Dame i gospodo narodni poslanici, uputiću dva pitanja Vladi. Jedno će se delimično osloniti na onu diskusiju koje je juče vođena ovde u Skupštini.

Prvo pitanje je, naravno, nastavak jednog seta pitanja, koji sam u proteklih nekoliko meseci permanentno postavljao Vladi Republike Srbije, a odnosi se na opštinu Bosilegrad. Zbog indolentnog odnosa Vlade i predstavnika Vlade prema pitanjima i problemima koji se ističu kroz ta pitanja, prinuđeni smo da posle dva ili tri meseca ponovo uputimo Vladi pitanje, a odnosi se na sledeće.

Protekla dva meseca ili nešto više na zgradi Opštinske uprave, na zgradi državnih organa Republike Srbije, u opštini Bosilegrad istaknuta je bugarska zastava. SRS interesuje – u skladu sa kojim zakonom ili na koji zakon su se državni, odnosno opštinski organi opštine Bosilegrad pozvali kada su na zgradi Opštinske uprave u Bosilegradu istakli bugarsku zastavu? Ako to nije regulisano zakonom, pitamo – kojim međudržavnim ugovorom ili sporazumom je tako nešto definisano? Tražimo od Vlade da nam da odgovor na to pitanje.

Mi smo ovaj problem, koji nekoliko ljudi, jedna ekstremna grupa ljudi u Bosilegradu podstiče i raspaljuje, pokušali Vladi RS i predstavnicima skupštinske većine da predstavimo kao ozbiljan, naročito zbog činjenice da ti isti ljudi ne kriju svoje opredeljenje da taj deo Republike Srbije predstavlja u stvari okupirani deo Republike Bugarske. Da ste reagovali na vreme ili bar malo opredeljenja i volje pokazali da u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima reagujete, pretpostavljamo da danas ne bismo gore bili u situaciji u kojoj jesmo.

Od Vlade Republike Srbije smo permanentno tražili odgovor na pitanje da li ima elemenata urušavanja ustavnog poretka i da se na osnovu toga pokrenu krivični ili pred nadležnim državnim organima određeni postupci. Vlada je ostala nema na to i stvari samo eskaliraju i razvijaju se, temelje se, što objektivno predstavlja problem za građane Bosilegrada, odnosno građane Pčinjskog okruga.

Moje drugo pitanje Vladi RS odnosi se delom na priču koja je juče bila ispričana ovde u Republičkom parlamentu, o temi o kojoj smo juče govorili, a odnosi se na opštinu Preševo. Juče ste čuli, u delu diskusije koji se odnosi na opštinu Preševo, da Albanci dole žive u getu. Na osnovu jednog dokumenta koji je Vlada RS dobila pre tri meseca, SRS donosi zaključak i stiče se utisak da dole ipak Srbi žive u getu.

Naime, 25. aprila koalicija "Srpska lista za Preševo" je donela jedan dokument koji je uputila Vladi. Taj dokument u stvari predstavlja predlog mera za koji Srbi koji žive u Preševu smatraju da bi bio neophodan da se donese, usvoji, počne sprovoditi na terenu kako bi se njihov položaj i život dole učinio podnošljivim.

Ponavljam, juče ste ovde slušali priče o getoizaciji Albanaca. Ali, ako danas odete u zgradu Opštinske uprave u Preševu, videćete da jedan banalni i elementarni princip dvojezičnosti nije ispoštovan. Dole nećete naći u zgradi Opštinske uprave na vratima, tamo gde piše sekretar skupštine ili načelnik, ništa napisano na srpskom. Sve piše na šiptarskom, albanskom jeziku.

U tim merama predstavnici Srba dole traže da Vlada donese određeni program za sprečavanje iseljavanja Srba iz ove opštine. Vlada, po mišljenju Srba, treba da rekonstruiše Koordinaciono telo, za koje smatraju da se nedovoljno i neodlučno angažuje na rešavanju ekonomskih, egzistencijalnih, odnosno životnih problema srpske zajednice u opštini Preševo. Takođe se traži da Vlada preispita sve infrastrukturne projekte koje finansira, jer se smatra da su u funkciji šiptarskih interesa, odnosno suprotstavljeni interesima srpske zajednice koja dole živi.

Kroz ove mere se takođe traži da se preispita položaj i mogućnost zapošljavanja Srba u lokalnoj samoupravi u opštini Preševo. Naravno, kroz ove mere se traži i da se preispita odluka, koja je doneta kroz tzv. reformu pravosuđa, da se svi Srbi zaposleni u sudu u Preševu pošalju u Osnovni sud u Vranju, a sa Albancima ili Šiptarima sa kojima je to urađeno, pod političkim pritiscima, desilo se to da su svi vraćeni u sud u Preševo.

