Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Vladan Jeremić je podneo amandman na član 21, koji se odnosi na tarifni broj 41. U načelnoj raspravi smo kritikovali ovo, jer smatramo da republičke administrativne takse, zakon kojim se one regulišu, nisu donete na adekvatan način, u meri u kojoj bi u potpunosti, u celosti odgovarale, bile pravične i bile korektne. Tom prilikom spomenuli smo da se u nekim tarifnim brojevima republičke administrativne takse predviđaju za zahtev za izdavanje jednog rešenja, a onda se rešenje koje se dobije za taj zahtev ponovo plaća i to cifrom koja je tri puta veća nego zahtev.
Kolega Buha je obrazložio koju to radnju radi država kada podnosim zahtev prema državi da mi nešto da. Pitanje je naše šta to plaćamo kao uslugu od strane države kada podnosimo državi zahtev?
Naravno, predstavnici Vlade su u tom trenutku ćutali, nisu ništa govorili. Ne znam koji je ministar bio, sasvim je svejedno, pretpostavljamo da su ćutanjem hteli da nam stave do znanja da nismo u pravu.
Onda smo došli do rasprave u pojedinostima i, recimo, dođete ovde u tarifni broj 41. i vidite da se kroz tarifni broj 41. stvari mogu rešiti racionalno i korektno. Nisam pravnik i ne znam kako se to zove, ali pogledajte, recimo u tarifnom broju 40, stoji ovako – za rešenje po zahtevu za dobijanje ovlašćenja za izdavanje itd. toliko dinara. Znači, ovde nemate za zahtev, pa za rešenje, nego imate za rešenje po zahtevu jednu taksu plaćenu. To je jedna stvar. To ukazuje koliko je ovo površno urađeno i koliko je ovo isključivo u funkciji punjenja budžetskih rupa,
Ni u prethodnom zakonu, gospodine Petroviću, ni u sada ovom ne možemo da prepoznamo opredeljenje države da se svojim poreskim prihodima bavi ozbiljno, kao i u svemu ostalom u državi, nešto čime se bavite za 10 godina vaše evropske priče. Evo, pitam vas, od kada ste dobili u poljoprivredi status preferencijalnog izvoza govedine u EU, od kada ste ga dobili do danas petinu izvoza i preferencijala, odnosno kvote niste u stanju da ispoštujete. Ne stavljam vama to na teret.
Ali, to vam ilustruje odnos države prema svojim poslovima i obavezama. Tako je isto bilo i sa zakonom od malo pre i evo sad opet dolazimo na tu istu priču. Ovde nema posvećenosti poslu.
Sad vas pitam – kako je moguće da u državi imate taksu koja se u poslednjih ne znam koliko godina plaća sa hiljadu ili dve ili tri hiljade dinara i da nam Vlada sad predloži da tu istu taksu plaćamo 60 i nešto hiljada dinara? Šta se to desilo u ovoj državi? Porastao je standard građana? Imamo mogućnost da tako izdašni budemo prema državi? Država nam kroz dobra i usluge to vraća? O čemu se radi? Ima li racionalnog obrazloženja za tako nešto?
U tarifnom broju 41, o kome govorimo, recimo, kaže se: "Za rešenje po zahtevu za dobijanje ovlašćenja za izdavanje registracione nalepnice, 70 hiljada, 69.850". To do sada uopšte nije postojalo. Ja mogu da razumem i da prihvatim da ste nešto od 2.000 popeli na 4.000 – nemate para, ništa ne funkcioniše, itd. Mogu da razumem zašto ste to uveli, ne mogu da opravdam. Onda u obrazloženju kad mi to izbacimo, znate šta nam napiše Vlada? "Ministarstvo je to predložilo". Šta nas briga šta je ministarstvo predložilo. Mi smo Skupština. Valjda mi određujemo šta će ministarstvo i kakvim će propisima i zakonima ministarstvo da se vlada i na koji način će ova država funkcionisati. Kažu – ministarstvo je predložilo. Mogli su da predlože i 200 hiljada, i 500 hiljada, i neko bi tu, i ne vodeći računa zašto podiže, podigao ruku. I šta onda? Dolazimo u situaciju da to ne možete da naplatite. Imate propis koji je u praksi potpuno neprimenjiv.
Ovakve takse, na koga god da se odnose, zaista su besmislene i neprihvatljive, u ovom i ovolikom iznosu. Ali, to je stvar kad se u državi od danas do sutra sve rešava. U državi koja nije posvećena projekciji države u naredne tri odnosno pet godina, nego od izbornog do izbornog ciklusa. Pa ćemo se danas vladati onim što će nam obezbediti da funkcionišemo do izbora, što nećemo naljutiti građane ili ćemo ih naljutiti ali ćemo, sa druge strane imati malo više koristi odnosno finansija na raspolaganju.
Ne možete promašaje Zakona o porezima na dohodak građana da krpite republičkim administrativnim taksama. Jer, Zakonom o porezima na dohodak građana o kome smo malo pre pričali suštinski se ništa neće promeniti. Čak, kažemo – biće manje prihoda u budžetu ali nisu to veliki nedostaci budžeta. Jer taj porez ne učestvuje u velikoj meri u prihodima. Ali, to ne možete kroz ovo da nadoknadite. Nego, lepo sednete u toj vladi, kao što ste obećali 2008. godine pred izbore i u izbornoj kampanji, obećali ste reforme, promene, standard, kvalitet života, pa izanalizirate vertikalnu, horizontalnu, ovu ili onu poresku pravičnost, pa vidite gde su problemi, šta su problemi, pa jednim sveobuhvatnim načinom rešite to. A ne ovako – ad hok, danas 2.000, sutra 69.000. I tražite da vas neko doživi ozbiljno. Da vas neko u državi Srbiji doživi ozbiljnim ili da vas neko sa strane, van granica ove države doživi ozbiljno. Ovo plaćaju i ljudi koji ovde dođu. Možda se opredele da dođu ovde, da žive, da rade i da investiraju. Pa se pitaju – da li je ovo predvidiv poreski sistem? Šta mogu da očekuju posle narednih izmena republičkih administrativnih taksi? Šta može da ih očekuje na početku naredne godine koja će u fiskalnom smislu biti teža nego ova? Opterećena kamatama, opterećena dugovima, opterećena poreskom i izbornom kampanjom, itd, itd.
Mi se bavimo republičkim administrativnim taksama. Malo pre smo završili raspravu o zakonu – 160 i nešto različitih poreskih osnovica imate u Srbiji na osnovu kojih se isplaćuju plate, pa na osnovu toga se obračunava porez na zarade. Time se niko ne bavi u ovoj državi. Nikog to ne interesuje. Za isti posao u jednom i u drugom sektoru, dva različita sektora u ovoj državi, i zarade drastično različite i porezi različiti, pa ste, ministre, dužni da donosite ovakve republičke administrativne takse.
To nije slika ozbiljne države i Srbija na izborima sa tim mora da raščisti. Da stavi tačku na ovu šumu i na ovaj haos. Politički i ekonomski haos. Nemate argumente da ubedite bilo koga. Rekli smo u načelnoj raspravi – nijedno lokalno rukovodstvo se ovako neozbiljno ne igra sa administrativnim taksama za usluge koja pruža lokalna samouprava. Takav luksuz ponajmanje ima Vlada Republike Srbije na koju te lokalne samouprave treba da se ogledaju. Kakvu poruku šaljete? Jel ovo briga o državi? Briga o platežnoj mogućnosti onih koji učestvuju u privrednom životu i uopšte koji ovde žive? Da li je ovo prošlo ozbiljnu analizu? Zaista nije.
SRS ovo ne može da podrži. Nismo nerazumni i smatramo da država ovlašćenja koja svojim zakonima nameće ili neke nove usluge koje pruža mora da naplati. Ali, to sve mora da ima meru. Dokle god ne budete spremni da se odreknete rasipništva na jednoj strani, ovo neće moći da vas zakrpi. Država će grcati u problemima. Ovo nije put da se finansije i fiskalna politika jedne države sređuju. Riba se čisti od glave, a ne od repa. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, kako rasprava odmiče i kako slušamo ove komentare, zaista se potvrđuje ono o čemu SRS govori, da se zaista nije ozbiljno pristupili niti analizi, niti izmenama, dopunama, kako god hoćete, ovih republičkih administrativnih taksi.
Dolazimo do jednog člana koji je se, po onome što suštinski predlaže SRS, upravo oslanja ili ste šlagvort za tako nešto dali vi kroz vašu priču pre par minuta. Vi kažete, gospodine ministre, da povećavate kontrolu, da je jako važno da se u kontigentu, u jednom, drugom ili trećem, ne nađe jedna stvar koja je loša zbog naših izvoznih opredeljenja, pa ste zbog toga dužni i obavezni da unapređujete fito sanitarnu i ostalu kontrolu, koja se odnosi na spoljnotrgovinski promet.
Sada pazite, uz svo vaše opredeljenje da unapredite naš izvoz poljoprivrednih proizvoda, pogledajte šta ste predložili – zahtev za vršenje kontrole bezbednosti hrane u spoljnotrgovinskom prometu - 410 dinara. Vi ste tu taksu povećali, pretpostavljam, za ovaj indeks, da li za inflaciju ili šta već, na šta se Vlada opredelila, i to ukazuje za SRS da se ovde zaista nije ozbiljno tumačilo kakav je smisao i uloga pojedinih taksi koje građani, odnosno eventualni potencijalni izvoznici trebaju da plaćaju.
SRS je predložila da se ovaj zahtev i ova taksa poveća. Oni koji su sposobni da se bave spoljnotrgovinskim izvozom, odnosno spoljnom trgovinom, odnosno da izvezu našu hranu i naše proizvode, smatramo da za njih zaista nije puno da za takav jedan zahtev, odnosno odobrenje plate 2000 dinara. Ovde se opet vraćamo na priču o tome što se plaća i zahtev da se podnese i rešenje koje se dobija. Ali, ovo zaista predstavlja jednu dobru osnovu za priču koju pokušavam da vam kažem. Znači, oni koji su sposobni da izvezu i koji danas imaju takvu mogućnost, za njih 410 dinara, morate da priznate, ne predstavlja ništa. To državu promoviše i predstavlja kao neozbiljnu. Nije obavezni zadatak države da samo naplati svoju uslugu, nego da vama kao ministru i nadležnima u državi da dovoljno mehanizma i argumente u ruci da kontrolišete te vaše inspekcije, pa da onome kome naplatite 2000 dinara neko rešenje zaista ta inspekcija, fito sanitarna ili kakva god hoćete da je, mora adekvatnu uslugu da pruži i svoj posao mora da radi kako treba.
Kakva je obaveza onoga ko za 410 dinara treba da naplati neku uslugu i da tu uslugu izvrši? Kako će se odnositi prema tome? Neće se odnositi nikako. Zato tražimo da se ovome pristupi ozbiljno i studiozno. Da ne bude da smo populisti, kao predstavnici Vlade, evo, tražimo da se ova taksa poveća. Duboko verujem, ako u poljoprivredni stvari stoje onako kako ste ih vi malopre predstavili, da za vas ovo neće biti neprihvatljivo. Ako sve raste, ako sve izvozimo, potencijali su nam ovakvi ili onakvi, onda za jednog izvoznika, koji izveze 200, 300 ili 500 tona maline, pšenice, nije bitno čega, 2000 dinara zaista ne predstavlja puno.
Nemojte, ministre, da činite uslugu našim poljoprivrednim proizvođačima i izvoznicima tako što ćete administrativnu taksu da im naplatite u jednom besmislenom iznosu, nego, gospodine ministre, garantujte kvalitetnu otkupnu cenu maline, garantujte kvalitetnu otkupnu cenu višnje, otkupnu cenu pšenice, kukuruza itd. itd. To je ono što morate da uradite. Garantujte im adekvatne subvencije, dajte im adekvatne subvencije, da struktura tih subvencija bude kakva treba, da momenat isplate tih subvencija bude kakav treba. To je ono što se od države očekuje, a ne da im izlazi u susret tako što će administrativne takse na jedan način da budu besmislene, a na drugi način da donosimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, gde kažemo da su oni neznatni, a onda ih predstavimo kao subvenciju u poljoprivredi. To zaista ovu državu promoviše kao neozbiljnu.
