Neću dugo, ali pre nego što se osvrnem na ovaj amandman, gospodine Đeliću, pitao sam vas malopre kada sam se javio za reč koliko ste posle deset godina vašeg prisustva u politici i mešanja u finansije Republike Srbije unapredili poreski sistem u smislu naplate poreza na imovinu? Koliko je Srbija za ovih deset godina koliko prodajete maglu o evropskim perspektivama Srbije u kontekstu naplate, razumevanja značaja poreza na imovinu napredovala?
To sam vas pitao malopre. Ako sam razumeo malopre jedan vaš gest u odnosu na gospodina Markićevića, rekli ste da ćete se kasnije javiti. To imamo svako veče na televiziji; kada odete pred kamere to pričate, i vi i vaše kolege iz Vlade pričate nam o državi u kojoj ne živimo. Perspektivu iz koje vi doživljavate Srbiju, nažalost, jako malo ljudi u Srbiji ima.
Mogli ste da razgovarate sa nama i da nam kažete šta se to promenilo, koliko ste napredovali u smislu naplate, popisa imovine, legalizovanja objekata i uspostavljanja katastara, definisanja cene zemljišta, definisanja cene nekretnina kvadratnog metra, ara, kako god hoćete, sasvim svejedno. To su odgovori koje treba da date poslanicima kada govorimo o naplati poreza na imovinu.
Ove vaše priče o tome... Sada ću pročitati šta su odgovorili gospodinu Petru Jojiću. Ove vaše priče kako hoćete da poštedite lokalne samouprave duplog posla, pa da za jednu istu kalendarsku godinu ne naplaćuju dva puta, odnosno rade dva puta isti administrativni posao, to niti koga interesuje, niti ima bilo kakvog ozbiljnog političkog smisla i težine.
Vi ćete u aprilu mesecu usvojiti ovaj zakon ili, evo, na kraju marta meseca. Zakon će stupiti osam dana posle njegovog usvajanja, a primenjivaće se od 1. januara 2011. godine. Jedini smisao ovde je činjenica da se ovaj porez naplaćuje za kalendarsku godinu i u toj činjenici ovo ima opravdanje, ali ovo govori o vašoj nesposobnosti, o vašoj neodgovornosti, o odsustvu koncepcije i činjenici da vas jedino stihija i dnevne političke potrebe opredeljuju kada donosite i usvajate zakone.
Ustav kaže da zakon, sem osam dana nakon usvajanja, može da stupi na snagu drugačije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi. To se odnosi na stupanje na snagu zakona, a kamoli na njegovu primenu. Gde to ima da se zakoni retroaktivno primenjuju sem u državi koja liči na Meksiko ili na neku drugu kaubojsku državu? Izvinjavam se, izvinite, mislio sam u pežorativnom smislu, kauboji i Indijanci. I to deset godina posle priče o standardima, o Evropi, o uređenju, o pravnoj, finansijskoj i svakoj drugoj sigurnosti.
Zaista smo više siti, siti smo toga da u parlamentu ne možemo da čujemo bar da dovoljno hrabrosti pokažete i da priznate neku slabost. Evo, objasnite nam šta da prepoznamo kao strategiju u ovom zakonu. U kojoj državi, čiji ste vi ovde lobista, vlast ili parlament ovako donose, usvajaju i projektuju poresku politiku? Evo, navedite mi jednu državu u kojoj se poreska politika vodi ovako. Je li ovo način na koji će neko prepoznati poreski sistem u Srbiji kao predvidiv i zbog ovoga doći da investira u Srbiju?
Vi govorite o ekonomskoj pravičnosti. Ljudi moji, imamo porez na imovinu koji neće imati iste stope na teritoriji čitave Republike. Zašto se tako ne rukovodimo u nekim drugim poreskim zahvatima? Zašto, recimo, PDV nije u Surdulici 13%, u Novom Sadu 18%, a u Beogradu 22%? Dajte i to, neka donose shodno potrebama i opredeljenjima lokalne samouprave. Ne možete, jer to nema smisla. Stopa mora da bude jedinstvena.
Nije to privilegija lokalnih samouprava što će svaka moći da određuje svoju stopu. To je prostor za javašluk, to je prostor za jedan sunovrat u postupku naplate poreza. Evo zašto. Recite mi, gospodine Đeliću, šta je garancija da će se na osnovu mogućnosti date opštinama da donose sopstvene stope poštovati princip ekonomske snage pojedinca? Koji je mehanizam da u Trgovištu i Crnoj Travi, zbog ekonomskog položaja ljudi, porez na imovinu, stopa poreza na imovinu bude manja nego u Novom Sadu? Evo, samo mi to recite. Znači, koji mehanizam predviđa zakon da u devastiranim opštinama poreske stope budu manje u odnosu na razvijene opštine? Naravno da ne postoji. Svaki lokalni funkcioner ili lokalna vlast određivaće maksimalne stope zato što su prinuđeni, jer nemaju para koje vi zakonom nećete da im prebacite jer ih trošite na raznorazne besmislice. Šta je garancija da će se tu poštovati ekonomska pravičnost?
Mogu da razumem da ste uzeli u obzir, pa da kažete – u redu je, stopa će biti ista. Prirodnije bi bilo. Stopa je ista, ali nije ista cena kvadrata u Trgovištu i Beogradu, nije ista cena zemljišta u Vlasotincu i Novom Sadu, nije ista cena nekretnina na jugu Srbije i na severu. Na istu stopu bi oni koji su u siromašnim područjima manje plaćali. Vi ste veliki i galantni, pa ste dali mogućnost lokalnim samoupravama da utvrđuju stope u rasponu od tog do tog, pa će poštovati princip pravičnosti.
Sve će se ovo slomiti na leđima najugroženijih i najsiromašnijih. S jedne strane će se njima slomiti o leđa, a s druge strane, efekat koji bi možda trebalo da ima kvalitetan zakon o porezu na imovinu opštine neće imati i neće videti, jer neće moći da uberu pare od poreskih obveznika koje ste isterali na ulicu, koji nemaju posla, kojima se ne isplaćuju plate, kojima se duguju socijalne obaveze, zdravstvene obaveze, jedno, drugo, treće, peto.
Dajte mi prost odgovor. To je bilo pred vama u Vladi. Radnici „5. septembra“ ili „RS partners“-a iz Surdulice – raskinut ugovor o privatizaciji posle devet meseci štrajka. Agencija raskine ugovor, a vaša vlada naredi Agenciji da vrati vlasniku firmu. On se vrati u firmu i posle dva dana istera 50 ljudi na ulicu. Znate kako? Tako što u februaru mesecu radnike odjavi, dvadeset i nekog avgusta 2010. godine. Pitam vas kako će taj čovek da plati za 40% uvećan porez na imovinu u odnosu na 2010. godinu? Kako će lokalna samouprava da ubere porez na imovinu, 10% uvećan u odnosu na prethodnu godinu, od firme koja ništa ne radi i koja je u blokadi?
Ovo ad hok pisanje zakona svake tri nedelje i promovisanje evropskih vrednosti...
(Vesna Pešić, sa mesta: To nisu evropske vrednosti.)
Oni kažu da jesu, ovde se sve radi u skladu sa evropskim standardima i evropskim vrednostima i u ime naše evropske perspektive. Ovakve ne bi da nas primi ni onaj najgori. Kada budete principe definisanja poreza na imovinu, imovinskih odnosa, popisa imovine i svega onoga što tretira i podrazumeva uspostavili u Srbiji kao u bilo kojoj razvijenoj i ozbiljnoj državi, onda ćemo moći ozbiljno da pričamo i o vašim porezima na imovinu. Kao što je vama porez na imovinu, PDV, akcize i sve ono što je poreski set zakona doživelo oko Nove godine u postupku usvajanja budžeta... Dok god se tako odnosite prema najozbiljnijim državnim stvarima, vi ćete biti predmet podsmeha i zemalja iz okruženja i zemalja sa evropskog kontinenta i celog sveta. Nikada nas niko za ozbiljne partnere, saradnike i prijatelje neće prihvatiti zato što vi svojim ponašanjem, nerazumevanjem opšteg i javnog interesa, neprepoznavanjem nacionalnog interesa nećete ostaviti sliku ozbiljnih. Vi morate da odete sa vlasti. Dosta ste Srbiju maltretirali, deset ili jedanaest godina. Ovo je samo trošenje vremena ili kupovanje vremena do narednog izbornog ciklusa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman kojim smo u ovom članu intervenisali u tački „pripremni radovi“, gde smo tražili da se iz ovog pojma, odnosno iz te grupe pripremnih radova isključi iskop u okviru temeljne jame, izgradnja zaštite temeljne jame, izrada šipova ili polja šipova ispod objekta.
Čini mi se da je ovo obrazloženje koje nam je Ministarstvo, odnosno Vlada dala poprilično jalovo. Ovde nam je Vlada rekla da bi, između ostalog, prihvatanjem ovog amandmana došlo do odlaganja privođenja zemljišta planiranoj nameni. To zaista nije tačno, mi ni na koji način nismo hteli da osporimo mogućnost da se zemljište privodi nameni, ali morate da prihvatite činjenicu, i vi gospodine ministre i vaši saradnici, da kopanje temelja, njegovo obezbeđivanje i postavljanje šipova nije isto što i stavljanje ograde tamo gde će se vršiti građevinski radovi. Upravo neprihvatanje amandmana daje prostor i mogućnost za zloupotrebe.
Temelj čini tehničku, tako smo napisali u obrazloženju, i funkcionalnu celinu jednog objekta i radovi na temelju ne mogu se tretirati kao pripremni. To je prostor za zloupotrebe. Tu se stvara mogućnost da se krene u jednom pravcu u kom projekat ne predviđa da se ide i mogu da se izrode zloupotrebe.