SRS traži odgovor od Vlade šta će po pitanju i ovih mera na kojima se insistira, ali i pitanju problema u Bosilegradu da uradi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada bi stvari u državi išle redosledom kojim bi trebalo da idu ili kako bi to već trebalo da ide, onda je trebalo, pretpostavljam, da posle Ustava donesemo Zakon o Narodnoj banci, pa da onda izaberemo novog guvernera. Međutim, kod nas to sve ide nekako naopako. Mi donesemo Ustav kojim predvidimo nešto drugo u NBS, a onda ne donesemo Zakon o NBS, nego čekamo da posle pritisaka Vlade ili pojedinaca iz Vlade Republike Srbije nateramo guvernera da podnese ostavku, on podnese ostavku, a onda donosimo Zakon o Narodnoj banci koji će po želji ili potrebi predsednika ili onih koji rukovode ovom državom da biraju predsednika na njegov predlog. I evo danas, kao neki sled svega toga, raspravljamo o izboru predsednika Saveta guvernera Narodne banke, s obzirom da smo pre nekoliko dana raspravljali o samom guverneru Narodne banke.
Mi smo se u raspravi o guverneru trudili da ne dovodimo u pitanje profesionalni kredibilitet gospodina Šoškića, pa čak ni njegov lični kredibilitet, za čim zaista i nije bilo razloga. Naravno, nismo propustili ni to da kažemo da je gospodin Šoškić svih ovih godina, od kako ste vi iz DS-a i ostalih stranaka DOS-a došli na vlast, bio u tim javnim forumima i ništa se u ekonomskoj i monetarnoj politici u ovoj državi nije dešavalo mimo njegovog znanja, ako ne i više, i na sve to je gospodin Šoškić, uz poštovanje njegovog profesionalnog kredibiliteta, zatvarao i uši i oči. Mi danas imamo i u monetarnoj i u svakoj drugoj politici, kada govorimo o ekonomiji, to što imamo, ali, ponavljam, suzdržavali smo se od toga da osporavamo njegov kredibilitet.
Gospodina o kome danas razgovaramo takođe nećemo profesionalno da dovodimo u pitanje, ali kada je njegov kredibilitet u pitanju, zaista stoje dve stvari koje otvaraju prostor za sumnju. O tim stvarima govorila je i gospođa Lidija Dimitrijević, a bogami i gospodin Krasić. Te dve stvari, koje zaista prave problem, jesu Komisija za hartije od vrednosti, sa jedne strane, a reći ću i zašto, i "Ces Mekon".
Pošto je "Ces Mekon" kraći, prvo ću to da kažem. Poslednja stvar o kojoj smo u ovoj skupštini govorili, a tiče se pokušaja manipulacije i pljačke koji se vezuje za ime "Ces Mekon", gospodu Nikezića itd., Beogradski sajam, na Odboru za privatizaciju smo potegli to pitanje i nadam se da je otvaranje tog pitanja zaustavilo pljačku ili kriminalnu prodaju Beogradskog sajma. To vi iz DS-a znate i glasali ste na tom odboru, na našu inicijativu, da se to pitanje otvori i pokrene. Savetnik je bio "Ces Mekon".
Objektivno se postavlja pitanje kakav je kredibilitet ljudi koji treba da sede u najbitnijim i najvažnijim državnim institucijama. To nije stvar ni za podsmeh ni za sprdnju, kao ni činjenica da je sala i danas i u vreme rasprave o izboru guvernera gotovo prazna. Ne bira se stečajni upravnik, bira se predsednik Saveta Narodne banke.
Da se vratim na Komisiju za hartije od vrednosti. Da li je istekao mandat Komisiji za hartije od vrednosti? Koje godine? Zašto vladajuća većina nije izabrala novu Komisiju za hartije od vrednosti? To je jedno pitanje. Drugo pitanje, koje bi bilo vrlo interesantno, i to ću vam dati kao dobronamernu sugestiju SRS-a, lepo bi bilo da uporedite imovinske karte, pošto Komisiju za hartije od vrednosti nemamo odavno. Sa kakvim imovinskim kartama su ljudi ušli u Komisiju za hartije od vrednosti i kakve su im imovinske karte danas, ili, ako su izašli, kakve su im posle izlaska iz Komisije za hartije od vrednosti? To bi moglo da vas inspiriše i da se raspitate za te ljude šta se tu dešava i kakve se tu stvari odvijaju.
Sada ljudi iz takvog sveta, ne dovodeći ponovo u pitanje njihov lični kredibilitet, ni profesionalni gospodina Boška Živkovića, treba da budu predsednici Saveta Narodne banke Srbije. Neka budu, vi ste za to odgovorni, 126 glasova će se obezbediti i izabraćete, ali se postavlja pitanje šta možemo da očekujemo kad i guverner najavljuje da se u politici NBS neće ništa menjati. To je opasno. Opasno je što ne postoji šansa i način da se obezbedi samostalnost Narodne banke, i funkcionalna i personalna i finansijska, koju ste navodno pokušali da obezbedite kroz usvajanje novog zakona, jer Vlada očigledno nema nameru da pusti Narodnu banku da bude samostalna u svakom smislu.
Kada vidite koji se ljudi tu vrte, sve su to ljudi, kako gospodin Krasić reče malopre, iz istog finansijskog kruga. Ne puštaju nam kičmu finansijsku i Narodnu banku i sve ono što se tiče fiskalne i monetarne politike ove države, a vi nemate ni hrabrosti ni političke volje da im se oduprete. Nemojte nam reći da ljudi koji su apsolutno kreirali ekonomski život u poslednjih deset godina imaju kredibilitet da budu tu gde treba ili da nema onih koji bi bili mnogo bolji i adekvatniji na tim mestima.
Zašto ovo kažem? Ovo su dva dokumenta koja su došla u skupštinsku proceduru – Godišnji račun Narodne banke Srbije za 2009. godinu i gospođi Slavici Đukić Dejanović Izveštaj o poslovanju i rezultatima rada u monetarnoj politici. Evo, koliko strana ima. Nađite mi samo jednu reč, ne rečenicu, samo reč ''samokritičnost'' najodgovornijih u Narodnoj banci Srbije za sve što su uradili u protekloj godini, da kažu da nešto nije bilo u redu, nešto nije bilo kako treba ili na određen izazov nisu umeli da odgovore. Sve je super, Diznilend, ovde nema ništa loše.
Pogledajte šta se dešava sa kursom. Šta se dešava na finansijskom tržištu u Srbiji, koje zaista i nije razvijeno, koje nam je, nažalost, u povoju. Evo, hvalimo se stabilnošću bankarskog sektora. Bankarski sektor u ovoj državi, koji pravi novac i zarađuje, samo ne znam pod kakvim uslovima, nije mogao da bude stabilan.
Nije mogao da bude stabilan samo tamo gde su nerazumni ljudi na čelu. Kakve su nam kamate, bilo je danas o tome reči. Kakve su razlike između kamata na depozite i plasmane sredstava iz banaka? Bankarski sektor je bio uspešan. Bio je uspešan zato što je trgovao hartijama od vrednosti, odnosno okvirima koje je emitovala ova država. To im se više isplatilo nego da plasiraju kredite u javnost.
Trgovali na nesreći države, a tu nesreću države pravili ste formirajući komisije, javne agencije i razne direktorate za koje ni vi niste znali kolike se plate dele i kako se dele pa smo mi iz SRS morali da otvorimo aferu "Krišto" da biste vi sveli navodno plate na 163.000, pa pitajte danas kolika je plata u Agenciji za osiguranje depozita. Pitajte kolika je danas plata u Komisiji za osiguranje stambenih kredita.
Zbog čega državu zadužujete, zbog čega nedomaćinski upravljate javnim dugom? Povlačite sredstva iz inostranstva ne za kapitalnu potrošnju, nego da krpite budžetske rupe. I sve nam je lepo i sve nam je super. Sve će biti kako treba. Jednostavno, te stvari ne idu.
Deo ekonomske javnosti je na sve ono što je došlo iz NBS na kraju prošle i početku ove godine rekao sledeće – zbog nestabilnosti kursa, kao posledica, pojavilo se topljenje deviznih rezervi, rast cena kredita (kako dinarskih, tako i indeksiranih u stranim valutama), povećanje mesečne rate kod postojećih kredita, pad životnog standarda, povlačenje devizne štednje iz poslovnih banaka, poskupljenje uvoznih proizvoda, poskupljenje energenata, negativne kursne razlike koje su se pojavile itd.
Kad uporedite ovo što objektivno deo pozitivne ekonomske javnosti ili struke govori i ovo što vi ili NBS u ime vas nudi poslanicima, to su nebo i zemlja. Kao da smo mi ludaci, ne znamo gde živimo, kolike kredite plaćamo, na koju smo se vrednost dinara zaduživali, a na koju vrednost vraćamo te kredite danas. Pa to i vi radite. Ali taj mazohizam može da ide do jedne mere i granice. Objektivno se postavlja pitanje dokle tako.
Pogledajte bankarski sektor u Srbiji. Evo, ovo je jedan dokument, izjava, ugovor o kreditu. Ovo samo u Srbiji banke mogu da traže – klijent će sredstva iz kredita na osnovu ove izjave nameniti za kupovinu polovnih kola, pa onda, posle toga, klijent mora da potpiše – klijent potvrđuje da će navedeno polovno vozilo biti korišćeno isključivo u privatne svrhe i neće biti povezano s političkim aktivnostima, ostvarivanjem političkih ciljeva itd. U kojoj državi bankari određuju šta ćete i kako da radite? Ali zato kredite mogu da povuku neki stranački tzv. lideri, predsednički kandidati i da ih troše samo njima znano kako, gde i kuda.
Zato ova priča zaista može da traje i do sutra. Objektivno se postavlja pitanje koliko je vama sve ovo važno i bitno. Za kraj ću se osvrnuti samo na nešto što se juče desilo u raspravi ili što se dešavalo ili što je na neki način možda obeležilo jučerašnju raspravu.
Juče ste pred poslanike ovog parlamenta izneli jedan dokument za koji ste tražili jedinstvo. Tražili ste jedinstvo parlamenta, a onda ste trećinu vremena proveli svađajući se između sebe ko je za šta kriv. Kakvu ste sliku poslali u svet? Poslali ste dokument sa jednom pričom, prihvatili iz ko zna kojih razloga neke amandmane, promenili sadržaj onog što ste hteli i zbog čega ste se pozivali na jedinstvo, ismejali ste i parlament i državu, i onda tražite da vas neko uvažava i poštuje. Objektivno, niti hoće niti može. Niti hoćete diplomatski i politički uspon, niti ćete moći političke uspehe da pravite i da očekujete.
Kredibilitet ljudi o kojima pričamo, profesionalni ili lični, ne želimo da dovedemo u pitanje, ali, ponavljamo, sa ovakvim ljudima i ovakvim političkim planovima i konceptima, Srbija ne može da očekuje ništa novo i ništa dobro niti u ekonomskoj niti u monetarnoj politici u budućnosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, obrazloženje za ovaj amandman koji sam podneo na član 3. bilo je isto kao i kod amandmana koji sam podneo na član 21, tako da ću iskoristiti vreme poslaničke grupe i govoriti i o jednom i o drugom.
Ovo što ste i kako ste naumili u ovom zakonu – ne može. Jednostavno – ne može. Nemate argumente to da odbranite, jer da ste imali napisali biste ih u obrazloženju kojim ste odbili ovaj amandman. Vi ste se u obrazloženju pozvali na Zakon o lokalnoj samoupravi koji za aspekt kritike ili osporavanja vaše namere meni nije bio polazna osnova.
U vašem obrazloženju vi ste napisali da se amandman ne prihvata iz razloga što, saglasno odredbi člana 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, napravio sam lapsus malopre, jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, nezavisno od toga da li su naplaćeni u postupku redovne ili prinudne naplate, odnosno u kom obliku su naplaćeni.
Ali, mi to uopšte nismo osporili i naša ideja nije bila da osporimo pravo lokalnim samoupravama da na jedan ili drugi način ostvaruju svoje prihode. Čak smo to u svojim diskusijama pozdravljali i na tome insistirali.
Prihodi lokalne samouprave su bitni i bitniji su nego Vladi, koja je kasnila godinama sa izgradnjom mehanizama koji bi olakšali postupak ili proces naplate prihoda na lokalnom nivou. Ali, sad je Vlada došla u jednu situaciju da nema budžetskih sredstava, od lokalnog, pokrajinskog do državnog nivoa, pa ćemo se na različite načine dovijati da te budžetske rupe od lokalnog do državnog krpimo na način koji objektivno nije u skladu sa zakonom.
Vi možete sad da se pozovete na Ustav, jer je Ustav 2006. godine definisao oblik javne svojine, ali iz tog Ustava nisu proistekli zakoni kojima biste mogli da nađete uporište za sve ovo što pokušavate da uradite. Ne postoji svojina u vlasništvu lokalne samouprave, a vi ovde to predviđate. To ozbiljno dovodi u pitanje kredibilitet vas koji ste pisali ovaj zakon i primenjivost ovoga zakona.
Postoji zakon koji je donet 1995. ili 1996. godine i to je Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Status svojine i ko može da raspolaže svojinom, nažalost, u Srbiji i dan-danas reguliše taj zakon. Menjan je 1995, 1996, 1997. i 2005. godine.
Ako ste imali argumente da kažete zašto niste doneli do Ustava, od Ustava do danas proteklo je četiri ili pet godina i Vlada Republike Srbije nije našla za shodno da donese zakon koji bi regulisao status svojine. Sad ste vi dovedeni u nezgodnu poziciju. Jednu objektivno dobru i korektnu nameru, ostvarenja prihoda na lokalnom nivou, ne možete da ostvarite zato što nemate zakon koji reguliše do kraja svojinu.
Svojinom, nažalost, ili tako je kako jeste, raspolaže isključivo država Srbija, a eventualnim izmenama tog statusa može da se bavi samo Vlada Republike Srbije i može da se bavi Direkcija za imovinu. Ali, čak ni to nije nešto precizno definisano nego je otprilike, pa kako se kad, ili jednima ili drugima svidi, ili kako procene da postoji ili ne postoji politički interes, ta svojina može da promeni svoj status itd.
Ali, zakon kao zakon, koji će regulisati, predvideti i definisati mogućnost da neka nepokretnost postane vlasništvo lokalne samouprave ne postoji. Nažalost, u Srbiji to danas ne postoji. O svemu tome je gospoda koja čini deset godina postpetooktobarske vlasti je trebalo da misli na vreme.
Vi ste danas zbog situacije da nema novca došli u priliku da jedan dobar mehanizam predvidite i izgradite, ali je neodrživ zato što je suprotan nekim drugim zakonima. Ne znam da li ću se pravilno izraziti, nisam pravnik – lokalne samouprave nemaju status lica u pravu da stiču svojinu i dok im to ne obezbedite, ne možete ovo da primenjujete.
Sada pitam – šta će se desiti ako na kontu nekog poreskog prihoda nekome zapleni lokalna samouprava kuću? Ne može da je proda, prelazi u javno vlasništvo i taj se pozove na zakon koji je još uvek važeći i tuži državu, šta će se onda desiti? Država je na osnovu zakona dužna da mu to vrati, jer će objektivno da se pozove na nešto što je još uvek na snazi.
Mogli ste prvo da donesete zakon koji će derogirati Zakon iz 1996. godine, pa bi onda ova vaša ideja bila dobra i održiva u praksi. Nažalost, to niste uradili. S jedne strane, republički budžet je šupalj i bio bi dva puta šuplji kada biste u kapitalne troškove ušli ozbiljno.
Načini da obezbedite prihode su jalovi. Pre nekoliko dana, slušam priču, prodaju se zapisi, ako su na duži rok od tri meseca ne prodaju se, prihodi ne mogu da se obezbede da se krpe budžetski deficit, pa ste prinuđeni opet da ih oročite na tri meseca, pa tek onda uspete nešto da prodate.
Zbog činjenice da u budžetu nema sredstava, transferna sredstva lokalnim samoupravama su manja. Oni grcaju u finansijskim problemima, a tamo i gde mogu da obezbede i ostvare prihode troše ih na ludosti i na budalaštine. Umesto i to da koristite i da kontrolišete mehanizme države, i to, nažalost, i Vladi, i vašem ministarstvu i mnogima prolazi pored ruku i pored prstiju i sve se dalje i dalje, i dublje i dublje pletemo u mrežu iz koje ne možemo da izađemo.
Još jednom apelujem na vas – znači, mi nismo osporili vašu ideju da obezbedite mehanizme kojima ćete unaprediti i stabilizovati prihode lokalnoj samoupravi, ali ne možete na ovakav način to da obezbedite.
Zato smo vam dali mogućnost da za takve nepokretnosti, lokalna, odnosno Direkcija za imovinu Republike Srbije, to ćete videti u sledećem amandmanu, svojim rešenjem poveri ili ustupi na korišćenje jedinicama lokalne samouprave te nepokretnosti.
Ovako ovo i druga legislativa koja je na snazi, nažalost, u suprotnosti je i u koliziji i može da proizvede ozbiljne probleme kroz primenu ovakvog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, sve ovo što je napisano u izmenama i dopunama i u ovim obrazloženjima kojima ste odbijali amandmane nekako ne liči na praksu koju imamo kad vaši zakoni dolaze u skupštinsku proceduru, odnosno na raspravu. Ne znam ko je sve ovo pisao.
Pazite sad ovako, vi u ovom članu predviđate ne mogućnost, ovde definisanu, o odlaganju plaćanja poreskog duga po ispunjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje ministar ili lice koje on ovlasti. Da ne čitam dalje. Znači, ovde nije data mogućnost, ovde ste vi ili neko koga vi ovlastite obavezani da to uradite.
Pazite u obrazloženju šta piše. Amandman se ne prihvata iz razloga što davanje ovlašćenja određenom licu da odlučuje po zahtevima za odlaganje plaćanje poreza nije obaveza ministra finansija. A čija je? Znači, u zakonu kažu da ste vi dužni da vi ovlastite, vi ili neko drugi, a ovde kaže da to nije vaše ovlašćenje.
Tako da suština cele priče, kad je ovaj amandman u pitanju, to smo pomenuli u načelnoj raspravi, jeste da na osnovu navike i prakse koja je danas u poreskoj politici u državi postoji, mi zaista imamo opravdanu sumnju da će ovde i kroz ovakve mogućnosti dolaziti do zloupotreba, naročito kod onih kojima vi poverite mogućnost da tako nešto urade.
Ovde smo i kroz ovaj i kroz sledeći amandman insistirali na poverenju vas, kao ministra, ne vas personalno, ministra, odnosno gradonačelnika. Sad će gradonačelnik, o tome ćete slušati malo kasnije, dati ovlašćenje nekom, a on u principu se stara na osnovu Zakona o izvršenju budžeta itd. Znači, mnogo je razloga, pominjali smo ih u načelnoj raspravi, za jednu dozu nepoverenja. Svašta se dešava.
Navešću vam primer koji sam jutros čuo. Na području Vojvodine poreskim obveznicima, ne na teritoriji cele autonomne pokrajine, u nekim gradovima i opštinama, to možete da proverite i treba da proverite, došla su rešenja o naplati poreza, došla su građanima rešenja sa pogrešnim tekućim računom. Oni koji su savesni i odgovorni, da ne bi plaćali kamate državi, izmirili su dug na vreme, a onda im je posle nekoliko dana stiglo novo rešenje sa drugim brojem i obaveštenjem da je tekući račun pogrešan, pa su građani dužni da plate porez, a država će onaj prvi prihod koji je ubrala po osnovu poreza da im vrati.
Moje je sad pitanje – da li su građani dužni to da urade, s jedne strane? Sa druge pitam - da li će njihov novac koji su dali i ustupili državi na korišćenje biti okamaćen, kao što bi im sledila kamata na eventualno kašnjenje poreskog prihoda? Hoće, ali sutra malo. Zna gospodin Novaković, isto kao i ja, to dobro. Neće.
Zato vam kažem, postoje zaista veliki problemi u funkcionisanju i poreske uprave i poreske administracije, tog poreskog postupka. Ne kažem da ne postoji namera da se to unapređuje i da se menja. Čini mi se da nekako zbog činjenice da država nema novca, da vam novac fali, da ne možete da pokrpite nerazumno stvorene rupe u budžetu, da se opredeljujete i odlučujete na neke mehanizme koji samo u perspektivi mogu mnogo više da vas koštaju nego što će vam suštinski doneti efekte.
Da ne govorim o tome šta se dešava na nivou lokalnih samouprava, a ovde takođe otvarate mogućnost da gradonačelnici ovlašćuju pojedina lica da donose tako diskreciono hoće li neko biti oslobođen, odnosno hoće li mu plaćanje poreza biti odloženo na određeno vreme ili neće.
Govorio sam i u načelnoj raspravi. Znači, imate primere gde su ljudi radili i funkcionisali u skladu sa zakonom, bili paušalci, kako se to zove, a onda su zbog kolizije jednog i drugog zakona i zbog nesavesnosti onih koji rade u poreskim upravama dovedeni u situaciju da plaćaju neke kazne za koje zaista nisu obavezni. Ne mogu da se izbore ni sa pravosudnim, ni sa državnim organima u ostvarivanju svojih prava.
S druge strane, imate ljude koji su otvoreno pljačkali državu, za koje da su pljačkali državu i uskraćivali joj PDV, a i običan laik i neko sa srednjom ekonomskom školom može to da ustanovi i utvrdi. Ne samo da država ima jedan materinski odnos prema njima, nego daje im hrabrost da tuže državu i da zbog navodno neke pretrpljene duhovne boli ili štete ostvare neku svoju naknadu i prihod. To morate da menjati, ali mislimo da zaista nije put kojim pokušavate i kroz ove izmene i dopune to da uradite.

