Hteo bih samo da pitam hoćemo li imati predstavnika Vlade, gospođo Čomić? (Da) Mogu li da sačekam, samo da…

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, opet ste sa nama i dobro nam došli. Nadamo se da ste spremniji nego juče, da ćete imati odgovore na pitanja na koje juče niste dali odgovor. Pretpostavljam da ste sada pojačani, gospodin iz Ministarstva finansija je tu. Koristiću, naravno, u okviru ovog amandmana vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Krenuću sa ovim amandmanom gospodina Krasića koji je podneo i kojim je tražio da, u principu, sve bude po starom, za razliku od onoga što nam vi predstavljate kao jedino dobro, ispravno i moguće i, ponavljam od juče, evropski, da ovo bude nekako prirodnije, kao što je i do sada bilo.

I, znate šta sam primetio? U svim obrazloženjima u kojima ste odbili amandmane vi se pozivate na prihode u budžetu Republike Srbije. A, kad uzmete zakon koji je danas pred nama, što se prihoda Republike Srbije tiče, u obrazloženju ovog zakona posvećena je samo jedna jedina rečenica. Pročitaću vam kako ona glasi – Razlozi za donošenje zakona, i to, pazite, po hitnom postupku, dakle, to su razlozi, ne za usvajanje zakona, ''da se stvore uslovi za realizaciju planiranog trenda prikupljanja prihoda od akciza u republičkom budžetu.''

Vidite, ministre, kad jedna odgovorna država vodi odgovornu fiskalnu politiku, onda da bi obezbedila stabilnost na prihodnoj strani budžeta može, ali ne sme da bude praksa da menja zakon o akcizama, nego pristupi rebalansu budžeta. To znači da je Vlada nesposobna i da je loša, da je na početku godine loše planirala prihode budžeta, samim tim isplanirala loše rashode budžeta i da je planirala da vodi lošu akciznu politiku. To bi u normalnim državama trebalo da bude tako. I, onda se pametna i bajna Vlada dosetila, pošto imamo problema sa prihodima u budžetu, nećemo da radimo rebalans, nećemo da smanjujemo svoje prihode, nećemo se odreći ničega što su nam privilegije i diskreciona prava, nego ćemo da podignemo namete kako bismo krpili budžetske rupe. Prema tome, pričam o jednoj ekonomskoj priči, mimo one političke priče o kojoj ću kasnije malo da govorim, s obzirom na to da je politički deo priče juče od pojedinih kolega poslanika ovde bio loše shvaćen ili loše protumačen.

Sad vas pitamo, ako u obrazloženju zakona u jednoj rečenici dajete na znanje svima nama da je problem prihodna strana budžeta, kako je moguće da sve amandmane odbijete, odbili ste sve koje ste primili, pozivajući se na loše prihode, odnosno da želite da ostvarite planirano na početku godine. S kim ovde nešto nije u redu? Nije u redu sa vama koji sedite u Nemanjinoj 11 i SRS vam je to juče rekla. Vama to može da prija ili ne prija, a ja bih voleo da je danas ovde sa nama onaj vajni ''Evropejac'' ili lobista Brisela u Beogradu Božidar Đelić, pa da nam on sa ekspertskog aspekta objasni politiku akciza, pošto nam on ovde priča da je usklađuje sa evropskim standardima i da hoće da struktura akciza u Srbiji bude adekvatna sa akcizama u EU. Juče sam vas pitao, ali, nažalost, nisam dobio odgovor.

Pitam vas i danas, koliko će od povećanja, pošto ste vi kompatibilni sa Evropom, ići na smanjenje emisije CO2 u atmosferu u Srbiji, pitam, koliko će od ovih para ići na izgradnju puteva u strukturi ove akcize i koliko će ići za nova radna mesta? To vam je, gospodine ministre, struktura akcizne politike u vašoj EU. I sad dolazimo na političku priču od juče. Mene su ovde neki protumačili da branim EU ili da bolje od vas razumem EU. Razumem je, gospodine ministre, da bih je osporavao. To sam učio od svog predsednika Vojislava Šešelja. Ako hoćete nešto da obesmislite, onda to morate da znate. Znate šta je u ovoj državi opasno? Što EU promovišu oni koji je ne razumeju. E, to je najopasnije. Kad promovišete nešto što ne razumete, to i liči na ovaj Zakon o akcizama.

Juče nisam dobio odgovor, da li ste vi u januaru ili decembru bili veći Evropejci ili ste danas veći Evropejci. Kad ste bolje razumevali SSP, u januaru ili junu, šest meseci posle toga? Od vas iz Vlade to niko neće da nam kaže. Juče sam vam rekao, ljudski je da priznate da ne razumete, ne znate i pogrešili ste. Danas tražite od nas da razumemo ovo što menjamo. Vi nas ubeđujete da vam treba više novca kako biste pravili puteve, škole, obdaništa, što u principu, a u skladu sa evropskom politikom na koju se pozivate i iz tih sredstava se to ne pravi. Gospodin Krasić je, takođe, juče rekao, putevi se u ovoj državi prave od kredita Evropske investicione banke, Svetske banke za rekonstrukciju i razvoj itd. Pravili biste ih kad biste imali projekte. Nemate projekat. Vi u našem budžetu niste obezbedili pare da platite projekte. Vi nas ubeđujete da ćete ovim povećanjem obezbediti izgradnju puteva, Koridora 10 itd. itd.

Da li znate zašto je to moguće u ovoj državi? Moguće je zato što svi u većini ćute nad činjenicom da jedan ministar dođe i kaže u toku protekle godine – subvencije u agrarnoj politici koje smo vodili nisu dale efekte i rezultate. Mi moramo da ih promenimo. Ko za to odgovara? Niko, ministre, a po najmanje ministri u Vladi Republike Srbije. Ili se pojavi jedan novi genijalac, koji će se baviti ekonomijom i zanate šta kaže, od danas stupaju na snagu mere i primenjivaćemo ih narednih godinu dana. Ako se pokažu kao dobre, one će, poštovani građani, biti osnova za potpunu poresku reformu. Valjda neko ko je ozbiljan projekciju poreske, fiskalne, politike radi da bude održiva na tri ili pet godina, a ne na godinu dana.

Opet se vraćamo na priču kojom osporavamo Vladinu kompetentnost. Vi ste na početku godine pogrešno projektovali prihode, visinu akciza i usred godine to menjate, stabilizaciju budžeta obezbeđujete izmenama akcize, umesto rebalansom budžeta. Pa, ko će vas ozbiljno da shvati? Kako? Prosto, to nama nije jasno.

Onda u celu tu priču vi upetljate i Brisel. Od juče sam u dilemi da li je Brisel zaista bio zainteresovan za sve ovo ili je ovo maslo Vlade, pa je kao argument i pokriva za njene postupke bio potreban i Brisel? Tu je ono zbog čega želim da demantujem ono što je juče kao poruka poslato odavde – da sam branio EU. Nema među vama razlike, ministre, između vas koji danas rukovodite Srbijom iz Beograda i Brisela. Što se Brisela tiče, njihova malicioznost, a što se Beograda tiče, opredeljenje da bude servilan toj malicioznosti.

Zašto vam to kažem, ministre? A, zašto ti u Briselu, u svojim matičnim državama ne vode politiku koju vi vodite u Srbiji? Pa, nisu ludi. Nije EU napravila njih, nego su oni napravili EU, ali su je napravili tako da svoje interese štite. Čije interese vi u Beogradu štitite? Čije? Ne možemo da razumemo. O kakvom regulisanju pričate na ovaj način, a do kraja sledeće godine deo derivata još uvek neće moći da se uvozi u Srbiji, i to onaj deo koji je u domaćoj proizvodnji, koji NIS proizvodi? Saplićete NIS.

I, ponavljam priču od juče, Brisel je uzeo vas, vi ste njegovo oružje da lupa šamare Moskvi. Nesreća za SRS je najveća što ste se vi odlučili da budete ta rukavica u njihovim rukama. Zbog čega, zašto je to tako? Kome to danas u Srbiji nije u interesu da NIS radi kako treba? Ovo gorivo koje sada opterećujete povećanjem najviše se troši u Srbiji. Te koje štitite: MOL, ''Helenik'', OMV, ova goriva upravo kupuju od NIS. Pošto ćete NIS obavezati ovim većim akcizama, i kod njih će da budu veće cene, ali će se sve to preliti na konačne potrošače, one kojih je danas u Srbiji najviše.

Zašto, gospodine ministre? Zato što voze prosečnu starost traktora 30 godina, u "evropskoj Srbiji", u Srbiji u kojoj su već deset godina na snazi evropske vrednosti, 30 godina je prosečna starost traktora, 37 godina prosečna starost mašina. Sad vi nama pričate da tek-tako ovo treba da prođe.

Juče sam vas pitao, niste mi dali odgovor, kako će ovo delovati na inflaciju? Tako je, blagotvorno?! Šta je to što je i prodavce i proizvođače nafte i naftnih derivata u Srbiji rasterećivalo i relaksiralo poslednjih nekoliko meseci? To što je dinar veštački rastao, prekjuče je bio 95, danas je već 99, sa tendencijom rasta, tako da će, gospodine ministre, uvoznici, a mi smo energetski zavisni, pa kad na sve to dodate i pad vrednosti dinara i akcize, inflacija da krene dalje. Šta to znači? To znači da će prosečna plata u Srbiji da vredi manje, pa to znači da će manje da se troši, i kad taj lanac zaokružite, crno nam se piše. Onda računamo da je MMF odobrio milijardu, za svaki slučaj. Vas to relaksira, vas to opušta.

Kako ćemo mi, građani, poljoprivrednici ili svi oni koji koriste sve ovo kroz to da prođu, koga to briga u Nemanjinoj 11. Vi ste se isprojektovali da izgurate do kraja ove godine, a posle ćete ući u izbornu kampanju, trošiće se i to malo što ima i šta vas briga. Država se tako ne vodi. Vi možete da se ljutite i da se ne ljutite, da razumete šta pričamo ili ne, država tako ne sme da se vodi. Ova država, ako hoće da se podigne na noge, mora da raskrsti sa politikom koja je bila poslednjih 10 godina u njoj vođena.

Ovo je školski primer zakona, političkog i ekonomskog ponašanja vlastodržaca u Srbiji zbog kojih Srbija ne treba da ide u EU i treba da odustane od SSP i Prelaznog trgovinskog sporazuma. Ovo je dokaz da je Srbija inferiorna u odnosu na te vaše političke ambicije, da je na kolenima i da je davite. Vi pričate o prihodima kroz akcize, pošto su posle PDV oni najveći. Mnogo volite akcize, tu nema poreske evazije, tu se sigurno ubire, mora da se troši benzin i luksuz ostali.

Znate kako stoje stvari zbog vašeg opredeljenja da idete u EU a, po našem mišljenju, štete i pokolja srpske države i srpskih ekonomskih interesa, to je slika u poslednje dve, tri godine: u 2008. godini carine, prihodi su bili 64 milijarde, za 2011. godinu projektovano je 39 milijardi. Dakle, projektovano je skoro duplo manje, gospodine ministre, dok akcize, što dere kožu svima nama u Srbiji, sa 100 projektovano na 160 milijardi na ovu godinu. Da li je to odgovorna nacionalna ekonomska politika? Da li je to politika koju mi treba da prihvatimo kao adekvatnu i relevantnu?

