Dame i gospodo narodni poslanici, ovo sam pomenuo u načelnoj raspravi. Gospođo Dragutinović, mi od vas tražimo, i ovim smo vam stvorili preduslove, da u 2011. godini ukinete Kancelariju za decentralizaciju, odnosno, izvinjavam se, kancelariju, ne znam više ni kako se zovu, ko zna ko se sve decentralizacijom i regionalnim razvojem bavi u Srbiji, Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. I nije tačno da smo mi doveli u pitanje

funkcionisanje nego smo skinuli gotovo sve što može da se skine sa pozicija zgrade i građevinski objekti, usluge po ugovoru i čini mi se tamo transferi ostalim nivoima vlasti.

Pitam vas, gospođo ministar, i vaše kolege, pošto očigledno vidim da sve znaju i sufliraju, da li znaju ko se sve danas bavi regionalnim razvojem u Srbiji? Da li znaju da vam nabroje, što sede tu? Ne znaju ni oni, ne zna niko. Bavi se Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, pa se bavi ova kancelarija, pa se bavi Kancelarija koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, pa se bavi Kancelarija za ekonomski razvoj itd. To je bivša Kancelarija za razvoj malih i srednjih preduzeća. Nikada većeg regionalnog razvoja u Srbiji od 1990. godine nije bilo od kako ste se vi dohvatili bavljenja poslom uravnoteženog regionalnog razvoja Republike Srbije. Vi ste ovde napisali, gospođo Dragutinović, odnosno oni koji su ovo pisali, pazite – smanjiće se mogućnost za angažovanje stručnih usluga lica na pripremi programskih i planskih dokumenata koji se odnose na održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.

Gospođo Dragutinović, ko se bavi izradom planskih i strateških dokumenata? Bavi se Ministarstvo, odnosno Agencija za prostorno planiranje, pa ste vi, gospođo ministre, iz Vlade poslali ovde jedan dokument koji je ova skupština u jednoj vrlo odvratnoj političkoj atmosferi usvojila, a to je Zakon o regionalnom razvoju. Vidite, njime ste predvideli regionalne razvojne agencije, koje će se baviti razvojnim dokumentima i regionalnim održivim razvojem, ali neće biti finansirane iz budžeta Republike Srbije.

Znate li, gospođo ministar, koliko ste akreditovali regionalnih razvojnih agencija do sada? Novu niste ni jednu. I ako ste akreditovali, akreditovali ste one koje su postojale i bez ovog zakona, a ponavljam, regionalne razlike u Sribji nikada nisu bile veće.

Evo vam dobra šansa da u 2011. godini ovu kancelariju ukinete. Nismo ovde ukinuli plate, ostavili smo mogućnost da te ljude rasporedite u okviru državne uprave, koji vam trebaju i od kojih imate koristi. One od kojih nemate koristi pošaljite u penziju, isplatite im otpremnine, ali ćete za sve naredne godine budžeta i generacija jedan balast skinuti sa leđa. Pokažite volju, podržite predlog SRS, a regionalnim razvojem nek se bavi ministarstvo, ako ga ne ukine u rekonstrukciji Vlade.