Evo, ovo je nešto u vezi sa onim što sam govorio još na početku na članu 3. i, gospođo ministar, bilo bi korektno bar nešto da kažete, da nisam u pravu, odnosno da Srpska radikalna stranka nije u pravu kada insistira na činjenici da lokalne samouprave nemaju mogućnost vršenja svojinskih prava i ne možete da ovlastite nadležni organ lokalne samouprave da donese rešenje da određena nepokretnost ide u svojinu lokalne samouprave.
Ponavljam, Srpska radikalna stranka bi volela da to može, i to bi zaista pomoglo funkcionisanje lokalnih samouprava, ali zaista nije moguće, jer ne postoje drugi zakonski preduslovi koji bi svojinu, koja je od Ustava 2006. javna svojina Republike Srbije, podelili na svojinu lokalnih samouprava, autonomnih pokrajina i Republike Srbije.
Na kraju krajeva, da smo u pravu, vaše kolege iz G17 takav zakon ne bi podneli u skupštinsku proceduru.
S druge strane, na početku ove godine i neposredno posle onog Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine i ti autonomaški glasovi su stigli iz Vojvodine da će se tražiti svojina, odnosno da će se doneti ili predložiće se administracija, odnosno zakoni kojima će se regulisati status svojine Autonomne Pokrajine Vojvodine, jer na osnovu aktuelnih zakona to ne može, tako da nam ne ostaje nam ništa drugo nego da, posle usvajanja eventualno jednog ovakvog zakona kakvog ste vi predvideli, pokrenemo postupak za ispitivanje ustavnosti zakona.
Prinuđeni smo to da uradimo i uradićemo to ukoliko ne prihvatite ono što smo ili kroz amandmane tražili ili ne nađete neko drugo, da li proceduralno rešenje ili ne znam kako da se ovo promeni.
Vi ovde u zakonu predlažete da nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi rešenje koje nepokretnost prenosi u svojinu jedinice lokalne samouprave.
Mi smo amandmanom tražili da nadležni državni organ, u ovom slučaju je to Direkcija za imovinu Republike Srbije, donese rešenje kojim će ustupiti na korišćenje nepokretnost jedinici lokalne samouprave. Ta je jedino moguće. Znači, mi uopšte ne osporavamo pravo i obavezu lokalnim samoupravama da ostvaruju prihode.
Na kraju krajeva, lokalne samouprave, osnovni prihod im je porez na imovinu. Ako izanalizirate od 1. januara do današnjeg dana najstabilniji u strukturi prihoda da su prihodi na imovinu. Gospodin Buha je malopre spomenuo, ili gospodin Mirović, izvinjavam se, akcize su velike i prihodi su loši sa akcizama. To pretpostavljam da i vi znate.
Prema tome, ovo nije loša namera, nije maliciozno nešto i nije nešto utemeljeno na aktuelnim zakonima koji postoje i koji, nažalost, kroz vreme nisu promenjeni, ali ovo morate da rešite. Ponavljam još jednom ono što sam rekao, to što ste prinuđeni da se dovijate na različite načine, da tražite mehanizme kojima ćete povećati prihode, jednostavno, ovo nije dobar put, ali sam rekao da su prihodi od imovine koliko-toliko i stabilni.
Vi u Vladi, gospođo Dragutinović, imate problem ne toliko s prihodima, koliko imate sa rashodima i dok u strukturi rashoda dominantni ili u nepovoljnom odnosu budu tekući i kapitalni rashodi, ne postoji teorija, ne postoji praksa koja je prepoznala mehanizme kojima ćete pokriti budžetski deficit, odnosno rupe u budžetu.
Vi to kao čovek koji razume javne finansije vrlo dobro znate, ali ovo nije put i sebe ćete dovesti u jedan pravni nonsens u trenutku ili u postupcima primene ovog zakona, što će proizvesti možda neke dublje, veće, opširnije i ne znam kakve probleme.
Ne kažemo da ne treba da se menja poreski postupak i poreska administracija. Mnogo bi više efekta bilo ovde da smo govorili o fiskalnoj odgovornosti ili nekim drugim zakonima, koji bi možda mogli da pomognu u smislu ostvarenja tog budžetskog balansa.
Ovako nešto jeste potrebno, ali radite ga na pogrešan način. Zaista očekujem od vas, ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog stenograma, da mi kažete da nisam u pravu, da SRS ima pogrešan stav o ovome i da mi objasnite i nađete argumente koji predstavljaju osnovu za ovakvu izmenu i dopunu.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji nešto oko čega smo svi saglasni i svi smo na strani unapređenja uslova koji će stvarati bezbednost saobraćaja, da ona bude na jednom zavidnom nivou, na nivou ne EU, nego svih država koje su ovu oblast podigle na jedan vrlo visoki nivo. Objektivno protiv toga nije niko u ovoj sali, ali su putevi kojima smatramo da treba da se ide da se nivo u bezbednosti saobraćaja u tom smislu postigne i na tom nivou podigne očigledno različiti.
Ne bih rekao da je danas u ovoj diskusiji bilo toliko prizvuka politike. Žao nam je što ovaj zakon ne brane predlagači, nego vi koji pripadate skupštinskoj većini. Objektivno, da nije gospodina Mirka Čikiriza i gospođe Milošević, postavlja se pitanje da li bi ovde danas bilo bilo kakve rasprave, dijaloga, odnosno polemike? Mi ne mislimo da je bilo šta loše ako polemike ima jer će iz polemike i, nadamo se, proisteći neki kvalitet. Kakav je odnos Vlada zauzela prema amandmanima ne stiče se takav utisak.
Verujemo da je bilo prostora da se još štošta ovde prihvati, ali čuli smo sa različitih strana da to nije bio slučaj kada je ovaj zakon u pitanju, naravno, ne želeći da otvaram diskusiju s bilo kim ovde.
Gospođa Milošević je malopre rekla nešto na šta bih se oslonio i na šta bih se osvrnuo. Rekla je da izmene i dopune zakona proističu navodno iz neke empirije. E, kada je empirija, odnosno kada je praksa u pitanju i primena ovog zakona, koji smo usvojili pre godinu dana, izmene i dopune ovog zakona uvereni smo da su podrazumevale i da se očekivalo mnogo više od ovoga što danas imamo ovde pred nama poslanicima.
Biću slobodan da kažem nešto što je iskustvo ljudi sa kojima sam razgovarao pre ili u toku rasprave, odnosno u toku ove skupštine.
Izmene i dopune ovog zakona inspirisane su uglavnom oko jedne stvari, a to je činjenica da je u Srbiji u ovom trenutku aktuelan taj tranzitni turizam i da kroz Srbiju prolazi veliki broj turista tranzitnih, naročito iz Turske.
Po nekim našim saznanjima koje ima Srpska radikalna stranka, nećete mi zameriti na slobodi što ću reći, ove izmene i dopune kao da su pisane u turskoj ambasadi, a ne u Vladi Republike Srbije. Reći ću vam i zašto, gospodine Čikiriz, i vama naravno i svim kolegama poslanicima, jer smo svi svedoci šta se u saobraćaju na putevima danas u Srbiji dešava. Ja sam bar svedok jer svake nedelje prođem 700 km najdužom putnom deonicom u Srbiji.
Zaista su stvari neprijatne i ove izmene i diskusije su se u načelnoj raspravi uglavnom vrtele oko toga, oko kazni, oko zatvora, ko će moći da plati, ko neće moći da plati i šta će i u kom pravcu da se dešava.
Naša policija poslednjih mesec dana i verujemo u narednih mesec dana prolazi jedan vrlo neprijatan period. Ne kažem i da među našim policajcima nema onih koji su bahati i koji i ovaj Zakon o bezbednosti saobraćaja i taj izmenjeni, koji ćete usvojiti, pa i neke druge zakone koji regulišu njihov rad, ne zloupotrebljavaju, ali u velikoj meri imaju ogromnih problema, pa čak budu i žrtve takvih stvari.
Nažalost, iz nekih ambasada se reaguje na vrlo nekorektan, neprijatan i neprincipijelan način i naše službe se uređuju po njihovim željama. Verujemo da je zbog toga i došlo do nekih promena u ovom zakonu, tako da i to treba reći, uz poštovanje svih ostalih potreba koje se nameću kroz primenu zakona.
Onda kad čujete šta govori struka kad je ovaj zakon u pitanju, ovaj zakon je u svojoj primeni doživeo ne potpuni, ali veliki fijasko.
Mi smo od gospodina Dačića ovde slušali podatke i statistiku koja ukazuje na smanjenje broja žrtava, nezgoda, šteta itd. i to zaista jeste za poštovanje, to je u redu, ali ti pozitivni koraci unapred desili su se samo primenom zakona u jednom segmentu, u segmentu rigoroznih kazni i delovanja policije. Postavlja se pitanje dokle se stiglo sa primenom ostalog, a što svakako podrazumeva i neophodno je da se sprovodi u kontekstu bezbednosti saobraćaja.
Vi ovde imate priču, stekao se utisak da se bezbednost saobraćaja svela na učešće, rad i funkcionisanje MUP, a o zaista nije tako.
Gospođa Milošević je malopre pomenula, čini mi se, i obrazovanje, mislim da ste rekli nešto oko obrazovanja dece itd. Koliko je onaj ko je pisao osnovnu verziju ovog zakona, pa sad i ove izmene, uzeo u obzir, recimo, mišljenje i stav strukovnih organizacija, recimo, zajednica auto-škola. Oni su zbog toga nezadovoljni, nezadovoljni su bili u postupku usvajanja osnovnog zakona i sad pokazuju određeno nezadovoljstvo, a ne možemo da im osporimo adekvatnost jer objedinjuju 600 auto-škola.
Njihovi stavovi i predlozi u vezi sa obukom vozača, što u suštini predstavlja preventivno delovanje u kontekstu bezbednosti saobraćaja, u najvećoj meri nisu uzeti u obzir.
S druge strane, vi ste pre nekoliko dana na državnoj televiziji imali priliku da slušate ljude koji su predstavnici Instituta za bezbednost saobraćaja, koji su rekli otvoreno, ne mogu da se setim imena gospodina koji je govorio u ime tog Instituta, otvoreno je rekao da su prekinuli svaku saradnju sa Vladom po pitanju Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Zašto? Zato što njihovi zahtevi i stavovi u vezi sa pogledom, stavom i mišljenjem oko bezbednosti saobraćaja i primene ovog zakona, implementacije njegove, ni u minimumu nisu ispoštovani. O čemu se radi? Žale se da pravilnici koji se dotiču njihove struke nisu doneti evo već godinu dana.
Šta je tu Vladi predstavljalo problem da to uradi? Objektivno nije ništa, ali onda se desi nešto u mesec dana i ulazimo u izmene i dopune zakona.
S druge strane, malopre smo govorili - Agencija za bezbednost saobraćaja i kaže se kada ona profunkcioniše. Šta je bilo sporno da Agencija za bezbednost saobraćaja do sada profunkcioniše? Ko je tu predstavljao opstrukciju? Ko je tu smetao? Ko je tu problem? Objektivno nije niko.
Gospođa Milošević je rekla jednu stvar oko predvidivosti. Nepredvidivost u ovoj oblasti je veliki luksuz i svi to dobro znamo, i slažemo se, i slažemo se da ne može biti ispunjena u 100%, ali takav luksuz koji je objektivno bio prisutan u izradi ovog zakona mislim da nismo mogli sebi da dozvolimo.
Baš nas briga za EU ili ne znam koju državu, ovo je nešto što treba da uredi bezbednost saobraćaja u našoj državi i oko nekih stvari zaista ne treba da se sporimo, ali moramo ih nazvati pravim imenom, okarakterisati takvima kakve one jesu i uputiti ih na pravu adresu, a to su predlagači ovog zakona.
Na sve ovo što se u ovoj Skupštini dešava i raspravlja, očigledno je da je Vlada ostala nema i to u suštini govori koliko su bili zainteresovani za ove izmene, koliko su one sveobuhvatne kada je ovaj zakon u pitanju i koliko će ove izmene i dopune u periodu koji je pred nama dati efekta.
Ubeđen sam da nas tek izmene i dopune ovog zakona očekuju ili, ne daj bože, pisanje, zašto da ne, nekog drugog zakona, rasprava o celom novom zakonu. Mislim da sve to ide traljavo i da odgovornost pada na Vladu.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da ova atmosfera u kojoj se raspravlja i posle koje će uslediti izbor prvog čoveka NBS u našoj državi u stvari govori šta mi od svega toga možemo da očekujemo.
Najpre smo potrošili nekoliko dana u raspravi o Zakonu o NBS, koji je morao da stvori preduslove da naš veliki predsednik, Boris Tadić, predloži novog guvernera, a onda nas taj veliki predsednik nije udostojio ni da dođe da brani svoj predlog, da pošalje nekoga da u njegovo ime to radi, a kada se osvrnete na poslaničke klupe, svega nekoliko poslanika upravo njegove stranke sedi i sluša ovu raspravu, ako je uopšte sluša i ako ih uopšte interesuje.
Onda neko u Srbiji danas ko ima priliku da prati ovu raspravu treba da stekne utisak da će novi guverner u smislu funkcionisanja i tog bankarskog sektora, uopšte u monetarnoj politici ove države, finansijskoj politici ove države, dati neke promene, možemo da očekujemo određene efekte. Ponavljam, atmosfera u kojoj sve to radimo ukazuje da nas u najboljem slučaju očekuje sve ono što do danas imamo sa bivšim guvernerom, sa Vladom RS, sa svima onima koji su odgovorni za naš život.
Gospodine Novakoviću, zato sam prinuđen da razgovaram s vama, nadam se da vam to ne smeta, jer, ponavljam, ispred vas nažalost nema nikoga.
Na početku ove rasprave nekoliko uvodnih reči je rekla gospođa Ljiljak, koja je čini mi se potpredsednik Odbora za finansije, a samo pre nekoliko nedelja mi smo slušali da Odbor za finansije NSRS ne treba da predlaže kandidata, da mu to po takozvanoj evropskoj praksi nije funkcija ili u najvećoj meri nije posao i obaveza, pa su nas ubedili da to treba da radi predsednik, ali eto ponavljam, predsednik Boris Tadić opet niti je tu, niti je nekoga poslao.
Ova karijera i biografija, neću da budem nekorektan pa da kažem da nije impozantna, ali se postavlja pitanje da li je za sve ono što NBS i guverner treba da pruže i ponude državi to dovoljno? Mi profesionalni kredibilitet gospodina Šoškića ne želimo da osporavamo, ali postoje neke stvari o kojima ću da govorim i koje zaista otvaraju sumnju da li je Srbija i do sada imala koristi od profesionalnog kredibiliteta gospodina Šoškića i da li će to Srbija imati posle njegovog izbora na mesto guvernera NBS.
Evo zašto. S obzirom da njegov profesionalni, ukoliko ga ima, a piše da ga ima, kvalitet jeste bio važan, on ni na jedan način nije uticao na rad i funkcionisanje ili u najmanjoj meri je uticao na rad i funkcionisanje NBS. Problemi koji su u toj sferi i u toj oblasti nicali, nicali su zato što su se drugi segmenti držane uprave mešali u to, odnosno Vlada RS nije bila spremna da obezbedi samostalnost NBS. Zato je njegov kredibilitet ozbiljno doveden u pitanje.
Ako pogledate šta sve ovde piše, videćete da 2000. godine, znači od 5. oktobra pa naovamo, gotovo da ne postoji period u kojem gospodin Šoškić nije bio prisutan u javnosti i različitim forumima, što stručnim, što bankarskim, što Vladinim.
Postavlja se pitanje da li je gospodin Šoškić svih tih godina ili gotovo celu deceniju u stvari ili indirektno podržavao politiku, što onu koju je vodila NBS, što politiku koju je vodila Vlada. Prosto pitanje – kakvu korist su Srbija i bankarski sektor, odnosno javne finansije imali od činjenice da je gospodin Šoškić sa svim svojim kvalitetima bio prisutan u javnom, odnosno političkom životu u Republici Srbiji?
To i ovde piše – specijalni savetnik za finansijska tržišta u NBJ od 2000. do 2002, savetnik za ekonomsku politiku u Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja EU, opet isti period, od 2002. do 2003., član Saveta NBS od 2003. do 2004, član Ekonomskog Saveta predsednika Vlade RS 2009. i predsednik Saveta NBS.
Sve je to gospodin Šoškić bio, a mi jako dobro osećamo na našoj koži kakva je ekonomska situacija, kakvo je stanje javnih finansija, kakva je naša monetarna politika, kakva nam je politika kursa, kakav nam je režim kursa itd. To je nešto što ozbiljno ovakav profesionalan kvalitet dovodi u pitanje – da li je gospodin Šoškić dovoljno kredibilan da se odupre pritiscima iz Nemanjine 11? Svakako da nije, gospodo poslanici, jer da jeste ne bi bio kandidat. I to je naš problem.
Postoje papiri i dokumenti koji nisu stav SRS, ali koji ga u ovom kontekstu ozbiljno diskvalifikuju. Pogledajte sada ovo, opet ponavljam, ovde smo se polomili raspravljajući o personalnoj, finansijskoj i svakoj drugoj samostalnosti NBS.
Uzeli smo iz nadležnosti odbora, ponavljam, predlog kandidata da ga poverimo velikom predsedniku, a onda se neposredno posle ostavke guvernera Jelašića, zamislite ni manje ni više javlja premijer. Pazite šta kaže, izvor RTS: "Predsednik Vlade Mirko Cvetković juče je predložio predsednika saveta NBS Dejana Šoškića za novog guvernera centralne banke. Šoškić je stručan, nije član ni jedne političke partije i zato je kandidat", rekao je premijer.
O kakvoj personalnoj nezavisnosti mi pričamo danas ovde? Čoveka je predložio premijer, pa je posle toga skupštinska većina ili u ime skupštinske većine izjavu dao ponovo premijer da je skupštinska većina prihvatila Dejana Šoškića, odnosno da je on za nju prihvatljiv. Na kraju ga je predložio predsednik Republike Srbije.
Mi danas govorimo o nezavisnosti, izbor Dejana Šoškića treba da nam pruži garanciju da će NBS i u narednom periodu navodno da odoleva pritiscima iz Vlade. Pitao sam, ako se sećate, ovde gospodina Radovana Jelašića – šta znači, gospodine Jelašiću, vaša izjava da ste slušali političare ne biste ostali ni ovoliko dugo? Na to pitanje gospodin Jelašić nije hteo da odgovori.
Čak ni u javnosti niste mogli da čujete direktno odgovor na tako nešto da su pritisci uopšte postojali. Zbog čega gotovo na pola mandata ostavka? A činjenica je da će iz Vlade pritisaka biti, potpuno je saglasan i gospodin Šoškić.
Gospodin Šoškić još kao kandidat pazite kakvu izjavu daje – verujem da ću uspeti da se odbranim od uticaja, inače se ne bih prihvatio ove funkcije. On i neizabran za guvernera Narodne banke Srbije zna šta ga čeka, ali očigledno je čovek sa većim pragom tolerancije, mnogo je ''fleksibilniji'' od gospodina Jelašića, pa je spreman da ''trpi'' da sarađuje sa Vladom Republike Srbije.
Da sam u krivu ne bi bilo ispisano 10 godina njegovog direktnog i indirektnog učešća u kreiranju ekonomske politike ove države.
Sad mi treba da shvatimo da će posle gospodina Jelašića doći nešto drugo. Treba da shvatimo da će Vlada promeniti svoj odnos prema Narodnoj banci, Vlada koja unutar sebe nema saglasnost, Vlada koja ne može da dogovori politiku poreskih reformi u narednom periodu, suštinskih reformi koje treba da opredele ekonomski i svaki drugi život u ovoj zemlji u narednih pet, odnosno 10 godina.
Pa vi ste sinoć u raspravi o izmenama i dopunama Zakona o poreskom sistemu i poreskom postupku mogli da čujete disonantne tonove. Predstavnici jedne političke stranke vladajuće većine koriste to da napadnu ministarku finansija oko strukture poreza u Srbiji.
Jedni kažu – nije dobro, ministarka se brani i kaže da se ne slaže, a i jedni i drugi 10 godina vode i fiskalnu politiku i poresku politiku ove države. Šta je ostalo, ponavljam pitanje od sinoć, za nas iz opozicije? Kakva pitanja mi da postavljamo? Onda se oko nekih stvari posle opet slože i sve to tako ide.
Čitate izveštaj Narodne banke Srbije za prethodnu godinu. Čitate izveštaj Vlade Republike Srbije. Ne možete da nađete nijednu kritičku reč i kritički osvrt na rad tih organa. Mi se pitamo u SRS ko je kriv za ove probleme koje danas ovde imamo? Ne postoji izazovi na koje Vlada i NBS nisu odgovorile.
Mi znamo da se zaduživali kreditima indeksiranim u evrima, kada je evro bio 80, a danas ih vraćamo kada je evro 104 najmanje.
Znamo, takođe, da su se razlike u kamatama na plasmane i na depozite kretale u Srbiji od tri do 18%. Nas iz Vlade i iz Banke ubeđuju u stabilnost bankarskog sektora. Pa samo ludak koji ovde ima banku ne može da bude stabilan i ne može da posluje sa profitom u Srbiji kad su uslovi plasmana odnosno depozita takvi kakvi jesu. Gde je tu bila uloga NBS da se zainteresuje za to?
Predstavnici NBS se hvale kako je stabilnost bankarskog sektora obezbeđena, između ostalog, što su veliki posao pravili u trgovini državnih zapisa hartija od vrednosti. To je nešto čega bi i Banka i Vlada trebalo da se stide.
Zašto su obezbeđivali, odnosno nudili zapise u toj meri, i hartije od vrednosti? Zato što su tim sredstvima dinarskim koja su obezbeđivali i pokrivali budžetski deficit, a budžetski deficit zato što imate javnu potrošnju koju proizvodnja u Srbiji ne može da trpi. Umesto da se toga stidimo i da to krijemo, nama to služi za ponos.
Naravno, banke su trgovale hartijama od vrednosti zato što im se to isplati, a nisu prodavale svoje kredite, što je osnovna funkcija i posao. Zašto nisu prodavali kredite? Zato što su u Srbiji građani kreditno nesposobni. Ne mogu više da povlače kredite.
Postoji nešto što se zove kreditni biro, pa se u Vladinim krugovima sada i dalje razmišlja da unaprede kreditni biro u Srbiji, pa da u kreditni biro uđu i naši dugovi za komunalne usluge, za telefon, za struju, za jedno, za drugo, za treće i da nas sve to u kontekstu kreditnog zaduživanja opterećuje.
To je slika Srbija u kojoj danas živimo, slika Srbije koju crtaju ili kreiraju ljudi koji predlažu Dejana Šoškića, ljudi koji su 10 godina saradnici Dejana Šoškića, a Dejanu Šoškiću sve to nije smetalo, uz svo poštovanje njegovih profesionalnih kvaliteta, ukoliko ih ima, a piše da ih ima.
Prema tome, što se nas tiče, da apstrahujemo priču o personalnim profesionalnim kvalitetima Dejana Šoškića, Dejan Šoškić ništa novo u politici neće doneti. Hvali se da će se zadržati režim plivajućeg kursa. To nije nešto što su oni smislili. Gospoda iz Narodne banke su na to prinuđeni.
Prinuđeni su da više ne podržavaju uvoznički lobi, pa kurs evra nije sintetički fiksan, nego su bili prinuđeni da ga puste, da postane plivajući. Danas je plivajući, takav kakav jeste. Održava se samo zahvaljujući intervencijama iz NBS, ali i to ne može doveka, zato što ste u tom kontekstu limitirani, zato što su vam devizne rezerve limitirane i u najvećoj meri zavise od toga koliko su strane banke koje ovde imaju svoje ekspoziture deponovale novca kod NBS.
To ste do sada mogli da radite zbog činjenice da strane banke nisu povlačile novac zbog Bečkog sporazuma, ali ukoliko se u narednom periodu desi da im pare leže mrtve u trezorima i bankama ovde, povući će taj novac, topiće nam se devizne rezerve.
Prostora za intervenciju za očuvanje kursa neće biti i onda ćemo ponovo ući u jedno sivilo i jedno ekonomsko ništavilo, koje svi dobro znate šta predstavlja kada kurs krene da divlja, ne daj bože.
Prema tome, sve ove priče vaše, hvalospevi na račun novog guvernera koje su se mogle čuti u javnosti, NBS, politike kursa itd, zbog atmosfere kakva jeste, o kojoj sam govorio na početku, zaista padaju u vodu.
Srbija neće moći da očekuje ništa od ovih personalnih promena u NBS, zato što u Srbiji ne postoji politička volja da se ekonomski, politički i svi drugi odnosi promene, postave na zdrave noge kako bi svi mogli da očekujemo izvesniju i srećniju budućnost. Sa vama, vašim političkim profilima, u najboljoj meri ostaće isto kao što je i do sada bilo..

