionalne manjine, zato što ne bi imali jedan jedini argument protiv ovoga što ću izneti.
Dana 7. novembra na sajtu jedne bugarske novine "Darik news" objavljen je tekst u kome se kaže da su Bugari iz opštine Bosilegrad pisali Evropskom savetu o narušenim pravima nacionalne manjine u Srbiji.
Dalje se kaže između ostalog u tekstu, ja ću malo nevešto, ali ću prevesti, kaže se da je predstavljeni dokument, odnosno da se u predstavljenom materijalu Demokratskog saveza Bugara razobličava veliko, odnosno produžavanje, pazite sad ovo, velikosrpske politike na nacionalnoj i kulturnoj asimilaciji bugarske manjine. Objavljeno zvanično na sajtu.
Prikazuje se i konkretni način kako se to narušava i kako su njihova građanska prava i slobode dovedena u pitanje. Ovo se odnosi na vašu Vladu. Ovo je adresa Nemanjina 11. Čija vi to prava i građanske slobode ugrožavate i urušavate? Vi koji oslobađate Iliju Jurišića urušavate nečija prava i slobode. Zamislite apsurd. Zamislite bruku na koju Vlada ćuti, država ne reaguje.
Dalje, kaže se – zabrinutost, opasnost od urušavanja institucija koje su od njihovog značaja za život i za zdravlje. Ova rečenica se odnosi na sporazume i kaže: Bugarska diplomatija u okvirima bilateralne saradnje sa Srbijom nije učinila ništa da bugarsku nacionalnu manjinu u Srbiji zaštiti.
Oni su to objavili na sajtu, a onda su to sve lepo spakovali i poslali vašem prijatelju Štefanu Fileu. Štefan File, spominjao ga je gospodin Krasić, šalje odgovor da će evropske institucije ozbiljno da uzmu u razmatranje problem i položaj bugarske nacionalne manjine u Srbiji i uče svetsku javnost kako su osnovni postulati na kojima je EU sazdana prava i slobode građana, nacionalnih manjina itd. Spominje se upitnik i spominju se pretpristupni postupci gde će sa vama na tu temu da se razgovara.
Ne morate da reagujete da u sve ovo nisu uvučene institucije naše države. Jedan od kolovođa tih takvih stavova, evo ga na slici koja je objavljena pored ovog teksta, predsednik opštine Bosilegrada. Da li je tako, gospodine Stajkoviću? Tako je. Da li je ovo stav i vaše stranke u Bosilegradu? Naravno da jeste, ali razumem ako ne govorite, nije ništa sporno.
Ovde je i veterinar, takođe iz Bosilegrada, koji je do juče primao platu od ove države. Pa je ovde sveštenik SPC obučen po kanonima Bugarske pravoslavne crkve. Slikali se ispred spomenika Vasila Levskog, ispred srpske filijale poreske uprave koja im je, između ostalog, pre nekoliko meseci dala struju da održe miting na kom su napadali ustavni poredak Republike Srbije. Ovde nam niko drugi nije kriv.
Znate li šta piše na njihovoj slici? Bugari iz Bosilegrada protiv podrške Srbiji. Ovde je predsednik opštine, ali dotaći ćemo ga se i malo kasnije.
Zašto je ovo opasno, gospodine ministre? Ovde je taj isti čovek na teritoriji države Republike Srbije pod barjakom Republike Bugarske i EU. U sred Srbije čovek predsednik srpske opštine maše bugarskim zastavama i zastavom EU. Na zgradi opštinske uprave u Bosilegradu nemate državnu zastavu Republike Srbije, a na 100 metara od zgrade opštinske uprave u Bosilegradu je kuća izvesnog Dimitra Dimitrova, na kojoj su okačene slike učesnika u atentatu na kralja Aleksandra. Vi nas obaveštavate da ovde niko ne remeti javni red i mir i sa Bugarskom hoćemo da sklapamo sporazume.
Pazite sad dalje, 7. novembra je bio Dan zapadnih bugarskih pokrajina. Podsetiću vas još jednom, zapadne bugarske pokrajine ekstremne, odnosno političke grupe koje su parlamentarne grupe u Republici Bugarskoj i koje podržavaju vlast grupe Ataka koju vodi Hlebarov smatra da su zapadne bugarske pokrajine deo Republike Srbije koje obuhvataju opštinu Bosilegrad, Babušnicu, deo opštine Surdulica i naravno deo opštine Dimitrovgrad.