Ne može SRS da se složi sa vama kada kažete – istorijski rekordni izvozi. Vi jeste napravili možda u odnosu na godine pre ovih rekordan izvoz u sektoru poljoprivrede, ali, gospodin Krasić je malopre rekao, vi niste povećali obim proizvodnje. Gospodine Petroviću, imali ste sreću što su cene na berzama proizvoda koji ste dominantno izvezli otišle u nebo. U odnosu na isti period prošle godine 20,30 do 40% su cene porasle. Vi ste tu statističku akrobaciju izveli i zato ste spoljnotrgovinski bilans predstavili takvim kakvim jeste. To vam je dalo argument da poljoprivrednu proizvodnju i izvozni kapacitet u prošloj godini predstavite ovakvim kakvim jeste. Po zvaničnoj statistici 250 hiljada hektara u ovoj državi je neobrađeno.
Vi govorite o navodnjavanju, to je dobro. Opština iz koje ja dolazim, Surdulica, zaista u svemu tome može da prepozna svoj interes. Ima jedan sistem koji bi trebao da se stavi u funkciju i ukoliko bude sluha i razuma u Vladi to će da se sagleda. Ali, vi, gospodine ministre, ne želite da govorite o odvodnjavanju i problemima koje imamo u Banatu. Niko od predstavnika Vlade nije otvorio i podigao glas o vodi i natopljenom zemljištu u Banatu. Sa koliko manje obrađenim površina za proizvodnju i kukuruza i pšenice ulazite u ovoj godini nego što ste ušli u prošlu godinu?
Recite, ministre, zašto je izvezeno nešto što je bilo na režimu zabrane? Zašto smo izvozili pšenicu, a nismo smeli? Zašto je u prošloj godini izvezena pšenica u obimu i količini u kojoj nije trebalo? To ste malopre vi rekli, je li tako? Izvezli smo nešto, 650 hiljada tona. Toliko se nije planiralo da se izveze. Onda smo sopstveno tržište doveli u pitanje. Onda ste merama Vlade, reagujući na pekarsku industriju i proizvodnju hleba, pokušali da ispadnete veliki, Vlada Republike Srbije. To su apsurdi i nonsesi i to je nešto što ne sme da se dešava, ako hoćete strateški da projektujete stabilan izvoz, stabilnu proizvodnju itd, itd.
Prema tome, ovo je jedan amandman koji smo hteli da pokažemo da smo za razliku od Vlade možda ozbiljnije pristupili ovom i imamo hrabrosti da kažemo – da, ovo treba više naplatiti. Nemojte da vodite računa o poljoprivrednim proizvođačima tako što ćete nešto što njima objektivno treba naplatiti besmisleno malo, a sa druge strane oni koji proizvode treba da se tresu i na otkupne cene i na isplatu toga i na subvencije i na sve ostalo. Mislimo da je ovo neozbiljno. E, sada, da li hte prihvatiti ili ne, to od vas zavisi. Hvala.

Vrlo ću kratko u okviru vremena poslaničke grupe. Smatram da se rasprava vodi u jednom pravcu, naravno od predstavnika većine u kome zaista nema razloga da se vodi i potvrđuje se da se vreme troši na formu, a ne na suštinu. Mi smo osporili suštinski zašto je ovaj zakon besmislen, neupotrebljiv, neće doneti ništa drugo, a evo sad se bavimo nekom formalnom raspravom koja zazire u nešto što zaista, ako se imputira SRS, zaista nema smisla.
Možda je gramatički neispravno da se kaže gospođo predsedniče, gospođo potpredsedniče, ali ono o čemu mi pričamo ovde, da ovo što stoji i što je napisano u zakonu zaista ne treba da stoji u zakonu, na to nam za pravo daje čak i Ustav.
Uvaženi kolega Vučkoviću, na strani 51. Ustava, ispod člana 110. reguliše se položaj predsednika Republike. Pitam vas danas, da li u Ustavu Republike Srbije stoji negde da se svi izrazi i termini koji se ovde koriste, koriste rodno neutralno. Da li činjenica da u Ustavu stoji predsednik Republike limitira bilo koju ženu u Srbiji da bude kandidat i da bude izabrana za predsednika? Ne limitira. Dve stranice ranije, u Ustavu Republike Srbije piše, sastav Narodne skupštine, predsednik i potpredsednici Skupštine. Ova Skupština ima gospođu Đukić-Dejanović za predsednika, znači gospođu predsednika i ima četiri, ili pet gospođa potpredsednica.
Pošto se pozivate na formalno, odnosno na taj razvijeni napredni svet, evo ja vas pitam, gospodine Vučkoviću, kako u SAD, kako se na engleskom jeziku kaže u ženskom rodu predsednik? Kako oni državnog sekretara nazivaju u ženskom rodu? Ili su "prezident", ili je "misis", ili "mis prezident", ili "mister prezident", ali je "prezident" – predsednik. Prema tome, nemojte da se trujemo besmislicama, ovo je potpuno suvišno, besmisleno, nepotrebno u zakonu, jer je i ministar, pretpostavljam gospođa ministar, rekla, postoje zakoni o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije itd, itd.
Nemojte SRS da imputirate nešto što zaista ne stoji. Mi smatramo da ono što je uneto u zakon je potpuno nepotrebno i suvišno, ako se ovo uopšte može nazvati zakonom. Mislim da tako banalne stvari zaista ne treba da opterećuju ovu diskusiju. Dokažite i ubedite nas da će ovo što ste izneli pred nas poslanike zaista za mladi svet u Srbiji dati neke efekte i rezultate, a ne o tome kako se obraćamo predsedniku Skupštine, ili potpredsedniku Skupštine. Hvala.

Uvaženi kolega, vi očigledno, ne vi generalno, ne lično vi, na toj strani gde vas broji 126, imate jedan problem i to je percepcija u suštini u značenju poslanice. Duboko verujem da i vaša koleginica koja sedi iza vas nije poslanica, poslanicu može da uputi i da pošalje patrijarh, recimo.
Uvažena koleginica koja sedi iza vas je gospođa, ili gospođica poslanik. Nemojte da se trujemo i da se delimo po tome, to je potpuno besmisleno. Ostavite se šta piše u Americi, kako oni zovu i čovečanstvo i predsedavajućeg itd, itd. Sada ćete da nas ubeđujete da majku i oca treba da zovemo jednim od roditelja. Uskratićete nam, bre, pravo da se psujemo kako treba, srpski.
Mislim, znate toliko banalno se ide, sada bismo mi da budemo veći katolici od pape i vi politički život i političke odnose opterećujete besmislicom, opterećujete se besmislicama pozivajući se na svet. Zašto bismo mi kao univerzalno i obavezujuće prihvatali nešto što je u tom razvijenom svetu, kad su ove stvari? Nemam ništa protiv da se neki dobri standardi prihvate, ali dajte nemojte da nas opterećujete kako se zove predsednik, kao Ustav je jasno definisao i rekao, ali to nikoga ne amnestira, odnosno ne oslobađa niti uskraćuje mogućnosti da bude kandidat, da bude poslanik, da bude ministar, itd.
Ovo su jako besmislene rasprave zato što ih namećete i promovište kao takve. Nema potrebe, ubedite nas da će ovo unaprediti položaj mladih ljudi u Srbiji, pa da eventualno podržimo ovaj zakon. Hvala.

Moje pitanje za kraj, gospođo ministre, u ime SRS – kad vi očekujete efekte ovog zakona? Kada će mladi u Srbiji osetiti prve efekte primene ovog zakona i šta ćete to epohalno donositi kroz podzakonske akte pa vam treba rok od pola godine da te akte usvojite? Moj amandman i amandman kolege Šarovića su u principu identični i oslanjaju se jedan na drugi.
Treba vam šest meseci da napravite, ako ne i više, pet podzakonskih akata. Kao što piše u ovim dokumentima, to su u principu formulari za aplikacije, ili eventualno za izveštaje, ili nešto slično. Prema tome, tu je suštinski pokazano kakav je odnos i koliko vam sve ovo znači.
Pitam vas, nemam puno vremena, nažalost – gledajte ovo, za primenu ovog zakona nije potrebno do 2011. godine obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Nije uopšte potrebno, jer se neće primenjivati u 2011. godini. Ne znam da li ste obezbedili sredstva ili niste, ali ovaj će se zakon primenjivati tek od iduće godine. Tako piše u ovom zakonu.
Mi vas dovodimo u normativnu saglasnost i tražimo od vas da ovaj zakon počnete da primenjujete u ovoj godini, da bi mladi pošto se vrlo brinete o njima, osetili efekte sa jedne strane, a sa druge strane, nastavak ove rečenice kaže – sredstva u 2012. godini i 2013. godini će se obezbeđivati u skladu sa primanjima i fiskalnim mogućnostima budžeta. To je izvesnost ovog zakona. Svi mi vrlo dobro znamo kakve će fiskalne mogućnosti u narednoj godini biti, kada uzmemo u obzir ovu godinu u kojoj se nalazimo.
Prema tome, kao što Mlađana Dinkića ne interesuje suštinski lokalna samouprava, takođe i ovo vaše ministarstvo, položaj i briga za mlade ne interesuje. Vi ste prepoznali šansu da u dva dana promovišete jednu ideju u kontekstu predizborne kampanje. Cela priča o ovom zakonu može da se svede na ova dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, počeću sa kraja vaše diskusije. Interesuje me jedna stvar – zašto je Albanija bitna za Srbiju? U kom smislu je to Albanija za Srbiju bitna zemlja? Kao sused, to poštujemo. Ali, ne znamo da se zvanična država rukovodi takvom politikom. -da li zbog ekonomskih odnosa iz prošlosti, da li zbog ovog duga od 10 miliona dolara koji ćete da naplatite, mi nemamo ništa protiv toga što ste uspeli da napravite sporazum, daj bože da to uspete da naplatite, ili možda najava iz Vlade, da ćemo KiM da delimo sa Albanijom?
Zbog čega je to Albanija za Srbiju bitna? Zbog suficita koji je u trgovinskim odnosima sa njom pravite? Da li nekada, da li sada ili u perspektivi računate da će to tako da bude? Albanija za Srbiju uopšte nije bitna država, ali Srbija sa Albanijom objektivno ima probleme. Pokazuje se da vi niste kompetentni da te probleme rešavate na adekvatan način, zato što ste pobornik i podržavate politiku koja je direktno suprotstavljena interesima Republike Srbije na delu teritorije koji se graniči sa državom Albanijom.
Što se tiče ovog sporazuma sa Albanijom, vi kažete da ćete da naplatite 10 miliona dolara od njih, mene interesuje kako to može da bude prihod budžeta Republike Srbije? Recimo, sticajem okolnosti znam da jedna fabrika, jedno preduzeće iz Vladičinog Hana ima potraživanja prema Albaniji od 120 hiljada dolara.
Mene interesuje da li će Republika Srbija, da li je uopšte to preduzeće "Južna Morava" fabrika čeličnih užadi koja je u kolapsu, da li dug tog preduzeća ulazi u ovaj dug od 10 miliona dolara koji ćete da naplatite, da li će svoje obaveze prema toj fabrici, u tom trenutku kad dođu te pare država da izmiri prema Vladičinom Hanu ili tom preduzeću, jer verujte mi za Vladičin Han u kom su prosečne plate po glavi stanovnika 2.000 dinara. Tih 120 hiljada dolara zaista će biti od velikog značaja. Interesuje me na osnovu kog sporazuma, ili ovog memoranduma, ovo treba da bude prihod budžeta Republike Srbije. Da li će Vlada Republike Srbije do kraja da iskrčmi pare koje će eventualno kroz ovaj sporazum da naplati? To je ono što me interesuje. Ne bih više da se zadržavam na ovom sporazumu, ali eto iskreno kao čovek koji ovde živi voleo bih da Srbija da izmiri svoja potraživanja, odnosno namiri svoja potraživanja sa tom za vas bitnom Albanijom.