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, gospodine Novakoviću.
Kratko bih hteo da prokomentarišem, gospodine ministre, ovaj član 10. Zakona i ono što ste i vi rekli, a i što su moje kolege poslanici rekli.
Kad uzmete u obzir praksu, šta se na tržištu dešava, onda se nameće zaključak da su ova načela na kojima se ovde insistira u nekoliko početnih članova zakona u stvari proistekla iz potrebe da se pravi jedan novi moderni format pisanja zakona. Ova načela nisu nepostojala u zakonima koja ste derogirali ovim zakonom.
Kada pogledate Zakon o trgovini, koji će naravno van snage biti posle usvajanja ovog zakona, imate član 3. koji kaže – trgovac se bavi trgovinom slobodno, pod jednakim uslovima na jedinstvenom tržištu, u skladu sa dobrim poslovnim običajima itd. Onda, član 11. koji govori šta je to narušavanje konkurencije, pa član 22, koji govori o tome šta je nelojalna konkurencija itd.
Prema tome, sve je to bilo prisutno u zakonodavstvu i do sada. Ali, postavlja se pitanje koliko je poštovan. Postavlja se pitanje, a tiče se ovog člana 10. koji govori o obavezama državnih organa da sarađuju u postupcima kontrole tržišta, koliko su oni bili spremni da poštuju načela, ili kako god su se to već ona zvala u dosadašnjim normativnim aktima odnosno propisima.
Ovoj skupštini pred vama ko zna koliko puta sam otvarao jednu temu i ukazivao kroz tu priču u jednoj maloj sredini, na apsolutnu slabost države i državnih organa. Govorio sam o dva rešenja vašeg ministarstva, kojima se jednom javnom preduzeću nalaže da vrate cene, oni to neće da urade, sa vašeg ministarstva nam šalju drugo ministarstvo, iz tog drugog nas šalju u treće, iz tog trećeg nas vraćaju kod vas na prvo ministarstvo, to se tako vrti godinu dana u krug.
Šteta je već ušla sigurno preko 10, 15 ili 20 miliona. Problem je u državnim organima. Taj problem ne mogu da otklone ova načela, ako kod vas nema dobre volje, vas i vaših saradnika. Ne mislim konkretno na vas, nego na onoga ko bude sedeo na vašem mestu i vašoj fotelji.
Šta onda oni na osnovu ovih načela urade? Mi onda reagujemo kod pravosudnih organa, a pravosudni organi zbog kolegijalnih odnosa uzmu pa stave to u fioku, pa to sedi mesecima kod njih u fioci. Mogu imenom i prezimenom da vam kažem zamenika javnog tužioca koji neće da pokrene priču. Zbog političkih, privatnih i svakih drugih veza sa onima koji su odgovorni, vinovnici problema na koje je vaše ministarstvo reagovalo u dva navrata rešenjem da se cene vrate jer su protiv zakona podignute i građani opštine Surdulica oštećeni za ne znam koliko miliona.
Sada kada nas koji smo opečeni jednim takvim iskustvom uveravate u načela da će državni organi da sarađuju i postavljam pitanje da li je to tačno? Ima li smisla da na ovome insistirate u zakonu? Vi zaista morate da pokažete dobru volju da načela koja nama nudite i servirate u zakonskim papirima, na koja se vi kao državni organi obavezujete, da ste zaista spremni kroz praksu da ih primenjujete i da ih u praksi sprovodite.
Znate li kako lokalni funkcioneri kontrolišu vaše tržišne inspektore? Znate li šta rade s njima? Poigravaju se s njima. Vi morate da pokažete borbom protiv takvih manira da ste zaista opredeljeni da ovo u šta nas uveravate i ubeđujete zaista ima svoj smisao, da ne ostane mrtvo slovo na papiru.
To sam u načelnoj raspravi, gospodine ministre, rekao, a vi niste bili tu tom prilikom. Bojim se da ovaj zakon, zbog ovakvih pisanija i zbog ovakvih iskustava iz prakse ne doživi sudbinu Zakona o elektronskoj trgovini, na koji ste samo par meseci posle usvajanja rekli da niste zadovoljni njegovom primenom i da ne navodim šta ste dalje u vašem intervjuu ili stavovima u odnosu na javnost rekli.
Prema tome, smatram da ove kritike imaju svoj smisao, a praksa nas tera da na ovakve stvari koje stavljate u zakon reagujemo ovako kako reagujemo.