Vidite, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što se osvrnem na ovaj budžet, imam potrebu da kažem nešto gospodinu Seniću.
Gospodine Seniću, ne možete u jednoj državi, ako je smatrate ozbiljnom, naplatiti porez na imovinu građanima i na neki način odgovornost za to stavljati građanima, a da pre toga za 10 godina u vlasti ta ista država nije uspela da obezbedi postupak legalizacije, da obezbedi katastar nepokretnosti i za sve to vreme ne obezbedi da se izgradi tržišna cena zemlje i tržišna cena nekretnina.
Možete da menjate poreze na imovinu koliko god hoćete, ali dok se ove četiri stvari ili preduslova ne reše u ovoj državi adekvatnu naplatu poreza na imovinu mi nećemo imati.
Iluzorne su vaše priče o EU i evropskim standardima kad elementarne stvari za deset godina ne samo da niste uspeli, niste pokazali ozbiljnu volju i sposobnost da ih rešite, pa ste 2003. godine obećali legalizaciju, pa nije uspela, pa 2009. godine, pa nije uspela, a na isteku 2010. godine ministar Dulić najavljuje besplatnu legalizaciju, pa smo mi koji smo je plaćali budale. Je li tako?
Prema tome, ako pričamo o nekim aspektima ili budžeta poreskih prihoda, poreskih rashoda, lepo ste rekli, hajde da ta priča ima jedan celovit, jedan jako širok aspekt i pogled.
Ovaj budžet, gospođo Dragutinović, jeste potvrda i dokaz da Vlada Republike Srbije nije sposobna da državi ponudi novi ekonomski koncept, da niste sposobni da odgovarate na prioritetne izazove u vođenju kvalitetne fiskalne politike, a to su pre svega uticaj izbornih ciklusa na budžetsko projektovanje, s jedne strane i, s druge strane, ovaj dokument po svojoj suštini i sadržaju predstavlja izraz patoloških političkih borbi u budžetskom procesu, kako ste rekli, i patoloških političkih borbi u procesu odnosno u pregovorima oko prioriteta u okviru vladajuće koalicije. To ste rekli.
Ovo je sve patologija izražena u brojkama, ekonomskim klasifikacijama, razdelima, glavama, kako god hoćete. Niko ne spori da ste tehnički posao uradili kako treba, ali šta ste suštinski u njega uneli, to ćemo tek da vidimo u 2011. godini, možemo samo da naslućujemo.
Još jednu stvar je gospodin Senić rekao, s tim ne može niko da se složi, i današnji zakoni koje usvajamo, za koje vi kažete da su dobri, ali su potpun promašaj, menjanje i izmene zakona u budžetskom sistemu i ostali poreski zakoni su dokaz da ovde ne postoji fiskalna predvidivost. Jednostavno, ne postoji. To nije tačno.
Dok god bude tako u ovoj državi, neće biti investicija, dok god se ne reši status zemlje, nekretnina, planskih strateških dokumenata neće biti investicija, ali vi ne možete time da se bavite jer krpite rupe u situ koje predstavlja koalicioni dogovor i izlazite u susret zahtevima pojedinih ministara koji imaju potpuno, potpuno bolesne ambicije.
Poštujem gospodina Senića što je skupio hrabrosti da priča bar 15 minuta o budžetu za koji mi smatramo da je katastrofalan. Onaj kome ćete izmenama Zakona o budžetskom sistemu poveriti na upravljanje budžet, premijer, govorio je tri minuta, tri minuta i otišao odavde, on koji će biti nadležan za staranje o budžetu u 2011. godini, što predviđaju izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu.
Ako je to sve tako, kako nam je premijer ispričao, zašto pod ovim uslovima raspravljamo o budžetu? Sve što ste mogli da prekršite, da pošaljete budžet od Vlade do Skupštine i počnemo o njemu da raspravljamo, vi ste pogazili, Zakon o budžetskom sistemu od budžetskog kalendara pa do fiskalnih principa.
Niste vi, gospođo Dragutinović, napravili ovaj budžet u skladu sa fiskalnim principima, vi ste fiskalne principe promenili, da bi budžet bio donet u skladu sa fiskalnim principima. Prvo raspravljamo o budžetu, a onda ćemo da raspravljamo o promeni tih fiskalnih principa, Zakon o budžetskom sistemu i Poslovnik Narodne skupštine, naravno, koji kaže da budžet u proceduri treba da sedi bar 15 dana da bi smo o njemu adekvatno raspravljali i onda nas neko pita zašto vi niste ovde nešto konkretno predložili? A šta da predložimo?
Na kraju krajeva, da li politička volja kojom se rukovodite može da prihvati i hoće da prihvati bilo kakav dobar predlog? Hoće sutra malo. Znate i vi dobro da neće, ne zato što vi nećete nego zato što ne smete, jer da su dobri odnosi i kvalitetni ne biste čekali i ne biste muku mučili s jedne strane sa svojom vladom oko usvajanja određenih stavki i pozicija i ko zna dokle bi vaša tolerantnost išla i postupanje da nije bilo MMF.
Mi koji smo najveći protivnici prisustva i aranžmana sa MMF možemo samo da mu budemo zahvalni što je bio tu. Ko zna koliki bi deficit bio da nije bio tu, a ko zna šta nas čeka od aprila kada oni odu. To je poražavajuće, gospođo Dragutinović, da smo ekonomski suverenitet platili zbog činjenice da u okviru Vlade ne možete da se izdogovarate i ne možete da se posvetite strateškim interesima ove države.
Pogledajte samo šta govore brojke o ovom dokumentu, a šta sa druge strane piše u obrazloženju ovog dokumenta. Danas govorite o uštedi. Šta su nam rekli? Mere štednje. Gde su mere štednje u ovom budžetu? Da li ti koji brane budžet sa aspekta mera štednje mogu da vam kroz brojke kažu gde su mere štednje?
Deset milijardi dinara ćete više u ovoj godini da isplatite za plate i preko toga tri milijardi dinara će više u odnosu na prethodnu godinu da ide na poreze i doprinose. Da li su to mere štednje? Koliko ste javni sektor smanjili su skladu sa zakonima koji ste pred nas izneli, o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi, kažite nam to?
Šta to u kontekstu štednje razlikuje ovaj budžet u odnosu na prethodni? Imate Ministarstvo za zaštitu životne sredine, imate Agenciju za zaštitu životne sredine, imate Fond za zaštitu životne sredine, pa imate plate kod jednih, plate kod drugih, pa plate kod trećih, pa imate specijalizovane usluge kod jednih, pa specijalizovane usluge kod drugih, pa specijalizovane uloge kod trećih.
Pa imate Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, pa imate Kancelariju za decentralizaciju Srbije, pa Kancelariju za razvoj nedovoljno razvijenih opština u Srbiji, a ovde se postavlja političko pitanje šta nam rade upravni okruzi? Šta nam rade javne agencije, a ni jedne se niste odrekli ovim budžetom?
Ministar Milan Marković posle deset godina priče prihvata taj stav i kaže da su one neustavna kategorija. Vi ste i u ovom budžetu rešili da ih finansirate i da ih plaćate. Zašto niste pokazali dobru volju da ukinete neku i da kažete – evo, javna potrošnja se smanjuje, smanjujemo državni aparat koji je neefikasan i necelishodan.
Postoji nešto što nije ustavno, što nije ekonomski opravdalo svrhu svog postojanja i mi to sada ukidamo. Čak vas i ne pozivamo da prihvatite odgovornost što su trošili novac budžetskih obveznika, odnosno budžeta Republike Srbije svih ovih godina. a čujemo od ministra državne uprave da su neustavne kategorije.
Govorite o smanjenju javne potrošnje u trenutku kada se hvalite da ćete povećati plate i penzije. Nekada ćete ih povećati, a da li znate na šta će ih građani potrošiti? Da plaćaju povećanje poreza koji ćete takođe usvojiti sa ovim. To što ćete im povećati 2%, taman da plate povećanje za porez na imovinu i porez na PDV, na banane, narandže i sve ostalo što dolazi, to južno voće što će da pojedu.
Niste vi naivni da se odreknete para. Sve što im date, to sam i rekao u postupku donošenja Zakona o platama državnih službenika i činovnika, sve će građanima Republike Srbije da izađe na nos i sve ćete vrlo dobro i debelo da naplatite. Kad kažem vi, mislim na Vladu Republike Srbije koju rukovodi stihija, a ne strategija i projekcija ove države ne na dugi rok, nego na srednji ili kratki rok. U ovoj državi i u ovom budžetu piše da jedino što kao dugoročna projekcija može da se prepozna, gospođo Dragutinović, jesu naši dugovi. Godine 2031. će se otplaćivati zadnje rate za kredite koje ste povukli, potrošili, a niko od nas ne oseća efekte tog novca u Srbiji. Ja ću 2031. godine, daj bože, biti u penziji, da doživim tu godinu.
Jedino, gospođo Dragutinović, što je u ovoj državi izvesno u fiskalnom smislu, to su gospodine Seniću, naši dugovi i ništa više.
Kako je situacija sa zaduživanjima u narednoj godini? Da li ste njih smanjili, da li ste njih redukovali? Neću da čitam brojke, evo imam ih ovde, ali nije bitno da ih čitam. Došli smo u situaciju, gospođo Dragutinović, da ste omogućili preduzećima, direktnim, indirektnim korisnicima budžeta da se zadužuju, pa tim istim ljudima dajete nove garancije u 2010. godini.
Planirate za ta ista preduzeća da dajete garanciju 2012. godini. Njima pokrenute garancije. Sedam milijardi dinara ćete u narednoj godini da plaćate nečiju neodgovornost i nerentabilnost, i znate šta radite preko svega toga? Preko svega toga, gospođo Dragutinović, vi te iste gubitnike ili gubitaše subvencionišete. Tu ekonomsku logiku ne može da razume onaj koje prošetao pored ekonomske srednje škole, a ne koje završio ekonomski fakultet ili daj bože doktorirao.
Dokle više to? Je li to ekonomska politika koja Srbiji treba, o kojoj većina govori? Da se zadužuju, da im otplaćuje budžet kredite i još da ih subvencioniše i vrlo smo konkretno amandmanima na sve to reagovali? Mi smo gospodo iz vladajuće većine predložili kroz amandmane da budžetski deficit smanjite 30 milijardi i nije tačno da ne može drugačije, da je ovo jedino moguće. Može.
Potencirali smo upravo one ekonomske klasifikacije koje je kao problematične i sporne detektovala Državna revizorska institucija i nismo ih, gospođo ministre, nerazumno smanjivali, smanjivali smo ih u rasponu od 10 do 20, 25%, onoliko koliko po raznim izveštajima oni koji se bave specijalizovanim uslugama, uslugama po ugovorima, građevinskim objektima i ostalim troškovima stave sebi u džep, 10, 15 i 20%, za toliko možete da smanjite na nivou celog budžeta te pozicije.
Nismo priču sveli na to, ali nijednim svojim amandmanom o funkcionisanju države nismo doveli u pitanje. Nismo doveli u pitanje nijednu platu, šta god da mislimo o tome, i nismo doveli u pitanje nijedan porez ni doprinos.
Jednim amandmanom smo kao SRS dali šansu da pokažete dobru volju da zaista smanjite javnu potrošnju, pa da uzmete jednu kancelariju čije je postojanje potpuno besmisleno i da je ukinite, ali tim ljudima nismo uzeli plate kroz taj amandman, nego smo vam predložili da svi ostali troškovi, osim elementarnih, za njihovo administrativno funkcionisanje prenesete ili sklonite sa tih pozicija.
Da se na kontu toga smanji budžetski deficit, a da u toku 2011. godine o tim ljudima rešite tako što ćete ih preuzeti u ustavne državne organe, a one koji zaslužuju da odu u penziji pustiti ih da idu u penziju i sačuvati određeni fiskalni potencijal pod kontrolom da se ne troši kako se trošilo, kako nam revizor kaže neodgovorno itd.
Predložili smo nešto konkretno. Razgovaraćemo i u raspravi u pojedinostima. Ne možemo da shvatimo da se daju i krediti i garancije za JAT. Ovde smo pre nekolika dana ili nedelja vodili debatu žestoku. Mene su predstavnici vlasti ubeđivali kako mi ne znamo šta pričamo, da bi se 10 dana posle toga direktor smenio.
Ljudi iznutra su pričali kako kredit koji ste odobrili od 50 miliona evra neće dati ništa novo, a vi predviđate novu garanciju od 140 miliona za zaduživanje tog istog JAT. U obrazloženju teksta zakona, znate li šta govorite? O opredeljenju ka restruktuiranju privrede.
Vaše restruktuiranje privrede sve svelo samo na prodaju "Telekoma". Gomila javnih preduzeća koja grca u dugovima, grca u problemima. Nemate nameru da se bavite restruktuiranjem zato što su vam oni bunari za izbore. "Telekom" ćete da prodate. To je jedina slamka spasa u ekonomskom i fiskalnom smislu za 2011. godinu. Prodaćete i to će ekonomski krah ove države samo da odgodi na određeni vremenski period, koliko vama treba da istrgujete za izbore.
O kakvoj novoj ekonomskoj politici govorite? Kaže premijer – novi model rasta. Da li je on video i čitao knjigu koju je Vlajko Senić pokazao. Novi model rasta promoviše štednju i izvoz, a ovde se povećava javna potrošnja povećanjem plata, povećanjem penzija itd. Sve je vama smešno, znam to, a mi grcamo, narod grca. To je objektivno tako.
Pozivate se da ćete da unapredite izvoz, kojom privredom. Jedan od ekonomskih prioriteta, u budžetu piše, evropske integracije. Znate šta kažu analize? Najnekomplementarnija privredi Srbije je privreda EU. Naš izvozni potencijal je najnekoplementarniji sa uvozom. Nama će to biti prioritet u 2011. godini.
O čemu mi pričamo? O kakvom razvoju? O kakvom privrednom rastu? O privrednom rastu realnog sektora u kome svako treće preduzeće ne izmiruje na vreme kredite koje je povlačilo za likvidnost. Nisam odgovoran, niti SRS za takav ambijent, nego vi.
Predviđate kredite za železnicu, predviđate garancije za železnicu, predviđate subvencije za železnicu. Celu privrednu priču i razvoj smo sveli na "Fijat".
Nismo skidali subvencije tamo gde smatramo da strateški ne smeju i ne treba da se skidaju. Nismo ih skidali ni sa poljoprivrede. Nismo skidali ni za grinfild investicije, iako smatramo da neke druge braunfild investicije treba da imaju prioritet i prednost. Nismo ih odatle pomerali. Nismo doticali socijalnu komponentu ovog budžeta.
Podrazumeva se da budete socijalno odgovorni prema onima koje ste na socijalni štap doveli, a kako od socijalne pomoći u ovoj državi žive ljude je najbolje da pitate njih. Nismo držali novac ni od zdravstva i od mnogih drugih stvari za koje smatramo da ne treba da se diraju.
Ovo što ste ponudili, da li je moguće da je jedina investicija i jedini interes države treba da bude "Fijat". Dosta više državnog intervencionizma tu. Hvalimo se stranim investicijama, a to finansira ova država.
Poštovana gospodo iz ministarstva za smanjenje jednog zaposlenog u javnom sektoru država na godišnjem nivou obezbedi pare da subvencioniše dva zaposlena u realnom sektoru. Vaša socijalna odgovornost se svela na kredite i povlačenje novca faktički nizašta, i umesto da se budžetski deficit pravi da bi se realni sektor podizao i stvarao supstrat iz koga ćete sve socijalne funkcije države da finansirate, vi od danas do sutra vodite politiku. Nema ovde nikakve strategije i nikakvog koncepta.
Za razliku od vas, ne branimo gospodine Cvetkoviću da uživa u svojoj hibernaciji kako je sve super i lepo i kako nas očekuju veliki projekti, mi imamo veliku odgovornost prema ljudima koji su nas ovde postavili da kažemo da nas čeka teška godina, kako je rekao i Boris Tadić za razliku od Mirka Cvetkovića, teška i ogavna 2011. fiskalna godina. Možemo samo da zamislimo šta će biti kada ode MMF i ne pada nam na pamet da podržimo predlog ovakvog budžeta. Hvala.

Gospodine Seniću, sunnjam da vi mene niste razumeli i da me niste slušali. Ali, nijednog trenutka nisam osporio da država ne treba da se zadužuje. Gde sam to rekao? Kad sam to rekao?
Ovde sam afirmativno govorio i o ruskom kreditu, koji ste vi malopre pomenuli i o kreditu kineskom, ne zato što je kineski, nego zato što smo ga uzimali i za taj kredit ovoj državi će ostati u reciprocitetu materijalna vrednost.
Ovde sam govorio, a vi ćete kroz naše amandmane, ako ih budete gledali, videti – osporili smo kredite za koje ne znamo zašto ih uzimamo, koje povlačimo za čistu apstrakciju. Mi nismo intervenisali za kredite koji se odnose na staru deviznu štednju, koji se odnose na mostove, koji se odnose čak i za projekte koje vaše ministarstvo odnosno vaša stranka finansira, odnosno politički sprovodi kroz Nacionalni investicioni plan, koji se odnose na infrastrukturne projekte po opštinama itd. Nismo tražili da se to ospori. Za to novac i treba da se povlači i da se troši.
Ali, ne razumemo da finansiramo tekuću likvidnost. Ne razumemo budžetski deficit, a finansiramo ko zna za šta. To ne možemo da prihvatimo. Za kapitalne troškove, nemamo ništa sporno. To jedino ima smisla.
Ali, kad ste već kod preduzeća, da li možete da nam kažete koliko preduzeća će u narednoj godini imati pozitivan kreditni rejting? Koliko preduzeća je nelikvidno? U strukturi kredita koja su preduzeća povlačila u ovoj državi, koliko njih je bilo za uvođenje novih tehnologija, odnosno, koliko toga je iskorišćeno kao obrtni kapital, a koliko samo za plaćanje dugova i održavanje likvidnosti? To je problem.
Nismo mi protiv kredita, ali odgovorna domaćinska država mora da zna za šta ih troši i kakvu namenu imaju ti krediti. Tu se mi sporimo. Nije problem da se povuku, ali država mora da zna gde i za šta troši pare.