Nije nam namera, ponavljam, da osporimo mogućnost ili potrebu da se zemljište privodi nameni, ali ovo što ste predvideli da su pripremni radovi u tehničkom smislu zaista ne može da predstavlja pripremne radove. Ne možete danas da pravite jedan temelj, a da na tom temelju sutra planirate da objekat bude drugačijeg gabarita, manji, veći, odnosno onakav kakav planski dokument ili projekat predviđa. Zato predlažemo da ovo preispitate, da ovo uzmete u obzir i da se radovi koje ste naveli kao pripremne tretiraju kao neki drugi radovi, a ne pripremni radovi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je nešto slično i ovo je na neki način kontinuitet principijelnih stavova SRS još iz 2009. godine, kada smo tražili, gospodine ministre, da Vlada i nadležni drugostepeni organi ne oslobađaju sebe obaveza i odgovornosti da daju saglasnosti na određene planske dokumente, nije bitno kog nivoa, kog karaktera i kog reda.
Čini mi se da ste upravo ovakvim fleksibilnim stavom dali za pravo administraciji da ćuti i da bude neodgovorna.
Vidite, u predstavljanju ovog zakona rekli ste da se ovde pokušava uvesti efikasnost, i vremenska, i finansijska i svaka druga. Srpska radikalna stranka smatra da je efikasnost na uštrb kvaliteta loša i da to nije dobro.
Praksa je takva bila i do sada. Nama se čini da država u postupcima planiranja ne sme da bude indolentna i njena uloga ne sme da bude ovakva kakva će u principu biti kada se da mogućnost da posle 45 dana, ako se saglasnost na neki planski dokument ne da, taj dokument bude prihvaćen.
Mi smo u načelnoj raspravi kada je zakon usvajan i posle u raspravi o izmenama govorili da se u ta planska dokumenta, nije bitno kog su nivoa i reda, ugrađuju razni interesi. Vi ste toga svesni, gospodine ministre, znate vrlo dobro, upućeni ste u situaciju na terenu. Čini mi se da baš zbog toga država mora da preuzme mnogo veću ulogu i odgovornost, bar kada je u pitanju planski deo sektora planiranja i izgradnje u Srbiji. Srbija je u tom smislu, sami ste rekli, zapuštena država. Sada se pokušava da se s tim nešto uradi, međutim, posao je jalov.
Ne mogu da se složim sa obrazloženjem gde ste rekli da lokalne samouprave ne smeju da trpe štetne posledice eventualnog ćutanja i sporosti državne administracije. Možda ću zvučati čudno, ali mislim da država ima problem sa lokalnim samoupravama. Vi ste svedok, čini mi se da ste imali dosta mogućnosti i prilika da se putujući kroz Srbiju uverite na šta se sve nailazi, šta sve pojedinci u lokalnim samouprava rade i kako se ponašaju, kakvi se bolesni finansijski i politički interesi ugrađuju ili zbog njih menjaju planski dokumenti.
Srpska radikalna stranka zna da državni intervencionizam mora da ima limite i granice, ali kada je planiranje i izgradnja u pitanju, kada je u pitanju tretiranje prostora u Srbiji, koji je objektivno zapušten, zaista, ni država, Ministarstvo, a onda ni ti drugostepeni organi naniže ne smeju sebi da uskraćuju obavezu da daju saglasnost na planske dokumente.
Kasnije ćemo govoriti, podnosili smo i amandmane koji se tiču komisija za planove... Zaista smatramo da ste kvalitet planiranja doveli u pitanje fleksibilnošću koju uvodite kroz činjenicu da i 45 dana... U prethodnom zakonu je stajalo 30 dana, sada ste taj rok produžili na 45 dana. Ako ste produžili vremenski rok na 45 dana, onda pokažite volju da hoćete i želite da kontrolišete šta se to dešava po Srbiji, kako to lokalne samouprave odnosno oni koji izrađuju planske dokumente tretiraju prostor. Vi nemate bitniji posao trenutno. U Srbiji ne može da bude održivog razvoja ako se osnova ili temelj, a to tu planski dokumenti, ne postavi onako kako treba. Sve ostalo će biti samo farsa i zamajavanje građana. Hajde što građane, nemamo ni njih pravo da zamajavamo, zamajavamo sami sebe da sve ovo ima neki smisao. Morate vrlo jasno, gospodine ministre, da pokažite primer odgovornosti.
U obrazloženju stoji: „... jer je odgovornost za donošenje planskih dokumenata na organima koji ih u skladu sa Ustavom i zakonom donose.“ Ovde je termin odgovornosti toliko devalviran, za tom kategorijom svako poseže; ne mislim konkretno u ovom zakonu, nego uopšte u ovom domu i u politici u Srbiji. Znate, za odgovornošću posežu svi – mi preuzimamo odgovornost, preuzimamo odgovornost, a haos metastazira. Prema tome, pozivamo vas da nađete način, vreme i energiju i da naterate ljude ispod vas da se ovim stvarima bave, da kontrolišu kako se definiše prostor u Srbiji danas i kako će to izgledati sutra. Hvala.

Ovo može da se nastavi na onu priču od malopre, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo kritikovali efikasnost na uštrb kvaliteta. Ministar je rekao da imaju veliki problem sa činjenicom da taj posao o kom smo govorili rade samo tri čoveka u Ministarstvu. To zaista jeste problem, ali to samo potvrđuje stav Srpske radikalne stranke da politički koncept kojim se rukovodi ova vlada zaista ne prepoznaje šta su nacionalni interesi. Ja se bojim da li će ta nova rekonstruisana vlada uspeti, gospodine ministre, da vas razume, da promenite položaj u sektoru u kom, da kažem, ministrujete. Ta nova energija koju nam je vaš premijer ili šef u toj vladi obećao zaista ovaj problem neće da reši.
Sto puta smo rekli, ova država ima pare da plati na godišnjem nivou 70 miliona dinara za Fiskalni savet, ali nema para da uposli ljude koji će raditi posao koji je značajan i od koga će građani konkretno na terenu i u životu imati koristi, čime će se neki životni problemi tih ljudi rešavati. Umesto da plaćamo agencije, komisije, direkcije, raznorazne savete itd., ovoj državi bi mnogo pametnije bilo da plaća i finansira ljude koji će rešavati, ponavljam, životne probleme.
E sad, vi, s jedne strane, lamentirate nad sudbinom Ministarstva, a s druge strane, sad će u komisijama za planove da sede, recimo, ljudi bez licence. Zašto? Zašto je to tako, prosto nas interesuje? Ako tražimo kvalitet, ako tražimo nešto što treba da bude dobro, ako pridajemo značaj nečemu, zašto se iz komisija za planove sklanjaju ljudi koji će imati licence? To je jedna stvar, to nas, znači, interesuje. To stvara preduslove da komisije za planove, koje utvrđuju šta će se s prostorom dešavati, postanu puka administrativna tela.
S druge strane, predviđa se mogućnost ponovnog izbora. Mislimo da to nije dobro. U načelnoj raspravi smo takođe rekli, čini mi se da smo se pozvali na gradsku upravu u Subotici, neko je godinama član te komisije za planove i sad ponovo treba da bude, nema šta drugo da radi. Ovo traži dinamiku, traži promene, traži struku.
Čini nam se da ovaj naš amandman treba da prihvatite, gospodine ministre, zbog njega kvalitet zakona i uopšte ove oblasti neće biti doveden u pitanje, biće to kvalitet više. Nemate razloga, ponavljam, da ga ne prihvatite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo tražili, gospodine ministre, da se uvrsti novi stav u ovaj član – da je za sve planske dokumente za predele posebne namene Vlada dužna da u roku od godinu dana uradi programe implementacije.
Vrlo je interesantno ovo obrazloženje: „Amandman se ne prihvata jer je celishodnije da se rokovi za donošenje programa implementacije utvrđuju, odnosno računaju od dana stupanja na snagu odgovarajućeg planskog dokumenta, a ne zakona“. Mi se sa tim slažemo. Znači, potpuno se slažem, ali vas pitam sada: za planske dokumente za predele posebne namene, ko će donositi program implementacije i kako je to definisano ovim zakonom?
Ovim zakonom se, u stvari, izbacuje obaveza Vlade da donosi programe implementacije za planske dokumente za predele posebnih namena. Samo ću vas podsetiti da su to zaštićena dobra. To su dobra koja su od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Dolazim iz opštine koja ima jedno zaštićeno dobro, a vi ste kao ministar imali priliku da se upoznate sa tim kakav se kriminal gore dešava, kakve se zloupotrebe tamo dešavaju, i to ne samo od strane građana, čak su oni najbenigniji u celoj toj priči. Oni koji su obavezni, na osnovu ovih zakona, da sprovode i da štite nacionalni interes, i Republike Srbije i lokalne samouprave i zaštićenog dobra, oni promovišu kriminal, oni promovišu bezakonje, oni stimulišu bespravnu gradnju.
Pazite, i posle usvajanja ovih zakona, šta god da mi mislimo o njima, oni koji treba da sprovedu, u skladu sa zakonom, postupak legalizacije i usvajanja definisanih planskih dokumenata i strateških interesa, oni su kao lokalni funkcioneri, kao neko ko predstavlja državu na tom lokalnom nivou, promoteri bezakonja, promoteri urušavanja nacionalnih interesa Republike Srbije na jednom području.
Zato postavljamo pitanje zašto se Vlada odlučila da ne donosi programe implementacije baš za ove dokumente, dokumente koji su od nacionalnog značaja i predstavljaju nacionalni interes Republike Srbije? Za SRS broj jedan su nacionalni interesi. Ako nešto ima nacionalni karakter, zaštićeno dobro, nacionalni je interes. Zaista postoji, višestruki: ekonomski, demografski, kulturološki, turistički i svaki drugi. Da ne pričamo priču iz planiranja, kako se to definiše i šta se radi, ali zaista nam nije jasno. Onda nam kažete samo da ti programi treba da se donose, rokovi da se uspostavljaju u odnosu na planski dokument, a vi ste kao predlagač isključili mogućnost ili obavezu da Vlada donosi program implementacije.
