Član 27. ovog zakona odnosi se na subvencionisanje određenih kategorija korisnika komunalnih usluga. Pazite kako se i kroz zakon potvrđuju svi oni inkriminišući stavovi SRS u odnosu na ovaj zakon.
Malopre smo rekli da distribucija, ako mogu da kažem prodaja vode, tog vida komunalnih usluga zbog opšte ekonomske situacije u državi zaista iziskuje subvencionisanje. To nije stvar samo u Srbiji, to je stvar svuda. U sektoru komunalnih delatnosti u određenim sektorima zaista potrebe za subvencionisanje zaista postoje. Postoje one interne subvencije koje ne idu direktno iz budžeta. To su interne subvencije, tako se zovu, u okviru komunalnih preduzeća gde se na kontu jedne usluge u preduzeću finansira drugi sektor tog istog preduzeća koji neprofitno posluje, itd. Ali, ovo su subvencije koje mora da utvrdi jedinica lokalne samouprave.
Vlast kaže ovako – jedinica lokalne samouprave može utvrditi kategorije korisnika komunalnih usluga koji plaćaju subvencionisanu cenu komunalne usluge i iznos subvencije. Mi tražimo da jedinica lokalne samouprave utvrđuje kategoriju. Znate li šta su napisali u obrazloženju zašto odbijaju amandman? "Amandman se odbija iz razloga što nije celishodno zakonom obavezati jedinicu lokalne samouprave da utvrdi kategorije korisnika komunalne usluge koji plaćaju subvencioniranu cenu za svaku komunalnu uslugu". Čime ćemo ih obavezati? Čime ćemo ih obavezati i ko će ih obavezati ako to nije zakon? Ne znači da ako kažete u zakonu da jedinica lokalne samouprae utvrđuje i korisnike i visinu subvencija da to mora da bude i da veštački izmišljate korisnike koji će biti subvencionisani, ali tamo gde ima potrebe za subvencijom država, odnosno lokalna samouprava to mora da uradi. Ovo je vrlo tendenciozno. Ovim se stvara prostor da lokalne samouprave amnestiraju sebe obaveze da subvencionišu one korisnike kojima će eventualno usluge prodavati privatna preduzeća, odnosno privredna društva u većinskom privatnom vlasništvu.
Ovo je manifestacija socijalne neodgovornosti. Državi je problem što se obavezuje lokalna samouprava, a nije joj problem što, u slučaju kako je definisano u Zakonu, ona to neće morati da uradi. Vi se sada hvalite socijalnom odgovornošću. To je država, to je Republika Srbija, to je lokalna samouprava, zakonodavac i to je socijalna odgovornost. Eto. Ko je sada u pravu? Ni vi ne negirate potrebu postojanja subvencija ovom sektoru. Zašto to do kraja ne bi bilo pod kontrolom i upravom države, bar ove delatnosti o kojima mi govorimo. Zato ovo niste prihvatili, zato Vlada ovo ne prihvata, zato ministar neće da sedi ovde. Ovaj zakon ne uvažava potrebe, niti razume trenutno stanje stvari na terenu. Možda iz razumeju i neće da ih prihvate i ne žele da ih ugrade u zakon.
Srpska radikalna stranka danas ima obaveze da to kaže javnosti. Da kaže javnosti da i ovako tešku ekonomsku priliku u kakvoj se nalazimo nećemo moći da promenimo činjenicom da će privatni kapital da uđe u sektor pružanja komunalnih usluga. I ovo zaista pruža, znači pruža i stvara prilike i stvara osnov da korisnici komunalnih usluga sutra imaju zaista probleme u plaćanju komunalnih usluga koje će im nuditi, eventualno neka privatna forma, odnosno javno preduzeće, čiji je osnivač lokalna samouprava. Kaže, nije celishodno zakonom, pa čime je celishodno obavezati? Ko može da natera jedinicu lokalne samouprave na nešto ako to nije Skupština i zakon? Malo je javašluka, pa im dajte i ovde prostor za javašluk.
Mislim da ste to trebali da prihvatite. Ovo ne bi ugrozilo ni na jedan način lokalnu samoupravu, ali bi dalo određenu sigurnost korisnicima komunalnih usluga.

Mi smo ovde tražili da se ovaj rok koji se odnosi, inače ovo su u okviru prelaznih i završnih odredbi položaj vršilaca komunalnih delatnosti. U stavu 1. se kaže – da oblici među opštinske saradnje, uspostavljeni do dana stupanja na snagu ovog zakona moraju se uskladiti sa odredbama ovog zakona, najkasnije u roku od 2 godine.
Pazite, dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Sad pogledajte, apsurde. Malo pre je gospodine Ljubenović govorio, propisani rok, recimo u jednoj situaciji za stare automobile ili neke druge stvari koje se podignu ili sklone, minimalni rok za njihovo uzimanje od strane vlasnika je 120 dana. Pazite, to je četiri meseca. Četiri meseca će neko da čuva nešto i da čeka nekoga da se seti da dođe i da to skupi, a predlagač obrazlaže, znate rok od 60 dana je kratak. Ovde se ne radi o najdužem roku, nego se radi o najkraćem roku u kom se rešenjem propisuje da taj čiji je vlasnik dođe po to. Znači, to je vezano za ovaj amandman.
Ali ovde je jedna vrlo čudna situacija. Zaista imamo problem sa rokovima i onaj rok gde smo tražili da lokalne samouprave moraju u roku od mesec dana da potvrde ugovore na svojim lokalnim parlamentima o toj među opštinskoj saradnji, tu se stavlja rok od 3 meseca. Pazite država propisala rok od tri meseca da zavede privremene mere u lokalnu samoupravu i isto toliko se daje lokalnoj samoupravi da donese odluke koje se tiču poveravanja delatnosti od opšteg interesa, odnosno komunalnih delatnosti. Pazite, kakav je to raskorak i koliko je to, da kažem, neoprezno i netemeljno sagledano i uzeto u obzir.
Ovde se traži da se dokumenti, pazite, na osnovu kojih je uspostavljena među opštinska saradnja usklade sa zakonom dve godine. Prvo je problem što među opštinska saradnja do sada nije imala adekvatnu zakonsku regulativu da se uspostavlja. I ministar Dulić je tim lokalni samoupravama koje su mimo zakona, ne mimo zakona, ali bez pravne regulative, zakonske regulative ulazile u ovakve aranžmane, čestitao na hrabrosti za iskorak, iako to nije bilo u skladu sa adekvatnom zakonskom regulativom, koju tek sad usvajate. Zakon o javno privatnom partnerstvu, o komunalnim delatnostima, o svojini itd.
I sada vi, obavezujete Vladu, ministarstvo, da donese sve podzakonske akte vezane za ovaj zakon u roku od 6 meseci, a lokalne samouprave, odnosno svi ti oblici među opštinske saradnje imaju dve godine da svoje dokumente usklade sa ovim. I kažete u obrazloženju, rok je ne primeren i ne adekvatan. Šta će da rade godinu dana? Ljudi moje, dete prohoda za godinu dana. Za godinu dana? Gde je odgovornost? Gde je efikasnost?
Srpska Radikalna Stranka, jednostavno ne može da razume šta je motiv predlagača, šta hoćete i ako to bude sve išlo onako kako je i ovo napisano zaista možemo da pretpostavimo kako će biti poveravanje komunalnih delatnosti. Još jednom vas pozivamo, Vladu Republike Srbije i otsutnog ministra, ako već negde suša, da dobro preispita svoj stav i odnos prema amandmanu na član 5. Dali smo vam dovoljno argumenata, nadamo se da smo vas uverili da vodosnabdevanje, ali kako kažete to je već prihvaćeno na odboru, kanalizacija i toplotna energija, smatramo da zbog prirode komunalnih delatnosti, socijalnog, ekonomskog, političkog, bezbednosnog aspekta moraju da budu dominantno u kontroli države, odnosno privrednih društava u kojima većinu imaju državni kapital.
Još jednom vas pozivamo, preispitajte to. Nije kasno, nemojte da zbog svega ovoga, Srbiji dodatno navlačimo omču oko vrata, nemojte da poučeni iskustvima o privatizaciji, okretanjima u javnom sektoru napravimo grešku koju nismo morali, a SRS vam je danas na nju vrlo, vrlo i konkretno i argumentovano ukazala. Hvala.