Gospodine Seniću, na vašu žalost, vi ste više socijalistička država nego socijalna država. To su drastične razlike. To je jedno.
Drugo, nijednom svojom rečju nisam rekao da treba ukinuti deficit. Niti je to moguće, kako je gospođa Dragutinović rekla, preko noći. Nemamo mi s tim dilemu. Ali smo kroz amandmane pokazali da deficit može da se smanji upravo na onim pozicijama gde je vaša vlada pravila zloupotrebe a detektovala DRI. To je druga stvar.
Treće, niste vi kao država dužni da uvodite nove tehnologije nego da stvorite administrativne, političke i pravne preduslove da ovde dođu investitori koji će da uvode nove tehnologije. Kad smo već kod novih tehnologija, neka ti investitori koji su došli u "Fijat" finansiraju nove tehnologije, jer je to privatna investicija.
A oni da dođu i da se hvale da su investitori, a da im država finansira nove tehnologije, to zaista nema ekonomske logike. Mi se oko toga sporimo i tu imamo dilemu. U to ne možete da nas ubedite i da nam nađete argumente u ekonomskoj logici za tako nešto. Hvala.

Gospodine Seniću, a ko kaže da u ovu državu mora da dođe "Fijat" i ko kaže da u ovu državu mora bazična odnosno osnovna industrija da bude automobilska industrija? To je jedno vrlo i političko i ekonomsko i kakvo god hoćete pitanje.
Pod ovim uslovima koje ste vi njima obezbedili, samo lud ne bi došao ovde. Ali, mi očekujemo od njih nešto, da i oni potroše malo novca, pokažu malo volje, 200.000 ili 300.000 vozila ste obećali, koliko hiljada novih radnih mesta. Kada će to već jednom? Obećali ste da ćete do 2008. godine ili 2009. godine 200 miliona evra da bude uplaćeno, jedva su 100 miliona uplatili, i to ste rodili majmuna da ih naterate da tako nešto uplate. Nemojte, molim vas.
Prema tome, niko nije protiv investicija i razvoja industrije, ali nešto mora da ima meru. Vi ste pokazali da nemate meru fleksibilnosti, a fleksibilnost bezgranična nikome dobro nije donela. To dobro osećamo i u političkom, i u ekonomskom, i u socijalnom i u svakom drugom smislu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, malopre ste rekli nešto što objektivno stoji. Ministri ovde imaju određena prava, ali imaju i neke obaveze. Gospodin Marković nije baš sklon da toliko poštuje i izvršava svoje obaveze. Prava ne samo da koristi nego ih i zloupotrebljava i to se ne promoviše samo kroz njegovo prisustvo u sali ili neprisustvovanje u sali. To se promoviše i kroz njegovo obraćanje poslanicima, kroz pisanje obrazloženja na amandmane SRS koje smo na tekst zakona podneli.
Javio sam se zbog činjenice da ukažem na ovo, na ono što ću reći a tiče se amandmana, a i na nešto zbog čega gospodin ministar nije imao priliku da me čuje prošli put kada je načelna rasprava bila u toku. Dao je jednu vrlo paušalnu konstataciju i izjavu koja je mogla javnost da dovede u zabludu. Lično želim gospodina ministra da obavestim da je zloupotrebio istinu. Gospodin koji sedi do njega je to čuo. Ne znam da li mu je preneo, neću da sumnjam, ali dotaći ćemo se i toga.
Gospodine ministre, ta nonšalancija nije neprihvatljiva, ali to može da se radi mimo ove sale i mimo posla koji danas u ime Vlade obavljate. Nemate vi retku priliku da se ovde ponašate kao ministar grupe građana. Podsetiću vas da ste ministar DS i da možete da se ne slažete i sa činjenicom da postoje javne agencije i sa činjenicom da je koncept reforme državne uprave suprotan onome za kakav se vi zalažete.
Možete da ste suprotstavljeni predlozima pojedinih kolega ministara, ali ne možete da se ogradite od Vlade u kojoj sedite, politike koju sprovodite. Vi ste deo tog miljea. Ako ste se setili, kasno ste se setili. Ako već hoćete da se ogradite od svega toga, podnesite ostavku, jer od vaših ograđivanja od politike kojom se ova država rukovodi i upravlja građani i svi mi koji sedimo ovde, a bogami i vi nemamo svi zajedno ama baš nikakve koristi.
Moje pitanje za vas kada je ovaj amandman u pitanju i obrazloženje je zašto je vaš predlog celishodniji, zašto to naš predlog nije dovoljno celishodan ili šta je to u ovom amandmanu gospodina Martinovića što je za vas neprihvatljivo na ovakav način? Mogli ste bar da obrazložite zašto je to necelishodno, šta smo tako loše predložili?
Predložili smo da oni na koje se izmene i dopune zakona odnose, a koji su u bednom položaju zahvaljujući politici ove vlade imaju nešto veća primanja nego što ste im vi opredelili. To su ljudi koji su od jutra do mraka sa nama. To su ljudi čijim radom i angažovanjem se obezbeđuje funkcionisanje svakog segmenta rada ove skupštine, Vlade RS i celokupne državne uprave.
Da li, gospodine ministre, reformu državne uprave hoćete da sprovedete tako što će neko ko je primio 16 hiljada primati 18 ili 19 hiljada dinara? Da li je to model da ponudite građanima Srbije efikasnu državnu upravu? Naravno da nije. Da li je to model da njima obezbedite ekonomsku egzistenciju? Da li je to socijalna komponenta ili promocija socijalne odgovornosti, kako to voli da kaže Vlada RS, izražena u ovom zakonu, što će neko da primi umesto 16 hiljada 19 hiljada dinara? Zato smo predložili ovo uvećanje, ne veliko.
Nismo čuli u načelnoj raspravi, nismo čuli danas odakle milijardu i šesto za ovo povećanje koje vaša vlada predviđa? Dobili smo budžet juče. Katastrofa. Dok nas premijer Cvetković obmanjuje da idemo u novi model rasta koji podrazumeva štednju i izvoz, mi uvećavamo javnu potrošnju.
Pitam vas – da li će ovo povećanje koje ste predvideli, a koje je manje od onog koje predlažemo mi, tim istim građanima i radnicima u državnoj upravi izaći na nos već u januaru mesecu? Da li će? Ćutite. Niko ne zna odakle milijardu i šesto.
Kada ste već našli milijardu i šesto, nađite i milijardu i osamsto ili milijardu i devetsto. Znate li na šta se sve baškarite u budžetu za 2011. godinu i na šta se sve opredeljuju pare? Gospodin Krasić je malopre rekao da četiri milijarde dinara u izveštaju DRI su u Ministarstvu poljoprivrede prećutali da im se kroz kredite iz Fonda za razvoj vraća u ministarstvo. Ne možete još 100 ili 200 miliona da opredelite na ljude od kojih u administrativnom i tehničkom smislu zavisi i organizovanje u državnoj upravi. Prodajete maglu o socijalnoj odgovornosti.
Vi imate neefikasnu državnu upravu. O tome sam govorio prošli put, a govorim i sada. Moram i dužnost mi je da vam kažem, gospodine ministre, ponovo, da ste obmanuli javnost kada ste rekli da sam sa kolegom poslanikom iz vaše stranke bio kod vas u ministarstvu da tražim nešto.
Bio sam, ali po potpuno drugačijoj osnovi i drugačijem razlogu i pozvao sam tada kolegu koji sedi do vas da odem u ministarstvo i da otvorimo predmet i papire i da vidimo da li smo isto zahtevali ja i taj kolega poslanik i da li je posle dve godine i nekoliko dana posle te rasprave neefikasna državna uprava uspela da se obračuna sa jednim problemom. Kažem vam da nije.
Apsolutno nijedan državni organ ne može da reši problem koji egzistira i prisutan je dve godine, od Ustavnog suda pa do Ministarstva trgovine, državne uprave, finansija itd.
Za vas je to sve u isti koš, mi smo bili. Bili smo, da. Šta još treba da uradimo pa da nateramo državnu upravu da na jednom malom primeru bude efikasna? To samo ptice znaju.
Vi se pozivate na obrazloženje da je vaše celishodnije. Zašto je celishodnije? Zbog čega? Smatramo da ovi ljudi koji rade u državnoj upravi treba da imaju nešto veće plate od onoga što ste vi predvideli. Naravno, u situaciji u kojoj jesmo, a u koju ste državu vi svojom neodgovornošću, Vlada RS dovela, zaista smatramo da ovoliko više može da se izdvoji u gomili besmislenog trošenja para na ko zna šta i kako - na uredbe, odnosno direkcije o ispitivanju plovnosti brodova dajete milione, a ne možete za radnike u državnoj upravi.
U prošloj godini ste vi obezbedili za kotizaciju na ime te državne škole, regionalne škole o državnoj upravi, pa ste samo na kursne razlike u ovoj godini zbog tog nerazumnog poteza opredelili skoro pet miliona dinara u budžetu. Kada se traži povećanje za radnike u državnoj upravi, da imaju nešto malo više, kažete da to nije dobro i da je vaše rešenje celishodnije.
Mislim da Skupština nije zaslužila takvu raspravu. Ako ništa drugo, bar ste bili dužni da obrazložite zašto je to vaše celishodnije, a zašto naše rešenje nije celishodno.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih da raščistim neke stvari. Nažalost, gospodin Marković nije tu, ali me je malopre u svojoj diskusiji pomenuo. Ovo što će možda ličiti na neki način na repliku, zaista ima veze sa ovom temom, sa državom upravom. Čini mi se da je gospodin Marković malopre zloupotrebio neke činjenice. Ako ne gleda, najljubaznije bih vas zamolio da mu to prenesete.
Zaista jesam bio u Ministarstvu državne uprave sa jednim kolegom poslanikom iz njegove stranke, ali su povodi i motivi našeg odlaska u Ministarstvo bili potpuno različiti. Spreman sam ovde pred kolegama poslanicima i pred javnošću, ukoliko ima prenosa, da ovog trenutka krenem u Ministarstvo državne uprave i da otvorimo predmet, pa da vidimo da li smo po istoj osnovi i sa istim zahtevima u Ministarstvu državne uprave bili ja, kao poslanik SRS, odnosno odbornik SRS u SO Surdulica i kolega poslanik iz DS.
Naravno, njihovi zahtevi su bili nešto drugačiji u tom trenutku. Oni su tražili da se ospori sednica na kojoj je predsednik opštine izabran. To je bilo njihovo legitimno pravo. Ali, nisam očekivao da će ministar za državnu upravu doneti takvu odluku, zato što je ministar deo politike i aparata koji je samo par meseci pre toga taj opštinski odbor naterao da podrže tog predsednika opštine. Bilo bi zaista smešno da posle dva ili tri meseca menja svoju odluku. Ali, mene to ne interesuje. Vi imate svoje predstavnike ovde pa neka o tome oni govore.
Ono što mene interesuje, a to je da zahtevi koje smo mi ispostavili pred Ministarstvo državne uprave do dana današnjeg nisu dobili odgovor, ne od Ministarstva državne uprave, nego ni od jednog jedinog državnog organa. Evo o čemu se radi.
U opštini Surdulica Javno preduzeće "Vodovod", čiji je osnivač Skupština opštine Surdulica, do tog trenutka godinu i po dana nelegitimno naplaćivalo je cenu komunalnih usluga uvećano, odnosno suprotno zakonu i odluci Skupštine opštine. Ministarstvo trgovine i usluga konstatovalo je te nepravilnosti u dva svoja rešenja i dalo nalog da se cene vrate i da se građani ne potkradaju. Javno preduzeće se oglušilo na sve to.
Mi podigli na lokalnom nivou dreku. Podigli smo dreku i pred državnim organima. Čega su se dosetili u lokalnoj samoupravi? Da donesu odluku SO kojom će retrogradno, unazad, omogućiti da se naplaćuju komunalne usluge po tim cenama. Kad smo se pobunili protiv toga i zbog toga došli u Ministarstvo državne uprave, da osporimo tu odluku, oni su se preračunali pa tu odluku iz straha nisu objavili u "Službenom glasniku".
Ali je na SO takva odluka doneta, koja je suprotna Ustavu. Mi smo u vašem ministarstvu, da dođemo do državne uprave, pitali gospodu koja nas je dočekala tamo – ko je nadležan i šta da radimo, pošto su oni rekli da nisu nadležni za tako nešto? Rekli su da ne znaju.