Oni su pokušali da dođu u Srbiju da proslave to. Jedna grupa je vozilima prošla, a drugu grupu sa mini-busevima, na kojima je stajao natpis – VMRO, zaustavila je na granici policija. Tu se desio incident. Kakav i kolikog obima, intenziteta, ne znam. Ne bih voleo da ispadnem neozbiljan. Onda je diplomatija Republike Bugarske u Srbiji reagovala. Neka me demantuju ako kažem da su protestovali zbog toga.
Država ćuti, država nema nameru da reaguje. Naše pitanje je – zašto? Zbog čega? Da li je ovo neka teorija zavere ili smo vam argumentovano pokazali da neko u Bosilegradu pokušava da stvori problem gde ga nema?
Građani bugarske nacionalnosti koji žive u Srbiji, to hoću, želim i moram da ponovim, neće mi zameriti što ću reći, lojalni su građani i Srbiju doživljavaju kao svoju. Oni očekuju od Vlade da reši ovaj problem. Ovu problematiku pravi pet ljudi, ali tih pet ljudi, sad se vraćamo na priču o predsedniku opštine, dobili su kroz institucije logističku podršku.
Kako može da bude loša država nekom ko od te iste države prima platu 100 i kusur hiljada? Kako je to moguće? Što ne ide u tu drugu državu koja im je bolja? Ne smeta im država kada je haraju, ali su im ugrožena prava i slobode. Kako gospodi veterinarima ne smeta da primaju do juče plate iz republičkih institucija? Bore se za svoja prava. Ne valja im u Srbiji. Ne može država na to da ćuti.
Oni ne mogu da urušavaju Srbiju i ustavni poredak Srbije novcem Republike Srbije. Mogu, ali ako nastavite da ćutite. Vi ćete biti odgovorni ako omogućite nekome da poseje seme zla na teritoriji opština gde živi bugarska nacionalna manjina. Građani bugarske nacionalne zajednice ne dele ni stav ni mišljenje sa onima koji prosipaju zlo i besmisao.
Vi ste zbog toga dužni, ne vi lično nego vaša Vlada da reagujete kako bi se ove stvari u korenu sasekle i kako bi tamo država mogla da se bavi ozbiljnim problemima, životnim problemima, da nam sređujete puteve, da nam donosite strateške dokumente, da se bavite zaista školama, da se bavite socijalnim ustanovama, da se bavite industrijom, da rešavate životne probleme tih građana tamo, a ne da neko pod okriljem ili u Partnerstvu sa EU pokušava da otvara probleme kojih nema i ne sme da bude.
Još jednom, SRS apeluje na sve vas koji sedite u Vladi da prestanete da zatvarate oči i okrećete glavu od ozbiljnih problema, rešite problem sa pet ljudi kako bi deset hiljada ljudi živelo normalno onako kako im Srbija hoće i želi i može da omogući.

Dame i gospodo narodni poslanici, više se ove priče oko zaduživanja i oko kredita i oko finansiranja deficita i refinansiranja dugova postale zaista tužne i možda danas i nema potrebe da nam bilo ko od predstavnika Vlade, koji su se smilovali da dođu u Skupštinu, kažu bilo šta vezano za kritike ili pitanja koja smo ili koja ćemo danas u toku dana postaviti.
Zato što nijedan zdrav razum u ekonomskoj logici neće naći opravdanje za ovo što se danas radi, odnosno ono što nas očekuje po usvajanju i eventualnoj ratifikaciji ovih sporazuma.
Naša namera nije da razuverimo ministarku finansija da odustane od ovakvog sporazuma, odnosno novih zaduživanja države Srbije, što direktnih, što indirektnih. Naša namera, između ostalog, jeste da javnosti pokažemo koliko je ovo pogubno s jedne strane, a s druge strane da pokušamo, gospodo poslanici, na vas koji podržavate ovu skupštinsku većinu i koji ste birali ovu vladu da apelujemo da ne podržite ovakve sporazume.
Vaša uloga nije da slepo slušate i pratite zahteve Vlade, koja se potpuno suprotno ekonomskoj logici ponaša. Vaše pravo i obaveza jesu da u jednom trenutku kažete – ne Vladi, koja gomilu kredita i dugova nameće na vrat svima nama zajedno. Jednog trenutka neko će i vama postaviti pitanje političke, moralne i istorijske odgovornosti zbog svega ovoga što danas radite.
Na kraju krajeva, da verujete da je ovo ispravno i dobro digli biste se i vi kao predstavnici stranaka koje čine skupštinsku većinu da kažete nešto u odbranu ovih zaduživanja, a ne da na jedan vrlo interesantan način prećutite sve ovo.