Po mnogim političkim pitanjima, pa konkretnim tehničkim pitanjima, mi zaista ne možemo da postignemo saglasnost sa vladajućom većinom, ne zato što nemamo sluha, jedni ili drugi, nego zato što gospodo iz vladajuće većine vi apsolutno nemate ni promil kritičkog stava i kritičkog odnosa prema svim onim regulativama, zakonima i papirima koji dolaze iz Brisela.
Ne može niko SRS da ubedi da je sve što odande dođe dobro. Postoje stvari koje su kroz regulativu zaista dobre, ali pitamo ih - zašto ih u praksi u Srbiji nema? Zato što one traže političku zrelost i političku odgovornost, a ovoj Vladi je najteže da pokažu to. Sve drugo je populizam i jeftina demagogija.
Mi sada pričamo, ne želeći, gospodine Jankoviću, da polemišem sa vama na ovu temu, ne znam koliko sam kompetentan, ali vi pričate o specifikumu teme i onda kažete – evropska praksa. Mi ne usvajamo ovaj zakon ovakav kakav god da je zato što su stvari u našoj državi sazrele da se neka oblast neka materija uredi jednim moderni, dobrim i kvalitetnim zakonom. Ovaj zakon ne prepoznaje stvarnost u Srbiji, to je problem.
Drugo je nomotehnika, tehnika pisanja o kojoj ću sada da govorim, na šta se delimično moj amandman i odnosi. Ali, ne može ovde da bude prihvatljivo i dobro samo ono što je evropska praksa. Deset godina promocija evropske prakse u Srbiji je potpuno, potpuno obesmišljena. Obesmislila je evropsku praksu i njen smisao i ko god ne zauzme kritički odnos prema evropskoj praksi, taj ne može ništa dobro za ovu državu da uradi. Bezpogovorno prihvatanje svega što je tamo napisano, što je tamo u regulativu i u zakone uvršteno, to je besmisao. Onda i ova Skupština gubi svoj smisao, razlog postojanja. Prepišite, prevedite i funkcionišite. Ali, šta je suština? Gde se ogleda prepoznavanje specifikuma teme? Kad nešto što ovde usvojite primenjujete.
Danas vas u Vladi mediji razapinju. Usvojili ste hiljadu zakona, dve trećine se ne primenjuje. Da li je to sudbina i ovog zakona? Šta onda možete da zamerite SRS? Koju kritiku na konto ovog zakona? Šta možete da nam zamerite?
Vi ove zakone usvajate radi ovih tabela – usklađenost sa propisima EU, radi decembra meseca. Nećemo da ulazimo ni u specifikum, ni u ništa drugo, jer vi ne dajete i ne pozivate na takvu vrstu odgovornosti, jer vas baš briga za primenu i kako će ovo uticati na regulisanje vazdušnog saobraćaja u Srbiji.
Gospodine Novakoviću, bili ste svedok pre tačno godinu dana. Vidite kako se sve namesti. Šta nam je iz ovih klupa obećavano? Da ćemo se videti ovde. Zaduživali smo tada JAT za 50 miliona evra. Znate li kakvu su perspektivu tada JAT obećavali? Meni su rekli – videćemo se u ovoj sali za godinu dana. Gde je danas JAT i naš vazdušni saobraćaj? Još strateškog partnera ne mogu da nađu. Da ne ulazim u sitne detalje i da ne tražimo ko je šta i koliko odneo. To je princip kojim se vladate i koji nikad nećemo da prihvatimo.
Pogledajte član 119. zakona. Da li se njim neko, ko predlaže u Vladi ili uopšte, u srpskim državnim organima bavio ozbiljno? Da li ga je neki prosečan pravnik u Srbiji pripremao ili je nemušto preveden? Sad kažete ovako – to je odgovornost, govorila je gospođa Radeta, za štetu koju vazduhoplov u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji. Pazite stav 1. – vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova. Da li su to dve različite kategorije? Pretpostavljam da jesu, tako i ovde piše – korisnik, odgovorno lice, je odgovorno za štetu koju korišćenjem vazduhoplova u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji itd.
Pogledajte stav 4. Predložio sam da se on menja. Sad mi je žao što nisam predložio da se briše. Tek to bi imalo puni smisao. Za štetu iz ovoga odgovoran je i zakupac vazduhoplova, kao korisnik vazduhoplova. To ste napisali u stavu 1. To što piše u stavu 4. napisano je i u stavu 1. Ko da poštuje ovu nomotehniku?
Vi poznajete specifikum teme, ušli ste u materiju sa razumevanjem. Zapamtite, SRS zaista nema problem prema tim vašim "evropskim vrednostima". Jedino pametno i racionalno može da se proizvede nešto što nastane u kritici ili kritičkom osvrtu. Ovo prihvatanje ala kard svega što vam se servira, to je besmisleno, to je urušilo državu. Ne postoji deo sistema koji funkcioniše onako kako ti loši zakoni predviđaju. Bar da ste sa njima uskladili sistem. Ni to na šta ste se obavezali ne poštujete.
Vi dajete sad, ne zamerite, ali sebi za pravo da zamerate SRS – ne poznaje specifikum. Da li je ovo pisanje zakona na ovakav način poznavanje materije i specifikuma? Interesovanje predstavnika Vlade za neku materiju, koliku to cenu moramo da platimo da bi potpis u decembru došao, taj bedni i nesrećni? Plaćamo je na KiM, srpskim glavama i državljanima u Hagu. Šta još treba da uradimo? Od vas jedino što možemo da očekujemo, ove vlade i njenog predsednika i Vlade i države možemo da ponudimo samo još da raspišete tender da prodate Srbiju, samo još to možemo da očekujemo i ništa više. I nikada se nećemo sa ovakvim pristupom, ovakvim pisanjem zakona, ovakvim uređenjem države saglasiti. Uvek ćemo biti žestoko protiv ovoga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo jasno sam rekao kada sam govorio, može spiker ovog parlamenta da obavezuje sve poslanike da se drže teme dnevnog reda, ali naše je pravo, ustavno i svako drugo, da napravimo pristup jednoj temi onakvim kakvim mi smatramo da će se i javnosti, ali i onima koji sede ispred Vlade, poslati jasna poruka.
Ovakav pristup Vlade zakonu, ne sporim vama pravo, gospodine Veselinoviću, da tražite od mene da poznajem specifikum teme. Vi tu slobodu imate jer ste, kao i ja, narodni poslanik. Ako neko insistira na slobodi govora u parlamentu, to je SRS. Daću sebi slobodu, da ja predsedavam, nikada vas ne bih prekinuo, šta god da kažete, sem ako to pređe granice pristojnosti.
Pričam o amandmanu koji sam podneo na jedan član, na član 119. i tu sam tražio – za štetu iz stava 1. ovog člana odgovoran je i zakupac vazduhoplova, kao korisnik vazduhoplova. Predlažem da se tu stavi tačka, a nastavak je – ako je šteta nastala kao posledica korišćenja vazduhoplova uzetog u zakup.
Znate li šta je obrazloženje za odbijanje amandmana? Predloženi amandman ne može se prihvatiti s obzirom da je u tekstu, čije se brisanje predlaže, predviđen izuzetak od pravila i da čini normu precizniju. Kakav je ovo izuzetak? O kakvom izuzetku je ovde reč? Ovaj stav 4. uopšte nije trebalo da stoji ovde. Stavom 1. je sve to regulisano, ali za onoga ko hoće da čita, razume i primeni zakon. U stavu 1. piše – sve za državu koja ima uređene institucije, državu u kojoj se članovi pravosudnog tužilačkog sistema neće kupovati i prodavati za 100, 200, 300 i 500 evra, a popodne ćemo raspravljati na temu u kojoj ću vam pokazati argumente i dokaze, da ništa što iznesemo kao kritiku na kontu korupcije kriminala, neodgovornosti i nefunkcionisanja sistema ne možete na teret SRS da stavite. Možda je vaš lični stav identičan našem, ali politika kojoj pripadate vam ne da za pravo da se izrazite do kraja i da to što mislite i osećate sprovedete u praksu.
Ne mislimo da sve što dolazi spolja po difoltu mora da bude loše, ali je problem što oni misle da sve što dolazi spolja jeste dobro. Kad kažem spolja, mislim na EU. Ovde sam jasno rekao da u ovom sektoru vi nemate kritički odnos prema tome. Nemate kritički odnos prema ničemu. Zakon koji napiše prosečan pravnik, a ne ekspert, ne neko ko sedi u ministarstvu i bavi se ovom materijom ili neko iz njihove struke, ne može ovako da se piše. Dovoljna vam je metodologija za pisanje zakona, da bude jasno, precizno, glasno itd. Gomilu rasprava smo u ovoj skupštini vodili o kategorijama i kovanicama u zakonu za koje niko ne zna šta znače i šta predstavljaju. Ovo je čista nomotehnika. Nisam neki poznavalac ove struke, ali kad uđete u obrazloženje ovog zakona i kad pročitate, zaista je smešno – otvaranje domaćeg tržišta, vazduhoplovnih usluga za prevozioce iz EU. Deset godina ne možete da nađete strateškog partnera za JAT. Gde su ti vaši prijatelji iz EU?
Ako je tamo onako kako ste vi rekli, zašto vam je politička ambicija da idemo tamo? Šta ćemo kod onih koji su gori od nas? Zaista mislim da su gori od nas. Gori su od nas, ali su dovoljno veliki licemeri da nas maltretiraju, a vi na to pristajete. To iritira SRS i zato nikada nećemo naći saglasnost oko tih stvari. Ne postoji država, unija, institucija ili dokument prema kome ne možete da budete kritički. Moram, oni imaju mnogo razloga za to.
Nije stanje takvo, verujte mi, ni u privredi, ni u proizvodnji, niti bilo gde, kako hoće i žele da predstave ljudi iz Nemanjine 11. Stvarnost je potpuno drugačija. Studije za JAT rađene tri puta. Pljačka, kriminal, korupcija, ugovori. Mi i dalje pričamo o evropskim standardima i njihovim primenama u vazduhoplovnom saobraćaju. Spotaknemo se na jednoj bespredmetnoj priči o jednom članu koji ne znači ništa. Tako kako je napisan mogao je da se napiše u dva stava i da se sve reši. Oni su ga u pet stavova napisali, zato što se niko suštinski u to nije uključio. Prepiši, napiši, pošalji u skupštinu, serijska proizvodnja, hiljadu zakona, hvale se. Država u rasulu. Ponavljam, od Kosova do Vojvodine ništa ne funkcioniše kako treba. Boli me što, kao radikal, govorim tako o sopstvenoj državi. Nije za to krova Srbija, nego oni koji upravljaju njom. Govorim o režimu, što kažu kolege, onima koji definišu i uspostavljaju sistem. Šta to radi Nikola Stankov da prima 800.000 dinara ili milion dinara platu? Šta to radi? Čime se bavi? Koristi državni monopol. To je monopol. Zarađuje novac, stvara vrednost pa je prodaje, to poznajete dobro, bolje od mene. Šta radi on?