Ja sam pitao da li da se obratim i pokrenem postupak pred Ustavnim sudom? Rekli su mi – da. Ja sam ga pokrenuo. Ustavni sud se oglasio nenadležnim. Od tada do danas Ministarstvo državne uprave nije nadležno, Ustavni sud nije nadležan, Ministarstvo finansija, pošto ima osnova u zakonu, na osnovu nekih uredbi, da zaustave transfere zbog nepoštovanja odluke i naloga Ministarstva – ni ono nije nadležno. Niko u ovoj državi dve godine nije nadležan da natera jedno javno preduzeće da poštuje nalog i rešenje Ministarstva trgovine i usluga, sa jedne strane, a sa druge strane da poštuje zakon.
Onda ministar tako ležerno dođe i kaže – znate, ja sam protiv ovoga, protiv onoga, državna uprava ovo itd. To je slika i prilika naše državne uprave. Sad su počeli da vraćaju cene, ali ne zbog toga što su cenu vode uvećali, nego zato što su u papire ugradili neke usluge koje su suprotne Zakonu o zaštiti potrošača, Zakonu o javnim preduzećima i sve vreme sudstvo ćuti, od tužilaštva do sudova. U fiokama su predmeti. Toliko o državnoj upravi u Srbiji.
Kad se vratimo na ovaj zakon, SRS je svoj stav i odnos prema ovom zakonu na najeksplicitniji način objasnila i izrazila kroz svoj amandman. Mi smatramo da povećanje treba, ali da ovo nije dovoljno. Ovi ljudi su u bednom položaju i politika Vlade Republike Srbije ih je u ovakav bedni položaj i dovela. To što će neko sad da umesto 16, primi 18 ili 19 hiljada dinara platu, možete da mislite kakva je usluga.
Niko danas ko predstavlja ovde skupštinsku većinu i ko će glasati za ovaj zakon zaista nema prava da o ovome priča kao o nečemu čime će pružiti uslugu ovim ljudima koji su od jutra do mraka s nama i ostaju posle nas i za to primaju 16 hiljada ili manje, niti to treba da stvara prostor da za sebe obezbeđuju politički poeni, niti time treba da se hvale. Ovo je poraz za svaku vladu, da oni koji sede ili rade od Vlade do Skupštine imaju 15 ili 16 hiljada dinara platu. Zašto?
Čime ste se rukovodili kad ste ove koeficijente i ove brojke ispostavljali? Da li ste se rukovodili inflacijom? Da li ste se rukovodili depresijacijom dinara? Rastom cena? Ovi ljudi su pre tri ili četiri godine za 15 ili 16 hiljada dinara koje su primali od ove države možda mogli da servisiraju neki kredit. Od pre tri ili četiri godine do dana današnjeg oni svoju ratu mesečnu za kredit sa ovom platom ne mogu da pokriju. Ako ste hteli da budete solidarni i socijalno odgovorni pa da podižete ekonomsku egzistenciju zaposlenih u državnoj upravi, odnosno nameštenicima i službenicima, onda je to trebalo pre tri godine da uradite.
Zašto to niste pre tri godine uradili, pa da zaista budete socijalno odgovorni i solidarni, kako je to danas neko od predstavnika većine rekao, sa tim ljudima koji zaista imaju problem? Oni imaju problem, ali oni vas ne interesuju. Vas interesuju oni koji su u tom odnosu 1:6, odnosno 1:9, koliko je sada, samo oni koji su iznad dvojke i jedan.
Znate li zašto? Zato što oni učestvuju u kreiranju i sprovođenju politike. Ovi vam nisu bitni, a kako vam ti kreiraju i sprovode politiku, to svi na svojoj koži debelo osećamo. Ove ljude ste doveli u položaj u kakvom jesu, pa na neki način moraju i treba da budu zahvalni za dve ili tri hiljade koje ćete im kao milostinju neku udeliti izmenom i dopunom ovog zakona. Ako ste zaista solidarni, prihvatićete amandman SRS i taj raspon će biti 1:5, kako smo to u amandmanu predložili. Izanalizirajte tamo.
Druga stvar, ono što zaista i vi koji ćete glasati za ovo, vi zaslužujete da vam ovde predstavnik Vlade sedi i kaže iz kojih sredstava će se ovo finansirati. Odakle milijardu i šesto? Pazite ironiju, mi danas nemamo budžet, ni predlog budžeta nemamo, mi ne znamo odakle će se milijarda i šesto hiljada dinara obezbediti za ove ljude. Možda im svi zajedno činite medveđu uslugu. Možda će im ovo povećanje već u februaru mesecu izaći na nos.
Možda neće izaći na nos njima, izaći će svima i onima koje ovaj zakon ni na jedan način ne dotiče, onima koji su u realnom sektoru, koji finansiraju prihodnu stranu budžeta, kojima ćete više poreza da naplaćujete, da biste finansirali ovo od 2.000 i 3.000 dinara crkavice, ovim ljudima koji postavljaju zastave, čiste ili spremaju nas administrativno za ovu skupštinu.
Ali, vi njima nećete da se bavite, realnim sektorom se vi ne bavite, vas to ne interesuje. Najlakše je smanjivati i povećavati platu u javnom sektoru. Tu nikoga ne boli glava, tu nema truda. To svi plaćamo. Ali se ne bavite realnim sektorom koji zaista obezbeđuje prihodnu stranu ljudima u halama, u fabrikama, u proizvodnji, u izvozu, koji bi zaista trebalo da obezbede prihode, pa da isfinansirate ovih milijardu i 600 miliona. Odakle?
Lepo smo vam govorili sad na deficit, na rebalans u budžetu. Dve milijarde i 600 miliona dinara ste opredelili samo za Direkciju za građevinsko zemljište Beograd, a milijardu i 600 ćete na godišnjem nivou da obezbedite za plate svim državnim službenicima i nameštenicima. To su odnosi i to su brojke koje su posledica vaše politike.
Možemo li da vidimo odnekud da li ste zainteresovani zaista da kao skupštinska većina ispratite stavove ministra Markovića? Zamislite ironiju, zamislite, da se ne izražavam teže, SRS, da ne govorim ranije, od konstituisanja ovog saziva osporava javne agencije i za njih kažemo da su paralelne državne institucije, da enormno troše pare, da su u njima politički poslušnici, uhlebljenja, sve ono što smo za javne agencije rekli.
Predstavnici Vlade kada dođu u ovaj parlament, sednu ovde i s podsmehom, sa gađenjem gledaju i slušaju to. Onda nam se ovde pojavi ministar za državnu upravu dve i po godine posle toga i kaže – pa znate, ne znam šta su te javne agencije. Zamislite, ministar za državnu upravu.
Mi jasno imamo zakonom, tri su segmenta državne uprave, ti i ti, šta su javne agencije, pa to niko ne zna. Parafraziram. Ali, u suštini podelio je stav SRS. Trebalo vam je tri godine da se setite da je to tačno. Sada vas pitam, vas koji ste podržali tog ministra, koji ćete glasati za ovo – čija je odgovornost što su neustavne, paralelne državne institucije tri godine trošile pare ili koliko već postoje i sprovodile sve ono što jesu na teret svih poreskih obveznika u ovoj državi i ove države, budžeta Republike Srbije, da bi se sada ministar setio da nam kaže – one nisu ustavna kategorija. Smatram da one ne treba da postoje.
Zaista, neke bi zaista možda i trebalo da postoje. Opravdale su svrhu svog postojanja, ali u nekoj drugačijoj organizacionoj formi, tu se slažemo. Ali, gde je odgovornost za ono što postoji i posle tri godine ste shvatili da to nije to? Da li možemo da vidimo da će na uštrb plata koje po agencijama primaju biti ova povećanja?
Evo vam Agencija, sto puta smo to rekli, za osiguranje depozita, 200.000 dinara platu ima činovnik tamo koji radi na ne znam kojim poslovima. Na kojim god poslovima da rade, odakle? Odakle 200.000 dinara? A ove ljude ćemo da davimo sa 3.000 dinara i da tražimo i očekujemo od njih da nam budu zahvalni, odnosno vi – budite nam zahvalni, povećali smo vam plate.
Kako ćemo ih isfinansirati? To još niko ne zna. Da li će deficit da bude veći? Da li će neka nova kreditna zaduženja ili ćete od nekoga u okviru budžeta Republike Srbije za 2011. godinu da uštinete, da biste tu dali? Možemo li da vidimo od koga, kako ćete da finansirate sve to? Ne. To su neke stvari koje ne možemo da prihvatimo. S tog aspekta moramo da razgovaramo o ovom zakonu.
Danas predstavnika Vlade nema da nam kaže to ko će ovo da isfinansira i da li će šteta biti veća nego korist koju u ovom trenutku hoćete da ponudite ljudima koji ovde po opštinama rade.
Što se tiče SRS, mi smo i na početku ove diskusije i evo sada naš stav vrlo jasno izrekli i definisali kroz amandman. Nikome ne činite uslugu. Prvo je, biću slobodan da kažem, bruka i sramota što ste te ljude svih ovih godina tretirali kako jeste i doveli u poziciju u kojoj jesu, da im i 1.000 dinara ili 500 ili 700 ili 2.000 dinara znači više nego nekim 10.000 ili 100.000 dinara. Danas im ne činite nikakvu uslugu.
Ako zaista hoćete da budete solidarni, socijalno odgovorni, prihvatite amandman SRS, učinite bar nešto i za te ljude, a ukoliko budete spremni za tako nešto, SRS će se prema svemu ovome i odrediti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovim amandmanom smo hteli da vam damo priliku da budete socijalno odgovorni. S obzirom da se ova vlada deklariše socijalno odgovornom, mi smo pre nekoliko dana u Skupštini imali budžet odnosno rebalans budžeta i pričali ste vi koji predstavljate Vladu i poslanici skupštinske većine da je ovaj rebalans u funkciji socijalne odgovornosti Vlade i da najveći deo sredstava ide za te namene.
Ovim amandmanom smo hteli da 80% sredstava koje država kao budžetski prihod ubira od igara na sreću upravo ide u namene koje su socijalnog karaktera, pre svega za Crveni krst, odnosno za podizanje socijale, ekonomskog standarda ili položaja osoba sa invaliditetom itd.
Ono što suštinski za SRS, koliko god se država u tom prihodnom smislu oslanja na ove prihode, predstavlja jeste ono što ste napisali u obrazloženju ovog zakona, a to je da ovaj posao i ova delatnost u Srbiji u stvari u ekspanziji.
Tužno je i žalosno kada se ova delatnost i ovaj posao u jednoj državi koja sebe želi da smatra i promoviše se kao ozbiljno, a sve je samo to nije, ova delatnost dovodi se u kontekst sa grinfild investicijama, sa privrednim razvojem, sa razvojem turizma itd.
Smatramo da je to znak da se upali sijalica iznad glave onih koji se bave i privrednim i društvenim prilikama ove države. Žalosno je što je ova delatnost kockanje, klađenje itd. u Srbiji u ekspanziji, ali kada je to već tako pokušali smo da budemo socijalno odgovorni, kako vi to volite da kažete, i da namenimo 80% sredstava koje država ubire po ovom osnovu u svrhe koje objektivno u Srbiji zaslužuju, a to su socijalna davanja.
U obrazloženju ste se pozvali da je praksa država u okruženju da to bude 40%, a da se 60% daje u druge svrhe. Ako biste se već pozivali na države u okruženju, onda postoji mnogo toga što u okruženju nije isto kao u zakonu koji ste izneli pred nas poslanike.
Postoje neke druge stvari koje su nam, odnosno vama koji predstavljate vlast i predlagača zakona, razna udruženja ovih organizatora igara na sreću ozbiljno zamerili, neke odredbe koje uvodite u zakon i oni se takođe pozivaju na tu praksu zemalja u okruženju, odnosno zemalja na evropskom kontinentu, pa kažu da mnogo toga nije tamo limitirano i definisano kao što je u ovom zakonu.
Nemamo ništa protiv toga da se u ovoj sferi država bude rigorozna, u jednom pozitivnom kontekstu, i nemamo ništa protiv toga da država ubire prihode, ali imamo protiv toga da država troši novac onako kako ga ova država troši, pa smo vam predložili da 80% prihoda, ponavljam, koje ostvarujete od igara na sreću date u socijalna davanja za unapređenje socijalnog, ekonomskog položaja invalida, odnosno svih onih kojima je socijalna pomoć potrebna. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, na početku ću da se pozovem na dve poruke koje ste vi poslali sa te govornice, odnosno sa mesta na kom sedite u ime Vlade.