Ono što je takođe, vrlo važno jeste da ste nekako banalizovali sve ovo. Čini mi se da su vam to poslanici rekli. Kažete danas vi – kad se gas ne plaća više ga nema. Znači, kakva je praksa u Srbiji? Kad gas ne plaćaš, "Srbijagas" dođe pa te kupi. Smeje se gospodin do vas, pretpostavljam da zna gde je "Agroživ", gde je srpska fabrika stakla u Paraćinu, MSK, kako se to beše zove iz Kikinde, Azotara Pančevo. Sad su u sav genijalni, pametni menadžerski, da kažem, sastav iz "Srbijagasa" sve te fabrike progledale i procvetale.
Ono, gospodine Đeliću, o čemu ste vi govorili a ticalo se ovog kredita i "Srbijagas" i njegovog položaja i značaja, možda je moglo da se odnosi, ali da danas razgovaramo o garancijama za 55 miliona dolara koje se odnose na kredite na konkretne programe i projekte, to su novci za koje država trebala da da garanciju i oni bi se odnosili na direktne investicije "Srbijegasa". SRS nema nameru da podrži garanciju za tekuću likvidnost u iznosu od 210 miliona dolara, odnosno evra, dolara, nije ni bitno, sasvim svejedno.
Poučeni iskustvom sa Vladom, sa odnosom prema javnim preduzećima, sa dešavanjima u javnim preduzećima, sa manirima koji tamo vladaju mi zaista nemamo poverenja niti znamo u šta će taj novac sve da ide. Podaci o dugovanjima, potraživanjima, odnosno obavezama i potraživanjima "Srbijagasa" su različita. Jedni pričaju jedno, drugi pričaju drugo. Kaže se da "Srbijagas" ima potraživanja u vrednosti oko 500 miliona evra, ali isto toliko i dugova.
Dvesta dvadeset miliona kažu da duguju dugoročno, sve ostalo su kratkoročna dugovanja. Sad je vrlo interesantna jedna stvar. Devedeset posto, kaže direktor Bajatović da duguju fizička lica, odnosno da fizička lica 90% svojih obaveza prema "Srbijagasu" izmiruju. Znači, "Srbijagas" nema suštinski problem sa fizičkim licima, "Srbijagas" 10% u tim dugovanjima nisu zanemariva i poštujemo i to, ali suštinski problem "Srbijagasa" ne prave fizička lica, prave pravna lica. Ko ne funkcioniše? Menadžment, država i institucije ili je nešto treće u pitanju. Opštine ne mogu da kupe, ako im pokrajine duguju ne mogu ni pokrajinu da kupe kao što su kupili Azotaru itd. U čemu je problem? Šta to država kupuje? Socijalni mir, deo političkog kolača. O čemu se radi? Sad će taj menadžment iz tog javnog preduzeća da upravlja Azotarom itd, itd. ovim firmama koje su kupili. Kupili su ih zato što su im dugovali. Dugovali su im zato što su nesposobni bili u finansijskom smislu da izmire svoje obaveze, pa ih je "Srbijagas" koji grca u problemima, uzeo da ih unapredi i stavi u funkciju. U takvoj državi živimo. Sad takvoj kompaniji treba da damo garanciju za još 200 miliona. Kako da ne?
Duboko verujemo da se velika većina i vas kojih nema večeras tu, a glasaće za ovakav zakon sa ovakvim stvarima ne slaže. Ali ono zašta zaista imamo argumente da verujemo jeste, kako koji zakon uđe u proceduru tako prepoznate kako se koja stranka sprema za izbore. što u smislu pozicije, što u smislu finansijskog pripremanja. Setite se lokalnih izbora po nekim vojvođanskim opštinama i ponašanju "Srbijagasa", konkretno u Vrbasu. Više je vozila "Srbijagasa" bilo angažovano nego privatnih vozila svih ostalih stranaka, ne možemo to da podržavamo i finansiramo. To su loši maniri.
SRS je protiv toga, može to da vam se sviđa ili ne, ali to je zaista tako i nećemo da učestvujemo u svemu tome. Da ste ovde došli da zahtevate podršku za 55 miliona odnosno za četiri ili pet tih garancija koje se odnose na konkretne investicije pa da onda pričamo o energetskoj stabilnosti sistema, jedno drugo u perspektivi itd, da vam dajemo pare za likvidnost? Vama? To je ravno samoubistvu, jer ste se pokazali kakvi ste domaćini i kako upravljate onim što vam je narod indirektno poverio na izborima, ali nadamo se da će se završiti na sledećim izborima, da će umeti ljudi da cene. Kako ste raspolagali njihovom voljom, njihovom i našom imovinom.
To je jedan deo priče vezan za ovaj set zakona o kojem razgovaramo. Gospodin Buha je potpuno u pravu. Ne postoji lokalna samouprava koja bi definisala svoja komunalna, da kažem zahvatanja ili takse, kako ste ih vi ovde napisali. Ne može gospodin Đelić, žao mi je, bilo bi genijalno da nam odgovori, kad se plaća zahtev, a kad se plaća rešenje koje dobiješ na osnovu tog zahteva. Faktički ili suštinski kad platite 2.000 za zahtev vi plaćate što ste podneli zahtev, a onda još 9.000 platite kad vam na konto tog zahteva napišu rešenje ili bilo kakav akt za koji ste podneli zahtev. Vi to tako možete, ali ako je to sistem da se puni budžet, ako je to sistem ili moderan, evropski kako vi volite da kažete metod da se ubiru prihodi onda smo mi zaista ugasili. Onda ova država ne treba da ide u 21, nego u 17. vek, pošto vi pričate o unapređenju, afirmaciji, standardima, tekovinama razvijenog sveta.
U čemu je problem da se donese jedan ozbiljan zakon o republičkim administrativnim taksama? Kakav primer vi dajete lokalnim samoupravama? Da li vam je sada jasno zašto su komunalne takse osam miliona u firmama ili firmama lokalnih samouprava. Zato što nema reda u državi ne može da ga ima i na lokalnom nivou. Gospodin Buha u ime SRS sve primedbe koje je izneo u tom kontekstu zaista stoje i zaista je u pravu, uopšte neću ulaziti u visinu taksi, jer na hiljadu druga deset hiljada za isti posao. Pretpostavljam da ta od 10 hiljada dinara posao treba da plaćaju likvidna i sposobna preduzeća u Srbiji o kojima smo ovde juče govorili za koje povlačimo 200-300 miliona evra da im finansiramo likvidnost. Za drugo zaista niti mogu uzimaju pare niti na kraju krajeva neko daje pare. Zato smatramo da živimo u državi besmisla, jednostavno sistem je obesmišljen.
Postavlja se pitanje da li zaista više bilo šta diskutovati i komentarisati. Zbog vašeg pristupa poslu i odnosa prema državi. Kako građani da dožive ozbiljnu državu? Ako vi predstavljate i promovišete na ovakav način. Pogledajte porez ovaj prvi, izmene i dopune poreza na dohodak građana. Ne mogu poreske izmene, ne može država ovako parcijalno da se bavi porezima. Ovo je stihija, ad hok sad ćemo ovo, sutra ćemo ono. Krpi rupu tamo gde se voda pojavi umesto da se promeni bure i onda tražimo odgovore zašto nam se dešava ovo što nam se dešava.
Zamislite sad ovo. Gospodin Đelić kaže, kako je to malopre rekao, podsticaj u poljoprivredi, pazite on je ove izmene i dopune našao da nazove delimično podsticajno u poljoprivredi.
Znate šta su napisali u zakonu? Porez na prihod od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod ima neznatno učešće u strukturi prihoda budžeta. I sad takvi prihodi treba da predstavljaju, odnosno oslobađanje od tih prihoda treba da predstavljaju podsticaj u poljoprivredi. Da ga čovek pita deset godina, kakav je posed u Srbiji kad je poljoprivreda u pitanju? Da ga čovek pita šta je strategija u ovoj državi kad je poljoprivreda u pitanju? Kakva je struktura subvencija? Kome se daju subvencije? Kada se daju subvencije? Ako bi dao odgovor neko normalan i ozbiljan, da nisu fraze i floskule, evo ja ću povući sve što sam rekao i javno ću da se izvinem.
Juče smo mu rekli, znate zašto jedemo paradajz iz Turske? Zato što su nam ovo podsticaji u poljoprivredi. Zato jedemo pasulj iz Azerbejdžana ili Kazahstana. Zato uzimamo jabuku iz Makedonije, a iz Čačka bacamo jabuke, trule ili što ostane damo za rakiju poljoprivrednicima. Zato što su nam ovo podsticaji u poljoprivredi.
Mi smatramo da država mora da napravi presek i da zauzme stav kakvu će poresku politiku da vodi. Ovo jeste tačno da će neznatnu poresku evaziju da naprave. Ali znate kako se u mom kraju kaže – kap po kap vir se vir. Pa imate pad prihoda od PDV, zato što imate pad potrošnje.
Sa druge strane imate pad uvoza. Imate inflaciju, koja nominalno možda i napravi veće prihode od PDV, ali realno ih obara i smanjuje. Vi to nećete da prikažete, jer vam statistički odgovara da napravite avanturu s tim i da prikazujete rast. Imate problem u ubiranju prihoda sa imovinom, zato što imate neefikasne poreske administracije na lokalnom nivou. Zato što ljudi ne shvataju značaj ubiranja tog poreza. Čekaju transferna sredstva koja im Mlađan Dinkić obećava, a znaju i sami da ih neće biti i žive u fikciji.
Imate pad broja zaposlenih, pa imate pad ovoga, pa imate pad onoga. Kad se to sve skupi na kraju odakle pare u budžet. Nema para u budžetu. Onda se pojavi budžetski deficit od toliko procenata i naš vrli potpredsednik nas poredi sa Britanijom. Kaže pa vidite u Britaniji je deficit veći duplo, 6, 8%, kod nas je 4%. Tako je. Ali Britanija to sebi može da priušti, a Srbija ne može da priušti ono što u Britanija radi jedna mesna zajednica. Ali ne zato što Srbija ne vredi, nego što je aktuelna vlast napravila takvom kakva jeste.
Na kraju, ja se zaista nadam da će se na sledećim i posle sledećih izbora sa ovom politikom raskrstiti, da će se poreskom politikom u ovoj državi baviti ozbiljni ljudi. Napraviti svemu tome jedan ozbiljan pristup. To će obezbediti sigurnost fiskalnog sistema u ovoj državi kroz vreme i moći ćemo da živimo život dostojan čoveka u 21 veku, a ne da živimo u fikcijama i izmaglicama koje nam gospodin potpredsednik zajedno sa svojom ekipom i svitom nudi poslednjih deset godina. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, možda bi bilo korisno da ste bili na početku ove rasprave, ne zato što smatramo da biste nam vi rekli nešto drugačije u odnosu na druge predstavnike Vlade, nego je bilo vrlo interesantno da vidite odnos skupštinske većine prema priči o ovim novim zaduženjima. Čak je i predsedavajući morao da interveniše kako bi na neki način prisilio poslanike da slušaju ovo, jer su se više i poslanici skupštinske većine navikli na ove priče.