Evo, koristeći vreme ovlašćenog predstavnika, da prokomentarišem amandman koleginice Lidije Dimitrijević i amandman kolege Vladana Jeremića.
Naravno, pre svega, amandman koji je podnela gospođa Lidija Dimitrijević bio je više onako jezičkog karaktera, ali u obrazloženju koji je Vlada ponudila piše da se amandman ne prihvata iz razloga što je formulacija data u odredbi iz Predloga zakona preciznija i jezički ispravnija.
Ako uzmemo u obzir vaš politički stav i politički pogled na ovaj zakon kako ste napravili, mogu da razumem što ste stavili da je ono što ste vi napisali preciznije. Ali, ono što gospodine ministre ne mogu da prihvatim jeste da ste napisali da je jezički ispravnije.
Za SRS jezički je ispravno ono što je napisano onako kako kažu Ustav, njegov član 10. i kako kaže Zakon o upotrebi jezika i pisma, to je da se u Srbiji govori srpski jezik i koristi ćiriličko pismo. Vi ste u ovom članu i u još nekoliko članova vrlo konkretno i jasno uneli reči engleskog porekla, pa ne samo da ste ih na srpskom jeziku, odnosno na ćiriličkom pismu napisali, nego ste ih napisali u originalu na engleskom jeziku, gramatički ili pravopisno po engleskom pravopisu i na latiničnom pismu.
Ne možete da kažete da je vaše rešenje jezički ispravno. To nije tačno, ali možemo da smatramo da kažete da je po vama, iz vašeg političkog profila i ugla, politički preciznije.
Za SRS zakon u Srbiji je jasan i u pisanom i u svakom drugom smislu samo onda kada ga svi oni koji će ga koristili razumeju. Uveravam vas, ministre, trećina onih na koje se ovaj zakon odnosi ne razumeju šta znači "keš end keri", ne razumeju šta znače i neke druge reči koje ste uneli u ovaj zakon, a nažalost biće prinuđeni da takav zakon, koji ćete ovde većinom, kakvu obezbedite već, usvojiti i primenjuju i trude se da razumeju što ste ovde napisali. Mislim da ste imali prostora da prihvatite ovaj amandman, jer koncept iz ovog člana vam nije menjao, a jezički je bilo ispravnije.
E sad, što se tiče amandmana mog kolege Vladana Jeremića, zamolio bih i vas, a zamolio bih i kolege poslanike da samo saslušaju obrazloženje kako ste odbili ovaj amandman. Slušajte sad ovo. Amandman se inače odnosi na diskreciono pravo koje je i u ovom članu pripalo vama.
Pazite sada ovo – "amandman se ne prihvata iz razloga što je data odredba Predloga zakona celishodnija u pogledu adekvatnog nivoa dinamike pravnog okvira za uređenje date oblasti". Ponoviću i zbog vas i zbog kolega, pazite ovo – "data odredba Predloga zakona celishodnija u pogledu adekvatnog nivoa dinamike pravnog okvira za uređenje date oblasti".
Ministre, evo da sam pročitao ovo i pitao vas – na šta se odnosi u članu 15, iskreno se nadam da nemate veze sa ovim obrazloženjem, jer bi ovo zaista diskreditovalo to što vi u principu Ministarstvu predstavljate. Ovo obrazloženje kojim smo tražili da propise iz ovog člana ne donosi ministar, nego da to donese Vlada. Kakve veze ovo ima s tim? Uz svu svoju, kako kolega Martinović kaže, skromnu pamet, nisam mogao da razumem, ko može, divim se i poštujem.
Šta smo u stvari hteli? Vi ste, ministre, kako ste rekli u obrazloženju, derogirali tri zakona, sa 150 članova sveli ih u 80 članova ovog jednog zakona, a onda ste u preko 15 članova sebi kao ministru ili, ponavljam, nekom narednom ministru, poverili 33 ovlašćenja.
Zato smo smatrali da bi bilo celishodnije da kada su u pitanju trgovinski formati, sve ono što podrazumeva podzakonske akte i tu regulativu podzakonsku, donesete na Vladu. Ovo nije jedini zakon koji se donese onako načelno i formalno, kasnije se sve izvuče iz zakona, odnosno sve se poveri što ministrima, što Vladi, što, ne znam kojim državnim organima i onda samo možemo da nagađamo šta će u kom trenutku ministarstvo i Vlada da donose, šta će u tim regulativnim i regulatornim aktima da se podrazumeva.
Ovako ministre, ovo zaista kvari sliku o onome ko je ovo pisao i ko se trudi da se predstavi i da donosi moderne i ozbiljne zakone koji će dati određene efekte u primeni. Hvala.

Moj kolega gospodin Mirović je podneo amandman. Možemo da prihvatimo obrazloženje. Zaista, ono na čemu smo insistirali sadrži se u članu 11. ovog zakona.
Međutim, gospodine ministre, hteo sam da iskoristim priliku kada je reč o ovom članu kojim se reguliše taj format pijace, da vam postavim jedno pitanje. Smatramo da ovde to nije jasno i do kraja rešeno. Prevideli smo ovo, nismo intervenisali amandmanom, ali bilo bi lepo da nam date odgovor.
Ovde ste predvideli šta su i kakve su institucije pijace, šta sve obuhvata prodaja itd. U stavu 3. ovog člana vi kažete da su pijace pravna lica, registrovana za obavljanje delatnosti organizacije i pijačne prodaje u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata. Naše pitanje je da li to podrazumeva da će svaka pijaca u Srbiji morati da bude pravno lice registrovano ili će i dalje u okviru javnih komunalnih preduzeća, s obzirom da pijace u velikom broju lokalnih samouprava i opština funkcionišu u okviru javnih preduzeća, da le će moći da nastave ili će morati da se registruju kao posebna pravna lica, što podrazumeva izdvajanje iz javnog preduzeća komunalnog, što podrazumeva sve ono što to obuhvata?
Istovremeno se govori o racionalizaciji. Očekuje nas privatizacija javnih komunalnih preduzeća itd. Nas interesuje da li će pijace moći da ostanu i da funkcionišu u okviru javnih komunalnih preduzeća ili će morati da postanu posebna pravna lica, što će dodatno opteretiti i lokalne samouprave, a naravno i javni sektor u celini? U ovom članu to ostavlja sumnju i pitanje.