Zato smo protiv EU, gospodine ministre. Jedni su ekonomski razlozi i debelo ih svi osećamo na svojoj koži, ekonomski razlozi u kojima ste se vi potpuno izgubili, pa je Vlada isprojektovala da će do 2012. godine biti spremna da tu carinsku adaptaciju napravi.

(Predsedavajući Nikola Novaković: Izvinjavam se, gospodine Stevanoviću, 15 minuta je isteklo. Možete koristiti vreme poslaničke grupe.)

Carinsku politiku počeli ste da vodite tako, umesto postepeno, na šta vam i EU daje za pravo i ničim drugim vas ne obavezuje, vi ste politiku vodili tako kao da će 2012. godine Srbija biti u potpunosti spremna da uđe u EU, potpuno ste liberalizovali tržište, pa je duplo veća prosečna carinska stopa u Austriji u odnosu na Srbiju. Napravili ste konkurentu privredu, sposobnu da izađe na njihovo tržište, pa ste toliko ležerni da možete da obarate cene. Zato smo protiv toga.

Drugi razlozi su politički, gospodine ministre, zato što nam EU oduzima KiM, zato što vas i u tom smislu obavezuje da pravite ekonomske odnose sa ''državom Kosovo''. Vi nam prodajete maglu da pregovarate – nećete se nikada odreći KiM. Te iste zemlje EU, koje su vam dale ovo mišljenje za akcize, od vas traže da sa Kosovom razvijate regionalnu saradnju.

Pitam vas, gospodine ministre, pošto ste ovo promenili zbog vaših evropskih opredeljenja i evropskih integracija, da mi kažete koja je država, posle Kipra, ušla u EU bez regulisanja granica, demarkacije, ili možda smatrate, jer ste kao predstavnik Vlade kompetentni da mi date taj odgovor, da će Srbija biti izuzetak?

SRS tvrdi da neće. Ne samo da neće biti izuzetak, vi ćete kao vlast, ako budete u toj vlasti, pristati na to, pristaćete na demarakcije i granice koje vam nametne Brisel. Onda ćete da kukate na Rusiju kako vam ništa ne pomaže, a Rusi dođu, pa vam kažu – ne možemo mi da budemo veći Srbi od vas u Srbiji.

Pitam vas – kome u Srbiji u Vladi nije u interesu, pa, evo, neka bude i privilegovan položaj NIS-a, kakav mi interes imamo da duvamo vetar u leđa OMV-u, MOL-u? Pa, ne zapošljava MOL u Srbiji 23, 50 hiljada, nego to radi NIS, a nije isto kada uvozite repromaterijal i kada uvozite gotov proizvod. Na konto tog gotovog proizvoda u Srbiji se samo prodaje, a mi samo trošimo, a kroz NIS 20, 30, 50 hiljada ljudi zarađuje, ako ne više.

Juče sam otvoreno rekao – nisu svi ti radnici u NIS-u zadovoljni, svako od vas stane na benzinsku pumpu, pa mu se po neki radnik na nešto požali. To je vaš posao, gospodo, da saslušate te ljude.

Malopre ovde mi slušamo priču o mobingu, predsedavajući u Skupštini kaže – zbog žrtava mobinga nemojte tako da pričate. Znate li u kojoj državi postoje mobing i žrtve mobinga? Gde institucije ne funkcionišu. E, u Srbiji ne funkcionišu institucije, jer niste u stanju da zaštite one ljude koji rade u NIS-u i koji su nezadovoljni. A, da tragedija bude veća, 49% vlasništva je naše, što državno, što građana. Pa, valjda, imamo interes da se borimo za to. Je li to nešto čega se mi stidimo? Ti ljudi će da primaju plate i kroz realan ekonomski proces da povećavaju potrošnju. Pričaju predstavnici Vlade – moramo da smanjimo potrošnju, moramo da smanjimo javnu potrošnju. Mala nam je potrošnja, gospodine ministre.

Kakva je potrošnja u državi u kojoj je prosečna plata 13 hiljada, a potrošačka korpa 40 hiljada? Kako potrošnja u toj državi može da bude velika? Šta se to troši u ovoj državi sem za hranu? Da li se školujemo kako treba, da li se oblačimo kako treba, da li imamo društvenu nadgradnju kako treba? Nemamo! Dajete akciznom politikom, poreskom i ostalim politikama ubijte i to malo što ima! Nemojte na to da pristajete. SRS vas poziva da na to ne pristajete, da jednom za deset godina jedna Vlada pokaže malo ekonomske i socijalne odgovornosti prema domaćim interesima – srpskim nacionalnim ekonomskim interesima. U toj, da ne kažem kakvoj, EU niko vam to ne bi osporio.

Juče sam vam pričao kako ti politički monstrumi svoje interese brane. Što to od njih Vlada ne nauči, pa da i vi naše branite tako? Ne, apriori, sve što je rekao Brisel za nas je prihvatljivo. To je prihvatljivo za lobiste Brisela u Beogradu, ali računam da vi niste takav čovek, da niste politički profil Božidara Đelića ili nekih drugih koji će sve da daju za Brisel. Takvi Srbiju više ne mogu da vode i mi ćemo od građana jasno to da tražimo, jer to mora da se promeni. Građane ne može niko da laže i ničiju nesposobnost, juče je to neko u raspravi rekao, građani više ne smeju da plaćaju kroz dinar, dva, tri, sasvim je svejedno. Oni to nisu dužni da rade, ali nemaju izbora. Prinuđeni su, jer ste na ovakav ili volšeban, ili ko zna kakav način uzurpirali i prigrabili pravo za sebe da donosite odluke, i političke i ekonomske, u Srbiji.

Zato ponavljam, i time ću za ovo javljanje da završim, juče nisam branio EU, niti sam branio Vladu. Doveo sam vas u istu ravan, zato što ste vi tako nešto prihvatili. Građani Srbije moraju da znaju da su žrtve evropske politike koju vodite u Srbiji, žrtve politike koja ništa domaće i nacionalno ne branim. Duboko verujemo da će na sledećim izborima građani da se obračunaju sa takvom politikom. Hvala. (Aplauz)

Gospodine predsedavajući, vidite, Srbija danas živi kako živi, zato što su joj lobisti u Rimu i Briselu poput ovakvih kakvi su govorili pre mene. Zato u svetu imamo kredibilitet kakav imamo. Zato što Srbiju predstavljaju ljudi koji politiku razumeju i shvataju ovako kako je shvataju, neki koji su držali lekciju malopre.

Pitam dotičnog ambasadora Srbije u Briselu, samozvani, naravno, ne znam kad mu je vrli predsednik dao akreditiv, mada nije bitno, Srbija je Kruševac, naravno – kažite mi, molim vas, a koji ste to porez, tako loš porez Vojislava Šešelja, vi ukinuli kad ste došli na vlast? Niste ukinuli nijedan. I, umesto da ste pametne odluke koje vam je u nasleđe, kad su porezi u pitanju, Vojislav Šešelj ostavio, da sa svojim prijateljima iz sveta racionalno i pametno koristite i stavite u funkciju Srbije i srpskog naroda i svih koji žive od srpske ekonomije, šta ste vi radili, gospodine Milivojeviću? Je l' treba da ponavljamo priču od "Krmivo produkta", "Aerodroma", "JAT-a", itd.

(Predsedavajući: Bez neposrednog obraćanja, molim vas.)

Izvinjavam se. Ovde je bilo rečeno da smo mi potpisali gomilu ugovora. Ja vas pitam – gde su korisni efekti od tih ugovora? Srbija danas ima svega 22-23% svog izvoza u ukupnom BDP. U to društvo gde vas ovi evropejci vode i najneozbiljnija država izvozi 60 ili 70% svog BDP. Ko je to ovim genijalcima na vlasti poslednjih 10 godina branio? Uspostavljali su šoping-molove, banke i eventualno osiguravajuća društva. Za 10 godina te evropske pameti u Srbiji nisu bili u stanju berzu da uspostave. Imamo najpliće tržište kapitala na evropskom kontinentu.

Oni sad pričaju šta je rekao ruski ambasador. U "Ekspo centru", 23. marta, taj isti ruski ambasador je rekao – Srbija nije dobro promislila o konačnim efektima njenih evropskih integracija. Zašto bi se Rusi ježili od srpskih evropskih integracija? Neće Rusi izgubiti najpovoljniji na svetu trgovinski ekonomski sporazum, nego će ga Srbija izgubiti kad izađe, odnosno eventualno bude deo EU. I, sad svi pametni u svetu dolaze ili pokušavaju da dođu u Srbiju, da bi koristeći taj sporazum izvozili u Rusiju, a Srbija će da se odriče takve mogućnosti da bi se zadovoljile političke ambicije jedne, dve ili tri stranke u ovoj državi, koje sastave Vladu onako kako su one sastavile ovu vladu.

Pa, kad spominju Kumanovski sporazum, neka kažu s kim sede danas u Vladi. Mi smo jedini u Srbiji glasali protiv tog sporazuma, ali oni koji su bili kreatori sa naše strane danas im ne ''smrde'' u Vladi. Danas im, naprotiv, prijaju i oni su ''vodioci'' ove Srbije, ''najevropljani'', itd. Nazdravlje im i na čast. Ja im se sećam predizbornih kampanja iz 2008. godine i sećam se dobro ko su za njih tad bili heroji. Sećam se, danas ih zajedno hapsite. Zajedno.

Govorite vi o istinama DS. Pa, šta ćete vi, da se ogradite od laži sa sto, od hiljadu evra, akcija? Pa, na osnovu te laži, čuli smo, vaš kandidat je pobedio. Nismo mi obećali 200 hiljada radnih mesta, obećali ste ih vi, a otpustili ste 400 hiljada radnika. Ne štrajkuju oružari pred SRS, nego kod vas. Ne zavlači "Fijat" SRS, nego vas, pa, privatnu investiciju iz Italije finansirate vi. Ne daje SRS 10.000 evra za "Beneton", a maćeha je srpskoj tekstilnoj industriji iz Novog Pazara, iz Ivanjice, nego to radite vi iz Vlade Republike Srbije. Ne pravimo cirkus po Srbiji sa regionalizacijom mi, nego vi, sa jednim zakonom, sa drugim zakonom, sa pet regiona, sa sedam regiona. Nije muftija naš proizvod, itd, itd.

I to sve u Srbiji cveta i sve se ovo dešava dok vi, razumevajući EU, promovišete u Srbiji evropske vrednosti, u kojoj se po statistikama vaših prijatelja iz Evrope 700 ili 800 miliona evra ukrade na javnim nabavkama. Je l' su to evropski standardi koje vi shvatate, a mi ne shvatamo? E, to su evropski standardi. To su evropski standardi kroz vašu prizmu i kroz vašu perspektivu.