Prema tome, različiti su nam pristupi svemu ovome, uz poštovanje materije i pisanja zakona itd. Jednostavno, smatramo da vam kritički odnos prema svemu što vam briselska administracija ne postoji. SRS je zato protiv Brisela i protiv našeg puta u EU i zaista verujem u jednu ozbiljnu podršku i takvoj politici na sledećim izborima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da zaista i moja koleginica Lidija Dimitrijević i gospodin Vladan Jeremić ovo što su rekli zaista stoji, a to je da u ovoj državi ništa ne može da ide kako treba, bar kada se tiče funkcionisanja vlasti i njenih institucija i da zaista i ovaj dokument o kome sada govorimo ukazuje na činjenicu da je zaista sazrelo vreme da Srbija raskine sa ovakvom politikom, ovakvim političkim konceptom i sa principima neodgovornosti kojima se aktuelna vlast rukovodi kada donosi odluke, usvaja planove, verifikuje nečije dokumente, odnosno stvara administrativne preduslove da svi segmenti ovog društva i ove države funkcionišu onako kako treba.
S obzirom da smo mi kao Skupština, odnosno odbori, predlagači ovih dokumenata, ja ću se obratiti onima koji danas predsedavaju Skupštinom i pitati zašto ovo mora ovako da ide, gospođo Đukanović? Znate, ne treba puno pameti da se ispoštuje procedura. Treba samo malo političke odgovornosti.
Ovo nije dokument, ili dokument pre ovoga na koji dajemo saglasnost, nije neki dokument koji zahteva angažovanje neke vrhunske pameti, nauke, univerziteta, institucija itd. Ovo je nešto što predstavlja rutinu ili praksu. Ovo je nešto što je vrlo jasno definisano procedurama i rokovima u okviru tih procedura. Od vlasti se tražilo samo da poštuje rokove na koje se sama obavezala. Ovde je i to problem. Mi 1. oktobra usvajamo dokument koji je u proceduru ušao pre godinu dana. To nije nimalo naivno. Nije ovo zakon o pivu.
(Predsednik: Danas je 1. novembar.)
Još gore.
(Predsednik: Nije još gore. Vi znate da mi nismo sedeli skrštenih ruku već da smo radili.)
Sada ću vam ja reći. Radili smo sve kako ne treba i što ne treba. Hvala vam što ste me ispravili, jer je još gore što je 1. novembar. Gospođo Đukić-Dejanović, neću vas da opterećujem da ste vi krivi, ali imate i vi u svemu ovome odgovornosti. Rok u skladu sa dokumentima odnosno statutom za usvajanje finansijskog plana za narednu godinu je 30. novembar. Znači, vi imate još 30 dana da usvojite finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2012. godinu. Mi danas usvajamo finansijski plan za 2011. godinu. Odnosno, izvinjavam se, raspravljamo o tome a u danu za glasanje ćete ga usvojiti. Šta ćete verifikovati time, da li znate? Šta ako su se tamo sprovodile javne nabavke kao u javnom preduzeću "Resavica" o kojima sam govorio?
Vi u danu za glasanje treba da im stvorite preduslov da pristupe javnim nabavkama u skladu sa zakonom. Ko zna kako su sprovedene do sada? Kako je moguće da u jednoj državi koja se hvali tržišnim principima i tom tzv. evropskom perspektivom jedna Komisija za hartije od vrednosti godinama radi na osnovu Odluke o privremenom finansiranju? Da se radi o nekome drugom, možda bi im se pridružili u inkriminaciji Skupštine, ali, kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti, ne. Tamo nema čoveka bez krivične prijave. Znate zbog čega? Zbog pljačke države Srbije. Setite se "Luke", setite se kompanije "Novosti", Milana Beka itd.
Ali, nije ovde najgore. Ovi ga ovde predlažu za premijera. Tomislav Nikolić smatra da bi Milan Beko bio dobar premijer. Nije ovo najgore, ima i gorih stvari. Ali, žalosno je što se žig neodgovornosti stavlja na Narodnu skupštinu i sve nas poslanike koji zaista ničim nismo učinili da to tako bude. Zamislite da vam Komisija za hartije od vrednosti piše: "Slobodni smo da vas podsetimo da Narodna skupština nije usvojila izveštaj o poslovanju i finansijske planove Komisije već nekoliko godina unazad, pa ni za prethodnu ni ovu godinu. Ukazujemo da je to neodrživa situacija, kako sa stanovišta poštovanja zakona, tako i sa pozicije obezbeđivanja svakodnevnog operativnog funkcionisanja Komisije". Sada ćemo da se pravimo da se ništa ne dešava. Neka to ide tako.
Danas je rok da u skupštinsku proceduru uđe budžet za narednu godinu. Ovde je 15. oktobra trebalo da uđe revidiran izveštaj o fiskalnoj odgovornosti. Tako je bilo prošle godine, tako je bilo pretprošle godine i tako bi bilo i naredne godine ako biste, ne daj bože, ostali na vlasti. Ali, nije suština da vi odete, suština je da vas ne naslede gori od vas. To je suština.
Zato je naša misija danas, misija SRS, da ukažemo javnosti da nije dužna da trpi sve ovo i da sa politikom kojom se Srbija rukovodi poslednjih 10 godina zaista treba da se raskrsti. Kakav je naš odnos politički i lični prema EU, to je potpuno nebitno. Preziremo evropske institucije i njihov odnos prema Srbiji, njihov odnos prema KiM, njihov odnos prema predsedniku SRS. Kakva je razlika između vašeg i njihovog odnosa prema sve tri kategorije koje sam naveo? Kao Vlada devet godina ćutite u vezi Vojislava Šešelja, nemate hrabrosti da podignete glas. Da ne govorim o cirkusu koji pravite oko deklaracija vezanih za KiM. Preziremo to i sve nam je to odvratno. To je najblaže što možemo da kažemo.
Pitamo vas – da li u nekoj od uređenih država evropskog kontinenta stvari ovako funkcionišu? Da li je to tamo moguće ovako? Oni svoje budžete projektuju za sedam narednih godina. Vi niste u stanju da su skladu sa procedurom jedan dokument, mali, beznačajni dokument jedne komisije u ovoj državi, čiji značaj ne omalovažavamo zato što smo i mi opredeljeni za razvoj tržišta kapitala u Srbiji, ne možete u skladu sa rokovima da ga donesete.
Fokusiraću se samo na ovu poslednju godinu. Samo u poslednjoj godini niste bili u stanju godinu dana da ovo usvojite. Znate zašto vas pitam sad ovo? Evo, da dokažem da stvari nisu baš deklarativne, u obrazloženju ovog dokumenta piše - Oni su se pozvali na ovaj dokument u skladu sa zakonom koji više nije na snazi. Kako može Skupština da usvoji dokument predložen Skupštini u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti koji je stavljen van snage pre nekoliko meseci? Ističu svi rokovi na osnovu kojih i u skladu sa kojima je Vlada bila dužna i obavezna da donese podzakonske akte sa novim zakonom o tržištu kapitala. Mi sad usvajamo dokument u skladu sa zakonom koji više nije na snazi. Postavlja se i objektivno pitanje, a to kolege pravnici verovatno bolje znaju – da li to ima pravni smisao i utemeljenje, logiku?
Šta si dalje rekli? Rađen je na osnovu makroekonomskih pokazatelja i predviđanja za narednu godinu. Ovde ste pre nekoliko dana vi glasali za budžet koji je menjan na osnovu parametara koji se ovde navode, zato što su promašili makroekonomske i ostale i projekcije i pokazatelje, pa je ovo projektovano u skladu sa stopom inflacije koja se pokazala da nije dobro projektovana – najveća je na evropskom kontinentu ovde kod nas u Srbiji. Vi sad dajete saglasnost na dokument koji je očigledno potpuno promašen, kao i fiskalna politika za 2011. godinu.
U čemu da tražimo smisao ovde? Zaista, i u političkom i u parlamentarnom i u proceduralnom smislu ovo je vrhunac degutantnosti. Ali, stvarno je tako.
Dalje kažete ovde na šta su se pare trošile, ili, ako neko zna da li su potrošene ili nisu, ja bih zaista voleo da mi to kaže. Kaže se: "Projekti i troškovi za jačanje tržišta hartija od vrednosti – devet miliona i 206". Evo, neka se neko digne danas iz aktuelne vlasti i neka pohvali tržište kapitala u Srbiji. I ono je najgore na prostoru evropskog kontinenta. Najpliće tržište kapitala je u Srbiji. U odnosu na 2008. godinu je sedam do deset puta smanjeno. Indeksi na Beogradskoj berzi imaju kontinuitet pada poslednjih nekoliko godina permanentno, niti ima velikih, niti ima malih investitora.
Pitamo vas – koliko ste za sve ove godine obezbedili da srpske kompanije i preduzeća svoje poslovanje u finansijskom smislu obezbeđuju na tržištu kapitala? Pitamo vas na šta ste trošili, na šta je Komisija za hartije od vrednosti trošila ovaj novac, pošto kažu da je bio namenjen za projekte jačanja tržišta hartija od vrednosti? Najveća stavka u njihovom budžetu – troškovi nastave za sticanje zvanja brokera, portfolio menadžera itd. Dok proizvodimo portfolio menadžere i brokere, preduzeća koja mogu da izađu na tržište kapitala nam se tope.
To vam je ista priča sa serijskom proizvodnjom lekara u branši koja nam ne treba – pravnika, ekonomista ili ostalih zvanja, za kojima Srbija zaista objektivno nema potrebe, pa ćemo da proizvodimo menadžere, a to što nemaju šta da rade ili za koga da rade, to nije bitno. To je lepo – o trošku države.
Činjenica jeste da se Komisija za hartije od vrednosti finansira iz sopstvenih prihoda, ali ti prihodi ako bi predstavljali višak i racionalno bili trošeni, bili bi prihod budžeta Republike Srbije, ali šta vas briga za to, ove pare su potrošene ko zna kako, u kom obimu i u po kakvoj strukturi i vi ćete sada da im dajete ovo. Pa oni ne mogu da funkcionišu ukoliko im ne date saglasnost na izmenjeni finansijski plan i tada moraju da funkcionišu po principima privremenog poslovanja, a kamoli da im na početku godine ili pre početka godine ne date saglasnost na finansijski plan za narednu godinu. Sve je ovo zaista smešno.
Srpska radikalna stranka zaista u ovakvim stvarima na želi da učestvuje. To nije naš odnos, ponavljam, prema tržištu kapitala, to je naš odnos prema vašoj neodgovornosti, prema vašem nepoštovanju procedura, prema vašem nepoštovanju dokumenata na koji ste se i sami obavezali.
Još jednom vas pitamo – šta se dešava sa krivičnim prijavama Saveta za borbu protiv korupcije prema svima onima koji su u Komisiji za hartije od vrednosti uključeni, učestvovali ili odgovorni za pljačku državne imovine? Šta je sa tim ljudima? Šta je sa tim prijavama?
U svemu ovome Srpska radikalna stranka nema nameru da učestvuje. Naša obaveza je i danas da ukažemo javnosti da ste vi potpuno neodgovorni. Kako se bliže izbori u ovoj državi, ta ista država vas sve manje interesuje, jedino što vam je bitno da možda kvalitetniju i bolju poziciju za naredne izbore zauzmete.
Zaista verujemo da će ovome na sledećim izborima doći kraj, da će Srpska radikalna stranka uspeti da ubedi građane da zaslužuju zaokret u ekonomskoj, fiskalnoj, socijalnoj i svakoj drugoj politici i da će posle tih narednih izbora propadanje Srbije početi da se zaustavlja i kroz vreme da se Srbija stavi na noge. Zahvaljujem.