Najpre ste pomenuli neke čiste igrače. Da bi Srbija bila država čistih igrača, moramo prvo Vladu da raščistimo. A, reću ću vam i zašto. Zato što pričate o čistim igračima vi u čije vreme se sprovodi privatizacija koju finansira čovek koji je zaradio novac švercujući duvan. To nisu samo političke priče i pretpostavke. Ovde su vam za tako nešto iznošeni dokazi, pa, čak se i taj kralj ''duvanske mafije'', kako ga je SRS nazvala, jednom oglasio i rekao da se taj novac koristi ovde za privatizaciju. Pa, kada Vlada, koja sedi skrštenih ruku i na sve to zatvara oči pred takvim činjenicama, šalje poruke iz ovog parlamenta da su nam potrebni čisti igrači, to zaista izgleda pomalo smešno.

Sa druge strane, vi ste ova dva zakona doveli u kontekst sa oporezivanjem. Evo jedno prosto pitanje – da li će prihodi koji će se na ime oporezivanja povećati kroz ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, da li će to povećanje prihoda u toku naredne godine biti dovoljno da pokrije samo kursne razlike koje plaćate po raznim osnovama iz budžeta?

Vi ste, gospodine Đeliću, svedok da je Narodna banka Srbije juče prodala 20 miliona evra na međubankarskom tržištu kako bi zaustavila depresijaciju dinara i opet je depresirao 0,11 para, sada vas pitam – koliki su to prihodi koje će ova država kroz ove izmene i dopune Zakona da ostvari u narednoj godini ili do kraja ove godine, pa Srbija u trenutku kad treba da raspravlja o budžetu za 2011. godinu, pratećim zakonima ili nekim drugim zakonima koji se odnose na oporezivanje, priča o izmenama i dopunama Zakona o duvanu i Zakona o igrama na sreću?

Za SRS ovo je pre svega kupovanje ili trošenje vremena, dok se vi u Vladi ne dogovorite kako ćete budžet da podelite. Ovo nije ništa drugo i to znate vrlo dobro. Bilo kakvu korist ili efekat od ovih izmena i dopuna, suštinski, građani i narod, čak i oni koji su na tržištu ove dve oblasti, sem štete, jer ćete dodatno da ih oporezujete, niti će videti, niti će osetiti.

Mi razumemo da, kad je u pitanju duvan, danas kroz raspravu govorimo i o budžetu i o Zakonu o akcizama, šta ćemo i kako ćemo u narednoj godini, kakvi su bili prihodi, šta očekujete, šta projektujete, itd. Ali, ovo što ste izneli pred nas, ove više nego kozmetičke izmene i dopune zakona, koje se pre svega odnose na Zakon o duvanu, zaista su potpuno bespredmetne.

Građani su, po mišljenju SRS, u ovom trenutku, očekivali jednu mnogo ozbiljniju životnu raspravu, raspravu koja će zaista biti odgovor na probleme, od onih koji su danas pred Nemanjinom 11, od onog štrajka glađu, pa do svih drugih štrajkova po Srbiji u opljačkanim i obespravljenim fabrikama, i privatizacijama, ustanovama, institucijama i tako dalje i tako dalje.

Ne možemo o duvanu da govorimo sa aspekta izmena ovog zakona. Duvan, proizvodnja, trgovina, prerada, bez jedne opšte i sistemske priče kroz poljoprivredu u Srbiji, ne može da se razgovara i ne mogu da se očekuju ozbiljni efekti bilo kakvih izmena. Pazite, u trenutku kada treba da pričamo o budžetu, dakle, deficit iz dana u dan raste, mi govorimo o izmenama i dopunama Zakona o duvanu koji se nalazi u sektoru poljoprivrede. Cela poljoprivreda pravi suficit, samo duvan pravi deficit. U 2009. godini duvanski poslovi su bili u deficitu 50 miliona dolara. Pitam vas – gde su u ovim izmenama i dopunama odgovori na taj problem?! Objasnite mi to, nađite mi tu relaciju i sponu, i onda zaista možemo da kažemo, da ovo sve ima smisla danas.

Vi pričate o duvanu, a ne govorimo o potrebama da se i ova proizvodnja i prerada subvencioniše. Iz kog budžeta ćete da subvencionišete? Ne možete da nađete pare za mleko. Traže vam pet dinara, a vi spustite na tri i hvalite se, kroz rebalans. Imate potrebu i proizvođači duvana vam traže subvencije, prepušteni su, kao i drugi, i ostavljeni sami sebi, na ledinu. To je neozbiljno. To je neodgovorno.

Vi ste ove izmene i dopune Zakona doveli u vezu sa sveobuhvatnom reformom propisa, sa reformom propisa na koju su se obavezali ministri u Vladi, a onda su ti isti ministri u Vladi učinili sve da je obesmisle. Da li su ove izmene i dopune zakona koji će unaprediti administrativne kapacitete ove države? Obezbediće lakše i bolje funkcionisanje tržišta duvana u Srbiji? To nije tačno. To, jednostavno, nije tačno.