Gospođa Dragutinović mora da brani ove kredite kako ih je branila na početku, zato što i ona zna koliko je ovo loše, koliko je ovo dobro, ali je deo jedne potpuno pogrešne ekonomske politike koju vodi Vlada takva kakva jeste, sazdana na principima na kojima je sazdana.
Šta je ironija? Ovi isti ministri su nas pre nekoliko nedelja uveravali u principe fiskalne odgovornosti, u principe koji nas limitiraju da se zadužujemo kada je u pitanju deficit i kada je u pitanju visina javnog duga. Par nedelja posle toga još 300 miliona evra duga stavljamo na teret budžetu RS i svim poreskim obveznicima ove države.
Posebno se insistiralo na principu fiskalne odgovornosti u kontekstu odgovornog ponašanja prema generacijama koje dolaze posle nas. Malopre je neko rekao – ova vlada neće dočekati otplatu prve tranše, odnosno prve rate kredita. Ove pare ne da će da potroši, ova vlada je pare koje provlačite kroz ove sporazume već potrošila.
Gde je tu ekonomska logika? Nema je. Tu je politička alavost, politički i ekonomski bezobrazluk i tužno je kada vidite kako je danas kada su fiskalna i ekonomija u pitanju položaj ministara finansija u Vladi i kakav je položaj uopšte ove vlade. Sve ovo što se dešava samo su koraci u nizu gubljenja ekonomskog suvereniteta ove države.
Gospođo Dragutinović, to dobro znate i zato ćutite i ne morate ništa da pričate. Ne morate. Ministar finansija u ozbiljnoj i uređenoj državi je glava kuće, ako može tako da se kaže, pa i u toj vašoj EU u koju nas nesrećno vodite ne bore se za poziciju u direktoratima za finansije države koje su pre dve, tri ili pet godina ušle u EU, nemaju prava ni da pomišljaju na to.
Zna se ko tu vodi glavnu reč, najmoćniji i najozbiljniji. Ovde finansije u državi vodi svako ko hoće i želi, u Vladi RS. Vi odgovarate na njihove bolesne ekonomske i političke ambicije, ponavljam, ali kada treba da dođu umesto vas i sednu tu, gospođo Dragutinović, onda ih nigde nema, onda moramo da prekinemo Skupštinu i pomerimo je pet dana kasnije, a pri tom po hitnom postupku usvajamo sve ovo da bi država i budžet mogli da ostvaruju svoje nadležnosti.
Sve je to poražavajuće i tužno i za SRS ogavno i neprihvatljivo. Nažalost, dok Vlada koja jeste na snazi sedi tu Srbija će se suočavati sa ovakvim stvarima i ko zna sa čime još.
Mnogo poslanika je govorilo o kreditima, odnosno ovih 10 partija, o 250 miliona evra. Postoje stvari koje neki nisu dotakli. Ono što jeste tačno jeste da su krediti nepovoljni. Pokušali smo da budemo korektniji kada smo amandmanom predložili da povučete 250 miliona evra pod potpuno nepovoljnim uslovima, ali ih potrošite pod kapitalnu potrošnju. Potrošite ih u kapitalne projekte, ako već povlačite 250 miliona.
Da li neko zna šta se finansira sa ovih 250 miliona evra? Deficit? Niko živ niti zna niti će na tako nešto dobiti odgovor? Ono što je problem jeste što se povlače krediti za refinansiranje dugova pod ovakvim uslovima. Kakve smo kredite povlačili kada se pod ovakvim kamatnim stopama refinansiraju dugovi?
Znate li kada se dobijaju ovakve kamatne stope od banaka? U nedelji štednje. Banke opredeljenim deponentima da polože novac na štednju ovakve kamate daju samo sedam dana u godini kada je nedelja štednje. Naša se država pod ovakvim uslovima zadužuje. Ne moramo da pričamo o tome.
Imate paralelno sa ovim kredit koji dobijate od Kine, koji je neuporedivo povoljniji od kredita koji uzimate za budžetski deficit i refinansiranje dugova, a kredit koji je takođe dugoročan kao i ovaj, od Kine koji dobijate, vraćaćete 15 godina ili koliko već nije bitno, sa kamatnom stopom do 3% i ono što je bitno kredit koji dobijate od Kineza ostaviće u Srbiji neku materijalnu vrednost.
Omogućiće Upravi carina da radi, a budžetski deficit, refinansiranje dugova kakvu će materijalnu korist građanima Srbije dati? Jedino špijuni ako lociraju Ratka Mladića. Ne znam samo od koje partije će ići za ove što jure i vijaju po Srbiji za Ratkom Mladićem.