Gospodine Cvetkoviću, ako mi dozvolite, primetili smo, malopre ste se smeškali dok je gospodin Mirović završavao svoje izlaganje. Ne zamerite SRS što će vam skrenuti pažnju na jednu stvar, čini mi se da danas sedite na političkoj poziciji jer ste to prihvatili i čovek ste koji najmanje razloga ima za smeh zbog političke i zbog ekonomske situacije u ovoj državi i najodgovorniji ste i za političku i za ekonomsku situaciju koja nas je snašla pod vašim rukovodstvom, vas, vaše vlade, vaše skupštinske većine i politike za koju ste se opredelili i kojom rukovodite ovu državu.
Ono što danas izaziva jedan osećaj gađenja u Srbiji jeste da se u jednom od ova tri zakona koristi termin društvena odgovornost. Zamislite da danas na sednici Skupštine, da li je to neko pomenuo, nije ni bitno ko je, na kraju krajeva, govorim o kategoriji i govorim o društvenoj odgovornosti predstavnika vlasti. Petnaest posto teritorije nam se otima, država gori, a mi pričamo, igramo na sreću i poreskim efektima tog zakona, između ostalog.
Gospodine Cvetkoviću, kao predstavnik Vlade ponovićete društvenu odgovornost u državi koja će da opere bilanse za milijardu dolara. Kakva je to društvena odgovornost? Da li perete zato što ste društveno odgovorni ili zato što hoćete da izmirite obaveze prema stranim bankama, odnosno stranim kreditorima. Šta je tu društveno odgovorno? Šta je društveno odgovorno u onome o čemu je govorila gospođa Lidija Dimitrijević, a odnosi se na plate, primanja i bahatost u javnom sektoru u kome perete bilanse, a onda će te da uđete u restrukturiranje tog javnog sektora.
Kako ste vi društveno odgovorni, ali na tuđu štetu i na tuđa leđa. Iskreno se nadam da će posle sledećih izbora ovaj narod i ova država biti pošteđeni te društvene odgovornosti.
Danas je vaš pregovaračkog tima zamerio građanima sa Kosova i Metohije što ne slušaju svoju Vladu. Dok oni sede pod suzavcem na barikadama, mi pričamo o igrama na sreću. Pa, ko da vas poštuje i ko da vam ne zameri? Kao nojevi svi zajedno prinuđeni smo da zajedno sa vama nabijemo glavu u pesak, pričamo o igrama na sreću, o kreditu Nemačke KFW, kako se već zove, banke. Verovatno joj je to hvala, za činjenicu da je kolovođa borbe za urušavanje našeg suvereniteta i teritorijalne celovitosti. Toliko o društvenoj odgovornosti i Vlade i većine, kojom nažalost rukovodite.
Srpska radikalna stranka ne može da prihvati činjenicu da su građani Republike Srbije dužni tek tako da isfinansiraju milijardu dolara, ili pretvoreno u evre koliko već jeste, raznih javnih preduzeća i ustanova, naročito javnih preduzeća, gospodine Cvetkoviću.
Hoćemo da čujemo u skladu sa takođe Zakonom o budžetskom sistemu i načelom odgovornosti, ko je kriv za sve ovo? Zbog čega, da li je za sve to kriva svetska ekonomska kriza, problemi u okruženju ili ima i naše "odgovornosti" za ovakav haos u javnom sektoru, čije bilanse sada perete?
Možete vi da operete bilans nekog javnog preduzeća, da ga očistite, kako ste napisali u obrazloženju, ali ti dugovi vam nisu otpisani. Znate li šta je bila društvena odgovornost? Da ste svojim političkim kredibilitetom, za koji se vaš vrli predsednik hvali da ga ima, on je regionalni lider, svetski lider, da ste na osnovu tog političkog kredibiliteta otpisali nešto od ovih dugova. To je odgovornost prema državi, javnom ili opštem interesu, a ne vi ste društveno odgovorni, pa će naši direktori koji su pljačkali i zloupotrebljavali položaje da prave dugove, to će građani da vraćaju, preduzećima ćemo da otpisujemo dugove i mi smo društveno odgovorni, i smeškaćemo se na sve to. A trista kilometara odavde gori država. Sve je super. Sada mi treba da živimo u toj letargiji ili hibernaciji, kako već hoćete, nije ni bitno.
Vidite li, gospodine Cvetkoviću, pokušaću na jedan indirektan primer da vam kažem zašto sa gađenjem gledamo na ovu odluku o preuzimanju dugova od ovih preduzeća. Na svu sreću, pre nekoliko dana u proceduru nam je došao izveštaj Državne revizorske institucije iz jednog javnog preduzeća, javnog preduzeća "Resavica". Pitam vas - da li ste čitali šta je državna revizija tu našla? Jednu jedinu javnu nabavku nisu sproveli u skladu sa zakonom. Nemam vremena da čitam. Pljačka, krađa, kriminal. Milijarde dugova na ime poreza i doprinosa, na ime poreza na dohodak, na ime taksi za iskorišćavanje te rude, odnosno tog prirodnog bogatstva.
Ovo direktno nema veze sa "Železnicom", ili sa "Putevima Srbije", ali praksa i maniri su isti i u "Železnici" i u "Putevima" i u "Resavici". To je sporno. Zato ništa nema kredibilitet što više predlažete kao meru, ništa, jer niste sposobni i spremni da se obračunate sa pljačkom i kriminalom u redovima koje vi uspostavljate. Nije SRS birala te direktore. Vi ste ih postavljali. Dok nas trujete departizacijom, pogledajte šta se radi. Rashodi ove firme za prošlu godinu 5,5 milijardi, a prihodi 4. Od te 4, 2 milijarde i 100 subvencije države. Vi sada ovde izlazite pred nas, vi ste društveno odgovorni.
Nijedan trošak nije u skladu sa planiranim. Sada će neko da krade i da pljačka, da bude zaštićen jer je član vladajuće koalicije i onda ćete, ne daj bože, u nekom novom mandatu vi velikodušno da preuzimate njihove dugove, a onda ćete kada preuzmete na leđa naroda dugove da ta preduzeća i te firme gurate u restrukturiranje. Kako ste vi genijalni, pametni, dobrodušni i socijalno odgovorni. Da nas bog sačuva vaše društvene odgovornosti.
Ne kažem da problemi ne postoje. Da li je ovo suočavanje na jedan ozbiljan način sa problemima? Pitam vas, gospodine Cvetkoviću, šta će ustanove čije ste dugove preuzeli da urade za uzvrat državi? Na osnovu ovoga što ste preuzeli kao dug Građevinskog fakulteta u Subotici, odnosno Univerziteta u Novom Sadu, nijedan planski dokument više ne sme da se plati stranoj konsultantskoj ili nekoj drugoj kući koja se bavi ovim stvarima. Da ih zadužite, da ih obavežete da te usluge više ne plaćate iz budžeta Republike Srbije. Nijedan dokument naučnog, planskog, strateškog karaktera ne sme više da izađe iz druge kuće nego iz te. Država tu uslugu više nikom ne sme da plati jer ste preuzeli dugove onih koji su za to nadležni ili mogu to da rade. To je društvena odgovornost, ako hoćete već.
Šta će KBC Zemun da uradi za uzvrat državi koja će da plati njegove dugove? Unapredili ste zdravstvo. Ne daj bože da vam lekar zatreba. To je odvratno.
Gospodine Cvetkoviću, u pravu je gospodin Mirović. Da li možete sada da se javite posle mene i da kažete kolike su kamate na pojedinačne ugovore za zajam od KFW iz Nemačke? Niko živ ne zna. Kome pravite uslugu, lokalnim samoupravama? Pod kojim uslovima će se zaduživati? Sada ste im otvorili šansu da se zadužuju do neba. Pogledajte i pročitajte danas vesti, kakve poruke pojedini predsednici opština šalju iz Strazbura – odlično je sve, da se regionalizuje, da se prave nove pokrajine u Srbiji. To je njihova borba za regione. Katastrofa. Ti neovlašćeno idu u Strazbur i glasaju za odluke koje bi eventualno Srbija trebalo da prihvati, pa umesto jedne da imamo četiri Vojvodine, itd. To vam vaši prijatelji iz EU zameraju. Pročitajte današnje vesti, da vidite kakve stižu iz Strazbura.
Vi pričate o društvenoj odgovornosti tako što ćete davati kredite malim i srednjim preduzeća, za šta? Da menjaju kotlove i stolariju. Za deset godina niste uspeli da podignete za jedan promil društvenu svest o energetskoj efikasnosti. To je na nivou eksperimentalnih odeljenja u školi. Sada će neko u Srbiji da podiže kredit, da menja kotao, da menja stolariju, da menja instalaciju, a 10.000 ih je samo u prošloj godini zatvoreno. Zašto? Zato što vi niste spremni da u ovoj godini izmirite deo duga koji ima država duguje. To smo pre nekoliko dana razgovarali.
Predložili smo vam da malim i srednjim preduzećima, gospodine Cvetkoviću, date 10 milijardi dinara, koliko duguje Republika Srbija, budžet Republike Srbije. Niste hteli, nonšalantno ste to odbili. To je 10% ukupnog duga države prema tim ljudima. Mesečno vam 18% plaćaju PDV. Vi nemate milosti.
Znate li kakva rešenja stižu sada po Srbiji od poreske uprave? Blokade, beskurpulozno se porez naplaćuje, zato što vam padaju prihodi. Ali, ne možete da cedite suvu drenovinu, gospodine Cvetkoviću, nego morate da im ponudite odgovor, neko životno rešenje, a ne da živimo u izmaglici i fikciji i ekonomskim teorijama koje će da nam služe da opravdaju našu neodgovornost i našu nesposobnost.
Podsećamo vas još jednom, gori vam 15% države. Zakažite sednicu, tražite razgovore, tražite rešenje za narod na KiM koji u vašu Vladu više nema poverenja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, vi ste četvrti ministar od jutros u ovoj vladi, trećeg pozdravljam, doviđenja gospodine Markoviću, a možda vi imate odgovor s obzirom da ste sveži iz Vlade. Hoćete li pred ovu skupštinu izaći sa izveštajem o dešavanjima na KiM? U obavezi ste u skladu sa deklaracijom na koji vas je ova skupština obavezala da to uradite.