Dobro je da nas vi vodite u EU, jer nikada tamo nećemo stići. Takvi kakvi jeste, nikada nas tamo nećete uvesti, hvala bogu. I nije tačno da nam EU ne otima KiM i vi to dobro znate. Ja sam to malopre pitao gospodina Ugljanina. Neka mi sad gospodin Milivojević odgovori – posle Kipra, koja je država ušla u EU sa nezaokruženim granicama? Gospodine Milivojeviću, Crna Gora, zvanična Crna Gora, o granicama Republike Srbije razgovara na Kosovu sa šiptarskim teroristima. Zašto? Da bi svoj evropski put obezbedila. Gospodine Milivojeviću, EU otima KiM Republici Srbiji!

(Predsedavajući: Drugi put – nemojte se obraćati neposredno, obećali ste.)

Neću više. Ne traži Rusija od nas carine. Ne traži Rusija od nas da priznamo pečat, nego to traži EU. Pa, Sarkozi je otvoreno rekao da ne računamo na podršku dok ne priznamo KiM. Oni od nas očekuju dobrosusedske i regionalne odnose. Nema Rusija specijalnog izvestioca, ili kako se to već zove, nego EU ima izvestioca i u Srbiji i na Kosovu.

Šta još treba da se desi? Zašto vam vrli predsednik nije bio pre nekoliko dana, ne znam ni ja gde je, sad, u Rimu, zato što je Rim, zato što je Evropska unija, u Rimu je nastala Evropska unija, pošto je ne shvatamo i ne razumemo. Bilo bi lepo da mi nabrojite tri stuba Evropske unije, pošto je razumete i znate.

Zašto Boris Tadić tamo nije išao? Zato što je u Rim pozvan predsednik ''države Kosovo''. Vi mislite zaista da je u Srbiji više neko lud i da će da bude uljuljkan, i da će da uživa u toj evropskoj bajci. Lepo sam vam rekao, odnosno dame i gospodo narodni poslanici, koji ste promoteri evropskih vrednosti u Srbiji, nije opasno kada razumete nešto što osporavate, čak je poželjno, ali kada ne razumete ili nećete da shvatite ono što promovišete, to za posledicu ima katastrofalan položaj svakog čoveka danas u Srbiji u ekonomskom, socijalnom, političkom i svakom drugom smislu.

I, nemojte da pričate o evropskim vrednostima vi koji ste u Srbiji posejali haos, od parlamenta do poslednje skupštine opštine, gde se ne zna ko za koga glasa, ko kome pripada, šta je čiji mandat, ko je učestvovao, a ko nije učestvovao na izborima.

Nemojte vi da pričate ni o vrednostima ni o perspektivi Republike Srbije, nego malo dublje da zađete među narod i da vidite kako ljudi sa svinjama zajedno žive u istim prostorijama, da naterate ovu državu da vrati 360.000 evra od ljudi sa onkologije koje su im našli, da naterate da se vrate pare koje su pokrali tajkuni koji su vas sastavili, da naterate pet najvećih srpskih tajkuna da izmire svoje obaveze prema državi, da izmire svoje obaveze prema radnicima, da izmire svoje obaveze prema poveriocima, koji ne smeju ni da ih tuže, ni da im traže pare. Ne smeju da ih tuže, jer znaju da im neće da uzimaju robu, a nemaju kome da je prodaju, sa jedne strane, a sa druge strane ne smeju da ih tuže jer će sudski proces reformista pravosuđe da vodi deset godina.

Prema tome, završiću sa moralom, uf, kad je moral u pitanju, što se tiče morala, gospodine Milivojeviću, bolje bilo kakav, nego ga nemati. Zahvaljujem. (Aplauz)

Ko će kada da pređe cenzus i ko će kako da prođe na sledećim izborima, to ćemo da vidimo kada dođu sledeći izbori. Samo vezano za ovo poslednje izlaganje želim da kažem jednu stvar. Ne bih želeo ni da vređam, niti bilo šta drugo, ali zaista je neukusno to da dižete spomenik Vojislavu Šešelju naročito u Hagu, gde ste rekli, u Prištini pored spomenika Bila Klintona. Znate, vinovnici politike 90-tih godina nisu bili samo članovi SRS.

Vrlo je interesantna ta vaša percepcija 90-tih godina kada je stavite u ravan ili u paralelu sa ovim što govorite o Veljku Odaloviću i svima ostalima koji su vam sada toliko dragi, a koje ste kasapili, kojima ste šišali decu, koje ste otpuštali, koje ste prebijali i u zatvore nabijali tokom te nezvanične lustracije, ili kako se to zove, 2000. godine, kada ste došli na vlast i kada ste krenuli u svoju avanturu sa puškama i čarapama na glavi, od Savezne uprave carina pa nadalje. Ali, zaista je degutantno razgovarati na tu temu.

Mene interesuje nešto što je gospođa Kolundžija rekla. Efekte prošlosti, u nedostatku argumenata, na njih uvek pozivate vi, i to kada pokušamo da pričamo o perspektivi Srbije koju joj vi pružate i vi garantujete i vi obezbeđujete. Danas ovde o efektima prošlosti vi ste prvi počeli da govorite. SRS je osporavala visinu akciza i daćete nam pravo za slobodu kako ćemo o tome da govorimo, ali lično smatram, kao i moje kolege, da smo sve vreme bili u temi, široko, ali smo bili u temi. Pričali smo i o efektima tih akciza, ko će da ih plaća i kako će da ih plaća. I, vi nama onda kažete – kakvi su efekti prošlosti, građani ne žele prošlost.

Možda građani nisu želeli prošlost, vi ste ih izabrali 2008. i vratili ih u Vladu. Slažem se sa vama. To što građani nisu želeli vi ste im nametnuli 2008. godini. Dva meseca ste formirali Vladu, tako, kako ste je formirali. Osam godina ste po SPS pljuvali iz svakog mogućeg političkog oružja. Mi to nismo radili. Dobili ste mandat da promenite Srbiju. Srbiju ste unakazili, bar to, razumećete me šta kažem, što je od Srbije ostalo.

Pričamo o tome gde je Srbiji bolje. Mi govorimo gde je Srbiji bolje. Ne treba Srbija da bude ruska gubernija, to ovde u SRS niko nije rekao.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević sa mesta: Sem Tomislava Nikolića.)

"Gandi iz Bajčetine" nema više veze sa SRS.

(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da se ne obraćaju direktno i da ukinu dijalog.)

Očigledno da poziciju, značaj i smisao naše ekonomske saradnje sa Rusijom on tada nije ni razumeo, čovek nije imao identitet ni tada, očigledno. Mi smo verovali da je imao, ali nije, šta da radimo, greška je bilo. Ako nam je to greh, oprostite nam, ali obraz imamo. Mi smo, za razliku od njega i njegovih, koji sad ovde skaču kad se pomene moral, ostali principijelni. To ćete poštovati. Vi možete da nam ne volite ideologiju, ali principijelnost SRS u Srbiji će poštovati svi.

Govorili smo o tome sa kojom politikom je Srbiji bolje. Pitam vas kakvu izvesnost Srbija ima sa politikom koju vi nudite, da Srbija živi od priče o evropskim perspektivama? Govorili ste malopre o lažima, o neistinama. Pa, 2000. godine obećali ste im EU 2006. godine, pa 2012. godine i sad spekulišete sa 2020. godinom. Turska čeka 40 godina da bude član EU, više ih ne interesuje EU.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević: 12 godina.)

Gospodine Milivojeviću, čitajte malo, pa ćete da vidite koliko Turska čeka da bude član EU, pošto promovišete EU. Ništa ne znate, a promovišete. To je problem Srbije. Sad Tursku ne interesuje EU. A, zašto bi je interesovala? Ima 10% rast bruto domaćeg proizvoda na godišnjem nivou, a EU 1, nešto posto, na dnu je svetske lestvice kada se pravi globalni rast. Što bi Turska išla tamo, da plaća evropske fiskalne i političke bahanalije? Baš je briga. Zašto bi to Turska radila. Ali nije Turska tema dnevnog reda.

Kakvu izvesnost ima Srbija sa vama? Da li je ovo predvidiv poreski sistem, gospođo Kolundžija? Da li će zbog ovakve akcizne politike investitori da dođu u Srbiju? Pa, neće. To je sporno, što ne umete da vodite politiku za koju deklarativno kažete da se zalažete. Neće da dođe investitor u državu koja ima milion bespravnih sagrađenih objekata, a pre šest-sedam godina usvojili ste zakon kojim ste garantovali legalizaciju. Neće da dođu, jer posle 10 godina nemate uređeni katastar nepokretnosti. Neće da dođu sa ovakvim principima poslovanja u Srbiji! Neće da dođu sa ovakvim nivoom sudske zaštite u Srbiji. Neće da dođu sa ovakvim antimonopolskim politikama. Neće investitori zbog toga da dođu.

Znate ko nam dolazi? Dolaze samo ovi što im plaćate 10.000 radno mesto. Znate zašto? Zato što im njihove pametne države to ne daju, pa se naši predstavnici hvale – pa, mi smo ih doveli, pobegli su iz Napulja, došli su ovde kod nas u Srbiju. Pa, pobegli su zato što tamo nisu ludi da im daju to što im ovde dajete, ali ne dajete im zbog ekonomske izvesnosti, nego zbog političke promocije pojedinih koalicionih partnera.

Sad vama može da ne prija ovo što pričam, ali to je stvarnost u Srbiji. U tom "Niteksu", u koji je došao "Beneton", a vi dali 10.000 po radniku, svaki peti radnik je ostao u firmi i pitanje je koliko će ovih koji su se opredelili da ostanu i da ostanu tu. Zašto bi radili, pod uslovima koji će im se ponuditi? Šta im pruža garanciju da će ostati tu kad budu obavezni da plaćaju po radnom mestu onoliko koliko u Srbiji plaća svako malo i srednje preduzeće svih ovih godina, koje finansira ovu državu, koje svakog 1. ili 10. plati PDV, bez obzira na činjenicu da je država generator nelikvidnosti i da država najviše privatnom sektoru duguje. A, vi se hvalite kako im obezbeđujete kredite za likvidnost, u državi u kojoj dve trećine privrede nema izgrađene standarde da izvozi u EU.