Srpska radikalna stranka bi prokomentarisala ovaj član. Istina, nemamo isto polazište kao kolege iz drugih stranaka opozicije. Lepo je bilo sve to što ste naveli, ali je potpuno anahrono. Sve to što ste pobrojali i pozvali se na EU imalo je rezona pre, hajde da ne budem do kraja rigorozan, deset godina. Imalo je pre sedam godina, pre pet godina.
Poveli ste nas u EU 2000. godine, obećali je 2006. godine. Države koje ste pobrojali, čak ste i spomenuli Zakon o planiranju i izgradnji iz države Austrije, hajde pogledajte koje godine je usvojen taj zakon. Godine 2000. Je li to neka novost?
Deset godina vam je trebalo da shvatite da postoji potreba ili značaj neke studije kojom će se, vi ovde pominjete, uravnotežiti regionalni razvoj. Je li tako? Jeste. Ali, suštinsko pitanje za nas jeste – šta se čekalo do sada? Čiji je interes ili neznanje bilo na snazi, pa se čekalo deset godina?
Mi ne delimo, kažem, mišljenje da sve treba da bude apsolutno slobodno, sva ta sloboda koja na jednom nivou nema limit pretvara se u svoju suprotnost, pretvara se u anarhiju, i nemamo ništa protiv toga, država zbog toga i služi.
Ali, jako nas interesuje – zašto to do sada niste tražili ili insistirali? Zato što ste se hvalili investicijama koje su po svojoj ekonomskoj suštini bile loše, investicije u trgovinu i usluge koje nam se danas na globalnom ekonomskom planu u državi obijaju o glavu, jer izvozni potencijal i sve ostalo nam je na nivou na kom jeste.
Imponovalo vam je da te tržne centre otvarate, i vi i vaše kolege, da se ne zamerate nepristojno bogatima, koji su svoje tržne centre sejali po Srbiji ne gde je potreba regionalnog razvoja, nego što je sasvim normalno i logično, gde njihov ekonomski interes prepoznaje i vidi sebe.
Vi ste kao država bili dužni i obavezni to da sprečite i da upodobite ili da uskladite sa našim i tržišnim i ekonomskim potrebama. Vi to niste uradili. Sada, deset godina posle toga, pozivamo se na evropsku uporednu pravnu praksu i tražimo opravdanje u njoj za ovako nešto. Vi ste trajne poremećaje na tržištu napravili zbog svog odnosa prema tržnim centrima koji su nicali na način na koji su nicali po Srbiji do sada.
To ovom studijom koju sada tražite ubuduće nećete moći da ispravite. Možda neće moći da se neki poremećaji, ako vam je namera dobra, prolongiraju i dešavaju ponovo ili razvijaju, doživljavaju svoju ekspanziju. Ono što ste do sad loše napravili, to nećete moći da promenite.
Moje pitanje, pošto se pozivate na planske dokumente, odnosno prostorno planiranje ste pomenuli tu, ako je neko ovde insistirao na značaju strateških i planskih dokumenata, to je bila SRS, ali vi se 10 godina posle dolaska na vlast tek sad hvalite da ste ušli u proceduru da radite planove za opštinu, razvojne i strateške dokumente, kako da verujemo u dobru nameru? To je jedna stvar.
Druga stvar, koju zaista imamo potrebu da pitamo, ne možete ovo izolovano da posmatrate. Ne možete u kontekstu strateških i planskih razvojnih projekata i dokumenata da posmatrate samo trgovinu. O tome je govorio i gospodin Krasić. Lepo je što se pozivate na plansko prostorno planiranje, jer ono sve obuhvata, i trgovinu i industriju, i demografiju i sve ostalo. To izolovano ne možete da posmatrate. Vrlo je nezahvalno da vi sebi, kao ministru, predvidite diskreciono pravo kao u zadnjem članu gde bliže propisujete sadržinu itd.
Nas interesuje na šta će se oslanjati ove studije? U odnosu na koje razvojne dokumente će se one upoređivati, pa da se proceni da li su dobre ili nisu? Da li imaju uporište i vezu sa strateškim i planskim dokumentima koji definišu razvoj i tržišta i ekonomije u celini ove države.
Da li će to biti prostorni planovi, planski dokumenti koji proističu iz njih, urbanistički i neki nižeg reda ili će, gospodine ministre, to biti razvojni dokumenti koji proističu iz Zakona o regionalnom razvoju, koji usput još uvek nije stupio na snagu ili se ne primenjuje. Možda je stupio na snagu, ali se ne primenjuje. Da ironija bude veća, nijedan razvojni dokument koji bi trebalo da obezbedi naš uravnoteženi razvoj na teritoriji cele Republike Srbije još uvek nije izrađen.
Kako mi da ozbiljno shvatimo vašu nameru kroz ovakav član. Zaista ne možemo i zaista je degutantno da ovo branite uporedno-pravnom praksom iz EU. Vi ste zaista imali kao proevropske vlade šansu, priliku i vreme da to ugradite i u ovaj stari zakon donet 2002. godine, idealna vam je šansa bila da predvidite studiju i tad, ali Mišković i ostala ekipa nisu dali blagoslov za tako nešto.
Sad pričamo kako je ovo evo evropska praksa pa ćemo mi sada da napravimo nešto lepo. SRS bi želela zaista da se ove studije pokažu kao korisne i kao efikasne, i da daju svoj efekat na terenu u kontekstu ekonomskog razvoja Republike Srbije. Bojimo se da će, kao i sve ostalo, ostati predmet, odnosno mrtvo slovo na papiru, a još, ne daj bože ono što kaže i kolega Ostojić, predmet korupcije, zloupotrebe i svega onog šta naše društvo i država nisu imali.