Mi danas, ni juče mi ne možemo da dobijemo odgovor od vas iz Vlade – trgujete li Kosovom ili ne trgujete? Da li zaista stojite iza politike koje javno proklamujete ili ste se iz severa i juga i naroda na barikadama odrekli, što nam činjenice daju za pravo da konstatujemo? Nađite bar načina hoćemo li ili nećemo. Nama se zamera što to pitamo. Vas to u Vladi treba da pitaju oni koji rukovode skupštinom. To je njihova obaveza podjednako kao i obaveza SRS. Oni od vas to treba da traže.

(Predsedavajući: Gospodine Stevanoviću, obaveza Vlade je da dostavi izveštaj, obaveza predsedavajućeg je da vodi računa o izlaganju koje treba da bude u skladu sa temom koja je na dnevnom redu. Još smo u roku, izveštaj će stići, a onda ćemo imati sednicu na koje ćemo raspravljati o tome.)

Slažem se. Da ćemo imati tu sednicu to niko nije potvrdio ili se svi kriju kada to treba da potvrde ili negiraju. Lično mislim da u ovom duelu poslanika i predstavnika Vlade vi treba da budete na strani SRS i naših zahteva. Ponavljam, oni imaju obavezu i prema vama. Mi možemo da raspravljamo i o koncesijama, ali nemojte da kažete da nije bitno i da nema veze.

Pitaću vas sada, sumnjam da gospođa koja se bavi sportom u ovoj državi može da mi kaže, kakav će biti odnos države prema činjenici, a sa aspekta zakona o koncesijama i javno – privatnog partnerstva prema 70% srpskih rezervi lignita na KiM? Ako ste tvrdo na stavu vašeg predsednika stranke i njegovog odnosa prema KiM, onda nemojte ništa da mi pričate, sve mi je jasno. Ali, ako lično imate drugačiji stav i zaista osećate ono što mi tvrdimo da obmanjujete javnost i građane na KiM, da se zalažete da je to u okviru države Srbije, pitam vas kakav će država, shodno ovom zakonu, imati odnos prema srpskom lignitu na KiM? Da li ćete ovaj zakon da primenjujete dole, da li ćete zakon o komunalnim delatnostima, koji je srodan ovom zakonu, ovo što novo usvajate, da li ćete njega primenjivati na KiM?

Zamislite drskost i bezobrazluk Vlade. U obrazloženju tog zakona nisu uzeli u obzir komunalna preduzeća i preduzeća koja vrše komunalnu delatnost na KiM, a imamo predsednike opština, direktora komunalnih preduzeća, ako ne na jugu, na severu KiM. Juče ih je prvi predsednik preko puta primio. Bolje da nije. Nisu to uzeli to u obzir. Da li zaista dole ne postoji statistika, da li oni ne pružaju komunalne usluge, da li oni nemaju potrebu za ulaganjem privatnog kapitala u te delatnosti? imaju, ali Vladu baš briga za KiM. Vladi je KiM balast i u skladu sa tim se ponašaju i kada su razgovori sa predsednicima opština u pitanju i kada je zakon o privatno – javnom partnerstvu u pitanju. Za vas je KiM briga koju hoćete da rešite, ali da vam se pred izbore narod ne naljuti. E, pa, neće moći.

Vaša politika evropske obmane postala je politika samo obmana. Došli ste do ćoška, ne znate šta ćete dalje. Danas kada ponavlja SRS da nam država gori na teritoriji KiM i da su zaista doveli u pitanje oni, vaši partneri, opstanak državnog suvereniteta, teritorijalnog integriteta, mi se ovde pravimo ludi i pričamo bajke, bajke o spoljno – trgovinskom poslovanju.

Pitam vas gospođo predstavniče Vlade kako će se zakon odnositi na KiM iz vaše perspektive ili iz vaše prizme kada je u pitanju spoljno –trgovinsko poslovanje? Prihvatili ste im carinske pečate. Hoćete li sa njima ulaziti u spoljno – trgovinske odnose? To je simbol spoljno – trgovinski odnosa, carina, nema većeg, nema eklatantnijeg. Mi se ovde prekidamo što tražimo da pričamo o KiM. Sve ima smisla, ali kada se razreši taj problem. Bar da pokažete volju da hoćete da ga razrešavamo zajedno.

Mislite da SRS sedi ovde, kao što reče Predrag Marković malo pre, da podržavamo evropske zakone da što pre dobijemo kandidaturu? Ovde sede ljudi koji su protiv toga, a ne sede ljudi koji su za evropske integracije, njih ništa živo ne interesuje. Predvečerje je izbora. Kao što vas i u Vladi ništa više živo ne interesuje, samo da zauzmete što bolje startne pozicije za izbore. Krenuli ste u kampanju i tribine, baš vas briga i za KiM i za srpski lignit na KiM.

Ne postoji veći resurs i potencijal za eventualno koncesioniranje nego to. Čega ste se odrekli, na šta ste pljunuli? Ubeđivali ste ovaj narod – i Evropa i Kosovo. Šta sada imamo? Hvala bogu, od Evrope neće biti ništa, a nećete ni za Kosovo da se borite. Sada slušamo ovde predstavnike koji sede u Vladi, optužuju SRS da je naša politika dovela do ovde, a sede u Vladi sa onima koji su 10 godina krucijalnom donosili političke odluke vezane za KiM. To im ne smeta, ali im smeta SRS. Onda kažu – vi radikali ste za to odgovorni. Mi nismo.