Pitam gde su efekti ugovora koje ste potpisali sa njima? I , zato kad pričamo o budućnosti, smatramo da ne možete da joj ponudite budućnost, zbog političkog profila, zbog politike koju nudite i nesnalaženja u toj politici koju nudite. Srbija mora da raskine sa politikom koju vodi 10 godina, jer nije dala efekta. To što smo dobili beli šengen, ali danas iz Srbije 300.000 ljudi manje izlazi na godišnjem nivou, po zvaničnim podacima carine, jer nemaju čime da izađu. To je evropska Srbija koju ste ponudili i obezbedili posle 10 godina, naspram Srbije koju bi ponudila SRS, politike "u se i u svoje kljuse". Hvala. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste na početku svog izlaganja rekli da je ovaj zakon, preneseno, manifestacija odgovornosti Vlade. Niko vas ni na šta nije naterao, ali ste vi pokazali svoju odgovornost i doneli odluku da nam pošaljete ovakav zakon u parlament.
Za SRS, ovaj zakon i sve ono što se dešavalo od januara meseca do danas, a tiče se akciza i akcizne politike, jeste slika i prilika ove vlade, čiji ste i vi deo, i jeste promocija političke i ekonomske neodgovornosti, a zbog svega onoga što ste napisali u obrazloženju, neću pogrešiti ako u ime SRS kažem da je ovo jednim delom, politički i ekonomski bezobrazluk.
Ja ću kroz svoje izlaganje pokušati, ne zbog vas koji dolazite iz Vlade i koji ste ni krivi ni dužni prihvatili da budete danas na meti narodnih poslanika, jer pretpostavljam da niste ekspert za akcize, ali imajući to u vidu, trebalo je tako da se i odnosite prema zakonu, pa da, za razliku od svih ministara u Vladi Republike Srbije, dođete jednom u ovaj parlament i kažete, da, mi smo zabrljali u januaru.
Usvojili smo nešto, zato što nismo znali kako treba ili nismo hteli da ga usvojimo kako bi gazdama iz Brisela odgovaralo, pa smo vas sve danas doveli u poziciju da o zakonu raspravljate na način na koji se raspravlja.
Možda biste nas time razoružali, gospodine ministre, pa ne bismo ovako oštro diskutovali, složili bismo se sa vama da je Vlada nesposobna da donese odluke koje su u nacionalnom interesu ove države i njene ekonomije, svih njenih građana i ovu raspravu završili za pola sata. A, ovako ćete, gospodine ministre, manje-više zbog vas iz Vlade, a mnogo više zbog građana i javnosti, od kojih se kriju pravi argumenti i razlozi za ovaj cirkus, slušati kritiku poslanika iz SRS i kolega iz opozicije, jer ovo možete da nazovete kako hoćete, ali odgovornost, to ne postoji.
Moje prvo pitanje za vas, šta se to desilo u Sporazumu o stabilizaciji, u Prelaznom sporazumu, u vašim evropskim glavama od januara do sada, pa menjate zakon koji je u januaru bio evropski?
Podsetiću vas da je bivši ministar finansija zdušno branio odluku što je prihvaćen amandman SPS. Čak je taksativno navodila države u kojima ovakav pristup akcizama jeste slučaj. Ko je tad bio u krivu, ministarka, predlagač ili vi koji ste prihvatili amandman? I, šta se to desilo u međuvremenu sa srpskim evropskim integracijama, pa sad menjate Zakon o akcizama na način na koji menjate? Eto, to su pitanja na koja bi trebalo da mi date odgovor, zapravo, jedno od pitanja.
Gospodine ministre, a kakve veze ovo ima sa evropskim direktivama? Znate li šta ste napisali u obrazloženju – ''usaglašavanje strukture oporezivanja derivata nafte sa standardima EU''. Evo, gospodine ministre, moje drugo pitanje za vas, pošto vi pričate o strukturi akciza EU, od ovog povećanja kolika će sredstva ići za smanjenje emisije CO2, za unapređenje energetske efikasnosti i za unapređenje otvaranja novih radnih mesta? Evo, pričamo jezikom EU.
Kažite mi, pošto se pozivate na strukturu akciza iz EU, na evropske direktive, Evropa se ovim stvarima bavi iz akciza, a vi ste uspeli da ovu sramotu od zakona dovedete u vezu sa školama, bolnicama, obdaništima i putevima – povećaćete akcize i pravićete ono što niste pravili deset godina. Pa to je neodgovorno i neozbiljno. Neozbiljno je i što ste kao ministar prihvatili da dođete da u ime nesposobnih branite nešto što je neodbranjivo. To zaista ne stoji. Pitale su vas kolege, što niste smanjili akcize, nego ste povećali?
Pa, kad pričamo, gospodine ministre, o tim standardima iz EU, vidite, Evropska komisija je tražila da se direktive kojima se regulišu takse, odnosno akcize, menja i koncept po kom će se menjati izazvao je burnu reakciju u EU. Znate li zašto i čiju reakciju? Reakciju Nemačke i Velike Britanije. A, znate zašto? Zato što su oni svojim proračunima procenili da će 2018. godine akcize na dizel-goriva biti veće za 15%, pa će to u ukupnom iznosu povećati cenu dizel-goriva za 4% do 5% i to 2018. godine. Vi, bre, šest meseci ne možete jednu te istu akcizu da zadržite. I, vi dovodite u vezu ovo sa evropskim strukturama oporezivanja goriva, odnosno sa standardima EU i akcizama. Pa, vi ste, bre, i to za šta se zalažete obesmislili. Vi ste problem, zato što i to što hoćete da radite ne umete da radite kako treba.
Mi se politički potpuno suprotstavljamo i ovim direktivama i našim integracijama. Dakle, potpuno se politički suprotstavljamo. I, s tog aspekta ćemo da delujemo i da govorimo. Ali, vi koji se za to zalažete, pa, od vas se očekuje elementarno znanje i argumenti kad izađete ovde pred nas da nam kažete. Mi nemamo katastar zagađivača u Srbiji, vazduha, a vi pričate o akcizama na naftne derivate i naftu, i standarde EU. Jedino što je obavezujuće, gospodine ministre, a tiče se EU i akciza na naftu, jeste, znate šta, minimalni nivo akcize. Vi u Srbiji ne da ste to ispoštovali, nego imate najveće akcize u okruženju i u vrhu ste evropske lestvice sa standardom kakav u Srbiji imamo. Pa, kad se pozivate na Tursku, ministre, a što kao ministar, koji deset godina učestvuje u vlasti, niste obezbedili rast od 10% na godišnjem nivou, kao Turska? Šuplji ste, ne znate gde da krpite rupe i u budžetu i u državi, i u institucijama i sve, i vi pravite paralelu o ceni goriva u Srbiji i u Turskoj? Nemojte, molim vas.
Vi iz Brisela niste dobili odluku komisije. Odluke su obavezujuće, a ne mišljenja. Čiji vi interes štite? Nekog mislioca iz briselske administracije? Vi imate problem što vam je mozak u Briselu, a ne u Beogradu, i što štite njihove interese, a ne interese domaće industrije, trgovine, tržišta i države. To je problem ove zemlje, što branite i što se mešate tamo gde vas niko i ne tera, pa i to onesposobite ili uništite na vama svojstven način. To je problem sa ovom državom. Kakva EU, evropski standardi i vaše oporezivanje, odnosno definisanje akciza na gorivo u skladu sa strukturom oporezivanja u EU? Vi imate dve akcize na sve vrste goriva u Srbiji.
Ovo su, gospodine ministre, sve akcize u EU, na koju se vi pozivate, pogledajte, sve različito! Vi kažete da ste se usaglasili sa njima, a mi imamo samo dve akcize. Evo, ministre, Danska – 14 različitih akciza, Belgija – 14, Rumunija – 15, Francuska – 15, Slovačka – 14, Nemačka – 14 itd. Kakva, bre, EU? Vi i EU?! Nemojte, molim vas. Zato i kažem, za razliku od svih ostalih, mogli ste malo hrabrosti da pokažete i da kažete – da, mi smo zabrljali, sada ispravljate svi zajedno naše greške. Poštovali bismo to više nego ovo što nam pričate.
Pazite, evo šta ste dalje napisali. Kakve će reperkusije, odnosno posledice ovo imati na inflaciju, što su neki, takođe, otvorili, na cene, na finalnu potrošnju u Srbiji? Generator inflacije u Srbiji, gospodine ministre, u prethodnom periodu, kada smo bili po stopi inflacije na vrhu evropske lestvice, evropskog kontinenta, bile su kontrolisane cene, cene hrane i cene energenata. A, znate li šta vaše kolege iz Vlade promovišu na forumima – mi ćemo kroz našu politiku obezbediti makroekonomsku stabilnost?! Je l' ovo u kontekstu makroekonomske stabilnosti, ovo, što ćete podići cene? Pa, najveći broj potrošača u Srbiji ovim će biti ugroženo.
Je l' mislite da će ovo da dotakne vlasnike traktora koji koriste EVRO dizel, ove tajkune što su vas sastavili u Vladi?
Ne, nego će ovo da dotakne seljaka iz Jabuke kod Prijepolja, iz Rataja kod Vranja, ovo će na njih da bude udar. Baš briga one što voze traktore koji koriste EVRO dizel petog kvaliteta, kako se to već zove itd. O kakvoj odgovornosti vi pričate sa ovim zakonom?
Pa vas pitam, a zašto se za mnoge druge odluke Vlade niste pozvali i tražili mišljenje Evropske komisije? Što niste pitali Brisel šta misli o vašem državnom intervencionizmu? Eto, tu je EU najsuptilnija i tu njihova priča ne može da se ospori. Što ih za državni intervencionizam niste pitali?
Odlično što ste tu, evo, sad vas pitam, bio sam prisutan, sedeo sam sa kolegama poslanicima iz vaše stranke, kada kukaju na položaj srpskih tekstilaca u Raškoj oblasti, u Arilju, u Požegi, u Ivanjici, nije bitno, ali vi ste iz tog kraja koji je po tome poznat, moj vranjski kraj je po tome poznat, šta ste uradili? Državni intervencionizam "Benetonu" – deset hiljada po radnom mestu! Što niste pitali EU, da vam kaže, šta misli o takvim državnim intervencijama? Pa, niste pitali zato što je u Vladi nekome ovo trebalo za promociju, a ne zato što se štite ekonomski interesi srpske tekstilne industrije.
Samo ću vas podsetiti nešto, gospodo evropejci. Potpisali ste sporazum 2005. godine sa EU na osnovu koga je Srbija bez bilo kakve akcize mogla na evropsko tržište da izvozi srpske tekstilne proizvode, a EU tek od 2008. godine. Za taj period od tri godine ne da niste podigli srpsku tekstilnu industriju, nego ste je uništili, i vi to dobro znate, kakav je položaj tih ljudi u Novom Pazaru, u zapadnoj Srbiji, gde se bave time, kao i na jugu Srbije itd.
Jedna od najugroženijih srpskih industrija jeste industrija tekstila, uz građevinsku itd. To je suštinska priča o EU. Akcize mogu da budu na evropskom vrhu, ali vam je prosečna stopa carine duplo manja nego prosečna stopa carine u Austriji, koja je član EU. E, to je ekonomski haos koji vi uspostavljate i u kom, nažalost, svi mi, zajedno sa vama, moramo da živimo. Znate zašto? Zato što niste posvećeni državi, niste posvećeni razvoju i ne štitite njene ekonomske interese. To je problem, što vam je ne samo pamet, i srce vam je u Briselu, a ne u Beogradu. Niko ne brani da sarađujete, ali ne može sve da bude na štetu i po grbači ovog naroda, i ove industrije i naše proizvodnje, i jednog, i drugog, i trećeg, i petog i desetog.
Zamolio bih samo kolege poslanike da čuju šta ste vi napisali u obrazloženju. Pazite ovo, kaže: "Primena Zakona, u delu u kojem se predlažu'' (pa sad) ''nešto viši iznosi akcize na sve vrste motornih benzina'' itd. ''mogla bi da stvori nešto veće troškove građanima i privredi usled eventualnog rasta maloprodajnih cena ovih derivata nafte", a sada, pazite, e, ovo je bezobrazluk, "a što pre svega zavisi od cenovne politike proizvođača, odnosno uvoznika derivata…" Sada će proizvođači i uvoznici da finansiraju vašu nesposobnost! Vi ćete da dižete akcize, a proizvođači i uvoznici će da smanjuju svoje marže koje su ionako bedne na derivate, nisu bedne, ali nisu velike. Pet dinara je najveća. Tako je. Na EVRO dizel je najmanja. Zašto bi oni finansirali vašu nesposobnost, vašu potrebu za novcem u budžetu?
Kao SRS ja sam protiv uvoznika, za afirmaciju domaće proizvodnje. Ali, pitamo vas – kako vas nije sramota da napišete ovako nešto? Sada će uvoznici i proizvođači, i finalni potrošači benzina i nafte da budu krivi što ste vi podigli cene za dva dinara, odnosno akcize za dva do pet dinara. Ovo je zaista bruka. E, zato sam rekao da nećemo pogrešiti ako kažemo da je Vlada promovisala i bezobrazluk kroz ovo. Mogli ste bar ovog komentara da se uzdržite, a da ne govorimo šta će se desiti, jer će kao poskupljenje cene energenata, kao inputa sve ostalo da poskupi.
Ovi u Nemačkoj i Britaniji, ponavljam, sekiraju se što će to biti 2018. godine, ljudi moji, za sedam godina i to će povećati cenu nafte za 4-5%, za sedam godina, opteretiće im cenu drumskog transporta i učiniće sve da inicijativu za promenu ovih direktiva ospore. A vi? Umesto da, po predlogu SRS, vodite, obrnuto, proporcionalnu akciznu politiku, pa kad cena nafte na berzi skače, vi da obarate akcize i obrnuto, da biste obezbedili stabilnost cena i manji udar na inflaciju, bar sa tog aspekta, a vi podižete akcize i branite to pričom da ćete da pravite puteve.
Pošto nemam još puno vremena, završiću priču sa NIS-om. Što se tiče NIS-a, oni su korektno odreagoavali na sve ovo, ali neću ovde da govorim samo zato što većinsko vlasništvo u NIS-u jesu Rusi. Država Srbija ima interes da štiti onih 49%. A, što je to sporno i gde to nije praksa u EU da se državnim intervencionizmom i nekim drugim merama domaća proizvodnja pomogne, šta je tu loše? Čiji ćemo interes da branimo: MOL-a, OMV-a? Što da ne branimo interes NIS? Vlasništvo države Srbije i građana Republike Srbije jeste 49%. Valjda mi imamo interes da dividendu, na osnovu prihoda i unapređenja te firme, slivamo u budžet, odnosno u potrošnju Republike Srbije i nemamo iluziju da su u NIS-u svi zadovoljni. Imate radnike koji su relativno nezadovoljni, ali rade i primaju plate. Imate ljude koji su srećni što imaju priliku da imaju radno mesto, što je danas privilegija u državi Srbiji, gospodine ministre.
Umesto da Vlada nalazi rešenja kako da unapredi položaj tih ljudi zajedno sa vlasnicima iz NIS-a, ona za račun Brisela lupa šamare NIS-u. Sada će Brisel preko vas iz Beograda da udara šamare Moskvi, Moskvi koja vam treba da vam se predsednik uslika pred izbore. Kakve ste cirkuse s Moskvom i svima ostalima pravili, to dobro znate, od Rezolucije za KiM, pa nadalje.
Ali, niko neće da kaže koliko je NIS uložio otkako je došao i niko neće da kaže da su investicije za hidroobradu i hidrokreking počele i da će do 2012. da se završe. I niko neće da kaže da će u tom trenutku NIS biti apsolutno spreman da izađe na tržište EU i ostalih delova sveta. Umesto da Vlada bude ponosna na to i da pomogne takvu kompaniju – Vlada je sapliće, zato što evropske snage u Srbiji smatraju da tako treba. E, to je, gospodine ministre, bruka i sramota. Ništa lično u ovoj priči ne treba da shvatite.
Što se tiče SRS, vi i vaše kolege iz Vlade zreli ste za političku penziju. Srbiju treba da vode ljudi koji su nacionalno svesni i odgovorni, koji su posvećeni njenom razvoju i unapređenju, a to su, pre svega, u SRS. Hvala. (Aplauz)