Ne bih voleo da se stekne utisak da SRS ne podržava koncept decentralizacije, ali zaista ne možemo da shvatimo da se pod konceptom decentralizacije smatra to da se, ne bih sada rekao ni državne, nego paralelne državne institucije, kakav će biti ovaj centar, odnosno agencija, jer će se njegovo funkcionisanje regulisati Zakonom o javnim agencijama, izmeštaju. Ako je to vid decentralizacije, mi smo zaista onda svi zajedno poraženi.
Vi biste mogli da pokažete spremnost na decentralizaciju da decentralizujete, pre svega, finansije, da se pozabavite legislativom koja će regulisati status lokalne samouprave i njenom imovinom, kako bi joj dali potencijal da ona bude jaka, pa da kroz neke druge poduhvate zaista pričamo o decentralizaciji.
Suština naše zamerke i zato predlažemo da se ovde brišu svi članovi koji se tiču unapređenja trgovine, ali na način na koji predviđate. To što je praksa i evropskih i nekih drugih zemalja da imaju ovakve centre, ne znači da će kod nas uroditi plodom.
Srbija, kao što je moja koleginica Dimitrijević rekla malopre, ima preko 120 ili 130 agencija, a verujem da 10 ili 20 agencija jesu za sve ove godine opravdale smisao i svrhu svog postojanja. Sve ostale su koristile za političku trgovinu, za izborno, predizborno ili postizborno potkusurivanje, nadmetanje i trgovinu ili zbrinjavanje kadrova koji, nažalost, nisu imali gde u državnim organima, pa ćemo praviti paralelne državne organe i uhlebljivati ih tamo.
Nažalost, to je naša surova stvarnost i to jeste tako. Nemamo ništa protiv toga da unapređujete trgovinu, ali to možete, kao i do osnivanja ovog centra, da radite sa resursima i tehničkim i materijalnim i ljudskim koje imate u ministarstvu, pretpostavljam.
Jer da nemate višak po ministarstvima, MMF sa kojim ulazite u aranžman ne bi vam udarao ćuške da morate tu javnu administraciju da smanjujete i da otpuštate, pa se obavežete na to, pa i to niste u stanju da sprovedete onako kako ste se obavezali prema njima.
A ne zato što shvatate vi kao svoju i našu srpsku potrebu da sređujemo javnu administraciju, pa ćemo narodu da prodajemo maglu kako ćemo sad da otpuštamo da bi javnu potrošnju smanjili, ali ćemo u svakom novom zakonu koji pošaljemo u ovu skupštinu predvideti neku novu agenciju, direktorat, komisiju ili nešto što će funkcionisati na principima koje reguliše Zakon o javnim agencijama.
To je nažalost tako. Vi to da priznate nećete. Od vas to i ne očekujemo, ali ono što znamo jeste da će sve to da nas košta i ovaj začarani krug siromaštva tako nećemo moći da prevaziđemo, odnosno da iz njega izađemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se decentralizacije kroz svoju diskusiju dotakao samo onoliko koliko ste, gospodine Milivojeviću, vi u svojoj diskusiji dali prostor za tako nešto.
Neću da pričam o decentralizaciji, ali morate da znate jednu stvar. Ne radi se decentralizacija ni iz Kruševca, ni iz moje Surdulice, niti iz Vranja. Decentralizacija se radi u Beogradu i iz Beograda. Ako u Beogradu nema političke volje i političke svesti da se u Srbiji sprovede decentralizacija, zaista je neće biti.
Ovakvim pojedinačnim potezima ili ponudama, lepo od vas što ste ponudili, ali moram da vam kažem da će ova agencija ili Centar za razvoj trgovine isto ovu državu i sve nas poreske obveznike da košta gde god da se nalazi, da li kod vas u Kruševcu, kod mene u Surdulici, ovde u Beogradu ili negde u Vojvodini, sasvim je svejedno. To što ćete vi biti dobre volje iz Kruševca da ponudite besplatan prostor, bogami biće 99% opština u Srbiji, pa i u gradu Beogradu, spremnih da ponude jedan takav prostor.
Ali će u ime te agencije i za navodno posao koji će da obavlja i kod vas u Kruševcu i ovde u Beogradu isto da koštaju struja, usluge PTT, grejanja, komunalnog i, nažalost, novouposlenih koje će da smeste i da zaposle u tu agenciju, a tu nema racionalizacije i tu nema smisla.
Smatramo da ako zaista postoji politička volja sa kapacitetima koje već sad imaju u ministarstvu, zaista mogu da pošalju dobar signal svima nama koji dolazimo iz provincije ili sa periferije, sasvim je svejedno, kako god hoćete, da hoće da rade u kontekstu decentralizacije i da hoće da daju smisao tim službama, pa makar one bile i u Beogradu, da rade i da pokažu da imaju svoj smisao, da opravdaju svoj smisao i svrhu svog postojanja.
Ponavljam, do sada sve agencije, ovako zamišljene kao i ova, nisu opravdale svrhu svog postojanja i potrebu za njihovim osnivanjem. Iz tog aspekta kritikujemo i ovo, i ovo zaista ne treba i potpuno je pogrešno dovoditi u kontekst decentralizacije.
Ali ova Agencija za razvoj i unapređenje tržišta apsolutno Srbiji i Vladi Republike Srbije i našoj nemaštini nije potrebna. Mogu to da rade s kapacitetima s kojima idu i da ne bude po principu – čula žaba da se konji kuju, pa će i ona. Uradila Evropa ovo, pa ćemo i mi.
Dajte da pokažemo da tako nešto ima smisao, pa da onda eventualno to i radimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, pa evo prokomentarisao bih nekoliko stvari u vezi sa ovim prvim Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i osvrnuću se kratko na ova tri sporazuma koja podrazumevaju povlačenje novca, odnosno nova zaduženja ove države.
Što se tiče ovih sporazuma kojima se predviđa izbegavanje dvostrukog oporezivanja, oni zaista nisu sporni. Na kraju krajeva, nikom ne mogu štetu da nanesu, u redu je. Ali ovo ostalo što je objedinjeno u ovoj tački zakona ne može do kraja da se ospori. Postoje stvari koje mogu da se definišu i prepoznaju kao vaša dobra namera, Ministarstva finansija s jedne strane.
S druge strane, zaista može da se prepozna dosta elemenata koji ozbiljno diskvalifikuju ovu vladu, daju nam za pravo da diskvalifikujemo ovu vladu i da prepoznamo kao jedan kontinuitet stihije ili nečeg što kvalifikuje njen rad, naročito sektora koji reguliše to naše zaduživanje, povlačenje kredita, gde je to sve isto i traljavo, bez ikakve strategije, bez ikakve koncepcije, bez nekih srednjoročnih i dugoročnih planova i vizije gde Srbija treba da bude za pet odnosno deset godina. Pokušaću naravno, ukratko u vremenu koje imam da to i oslikam.
Kako bi se država shvatila i doživela ozbiljno, između ostalog, mora da ima i konzistentan poreski sistem, poresku politiku. Čini mi se, treći put u ovom mandatu ili sazivu menjamo ovaj zakon. Ovo su druge ili treće izmene i dopune ovog zakona i što je interesantno, najavljujete novi zakon.
Tako da ovo kao deo poreskog sistema ili poreske politike ove države ne može da ide u prilog činjenici da država ima konzistentnu poresku politiku, predvidivu poresku politiku, koja bi bila interesantna onima koji hoće da je prepoznaju kao partnera, s jedne strane.
S druge strane, vi imate situaciju da vam koalicioni partneri postavljaju pitanje poreske strukture i to predstavnici stranke koji 10 godina uglavnom dominantno rukovode finansijama u ovoj državi. Naravno neću da amnestiram vas odgovornosti za eventualno lošu poresku strukturu u Srbiji, vas, vašu stranku i Vladu u kojoj ste učestvovali ili niste, ali ti ljudi su deset godina uglavnom vodili finansije u ovoj državi.
Šta je ostalo nama iz SRS, kao opoziciji, da vam kao pitanje uputimo kad vam se koalicioni partneri žale na poresku strukturu. Zašto to niste rešavali deset godina?
S jedne strane, oni okolo nalaze način da vam zamere što hoćete da povećavate PDV. S druge strane, vi kao najodgovorniji za poresku politiku i strukturu poreza u ovoj državi predlažete povećanje PDV-a da biste olakšali sebi dušu, i sad se postavlja pitanje koliko to se daje prostor za jednu ozbiljnu priču, jer je sve opterećeno vašim koalicionim odnosima i nerazumevanjem unutar vladajuće većine.
Evo da se vratim konkretno i direktno na ovaj zakon koji je u okviru ovog objedinjenog seta, a to je Zakon o poreskom postupku. Prvo ću reći nekoliko stvari koje su prihvatljive ili eventualno nisu sporne ili su najmanje sporne oko ovog.
Ono što je za SRS sporno pokušaću u svojoj diskusiji da vas upitam, da tražim na to odgovor, a čini mi se da danas u ovoj raspravi niko oko toga nije postavio nijedno pitanje.
Najpre što se tiče člana 6. nas zaista interesuje zašto iz ovog člana koji definiše prava poreskih obveznika briše ovo poreska odeljenja i jedinice lokalne samouprave, da ne idemo dalje. Prva alineja kaže da poreski obveznik u skladu sa ovim zakonom ima pravo da od Poreske uprave i poreskog odeljenja jedinice lokalne samouprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizilazi njegova poreska obaveza, ako je neuk i osnovnu pravnu pomoć itd.
Zbog čega se ovde briše poresko odeljenje jedinice lokalne samouprave. Ako ništa drugo, to ni na jedan način nije opterećivali ili dovodilo u pitanje primenu ovog zakona. Na kraju krajeva, to smo u zadnjim izmenama i dopunama pre ove ugradili u ovaj zakon. Sad se to briše.
Ovo određenje koje sklanjate ne može ni na jedan način da dovede u pitanje primenu ovog zakona. Može samo da olakša. Vi bi kao ministar dobro trebalo da znate koliko je problema bilo u uspostavljanju odeljenja poreske uprave u jedinicama lokalne samouprave. Verujem da ih i danas ima.
Retke su opštine u Srbiji koje su taj posao uradile kako treba, brzo prepoznajući značaj uspostavljanja ovog poreskog odeljenja, zato što se one bave ubiranjem prihoda lokalne samouprave.
Znate, kada bi neko to razumeo na adekvatan način, onda bi zaista pokazao svest o potrebi decentralizacije u Srbiji. Mi smo u Srbiji poslednjih godina, kada je ovo u pitanju, slušali ne toliko, ali ljudi koji su bili na lokalnom nivou u službama, funkcioneri, znaju koliko je disonantnih tonova bilo na relaciji poreska uprava i novokonstituisana odeljenja poreske uprave jedinice lokalne samouprave.
Pa su jedni druge optuživali, ovi im dali neažurnu dokumentaciju, ovi su bili neodgovorni, nesposobni, nisu bili uvedeni u posao i to je tako išlo, a trpela je država, trpele su pre svega lokalne samouprave, zato što nisu mogle kroz efikasno ubiranje poreza da obezbede svoju prihodnu stranu budžeta.
Država je kroz taj jedan galimatijas prolazila na lokalnom nivou pričajući o decentralizaciji i sada neka prava koja su, recimo, poreski obveznici imali i mogli da ostvare u poreskim jedinicama u lokalnim samoupravama sada se brišu kroz ovaj zakon.
Na kraju krajeva, vi ste malopre rekli – sad će biti tako uređena prava u lokalnim samoupravama, u poreskim odeljenjima, da će oni moći da traže od poreske uprave sve što im treba. Tako ste malopre rekli. Zašto, ako su poreski obveznici i kad su u pitanju porezi koji su prihodi lokalne samouprave to kroz zakon imali kao pravo i mogli da ostvare direktno u jedinici lokalne samouprave u poreskom odeljenju? To nam nije jasno, zašto ste predložili to da se briše iz ovog zakona?
Ono što je dobro jeste član 12, o tome su svi govorili, gde će se promeniti redosled oko raspoređivanja tog uplaćenog iznosa. Dobro je čak i ovo u članu 13, to delimično možemo da pozdravimo, ali ću reći sad šta je za SRS ovde sporno. Sporna su diskreciona prava koja se ovde predviđaju za ministra, ne zamerite, za ljude koje ćete vi kao ministar ili neki drugi ministar sutra moći da ovlasti oko tih poreskih oslobađanja, ili, što je još gore, ono što se svodi na gradonačelnike i predsednike opština.
Zamislite šta će tu da se dešava? Ovde tako piše, u izmenama i dopunama koje predviđate, da ministar i lice koje on ovlasti, na osnovu pismenog predloga rukovodioca organizacione jedinice poreske uprave, prema glavnom mestu poslovanja. Znači, odlaganje plaćanja poreskog duga definišete vi ili lice koje ovlastite, odnosno gradonačelnik, predsednik opštine i lice koje on ovlasti.
Znate li šta će tu da se dešava? Znate li koliko je primera iz prakse koji zaista dovode u pitanje, odnosno otvaraju sumnju za ovakva prava koja se poveravaju ljudima koji će biti u prilici da o ovome odlučuju?
Lično znam i ako budem u prilici u postupku rasprave u pojedinostima doneću vam dokumentaciju da vidite kako poreska uprava ili kako državni organi selektivno, odnosno kako proizvoljno tumače kako su neki poreski obveznici, sa jedne strane, oštećeni na pravdi boga, i uz sve papire koje imaju, zbog neodgovornosti ili proizvoljnog tumačenja propisa, dok sa druge strane, biću slobodan da kažem, bitange koje potkradaju i sistem i državu, ne samo da ne budu izvedene pred lice zakona, nego se drznu da tuže državu da im plati štetu što su navodno pretrpeli duhovni bol itd.
To su slabosti poreske administracije koje su, nažalost, prisutne i to su možda stvari kojima se još ozbiljnije i dublje treba da bavite. Sad kroz jednu pozitivnu nameru, koja se može ovde prepoznati, vi dajete prava pojedinim predstavnicima države na visokom ili dole na lokalnom nivou da određuju ko hoće, ko može, odnosno ko ne može da bude privilegovan, oslobođen, odnosno pomereno plaćanje poreza za te ljude, odnosno za te poreske obveznike. To je nešto što može da se otvori i postavi kao pitanje.
Zbog vremena završiću, kada je ovaj zakon u pitanju, sa onim što je za nas najvažnije. Gospođo Dragutinović, ne postoji svojina lokalne samouprave, ne postoje nepokretnosti u svojini lokalne samouprave.
Ne osporavam nameru koju ste ovde hteli da uradite i da napravite, i da lokalne samouprave zaštitite od onih koji su nesavesni kada je u pitanju izmirenje poreskih obaveza, ali ne možete da date ovlašćenja jedinicama, odnosno poreskim odeljenjima u okviru jedinica lokalnih samouprava da donose rešenja kojim će nepokretnost preći u svojinu jedinice lokalne samouprave.