To su ekonomski apsurdi koje niko nema ni argumente ni prava da brani. Možda imate obavezu, ali ovo je zaista poražavajuće. Ne osporavamo mi mogućnost državi da se zadužuje. Ne osporavamo mogućnost državi da ima budžetski deficit, ali država nema ekonomski kapacitet da trpi sve ovo i vi ste toga duboko svesni, ali znate da je ostalo još malo.
Čeka vas predizborna godina. Sredstva se neće birati kako da se krpe ruke i da se državi eventualno omogući da servisira svoje tekuće, odnosno redovne obaveze.
Pogledajte šta piše ovde u članu 5 – Sredstva za vraćanje ovog kredita obezbediće se u budžetu Republike Srbije, a budžet Republike Srbije se zadužuje kod poslovnih banaka da bi servisirao svoje tekuće obaveze. Kakva ironija i apsurd.
Ono što niko od kolega poslanika nije pitao, a SRS smatra da je jako važno – a koji je model javne nabavke bio primenjen? I zašto baš ovaj model javne nabavke?
Kada smo ovde raspravljali o zakonu o afirmaciji građevinske industrije, pojedine kolege poslanici su zbog ovog modela javne nabavke rekli da je taj zakon suspendovao Zakon o javnim nabavkama. Pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Zbog čega? Lepo stoji u obrazloženju, 24. stav 1. tačke 4.
Je l' znate, poštovane kolege poslanici, za šta ćete glasati? Piše da se pod tim uslovima javne nabavke sprovode ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak.
Što to vi niste mogli da predvidite? Predviđali ste budžet, predviđali ste deficit, pa ste promašili deficit i dobili blagoslov od mentora iz Vašingtona da promenite ili povećate budžetski deficit. To ste predvideli. Šta to naručilac ovih kredita nije mogao da predvidi? Političku alavost pojedinih ministara u Vladi i njihove stranačke i političke ambicije. To tako treba reći.
Zašto danas niko ne govori o suspenziji Zakona o javnim nabavkama? Svi ćute. Zato što znaju šta je ovo i koliko sve ovo ima smisla i ekonomske logike. Po SRS – nema nikakve. Možete da radite šta hoćete, ali nas boli to što i mi moramo to da trpimo i što ćemo svi zajedno plaćati cehove ekonomskog nerazuma. To je za SRS neprihvatljivo.
Takođe, ovde se niko nije dotakao ovog drugog sporazuma, odnosno kredita koji se tiče JAT-a. Za šta država daje garancije? Za ekonomsku politiku koja je do sada bila na snazi u JAT. Imalo je više razloga da u stečaju uvedete JAT.
Slušamo čitavu deceniju opredeljenje dosovske vlasti za uvođenje korporativnog upravljanja, za privatizacijom javnog sektora. Ubiste nas pričama od 2007. godine o pronalaženju strateškog partnera za JAT.
Dokle je stigla priča? Znate čime se završava priča? Time ste je i počeli. Rekli ste – ponovo biramo, radimo izbor konsultantske kuće. Jednu strategiju je radio IFC koju vi niste platili nego Norvežani, u redu, i rečeno je pre pet godina šta je trebalo da se uradi sa JAT-om.
Novu je uradio "Rotšild", doplatila država, a gospodin Todorović je ovde govorio koliko državu koštaju vaše konsultantske kuće, između ostalog se doticalo i JAT-a, oni uradili novu strategiju, studiju, rekli vam šta treba da uradite i mi danas radimo sve suprotno tome. Zadužujemo za 50 miliona firmu koja već duguje 25 miliona evra samo iz prošle godine. Verujem da su im ukupnu dugovi preko 100 miliona.
Za šta ste se opredelili? Pravićete novu firmu o trošku Vlade? O tome je SRS govorila i ranije. Onda ćete dati 400 hiljada dolara za osnivački ulog, pa ćete u novu firmu sve što vredi iz JAT-a da prenesete – dobre ugovore, slotove, optimalan broj zaposlenih i vrednu imovinu. Pa ko takvog strateškog partnera neće?
A dugovi? Dugovi državi. Budžetu Republike Srbije, građanima Republike Srbije, nek razmišljaju i neka vraćaju. Šta nas briga, to nije naš posao. A za isti taj vremenski period, od 2007. godine Rusi samo što ga nisu bili kupili, strateški partner je bio nađen, završena priča. Ta se priča izjalovila.