Gospodine  ministre, nisam hteo da ova rasprava ovako nastavi, ali reći ću vam ono što zaista zaslužujete da vam se kaže. Kada se u Srbiji benzin i nafta kupovala u flaši, tog perioda se sećam, ali mislim da ga se vi ne sećate, jer ste bili u Turskoj, a ne u Srbiji. To je jedna stvar.
Druga stvar, niste vi štitili ovom politikom akciza tržište, štitili ste domaće proizvođače, a na tržištu su proizvodi domaćih proizvođača i onih iz uvoza.
I, da završim, gospodine ministre, kad je toliko beznačajno, pa što ih podižete? A, što menjate, kad je toliko beznačajno? Zato što su vam i srce i pamet u Briselu, a ne u Srbiji, gospodine ministre, i ne možete nijedan validni argument da nađete za ovaj zakon. Vaš problem je što ste prihvatili da danas u Skupštini sedite i branite nešto što je besmisleno i neodbranjivo. Hvala. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, našao sam za shodno ili smatram obavezom, u ime SRS, da danas otvorimo jedno pitanje, jedan problem koji ne otvaramo prvi put, ali mislim da je vrlo korisno da se otvori ponovo i mislim da je tema o kojoj se danas govori ili se raspravlja zaista nešto što otvara priliku ili predstavlja uvod za tako nešto.
Naime, radi se o problemu o kome je SRS u nekoliko navrata govorila sa ove govornice, a to je problem koji se javlja u Bosilegradu već nekoliko meseci i godina unazad, problem koji očigledno nije imao tretman od države na adekvatan način, problem koji se nije zaustavio, problem koji se razvija i koji preti da u perspektivi otruje tu dobru sredinu, sredinu u kojoj žive dobri ljudi, sredinu u kojoj Srbi i Bugari žive u harmoničnim odnosima, to malo Srba što ima tamo.
Ono što jeste opasno, što jedna jako, jako mala grupa ljudi, koristeći određena prava i slobode, svoj nacionalni položaj, dovodi u pitanje ustavni poredak ove države.
Ako me pitate kakve veze to ima sa ovom tačkom dnevnog reda, otvoreno ću reći da SRS traži od svih nadležnih i u Skupštini i u državi da preispitaju sastav Nacionalnog prosvetnog saveta i, ukoliko tamo nema predstavnika bugarske nacionalne zajednice, mi tražimo i insistiramo da se u sastav ovog saveta izaberu ljudi koji će na adekvatan način predstavljati bugarsku nacionalnu manjinu i zajednicu, koji će na adekvatan način predstaviti njihove potrebe u kontekstu obrazovanja, očuvanja kulturnog, nacionalnog, verskog i svakog drugog identiteta.
Da stvari stoje vrlo loše i opasno ukazuje činjenica da je izdat još jedan broj biltena ili bjuletina, kako oni zovu, Kulturno-informativnog centra u Bosilegradu, u kome je iza vrlo lepih i pristojnih korica sakriven i sažet otrov koji se seje u Bosilegradu, otrov koji se seje po Srbiji, otrov kojim, nažalost, Republiku Srbiju pet ili deset ljudi u Bosilegradu nazivaju ko zna kakvim rečima, izrazima ili kategorijama.
Ono što SRS očekuje, ponavljamo i podvlačimo, da država nađe adekvatan način i meru da reaguje da se ova pošast u Bosilegradu, koju seje Kulturno-informativni centar i pet ljudi u njemu, zaustavi. Dobro znate da smo reagovali kada je u Bosilegrad trebalo da dođe grupa od 11-12 autobusa, kako bi se, navodno, organizovao neki miting protiv Srbije, odnosno u vezi sa 91 godinom Nejskog sporazuma.
Javna bezbednost u Srbiji je tada odradila posao kako treba, ali je suština da neki drugi državni organi nisu u svemu tome prepoznali dovoljno prostora i razloga da reaguju, jer SRS smatra da je njihovim delovanjem u Bosilegradu na jedan vrlo otvoren i eklatantan način doveden ustavni poredak Republike Srbije u pitanje.
Kada vidite naslovnu stranu, vidite decu. Ovo su na praznik, kako oni to zovu Veligdenski praznici u Bosilegradu, deca koja su u petak, poštovana gospodo iz vladajuće većine, bila podeljena u Bosilegradu. Podelili su ih na one koji su školu završili u Bosilegradu i osmake koji su školu završili u Bugarskoj. Znate ko ih deli i različite muzike organizuje i jednima i drugima? Direktor škole pre svega, Metodi Čipev, koji prima platu od ove države.
To je vrlo lepo urušavati i pljuvati po državi, a da vas ta ista država istovremeno i finansira i plaća. Taj gospodin nije jedini, u ovoj družini i ekipi koja seje podele i razdor u Bosilegradu su ljudi koji takođe po drugim osnovama primaju plate iz budžeta Republike Srbije, njihovi članovi porodice primaju plate iz budžeta Republike Srbije, a oni seju smrad, podele i razdor u jednoj opštini koja je godinama unazad pokazivala volju i opredeljenje da bude u Srbiji, da bude lojalna i da deli sve one probleme i muke koje u Srbiji danas imamo svi zajedno.
Kada krenete kroz stranice ovog biltena kulturno-informativnog centra naći ćete sve samo ne negovanje kulturnih, verskih, nacionalnih ili bilo kojih drugih vrednosti bugarske nacionalne manjine. Čak sam i ja uspeo da se obrem na njihovim stranicama, pola ovog biltena su moji skupštinski govori. Voleo bih da mi bilo ko od vas kaže da li to ima veze sa kulturnim, tradicionalnim, verskim ili bilo kojim drugim položajem nacionalne manjine Bugara u Srbiji.
Ono što je opasno jeste što gospoda koja se ovim bavi ne bira ni način, ni mete, ni metode kojima će se obrušiti na predstavnike ove države, i predstavnike vlasti, i predstavnike Srpske pravoslavne crkve i predstavnike policije.
Ukazaću vam na nekoliko stvari koje će možda da vas probude da reagujete. Ovde se priča o ugroženim pravima bugarske nacionalne manjine, a kaže se da je Borisu Tadiću na jedno uvo ušlo, a na drugo izašlo to što mu je u razgovorima izneo Bojko Borisov, premijer Republike Bugarske, i da su položaj i prava nacionalne manjine Bugara u Srbiji i dalje ugroženi.
Da ironija bude veća, srpska policija naziva se komunističkom, koristi srpsko-komunističke metode, a ono što se podvlači jeste da u Bosilegradu postoji raspad sistema i raspad svih službi, od policijske, vojske, pa čak i BIA. U ovim tekstovima, naravno, ne uzimam im za zlo, nije ni bitno, i SRS je u vrlo negativnom kontekstu pomenuta.
Pomenut sam na neki način i ja kao narodni poslanik da sam deo te prljave i nesposobne BIA. Nisam deo te agencije, ali očigledno, s obzirom na stvari kako teku i kako se odvijaju, da ta agencija ništa ne radi gore, jer da radi pet ljudi u Bosilegradu zaista bi bilo procesuirano, jer ima dosta elemenata i osnova, i zakonskih i ustavnih, da država sankcioniše i da se obračuna sa tim ljudima koji seju mržnju.
Ono što je za SRS takođe pogubno jeste što su izvršili atak na SPC i ne bih želeo da zloupotrebljavam govornicu, odnosno da je koristim da iznesem način na koji su velikodostojnike SPC nazvali u ovom biltenu. Između ostalog, rekli su da je vladika Vranjski Pahomije napravio svratište od crkve za srpske radikale, za komuniste i za policiju. Vladiku SPC nazvali su da je nemoralan, da je srebroljubiv, da je bezbožnik itd.
SRS pita i ponavlja, i kulturni, odnosno nacionalni prosvetni savet, predstavnike vlasti, vas u većini – da li nema dovoljno razloga da država na sve ovo reaguje? Mi možemo da se sporimo politički i političke pritiske, napade ili diskreditacije da trpimo, politika za tako nešto i služi, ali da se na ovako brutalan način uredništvo ovog biltena obraća SPC i da sve to krije u stranicama koje se navodno bave kulturom, informisanjem i obrazovanjem bugarske nacionalne zajednice u Bosilegradu, to je zaista nedopustivo.
Oni su vas optužili da ste promoteri velikosrpske politike i to je ono što SRS najviše smeta. Tvorac, kreator ideje i ideologije velike Srbije je Vojislav Šešelj. Ono što je poražavajuće jeste što vas za tako nešto optužuju, vas koji, evo slušamo sada, niste u stanju da sačuvate ni ono što imamo, a to je KiM.
Tim istim ljudima u Bosilegradu takođe nije smetalo da pod zastavom Velike Srbije, pod zastavom SRS u periodu koji je iza nas budu poslanici u ovoj skupštini, da budu potpredsednici Skupštine, da budu ministri u Vladi, što SRJ, to Republike Srbije. Tada im velika Srbija i velikosrpski nacionalizam nisu smetali. SRS je kroz te postupke u stvari pokazala kakav je odnos prema nacionalnim manjinama i generalno prema pripadnicima tih nacionalnih manjina. Svoje opredeljenje da svi imaju isti položaj i tretman u ovoj državi mi smo na takav način pokazali.
Ovde se postavlja jedno objektivno pitanje – zašto država ne reaguje, zašto država dozvoljava da pet ljudi u Bosilegradu seiri, pravi probleme i Srbiju naziva svim onim rečima koje ćete prepoznati i pročitati na stranicama ovog biltena?