Kada je ovakav pokušaj došao pre nekoliko dana ovde iz Narodne banke Srbije, da imovina koju koristi NBS zakonom novim postaje imovina Narodne banke, mi smo gospodinu Jelašiću rekli – gospodine Jelašiću, ovo je skandal. Onda je gospodin Jelašić rekao – nije skandal, ovo ćemo da brišemo. Sad vi istu stvar radite. Ne kažem da je ovo zlonamerno, ovo je neko ili iz neznanja ili sa namerom uradio, ali lokalna samouprava nema nepokretnosti u svojoj svojini.
S jedne strane, 1995. godine je to regulisano i to je regulisao deo vaše sadašnje koalicije tako što su imovinu lokalnih samouprava preveli u imovinu Republike Srbije, a bogami od 2000. godine naovamo vaša stranka je dominantna ili oni koji mimo njih čine ovu skupštinsku većinu nisu učinili ništa da se to promeni, pa da ima i lokalna samouprava svoju svojinu, pa da ima Pokrajina svoju svojinu, da ima Republika svoju svojinu, da zaista pokažete potrebu i opredeljenje za decentralizacijom, da osnažite lokalnu samoupravu kako bi se država podizala napred.
O tome niko nije razmišljao i danas ulazite u probleme kao i NBS, kao i vi koji imate dobru nameru. Ovo je dobra ideja, ali je neodrživa na ovaj način na koji ste je vi predvideli. Srpska radikalna stranka u tom kontekstu je i predložila neke amandmane o kojima treba da razmislite da bi ovo bilo smisleno i primenjivo.
Dok se ne reguliše zakonodavstvo koje nije predložila ovoj skupštini Vlada Republike Srbije, nego jedna stranka koja pripada vladajućoj većini i koju nikada zbog činjenice da je takva, iako u vladajućoj većini neće doći na dnevni red, bar dok Vlada ne proceni da tako treba, vi ne možete da tretirate nepokretnu svojinu u vlasništvu lokalne samouprave i o tome morate ozbiljno da razmislite, jer to nije u skladu sa zakonima koji su, kako vi volite da kažete, krovni ili temeljni, a regulišu svojinu Republike Srbije, odnosno imovinu u vlasništvu Republike Srbije ili već kako to ide. To ćete pogledati i videćete kako.
Ne bih više o ovom zakonu. Samo ću još kratko da prokomentarišem nekoliko stvari vezanih za ove kredite koje ćete da povlačite. Pre svega, kredit koji je predstavio gospodin Žarko Obradović. Lepo je to što ćete povući 50 miliona evra da pravite škole po Srbiji, ali kako ovde piše dužni ste iz republičkog budžeta da obezbedite 50 miliona evra jer je u projektu ukupno predviđeno 100 miliona evra. Naše pitanje je da li Srbija u ovom trenutku ima te pare? To je sa jedne strane.
Ono s druge strane što zaista ostavlja sliku kao neozbiljnih jeste to što ćemo ovde dati zeleno svetlo da povučemo pare. Pare ćete povući, a onda ćete da pravite grupe, programe, projekte kako ćete da trošite te pare. Tako sam vas bar ja na početku ove priče razumeo.
To nije dobro jer ste slušali gospodina Mirovića malopre. Ovde se hvalimo i dolazimo na drugi kredit. Evo ih 200 miliona. Neka su i najbolji uslovi koje smo dobili od Ruske banke ili ruske države, sasvim je svejedno, ali ovde ne pričamo o 800 miliona dolara koji čekaju zbog činjenice da vi kao Vlada niste bili u stanju da ponudite projekte i ovo nije jedini slučaj.
Koliko odobrenih kroz skupštinsku proceduru sredstava vam stoji nepovučenih iz raznoraznih institucija finansijskih zbog činjenice da nemate projektnu dokumentaciju? To je ono što sliku o ovoj državi i o ovoj vladi, nažalost, ostavlja na jedan vrlo pogrešan način i kolorit.
Šta je da je, po meni, sporno ovde? Pogledajte sad ovo. Recimo, kada je ruski kredit ovde u pitanju, period počeka dve godine. Kada je prva rata da se povuče? Petnaesti mart. Mi smo u julu. Kako dve godine? Opet neefikasnost, neodgovornost, nesposobnost Vlade da se hvata sa ozbiljnim i suštinski najvažnijim stvarima.
Mi se bavimo sa 200 miliona da krpimo budžetske rupe. Gde će te pare da idu? Ko od nas to zna? Šta će da se plaća? Koje agencije? Koji direktorati? Koje komisije? Kakvo rasipanje će se pokriti sa 200 miliona dolara novog duga na teret svakog od nas koji sedi u ovoj sali? Ne samo vas koji činite vladajuću većinu.
Ostavite to i koliki je grejs period i koliko su niske kamate itd, itd. Neka kamate budu i veće, ali dajte da trošimo novac u ono što će podići zaista ovu državu na noge. Ako ne, da mi osetimo to, neka osete naša deca. Šta plaćamo sa ovih 200 miliona? Da li se slažete sa mnom? Šta plaćate? Ne znate ni vi šta ćete da plaćate? Ko zna? Možemo samo da nagađamo.
Još jednu stvar bih samo prokomentarisao zbog vremena. Dobro je da dobijemo nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka, ali ovo moram da iskoristim radi jedne stvari koja ovde piše i time ću završiti.
Prokomentarisali smo to pre nekoliko dana isto u ovoj sali. Radilo se o Zakonu o podizanju građevinske industrije i u zakonu je predviđeno da 70% opreme i usluga, odnosno opreme i materijala, budu iz Srbije. Mi smo tražili da to bude 100%. Sad pogledajte, Francuzi vam daju 11 miliona i 185 hiljada evra, finansiranje nabavke u Francuskoj francuskih dobara i usluga potrebnih za realizaciju projekta.
Daju vam pare, vraćaćete pare, plaćaćete kamatu koliko god da je potrebna, ali jednostavno, morate da uzmete sve njihovo, pa su i usluge francuske, pa je i transport francuski, pa je i osiguranje francusko, tako se domaćinski, ali sa aspekta Francuza, posluje. Od njih treba da učite.
Menjamo zakon za dve godine tri puta. Pogledajte cifre i brojke. Rok otplate 40 godina, poček 20 godina. Mi zakon ne možemo zakon da definišemo koji će biti predvidiv u naredne dve ili tri godine. To je bila jedna paralela da oslikamo naše stanje u društvu i u državi sa, recimo, državom kakva je, recimo, Francuska.
Za SRS, ponavljam, ozbiljna diskusija će biti u raspravi u pojedinostima. Nadam se da ćete imati razumevanja za ovo što sam rekao i smatram da postoje stvari koje mogu da se prihvate kao dobronamerne i korektne, ali zbog velike većine stvari koje smo, između ostalog, moj kolega Mirović i ja naveli, mislim da nećemo biti u stanju da podržimo ovakva zaduživanja i ovakve projekte.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, vama ću se obraćati, pošto ministar nije tu, juče ste rekli u raspravi kada smo govorili o Poslovniku da je najveći problem u ovoj državi nedostatak procedura i propisa.
Mislim da postoji jedan veći problem, a veći problem su propisi kakve danas imamo u raspravi pred narodnim poslanicima, propisi koji imaju takav karakter da njihova primena bude objektivno dovedena u pitanje. Kada takav propis dođe u parlament, a nije prvi put da takav propis imamo pred nama poslanicima, onda oni koji predstavljaju Vladu moraju da nađu meru kojom će braniti ili predstavljati ovaj zakon.
To sam rekao i u postupku rasprave zakona koji je ministar Dulić ovde branio i evo to se sada ponavlja. Jutros nisam imao priliku da slušam gospodina Milosavljevića, ali sam slušao nekoliko kolega poslanika koji predstavljaju skupštinsku većinu. Kada njih slušate, zaista imate predstavu da je ovo ne znam kakav zakon. Ta mera mora da postoji, a mera mora da postoji zato što ne čini jedan zakon modernim i normativnim iskorakom napred činjenica da ste u njega ugradili reč "merčendajzing".
Zakoni su moderni i primereni vremenu ako svi oni koji ih razumeju i učestvuju na tržištu, jer se ovde govori o Zakonu o trgovini, sve to što ovde piše razumeju. Ovaj zakon nije takav i gospoda iz Ministarstva koja sede to ne mogu da govore, moram da im kažem, ceo dan se smeju, smeju se poslanicima opozicije na njihove komentare i reči, ali se bojim da ovaj zakon pišu ljudi koji Srbiju doživljavaju iz ministarskih fotelja i kabineta, koji duh vremena u kome žive ne razumeju, a lično su odgovorni za stvaranje takvih uslova i na tržištu i na vremenu.
Jedan zakon o trgovini može da bude dobar samo ako ga piše ili svoje učešće u njegovom pisanju da čovek koji je osetio surovost tržišne inspekcije ili koji je osetio svu slabost države koja ne može da ga zaštiti, a vi koji državu i tržište i život posmatrate iz Nemanjine, iz zgrade ministarstva, možete da sebi priuštite činjenicu da pošaljete ovako nešto u Skupštinu i da se na kritike podsmevate. Zato danas u Srbiji živimo tako kako živimo i to debelo svi osećamo na svojoj koži.
Šta ste uradili? To ste ovde i napisali. Derogirali ste tri zakona, ukupno 150 i nešto članova, sveli ste ih u jedan zakon sa 80 članova.
Onda ste u preko 15 članova definisali da ne Vlada, nego da će ministar svojim aktima regulisati neke stvari i odnose. Onda imate zakon koji, ubeđeni smo, nažalost, neće razumeti ni oni koji prodaju, ni oni koji trguju, niti će ga na adekvatan način razumeti oni koji će sprovoditi kontrolu na tržištu u našoj državi, na koju se ovaj zakon odnosi.
Pazite sada ovo, šta su ciljevi zakona? Između ostalog, suzbijanje tzv. sivog tržišta. Da li zaista verujete da u ova tri zakona, koja ste derogirali, niste imali dovoljno mehanizama da suzbijete sivo tržište? Nije tačno, imali ste, ali niste imali političke volje da to radite.
Danas još manje u Vladi Republike Srbije postoji ta politička volja. Zašto? Zato što ste veliku većinu onih koji, nažalost, čine sivo tržište u Srbiji, vi naterali na haube automobila, na ulične tezge i ne znam kakve tezge, jer kao država niste bili u stanju da im omogućite posao, da stvorite uslove da im neko drugi omogući posao, da ih zaštitite u postupcima kad su ostajali bez posla, da mehanizmima koje država ima naterate one koji su ih otpuštali da im izmire obaveze.
Jedina razlika je što su danas ljudi koji su na pijačnim i uličnim tezgama i na svojim automobilima obrazovaniji nego što su to nekad bili, jer su uglavnom ljudi sa višim i visokim školama ili ih mnogo ima. Na kraju krajeva, svojim zatvaranjem očiju pred činjenicom da postoji sivo tržište u Srbiji, vi kupujete socijalni mir i, nažalost, jeftine političke poene.
Za SRS su stvari kojima se hvalite i pominjete ovaj zakon u suštini stvari za koje objektivno može da se postavi pitanje da li će ovaj zakon dati efekte u primeni. Šta kažete – decentralizacija? Sada će povereni poslovi da se daju lokalnoj samoupravi.
Ovde smo stotinu puta govorili da ste uništili lokalnu samoupravu. Kako? Zato što niste podigli administrativne kapacitete, pa da lokalne samouprave na adekvatan način mogu da se bave, između ostalog, i ovim poverenim poslovima kojima ćete ih samo obavezati kroz ovaj zakon.
Da li znate kakav je profil komunalnih inspektora koji će se baviti poverenim poslovima iz ovog zakona? To je znanje i razumevanje duha vremena u kome živite, ali vas to ne dotiče i vas to ne interesuje.
Sa svojim kolegama i saradnicima iz opštine iz koje dolazim godinu dana se obraćam od jednog do drugog ministarstva, a ponajviše vašem ministarstvu, da nateraju jedno javno preduzeće u opštini Surdulica da vrati cene. Pišete iz meseca u mesec rešenja kojima im dajete nalog da to urade, a oni to neće da urade. Drskost i bahatost.
U Vladi nas šalju od jednog do drugog ministarstva. Postoje i propisi i zakoni, ali postoji jedna vaša slabost koju promovišete iznad svega i sada nas uveravate da je ovo prava decentralizacija i poveravate ozbiljne poslove lokalnoj samoupravi. To je prednost ovog zakona.
Da li znate ko će sutra u ime lokalne samouprave da se bavi ovim stvarima, kakav je kadrovski kapacitet ljudi koji će to da rade? Na kraju, lepo kažete – obuka. Obučavaćete te državne činovnike na lokalnom nivou dve godine i dve godine ćemo čekati da osetimo primenu efekata ovog zakona.
Zato morate da nalazite meru kad pričate o ovom zakonu. Više je mere danas našla opozicija, iako je bila žestoka kritika, nego što su našli oni koji su promovisali i predstavljali ili govorili u prilog ovog zakona. Očigledno je da duh vremena u kome živite, bar kada je tržište u pitanju, ne razumete.
Šta kažete – suštinski deo zakona čine uslovi za obavljanje prometa robe i usluga, naročito uslova propisanih posebnim propisima, da ih sada ne navodim. To ste ovde naveli načelno i sve ste poverili ministru, 33 nadležnosti, preko 15 članova, ne znam ni ja koliko. Neće Vlada podzakonskim aktima nego direktno ministar.
Šta onda piše u ovom zakonu? Učesnici na tržištu mogu samo da pretpostavljaju. Znate i sami koliko se to čita, koliko trgovci ili prodavci čitaju propise. Čitaće tržišni inspektori zbog prirode posla, oni koji hoće, koji žele da rade, koje ne maltretiraju korumpirani šefovi i načelnici, od Pčinjskog okruga do Subotice.
Hvalite se studijom, uvodite da mora da se radi studija. Ne dovodimo u potpunosti to u pitanje, zaista treba da ima neki koncept, neki razvojni dokument, ali to je moglo da ima smisla pre pet ili 10 godina, ali vama to tada nije smetalo. Znate zašto?
Zato što su oni koji su pravili te velike tržne centre preko 2.000 kvadrata tapšali po ramenima ministre, a ministrima je imponovalo da seku vrpce, da skupljaju političke poene. Onda su zbog takvog indolentnog i servilnog odnosa trajne poremećaje na tržištu u Srbiji napravili i sada će da traže studiju. Svi naredni će to da traže.
Pitam vas – u skladu s kojim razvojnim dokumentima će se upoređivati te razvojne studije, pošto ovde govorite o regionalnom ravnomernom razvoju? Hoćete li balans u tržištu da napravite? U skladu s kojim razvojnim dokumentima? U skladu sa razvojnim dokumentima na osnovu Zakona o regionalnom razvoju ili planovima o kojima je gospodin Krasić malopre govorio? Na sve to čekaćemo još godinama, jer ništa od toga ova država još nije obezbedila.
Na kraju, još jedna agencija sa punim ustima restriktivne javne potrošnje i preuzimanjem obaveza prema raznim međunarodnim institucijama, samo što još niste imali hrabrosti da napišete da je to javna agencija nego komisija, savet ili centar, ali će se definisati na osnovu Zakona o javnim agencijama.
Nažalost, SRS ne prepoznaje u ovom zakonu u potpunosti i u celini mere koje će razumeti učesnici na tržištu, niti možemo da procenimo da će bilo kakve suštinske, pa čak i formalne promene na tržištu u Srbiji da se dese posle njegovog usvajanja.