Ovo o čemu danas pričamo, mi smo u SRS poslednjih meseci ili godina znali da nazovemo političkim neukusom. Očekujem da mi ne uzmete za zlo i vi i predsedavajući ali i predstavnici skupštinske većine koji ovde sede, ovo što slušamo danas i ovo što će trebati da se usvoji danas ili kad bude dan za glasanje, definitivno predstavlja jedan politički bezobrazluk. Jedino je izvesno, gospodine potpredsedniče Vlade, niste bili malo pre kad su neki predstavnici skupštinske većine pričali o tome, u šta su sigurni šta će se do kraja ove vlade desiti. Jedino u šta smo sigurni da će se do kraja ove vlade desiti jeste da ćemo posle ovog današnjeg dana i današnje rasprave biti dužni preko 300 miliona evra direktno, da će Srbija indirektno biti opterećena sa 200 miliona evra a da ćete vi, gospoda iz Vlade, u septembru mesecu emitovati vrednosne papire u iznosu od 500 miliona evra indeksirane u evru i još 200 miliona dinara dinarskih hartija od vrednosti odnosno vrednosnih papira pod ludačkim kamatama na koje samo banke u Srbiji trljaju ruke. Jedino što je izvesno u ovoj državi je to. Jedino je izvesno da ćemo biti za negde oko milijardu evra dužniji, što direktno što indirektno, do kraja ove vlade, ako, daj bože, ovo bude sve.
Ali, koliko čujemo i vidimo tamo na skupštinskom sajtu, u skupštinskoj proceduri postoje i neke nove najave za neke nove garancije i zaduživanja. Ostaje da vidimo šta nas od boga zdravlja sve čeka do kraja ove godine.
Očekujući gospođu Kalanović, vrlo je interesantna bila njena konstatacija od malo pre a tiče se ovog našeg zaduživanja odnosno davanja garancija vezane za "Fijat". Zamislite šta je rekla gospođa Kalanović – da se Srbija ne zadužuje delimično sa ovih 500 miliona evra koje uzima od Evropske investicione banke i da dajemo samo garanciju. Ja verujem da ćete vi kao ekonomista da se složite sa mnom da to nije tačno. Srbija se svakako zadužuje, delimično ovih 500 miliona evra, zato što ima učešće u "Fijatu", ali, doći ćemo do "Fijata".
Krenuo bih ovim redosledom, gospodine Đeliću, kako ste vi iz Vlade nama predložili. Nekako su predstavnici Vlade izbegavali da pričaju o zaduženjima koja se nekako ne tiču njihovih resora ili smatraju da ih se ne tiču i možda je i bolje da nisu ništa o tome ni pričali.
Prvi sporazum jeste o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Danas SRS pita – odakle više pravo vama u Vladi na ovakvu političku neodgovornost? Mi vas pitamo da li ste 2008. godine ubeđivali građane da ćete zaduživati državu ovako ili ste nudili nešto drugo?
Danas vi možete sebi da priuštite pravo na političke promašaje koji će vama staviti na teret političku odgovornost u vremenu u kom živite i u kom delujete. Ovo pokazuje da ne razumete ni stvarnost, ni potrebe, ni mogućnost Republike Srbije. Gospodine Đeliću, vi u Vladi ponajmanje marite za budućnost Republike Srbije i ponajmanje marite za pokoljenja ove države.
Mi smo, gospodo iz Vlade, već jednom prilikom i pitali a pita vas SRS – odakle vam pravo da pokoljenjima nametnete pravila po kojima ste vi ekonomski živeli i ekonomski se ponašali? Znate zašto ovo govorim? Zbog činjenice da će kredit, neko je to pomenuo danas, da se vraća 2026. godine. Pola, trećina, četvrtina, petina, nije bitno, dve trećine ljudi koji danas u parlamentu glasa za ovo biće tada u penziji. Vi ćete potrošiti novac, daleko od ove države. Jednog dana gledaćete sa smeškom na činjenicu da nečija deca vraćaju te kredite. Pitamo vas – šta ćete im za ovaj novac ostaviti? Šta će konkretno u materijalnom ekvivalentnom generacije 2026. godine dobiti? Neće ih oni vraćati iz realnih sredstava. Nateraćete ih da tad uzimaju nove kredite i da refinansiraju ono što im vi danas ostavljate. Ali, kažite nam šta ćete im ostaviti u nasleđe za ovih 100 miliona dolara?
Od tih 100 miliona dolara, 250 hiljada dolara ova država mora da plati da bi ih dobila. Znači, toliko nas košta samo činjenica da ćemo ovo da dobijemo, plus kamate, ali ne na 99 zarez nešto miliona dolara nego na 100 miliona dolara. Pa ćemo 15 godina da plaćamo kamate, kakve god da jesu i onda ćemo 2026. godine da vraćamo. Politički vas pitam – nije li vas sramota? Imate li trunku političke savesti i odgovornosti za ono što ostavljate u nasleđe generacijama i budžetima Republike Srbije koje vi, niti ćete praviti, niti ćete podeliti, niti ćete rashodovati?
Voleo bih gospodine Đeliću da mi kažete vi, to piše u obrazloženju ovog zakona, šta je to poboljšanje povereničkih uslova? Ove pare će se trošiti. Da li neko od vas, gospodo iz većine, znači šta znači poboljšanje povereničkih uslova? To je pitanje za vas konkretno, kao potpredsednika Vlade. Ove pare će se trošiti za penzije i za plate u javnom sektoru. Penzije koje su sa jedne strane danas tolike kolike jesu a koje su sa druge strane uslovljene bolesnim političkim kompromisima u skupštinskoj većini. Da li sam rekao nešto što ne odgovara istini? Ne, gospodine Đeliću.
Kakve su plate u javnom sektoru? Da li postoji danas u Srbiji neko ko ne prima platu od 300 ili 500 hiljada dinara? Znate dobro da postoje vaše kolege, što partijske, što politički iz tog koalicionog saveza koji je na vlasti. Jel to javni sektor koji treba da finansira generacija 2026. godine?
Kažete – jačanje socijalne pomoći za amortizaciju efekata tekuće krize. Amortizujete efekte tekuće krize. Usvojili ste zakon o socijalnoj pomoći ili kako se već zove, pre par nedelja ili meseci i njime ste sami sebi predvideli nove obaveze i nadležnosti u iznosu od oko pet milijardi dinara. Umesto da se za to u normalnoj i zdravoj državi obezbeđuju sredstva iz realnih izvora, vi naravno povlačite kredit kojim će se opterećivati generacije 2026. godine. A samo ovde pre nekoliko dana vaš bivši kolega, gospodine Đeliću, ministar gospodin Dinkić se razbacuje sa 40 milijardi dinara za lokalnu samoupravu. Vi niste u stanju da izmirite socijalne obaveze države u iznosu od pet milijardi pa uzimate i povlačite kredit od 100 miliona. Pitanje je koliko će od ovih 100 miliona dolara ići da se izmiruju te obaveze koje se tiču sektora socijalne politike ove države. Ali, sa tuđim je lako. Po tuđoj stražnjici 25 uopšte ne boli. Potpuno se slažem sa vama.
Odgovorite nam odakle vam pravo da ovo radite generacijama koje dolaze i kakva je materijalna vrednost koju ćete posle ovoga ostaviti u nasleđe tim istim generacijama?
Ono što je takođe interesantno jeste i činjenica da ovo suštinski ne može da promeni ništa. Zašto, gospodine Đeliću? 60% javne potrošnje, odnosno tekuće potrošnje su plate i penzije. To ne menjaju krediti koje povlačite. To politička svest mora da promeni. Kada na to dodate još 10 ili 15% nediskrecionih rashoda, na šta vi ne možete da učite, što su kamate, što su troškovi, 70, 80% od budžeta ide ni u šta. Investiciona potrošnja visi u vazduhu, onda nam gospoda priča - pa racionalno je da se zadužujemo, da pravimo puteve, da pravimo ovo, da pravimo ono. Gde su putevi? Gde su elektroenergetska infrastruktura i sve ostalo? Evo ih gde su. Spojili ste ih vi, vaša nerazumna politika u javnu potrošnju i jednu potpuno apstraktnu kategoriju.
Gospođa Kalanović i gospodin Ćirić malopre su vrlo afirmativno pričali o kreditu od 250 miliona evra koji treba da se podeli malim i srednjim preduzećima. Zamislite, vrlo je interesantno, kako je to rekao gospodin Ćirić, najvitalniji deo naše privrede. U najvitalniji deo naše privrede mi ćemo preko poslovnih banaka dati 250 miliona evra, a za jednu firmu i fabriku koja zapošljava 1.000 i nešto radnika i pod pitanjem je da li će biti 2.000, država će dati jednim delom garanciju, a drugim će se zadužiti 500 miliona evra, a to je "Fijat".
Zamislite u kakvoj državi apsurda živimo i vi na to pristajete, zato što je to stvar opstanka Vlade, do tog nekog vašeg popisa. Kada pogledate ovde kakva je situacija sa malim i srednjim preduzećima danas u Srbiji, gospodine Đeliću, saldo je poražavajući. U prošloj godini 14.000 malih i srednjih preduzeća je ugašeno. Danas je dominantno u ovom sektoru preko 60, odnosno 60 i 70.000 preduzeća u blokadi.
Znate li šta piše u ovom obrazloženju? Da je Republika Srbija uspešno potrošila već 315 miliona dolara u ovom smislu, pa sada ima pravo zato što je uspešno potrošila 315, pretpostavljamo da ima prava još 250 miliona da potroši.
Kada se osvrnete na mala i srednja preduzeća i njihov položaj danas u Srbiji, kosa vam se digne na glavi. Evo, gospodine Đeliću, 80 fotokopija rešenja o raskidu ugovora o radu o jednom malom ili srednjem preduzeću, kako hoćete. To je slika stvarnosti u Srbiji danas. U tom preduzeću Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor, a vaša Vlada je poništila to rešenje o raskidu ugovora, vratila je firmu vlasniku i evo šta je on uradio, otpustio sve ono što mu smeta, a fabrika ne radi.
Pitam vas – gde su finansijski efekti tih 315 miliona evra u Srbiji do sada? Znate li kakvu ste sliku posle vas i tih 315 miliona u Srbiji ostavili? Ostavili ste sliku Srbije u kojoj, gospodine Đeliću, stvarnost tako izgleda da je prosečna starost i to u sektorima u kojima bi Srbija mogla da bude uspešna, prosečna starost mašina je od 25 do 35 godina, upravo u tim malim i srednjim preduzećima. Ostavili ste sliku da 50% poslova u nekim sektorima u gradu Beogradu, u malim i srednjim preduzećima 50% je u sivoj ekonomiji, 50% je legalno. To je slika malih i srednjih preduzeća u Srbiji danas. Pa je, gospodine Đeliću, slika malih i srednjih preduzeća u Srbiji danas i činjenica da je 85 ili 80% kredita povučeno isključivo za likvidnost. Znate li šta plaćaju od tih kredita. Plaćaju vama i vašoj Vladi PDV, na fakture koje u proseku naplate od 120 do 150 dana, mala i srednja preduzeća, a sedam do deset posto faktura nikada ne naplate, pretpostavam zato što ste reformisali efikasno sudstvo i razradili efikasne mehanizme da se te stvari sprovedu.
Zamislite, jedno malo i srednje preduzeće isporuči, odnosno ispostavi 10% svojih faktura na godišnjem nivou koje nikada ne plati, a za svaku banku sa tog računa plati PDV, da biste vi u Vladi te pare baštinili. To je slika i prilika malih preduzeća u Srbiji danas.
Da li ste nekada gradili mehanizme koji će kontrolisati efikasnost ekonomskih mera koje se odnose na mala i srednja preduzeća? Niste, niti vas to ozbiljno interesuje. Vi se, gospodine Đeliću, u ovome pozivate na dve strategije. Da li je tako? Pretpostavljam da ste čitali ovo. To je strategija razvoja konkurentnih inovativnih malih i srednjih preduzeća i strategija povećanja izvoza Republike Srbije. Za jednu od ove dve strategije rok vam već ističe, 2011. godina. Prođite kroz tu strategiju, da vidimo šta ste ostvarili u kontekstu malih i srednjih preduzeća. Dokle je implementacija, kako vi volite da kažete, te strategije i jedne i druge prošla u Srbiji danas?