Podsetiću vas samo, mi smo tražili u postupku usvajanja prve verzije ovog zakona, 2009. godine, da predvidite u zakonu da programi implementacije budu sastavni deo planskih dokumenata, a ne da se programi implementacije rade naknadno. To smo tražili od vas, a vi to kao predlagač zakona niste prihvatili. Imali ste svoj koncept; da li je dobar ili nije, potvrdiće vreme. Kakvo imate iskustvo na terenu?
Evo, dolazimo u situaciju danas da menjate zakon, da zaobilazite obavezu da pravite programe implementacije na vrlo suptilnim mestima, odnosno na zaštićenim dobrima od nacionalnog interesa. Nas interesuje zašto je to tako? Smatramo da biste ovo mogli da prihvatite bar zbog onih planova koji su u međuvremenu doneti i za koje će neko, ili Vlada konkretno, naći alibi da i za njih u ovom vakuumu ne donosi program implementacije. Hvala.

Samo ću kratko. Gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, naša ideja je bila da ovim amandmanom pošaljemo jasnu poruku, političku poruku i stav SRS, a ne, kako je u obrazloženju rečeno, da eventualno prihvatanjem ovog amandmana omogućimo pravnim i fizičkim licima iz država bivše Jugoslavije da bez naknade ostvare mogućnost ili pravo na konverziju. Ako je tako, oni su i do sada to mogli da urade, zato što je ovo nešto novo što se unosi u zakon, i to pravo će eventualno moći da ostvare uz naknadu.
Srpska radikalna stranka smatra da su ovo stvari koje imaju širu političku pozadinu, da su ipak veliki problem da bi mogle da se reše u jednom članu Zakona o planiranju i izgradnji. Mi smatramo, gospodine ministre, da je Vlada dužna da se i ovde rukovodi principom reciprociteta. Samo ću vas podsetiti na položaj i status imovine i pravnih i fizičkih lica u Hrvatskoj. Voleo bih da mi jedan jedini dokaz neko priloži da građani Republike Srbije imaju ovakva ili slična prava i mogućnosti tamo. Možda imaju u regulativi, možda imaju u normama i članovima nekih zakona, ali u praksi i u stvarnosti situacija je potpuno drugačija.
Samo ću vas podsetiti na činjenicu da Republika Srbija, pravna lica iz Republike Srbije u Hrvatskoj imaju imovinu vrednu nekoliko milijardi evra. Tu imovinu baštini i njome raspolaže hrvatska agencija za privatizaciju, ne znam kako se to kod njih zove; raspolažu, prodaju. Srbi ili drugi građani koji su ovde, a imaju svoju imovinu tamo, nemaju mogućnost, ni sličnu, niti približnu, iako, ponavljam, tako nešto možda i postoji u normama i zakonima.
Smatram da ste kao Vlada dužni da pokažete volju i opredeljenje da poštujete princip reciprociteta u odnosu sa svim državama koje imaju ovakve probleme i da se to na mnogo temeljitiji i ozbiljniji način rešava, a ne ovako, da im se stvara i daje mogućnost kroz jedan član zakona, što može, ako budete pokazali političku slabost, da postane vrlo neprijatno za nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 60, odnosno članu 140. osnovnog zakona, u stavu 2. gde se kaže da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog stava, mi smo dodali – i za individualne porodične objekte.
Ovde ima nešto vrlo interesantno, kako predstavnici predlagača, odnosno kako Vlada tretira i koga tretira kao nesavesnog investitora. Znači, kažu da bi se izuzimanjem porodičnih stambenih objekata stvorila mogućnost da objekti stoje poluizgrađeni, bez fasada i slično, čime bi bila nastavljena praksa nesavesnosti investitora. Vrlo je interesantan taj tretman i odnos Vlade prema nesavesnim investitorima. U Srbiji, u kojoj, kako nam je Vlada skoro pričala, ima skoro milion bespravno izgrađenih objekata sada se stvaraju, u finansijskom smislu, takvi uslovi da ljudi zaista mogu (i treba) to da legalizuju i uvedu u legitimne tokove; sada se prema njima zauzima jedan potpuno fleksibilan stav, i to je u redu.
To je interes i u redu je, ali kako može neko da se smatra nesavesnim investitorom ako mu građevinska dozvola istekne? Znači, on je savesnost i odgovornost pokazao u startu, i pristupio izgradnji objekta u skladu sa zakonom. Ne može on da bude, ni na koji način, nesavestan investitor.
Ovde se nismo rukovodili ničim drugim sem ekonomskim položajem i ekonomskim prilikama u kojima se nalazi država, i svaki pojedinac u njoj. Ne verujemo da bi bilo mnogo onih koji bi bili u situaciji da posle pet godina ne izgrade objekat do tog da, kažem... u tu fazu da ga uvedu da dobiju upotrebnu dozvolu. Ako bi i bilo takvih prilika, to bi bili ljudi koji u takvu situaciju upadaju iz nekih objektivnih, ekonomskih razloga.
Smatramo da je zakonodavac, odnosno predlagač zakona mogao da ove argumente uzme kao validne i da pokaže dobru volju. To su individualni stambeni objekti, to nisu pravna lica koja bi investirala i eventualno bila, kako vi kažete, nesavesna, pa da u centru grada stoji neki veliki objekat koji nije prodat, odnosno nije završen i predstavlja ruglo; ovo su individualni stambeni objekti. Mislim da biste tu mogli da pogledate i progledate kroz prste tim ljudima, jer su u startu pokazali volju i opredeljenje da u skladu sa zakonom grade svoj individualni stambeni objekat. Hvala.

Samo, izvinjavam se, da nam kažete, vreme poslaničke grupe ili moje?

To ću vreme koristiti uz amandman. Generalno ću da se osvrnem na ovaj član 78. koji je u principu, sudeći po reakcijama i komentarima, najsporniji u celom ovom zakonu, otvorio je najviše polemike i rasprave. Mislim da je neko malopre rekao, gospođa Radeta, da je izraz nepromišljenosti.
Ovo je dokaz da Vlada, u politici koju vodi, nema niti jasnu viziju, niti jasnu strategiju kako da se suoči sa problemima koji su u prostoru u Srbiji nicali godinama unazad.
Ovde postoji niz dokaza za tako nešto, pa je to čak i ovaj stav na koji sam podneo amandman zajedno sa svojim kolegama, gde sam tražio da se ovaj rok od jedne godine produži na tri godine.
Odbor je podneo amandman kojim su i jedna i tri godine izbrisane i nema vremenskih ograničenja. Pazite koliko je to interesantno: kada smo 2009. godine usvajali ovaj zakon ovde je rezolutno rečeno – što je zidano do ovog trenutka, moći će, posle toga, biće predmet rušenja. Onda je predlagač dve godine posle toga u svoj zakon uneo odredbu da je dovoljno dokazati da neko godinu dana živi na toj adresi za objekat koji treba da se legalizuje.
Nismo slučajno predložili tri, da vas vratimo u period do usvajanja osnovnog zakona, jer, dozvolićete, od tog dana pa do danas neke ste objekte koji su nesavesno, odnosno nelegalno sagrađeni, porušili. U istom periodu neko je gradio, objekat mu je srušen, a neko je isto tako bespravno gradio posle usvajanja ovog zakona i sada će dobiti priliku da legalizuje. Sada ste još fleksibilniji – nema nikakvog roka, odnosno nikakvog vremenskog perioda u kojem su bili dužni da se prijave na toj adresi.
Smatramo da je tri godine bilo vrlo korektno. Rukovodili smo se onim što ste vi predlagali, u šta ste nas uveravali pre dve i po godine kada ste usvajali osnovni zakon. Evo vam manifestacije potpune slabosti države. Uopšte nas ne interesuje ko je kriv, zato što nemamo ljude u ministarstvima, zato što su lokalne samouprave ovakve ili onakve. Jednostavno, ovo je slabost. Zbog ovakvih stvari treba da padne Vlada.
Ne možemo da prepoznamo ravnopravnost svakog građanina u ovom članu, po ko zna koliko osnova; sada sam naveo: nekima ste već srušili kuće, neki će za isti prekršaj biti nagrađeni i besplatno će legalizovati svoje objekte. Znači, jedni su oštećeni tako što su im srušene kuće, drugi su oštećeni samo zbog činjenice da su bili savesni i platili, odnosno u postupak građenja ušli u skladu sa zakonom.
Pričamo o pravičnosti i odgovornosti. Za gomilu ovih problema direktno je kriva lokalna samouprava. Umesto da „bičujete“ lokalnu samoupravu, vi joj zakonom sada namećete obavezu da radi pet puta više poslova. To smo govorili u načelnoj raspravi. Evo, ovde u članu 78, oni imaju mogućnost da pribavljaju dokument, pa će sada lokalna samouprava da se bavi samo legalizacijom. Ona nema tekuće poslove.
Pitali smo u načelnoj raspravi – ko će da finansira te obaveze lokalne samouprave? Predsednici opština kukaju – mala transferna sredstva. Jesu, mala su transferna sredstva, ali i to malo što ima sada će da bude za finansiranje posla u katastru, posla ovde, posla onde, da bi neko mogao da legalizuje svoj objekat, a onda će taj neko za pet, dve, tri godine, kako zakon predviđa, da opštini vrati taj novac. Ovo je posao koji još nije ni stupio na snagu, a već je osuđen na neuspeh, jer niste u međuvremenu osposobili lokalne samouprave da se bave ovako ozbiljnim poslovima.
Dolazimo do onoga što je možda najbitnije, a tiče se ovog člana – šta je sa ljudima koji su ušli u postupak izgradnje objekta ili sada legalizovali, kako će oni biti ravnopravni sa onima koji dobijaju privilegije i mogućnost da kroz ovaj zakon legalizuju svoje objekte?