Slušajte šta je ovde rečeno gospođo ministre, vezano za zakon o javnom i privatnom partnerstvu, kaže – u državi ima mnogo projekta, nema para.

Vidite kakva manipulacija, zadužili ste državu pet milijardi evra od početka vašeg mandata. Za toliko vam je porastao javni dug. Danas, u prepodnevnoj raspravi, ste državu opteretili za milijardu dolara više, jer ste oprostili pljačku, kriminal i nesavesno poslovanje javnim preduzećima i nekim ustanovama, ne svim. Oni kažu nema para, ima projekata. Osamsto miliona dolara ruskog kredita stoji povučeno, znate zašto? Jer ova nesposobna vlast ne ume projekte da napiše. Znate li kako bi trošili pare? Projekte ne umeju da napišu? Kukaju ovde – nema para, ima projekata. Zamislite tu bruku i sramotu. Dele vam lekcije o problemima u lokalnoj samoupravi ljudi koji su haos iza svog upravljanja gradom ostavili.

Setite se gradske vlasti Vuka Draškovića i SPO. Setite se toga. Zato treba zakon o javnom i privatnom partnerstvu, zato nema para. Zato što se besomučno pljačkalo. Ova država dobro i opstaje koliko je kradena i koliko je harana.

Danas sam čitao u prepodnevnoj raspravi nalaz državnog revizora iz jednog javnog preduzeća, ovo je zvanični dokument koji ste trebali u Vladi da dobijete. Ovo nemojte ništa lično da shvatite, sa vama razgovaram kao sa predstavnikom Vlade.

Gospođo ministre, nijednu javnu nabavku nisu sproveli u skladu sa zakonom. Proćerdali 50 miliona dinara na deset javnih nabavki u jednom javnom preduzeću. Oni kažu – nema para. Ima para, ali gde se i kako se troše? Pljačkaju se i kradu se. Da li zaista verujete da je ovo otišlo na javni interes? Ne, otišlo je u stranačke i privatne kase i u privatne džepove. Pa smo sad, je li, genijalci, uvodimo zakon o javno-privatnom partnerstvu kako bi unapredili kvalitet usluga, komunalnih usluga, javnog sektora, komunalne infrastrukture itd.

Koliko je to jadno? Koliko nerazumnim političkim ponašanjem, neodgovornim ponašanjem, odsustvom nacionalne svesti, sebe možete politički da dovedete u jednu odvratnu poziciju? Da ne birate sredstva kako ćete nešto da branite. Takvim ponašanjem uprskate nešto što eventualno, može da se kaže, ima smisla.

Nije SRS protiv organizovanja javnog-privatnog partnerstva. Naprotiv, 1991. godine kada smo osnovali stranku i definisali naša programska načela, Vojislav Šešelj je to stavio u svoja programska načela. Nije sporno, ali ne možete ovako da ulazite u javno-privatno partnerstvo dok ne kažete jasno i Skupštini, kao Vlada, pa onda skupština javnosti šta je to što će ova država da ponudi privatnom sektoru. Usvojili ste set zakona koji stvara preduslove za privatno partnerstvo. Da li neko od vas u Vladi zna šta to može da bude privatno u Srbiji, šta ne može? Šta može i u kom odnosu da se ponudi privatnom kapitalu, šta ne može? Da li su to telekomunikacije, da li je to železnica, da li je to elektroprivreda, da li su to putevi, da li su to rudna bogatstva? Da li je neko od vas nekome u Srbiji rekao šta može, šta ne može?

To je osnov za ulazak u priču o javnom-privatnom partnerstvu. To je temelj svega, ali to rade nacionalno svesni i odgovorni političari i ljudi. To vi kojima je do Srbije koliko i do lanjskog snega ne možete, nemojte da dobacujete, pljunuli ste i na državu i na sve radi evropskih integracija. Vi ste nacionalno zamenili internacionalno, nadnacionalno i u skladu sa tim se i vladate. Baš vas briga i za srpske puteve i za prirodna dobra. Ako možete da stavite neki dinar u džep sve je moguće i sve ćete u norme da ubacite ili u normama da zaboravite. Time se jedino rukovodite. Neko od njih zna šta je opšti, a šta javni interes? Evo ovde piše šta je opšti, a šta javni interes, u nalazima DRI. Ovako vodite javni sektor, vi što dobacujete, ovako se vodi javni sektor. Zamislite ovu sramotu, samo ovu sramotu.

Osnovni kapital iskazan u poslovnim knjigama – 7,300 milijardi, a taj isti kapital u Agenciji za privredne registre – 4,300 milijardi. Kako je to moguće? To je rekla vaša stranka, dajem vam, zapišite i zabeležite sutra na stranačkim forumima, pitajte kako je to moguće, tri milijarde ih nema, od javnog preduzeća do agencije, nestali. Kako je moguće? Kako da u državi u kojoj nema para za lokalne projekte, 80 miliona dinara iz jednog javnog preduzeća ode na pozajmice bez osnova? I niko ne traži da se vrati. Evo, gospodine Čikiriz, pričate o javnom i privatnom partnerstvu, ovo javno preduzeće od svog osnivanja, nije niti vodilo evidenciju, niti evidentiralo jednu jedinu…