Znate li šta piše u jednoj od te dve strategije? Ima jedan deo koji se odnosi na izvoz, kako da se unapredi izvoz, pa ovde pišu - klasifikacije izvoznih tržišta prema veličini i rastu, potencijalnog tržišta itd. Znate li koje su države na začelju? Države čiji ste vi lobista ovde u Beogradu, države iz Zapadne Evrope. One su na začelju ovih spiskova. Vladin tekst koji ste vi, između ostalog, možda i ne znate zašta ste glasali, Angola, Kina, Kazahstan, Belorusija, Indija, Ukrajina, Rusija, Nigerija, Moldavija, Iran, Libija, Indonezija itd. Po vašoj proceni i vašim studijima tu je perspektiva Srbije, da ta tržišta treba da se izađe. Imate Kinu, Rusiju, Indiju, brzorastuću Irsku, odnosno Argentinu, Rumuniju, Nigeriju itd. I vi dolazite u ovu skupštinu da nam pričate bajke o evropskim integracijama i da nas uveravate kako treba iz dana u dan da se zadužimo po neku stotinu miliona, što dolara, što evra, da bismo živeli bolje i da bi to naša deca vraćala. To zaista prelazi političku korektnost i iz političkog neukusa u politički bezobrazluk.
Na kraju, dolazimo do ovog famoznog "Fijata". Malopre smo čuli genijalnu rečenicu – ne zadužuje se Srbija, mi dajemo garanciju. Malo je Srbija uradila za "Fijat", pa treba još ovo da uradi za "Fijat". Sa druge strane, ustvari ništa nismo uradili za njih, a "Fijat" je sve uradio, sve svoje obaveze je "Fijat" izmirio. Do 2008. ili 2009. godine su trebali da uplate svoje obaveze, a to nisu uradili. Imate li mehanizam da ih naterate to da plate? Imate, ali nećete. Vi ne smete da vam se Vlada ne rasturi, da se ne posvađate sa koalicijom. Oni koriste i zloupotrebljavaju vaše slabosti i ponašaju kako se ponašaju.
Prvo, u Zakonu o budžetu nije predviđeno da država Srbija da 200 miliona evra garanciju. U Zakonu o budžetu piše da će dati 135 miliona evra garancija u zajednička ulaganja sa "Fijatom". Znači, tražim odgovor da mi kažete – da li je ovaj zakon u skladu sa Zakonom o budžetu ili nije? Pomno sam pretražio sve i piše – zajednička ulaganja sa "Fijatom", garancija 135 miliona evra, a ne 200 kako vi to danas dajete.
Zamislite ironiju, ovde nam pričaju o odnosima u vlasništvu. Mi smo ispoštovali sve i dobili 33%, a oni nisu ispoštovali ni trežinu i imaju 70 i kusur posto vlasti. A mi smo pristali da barabar sa italijanskom državom i njihovom Agencijom za osiguranje izvoza damo isti iznos garancije. Oni dali 200 miliona i Srbija velika dala 200 miliona, a "Fijat" grupacija dala garanciju za samo 100 miliona.
Onda nam kaže gospođa Kalanović – nije tačno da se Srbija zadužuje, ona daje garanciju. Kako se ne zadužuje kada ima 30 i kusur posto da kažem učešće ili vlasništva u toj firmi. Ovaj dug od 500 miliona evra, bilo bi prvo lepo da nam kažete u kom sporazumu o zajedničkom ulaganju to piše ili gde možemo da nađemo aneks na koji se pozivate da piše da će se investicije od 500 miliona evra, te fabrike "FASA" iz Kragujevca realizovati kroz kredit, pa će to opteretiti našu državu, zato što je učešće 30%, pa će to teretiti dividendu, pa će to opteretiti poslovanje itd.
Znači, nije tačno, jer se Republika Srbija ovim ne zadužuje i direktno i indirektno. Dali ste zemlju, dali ste objekte, subvencionisali kupovinu Fiata, a sada ćete radnike koji idu i koriste socijalni program opet o trošku države da šaljete, a u Surdulici će radnici da kukaju i vi ćete da se pregovarate i dogovarate sa svojim koalicionim partnerima.
Srpska radikalna stranka nema nameru da ovo podrži zato što zna da je ovo besmisleno i da su ovo bačene pare, kao i sve pare koje ste trošili i koje su vam prošle kroz ruke poslednjih 10 godina. Zahvaljujem.

Sve je ovo lepo što ste rekli, gospodine Đeliću, samo ne znam da li ste mislili na našu državu? Lepo je to što se promoviše vrh automobilske industrije, ali ću vas podsetiti da danas kada odete u Maksi diskont, jedemo pasulj iz Azerbejdžana, jedemo paradajz iz Turske i jedemo jabuke iz Makedonije. Dok ste u vrhu automobilske industrije, nas okruženje i Turska hrane, i to, zamislite, jednu poljoprivrednu i agrarnu Srbiju koja je, pre svega, u vašim i ko zna čijim strategijama u svemu tome videla svoju izlaznu šansu.
Lepo sam vas pitao, nemojte da me učite šta su garancije – u budžetu piše da će garancija biti u iznosu od 135 miliona, a ne 200 miliona, onoliko koliko vi dajete "Fijatu". To je jedna stvar.
Druga stvar, vrlo je lepo igrati se sa statistikom, sa uvozom i sa izvozom, ali smognite snage pa kažite zašto je bilans i rast izvoza, odnosno pad spoljno trgovinskog deficita ove godine, odnosno prethodne godine bio takav kakav jeste, zato što ste izvozili ono što je 30 do 40% na berzama povećalo svoje cene. Zato što ste istorijski maksimum doživeli u izvozu pšenice, a ne zato što ste postigli konkurentnost malih i srednjih preduzeća i što ste njima dali mogućnost da izvoze. Šta je najdrastičnije palo u uvozu? Mašine i oprema. Ono što kvalifikuje državu da bude tehnološki spremna, konkurentna i da izađe na svetsko tržište. U prethodnoj godini to je doživelo najveći i najdrastičniji pad kada je uvoz u pitanju u Srbiji.
Lepo sam vas pitao – gde su efekti 315 miliona evra potrošenih upravo u svrhe o kojima vi pričate? Gde su efekti svega toga? Finansirana je likvidnost, finansiran je budžet Republike Srbije kroz PDV i u proseku 39 drugih mesečnih zahvatanja ove države. Vi ćete sada da nas uveravate kako su ovi krediti dobri. Znam vrlo dobro šta je dug, šta je garancija, a šta je zaduživanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu ovoga što je gospodin Dinkić malo pre rekao i na osnovu onoga što smo dobili od jutros sa ovim papirima, odnosno mišljenjem predlagača i onoga što u tome piše, zaista, gospodine Dinkiću, ne znamo šta je u stvari vaš koncept, šta u stvari kao predlagač hoćete. Da li se oni argumenti, pod znacima navoda, koje ste iznosili u načelnoj raspravi, odnose na ovo što su vam gospoda iz DS servirala, a vi prihvatili da bi oni za to glasali, ili onaj zakon koji ste nam branili u načelnoj raspravi?
Pazite, u načelnoj raspravi sam vam čitao šta ste rekli na jednom forumu. Rekli ste da se decentralizacija ne može raditi parcijalno. Vi je sada upravo namećete da se radi parcijalno, ako se ovo uopšte može nazvati decentralizacija. To je jedna stvar.
Druga stvar, vi ste čovek koji je najglasnije prozivao lokalne samouprave za firmarine, odnosno za komunalne takse koje su nametali kompanijama, preduzet-nicima, privatnicima, javnim preduzećima, odnosno preduzećima u kojima se te firmarine, komunalne takse naplaćuju. Da li ne govorim istinu, gospodine Dinkiću? Vi ste tražili da se Vlada obračuna, da tako kažem, sa lokalnim samoupravama i nametne im obavezu i urazumi ih da se ne ponašaju tako bahato. Vi sad nama kažete da to prepuštate lokalnoj samoupravi, ali ne zato što ste vi hteli, nego zato što je to hteo gospodin kolega Edip Šerifov. Zašto to od nas niste tražili u načelnoj raspravi, nego sada? Sada je ovo u stvari primer koji pokazuje koliko ste vi u stvari ozbiljno pristupili celoj ovoj priči i da ovo sve treba da ima samo jedan populistički kapacitet i ništa više. Trebaju vam procenti za izbore i ništa više.
Kažete – lokalne samouprave će u narednom periodu da rade ono slobodno, svojevoljno, protiv čega ste se vi u prethodnom periodu borili i zalagali da ne bude tako. I svojom indiferentnošću, gospodine Dinkiću, kao potpredsednik Vlade, i vi i vaše kolege u Vladi, vi ste omogućili da lokalne samouprave u Srbiji naprave ovakve komunalne takse kakve ću ja da čitam. Delimično se slažem sa vama da ovakve komunalne takse ne treba i ne smeju da budu, ali ne mogu do kraja ni da optužim lokalnu samoupravu, zato što sam kao neko ko je bio u lokalnoj samoupravi bio prinuđen da delimično firme i kompanije opterećujem komunalnim taksama, zato što ste nas vi kao Vlada potkradali za transfere koje niste hteli da nam prebacujete.
Ne možete sve da stavite ni na teret lokalnoj samoupravi. Pokušaću kada ovo govorim, s obzirom da se radi o opštini iz koje dolazim, da budem nepristrasan. Niti ću da branim lokalnu samoupravu, niti ću do kraja da je osporavam, ali ću da vam pročitam šta je vaš koncept u Vladi nametnuo opštinama.
Još jedna stvar, niste vi bili u obavezi da ovo omogućite na osnovu zakona koji je do sada bio na snazi. Vi ste se tim zakonom obavezali da ćete kao Vlada propisati kriterijum, a to nikad niste uradili, zato što zakon niste poštovali. Kriterijum, uz konsultaciju sa komisijom, valjda za lokalnu samoupravu, nikada niste usvojili i to ste lokalnoj samoupravi ponudili kao jadac – evo, gospodo iz lokalne samouprave, vi pišite takse kolike hoćete, ja ću u javnosti da se zalažem protiv toga, vi se svađajte sa privatnim kompanijama koje su došle kod vas i investitorima, raspravljajte, trgujte sa komunalnim taksama koje su po pet i po 10 miliona, radite šta hoćete, a na kontu toga ja ću da vas zakidam za transfere i naknadu ću, recimo za korišćenje prirodnih dobara sa vašeg područja, da uzimam za budžet Republike Srbije, a ne da vam vraćam i to će tako da ide u nedogled.
To tako ne može da ide u nedogled, to jednog dana dođe na naplatu. Petljajući se u to vrzino kolo sada ste se upetljali i dovesti ste sebe u jednu situaciju da ne znate šta hoćete. Predložili ste zakon na koji ste za svaki član prihvatili amandmane, samo zato da bi vam zakon prošao. Eto koliko je vama to bitno.
Rekao sam u načelnoj raspravi – ovde postoji jedna dilema ko je gori, ko predlaže ili koji će ovo da prihvati. Ovde se sada više ne zna ni ko predlaže ni ko prihvata. Ovako hoćete da uređujete lokalnu samoupravu, ovo je smejurija.
Sada pogledajte, gospodine Dinkiću, deo vaše diskusije gospodin Krasić je u načelnoj diskusiji podržao, evo slažem se sa vama. Pogledajte ovo – komunalna taksa u Surdulici za "Koka-kolinu" fabriku "Rose" 8.360.000. To će ostati, zato što vi niste dali da se naknade za korišćenje vode i eksploataciju vode u mojoj opštini, deo sredstava vrati lokalnoj samoupravi.
Onda, gospodine Dinkiću, evo vam ovde kompanija "Knauf", 7.315.000. I vi pričate o pozitivnoj investicionoj klimi, promovišete liberalni kapitalizam, naravno o trošku države, finansirajući radna mesta iz budžeta Republike Srbije. Onda jedan potencijalni investitor dođe i pogleda kakve su komunalne takse u jednoj opštini u kojoj treba da investira i 7.000.000 treba da plati samo za firmarinu, samo za isticanje firme. Zašto bi on došao ovde? Ali, tamo gde gospoda iz G 17 plus imaju interes nije sporno da firmarinu plate 7.000.000, jer dobiju 10.000 evra po radnom mestu tamo gde imaju politički interes. To su apsurdi u kojima država danas živi.