Odbili ste naš amandman. Kolega Radiša Ilić ga je podneo. On će govoriti kasnije o tome. Dajte dokaz, ili pokažite volju, da su pred Ustavom ili pred zakonom u ovoj državi svi jednaki. Kakav smo odgovor dobili na taj amandman, evo, moram da odem samo jedan korak napred: „... iz razloga što rok u predloženom amandmanu, a to je 1. januar 2004, nije zasnovan na odgovarajućem propisu.“ Šta to znači? Objasnićemo posle zašto smo se osvrnuli na taj datum i na taj rok. Ali, ni u obrazloženjima vi suštinski nećete da date odgovor zašto je to tako kako jeste, čime se u svemu ovome rukovodite, koji su to principi i gde možemo da vidimo Srbiju za tri godine na osnovu ovih zakonskih normi koje ste nam predložili. Uz činjenicu da će i dalje tri čoveka u Ministarstvu da se bave ovim poslovima, jer nema para u budžetu da finansiramo da to bude 30 ljudi, a gomila administrativnih obaveza će proisteći iz ovog zakona i za lokalne samouprave i za državu, koja mora da sprovodi kontrolu.
Ovaj posao ne može da se sprovede bez jedne kategoričke... i bez oktroisanja države; ovde država mora da pokaže i hrabrost i odlučnost, političku. Ovde je nema. Prvo, nema političke hrabrosti, nema političkog koncepta i nema političke volje. Možda bi gospodin Dulić mogao više da je ima, možda lično pokazuje mnogo više inicijative da to uradi, ali, jednostavno, ovo je potpuno, potpuno trusno političko područje da se ovako ozbiljne stvari reše na ovakav način.
Čini nam se da ćete se u još veće probleme upetljati, da ćete još dublje zaći u lavirint, iz kog ne da nećete imati potrebu da izađete, nego ćete ga ostaviti u nasleđe nekim drugima da iz njega izlaze, da put traže iz njega, a vi ćete samo deklarativno, pozivajući se na odgovornost, da budete daleko i od pozicija i od obaveza da rešavate ove probleme. Hvala vam.

Gospodine ministre, s obzirom da ste tu, mislim da ovaj amandman zaista zaslužuje vaš komentar i da nam kažete zašto suštinski niste ovo prihvatili kao Vlada, kao predlagač, jer mislim da je ovo što piše u obrazloženju pomalo smešno. Kaže se: „... iz razloga što rok u predloženom amandmanu, a to je 1. januar 2004. godine, nije zasnovan na odgovarajućem propisu, na osnovu koga bi se mogao utvrditi razlog za umanjenje iznosa u pogledu plaćanja poreza na imovinu.“
Imam dva pitanja. Zašto vam nije sporan datum iz 2016. godine? Kojom ste se logikom rukovodili kada ste postavljali ovaj datum kao sporan? To je jedno pitanje.
Zaista bih hteo da mi kažete vi i vaše kolege, ili bilo ko iz skupštinske većine, koji su to odgovarajući propisi na osnovu kojih će biti oslobođeni plaćanja naknade u iznosu od 99% svi oni koji dobijaju mogućnost na osnovu ovog zakona? Koji su to propisi koji su njih oslobodili obaveze da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta?
Znači, ovde je samo pitanje vaše političke volje, da li hoćete da prihvatite. Evo propisa, ovo treba da bude propis na osnovu kog će se utvrditi razlozi za umanjenje poreza na imovinu u iznosu od 50%.
Kolege poslanici, gospodine ministre, ja sam na načelnu raspravu doneo svoj projekat i ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište.
Dakle, 2005. godine me je koštalo 3000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, da uđem u postupak izgradnje potpuno legalno. Ja sam tada, gospodine ministre, rekao da sam bio predsednik Skupštine opštine i pitao sam vaše kolege da li bi neki građevinski inspektor smeo da mi dođe u dvorište. Naravno da ne bi, ali ja nisam čekao ni Šumarčev zakon, odnosno ni zakon iz 2009. godine, niti ove izmene i dopune. Trudio sam se da kao lokalni funkcioner ispred SRS pokažem primer kako bi trebalo da se radi.
Tražim, u ime svih ljudi koji su pokušali da budu savesni i odgovorni, SRS traži da ti ljudi budu ravnopravni sa svima onima kojima ćete omogućiti (što je dobro) da legalizuju svoje objekte. Dobro je zbog poreza na imovinu, dobro je zbog svega onoga što je koleginica Radeta govorila, a tiče se uknjiženja, katastra, za sve je dobro. Hajde pokažite dobru volju i prema ovim ljudima koji su to uradili na jedan legalan način.
Zašto 2004. godina? Zato što nismo hteli da piše 22. april 2003. godine, kada je usvojen Zakon iz 2003. godine. Lakše vam je da na neki način uđete od 1. aprila 2004. godine, zbog obračunavanja poreza na imovinu, jer se on radi godišnje, i da krenete naovamo. One koji su to uradili legalno narednih pet godina oslobodite 50% poreza na imovinu. Šta je tu sporno, šta tu izaziva potrebu i razlog za sumnju, za pitanje, ili nema utemeljenja u zakonu i propisima? To je zaista besmisleno.
Dakle, kao što hoćete da pokažete volju da legalizujete ovo bez novca, pokažite volju i nametnite i tu obavezu lokalnim samoupravama da oslobode ljude koji su bili korektni poreza na imovinu, tih 50% vrednosti koju treba da plate. Prvo, to nije puno, neće lokalne samouprave trpeti veliki pritisak ili manjak u budžetu, pošto je porez na imovinu njihov izvorni prihod, a mislim da ćete vi pokazati volju i opredeljenje da poštujete Ustav, zakone i ravnopravnost svih građana u ovoj državi. U suprotnom, nažalost, to će baciti debelu senku na ovaj zakon, tako da, i ako bi ovaj posao uspeo jednog dana da se privede kraju, to bi ga obeležilo kao nešto što je bilo diskriminatorski.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o jednoj tački u okviru ovih objedinjenih tačaka dnevnog reda, o izboru Fiskalnog saveta. Ono što moram na početku da kažem jeste da konstituisanje i izbor Fiskalnog saveta nije bila niti ideja niti je prihvaćeno od strane Srpske radikalne stranke. S obzirom na to da je vlast predložila Fiskalni savet, čini mi se da je vlast bila dužna da obezbedi jednu ozbiljniju atmosferu i da ovde imamo bar jednog od predlagača kandidata za članove Fiskalnog saveta.
Gospođo Slavice Đukić Dejanović, kada su rađene izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, kojim je utvrđen ovaj Fiskalni savet, u taj zakon uneli ste preko pedeset članova koji se na taj savet odnose. U ovoj godini, gospođo predsedniče, vaša skupštinska većina je tom savetu odobrila sedamdeset miliona dinara iz budžeta. Morate da priznate da to nisu baš male pare. Zbog svega toga Fiskalni savet bi morao da pokaže malo više poštovanja prema ovom domu, a i oni koji su ove kandidate predložili.
Danas možemo da osporavamo profesionalni kredibilitet ovih ljudi koji su predloženi za Fiskalni savet. Moje kolege su o njima nešto govorile. Naravno, kada je u pitanju profesionalni kredibilitet, Vladi Republike Srbije u ovom sastavu on ništa i ne znači, koliko god da se ovde na njemu insistira i da se o njemu priča. Imali ste jednog ministra sa tzv. profesionalnim kredibilitetom, i to ni manje ni više nego ministra finansija, pa ste ga smenili. Ne žalimo što ste ga smenili, ponavljam priču, treba smeniti ministra finansija koji ne razume svoju političku ulogu. Koliko god da je teoretski potkovan i da razume javne finansije i ekonomiju javnog sektora, ne razume svoju političku ulogu i treba da bude smenjen.
Ali, u toj istoj atmosferi i tom istom logikom SRS će se rukovoditi kada govori o ovim ljudima. Možda su oni najbolji ekonomisti. Kad ne bismo znali neke od njih možda bismo mogli da poverujemo svemu ovome što piše, ali ono što osporava ovu priču jeste – šta će u Fiskalnom savetu čovek u čijoj biografiji se spominje „CES Mecon“? Šta će takav čovek u Fiskalnom savetu? Ni manje ni više, predložio ga je Boris Tadić. Sve je jasno, može da ima 30 ili 130 titula, ne znam ni ja koliko godina radnog iskustva ovde i onde, šta će on tamo, šta će on da kontroliše? Za šta se vezuje „CES Mecon“ u Srbiji, za kakve privatizacije? Jednu ću samo pomenuti: pokušaj privatizacije Sajma, koji je propao itd.
Šta su drugi kandidati? Šta to znači – najmanje deset godina karijere u sferi ekonomije? Sada će oni da kontrolišu ministre koji imaju 30 godina, recimo, iskustva u sferi ekonomije! Pazite apsurd, član Fiskalnog saveta kog je predložila, čini mi se, sada već smenjena... Kako je moguće da gospođa Dragutinović predloži nekog kad nije ministar finansija? Ovde nemamo saglasnost gospodina Mirka Cvetkovića na ovaj predlog.
Predložili su magistra ekonomskih nauka u Fiskalni savet, a stručne službe koje pomažu Fiskalni savet i na usluzi mu stoje za specijalnog savetnika mogu da imaju nekog ko je najmanje doktor nauka. Toliko o ozbiljnosti. Toliko ste vi sami urušili smisao i značaj nečega na čemu ste bogzna kako insistirali. Godine 2009. ste ovo predložili. Od 2009. godine čekamo u Skupštini da date predloge. Jedanput ne možete zato što smenjujete guvernera, pa sada ko zna kakav je izbor, s obzirom na to da ste smenili i ministra finansija i Vladu; jedino je još uvek stari predlagač Boris Tadić, a sa kakvim je predlogom on izašao, evo, i to smo prokomentarisali malopre.