Jednu jedinu promenu na svojoj imovini. O imovini se radi. Možda ćete odlukom Vlade rešiti da ovo uđe u javno-privatno partnerstvo. Da li znate čime ćete ući? Da li privatnik koji će ući u te odnose zna čime ona druga strana raspolaže? Da li se ovako štiti javni interes? Bruka i sramota. E, ovakav vam je odnos i prema Kosovu i Metohiji. E, to ne možemo da podnesemo.
Ima u Srbiji para, nema dovoljno i to SRS zna. Ali i to što ima, znam da je smešno, ali i to što ima kako se troši? Dođite u moju opštinu, da vidite, da vidite kako se pare troše. Pa se poploča centar grada i stavi se najmoderniji urbani mobilijar, rukovodstvo lokalno kaže, kao u Barseloni je. Pitajte kolegu Stajkovića da li nešto nije tačno, a odatle kilometar sva gradska kanalizacija se sliva u reku, sva gradska kanalizacija ide u vodotok mimo postrojenja za prečišćavanje vode.
To je u temi, pričamo o komunalnim uslugama i javnom i privatnom partnerstvu. Da li za to treba? Ne treba za to, nego trebaju da se smene oni koji su neodgovorni i nesposobni i oni koji donose odvratno pogrešne političke odluke, da troše pare u projekte kroz koje se peru pare, a ne u projekte koji su održivog karaktera. Da su ovih deset godina manje vodili računa o stranačkim i ličnim interesima, verujte mi gospodine Poturak, bilo bi mnogo više para i mnogo bi se više vode prečišćavalo i mnogo bi više sela i gradova i opština imalo uređeno vodo snabdevanje i uređenu kanalizaciju.
Koliko ste sanitarnih, regionalnih deponija napravili od kako ste ušli u vlast 2000. godine? Pet ste stavili svega u funkciju, vi ćete da nas vodite u EU. Ljudi ma nećemo i hvala Bogu nećemo, sreća. Rekao sam jednom, sreća je što nas vi vodite. Sreća je što nas vi vodite i nikad, hvala Bogu nećemo tamo ni biti. Pričaju ovde, mi kad se dokopamo fondova. Ne možete u fondove? Znate zašto? Zato što niste uspostavili DIS? Znate šta je DIS, gospođo Kolundžija, pošto mi dobacujete? Znate šta je DIS. Evo, vi nas vodite u EU i to ne znate šta je. Bez toga ne možete u EU. To je decentralizovan sistem upravljanja fondovima, oni traže da vide kako ćete da trošite njihove pare. Evo, DRI kaže kako ih trošite. Pljačka, gola pljačka, ovo je gola pljačka. To nismo rekli mi radikali, potvrđujemo nalaz DRI. E to ste vi evropejci, to ste vi, prodajete maglu ovde o potrebi javno-privatnog partnerstva. Da treba, pod kojim uslovima, u kom odnosu, u kojim sektorima komunalnih ili javnih delatnosti, šta to mi hoćemo da damo privatnom sektoru. Pričaćemo, napisali ste, u Zakonu o komunalnim delatnostima, zbrinjavanje fekalija. Pa kako vas nije stid? Zbrinjavate fekalije.
Vas neko da doživi ozbiljnim? Vi da se bavite ozbiljno nečim? Pa, to je ironija.
Evo vam drugi Zakon o spoljno-trgovinskom poslovanju. Gospođo Marković, možda ste kompetentni za ovaj zakon kao ministar sporta, recite mi, molim vas, šta znači ovo – mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa ne mogu da se uvedu ni da se primene radi zaštite domaćih proizvođača? Čije proizvođače ste dužni da štitite? Rekao je Buha malo pre kakav je odnos PDV iz uvoza i izvoza. Ovo malo što izvozite dajte da uništite. Ni jednu meru predviđenu ni starim ni ovim Zakonom o zaštiti domaćeg realnog sektora nikada niste primenili, ali je suštinski problem SSP, što evropske države imaju veće prosečne carinske stope od vas. Vi ste ultra fanatici za Evropu. Od vas Evropa treba da uči. Stotine miliona gubitka na godišnjem nivou zbog vaše bolesne ekonomske politike. Tako se ne ide u EU, tako država nestaje. Zato smo protiv vas politički i zato smo protiv EU jer nemamo ekonomski interes.
Šta se traži ovim zakonom? Traži se da strana pravna lica imaju isti status kao i naša domaća. Zašto? Zato što hoće da izvoze u Rusiju, pre svega zbog toga, jer iz svojih država nemaju povoljne uslove kao mi, ali samo srpska vlada ne vidi interes u spoljno-trgovinskom odnosu sa Rusijom, najprivilegovanije nacije na svetu, pa 6% izvoza ide u Rusiju, a 50% ide u EU. Vi ste kadri da izvozite u EU sa prosečnom starošću mašina od 35 godina. Genijalci su se dosetili šta će da rade – prodavaćemo im kukuruz i pšenicu, menjaćemo bilanse i pravićemo se velikim i odgovornim, a sve ostalo ćemo da uvozimo, pa u sred Srbije na auto-putu, ponavljam stoti put, jedete hrvatski ajvar i makedonsku šunku, a nivo srpske stočarske industrije iz 1910. godine. To ste vi, to su rezultati vaše desetogodišnje vlasti i uprave. Sada ćete vi da nam nudite dobar zakon o privatnom i javnom partnerstvu.
Pitam vas kako je moglo do sada da se uđe u takve odnose kada nije bio ovaj zakon? Za "Pop Veber", "Veber" svi ste čuli. Kako su to mogla komunalna preduzeća da uvoze aranžmane bez ovog zakona? Znate šta su vaši ministri govorili – nema osnove, ali čestitamo na hrabrosti i na iskoraku tih lokalnih samouprava. Da li mislite da je zaštićen javni interes? Gde god da odete na njih kukaju zato što institucije ne rade i nikoga ništa ne obavezuje i baš ih briga na šta su se ugovorom prema državi, opštini, pokrajini ili bilo kome drugom obavezali, znaju da institucije ne funkcionišu, a i tamo gde funkcionišu završiće novcem, kupiće koga treba i ponašaju se kako hoće i kada hoće. Šta briga vlast, to nije njihova privatna stvar i njihov privatni problem, to je problem države. To nije njihov problem i zato imate situacije i u opštinama i po gradovima i u Republici kakve imate.
Mi ovo nećemo podržati ne zato što mislimo da je koncept javnog i privatnog partnerstva po svojoj suštini loš, to je dobro i to je dobar mehanizam u vašim rukama što će postati bolesno i opako oružje i biće predmet zloupotrebe, kao što su bile privatizacija, sve ostalo i na kraju vaš vrlo opak politički odnos prema KiM, o kojem nećete da govorimo već nekoliko dana, na šta SRS insistira u ovim raspravama. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Vladan Jeremić tražio je da se pozicija ostalih tekućih subvencija umanji za iznos od tri milijarde dinara i da se na takav način umanji budžetski deficit.
SRS je kroz svoje amandmane predložila jedan potpuno drugačiji pristup fiskalnim obavezama ove države, odnosno pravima i obavezama. Naš pristup fiskalnim obavezama Vlada u principu nije uvažila, jer da jeste verovatno bi se neki amandmani ovde i prihvatili.
Ono što hoću u ovom trenutku da kažem, a tiče se stava gospodina Đelića od malo pre, to je da je ovaj rebalans budžeta fiskalna realnost. Ovaj rebalans budžeta, gospodine Cvetkoviću, jeste sve, samo nije izraz fiskalne realnosti danas u Srbiji. Mi imamo, pre svega, problem šta je to za vas fiskalna realnost? Imamo problem vaše percepcije fiskalne realnosti. Ovaj cirkus koji traje od jutros od 10,00 časova može da se tumači kao realnost, ali to nije dobra, to je opaka realnost. Znate, kao realnost možete da doživljavate i ucene koje vaši koalicioni partneri pred vas iznose ili račune koji vam ispostavljaju, vi to možete i svi možemo to da shvatimo kao realnost, ali to je potpuno pogubno i bolesno za fiskalni sistem ove države.
Ja ću vam to malo kasnije pokazati upravo sa jednim amandmanom koji nam je služba sada podelila i odnosi se na jednu od ucena za celu milijardu, sredstva su rezervisana za AP Vojvodinu. A neke druge amandmane, braneći se navodno planovima, projekcijama u ovoj i za narednu godinu, ne možete da prihvatite samo iz jednog razloga. Sad je očigledno zato što u ovom trenutku SRS nema ucenjivački kapacitet, ne može da vas uceni i vi onda tu realnost ne želite tako da doživite i da prihvatite.
Vi ste ovaj amandman odbili, između ostalog, pozivajući se na član 28. Zakona o budžetskom sistemu. Znate kad nešto hoće da se uradi onda se nađe način, ali kad nešto neće da se uradi, najlakše je - nije u skladu sa zakonom. Znate li koliko stvari samo u ovoj godini niste uradili u skladu sa zakonom? Znate li koliko stvari koje se tiču naše fiskalne politike u državi nisu u skladu sa fiskalnim pravilima i principima koji ste ovde usvojili i koja ste vi proklamovali­? I mi ćemo vam to sve danas kroz raspravu ukazati. Najlakše je da kažete - pa nije usklađeno, opšti deo sa posebnim delom, ne možemo da prihvatimo.
Zašto ga suštinski ne prihvatate? Kažete - realizacija programa subvencija koje su planirane za navedene delatnosti mogu da se ugroze. I sad se vi pozivate na adekvatno planiranje koje ste kapitalne izdatke na početku godine planirali u većem iznosu od osam milijardi, nego što ih sad predlažete. I vi se pozivate na adekvatno planiranje i vi smatrate da ste nešto racionalno i kvalitetno u budžetu za 2011. godinu ponudili. To je zaista besmisleno.
SRS smatra da budžet Republike Srbije u ovom trenutku, a adekvatno fiskalnoj stvarnosti i ekonomskoj realnosti države, mora da bude drugačiji. I ne možete, gospodine Cvetkoviću, u Zakonu o budžetskom sistemu da tražite prostor da u njemu verifikujete svoje političke slabosti, političke slabosti vladajuće elite u Srbiji, nego u tom zakonu morate da nađete odredbe i norme kojima ćete se tako bahato i neodgovornom ponašanju suprostaviti. To je smisao Zakona o budžetskom sistemu i fiskalnih pravila i fiskalnih principa, opštih, posebnih, kakvih god hoćete, koje ste nam nametnuli i na sva usta proklamovali celu ovu godinu. Njih je trebalo da koristite da se suprostavite bahatosti onih koji ucenjuju Vladu Republike Srbije, zbog kojih čekamo ceo dan i zbog kojih cela država ispašta, na kraju krajeva.
Za SRS budžet Republike Srbije u ovoj godini mora da bude sa većim prihodima, sa drugačijom strukturom rashoda, a sve to bi dalo prostora da deficit bude manji, s jedne strane i, s druge strane, da dugovi ove države budu manji, da se ne kreću onako kako se kreću.
Ako treba, gospodine premijeru, da se hvalite time što će te u narednoj godini ostaviti milijardu i po dolara ili evra nekome na računu, svih milijardu i po dolara i zaduženja, onda nama ekonomija kojom se upravlja ova država nije jasna. Morali ste vi da pokažete prvi primer stezanja kaiša, pa onda da to tražite od onih koji žive danas u realnom sektoru.
Zahtev SRS u ovom rebalansu nije bio nešto što bilo ko nije smeo i trebao da prihvati. Gospodine Cvetkoviću, tražili smo od vas, od Vlade Republike Srbije da opredeli 10 milijardi dinara i da, po aktu koji bi ste vi u Vladi doneli, izmirite dug budžeta Republike Srbije prema domaćim proizvođačima roba i usluga, prema domaćem realnom sektoru. Dođi ćemo i do tog amandmana. To je bilo nešto što je životno i što je realno.
Vi me ovde uveravate, u obrazloženju kojim ste odbili amandman kolege Vladana Jeremića, da biste doveli u pitanje tri milijarde dinara vaše subvencije. Izmirivanje dugova je deset puta efektnije i efikasnije od državnog intervencionizma u vidu subvencija. Za to treba hrabrost. Tu nema populizma, to je realnost i to je život, a subvencije su populizam, forma državnog intervencionizma, koji je bolesna politika potpuno izdezavuisala i koji vi očigledno zloupotrebljavate, jer niste ni dovoljno ni politički hrabri, niti imate kredibilitet da kažete – dosta više tako, dosta više fondovi za razvoj, dosta više finansiranja radnih mesta za bilo koga.
Pitaju vas vaši privrednici kada ćete da izmirite 10 milijardi duga, a ukupni dug država je 110 milijardi. Nismo tražili da izmirite 110 milijardi, ne možete u ovom trenutku to da im tražite, ali smo tražili da izmirite 10 milijardi dugova prema realnom sektoru i to je bilo moguće. To je naša ideja, ambicija i ceo dan u današnjoj raspravi brani ćemo takav stav i tu ambiciju SRS. Hvala.