Sad čujemo ministra Ugljanina koji kaže – gospodo, Turci došli, priča završena, pred potpisivanjem smo. Sredstva javnog informisanja su to objavljivala. A država umesto da je svu energiju utrošila da se zaista bavi strukturnim reformama, država će sad da se zadužuje, da pravi novu firmu koju će svako normalan da kupi ili da kupi većinski paket akcija, a ponavljam – dugovi i problemi ostaće građanima Republike Srbije.
Šta se za svo to vreme dešava u JAT-u? U JAT-u su se samo menjali direktori, ali su principi i maniri u funkcionisanju ostajali isti.
Došao je novi direktor, pa je doveo novog savetnika za marketing, dao mu platu odnosno ugovor i naknadu za njegove poslove 220 hiljada dinara, ne može platu da mu da zato što je čovek već u radnom odnosu, pa je taj doveo tri devojke koje se bave marketingom, sa platama od 120 do 150 hiljada dinara, pa je nova sekretarica direktora tu zaposlila svog sina, itd.
Nas interesuje jesu li to principi etičkog poslovanja ili korporativnog upravljanja? Šta tu mi plaćamo? Šta se tu pokriva sa 51 milion evra? Zaista problemi u tehnici ili političke i ekonomske bahanalije rukovodstva?
Zašto bismo mi to sve prihvatili? Ko zdrav i normalan sve to može da prihvati? Jedina nezahvalna dužnost i obaveza je da branite vi to koji morate da branite. Ovo je skandal. Umesto da pokrenete postupke i istragu protiv onih koji su JAT doveli tu gde je danas, vi im dajete kao nagradu 51 milion evra.
Da li će novi strateški partner prihvatiti da vraća dugove? Naravno da neće. Njih dugovi ne interesuju. Mi uzimamo kredit da sredimo dva aviona, a studija kaže: "Da bi ekonomska opravdanost u poslovanju postojala mora da se obnovi flota i mora da se uvede 10 novih aviona." To je u studiji koja je već urađena i napisana, u drugoj studiji. A mi sad tražimo savetnika da radimo treću studiju o trošku države.
Izvinjavamo se, gospođo Dragutinović, ali takve stvari mi ni u ludilu ne možemo da podržimo. Umesto da se Vlada bavila ovim problemima na odgovoran i ozbiljan način, Vlada strukturne reforme radi tako što prodaje "Telekom". To su prave strukturne reforme u Srbiji – da prodamo jedino javno preduzeće koje ostvaruje prihode.
Da ironija bude veća, onda se javi ministar telekomunikacija i kaže – od ukupne mase koja se ostvari prodajom "Telekoma", telekomunikacije u Srbiji zaslužuju da dobiju 100 miliona evra zbog unapređenja mreže. Ko im je branio da od profita koji su ostvarivali unapređuju mrežu?
Ne samo da to nisu uradili, nego uzimaju i prodaju jedino što vredi i što ima smisla u ovoj državi. Tu opet dolazimo do priče oko savetnika privatizacionih, sitnih grupa itd. Vi dobro znate koji su, kakvi i koliki prevaranti. Koliko milijardi dolara su poslednjih pet godina kazni i penala platili zbog sumnjivih poslovnih transakcija, poteza itd.
Tužno je to sve. Tužno je što se i javnosti i poslanicima nešto što je potpuno ekonomski promašaj pokušava predstaviti razumnim i dobrim rešenjem. Ne pada nam na pamet da ovako nešto podržimo.
Što se tiče Sporazuma sa Kinezima, ne branimo ih zato, niti ćemo ih podržati, ali ne branimo ih zato što su sa Kinezima, nego zato što oni pokazuju da se pod potpuno drugačijim i povoljnijim kreditnim uslovima pare mogu povlačiti i da namena tih povučenih para bude potpuno opravdana i racionalna. Ne želimo da dajemo podršku za trošenje novca ni u šta.
Gospođo Dragutinović, što se Srpske radikalne stranke tiče, ne pada nam na pamet da ovo podržimo, krediti su nepovoljni, krediti su loši, da li su oni nužda ili nisu to je stvar Vlade Republike Srbije, javnost mora da zna da će danom usvajanja ovoga biti stvoreni preduslovi da se država dodatno optereti sa 300.000.000 evra direktno, preko 300 miliona evra indirektno, i da će te dugove vraćati generacije koje dolaze posle nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dejanović, smatram, čini mi se i sve kolege SRS, da vokabular Dušana Marića uopšte nije bio neprimeren mestu na kom se nalazi. Naprotiv, neko u Srbiji mora i o srpskim žrtvama da govori. Ne možemo samo da se izvinjavamo od Potočara do Vukovara ili ne znam gde ćemo sve još da završimo ...