Zašto je ova rasprava bitna? Vi ste nas uveravali u te fiskalne principe i njihov značaj i smisao. Vi ste utvrdili tim zakonom i poverili tom savetu posao podizanja kulture fiskalne odgovornosti, pa ste izmislili fiskalne principe, i opšte i posebne. Kada prođete kroz te opšte i posebne principe i stanje u ovoj državi, onda možete da prepoznate ovu perspektivu i budućnost koju nam neki poslanici Demokratske stranke nude.
Šta je interesantno, takođe, za ove ljude čije su biografije ovde? Svi oni su bili prisutni u sferi javnih finansija u poslednjih deset godina. Poslednjih deset godina, kada je Srbija vodila najgoru fiskalnu politiku. Najgoru fiskalnu politiku. U vreme kada je trebalo da vodi politiku koju nam sad najavljuje do 2020. godine.
Kada ste prodavali, privatizovali i kada su sredstva spolja dolazila, e tada se štedelo, tada se ulagalo u proizvodnju, tada se stvarao poslovni ambijent u državi. Nije se tad favorizovala potrošnja, pa ste vodili takvu fiskalnu politiku, a računicu nam ispostavili sada. Sada ćemo mi vaš fiskalni nerazum da finansiramo i da plaćamo. Pa nam premijer Cvetković nudi novi model rasta, finansiraćemo i razvijaćemo izvoz, a onda kao meru Vlade predloži novu mogućnost zaduživanja, pa ovde dođe u Skupštinu i kaže – evo, sada ćemo na osnovu te predložene mere dati mogućnost građanima da se ponovo zaduže i kupe nešto. A, sa onim neformalnim centrima moći na Kopaoniku zadržava se, odnosno promoviše novi tzv. model rasta u Srbiji.
Ovde stoji, među tim opštim principima koje će kontrolisati ovaj savet, princip polaganja računa. Juče i danas vidimo koliko je Vlada spremana na polaganje računa. Pitam vas, gospođo Đukić Dejanović, zašto ste spremni da to prihvatite? Dokle ćemo biti taoci neodgovorne Vlade, i juče i danas? Ne prozivaju njih, nas poslanike prozivaju. Koliko košta dnevno Skupština? Juče ih čekamo četiri sata. Dokle ćete na to da pristajete?
Ako vi ne možete da ih zauzdate, kako će Fiskalni savet, koji nema nijednu funkciju, odnosno mehanizam, ovlašćenje da nekog na nešto pozove i sankcioniše? Trošiće bar sedamdeset miliona na godišnjem nivou.
Ovde se priča i o principu pravičnosti, uticaju na blagostanje sadašnjih i budućih generacija. Nismo zadužili sadašnju, nego i buduće i one generacije posle njih. O tome smo stotinu puta govorili. Šta ste im ponudili za te dugove? Za šta da plaćaju? Za šta će generacije i deca da plaćaju vaše dugove? Vi ste te pare trošili. Šta ste im ostavili u nasleđe? Niste im ostavili ništa, sem problema i priče, i sne o tzv. Evropskoj uniji.
Princip stabilnosti, nema naglih promena u makroekonomskim kretanjima. Kako da ne, nema naglih promena, a najveća je inflacija, skok cena kakav jeste, koliko je dinar padao itd.
Princip transparentnosti. Ne možete u jednom komunalnom preduzeću i opštini da dobijete podatak koliku platu direktori primaju. To će Fiskalni savet da promeni. Fiskalni savet će naterati državne organe da kontrolišu koliko vaši direktori u javnim preduzećima primaju. Kada će se to desiti? Ne smeju sudovi da im narede, a kamoli Poverenik za informacije od javnog značaja. Na sva usta ste promovisali ovaj Fiskalni savet i govorili da će on pomoći da se ova država u fiskalnom smislu uredi.
Pogledajte kakvi su vam posebni principi kojima će se baviti Fiskalni savet – održivost duga države. Nije dug jedne države održiv ako ne pređe 40%, koliko ste vi ovim principima predvideli. Održivost duga kvalifikuje ekonomski kapacitet države da vraća svoje dugove. Zašto ne kažete koliko ćemo ove godine samo na kamate da damo? Daćemo 46.000.000.000 dinara. Šta smo ostavili tim generacijama koje će da plaćaju ove dugove, u smislu realnog sektora? Šta će oni da proizvode? Niste ostavili ništa. I za to što eventualno postoji i radi čini se sve da se uništi i da stane. Možda se čini ili ne čini, ali suština je ista.
Uredno servisiranje duga. Sedam milijardi dinara ćete ove godine plaćati na pokrenute garancije zato što vam državne institucije i javna preduzeća ne vraćaju dugove. Koliko su kamate na sve to? Što je dug jedne države veći, kamate su sve veće. Što su kamate veće, imate manje prostora da se bavite ozbiljnim stvarima u jednoj zemlji – da pravite puteve, da uređujete školstvo, da lečite ljude, kako je gospodin Momčilov malopre rekao, da se bavite ozbiljnim i bitnim stvarima za jednu državu i za jedan narod.
Govorite o predvidivosti poreskih stopa i poreskog sistema. Juče ste ovde i prekjuče... Od Nove godine pravite cirkus sa poreskim sistemom, ne znate za šta ste, ne znate protiv čega ste; koje stope PDV-a vlast hoće, a koje stope neće; kakav porez na imovinu treba da bude, a kakav ne treba da bude. I vi govorite o predvidivosti poreskog sistema u Srbiji! Ne možete da se složite oko toga kakvu poresku politiku da vodite. To nam je i bivša ministarka finansija govorila. Ne možete da menjate poreske stope, jer u okviru vlasti ne možete da se dogovorite.
Tražite od nas konstruktivnost i podršku. Naravno da nismo spremni, zato što vi ne znate šta hoćete. Kako mi da vas razumemo? Svako bi u toj vladi da ugradi svoj lični ili stranački interes. Tako ne funkcioniše država. Država je nešto mnogo ozbiljnije i odgovornije. Dok niste spremni da toj državi podredite sve svoje potencijale, ako ih uopšte imate, od ove države neće biti ništa. Biće mnogo lakše da vas oteramo sa vlasti, nego da dalje ovu državu i sve nas u njoj maltretirate.
Od ovog Fiskalnog saveta, gospođo Dejanović, neće biti ništa. Nažalost, biće mrtvo slovo na papiru. Vi ste mu dali značaj, a mi nismo. Ne možemo sa ovim stvarima da se složimo i, naravno, nećemo ih podržati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, malopre ste, kako je rekao moj kolega Mirović, u razgovoru sa njim delovali duhovito. Za SRS bi bilo mnogo korisnije, a bogami i za sve nas, da se kao potpredsednik srpske vlade, koga smo inače čekali četiri sata da dođe i da počne rasprava, bar u ovom domu ponašate malo više kao lobista Beograda u Briselu nego kao lobista Brisela u Beogradu. Od toga što vi, kako reče gospodin Đurić malopre, razumete anatomiju EU ni ovaj narod, niti ova država nemaju nikakvu korist; bar je nisu imali poslednjih deset godina, koliko ste aktuelni na političkoj sceni, a čisto sumnjam da će je imati dok budete na političkoj sceni, a ja kao srpski radikal i moja stranka učinićemo sve da to traje vrlo kratko.
Bilo bi mnogo korisnije da prestanete da širite iluzije o Evropskoj uniji i evropskim standardima i da istovremeno sedite u Vladi koja pravi ovakav cirkus sa poreskim zakonima koji ste napravili vi od Nove godine do danas.
Voleo bih, gospodine Đeliću, da vi, kao potpredsednik Vlade i čedo Brisela, navedete jednu jedinu evropsku državu koja je deo te evropske porodice postala ispunjavajući standarde, a ne na osnovu političkih odluka, poput Bugarske i nekih drugih država, u kojoj jedna vlada pravi cirkusijadu sa porezima, kakvu ste napravili vi, ponavljam, od nove godine do sada, pa za tri meseca promeni zakone koje nikada nije ni stavila u primenu.
Prvo ste doneli zakon koji predsednik nije hteo da vam potpiše. Vi iz Vlade niste imali kredibilitet da ubedite vašu većinu da glasa za taj zakon. To je bio Zakon o porezu na dodatu vrednost. Ne u Skupštini, to i nije bila misija, da ih ubedite pre ulaska zakona u proceduru da ste nešto racionalno i pametno predložili, da je to nešto što predstavlja interes fiskalne politike ove države ili ekonomije ove države. Njih u to niste ubedili, a nas ćete da ubeđujete u evropski put Srbije, kako je tamo med i mleko. Ma nemojte!
Sada ćete da dođete u Skupštinu, posle svega, da pričate o predvidivosti poreskog sistema u Srbiji. O predvidivosti vašeg poreskog sistema, između ostalog, govori i nivo investicija u Srbiji, gospodine Đeliću. Ne znam u kojoj je to državi, ponavljam, poreski sistem predvidiv, ako se menja na svaka dva ili tri meseca. Još opštine nisu ni počele sa usklađivanjem papira sa vašim zakonima, vi već menjate taj Zakon o porezu na imovinu.
Znate šta ste pričali malopre – obezbediće se bolja naplativost poreza ovim izmenama i dopunama, povećaće se poreski prihodi poreskih uprava na osnovu ovog.
Koliko vi razumete, gospodine Đeliću, i vaša vlada, značaj i smisao poreza na imovinu govori podatak da posle deset godina vaše vlasti i dalje u Srbiji ima milion bespravno sagrađenih objekata. Koliko vi razumete porez na imovinu, gospodine Đeliću, govori i činjenica koliko je učešće prihoda od poreza na imovinu u ukupnim prihodima budžeta Republike Srbije. I da to spustite na lokalni nivo, znate kako to izgleda – u centru jednog grada čovek napravi kuću, u skladu sa zakonom, plati naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, tri godine živi u toj kući i ne plaća porez na imovinu. Da li mislite da ove izmene to mogu da promene?