Pročitaću vam samo, takođe, jedan podnaslov - prijatelji, nije problem, zapadne pokrajine će se vratiti Bugarskoj, a mladi će masovno otići iz Srbije. Da li je ova rečenica dovoljan razlog da ovaj savet i svi ostali u Srbiji reaguju, od Ministarstva prosvete, Ministarstva pravde, Ministarstva policije i svih onih službi, organizacija i institucija koji su zaduženi za čuvanje ustavnog poretka?
Ti ljudi koji se kriju iza kulture i obrazovanja vas optužuju što niste prihvatili navodno genocid u Srebrenici i niste priznali. Ti ljudi svoj položaj dovode u vezu sa položajem ljudi na KiM i traže da se njihov problem zapadnih pokrajina rešava isto onako kako se rešava problem KiM.
Mi smatramo da ne postoji ništa što vlast limitira da u ovoj situaciji reaguje, nikakva prava Bugarima u Bosilegradu nisu ugrožena. Oni su u ovoj novini, gospodine Petrov, tražili od vas da reagujete na moja izlaganja protiv bugarske nacionalne zajednice. Duboko sam ubeđen da ste prepoznali nešto što bi vas nagnalo na reakciju da biste reagovali i vi vrlo dobro znate kakav je i moj odnos i odnos SRS prema bugarskoj nacionalnoj zajednici u Bosilegradu i uopšte na prostorima gde ova nacionalna zajednica živi.
Oni vas optužuju da ćutite, ćutite jer nema razloga da reagujemo, jer nemate razloga da se suprotstavite stavu i mišljenju koje očigledno delite zajedno s nama. O tome smo ko zna koliko puta i pričali i razgovarali.
Jedan primer, koji je takođe vezan za temu o kojoj danas govorimo. U Bosilegradu je svega 15 porodica, odnosno 15 dece na početku ove školske godine izrazilo želju da uči bugarski kao maternji jezik, a svi ostali srpski jezik doživljavaju kao maternji. O kakvim ugroženim pravima pričamo?
Ovde se na stranicama ovog biltena, koji bi trebalo da se bavi kulturnim i obrazovnim položajem bugarske nacionalne manjine, ugrađuju slike ubica kralja Aleksandra. Mene su poistovetili sa poslanikom koji je pozivao u vreme Kneza Miloša da se sve što je pametno i obrazovano ubije, pobije, jer oni prave problem Srbiji.
Gospodo, ovaj bilten se štampa u Srbiji, ali ga finansira neko ko ne misli dobro ni Srbiji, ni srpsko-bugarskim odnosima, a ponajmanje bugarskoj nacionalnoj manjini.
Iza ovoga, gospodo, stoje ljudi koji su vašeg premijera Cvetkovića u Sofiji dočekali i protiv njega protestovali. Ne volim ja Mirka Cvetkovića, niti mi je drag, ništa pametno za Srbiju nije uradio, ali je srpski premijer, i ako vi ne reagujete na to, zar treba mi da vas pozivamo, da vam budimo savest na ovo?
Srpska reprezentacija je u Sofiji igrala i gledala u transparent da smo mi teroristi, koljači, ne znam šta bugarske nacionalne manjine, da ih terorišemo 91 godinu. Ali, verujte mi, to bugarski narod u Bosilegradu to ne misli, to ne misli bugarski narod u Dimitrovgradu. To misli pet ili deset ljudi, poimenično mogu da vam dam imena, prezimena i adrese tih ljudi i da sa njima završite ovaj posao i ovu priču, da se ovo sejanje zla, podela i neistina završi.
Zato SRS smatra da biste u Nacionalni prosvetni savet trebalo da stavite nekoga ko će da na autentičan način da predstavlja i izražava interese bugarske nacionalne manjine, te dece i svih ostalih koji u Srbiji žive. Da se potrudite da Republiku Srbiju dožive zaista kao svoju, da im omogućite da se školuju u Nišu, Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, a ne da pod nekim vrlo sumnjivim okolnostima i uslovima svoje prosvetne i obrazovne ambicije ostvaruju u Perniku, Sofiji, Ćustendilu ili ne znam gde sve idu, da ovde dolaze sa diplomama koje stiču za pola godine samo zato što prihvate ono što neko u Bugarskoj od njih traži.
Ne zameramo tim ljudima, jer žive teško i voleli bismo da svi zajedno pomognemo tim ljudima tamo. U tom kontekstu i u tom smislu SRS je zaista otvorena za svaku priču, ali ono što SRS traži od vas jeste da probudite institucije ove države i zaustavite sejanje zla i otrova iz Kulturno-informativnog centra. To je pet ljudi: Ivan Nikolov, Dimitar Dimitrov, Metodi Čipev i još nekoliko ljudi. To su ljudi koji su u prosveti, to su ljudi koji su na budžetu Republike Srbije. Imate dovoljno mehanizama i argumenata da zaustavite ovo sejanje zla.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šoškiću, nama nije jasno zašto ste ovaj amandman prihvatili u ovakvoj formi. Ako se sećate, mi smo u načelnoj raspravi potencirali ovaj član 12. i rekli smo da rokovi koji su ovde predviđeni za vraćanje predmeta lizinga nisu dobri. Nažalost, Srpska radikalna stranka, sad, da ne ulazimo, iz tehničkih razloga nije stigla da podnese svoje viđenje, odnosno svoj amandman na ovaj član zakona, ali smo vam zbog toga na to ukazali u načelnoj raspravi.
Ako se dobro sećam, po završetku načelne rasprave vi ste se obratili Skupštini i rekli da ste otvoreni za razgovor po pitanju ovih rokova. Sada nam zaista nije jasno šta su to gospoda iz Nemanjine 11 predložila, a da je drugačije u odnosu na ono što je došlo iz Narodne banke, sa čim se i vi načelno, na neki način, niste saglasili, ali ste rekli da ste otvoreni za razgovor.
O čemu se ovde radi? Kakva vas je logika rukovodila da ne prihvatite amandman gospodina Đurića, koji je tražio da se rok iz stava 1. sa 14 produži na 30 dana, a koja logika se ovde primenila da se rok od 30, recimo, ne smanji na 14 dana i da vi, recimo, iz banke predložite jednu takvu meru?
Mi ne možemo da kažemo da je ovo što ste predložili, odnosno što je Vlada predložila, u stavu 2. loše. To je preciznije, to je sad u redu. Znači, nije isto da vam neko stavi sredstva na raspolaganje, to ne znači da ih vi koristite. Potpuno je druga stvar kada sredstva koja vam se stave na raspolaganje i koristite. Ovo ima logike. Ali, što je suštinski zamerka ovom amandmanu, propustili ste da se promeni samo u smislu da rok nije 30 dana, nego – najduže u roku od 30 dana. Kome činite uslugu? Šta to znači? Zašto dozvoljavate da iz ovakvih loših odredaba ovih zakona proističe pravna, finansijska i svaka druga šteta?
Ne misli Srpska radikalna stranka da brani niti banke, niti lizing kuće, niti bilo koga drugog, ali smatramo da biste smanjenjem rokova na, recimo, 14 dana, štetu koja nastaje iz loše prakse, neodgovornosti ili loše procene, na kraju krajeva, upravo kategoričnim i rezolutnim merama vi iz Narodne banke uspeli da sprečite.
Zašto biste uopšte nekom davali mogućnost zakonom do 30 dana, a kod sebe drži sredstvo koje je uzeo na lizing? Neka bude automobil, eto, najpraktičnije, ljudi to možda najlakše razumeju i doživljavaju. Zašto? Jer, kako je predložen amandman, prvo što ide posle toga je – korisnik lizinga je dužan da nadoknadi pretrpljenu štetu. Koga štitimo? Malopre neko reče ovde. Hoćemo li zaista da štitimo korisnike usluga ili ćemo da štitimo davaoce finansijskih usluga?
Ne štite se korisnici usluga samo tako što ćete da kudite davaoce usluga, nego tako što ćete određenim kategoričnim stavovima da ih zaštitite ako su, eventualno, napravili lošu procenu, da ne idu i dalje u tu lošu procenu. Zašto to? Zašto niste prihvatili, ili predložili, da rok bude 14 dana?
Banke su se, gospodine Šoškiću, poslednjih deset godina ponašale bahato. Ponašale su se tako zato što im je država išla naruku. Državi je to imponovalo. Lepo je bilo da pišu ove finansijske izveštaje po kojima je stabilnost finansijskog sistema bogzna na kolikom nivou, jer banke, složićete se sa mnom, nisu delile sudbinu sektora koji proizvodi. Dok su jedni propadali, ostajali bez uposlenih, banke su cvetale i pravile profit. To mora da se konačno u ovoj državi zaustavi.
Ako zaista pokazujete želju da to zaustavite, hajde, budite kategorični i to zaustavite. Izmenite ovim amandmanom, dajte predlog da onaj ko odustane od određene usluge, korisnik finansijske usluge koji odustane od te usluge ima rok sedam ili 14 dana da to isto vrati. Nije ista šteta koja može u proceni da se predvidi za 14 i za 30 dana. Nije ista. Opet će korisnici finansijskih usluga da budu, na neki način, oštećeni. Banka sebi neće dozvoliti... Lepo ste rekli, šta god da se banci pojavi kao trošak, ona to indirektno preslika na korisnike. To jeste tačno. Zašto bi neko zbog svog neznanja ili neodgovornosti na kraju morao opet da plaća, i to banci? Imate mehanizam u rukama da to zaustavite, stvar je samo da li hoćete ili nećete.
Znači, nije nam jasna logika kojom ste se rukovodili da odbijete ovo, a da amandman Vlade, koji suštinski nikakvu promenu ne znači, prihvatite. Vi ste predložili da rok bude 30 dana, a Vlada je predložila da najduži rok bude 30 dana. Nije šija, nego vrat.
Zato vas molim da odbijete ovaj amandman Vlade, da promenite svoj stav, ili da preinače amandman u neki drugi pa da eventualno to prihvatite. Zahvaljujem.