Ono što je za nas, takođe, poražavajuće, vi ste ova dva zakona doveli u vezu sa grinfild investicijama, sa unapređenjem turizma itd. Kukala majka državi u kojoj se igrama na sreću stvaraju preduslovi za grinfild investicije!

Ministre Đeliću, u ovoj državi vi danas ne možete da dobijete građevinsku dozvolu. Vi danas u ovoj državi ne možete usred Beograda da rešite probleme koji su suštinski prirode za uspostavljanje grinfild investicija. Mi menjamo Zakon o igrama na sreću. S kim se vi šegačite?

Ko ovo treba da proguta kao nešto ozbiljno, o čemu Srbija i srpski parlament na kraju godine, kada svodimo račune u 2010. godini i treba da projektujemo 2011. godinu, treba da raspravlja? I, sada ovo neko treba da shvati ozbiljno. Neka se ne sekiraju građani, biće kako treba, rešićemo tržište duvana, a grinfild investicije ćemo da unapređujemo tako što ćemo u Srbiji da stvaramo i da menjamo Zakon o igrama na sreću. Pa, to je više nego smešno.

Unapređivaćete turizam tako što menjate Zakon o igrama na sreću. Takođe, novim zakonom o turiѕmu uskratili ste mogućnost da ljudi po nerazvijenim opštinama dobijaju podsticaje na sredstva iz budžeta Republike Srbije. 'Oćete li ovim sredstvima, koje ćete dodatno da ostvarujete kroz prihode i kroz zahvatanja onima koji organizuju tržište igara na sreću, da nadoknadite ta sredstva?

Na kraju krajeva, nije problem što oporezujete ovo. Možemo da diskutujemo da li je mnogo ili nije, ali na šta trošite te pare? Gde idu te pare? Tako što na početku godine projektujete budžet 4%, pred kraj godine ga podignete na 4,8% deficit, pa se hvalite kako ćete smanjiti javnu potrošnju i u 2011. godini budžet će biti veći nego na početku 2010. godine. Ovo je više nego smešno i niko ozbiljan ovome ne može da pristupi ozbiljno.

Kupujete vreme kako bi ste se u Vladi dogovorili da usvojite budžet za 2011. godinu. Postavlja se pitanje da lićete uopšte da ga usvojite u roku koji predviđa zakon ili, na kraju krajeva, da li ćete ga usvojiti onako kako ste obećali MMF? Danas da vaša vlada, gospodine Đeliću, u ovu skupštinsku proceduru pošalje budžet, ne možete da ga usvojite u roku koji ste obećali MMF. Ne možete.

Menjate ovde zakone koje vi ne poštujete, budžetski kalendar koji je definisan Zakonom o budžetskom sistemu. Znate li šta piše u članu 172. Poslovnika ove skupštine? Da pretres predloga budžeta na sednici Narodne skupštine može da počne najranije 15 dana od prijema budžeta u Narodnu skupštinu. Koji je danas datum? Mi raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o duvanu i o igrama na sreću.

Sve ovo što ste izneli pred nas shvatam onako kako ste izneli i kako ste o tome diskutovali, pro forme. Mi smatramo da je u ovom trenutku zaista trebalo mnogo ozbiljnije stvari da se iznesu pred Skupštinu. Ove izmene i dopune zakona, i Zakona o duvanu i Zakona o igrama na sreću, neće doneti nikakvu korist građanima, vrlo malu i neosetnu korist za budžet Republike Srbije, a te pare koje ćete dodatno ostvariti, ko zna gde i na šta ćete u svojim političkim potkusurivanjima da potrošite. Hvala. (Aplauz)