Ne branim ove kompanije i nemam ništa protiv da im lokalna samouprava ovo naplati, ali ovo nije dobro. Postoji osnova po osnovu koje treba da plate i državi i lokalnoj samoupravi i mnogo više nego kroz firmarinu ali na ime korišćenja resursa i na ko zna koliko čega drugog.
Koliko ste vi ozbiljno ovome pristupili, gospodine Dinkiću, mi smo duboko ubeđeni da ovo niti će da doživi svoju primenu, niti će zaživeti. Bolje je da tako bude. Ne možete paušalno, površno, populizma radi, da definišete način na koji će se finansirati lokalna samouprava. To je besmisleno. Samo ćete dalje da produbite jaz, kao što ste hteli 2007. godine, kada ste smanjili oporezivanje na zarade sa 14% na 12%, pa uveli neoporezivi deo, kao što ste tad hteli da ispadnete dobronamerni prema poslodavcima, vi ste suštinski napravili regresiju i evaziju u lokalnim samoupravama koje su najugroženije.
Da ne govorimo o nedostacima poreskog sistema, poreskih službi lokalne administracije koja naplaćuje poreze i države koja te poreze ubire. To su sve problemi, ali vama je veći problem, gospodine Dinkiću, da najavite i sprovedete sveobuhvatnu reformu propisa jer znate koliki i kakav je to posao, jer je to posao koji zaista iziskuje trud, konsenzus i angažovanje. Vi izađete sa 10 članova zakona u Skupštinu i za dve noći taj zakon se u potpunosti promeni da bi vaši koalicioni partneri to podržali.
Pitam vas, pošto ste se hvalili sa pola miliona potpisa, kako ste ih skupljali? Evo, sad iz dana u dan slušam, naročito u firmama gde su direktori po političkoj liniji postavljani iz vaše stranke, kako ste ih skupljali u kompanijama kojima ste finansirali radna mesta - iz državnog budžeta. Znači, koliko je tu realna brojka, to je sad druga stvar.
Sada vas pitam, pola miliona glasova odnosno građana, da li su podržali zakon koji ste im vi predložili ili zakon koji je sad predložila Demokratska stranka? Ne možete se tako poigravati sa državom. Suština decentralizacije jeste da se ospori samovolja centralne vlasti.
Idite danas u Vranje da vidite samovolju vaše političke stranke u Vranju, kako se zloupotrebljavaju javni radovi. Baš me briga, na vas kukaju i vaši koalicioni partneri, ali svi mi trpimo tamo, i pozicija i opozicija zato što ne možete da dobijete mogućnost da učestvujete u javnim radovima ako niste iz G 17 plus i onda ta politička stranka promoviše decentralizaciju. Eto vam primera da pokažete opredeljenje da hoćete nešto da depolitizujete i decentralizujete.
Gospodine Dinkiću, ne živimo ni u Bugarskoj, ni u Rumuniji, ni u Turskoj, ni u Americi, živimo tu. Posledice vašeg rukovođenja ovom državom, ne samo vašeg lično, da me tako ne shvatite, nego vladajuće većine u poslednjih 10 godina, debelo osećamo na svojoj koži. Suština cele priče je da se raskine sa tom politikom, politikom od danas do sutra, politikom koja ni jednog trenutka nije projektovala Srbiju u narednih 10 godina.
Gospodine Dinkiću, vaši ministri uvode poreske mere za koje kažu da ćemo ih primenjivati godinu dana, pa ako se pokažu kao dobri, biće osnova za poresku reformu. Da li je to koncept koji podržavate? Da li je to koncept održivog razvoja? Ili, godinu dana posle primene određenih subvencija i mera Vlade nam kažete – znate šta, ove mere nisu uspele, sada moramo druge da radimo? Gde je odgovornost za tako nešto? Kod koga? Za šta?
Danas slušamo da se kroz vakcine popljačkalo ko zna koliko novca. Zato lokalne samouprave nisu mogle da dobiju, zato što se kralo na drugoj strani.
Gospodine Dinkiću, moje pitanje za vas, ako nisam u pravu da ste uradili latentni rebalans budžeta, a ovi pristali na to, odakle pare za ovo? Recite nam koja će javna dobra i usluge koje obezbeđuje republički nivo vlasti da trpe zbog vaše potrebe da date više novca lokalnoj samoupravi. Iz iste kase uzimamo. Ili ste možda računali na ovaj kredit koji planirate da uzmete od 700 miliona evra u septembru mesecu? Ne kredit, nego kroz obveznice i kroz hartije – 500 miliona za evro obveznice i 200 miliona za dinarske. Objasnite nam to. Recite nam šta će u državi da trpi da bi ste sproveli svoj politički hir ili ambiciju u praksu.
Država je nešto ozbiljno i traži mnogo ozbiljnije, i delovanje i angažovanje. Ako ste već bili spremni da prihvatite amandmane, pa ljudski i korektno je bilo da sednete sa svojim koalicionim partnerima i dogovorite zakon i izađete u ovoj skupštini, a ne da vam se smeje i javnost i opozicija i deo vaših kolega iz koalicije u kojoj sedite, samo to ne smeju javno da urade. Ovo više i ptice znaju šta je i o čemu se radi. To mogu da osporavam, ali država više nema prava na ovakve avanture zato što ste je doveli do dna. U odnosu na 2001. godinu, ova država je tri puta zaduženija zato što plaća ovakve avanture, avanture svih vas koji činite vlast od 2000. godine.
Gospodine Dinkiću, vi i vaša politička opcija ste to kontrolisali, najesencijalnije segmente ove države i ovog društva poslednjih 10 godina. Možda najveću političku odgovornost za probleme u kojima smo, imate vi. Zahvaljujem.

Najpre, gospodine Dinkiću, rekli ste nešto što ne odgovara istini, a to je da SRS nije za decentralizaciju. Mi nismo za ovakav koncept decentralizacije, ali da biste sprovodili, prvo morate da razumete šta to znači. Prema decentralizaciji ne možete da se određujete dnevno-politički. Ne možete da budete za decentralizaciju kada izađete iz Vlade, a za fiskalno-političku centralizaciju kada sedite u Vladi.
Zaista je degutantno više da se vraćate na te 90-te godine. U 90-tim godinama SRS je bila dve godine na vlasti. Vi ste od 2000. godine na vlasti, a to je 10 ili 11 godina na vlasti. Sada vas pitam, gospodine Dinkiću – zašto ovo niste predloži 2002. godine?
Vidite, gospodine Dinkiću, ovo su razlozi, kada koalicioni partneri ne prihvate ovakav predlog, ovo su razlozi da srušite Vladu. Za sve te godine, gospodine Dinkiću, vi ste bili spremni da rušite Vladu kada vam za direktora bolnice u Nišu ne postave vašeg kadra. Da li nešto lažem? Ovde su kolege, ima ih i iz Niša. To su bili motivi vama i vašoj političkoj opciji da rušite Vladu, a ne to što koalicioni partneri ili neko iz opozicije, eventualno nije predložio neki zakon koji bi ličio na decentralizaciju.
Nemojte molim vas. Sada vi nas obaveštavate da treba da se vrate pare i to treba da urade oni koji su ih uzeli. Zašto vam to nije palo na pamet kada ste baštinili republički budžet kroz NIP? Ono veče sam vam rekao – da li znate kakve su sulude projekte iz NIP finansirali oni koji su ga vodili i njihovi kompanjoni na lokalnom nivou? Lepo sam vam rekao, budite moj gost u Surdulici, da vas odvedem na mesto gde je vaš NIP finansirao kanalizaciju koja već dve ili tri godine ne može da dobije tehnički prijem, zato što je urađena suprotno projektu koji ste vi finansirali i na kraju je ta kanalizacija tehnički svedena u vodotok koji prolazi kroz ceo grad. Truje grad i sve nizvodno niz dolinu što ide prema Južnoj Moravi – i u jednom selu, i u drugom selu i tako redom.
Sada vas pitam – gde je politička, ako nema neke druge odgovornosti za takve promašene stvari? Sada vi nas učite da neko treba da vrati te pare lokalnoj samoupravi. Lokalnoj samoupravi je Vlada koju ste činili 10 godina je uzimala. Korektno je da kažete – ja sam deo Vlade koja je to napravila i hoću da se iskajem. Nudim nešto novo.
Gospodine Dinkiću, rekao sam vam, obraćam vam se vama, a mislim na vašu političku opciju ili koncept kojem vi pripadete, sve što vi iznesete u ovoj Skupštini se ne meri više ni kroz težinu, ni kroz smisao onoga što ste rekli, nego samo kroz zaostavštinu političku koja je iza vas.
Iza vas je politički i ekonomski haos i vi to dobro znate, od Trgovišta do ovoga. Govorite vi o porezu na zarade, 71 hiljadu radnih mesta izgubljeno u prethodnoj godini. Gde se dobijaju radna mesta danas u Srbiji, gde iz državne kase finansirate ta radna mesta? Jel to liberalni kapitalizam za koji se politički zalažete, liberalni kapitalizam o trošku države? To je neki novi ekonomski model i neki novi ekonomski koncept. Možda ćete se u ekonomskoj teoriji u tome i dokazati ja zaista ne znam, podržaću ako me ubedite u sve to da je ispravno, ali malo je onih koji iz sveta ekonomije to pozdravljaju i podržavaju. Šta će to Trgovište da dobije od poreza na zarade, šta će to dobije Vladičin Han od poreza na zarade kad niko živi ne radi? Pustite tu igru i statistiku i šta ja znam, da uzimate u obzir ljude koji rade na državnoj kasi, na državnom budžetu, pa da na osnovu toga pravite prosečne plate. Lepo sam vam rekao 1.900 dinara je u Lebanu prosečna plata po glavi stanovnika, odnosno primanje po glavi stanovnika. I sad u tim opštinama, neko od svega ovoga treba da očekuje. Nisam osporio smanjenje poreza na zarade sa 14 na 12 da to nije dobra stimulativna možda mera bila, i da onaj neoporezivi deo nije bio stimulativan, ali sam rekao da je to izazvalo problem na drugoj strani i regresiju u poreskim prihodima najugroženijih opština, zbog neefikasnosti države neodgovornosti i ne izmenjivanja modela ubiranja prihoda po tom osnovu, zbog takvih mogućnosti, a nisam osporio to što je privreda data šansa da se poslodavci rasterete. A to sve trpi lokalna samouprava. Nemojte da nas uveravate u nešto što deset poslednjih godina niste bili spremni da menjate i da funkcionišete drugačije.
Moram da pomenem i nešto što ste rekli - zrele lokalne samouprave, pa ko ne bude dobre komunalne takse uveo taj će da izgubi vlast. Zašto bi građani bili protiv lokalne samouprave koja će "Koka-koli" da naplati osam miliona dinara jer joj država ništa ne naplaćuje i ne vraća. Takvu vlast će da pozdrave građani, ali zbog takvih komunalnih taksi više niko neće da investira u tu opštinu, jer ima nepredvidivost. Šta oni znaju šta će kome sve i kad da plaćaju? I kad model funkcionisanja lokalne samouprave sistemski postavite na firmarinama i komunalnim taksama, onda imate državu u kakvoj mi živimo, državu u kojoj su najveće regionalne razlike, državu u kojoj je depopulacija na ne znam kom nivou i to upravo u krajevima iz kojih ja dolazim.
Što se tiče stalne konferencije gradova, gospodine Dinkiću, ovo je sažetak, ja sam vam rekao predloga i koncepta stalne konkurencije gradova - koje su to mere koje treba da se urade da bi se sprovela decentralizacija u Srbiji? Ovde vam je, gospodine Dinkiću, spisak 22 zakona o kojima bi trebalo da se otvori rasprava i izmene istih da bi se po njihovom modelu koncept decentralizacije sproveo. Ovo što vi predlažete je parcijalno, ovo je populizam jedino što ovo ima to je medijski kapacitet, ali posle akcija i svega onoga što ste priredili kao politička stranka i deo vlasti u ovoj državi, ja zaista verujem da će ovo biti jedan ćorak. Hvala.