Onda, dalje ide: „Ovaj korisnik je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana slanja tog obaveštenja, davaocu lizinga naknadi pretrpljenu štetu ako je došlo do umanjenja vrednosti predmeta lizinga i plati ugovorenu kamatu iz osnovnog posla od dana zaključenja ugovora do dana plaćanja kamate“.
Mi smo samo tražili da se sve svede na rok od, recimo, 14 dana. Neka to bude vaš predlog, da sve ono što je predviđeno ovde bude završeno u roku od sedam ili 14 dana. Jednostavno, efikasnost, ekonomičnost, racionalnost, sve ono što ovoj državi treba, da se ni procenitelji, ni sudovi, ni banke, niko više ne upliće u taj posao. Jednostavno, tražili smo da se rok skrati. To bi i bankama i svima koji su učesnici u ovom postupku smanjilo posao. Samo smo toliko hteli, ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo tražili samo da se u ovom naslovu reči „u predugovornoj fazi“ brišu.
Na neki način, indirektno, gospodine Šoškiću, odbijajući ovaj amandman vi ste dali obrazloženje zašto u stvari on treba da se prihvati, jer ste rekli da je to stvar informisanja korisnika, a ne predugovora u smislu zakona o obligacijama. Ako pogledate dalje ovaj i članove zakona koji idu posle toga, vi ne vidite nigde da se sklapa neki predugovor. Znači, vi nemate potrebu da sklapate predugovor, da ulazite u predugovorne obaveze da biste nakon toga sklopili ugovor.
Malopre ste lepo iskoristili jednu reč i rekli da je to stvar marketinga. Mi zbog toga smatramo da bi ovo „u predugovornoj fazi“ stvorilo zabunu i bespotrebne probleme. Banka je dužna da informisanje, na način koji ste predvideli članovima zakona, vrši u svim fazama svog poslovanja i funkcionisanja. Ne postoji predugovorna faza u svemu ovome. Znači, postoji ugovor. Ili imate sporedne ugovore. Ovde se pored ugovora o kreditu, lizingu, kreditnoj kartici, spominje samo još jedna vrsta ugovora, a to je sporedni ugovor, ukoliko ga ima ili može da se desi. Nema nikakve predugovorne faze. Zbog toga smatramo da ovde možete da stavite da u naslovu iznad člana 15. stoji samo – informisanje.
Nije baš da vam kategoričnost nije poznata ovde, pogledajte, recimo, u članu 17. u stavu 2. vrlo jasno kažete... Kada korisnik, recimo, hipotekarnog kredita traži da mu se kredit indeksira u evro, ne pišete u zakonu – banka može to da mu odobri, nego vrlo jasno i kategorično kažete – banka je dužna da to uradi. To je primer po kom sve ostalo mora da se radi.
Znači, ovo se odnosi na informisanje i pre potpisivanja ugovora i posle potpisivanja ugovora, nema ovde predugovornih faza. Zato što može da se dovede u vezu sa obligacionim odnosima, da proizvede neku zabunu, smatramo da ovo možete da izbrišete. Informisanje je adekvatnije, razumljivije i neće dovesti do bilo kakvih spornih pitanja. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, vi iz vlasti iz Demokratske stranke i mi iz Srpske radikalne stranke zaista možemo da se sporimo oko mnogo toga. Mi smo na dva pola jedne političke scene, suprotstavljeni smo ideološki ili kako god hoćete, ali oko jedne stvari, možda nećete priznati, u ovoj skupštini i ovom sazivu, dok god ovaj saziv bude trajao, nećemo moći da se sporimo ili ne bi trebalo da se sporimo.
Izmene o kojima trenutno govorimo su posledica. Danas razgovaramo o posledicama vaše percepcije slobode, vaše percepcije političkih, demokratskih, parlamentarnih i svih drugih sloboda. Za razliku od vas, SRS smatra da u jednoj državi i u njenom parlamentu, koji je njeno predstavničko telo, politička prava, građanska prava i slobode postoje samo onda kada se politička volja identifikuje sa voljom države, odnosno voljom vlasti koja tom državom upravlja.
Ako nas ubedite danas da volju naroda izražava sastav ovog parlamenta, da je volja naroda danas u Srbiji izražena u političkom delovanju Vlade Republike Srbije i svih njenih, ovakvih i onakvih, tela, mi ćemo naravno da priznamo, međutim, argumenti za tako nešto ne postoje. Da nismo u pravu, danas o ovakvim besmislicama ne bismo ni raspravljali.
Podržavamo ideju Liberalno-demokratske partije da zameni svog člana. Ona na to ima pravo. Ali, ponavljamo, ovim izmenama Skupština otklanja ili pokušava da otkloni posledice slobode, odnosno političkog bezakonja koje ste vi promovisali pre svega u ovom parlamentu, a onda u svim institucijama u ovoj državi. Zapamtite, gospodo iz vlasti, ovde su danas odgovori zašto državi ide ovako. Kada u parlamentu nema reda, ne može ga biti u Vladi. Kada u parlamentu nema reda, ne može ga biti ni u pokrajini, ne može ga biti u lokalnoj samoupravi.
Danas slušamo pridike ljudi u odnosu na diskusije iz Srpske radikalne stranke, koji očigledno imaju problem sa identitetom. Gospodin Antić komentariše šta je rekla Nataša Jovanović. Na zvaničnom sajtu Skupštine Republike Srbije on je član Srpske radikalne stranke, evo, ovde piše. Nije to za njega više sramota, oni su se sa sramotom posvađali kada su otišli iz SRS. Ovo je za nas bruka, ovo je za nas bruka.
Mi verujemo, gospođo Čomić, možda ćete vi pokušati da ovu sramotu, njihovu sramotu ispravite kreiranjem novog sajta, ali, suštinski, potrebno je vreme da se isprave posledice koje je ova politička pošast posejala u parlamentu, a onda i po Srbiji; potrebni su neki zdravi, novi i sređeni politički procesi, pre svega izbori, i da se raskrsti sa kreatorima ovakve percepcije političkih prava i sloboda kakvi su danas na vlasti u Srbiji.
Zašto se to dešava? Nema odgovora iz vlasti. Pogledajte samo kako je sednica danas počela. Nemojte da tražite na drugom mestu odgovore zašto menjamo, zašto se sve što se dešava u Skupštini dešava. Razgovaramo o zakonu koji uređuje jedan sektor, koji generiše najviše problema u Srbiji. O tome smo razgovarali pre nekoliko dana, bili ste domaćin na jednom javnom slušanju, i to ću da prokomentarišem kasnije. Vlada nam je, ni manje ni više, poslala ministra za sport. Ali, kako tu da bude reda kad ga ovde nema? Jednostavno, ne može. Riba se čisti od glave, a ne od repa.
Gospođo Čomić, dok se vlast i vi koji je činite ne suočite sa tim i ne otvorite oči pred tom činjenicom, Srbija ne može da se menja i Srbiji budućnost takvi ne možete da obezbedite. Skupštinu smo pretvorili... ni ja ne znam više u šta. Zakoni se usvajaju na javnim slušanjima. Vi ste u te zakone, koje ne usvajate suštinski u parlamentu nego na javnim slušanjima, ugradili svoju patološku percepciju političkih demokratskih prava i sloboda zato što ste ih definisali kao politički interes Demokratske stranke ili vladajuće većine danas u Srbiji. Umesto da otvorite debatu ovde u parlamentu, pozovete nas na javno slušanje zbog kojeg prekidate parlamentarnu raspravu, pozovete nas na javno slušanje da sakupite predlog zakona koji nije ni u nacrtu, nego je već predlog i, da ironija bude veća, nije napisan u Srbiji, nego u Briselu.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, tema dnevnog reda – izbor članova odbora, na osnovu predloga ovlašćenog predlagača Nenada Milića, LDP. Molim vas, o temi dnevnog reda.)
Pokušavam, gospođo Čomić, da analiziram uzroke koji su doveli do ovoga o čemu danas raspravljamo.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, uzrok koji je doveo do ove tačke dnevnog reda je to što je ovlašćeni predstavnik podneo predlog za izmenu člana odbora. Molim vas, o tački dnevnog reda.)
Bilo bi lepo da nam kažete zašto su oni to predložili. Zato što ste vi promovisali slobode koje su napravile haos u Srbiji, da svako raspolaže svojim mandatom, da se svako ponaša kako hoće, ali te slobode o kojima sad razgovaramo ne važe samo za našu stranku. Slušao sam pre neki dan, evo, ispravite me ako grešim, i vi lično i pola vaših kolega tokom dve trećine svoje rasprave o Zakonu o izboru narodnih poslanika je kritikovalo, i to sve do poslednje rečenice – ali ćemo podržati ovaj zakon. Jesu li to slobode?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, nisu slobode, to je kršenje Poslovnika, ovo što se sada dešava. Molim vas, o tački dnevnog reda. Kad i ako bilo kakav predlog zakona o izboru narodnih poslanika bude, rado ću učestvovati, pogotovo sa vama i ne verujem da će nam se diskusije mnogo razlikovati. Sada govorite o tački dnevnog reda.)
To bih voleo da čujem, da nam se diskusije... zato što mišljenja o ovim kršenjima političkih prava, sloboda, izbornih, demokratskih, parlamentarnih principa i vi razumete i primećujete, ali ne smete o njima da govorite. Voleo bih da se vi tako vladate zato što vam stranka naređuje i traži to od vas kao kvalitetnog stranačkog vojnika, ali ono gde su inspirisane te i takve barijere je Brisel, to je problem Srbije.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sad vas poslednji put molim, ne Brisel, ne predlozi zakona, ne osporavanje javnog slušanja, nego izbor članova odbora Skupštine, na predlog Nenada Milića, molim vas.)
Slažem se. Potrudiću se da završim ovo. Što se tiče SRS, zaista nije sporno da podržimo nešto što predstavlja zaštitu političkih stranačkih interesa, s obzirom da i Ustav stranke definiše i identifikuje kao činioce političkog života, a ne neke interesne, političke, tajkunske, ovakve, onakve grupe. Zato ćemo ovo podržati.
Smatramo da niti ovim izmenama, niti izmenama sajta, niti pozivanjem na Poslovnik ili deljenjem lekcija i opomena nećete suštinski promeniti politički ambijent u ovom parlamentu, nećete promeniti politički život u Srbiji. To vi više niste u stanju da uradite. A još manje su sposobni oni koji se očajnički trude da liče na vas i u tom svom nastojanju i očajanju od sebe prave cirkusante. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložili smo brisanje naziva i ovog člana 16. ne zato što smatramo da u zakonu ne bi moglo da se reši ovo na šta se on odnosi, nego zato što bi trebalo da se reši na jedan potpuno drugačiji način.
U kontekstu ove priče i ove konstatacije ću prvo da pročitam obrazloženje zbog čega je ovo odbijeno. Kaže se da se „amandman ne prihvata jer odredba člana 16. Predloga zakona ima za cilj, između ostalog, da onemogući osnivačima društva da na ime povraćaja troškova u vezi sa osnivanjem umanje imovinu društva i na taj način oštete poverioce. Pored toga, ovo je u potpunosti u skladu sa privrednom praksom.“
Kada pogledate član 16. tu je sve „može“ i „ako“. Predlagač kaže: „Društvo može članovima izvršiti povraćaj troškova u vezi sa osnivanjem društva isključivo ako je to predviđeno osnivačkim aktom.“
Ministre, hoćemo li vraćati ili nećemo vraćati? Ili će to da stoji u osnivačkom aktu ili neće da stoji u osnivačkom aktu. Smatramo da to isključivo može da se reši osnivačkim aktom. Ako je to rezultat dobre prakse ili iskustvo poslovne prakse, to može da se reši samo osnivačkim aktom.
Ovaj zakon, kako smo slušali od vas i od drugih predstavnika vlasti, unapređuje korporativno upravljanje. Meni se čini da mora da bude jasan. Ili može da se vrati novac, odnosno ono što predstavlja trošak, ili to ne može da se vrati.
Ako već može da se vrati, onda to mora da se jasno i kategorično napiše u ovom zakonu, da je društvo dužno da vrati novac i da je dužno da to predvidi osnivačkim aktom i da je društvo dužno da u osnivačkom aktu proceni adekvatno, kako se ne bi u pitanje doveo osnovni kapital, odnosno kako se u pitanje ne bi doveli poverioci.
Ako smo pisali zakon da bismo ga pisali, onda nam je, što kaže narod na jugu Srbije, kilava rabota.
Ministre, ovde se kaže da je ovo u skladu sa dobrom poslovnom praksom. U obrazloženju ovog zakona ste napisali da se ovaj zakon usvaja zato što se u međuvremenu promenila direktiva EU, odnosno menjale su se direktive u skladu s poslovnom praksom tržišnih privreda EU, pa zbog svega toga i mi menjamo Zakon o privrednim društvima.
Inače, ova analiza korporativnog upravljanja u Srbiji na koju ste se pozvali u ovom zakonu vam je u najmanjoj meri sugerisala da menjate ovaj zakon, ali ako ste već rešili da ga menjate, onda ste morali da u njemu budete jasni, kategorični i određeni.
Malopre sam spomenuo u diskusiji da privredna društva i sektor privrede u Srbije generišu najveći problem i da svi problemi u državi proističu iz toga što nam je privreda na nogama. Ako zaista želite da je unapređujete, morate da je unapređujete na adekvatan način, drugačije nego što je to bilo do sada.
Predlažemo vam da ovo izbrišete zato što je ovako kako je napisano višak. Nije samo u ovom članu prisutan taj princip neodređenosti – može da bude i ne mora da bude; u još nekoliko članova pokušali smo na isti način da intervenišemo zato što tražimo od vas da kroz zakon utičete ili na svoju instituciju ili na ostale institucije ili na učesnike u privrednom životu da stvari između sebe na jedan decidan i jasan način rešavaju. Ovako napisano „može da bude“, „ako se predvidi“, koga to obavezuje? Nikog. Razmislite malo pa ćemo razgovarati.