Gospodine Novakoviću, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Možda smo na tako nešto i prinuđeni, s obzirom da javnost, koja je neophodna da prati rad Skupštine, naročito sada kada se radi o rebalansu budžeta, objektivno jeste dovedena u pitanje kada je bila rasprava u načelu, evo i sada u pojedinostima, s obzirom da ćemo o ovome u kasnu noć raspravljati, kada pretpostavljam neće biti direktno televizijskog prenosa.
Ali, načelno ću reći još nekoliko stvari, osvrnuvši se pre svega na jednu činjenicu da Vlada nije našla za shodno da od 60 amandmana opozicije prihvati, odnosno izabere kao prihvatljiv ni jedan jedini.
SRS je predložila svega šest amandmana i uvereni smo da su bili vrlo konstruktivni. Nijednog trenutka našim amandmanima nismo želeli da dovedemo u pitanje, a to ću kasnije da osporim, tzv. ''socijalne odgovornosti'' koje ova vlada hoće da promoviše i kroz ovaj rebalans budžeta, nego smo uzeli sredstva za koja smatramo da ste ih namenili i predvideli za besmisao, prebacili između ostalih u socijalne potrebe i prinadležnosti ove države i u neke druge stvari za koje smatramo da bi srednjoročne i dugoročno dale određene efekte.
Pre nego što se dođe do amandmana i govori o njima, morao bih da se osvrnem na nekoliko stvari, gospođo Dragutinović, kako ste i završili vašu raspravu juče. Pohvalno je što ste se pozvali na Lazara Pačua, ali ono što moramo da vam zamerimo kao SRS što ste se pozvali možda na principe koji su vas u poslu rukovodili, koji nisu primereni trenutku u kom se država nalazi. Vi ste izabrali činjenicu da su svi budžeti bili sa deficitom.
Postoji gomila anegdota iz njegovog života i principa kojima se rukovodio, a koji su primereniji za pozivanje na njih i vama kao ministru finansija i državi Srbiji, s obzirom na položaj našeg fiskalnog sistema u kakvom se nalazimo. Bilo bi lepo da ste se pozvali na primer da je uzeo i da je kralja vratio kada mu je kralj tražio pare.
Pitam vas danas da li biste vi kao ministar finansija imali političku slobodu da nekrunisanog kralja Srbije vratite kada nešto para traži. Vi ne samo da ne možete da vratite kralja, vi ni ove feudalce iz Vlade ne možete da odbijete, ne zato što ne razumete da to što traže od vas nije normalno, nego zato što nemate političku slobodu, jer znate da je brojka od 126 zavisna od volje i opredeljenja feudalaca koji sede u feudima u Nemanjinoj 11. To je suština koja opterećuje ovaj budžet i koja opterećuje fiskalnu politiku ove države, s jedne strane.
S druge strane, nećete me shvatiti pogrešno, da li znate kako je umro Lazar Paču? Umro je naprasno, zato što je ministar vojni potpisao ugovor o zajmu bez njegovog znanja. Zadnje reči koje je rekao bile su – gotovo je sa ustavnošću Srbije.
To su anegdote, principi, nesrećni događaji iz života Lazara Pačua, koji su mnogo primereniji situaciji u koju nas je uvela vlast 2000. godine, naročito poslednja Vlada sazdana na principima na kojima jeste sazdana.
Ovde se ovaj besmisleni rebalans budžeta branio, znate čime? Promocijom socijalne odgovornosti DS, pa smo čak i upitani, ako nam to nešto ne odgovara da kažemo šta to nama ne valja i šta mi ne bismo uradili što ste vi u budžetu predvideli.
Da podsetim javnost i kolege poslanike, socijalnom odgovornošću mogu da se bave stabilne i ekonomske države. Socijalna odgovornost koju DS promoviše je ovde dokazana i dovedena u pitanje, jer ne opredeljujete vi sredstava ovim rebalansom budžeta, da se bavite socijalnom odgovornošću tako što ćete da izmirujete nešto više od onoga što je redovno.
Vi ste loše projektovali budžet za 2010. godinu. Prihodna strana je zatajila, niste obezbedili sredstva da izmirujete redovne obaveze iz socijalnih prinadležnosti i zato radimo danas ovaj rebalans budžeta, a ne zato što je Vlada Mirka Cvetkovića odgovorna i to vrlo jasno treba reći.
Ponavljam, SRS u taj segment ovaj rebalans uopšte nije dirala, čak smo predvideli više sredstava nego Vlada za socijalne prinadležnosti. Kako je moguće da socijalno odgovorna vlada nešto tako nije prihvatila?
Mi nismo osporavali opredeljenje da delite socijalnu pomoć, plate, penzije, dodatke za porodilje, ali mi osporavamo činjenicu da se to ne radi iz realnog novca. Jednostavno, to se ne radi iz tog novca.
Vi nas ubeđujete na socijalnu odgovornost, a istovremeno u obrazloženju ovog budžeta nam pišete kako nisu ostvareni prihodi od poreza i doprinosa. Istovremeno pričamo da privreda raste, da izvoz raste, a broj zaposlenih opada.
Nismo mi, da tako kažem isključivi i nismo mi iz SRS iracionalni, pa da ne razumemo šta znači budžetski deficit, da li je on u ekonomskom smislu dozvoljen ili nije.
Od vas koji pripadate vlasti, niko ne priča o strukturi deficita. Niko ne priča o strukturi javne potrošnje. To je suština našeg problema. Vi ste ono veče gospođo Dragutinović rekli, ne može se deficit smanjiti preko noći, ali vas podsećam da ćemo u narednoj godini imati projektovani veći deficit od ove godine na početku.
U skladu sa fiskalnim pravilima i Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, trebalo bi da bude manji da bi se projekcija na srednji rok ostvarila kako vi planirate i kako ste u zakon uneli. Morao je da bude manji nego što je projektovan na početku 2010. godine.
Kakvo se još pitanje postavlja, a vi me demantujte da li sam u pravu, da li je 4,8% realno i koliko procenta je fikcije u njemu? Vama odgovara i inflacija i skok cena. Na konto tog skoka cena ste deo prihoda pokrili i ovo nije realan deficit. Ono što je na početku godine koštalo 100 dinara, PDV za to je bio 18, a danas to isto košta 110 dinara, pa je PDV na to skoro 20 dinara. To povećanje je utkano u ovu prihodnu stranu, ali nije realno.
Na kraju krajeva, vi znate vrlo dobro kako se fingira deficit i kako može deficit kada su namere loše i kada su političke slabosti velike, političke ucene u Vladi velike, deficit u narednoj godini možete da fingirate da bude onakav kakav vama odgovara, ne kakav jeste realan. Dakle, tu imate primer da spustite zaduženja na javna preduzeća, ali da ne ulazim u tu priču.
Jednostavno, ne možete osporavati kritiku SRS ili bilo koga drugog na teret ovog budžeta, promovišući ga kao vaše opredeljenje da budete socijalno odgovorni, jer po svojoj suštini ovaj budžet to nije.
Ovaj rebalans budžeta je verifikacija nerazumne javne potrošnje, a koja je velika u odnosu na prihode, konstatacija nerazumnih odnosa i zahteva u okviru Vlade.
Bili smo vrlo korektni. Predložili smo amandmane kojima smo sredstva koje predlažete za čistu fikciju i imaginaciju, preusmerili smo ih na pozicije kojima biste možda mogli za dve ili tri godine da očekujete nešto, pa da kroz kapitalnu potrošnju, ulaganja u privredu, na adekvatan način, da za dve ili tri godine stvorite uslove da se prihodna strana budžeta osigura i da onda svoje socijalne prinadležnosti možete na jedan mnogo komotniji i relaksiraniji način izmirujete.
Pogledajte rebalans budžeta od sredstava koja su definisana i predviđena rebalansom. Koliko je učešće u strukturi tog rebalansa, koliko je učešće u privredi, u kapitalnoj potrošnji. Vi kažete Mrkonjić ima dovoljno para. To ste pročitali na kraju vašeg izlaganja. Mrkonjić ima dovoljno para, a putna infrastruktura stoji. U čemu je problem?
Ne možete nas ubediti da nemamo građevinsku operativu, ali takođe Vladi ne smeta da kaže da industrijska proizvodnja ne može da raste najviše opterećena stajanjem u građevinskoj industriji. Gde je problem, u čemu je problem?
Ako imamo pare, imamo operativu, šta je problem, ko to neće da radi? Žigošite ga, uperite prstom na njega, da li vi, da li Mirko Cvetković, Milutin Mrkonjić, sasvim je svejedno, ali mi smo ubeđeni da bi to imalo smisla, tražili smo da se poveća pozicija koja je predviđena za Ministarstvo infrastrukture.
Još jednu stvar, ako Milutin Mrkonjić ima dovoljno para, odnosno njegovo ministarstvo, podsetiću vas samo da je na skriningu konkurentnosti ove države infrastruktura najveći problem i jedan od prvih problema, pa tek onda anti monopolski politike itd.
Jednostavno neke stvari nisu u saglasju i ne možete da pričate kako vam kad šta odgovara. Kad branimo budžet onda smo socijalno odgovorni, ali niko ne govori o tome da su prihodi i sredstva koja će se trošiti u socijalne prinadležnosti potpuno, neću da kažem fiktivna, ali razumećete me. Nešto što nije stvoreno, nije proizvedeno i nije zarađeno.
Ono što vam takođe SRS zamera, to je što hoćete i što želite da relativizujete problem ove države i ovog budžeta. Jednostavno, to nije odgovor i to tako ne može. Imate obavezu i dug i prema građanima i prema javnom interesu i prema nacionalnim ekonomskim interesima. Ovo nije igrarija. Jednostavno nije.
Ne može jednostavno koliko treba Dinkiću za Fijat, vi toliko dajete. Pazite samo ovaj apsurd, mi ćemo rebalansom budžeta za Dinkićeve fantazije oko Fijata odvajati milijardu i 300, a on se hvali kako u narednoj godini očekuje investicije od četiri milijarde evra u Srbiji, a Fijat će uložiti 600.000 evra u narednoj godini.
Koliko smo do sad potrošili? Stotine miliona. Ko se sa nama poigrava? Ko nam se podsmeva? Dokle ćete to da trpite? Smejurija i cirkus. To sam rekao u načelnoj raspravi. Dok god na stranu stavljate one koji zaista mogu da budu naša razvojna šansa, Srbija će grcati u problemima i tamo ćemo sve dublje i dublje i to sam rekao. Razvojna šansa poljoprivreda, 600 miliona dinara samo za poljoprivredu, da se ne vraćamo na priču o tržištu mleka itd.
Imate u oblasti poljoprivrede ili pratećim industrijskim granama gomilu sektora u koje ste objektivno taj novac mogli usmeriti da daju efekat, da daju rezultat. Dodatni novac tamo da opredelite i to smo predložili našim amandmanima. Od konditorske industrije i nadalje. Vi nećete da čuvate i pomažete ono što ostvarujete suficit, a ono što u projekciji ko zna za koliko godina treba da počne nešto da stvara kapom i šakom dajemo i to iz budžeta koji je šupalj, ne zna se više gde.
Moramo objektivno ovo da prihvatimo. Ovo ne može da se prihvati, ako u ovom treba da tražimo projekciju budžeta za 2011. godinu. Ako principi ekonomski, fiskalni principi kojima ste se rukovodili kad ste ovaj rebalans sastavljali, budu na snazi i kad budemo sastavljali i budu do 2011. godine, teško ovoj državi i teško svima nama.
Prema tome, gospođo Dragutinović, SRS smatra da ste objektivno mogli nekoliko amandman njenih da prihvatite, ne biste ni na jedan način ugrozili srednjoročni razvoj ove države. Ono što je besmisao nažalost pobedilo je, možda ste na tako nešto prinuđeni i za nas je to sasvim svejedno. U svakom slučaju, Srbija u ekonomskom i fiskalnom smislu nema izvesnu perspektivu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, moje je pitanje upućeno vama. Ono se odnosi na događaj koji je najavljen za subotu 27. novembar. Moje pitanje je da li će Vlada preko nadležnih državnih organa učiniti bilo šta da spreči najavljeno okupljanje u opštini Bosilegrad 27. novembra, povodom 91 godine od potpisivanja tzv. Nojskog sporazuma, za koji političke stranke koje dolaze iz Bugarske sa svojim aktivistima u osam autobusa iz Sofije i tri autobusa, kako je najavljeno, iz Ćustendila, spremaju posetu i protest protiv navodno otimanja i okupacije zapadnih bugarskih pokrajina od strane Republike Srbije.
Nažalost, godinu dana sam u ovoj skupštini potezao i otvarao ovo pitanje i svaka adekvatna reakcija države na ove događaje je izostala. Da je to tako, govore i slike koje sam ovom prilikom doneo u Skupštinu. Pre nekoliko dana sam jednom od vaših ministara pokazao neke slike, neke slike dao, uz njegovo, neću da kažem obećanje, nego neko opredeljenje da se sa tim suočite u Vladi, da pogledate i da preispitate šta se to tamo dešava.
Slike su se odnosile na neke ljude koji taj miting organizuju. To su članovi kulturno-informativnog centra iz Bosilegrada, udruženja građana koji bi trebalo da se bave pitanjima obrazovanja i kulture bugarske nacionalne manjine. Bave se svim drugim, samo ne tim.
Na kućama tih aktivista su slike atentatora na kralja Aleksandra i to ne bi bilo opasno da ta politika koju vodi pet ili deset ljudi u gradu Bosilegradu nije dobila podršku u zvaničnim državnim organima od predsednika opštine Bosilegrad.
Pokazivao sam slike na kojima predsednik opštine pod barjakom Bugarske mitinguje u opštini Bosilegrad. Ni to Vladi Republike Srbije nije bilo dovoljno, pa sam se za ovaj put potrudio da vas malo jače argumentima ubedim.
Ovo je, gospodine premijeru, slika sa mitinga te iste stranke koja je najavila dolazak u subotu od pre godinu dana, 90 godina od Nojskog sporazuma, a na njoj je transparent "90 godina srpskog ropstva, asimilacije, ubistva, terora i zakona". Ispod ovog transparenta je govorio predsednik srpske opštine koji prima platu iz budžeta Republike Srbije. Finansiraju ga poreski obveznici Republike Srbije.
Moje pitanje u ovom prvom krugu je – da li ste upoznati sa ovim? Da li su nadležni državni organi pokrenuli bilo kakav postupak ili akciju vezano za suzbijanje delovanja ovih ljudi na području opštine Bosilegrad i svih onih koji im daju podršku iz Republike Bugarske? U nastavku ću reći ko su ti ljudi.