Gospodine Đeliću, imate nesposobnu poresku administraciju na lokalnom nivou, zato što ste i to što ste mogli iz vaših pretpristupnih fondova da koristite koristili uludo, očigledno. Nivo administrativnih kapaciteta lokalnih samouprava je loš. Retke su i sporadične lokalne samouprave koje su ovu materiju razumele i podigle na nivo koji treba, a to zbog činjenice da vi kao Vlada niste podigli svest ni društvu, a ni državi, kako treba prema ovom poslu da se ophodi.
Onda se desi promena zakona o porezu na ova pokretna dobra i vi kažete – Vlada je susretljiva, izlazite u susret privrednicima. Zašto tim privrednicima niste izašli u susret pre nego što ste usvojili zakon, pa ih, ako ništa drugo, saslušali, nego su vas naterali da ovaj zakon promenite tako što su izašli da protestuju i štrajkuju? Sad ste vi dobri, vi ste odgovorni, vi razumete privredu, vi razumete potrebe.
Kamo sreće da razumete anatomiju, potrebe i probleme ovog naroda i ove države. Ne bismo živeli kako živimo, gospodine Đeliću. Lepo je biti uljuljkan u te evropske fasade, priče, snove, ali to nije život u Srbiji, gospodine Đeliću.
O čemu vi pričate, o povoljnom kreditu iz Evropske unije? Kakva, bre, kamata 1%? Gde piše da je kamata 1%? Možda ste napravili lapsus. Ne piše nigde, gospodine Đeliću. Kakav povoljan rok otplate, osam godina? U ovoj skupštini smo usvajali sporazume u kojima je rok otplate petnaest-šesnaest godina. Kritikujemo vas zbog činjenice da ćemo vaše dugove da plaćamo 2031. godine.
Da li znate koji je kredit dobar, gospodine Đeliću? Onaj koji se pametno potroši. Nema dobrih uslova za kredit, niti grejs perioda, niti roka otplate, dobar je kredit onaj koji se pametno troši. Pohvalite se, gospodine Đeliću, šta finansirate – budžetski deficit. Zašto nastaje? Zbog javne potrošnje, zbog političkih projekata pojedinih stranaka iz vaše vlade. Kakvi povoljni krediti? O čemu pričate?
Juče smo rekli gospodinu Cvetkoviću, nisu ovde ljudi koji su rasli na drveću. Dajte meru u toj vašoj priči i promociji evropskih vrednosti. Deset godina nam te bajke pričate. Šta je sa standardima u ovoj državi? To nas interesuje.
Dajete garancije za javna preduzeća. Ne sporimo potrebu da se javna preduzeća rekonstruišu, nadamo se da ih nećete rekonstruisati kao Vladu, ali kad uzmete nivo prljavog novca u javnim nabavkama možemo samo da pretpostavimo šta će biti sa ovih 70.000.000 i koliko će otići u crne tokove, crne puteve.
Niko ovde nije lud i svi vrlo dobro znaju kako se pere i šta se radi od novca u Elektroprivredi. Na kraju krajeva, sad slušamo šta se dešava u „Kolubari“. Svi smo svedoci, svi imamo iskustvo sa njima, kako sa nameštaju građevinski radovi i šta se radi. Ne osporavamo mi potrebu da se novac troši za građevinske radove, da se podiže građevinska operativa, ali, evo, i ovi iz Evropske unije u dokumentu su vam napisali da će proveravati vaše sklonosti ka prevarama, to piše otvoreno. Nađite u dokumentu, piše, gospodine Đeliću. Ne kažem to vama lično, naravno, nemojte tako da shvatite. Govorim o političkom profilu vaše vlade i svim vašim slabostima.
Dajete garanciju za Kosovo i Metohiju. Srećni smo zbog toga što će se novac trošiti na Kosovu i Metohiji. Našli ste ovde u Ustavu mogućnost i pravo za tako nešto, i to je dobro, pa čak i Zakon o javnim nabavkama, ali vas pitam, gospodine Đeliću, da nam kažete... Pre godinu i po dana vaš bivši kolega potpredsednik se hvalio u ovoj skupštini i u javnosti da je državu oslobodio balasta od 400.000.000 dolara duga prema Pariskom ili Londonskom klubu, ne znam ni ja kom, za dugove na Kosovu i Metohiji. Pogledajte kakav je mehanizam, ekonomski mehanizam našeg suvereniteta na tom delu teritorije izbio iz ruku sopstvene države, u kojoj je bio potpredsednik Vlade, a mi se danas hvatamo za devet miliona evra i to može sutra da posluži kao argument da imamo puno pravo, da štitimo Ustav, ustavni poredak i suverenitet ove države.
Prestanite da se igrate sa ovim narodom i ovom državom. Neko je malopre rekao, ne mogu sad da nađem, zapisao sam ovde, o odgovornosti i ozbiljnosti. To juče ceo dan slušam. Ne vodi se država tako. Moje kolege su iks puta rekle, država je ozbiljna stvar. Vi morate da nađete meru, kao i gomila vaših kolega, kako ćete predstavljati zakone, na koji način ćete ih promovisati i braniti i da se uvek osvrnete na život oko vas u Srbiji, da vidite gde je stvarnost i šta je stvarnost i šta vam je činiti. Ali, vreme vam polako ističe. Nadamo se, verujemo u visprenost srpskog naroda, njegovu budućnost i perspektivu, bez vas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, zaista se slažem, prvi put, s nekim od kolega iz pozicije, da smo se danas zaista svega i naslušali ovde. Ono što ne mogu da podelim s njima jeste da se danas ovde može pričati o odgovornosti. Ovo što se ovde danas dešava za SRS je nužno. Kakva nužda, vi procenite sami, sve je samo nije odgovornost.
Vi, gospodine Stanimiroviću, koji govorite o vizijama i političkoj izvesnosti, poslužiću se ekspozeom koji je potpuno identičan s ovim koji smo danas slušali, ali ga je isti čovek predložio pre dve i po godine. Čućete i vi i kolege poslanici, a i javnost, kako to izgleda Srbija iz vaše perspektive i iz vaše vizije i političke odgovornosti.
Vidite, možete i vi i gospodin Mirko Cvetković da verujete u teoriju Čarlsa Darvina, ali ja zaista verujem, zajedno s kolegama iz SRS, da u ovoj sali, a bogami i iza malih ekrana, nema više onih koji su rasli na drveću, pa mogu da poveruju da će ova ovde ekipa za godinu dana da uradi ono što ste pre tri godine obećali da ćete da uradite za tri godine.
Šta ste obećali, piše ovde. Ja ću jednu po jednu tačku, naročito iz segmenta ekonomije, da pokušam da vam dočaram. Ponavljam, kako vaša vizija izgleda, a kako na potpuno drugom polu ili drugoj strani danas izgleda stvarnost u Srbiji.
Vidite, gospodine Cvetkoviću, šta je to što predstavlja vaš kredibilitet, koji obezbeđujete tako što menjate zakon, pa možete da nas uverite da ćete danas napraviti Vladu koja će uraditi za godinu dana ili manje ono što niste uradili za tri godine? Najlakše je ovde da se pojave oni koji će da vas podržavaju, koji će večeras da glasaju za vas i da kažu – a vi ne nudite rešenja.
Šta to treba da vam se ponudi? Rupa na saksiji ili topla voda? Šta to ozbiljan i moderni razvijeni svet već nije izmislio, da vi ovde niste mogli da upotrebite i primenite? Nije izmislio samo jednu stvar, nešto što vi niste spremni i sposobni da upropastite. To je slika i prilika vašeg kabineta, vaše Vlade i vizije koju poslanici, koji će večeras za vas da glasaju, promovišu već 10 godina u Srbiji.
Ali, za razliku od ovih poslanika ovde, neću da idem 10 godina ili 20 godina unazad i neću vas pitati kakva je vaša uloga u prodaji "Telekoma" iz 1997. godine, ne. Kao poslanik SRS, govoriću samo unazad dve i po godine, kada ste izašli pred nas poslanike i ponudili nam sada već sasvim izvesnu šarenu lažu. To je vaš ekspoze iz 2008. godine.
Tamo ste, gospodine Cvetkoviću, rekli, gospodine Stanimiroviću, ovo je sad vaša vizija, rekli ste da ćete imati rast BDP od 7% na godišnjem nivou, još malo pa kao kineski. Recite poslanicima koliki nam je rast BDP danas.
Gospodine Cvetkoviću, onda ste obećali da će nezaposlenost biti 11%, danas je 23%, a vi svoj mandat još uvek nemate nameru da okončate. Onda ste, gospodine Cvetkoviću, obećali širok spektar podsticajnih mera, od infrastrukturnih projekata, komunalnih projekata, elektroenergetskih projekata itd.
Na kraju ste obećali, gospodine Cvetkoviću, odobravanje poreskih olakšica za investicije u nerazvijena područja. Vidite, pre dva ili tri meseca usvojili smo Zakon o budžetu. U tom Zakonu o budžetu ima podatak o tome koliki su bili poreski podsticaji po ovom osnovu u Srbiji, i 2010. i 2009. godine, u nerazvijenim područjima. Znate li kolika je cifra u milionima evra? Nula, gospodine Cvetkoviću.
Dolazim iz jednog takvog nerazvijenog područja. Pitam vas šta ste u kontekstu podsticajnih mera uradili u Vranju, u Trgovištu, u Bosilegradu, u Bujanovcu, u Preševu, gde ste imali ekonomski i politički interes i obavezu da investirate i pružate podsticajne mere?
Danas, gospodine Cvetkoviću, ljudi u Trgovištu žive zajedno u sobi sa svojim svinjama. Danas, gospodine Cvetkoviću, u Trgovištu, koje je uništeno poplavama, vaša Vlada deli tanga gaćice, a vi nam ovde pričate o viziji. Opozicija ne nudi rešenje, ne nudi alternativu.