Javio sam se još malo pre, kada je gospodin Milenić govorio, ali redosled je bio takav, s obzirom da je spomenuto neko viteštvo. Znate, bilo je dosta prilike u poslednje tri godine u ovoj skupštini  da se političko viteštvo i, pre svega, čojstvo pokaže, naročito kada su se krali mandati SRS, pa je to viteštvo od tad zatajilo.
Gospodine Mileniću, mi smo o komunalnim taksama u ovom trenutku razgovarali zato što je amandman na deo zakona koji se odnosi na komunalne takse. Nismo govorili kao o najbitnijem izvornom prihodu lokalne samouprave, ali smo kroz ovu priču hteli da ukažemo na potpunu neodgovornost Vlade koja je dozvolila da se lokalne samouprave nađu u položaju u kakvom jesu i zbog položaja u koji ih je Vlada dovela donose ovakve odluke. To je jedna stvar.
Druga stvar, lako je da govorite s pozicije grada koji je potpuno privilegovan. Kada bi u moju Surdulicu i moj jug Srbije Vlada ulagala, koliko ulaže u vaš Kragujevac i ja bih bio ovde relaksiran i pričao sa pozicije sa kojih govorite.
Što se gospodina Dinkića tiče, oko jedne stvari se potpuno slažemo, i nas baš briga šta o ovom pitanju kaže MMF. Smatramo da u Srbiji ima dovoljno srpske pameti da kaže da je ovo potpuna besmislica.
Vi ste kao epohalni uspeh Vlade, kada je donošen rebalans budžeta, govorili da milijarda lokalnim samouprava koju ste kroz rebalans obezbedili predstavlja ne znam ni ja šta koliko veliko. Danas tek tako, kao ne znam ni ja šta, ležereno mašete sa 40 milijardi dinara.
Gospodine Dinkiću, ako ste tu, ne vidim vas, građani Lebana vam ne traže stotine miliona koje im sada nudite, građani Lebana traže da izmirite samo obavezu koju ste do sada imali po zakonu. To ste bili dužni da uradite.
Dajte odgovor zašto niste ispoštovali zakonsku obavezu do sada, a onda se državnim parama razbacujete kako se razbacujete u načelnoj i u ovoj raspravi u pojedinostima. Hvala.

Gospodine Mileniću, nije "Fijat" u Kragujevac došao zato što ste vi mnogo lepi, pametni i uspešniji u odnosu na  druge, nego su došli u Kragujevac i u Srbiju zato što su u Srbiji dobili ono što nisu dobili u Italiji, jer njihova Vlada nije htela da finansira ono na šta ste vi, radi svoje političke promocije, bili spremni da finansirate.
Nije to izraz vašeg slobodarstva i vaše sposobnosti, jer vaš šef malopre osporava pravo, da se državni putevi prvog i drugog, jer po Zakonu o putevima koji je njegova vlada usvojila, više ne postoje regionalni i magistralni putevi, finansiraju o trošku države iz budžeta Republike Srbije i sva ostala infrastruktura neophodna da gospoda iz "Fijata" dođu na gotovo, pa tamo pričate jednu priču jer vam to politički odgovora, a ovde pričate drugu priču, zato što vam to odgovara i u kontekstu je i u prilogu ovog zakona.
Prema tome, cenimo vaš slobodarski duh. Dobro je što imate takav duh. Međutim, ne može jedno da važi do pre šest meseci, a drugo da važi od tog trenutka do sada.
Zašto se svega ovoga predlagač nije setio pre samo šest meseci? Zašto se nije setio pre šest meseci? Nama se stavlja na teret zašto nismo kritikovali i predlagali? Ako je neko kritikovao budžet i odnos vaš prema lokalnoj samoupravi, bila je SRS i kroz amandmane, i kroz diskusiju o usvajanju, i budžeta i rebalansa budžeta. Zbog toga smo, maltene, bili i kažnjavani i izbacivani.
Sada nas pitate – zašto nismo? Zašto vi tada niste pokazali dobru volju? Znate, naknadna pamet možda jeste dobra, čak jeste korisna, međutim, zaista kredibiliteta da ovako nešto promovišete, nemate vi koji ste simbol fiskalne i političke centralizacije u Srbiji, a to je G17 plus i kako se već sada zovu – URS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je upravo činjenica da je ovaj amandman SRS odbijen u stvari najbolji dokaz i potvrda za svaku izgovorenu reč SRS, i u načelnoj i u raspravi u pojedinostima. Mislim da obrazloženje koje smo dobili i kojim se ovaj amandman odbija u stvari pokazuje svu beskrupuloznost predlagača, bezosećajnost političku i činjenicu da je SRS rekla i odbijanjem ovog amandmana dokazala da predlagača baš briga i za lokalnu samoupravu i za nivo usluga lokalne samouprave i za nivo finansija koje lokalna samouprava danas u Srbiji dobija.
Gospođo Čomić, vi me ispravite pošto ste ovde predsedavajuća i recite da li grešim. Rečeno je da se amandman ne prihvata "imajući u vidu da se ne odnosi na tekst Predloga zakona". Ja duboko verujem da bi skupštinski odbori ovo odbili da je tako. Ovaj amandman ne bi mogao da bude predmet rasprave da je to tako. Ali, ovo pokazuje i ilustruje drskost predlagača da kaže da se amandman odnosi na ko zna šta, možda na Zakon o pivu, možda na Zakon o dobrobiti životinja, možda je on to tako doživeo?
Ali, ja ću samo radi javnosti koja će nas noćas gledati i radi vas kolega koji ste malo uporniji, da pročitam šta je SRS u stvari ovim amandmanom htela. Ovim amandmanom smo onome koji će biti u poziciji da sprovodi ovaj zakon, kako god da ga usvoji, mi smo mu dali jedan mehanizam, sredstvo na osnovu kog bi bilo sprovedeno ono što ćete vi svi danas da izglasate. Sa jedne strane tražili smo ono o čemu je gospodin Krasić malo pre govorio – da 1,7% ne bude obračun, nego da 1,7% BDP bude obavezan na namenski transfer, da se rasporedi lokalnim samoupravama. To je jedno.
Druga stvar koju smo tražili jeste da se kategorija memoranduma koja se koristi ovde u zakonu zameni kategorijom fiskalnog izveštaja, s obzirom da su izmenama Zakona o budžetskom sistemu kategoriju memoranduma izbacili i stavili ad akta. Sad imate fiskalni izveštaj. I ono što je najvažnije i najbitnije – tražili smo da ministar koji ne sprovede odredbu stava 1. ovog člana krivično odgovara ukoliko se ispostavi da na kraju budžetske godine svoje obaveze prema lokalnim samoupravama nije izmirio.
Ja vas sad pitam, gospodo predlagači, šta je ovde loše i šta je ovde za vas kao predlagača bilo neprihvatljivo? Ovo je idealna prilika da napravim neku sublimaciju. Pošto ste danas vi kao spasioci i spasitelji Srbije u poslednjih 10 godina tražili rešenja da i mi neka ponudimo, ovo je samo jedan od nekoliko amandmana kojima je SRS zaokružila jednu celinu i koja vam je dala predlog da zadržite nivo transfera – 1,7% na namenski, da se deo od poreza na zarade vrati lokalnim samoupravama u iznosu od 50%, što nije iracionalno kao 80%. Postavlja se pitanje da li na ovom ekonomskom nivou i ovim prilikama i ovih 50% koliko smo tražili jeste izvesno i da li može da se ostvari? Tražili smo kroz naše amandmane da svoje obaveze koje su nastale potkradanjem lokalne samouprave i zakidanjem transfera koje ste bili dužni da im date na osnovu zakona, da im to izmirite i da zakon počnete da primenjujete od nove godine, od nove budžetske odnosno kalendarske godine.
Ima li ozbiljnijeg, racionalnijeg, svrsishodnijeg, celishodnijeg, kako god hoćete predloga? Nijedna poslanička grupa u tom kontekstu nije razmišljala niti je uopšte dala predloge. I ono što vam je SRS predložila bilo je na neki način ostvarivo. Druga stvar koja je jako važna – naterala je onoga ko će implementirati, kako vi kažete, ovaj zakon da mora da lokalnim samoupravama, jer one to očekuju od nas, prenese sredstva koja su zakonom dužna i obavezna da im prenesu.
Gospodin Dinkić kaže u načelnoj raspravi – pa, baš mene briga da li ću ja biti poslanik i kako ćemo mi da prođemo, meni je bitno da u nasleđe ostavim dobar zakon. Ovo je samo dokaz, odbijanje ovog amandmana je samo dokaz da vas baš briga za lokalnu samoupravu, baš vas briga da li će se prema lokalnim samoupravama izmiriti dugovi i obaveze, baš vas briga kako će posle 1. oktobra transferi prema lokalnim samoupravama da idu.
Vi ste, gospodo predlagači, izračunali da vam je jeftinije da u lokalnu, odnosno u skupštinsku proceduru pustite ovaj zakon i da dva dana medijski eksploatišete ovo, da je to jeftinije nego da okačite pet ili deset bilborda po Srbiji, kako bi ste promovisali vašu akciju sa 500.000 birača. Vas lokalna samouprava i Srbija ne interesuju, to ste dokazali poslednjih 10 godina. Smisao svega ovoga jeste da se politički promovišete i obezbedite sebi cenzus.
Srpska radikalna stranka smatra da sa politikom, čiji ste protagonisti poslednjih 10 godina, mora da se završi, mora da se prekine. Ovakve odluke, ovakve zakone i ovakve promene u Srbiji moraju da rade nacionalno svesni i politički odgovorni ljudi. Hvala.

Da li mogu repliku da dobije? (Ne.)
Neću onda da govorim.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Grubješić, s obzirom da ste vi prvi čovek ove ekipe koja je ovo predložila, ukoliko se taj koga nema pojavi, dobro jeste, čuće šta ima da mu se kaže. Ukoliko se ne pojavi, vi mu ime moje poslaničke grupe i u njeno ime prenesite pozdrave i recite mu da cenimo njegovu sklonost da rizikuje. Ali, gospođo Grubješić, svi u Srbiji bismo bili srećni da vaš gospodin šef rizikuje o sopstvenom trošku, a ne o trošku budžetskih obveznika u Republici Srbiji. Njegovo 10-godišnje rizikovanje po Srbiji nas sve debelo košta. Ono zbog čega mi osporavamo vaš kredibilitet da ovako nešto predlažete jeste, u stvari, u celoj toj priči.
Drugo što želim da ukažem ili da mu prenesete jeste da cenimo njegovu nostalgiju za Brozovom decentralizacijom, ali SRS danas Broza i njegovu decentra-lizaciju nije pominjala, sa jedne strane, a sa druge strane, ne znamo samo kakve veze ima Brozova decentralizacija sa ovim što ste vi predložili? Govoreći u kontekstu Brozove decentralizacije, gospodin Dinkić nam priča kako su se birali načelnici policije i predsednici sudova. O čemu mi danas raspravljamo, gospođo Grubješić?
Mi danas raspravljamo o parama koje ćete vi navodno, kako reče gospođica Jovanović, robinhudovski da obezbedite za lokalne samouprave.
U tom kontekstu ću citirati vašeg vrlog šefa, koga nema, koji je pre par samo meseci, kao potpredsednik Vlade, rekao sledeće – ako hoćemo reforme, ne možemo delovati parcijalno. Lokalu moramo istovremeno dati više para i imovine, sa jedne, i više ovlašćenja, sa druge strane. To je vaš vrli šef rekao pre par meseci.