Gospodine Cvetkoviću, odgovore koje ste vi najavili već sam dobijao. Da li će biti urušavanja javnog reda i mira, SRS i mene kao poslanika SRS koji dolazim sa tog područja to apsolutno ne interesuje. Uopšte ne sumnjam da država ima mehanizme da zaštiti javni red i mir.
Ovde govorim o urušavanju ustavnog poretka, odnosno suvereniteta i integriteta ove države. Ljudi koji su okupljeni u KIC i koji su organizatori skupa su gospodine Cvetkoviću u svom biltenu, koji se tako i zove, crtali Srbiju u liku svinje koja jede Bugarsku.
Ti ljudi promovišu ideju da Republika Srbije nema granice tamo gde ih ima. Ti ljudi na najgori mogući način obmanjuju javnost i ljude koji žive u Bosilegradu i na teritoriji Pčinjskog okruga.
Ko su ljudi koji nam dolaze, gospodine Markoviću? Ovo je i za vas pitanje. Ovo je zvanični sajt partije koja će organizovati osam autobusa. To je najavljeno. Volen Siderov je predsednik. Gospodin Siderov ovako najavljuje dolazak: Partija Ataka napravila poklon KIC za Bugare u Bosilegadu, zapadnim pokrajinama, ne u Republici Srbiji.
Dalje se u tekstu kaže – premijer u Bosilegradu, zapadnim pokrajinama, predsednik partije Ataka Volen Siderov i narodni poslanik itd. Drugi gosti 27. u Bosilegradu treba da budu članovi partija VMRO iz Bugarske, oni su malo manji od ovih, ali nisu ništa manje otrovniji i deskruktivniji.
Ovo će možda malo više da vas zainteresuje gospodo iz Vlade, s obzirom da oni najavljuju susret sa ministrom spoljnih poslova Bugarske, od kog će zvanično da traže da se postavi pitanje ulaska Srbije u tu vašu nesrećnu EU zbog prava Bugara koja su ugrožena u Republici Srbiji.
Koliko god da prezirem politiku koju predstavljate i vodite ipak odgovorno tvrdim da na teritoriji opštine Bosilegrad, Dimitrovgrad, Surdulica, Babušnica ne postoji građanin bugarske nacionalnosti kome su bilo kakva prava ugrožena. Ali, sramota je za ovu državu da godinu dana otvaramo jedno pitanje ispred SRS da ne nalazite za shodno da urazumite pet ili deset ljudi, da preuzmete sve mere koje možete na osnovu zakona kako bi se zatvorio jedan problem koga nema.
Dok vi indolentno gledate na sve ovo gore se seiri, gore se hajduči, narod je uznemiren. Neću da čitam pisma koja sam iz prethodnog izlaganja dobio na adresu ovde u Skupštini od građana koji su mi dali podršku zbog njihovog položaja i pozicije u odnosu na tih par ljudi, a od vas očekujem reakciju, i vas i vaših državnih organa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, moj kolega Nemanja Šarović kao neko ko poznaje prilike u budžetu grada Beograda, podneo je amandman kojim je tražio da se 500 miliona dinara sredstva, koja ste opredelili za plaćanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta prenesu na poziciju i da se potroše kao transferi lokalnim samoupravama.
Mi smo u načelnoj diskusiji to kritikovali i smatramo da je jedan od najvećih promašaja ovog rebalansa činjenica i opredeljenje da dve milijarde i šesto miliona dinara, da li će to biti kumulativno, ali u svakom slučaju naredna dva meseca do kraja godine, ako ima i toliko, želite da upumpate u Direkciju za građevinsko zemljište grada Beograda.
Ova moja priča nije politikantstvo. Ne želim čak da verujem da su vas prevarili kada su vam nametnuli ovakvu potrebu. Ali, ovo nije fiskalna ni ekonomska odluka, ovo je politička odluka. U to sam čvrsto ubeđen.
Da li ste voljno ili nevoljno na to pristali, ishod za Srbiju i za njen budžet je isti i za svakog građanina. Jednostavno, ta proporcija je poražavajuća – 2,6 milijardi u Direkciju za grad Beograd, a svega milijardu za sve opštine u Srbiji. Od te milijarde, 500 miliona ćete deliti na sve opštine, među kojima su i beogradskih 17.
Ovo nije naš odnos prema Beogradu i nemamo ništa protiv toga da Beograd bude metropola i da Beograd bude grad koji će reprezentovati državu na adekvatan način. Ali, danas ste čitali Ustav koji govori o ravnomernom regionalnom razvoju i bar u tom kontekstu su sredstva koja će predstavljati transferna sredstva lokalnim samoupravama mogla da budu povećana.
Postavljaju se dva pitanja – da li je država na početku dobro planirala svoj budžet? Imamo dokaze da niste. Gospođo Dragutinović, u ovom rebalansu ste 900 miliona dinara sa pozicije vašeg ministarstva skinuli. Da li sam u pravu? Nešto malo više, ali za zgrade i građevinske objekte.
Ovo je amandman gospodina Krasića kojim smo usvajanjem ovog budžeta tražili da sa te pozicije skinete 780 miliona. Zašto to niste uradili u decembru prošle godine, a sad jeste? Šta ste to tada znali, a sad niste? Šta to tada niste mogli da prihvatite, a sada jeste? Budžet nije dovoljno dobro planiran. Možda neke potrebe određenih političkih partnera u vašoj vladi niste mogli tada da predvidite, pa su vas doveli u poziciju u kakvoj jeste.
Zaista je besmisleno i to je najveći apsurd ovog rebalansa da 2,6 milijardi gurate u grad Beograd. Ubeđeni smo da su to sredstva koja se spremaju za političku promociju. Ne postoje institucije kroz koje se budžetska sredstva bolje zloupotrebljavaju i koriste za političku promociju.
Nismo skidali sredstva koja će se koristiti za izmirenje duga toplanama, a to nije apstraktno. Neko je nešto potrošio i vi ste svojom neodgovornošću i neplaćanjem računa njih doveli u poziciju u kakvoj jesu. Kakvu ste poruku poslali građanima? Ili su to maniri 1996-1997. godine kada ste građane pozivali na nedisciplinu, da ne plaćaju? Sada ste na vlasti i ne možete tako neodgovorno da se ponašate. Sad država mora da izmiruje svoje obaveze, da biste imali argument i slobodu da od građana tražite to isto.
Tražili smo da se iz ovog rebalansa skinu sredstva kojima treba da plaćate ono što se materijalno potrošilo. Ovo je čista apstrakcija.
Pazite šta ste u obrazloženju napisali – ujedno bi se plaćanjem duga po osnovu naknade za korišćenje građevinskog zemljišta obezbedio otpis kamate na dospele obaveze po osnovu navedene naknade, u skladu sa odlukom o otpisu kamate itd.
Gospođo ministre, nije vama grad Beograd omogućio da otpišete kamatu na ova dugovanja. Tu mogućnost ste i vi dali ovoj skupštini. Da li sam u pravu? Ovde je donet zakon, prihvaćen je amandman DS, da se da mogućnost gradskim opštinama, odnosno skupštinama da otpisuju kamate. Da li je projekcija ove namere sa 2,6 milijardi dinara već tada bila u planu? Da li je to strateški sve bilo iskonstruisano i napravljeno? Nisu oni ništa vama dali.
Gospođo ministar, vi ste kao vlada u poziciji da ih naterate da vam ove dugove otpišu. U poziciji ste da stvorite uslove za sebe da im plaćate ovo kroz reprograme, kroz dugove od pet ili 10 godina, ali da uzmete iz budžeta, koji je šupalj kao sito, i da im date i izađete na njihov nerazumni politički zahtev u susret i date 2,6 milijardi, ugurate i upumpate u Direkciju za građevinsko zemljište, to ne možemo da razumemo.
S druge strane, o tome sam govorio i u načelnoj raspravi, imate opštine kojima država duguje ko zna koliko. Ne kažem da i oni troše racionalno svoj novac, ali tu je opet kontrola mehanizma u vašim rukama i mi možemo da vam pričamo o problemima po opštinama, ali očigledno je da ne postoji opredeljenje da se država obračunava sa tim i takvim stvarima.
Pozivamo vas da o ovome dobro razmislite, preispitate. Mnogo je novca uludo bačeno kroz ovaj rebalans kada je u pitanju naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Smatramo da je ovo politička odluka i da će se koristiti za političku promociju DS u narednoj godini. Hvala.

Ovo je nastavak priče od malopre. Još jednom kažem, SRS je htela da sredstva koja ste namenili Direkciji za grad Beograd prenese na neke pametnije i korisnije stvari.
Ono zbog čega se javljam jeste da ne stoji ono što je napisano u obrazloženju. Naime, ovde se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što bi predloženim smanjenjem iznosa sredstava iz tog razdela Uprava za zajedničke poslove republičkih organa dovela u pitanje izmirivanje obaveza za troškove električne energije, centralnog grejanja, poslovnog prostora, troškove fiksne i mobilne telefonije, frankiranja pošte za sve republičke organizacije itd. Znači, ovo je prvi deo odgovora koji ne stoji i koji je sporan.
Mi smo vrlo jasno sa ove pozicije skinuli 700 miliona, upravo onoliko koliko u budžetu piše da ste namenili za izmirenje obaveza na osnovu naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Znači, malo pre sam rekao, sve troškove materijalnog karaktera mi nismo dirali i zadirali, ne zbog Vlade Republike Srbije, ne zbog vas, nego zbog korisnika kojima Vlada duguje. Neodgovornim ponašanjem, neplaćanjem, dugovi su se nakupili. Smatramo takođe da nije racionalno tolika sredstva bacati za nešto što može da predstavlja zloupotrebu.
Ono što je još jedan problem, a koji nismo spomenuli, ovo su dugovi do 31. decembra 2009. godine.
Znači, u ova dugovanja nije ušla 2010. godinu i to je neodgovornost Vlade. Možda i Vlada pre toga, sasvim je svejedno, to nas na kraju krajeva i ne treba da interesuje, u ovom trenutku, iz ovog sita, ponavljam, izdvaja se ogroman novac ni za šta.
Još jedna me stvar interesuje, gospođo ministar, kako je moguće da se amandman ne bi mogao prihvatiti iz razloga što su ovi rashodi u proteklom periodu godine već izvršeni gotovo u celosti?
Kako ste mogli da plaćate nešto ako na pozicijama niste imali novac? Znači, ovim rebalansom smo na kraju krajeva čak i u pravu kada kažemo da se rashodi koji su potrošeni i proćerdani samo verifikuju i da u suštini raspravljamo o novcu koji je fiktivan i kojeg u stvari nema. To je problem i to je nešto što ne garantuje perspektivu. Kako je moguće? Moguće je zato što i danas godinama ko zna koliko godina posle donošenja zakona o PDV, gospođo Dragutinović, ovakve fiskalne račune dobijamo u centrima gradova i to u centrima velikih gradova, na očigled inspekcije i svih državnih, kontrolnih organa.

Tužno je ovo, gospođo Dragutinović, pokušavam ovo predstaviti kao odgovornost vlade da se bavim finansijskim sistemom u državi u kojoj 88 ili 800 miliona dinara samo ove godine je naplaćeno na ime kursnih razlika od strane banaka.
Postavlja se jedno pitanje, zašto država ima potrebu da štiti finansijski sistem, kad ste u jednom dokumentu koji smo dobili svi, izveštaj o stanju finansijskog sistema u 2010. godini napisali sledeće, banke u Srbiji su visoko kapitalizovane i likvidne, sa adekvatnim rezervama i time izuzetno otporne na negativni uticaj koji bi mogli nastati u slučaju ostvarenja pesimističkih makroekonomskih scenarija itd.
Ne znamo samo šta je tačno, ono što je stvarno ili što ovde piše ili što vi nagoveštavate da želite da štite ovim setom zakona. Suština cele priče jeste da se ceo set zakona usvaja iz jednog jedinog razloga, a to je uslov Svetske banke da se stekne pravo na povlačenje 100 miliona dolara iz te banke za budžet, ukoliko bi došli u situaciju da štitite finansijski sistem, jer kad vidite ovo što piše u budžetu Republike Srbije ne daj bože da nekom nešto u finansijskom sistemu zafvali, ne bi nas zakrpili ponovo ni svetske banke, ni međunarodni fondovi, ni ko zna šta sve.