Znate šta ste još obećali, gospodine Cvetkoviću? Sada ću da vam kažem. Obećali ste smanjenje inflacije, a prošlu godinu ste završili sa najvećom inflacijom na evropskom kontinentu. Pa ste, gospodine Cvetkoviću, obećali da ćete fiskalni deficit pretvoriti u fiskalni suficit. Čime? Vašom javnom politikom? Sa vašom politikom javnih rashoda ili vašom politikom javnog duga? Da li je to ono što će da vam obezbedi finansijski i fiskalni suficit?
Smenili ste ministra finansija. Neka ste je smenili. Gospođa Dragutinović se nije snašla, nije razumela šta joj je obaveza i pozicija i dužnost kao ministra finansija. Istovremeno se postavlja pitanje – koliko je u ambijentu koji ste vi kao premijer bili dužni da obezbedite mogla da ne bude talac političkih ambicija, političkih interesa i pojedinaca u toj vladi i političkih stranaka i interesnih grupa, o kojima je jedan bivši potpredsednik govorio pre nekoliko dana, pa ste ga zbog toga izjurili iz Vlade?
Da nastavimo dalje, gospodine ministre. Sa ovakvom konkurentnošću ćete da menjate stvari s deficitom? Sa ovakvom politikom industrije? Sa ovakvom agrarnom politikom? Sa ovakvim spoljno-trgovinskim deficitom? Sa ovakvim tendencijama u sektoru javnog duga?
Da li je to ono što će da nam obezbedi perspektivu kakvu pišete ovde i nudite nam i pre dve godine i danas? Neće, gospodine Cvetkoviću, dok su vam god disonantni tonovi sa NBS. Dok vi nudite s jedne strane novi model razvoja ekonomske politike, a onda u populističke svrhe ponudite građanima grejs period od godinu dana da im olakšate vraćanje dugova i kredita, umesto da to radi NBS ili banke koje to rade i kojima narod duguje.
Vi se gurate kao premijer i Vlada da rešavate kreditnu politiku i kreditne probleme građana, umesto da im obezbeđujete radna mesta, pa da od svojih plata otplaćuju dugove koje imaju i prema bankama ili prema ne znam kome dalje.
Gospodine ministre, slušajte sad ovo, prvi ministre, obećali ste privatizaciju društvenih preduzeća, u kojima vaša vlada stavlja direktore koji primaju plate od 200.000 dinara, a radnicima, ako im daju, daju topli obrok ili regres, koji uz vaš blagoslov iznosi od 100 do 200, 300 ili 500 dinara.
Pa ste, gospodine Cvetkoviću, obećali pokretanje privatizacije javnih preduzeća. Obećali ste do 2008. godine da će se sprovesti privatizacija javnih komunalnih preduzeća, od lokalnog pa do nacionalnog nivoa. Šta ste uradili?
Završili ste priču s Telekomom. Kako? Tako što ste prvo podelili plen, a onda ste se dogovorili da raspišete tender za prodaju Telekoma. Ako ima boga, a ima ga, nećete ga prodati. Nećete ga prodati jer ne razumete ni zašto treba da se proda, niti zašto treba da ga sačuvate.
Gospodine Cvetkoviću, obećali ste sveobuhvatnu reformu propisa. Da li vam je i za to kriva svetska ekonomska kriza? Da li vam i za to trebaju rešenja opozicije? Ko vam treba za to da primenite pozitivnu pravnu i svaku drugu praksu? Ko vam brani da uvedete elemente korporativnog upravljanja u javni sektor, u sve one institucije u kojima bi to moglo da se uvede?
Ne brani vam niko, ali nemate vremena, jer se politikom bavite ad hok, od danas do sutra, a ne strateški. Koga ćete vi da ubedite u vaš program 2020? Koga? Nikoga, gospodine ministre, prvi ministre. Izvinjavam se, sad ste i ministar u stvari.
Ali, takav program za deset godina narednih se donosi u političkom konsenzusu, a ne u okviru Krunske ili u okviru jedne stranke, ili u okviru one ekipe koju okupite na Kopaoniku. One koji su nepristojno bogati vi konsultujete za ekonomsku politiku u ovoj državi, pa vam prodaju trgovinu i idu u sektor agrara zato što će tamo sad da budu najveće subvencije. Vi govorite o odgovornosti i vaše kolege poslanici o odgovornosti?
Gospodine Cvetkoviću, obećali ste, pazite ovo, privatizaciju državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta delimično kroz restituciju. Pre tri ili dve godine ste usvojili Zakon o planiranju i izgradnji. Kakva su dostignuća tog zakona? Šta ste uradili s konverzijom? Ovo je konverzija. Šta ste i dokle ste stigli?
Više ste puta i podzakonsku i zakonsku regulativu menjali, nego što ste uspeli jedan jedini dokument u kontekstu legalizacije da izdate. Da li zaista verujete da će ove izmene i dopune, o kojima trenutno raspravljamo, da vam doprinesu i ubrzaju postupak legalizacije? Niste sposobni bili za deset godina da popišete katastar. Vi ćete da nas vodite u EU? Imate li ne stida, nego grižu savesti kad izađete pred poslanike ili pred javnost, da kažete da ste vi evropska budućnost i evropska perspektiva?
Ovde dođu neki vaši bivši ministri, sad potpredsednici Vlade, i ubeđuju nas kako je naš interes saradnja sa Belorusijom. Bacaju se ovde brojkama koliko nam se spoljnotrgovinski bilans sa njima menja. Onda date podršku rezoluciji koja faktički uvod sankcije sa naše strane Belorusiji. Ko bre vas da shvati ozbiljno? Gde vi vodite ovu državu? Za koga ste vi? Šta ste vi?
Obećali ste, gospodine Cvetkoviću, podizanje nivoa obrazovanosti, zamislite, naučnoistraživačkog rada. Obećali ste, gospodine Cvetkoviću, privredi i preduzećima tržište od 450 miliona stanovnika.
Koliki vam je procenat izvoza u BDP? Šta izvozite, gospodine Cvetkoviću? Na početku godine isprojektujete da ćete da izvezete 100.000 tona pšenice, a godinu završite sa 650.000 tona. Izvozite kukuruz, izvozite robu koja ima berzanske cene, da biste spoljnotrgovinski saldo popravili, a onda ostavite državu bez hrane, pa uvozite svinje iz Makedonije. Da li je to vizija? Da li je to budućnost?
Vaša jedina obaveza i smislena odluka večeras i ovih dana bila je da i vi i svi koji čine to vaše društvo i ekipu podnesete ostavku, da jednostavno postanete politički zaborav. Hvala.

Gospodine Cvetkoviću, sve ste se potrudili, a od svega što ste uspeli jeste da relativizujete sve. Hajde budite ljubazni pa objasnite i poslanicima i meni kako je moguće da radna mesta gubimo, a izvoz na realnim osnovama povećavamo?
Lepo sam vam rekao, vi manipulišete brojkama, a koje se tiču našeg izvoza. Na kontu toga da ste izvozili robu niskog stepena obrade, kukuruz, pšenicu, šećer, sve ono što je podiglo izvoz zato što je cena na berzama otišla gore. I videćete koliko vam je taj izvoz ranjiv ako se negativne tendencije dese na tržištu. I videćete čime ćete da se pohvalite. Pa ste izvoz napravili boljim zato što umesto sto hiljada izvezli 600 hiljada tona pšenice ili kukuruza, sasvim je svejedno, da ne idemo dalje.
Koliki je stepen obrade proizvoda koji izlazi iz ove države? Čime možete da se pohvalite? Najveći izvoznici u ovoj državi su i najveći uvoznici. To treba reći. Nisam tražio da vaša vlada pravi radna mesta, ali ste bili dužni i u obavezi da stvarate ambijent da privatni kapital stvara i otvara radna mesta.
Kakav je nivo investicija? Kolike su vam investicije u ovoj godini? Znate li šta projektujete za ovu godinu? Četiri milijarde. Četiri milijarde stranih investicija. Gde? U državu sa ovolikim nivoom pravne i finansijske nesigurnost, gde ne možete da naplatite nesporno potraživanje, a kamoli sporno, u državi u kojoj nema katastra. U državi u kojoj ne možete da dobijete građevinsku dozvolu ni posle dve, tri godine otkako promovišete novi zakon?
Nemojte, molim vas, gospodine Cvetkoviću, mi nismo neozbiljni i nerealni ljudi i nemojte vi da preispitujete moj stav da li sam za ili protiv EU. Protiv sam EU, ali dokažite nam vi koji nas vodite u Evropu da nas razumete odnosno da razumete EU kroz uspostavljanje standarda u državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo juče u svojoj diskusiji, kritikujući ovaj predlog i uopšte ponašanje Vlade, između ostalog postavili i pitanje zašto sa nama nije gospodin Cvetković. Naravno, danas ću postaviti jedno slično pitanje, možda u drugom pravcu (ili konstatovati, u stvari).
Smatramo da gospodin Dulić apsolutno, pa čak i Milan Marković od juče, nisu politički relevantni da budu sagovornici poslanika o ovoj tački dnevnog reda. Razlozi za takvu konstataciju su mnogostruki. Naravno, u vremenu koje imam reći ću samo nekoliko, ali moram da se osvrnem na diskusiju moje koleginice od malopre, koja je rekla da je juče bilo puno fraza i kritizerstva.
Samo na jednom mestu danas u Srbiji ima više fraza i kritizerstva, odnosno politikantstva, a to je ekspoze Mirka Cvetkovića iz 2008. godine. Naravno, gospodin Dulić nije adresa na koju treba da se postavljaju pitanja iz tog ekspozea, sačekaćemo izbor Vlade da se konačno gospodin Cvetković ovde pojavi, pa ćemo njega da pitamo, ali s obzirom da je juče ovde bio gospodin Marković, a danas gospodin Dulić, evo zašto smatramo da su oni potpun promašaj za ovu diskusiju.