Šta vi to danas lokalnim samoupravama po ovom zakonu nudite sem novca? Iako nemamo ni jednu garanciju da će dobiti taj novac, jer ste kao Vlada potkradali lokalne samouprave i niste im davali transfere. Ne dajte im ništa sem jedne nade i jedne šargarepe u predvečerje izbora.
Sad, ko koga ovde farba, ako mogu tako da se izrazim? O čemu se ovde radi? Ovo što danas razgovaramo, o čemu pričamo, ovo je elokventni rebalans budžeta i ništa drugo. Ili uvertira za rebalans budžeta koji nas očekuje. Kakva decentralizacija crna? Od političke decentralizacije nadležnosti itd, itd. simbol fiskalne i političke decentralizacije u Srbiji je Mlađan Dinkić, i ako je nešto promovisao u poslednjih 10 godina, promovisao je to, ali mu je to tada odgovaralo jer je baštinio državni budžet.
Sada kada više nije u Vladi, sad će da brani lokalne samouprave. Pazite šta kaže – ja navijam da republika izgubi. Što nije navijao dok je bio potpredsednik Vlade? Što tad nije navijao da republika izgubi? Baš gospodina Dinkića briga za lokalnu samoupravu? On je marketinški dobro sve ovo osmislio. Ovo je politički projekat koji treba da mu obezbedi prisustvo u ovom parlamentu posle sledećih izbora. I građanima to vrlo jasno treba da se kaže.
Ono što me je posebno, gospođo Grubješić, na neki način iziritiralo i što zaista zaslužuje odgovor jeste što ste na jedan neodmeren način malopre rekli da mi koji nećemo da podržimo ovaj zakon brinemo o našoj neodgovornosti prema građanima u opštinama iz kojih mi dolazimo. Sad nam takve lekcije delite vi koji ste potpunu ljubav i odgovornost prema Srbiji i građanima pokazali deleći besplatne akcije, negujući Bojana Krišta. Pa ste onda kroz sveobuhvatnu reformu propisa pokazali ljubav prema građanima, pa ste gospođu Grubješić kroz agencije, u kojima ste primali plate kakve ste primali, pokazali brigu o lokalnoj samoupravi i da ne nabrajamo dalje od afera jedne, druge, treće. Pa ste iz ljubavi prema lokalnoj samoupravi iz Fonda za razvoj finansirali godišnje odmore vašim političkim prijateljima, poslušnicima itd, itd. I nama to stavljate na teret da brinemo o našim građanima jer nećemo da podržimo neki vaš zakon.
Ovde danas, zaista, gospodin Dinkić je stotinu puta pomenuo da otklanja neke dileme. Ovde danas postoji jedna dilema – ko promoviše veću političku neodgovornost? Oni koji su ovo predložili ili oni koji će suprotno svojim ubeđenjima za ovo da glasaju. Danas u ovom parlamentu vaši koalicioni partneri gotovo da ekstremniji u negativnom kontekstu odnos prema ovom zakonu imaju nego mi radikali, ali oni to neće da vam kažu. Oni čekaju neki potpis, pa zbog mira u kući ćute. Ne bi da glasaju, ali gospodin sa Andrićevog venca će da digne ruku i završiće posao. Tako država ne može da se vodi.
Šta je ovde dalje problem? Da nam gospodin Dinkić govori posle 10 godina vlasti o potrebi promene sistema? Da nam on ukazuje kako sistem nije dobar? Ko je kreator tog sistema? Ko je bio okosnica tog sistema? Suštinu, kičmu ove države u poslednjih 10 godina kontrolisao je on, od Narodne banke, Ministarstva finansija, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Jesu li njegovi iskreni motivi da menja Srbiju, da menja sistem? Ne, motivi su isključivo politički i predizborni. I to je ono što treba da se kaže i to je poruka koju javnost treba da shvati i da zna.
Ovo je isti trik, kao trik sa akcijama, samo što se ovaj put javnost ne obmanjuje zbog Borisa Tadića nego zbog, rekao sam malo pre, novog mandata poslaničkoj grupi G 17 u ovom parlamentu. I to je cela priča. Može da je i imunitet. Sasvim je svejedno, jedno s drugim ide. Razumemo se gospodine Krasiću.
Ponavljam, mi zaista osporavamo kredibilitet čoveka koji ovaj zakon promoviše, njegov politički kredibilitet. Jer, danas u Srbiji Mlađana Dinkića niko više ne meri po onome što govori, svi ga mere po njegovoj političkoj zaostavštini, zajedno sa vašim koalicionim partnerima.
`Šta je zaostavština njegovog desetogodišnjeg upravljanja Srbijom i regionalnim razvojem u Srbiji, ja ću pokazati na nekoliko primera vama prisutnim poslanicima i naravno neću izlaziti iz nadležnosti koje su lokalna samouprava.
Ja ću pokazati na nekoliko primera vama prisutnim poslanicima i naravno, neću izlaziti iz nadležnosti koje su lokalna samouprava.
Znači, ovo se isključivo odnosi na one stvari koje je lokalna samouprava, u Srbiji poslednjih 10 godina zaista trebala da radi i neka gospodin Dinkić, pošto evo dolazi, neka kaže, gde je svest o značaju lokalne samouprave bila 10 godina kod njega i šta je to se kod njega desilo, pa se to probudilo, nego 10 godina posle vaše vlasti i regionalnog razvoja, nadležnosti lokalne samouprave su se sprovodile da 6 posto otpadnih voda u Srbiji, se prerađuju, da 35 posto stanovništva u Srbiji ima kanalizaciju, da 50 posto gubitaka na vodovodnim mrežama danas lokalne samouprave u Srbiji imaju, da se milion kubika neprerađene vode direktno izliva u vodotokove. To su zvanični podaci, to su podaci ministarstva i ministara koji su sedeli zajedno sa gospodinom Dinkićem u Vladi.
Ali , sada priča se ne završava na lokalnom nivou, pošto sada hoćete da navijate za lokalnu samoupravu, a više nego Republika, i treba da se kaže kako ste se kroz republičke institucije odnosili prema ovom problemu, pa da pitate recimo vašu potpredsednicu, gospođu Kalanović, pošto ste baštinili republički budžet kroz NIP i finansirali raznorazne projekte na lokalnom nivou, ali ne zato što ste razumevali potrebe održivog razvoja lokalne samouprave, nego zato što ste i tada finansirali svoje predizborne aktivnosti.
Vaša vrla gospođa potpredsednica iz NIP-a svojim lokalnim kompanjonima odobri projekat da u jednom selu uradi kanalizaciju, pa u drugom selu uradi kanalizaciju, pa 3 puta ne može da se obezbedi tehnički prijem te iste kanalizacije, jer je urađena suprotna projektu, da bi se ugradila gospoda koja je izvodila radove, i onda tu kanalizaciju svede u rečno korito, pa ta reka prođe kroz to selo, pa prođe kroz taj grad, pa ide kroz polja gde se ljudi bave poljoprivredom, a mi dođemo u Skupštinu i slušamo vinovnike takve kasapnice po Srbiji, kako nam govore u ime razvoja lokalne samouprave i navodno njihovog razumevanja o potrebi nivoa finansiranja lokalne samouprave, i nivoa usluga koje te lokalne samouprave pružaju.
Malo pre slušamo kako ćemo prvo da damo pare lokalnim samoupravama, a u narednim koracima ćemo da razvijamo institucije, kapacitete i kontrolu. To vam je kao da dobijete točkove, a za dve godine ćete dobiti kola da vozite.
To je vaš koncept lokalnog finansiranja lokalnih samouprava i vaše prepoznavanje značaja i smisla lokalne samouprave danas u Srbiji.
Evo vam, gospodine Dinkiću, još jedna tekovina vaše desetogodišnje vlasti. Ovo je odluka o lokalnim komunalnim taksama jedne opštine koja je u ovom trenutku na snazi. Zbog vaše, ne vaše samo lično, nego neodgovornosti Vlade Republike Srbije sada ću vam pročitati na šta su lokalne samouprave s jedne strane bile prinuđene da rade, a šta su sa druge strane radile i iz hira. Imate lokalne komunalne takse, koje su, ponavljam, na snazi i koje za proizvodnju osvežavajućih pića, mineralnih voda i ostale flaširane vode iznose 8 miliona i 360 hiljada dinara. To je, gospodine Dinkiću, na snazi. Znate li zašto? Zato što Vlada u kojoj ste sedeli, 11 godina posle dolaska vašeg na vlast, pokušava da odredi limit koliki će da prave lokalne komunalne takse lokalne samouprave. Ovde ovim tarifnim brojevima možete slobodno pored šifre delatnosti da napišete i koja je fabrika ili koje je preduzeće. To ste tačno znali.
Onda imate, recimo, rezanje i obrada drveta, milion i po. Imate lokalnu komunalnu taksu od sedam miliona i 315 hiljada. Znate li zašto? Za nemetale, minerale, za livenje čelika 2 miliona i 600. Sada ima jedna, recimo, lokalna komunalna taksa, gospodine Dinkiću, za proizvodnju električne i elektronske opreme za motorna vozila. Znate li kolika je? Milion i 800, za fabriku koja je blokirana već mesecima, čijih 200 radnika štrajkuje, odnosno 100 i nešto radnika štrajkuje već godinu dana i vaša agencija za privatizaciju se nađe tamo u inspekcijskom nadzoru, otkrije probleme, poništi ugovor o privatizaciji, a vaša vlada naredi da se to rešenje o raskidu privatizacije poništi. Vi ćete sad, kao odgovorni, da naplatite milion i 800 hiljada komunalnu taksu kao izvorni prihod lokalne samouprave toj propaloj kompaniji.
Gospodine Dinkiću, kakvu vi ozbiljnost hoćete da date ovoj priči? Pozivate se na stalnu konferenciju gradova. Ovo je zadnja stranica nekog njihovog sižea o predlogu mera koje bi trebalo da se rade. Znate šta vam predlažu? Ne predlažu samo vama, predlažu svima u Skupštini Srbiji, da otvorimo debatu o 22 zakona. Vi se pozivate zato što ste rešili da menjate stvari i doneli zakon od 10 članova. Oni predlažu da menjamo 22 zakona, itd.
Pozvaću se samo, zbog nedostatka vremena, na još jedan primer koji je manifestacija vrhunskog političkog centralizma koji ste promovisali. To ste promovisali kada ste bili ministar finansija. Kažite, gospodine Dinkiću, koliko ste novca vraćali lokalnim samoupravama na ime naknade za korišćenje prirodnih dobara ili resursa sa teritorije jedinice lokalne samouprave? Znate li kakve ste uredbe tada pisali, kao ministar finansija u Vladi Republike Srbije? Svaka uredba vam se završavala sa članom ili sa rečenicom – sredstva ubrana po ovom osnovu postaju prihod republičkog budžeta ili budžeta AP Vojvodine. Tada ste i u to vreme upravo od radikalskih predsednika opština dobijali predloge da deo tih sredstava vratite u lokalnu samoupravu i da on bude isključivo namenski, da se novac po tom osnovu ubran troši za vodovode, za kanalizaciju, za sanitarne deponije, za transfer stanice, za postrojenje za pročišćavanje vode, ono što su nadležnosti lokalne samouprave.
Znači, pametne predloge ste dobijali pre pet, šest i sedam godina. Na tome SRS temelji svoju tezu i konstataciju – baš vas briga za lokalnu samoupravu, vama treba model političke promocije za nove izbore i imunitet, kako kažu kolege.
Svoju priču ću završiti, gospodine Dinkiću, samo sa jednom rečenicom. Ono sa čim Srbija mora da raščisti i raskrsti na sledećim izborima jeste politika koju vi promovišete u poslednjih 10 godina i to je šansa da se u Srbiji uspostavi odgovornost i upravljanje koje će pokazati, odgovornost i upravljanje nacionalno svesnih i odgovornih ljudi koji će pokazati da se sa ovom količinom svih vrsta resursa može mnogo više unaprediti položaj lokalne samouprave i, naravno, nivo usluga koje lokalne samouprave pružaju, a građani Republike Srbije zaslužuju. Zahvaljujem.