Evo, gospodine ministre, moja konstatacija od malopre je da u jednom delu, na neki način, pisanje ovog zakona zaista... Odnosno, mislim da će ovaj zakon, ovako napisan, ostati u priličnom broju članova nedorečen, ne zato što možda nije postojala volja da se reši, i to dovodi u pitanje vašu konstataciju da je zakon napisan uz širok konsenzus, svi su pitani i tako dalje... Ne možete da ostajete nemi na argumente u kojima se pojedini poslanici, bez obzira na to odakle dolaze, pozivaju na Ustav. To tako ne ide. Postoje stvari koje su jasne i u Ustavu, definisane su. Konkretno govorim o amandmanu gospodina Veselinovića. Zaista je u pravu. Ne znam o čemu ste razgovarali, šta ste se dogovarali, ali argumenti koje je izneo zaista stoje.
Postavlja se pitanje, ako predlagača zakona ne obavezuje Ustav, usvojen uz opšti politički konsenzus, šta vas obavezuje? Šta vam je argument, dovoljno legitiman i snažan, da pojedine amandmane prihvatite i da zakon unapređujete onako kako i mi mislimo, odnosno malo drugačije u odnosu na predstavnike vlasti? To je nešto nevezano za amandman o kome ću sada da govorim.
Pogledajte sada amandman na član 27. Taj član 27. apsolutno promoviše neefikasnost, sve ono što tišti našu privredu. Vi pripadate političkoj eliti koja zagovara tzv. giljotinu propisa. Kako ste je uradili, to svi mi znamo – i bele knjige, i crne knjige, i pisanja itd. Ne mislim vi lično, bili ste u toj ekipi...
Član 27. kaže u stavu 2. da nešto ne može, a to što ne može u stavu 2. može da se desi u stavu 3, pa ako se to što ne može u stavu 2. desi u stavu 3, onda pravobranilac može da reaguje i da ispravi to što je u suprotnosti sa zakonom. Vaš odgovor na moj amandman je – razlike su jezičke. Nisu jezičke.
Kako je moguće da bude registrovano društvo suprotno stavu 1, a u stavu 2. kažete da se poslovno ime koje ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog zakona ne može registrovati u registru? Sledeći stav kaže – kada se to tako registruje onda republički javni pravobranilac može da reaguje. Jezičke razlike zaista jesu, ali mi tražimo da republički javni pravobranilac reaguje. Ne – „može“, jer kada mu vi date mogućnost da reaguje, to ne znači da će republički javni pravobranilac da reaguje.
To je generalno problem, to je nomotehnički problem sa skupštinskom većinom i Vladom. Sve nešto – može. To vaše „može“ proizvodi štetu, vama će probleme da napravi. Vi ste najodgovorniji za privredu i ekonomiju. Vama će to da pravi probleme, meni neće.
Dalje, pravobranilac će to da uradi po hitnom postupku. Onda ide sledeći stav gde se kaže – presuda kojom se nalaže promena naziva društva dostavlja se registru. Ako društvo prekršilac u roku od 30 dana od pravosnažnosti presude ne izvrši promenu, ide u likvidaciju. Pa će sada nešto što ne može, ako se desi, može da reaguje pravobranilac, pa će biti sudski postupak, pa će 30 dana da mu se da rok da on to otkloni, a ako ne, onda ćemo da uđemo u postupak likvidacije. Zašto sve to? Hoćete efikasnu, organizovanu državu – imate mehanizme na raspolaganju.
Sada ćemo ponovo da se razvlačimo po sudovima. Da li zaista verujete u efikasnost sudova? Devetsto hiljada nerešenih predmeta. Zbog tih sudova nam lupaju ćuške. U analizi korporativnog upravljanja u Srbiji osnovni kamen spoticanja je pravna praksa, nerazvijena pravna praksa, gospodine ministre, to ste nam vi napisali. Očekujete ovde efikasnost? Zaista je neće biti.
Tražimo od vas da ovde predvidite da javni pravobranilac mora da uradi nešto, da reaguje na činjenicu da je zakon prekršen. To je jedno. Drugo, šta će da rade ti ljudi u registru? Juče smo ovde slušali kolike plate primaju ti ljudi po agencijama, mislim na Agenciju za privredne registre, po dvesta i trista hiljada im je plata. Neka ih zarade, gospodine ministre.
Ovde ste napisali da to nije materija kojom se rešava ovo. A šta je materija? Za šta mi služimo ovde? Ko će da rešava? Šta će da rade ti u registru? Da dozvole da nešto što je suprotno javnom moralu ili ne ispunjava uslove bude registrovano, da za tih mesec i po dana uđu u poslove, da novac kreće, da se stvari komplikuju. Samo se sve dalje i dalje i dublje petljamo u mrežu nelikvidnosti, neefikasnosti, sudskih galimatijasa itd.
Ovo nije suprotno konceptu zakona. Ovo je u funkciji efikasnosti. Zašto ne biste vi tražili, imate podzakonske akte... Nije Agencija za privredne registre osnovana od strane udruženja pčelara ili mađarske vlade. Vi ste osnovali tu agenciju, naložite im da donesu uredbe, podzakonske akte kojima će ovo regulisati i kako će se neko u Agenciji za privredne registre baviti ovim stvarima. Jednostavno, stvari su potpuno jasne, pitanje je da li hoćete ili nećete. To vaše „može“, „hoće“, „neće“, „biće“ evo dokle nas je dovelo. Hvala.

Gospodine ministre, izvinjavam se, vi nećete moći parcijalno da prihvatite amandman, pola-pola. Znači, morate da znate, ispravka će biti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman na član 64. gospodina Dejana Mirovića, mog kolege, sled je našeg amandmana na član 63. ovog zakona gde smo tražili da se poslednji stav iz stava 63. prebaci u član 64. jer smo smatrali da je ovo neprecizno i nejasno napisano.
Smatramo da je naše rešenje u amandmanu mnogo preciznije i jasnije, rezolutnije od onoga što piše u zakonu. Zbog toga smo smatrali za shodno i vrlo praktično da se stav 5. člana 63. prebaci u član 64, da bude stav 2, i da to na neki način čini celinu, jedan za drugi su bili vezani. Ukoliko bi Vlada odlučila da prihvati ovaj amandman na član 64, bilo bi nužno da se prihvati i na član 63.