Pre svega, rekonstrukcija Vlade, o kojoj pričate već mesecima, nije stvar tehničkog ili formalnog karaktera. Ovo je nešto što u pozadini ima duboku političku problematiku i tačku na ovu priču je, koliko smo u javnosti upoznati, stavio Mirko Cvetković. I ja lično i moje kolege u SRS smatramo da je trebalo da nam on danas ovde objasni duboke političke razloge zbog kojih se pristupa rekonstrukciji Vlade, odnosno donošenju zakona o ministarstvima i izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Juče čak, ko je pažljivo slušao i predstavnike većine, u njihovim diskusijama nije mogao da prepozna pitanja ili interesovanja formalno-tehničkog karaktera. Njih nije interesovalo to kojom metodologijom su spajana ministarstva, šta je zajedničko ili bi to moglo da bude za neke oblasti. Oni su govorili o isključivo političkim aspektima ovih promena, a odgovore na tako nešto niti smo čuli juče od ministra Markovića, niti ćemo, verujem, čuti danas od gospodina Dulića.
Za SRS, gospodine Duliću, i vi i gospodin Marković ste juče imali pametnija posla. A da je pameti u ovoj državi, da je principa i doslednosti, i vi i gospodin Marković biste juče učestvovali u pregovorima. Kako sam čuo, juče su počeli neki pregovori. Mi smatramo da nije trebalo da ti pregovori budu u Briselu, nego u Beogradu ili Srbiji.
I nisu postojale dve kompetentnije osobe da, u skladu sa Ustavom, zakonom i proklamovanom politikom iz izborne kampanje 2008. godine i vaše stranke i priče već tri godine da ne postoji cena koju niste spremni da platite da sačuvate KiM, da u duhu sve te tri-četiri kategorije "pregovore" sa predstavnicima jedne nacionalne manjine u Republici Srbiji o katastru i matičnim knjigama juče vodite vi i gospodin Milan Marković.
Umesto da tamo budete vi, a ne predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, jer su i u starom Zakonu o ministarstvima i ovom novom koji predlažete jasne obaveze i nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova, a samim tim i njihovog političkog direktora, a to su spoljna politika i održavanje odnosa Republike Srbije sa drugim državama.
Na šta smo mi to juče pristali i da li je to u skladu sa politikom koju pričate već tri godine, otkako ste 2008. godine okončali izbore? Vaša obaveza je juče bila da govorite o katastru sa predstavnicima albanske nacionalne manjine, a o problemima oko matičnih knjiga je bila dužnost i obaveza gospodina Markovića. To svakako nije bio posao Borka Stefanovića. I to je definitivno tačka na priču o pridržavanju Ustava, zakona i principa koje ste promovisali u predizbornoj kampanji.
Ono što takođe jeste sporno, gospodine Duliću, jeste ono što je rekao gospodin Cvetković u medijima. I to je razlog zbog koga ne bi trebalo da vi tu sedite. On je rekao da su prekomponovanje ministarstava radile stranke, zamislite tu izjavu – kojima ta ministarstva pripadaju. Očigledno je u ovoj državi sve vlasništvo stranaka.
Mogli ste, umesto vas ili Milana Markovića, juče ovde da pošaljete predsednike svih političkih stranaka koje čine skupštinsku većinu (hvala bogu, ima dosta mesta, a ako bi neko mesto i zafalilo, donela bi se neka stolica iz bifea), pa da svi predsednici političkih stranaka koji su delili ovaj kolač dođu i objasne nam koji su to principi, tehnika ili pravila koja su ih rukovodila kada su prekrajali ministarstva i nadležnosti iz jednog prenosili na neko drugo.
Ali tehnika formiranja ovde nikoga ne interesuje. Nas sve interesuje politički motiv i pozadina svega ovoga. Nije ova vlada prekomponovana ili rekonstruisana kao izraz neke empirije, pa ste prepoznali šta su bili problemi tri godine u vašem funkcionisanju, pa će vam rekonstrukcija omogućiti da lakše uradite za godinu dana ono što niste uradili za tri godine. Ma nemojte. Kako da ne!
Ova rekonstrukcija je rezultat bolesnih političkih odnosa u Vladi i na takvim principima će biti sazdana i nova vlada, i u takvoj atmosferi će funkcionisati, a rezultati takve vlade biće poražavajući, ako ne više, onda isto toliko koliko su poražavajući rezultati Vlade koja je na snazi u Srbiji već tri godine.
Sad vas sve pozivam, i vas, gospodine Duliću, i sve poslanike skupštinske većine – pročitajte ekspoze iz 2008. godine, da vidite gde su fraze i floskule, da vidite gde su prazne priče i šuplja obećanja. Izanalizirajte stanje iz 2008. godine i tri godine posle toga. Vama je opet za sve kriva svetska ekonomska kriza. Nigde da čujemo šta je vaša odgovornost u celoj ovoj priči. I vaša kao ministra, a bogami i svih onih koji čine tu vašu vladu, i staru i novu.
I sad će novu energiju i nešto novo da donesu stara lica i stara politika? To je prosto nemoguće. Zamislite sad, Mirko Cvetković će uneti razvojnu komponentu u Ministarstvo finansija! To je rekao u sredstvima javnog informisanja. Diana Dragutinović nije umela. E on će da unese razvojnu komponentu u Ministarstvo finansija. Sada će Mirko Cvetković da obezbedi adekvatan sistem i poresku politiku. To nije umela Diana Dragutinović, on će.
Čitam iz člana 6. šta su obaveze Ministarstva finansija. Sad će se ovim nadležnostima baviti gospodin Mirko Cvetković, pa će on da sredi politiku javnih rashoda, a uspostavio je katastrofalnu politiku javnih rashoda jer je i u prethodnoj vladi vodio finansije, a i sada je bio odgovoran za izvršenje budžeta.
Pa će onda on da sredi zarade u javnim službama. Pa će onda gospodin Mirko Cvetković da uvede red u sektor javnih nabavki. Do sada smo imali problema, nije bio adekvatan ministar, a sada će to Mirko Cvetković da sredi. Pa će on da unapredi kreditne odnose Srbije sa inostranstvom.
Pa će Mirko Cvetković da sredi bankarski sistem u Srbiji. Zamislite, sad će Mirko Cvetković da natera banke da ne trguju hartijama od vrednosti koje objavljuje "njegov" Trezor i "njegova" NBS, nego će tu kreditnu sumu da ulažu u privredu i stavljaju na noge realni sektor koji je doveo u situaciju u kakvoj jeste.
Pa će onda Mirko Cvetković bolje da se stara o zaštiti imovine Republike Srbije u inostranstvu. Idite samo u susednu Hrvatsku, posle gomile sporazuma koje ste potpisali sa onim Josipovićem ili ne znam ni ja s kim, koliko se stanje sa imovinom Srba u Hrvatskoj promenilo. Pa će onda Mirko Cvetković da obezbedi adekvatnu budžetsku kontrolu i reviziju, sprečavanje pranja novca, fiskalne monopole itd.
Da ne idemo na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Na pet strana su njihove nadležnosti. I sad će promene i novu energije da unese čovek koji rame uz rame sedi s Dinkićem sve ove tri godine i koji je zajedno s njim, po ne znam ni ja kojim kriterijumima, delio sredstva iz Fonda za razvoj, odvlačio "Gorenje" ovde, dovlačio ne znam ni ja koga tamo i šta je sve radio. Sad će on da unese novost, sad će on da uradi za godinu dana ono što Dinkić nije umeo za tri godine i vi ga zbog toga izjurili iz Vlade.
I sad nas vi ubeđujete da treba da slušamo vaša tehnička i formalna obrazloženja zašto se rekonstrukcija Vlade dešava. Vi se podsmevate građanima, podsmevate se poslanicima, izvrgavate ruglu institucije ove države. To je suštinski problem.
Da smo u pravu, govori ovaj zakon o Vladi. Nije li stid predlagača da ovo, i juče je o tome bilo reči, unese u zakon o Vladi? Ne zbog vas, ministre, ili zbog ljudi iz Skupštine, već zbog građana i zbog javnosti, poslušajte šta piše u obrazloženju. Između ostalog – izmene Zakona o Vladi će obezbediti viši stepen jedinstvenog političkog delovanja. Pa, ni ova rekonstrukcija neće obezbediti najviši stepen jedinstva u Vladi. Vi ćete viši stepen da obezbedite, usklađeniji rad članova Vlade? Ovo je sramota.
Poštovana gospodo iz Vlade, za SRS ti ljudi koji nisu spremni da se ovo što ste uneli u zakon za njih podrazumeva i obavezuje ih ne zaslužuju da budu ložači u Vladi, domari u Vladi, a ne da sede na najvišim i najodgovornijim funkcijama i služe javnom interesu i građanima Republike Srbije.
Je l' se ovako gradi autoritet predsedniku Vlade, premijeru? Koga ovaj papir obavezuje? Nekog budućeg ministra iz G17, DS ili SPS? Je l' se ovako bolesne političke ambicije pojedinaca u Vladi zaustavljaju? Papirom? Juče smo čuli da je ovo sve stajalo u poslovniku po kom funkcioniše ta vlada. Pa koga je to obavezivalo? Zašto bi vas zakon danas obavezao? Niti bi vas obavezao, niti će moći, niti od ove priče ima vajde.
Što se tiče SRS, poštovana gospodo iz Vlade, poštovane kolege koji ćete glasati za ovaj jad i čemer, za SRS potrebna je rekonstrukcija politike. Potrebna je politika i potrebni su ljudi koji će biti nacionalno svesni, politički, ekonomski i u svakom drugom smislu odgovorni. Vi to niti ste sposobni niti ste spremni da ponudite Srbiji, deset godina to potvrđujete i dokazujete, i ja i SRS se iskreno nadamo da su ovo izdisaji i da je ovo poslednja godina u kojoj ćete vi biti nadležni da o bilo čemu odlučujete. Hvala.