Ovaj amandman smo podneli i, u principu, mogla bi da se nastavi priča na neke priče prethodnika. Ovde zaista neke stvari nisu jasne. Tražili smo da se st. 6. i 7. brišu. Planirana primanja po osnovu zaduživanja veća su od sredstava potrebnih za finansiranje deficita, otplatu duga itd, a slušajte sad ovu genijalnu rečenicu:"povećanje gotovinskih sredstava iz ovog člana na računu, potrebno je radi odgovornog upravljanja likvidnošću". Onda se spustite dva, tri stava niže i gospoda iz Vlade predviđaju da u 2011. godini za eventualne potrebe za finansiranje budžetskog deficita i otplate, može se koristiti sredstva konsolidovanog računa Trezora Srbije do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa. Ako ste obezbedili višak sredstava, kako ste malo pre rekli, zašto biste povlačili pare sa konsolidovanog računa?
Da i nije problem da se povuku pare sa konsolidovanog računa, zašto, gospodo, ne obavežete sebe da ih vratite? Sa kojim pravom uzimate nešto da ne vratite, a to nešto drugo možda treba?
Zašto ovakav stav niste predvideli u budžetu za 2011. godinu? Da možete da ga prenesete u narednu godinu, nego vam je to sad palo napamet. Šta to niste tad predvideli, a sad se desilo, pa evo ovakav stav. I mi smo u principu ovaj amandman podneli, odnosno predložili brisanje stava 7. i 6. , odnosno 6. zbog stava 7.
Pogledajte analize DRI ranije. Kako su se ponašala ministarstva, nemaju pojma ko im koliko duguje. Baš ih briga da traže pozajmice koje su iz budžeta Republike Srbije davali razno raznim korisnicima. Da li sam u pravu gospodine Cvetkoviću? Da li su to bili nalazi DRI? To su maniri Vlade.
Šta vi mene obaveštavate u obrazloženju kojim ste odbili amandman. To su naše interne stvari, parafraziram to su interne pozajmice i mi ćemo ih definisati u odnosu na referentnu kamatnu stopu itd. Šta ste vi? Bankari? Malo pre se ograđujete, nije to vaš posao, to je posao Narodne banke Srbije. Šta ste vi? Da li je to zdrava ekonomska politika i domaćinsko ponašanje ili primena Zakona o budžetskom sistemu. Nije, šta je problem? Ako ste tako sigurni u sebe, u svoju politiku, u sve ovo što radite, zašto Borka da prenosite dug za sledeću godinu. Zašto ste ovo predvideli?
Moje pitanje sada gospodine Cvetkoviću vama ako je sve tako kako vi pričate ovde i iznosite, u čemu je problem u ovoj državi? Odakle problemi u ovoj državi kada je sve to tako kako vi predstavljate. Dolazi s polja, iz okruženja. Zašto nas vodite u to okruženje? Zašto vam je politika put u okruženje iz kog nam dolaze svi problemi?
Još jedno pitanje, da li će se pojaviti neko iz vaše Vlade koji će priznati neki problem, grešku ili neznanje? Da kaže - da, to nije dobro. Tu nismo dobro uradili. Ne sve je super, sve je sjajno, sve je bajno, a oni istinski, ne nominalni nego realni pokazatelji su poražavajući. Tako da, mislimo da bi bilo korisno da ovo prihvatite. Da li hoćete ili nećete, verujemo da se nećete odlučivati u skladu sa onim što je korisno za budžet ili za fiskalni sistem i fiskalnu realnost, nego ono što je potreba vaših političkih odnosa u Vladi ali nadam se da sve to još dugo neće trajati, pa možda Srbija dobije i priliku drugačije upravlja svojim finansija. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovu temu sam načeo na početku ove današnje rasprave i u principu ona je morala tekstualno, ovaj predlog je morao tekstualno da se unese u ovaj član zakona, shodno onome što smo predložili kroz brojke, a to je da se deset milijardi dinara, koliko iznosi dug budžeta Republike Srbije prema proizvođačima roba i usluga u Republici Srbiji izmiri do kraja ove godine.
U tom smislu, mi smo predložili sledeće: "Ne izmirene obaveze republičkog budžeta prema domaćim proizvođačima roba i usluga, izvršavaće se sa pozicija rezerve po utvrđenim pravilima u posebnom aktu Vlade na koji saglasnost daje skupštinski Odbor za finansije. Rok za donošenje akata iz prethodnog stava je 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona."
Pogledajte, šta su mi obrazložili ljudi iz Vlade, zašto se ne prihvata amandman. Amandman se ne prihvata iz razloga što se amandmanom predlaže regulativa koja bi mogla da se odnosi na naredne budžetske godine, te stoga ne bi mogla biti predmete godišnjeg zakona o budžetu.
Voleo bih da je gospodine Cvetković tu i da mi kaže gde to piše u ovom amandmanu. Sve ono što piše u ovom dokumentu važiće samo do 31. decembra, pa tako i ovo što smo i mi predložili. Znači, potpuno je neistina da smo predložili dokumente koji bi važili za 2012, 2013, 2015. godinu, a znate zašto? Zato što smo od njih tražili da izmire obaveze duga do kraja ove godine. mi nismo rekli ni datume, ni pravila, niti šta drugo, čak smo to pravo predložili zakonom Vladi Republike Srbije u koje nikakvo poverenje nemamo, a zbog činjenice da nemamo poverenje u njih i da su skloni zloupotrebama, tražili smo da saglasnost za to da Odbor za finansije. Ne kažemo, da ta odluka Vlade ne bi bila podržana većinom u Odboru za finansije, ali bi to bila veća šansa da izađe pred oči javnosti ili kako vi volite da kažete, moderno, to bi bilo transparentno, pa bi akt Vlade koji su prioriteti, kojom dinamikom i na koji način bi se sve to finansiralo i izmirile obaveze, bilo zaista definisano u jednom, da kažem, neki vid javne rasprave.
Ima li bolje, ako mogu pod navodnicima da je nazovem, javne rasprave nego kada neki dokument dođe ili u skupštinski odbor ili u parlament?
Ovim smo pokazali racionalnost i korektnost. Ovde je problem politička volja. Nećete da izmirujete svoje dugove, jer smatrate da oni koji sada finansiraju budžet, kojima kožu derete, mogu to i dalje da trpe.
Vi ste se obezbedili, zadužili ste državu za svoj mandat pet milijardi evra novih, pokrili ste se do kraja mandata ove Vlade povećanjem javnog duga na ime kredita iz inostranstva i vas baš briga i onda dođu predstavnici Vlade i kažu – fiskalna realnost. Nije tačno.
Kažete dalje – u skladu sa članom 69. Zakona o budžetskom sistemu, u okviru budžeta deo planiranih prihoda ne raspoređuje se unapred, već se zadržava na ime tekuće budžetske rezerve. Pa, to smo i mi predložili, jedino što vas ovde obavezuje da iznos sredstva koje planirate na tekuću budžetsku rezervu ne bude veći od 1,5% ukupnih prihoda i primanja. Našim amandmanima smo taj limit definisan zakonom ispoštovali.
Vi nas obaveštavate u obrazloženju da to ne da zakon, odnosno da ne planiramo unapred sredstva. Pa, sredstva rezerve i služe kad se nešto neisprojektuje na pozicijama ministarstva i ostalih korisnika da se interveniše.
Izvolite, gospodo, intervenišite sa pozicija u ministarstvima, finansirajte svoje dugove i svoje obaveze. Treba da znate jednu stvar – 30% ukupnih privrednih zaduženja otišlo je na finansiranje PDV. Vas baš briga za to. Gospoda iz Vlade sedi u toplim klupama. Kada je napolju toplu, njima je hladno, kad je napolju hladno, njima je toplo. Ne sekiraju se, Bogami, ni za plate, a još manje se sekiraju za poreze i doprinose, da li ih je poslodavac uplatio i sve to tako ide lepo. Oni koji stvarju vrednost, sa čije grbače uplaćuju PDV, uzimaju PDV, za njih ih baš briga, oni mogu da trpe i da čekaju i onda se ovde hvale i subvencijama. Kakvim subvencijama? Tako što će neko da dođe iz druge države, iz države koja mu ne da subvencije koje mu vi nudite. Njemu ćete da finansirate radna mesta, a svoje obaveze za usluge i robe koje ste uzeli kao Vlada, nećete da izmirujete.
Šta je iracionalno ovde u predlogu ovoga? Ima li bolje injekcije koja bi rasteretila pritisak nelikvidnosti u Srbiji? Nema. Ne postoji. Polovinu ovih sredstava od 10 milijardi dinara, koje smo predložili, privrednici bi vam direktno vratili u budžet. Onaj dan smo govorili – 500 milijardi dinara duguje 100 ljudi u Srbiji, 300 milijardi dinara duguje njih ne znam ni ja koliko i naplativi su. Vi u njihov džep nećete da uđete, ne pada vam napamet. To su dva deficita ove države. Ne smete da im se suprotstavite. Pa, ako njima ne smete da se suprotstavite, zaista verujem da će biti i političkih stranaka i vlada i pojedinaca koji će smeti da se obračunaju sa njima. Zašto bar oni sa kojima nema Vlada takve odnose ne izmiri te obaveze? U čemu je problem? Svakog prvog se naplati PDV.
Malopre gospodin Cvetković kaže – znate, javna potrošnja ne raste u ukupnom obimu. Nije to pitanje kolika je javna potrošnja u ovom trenutku, pitanje je šta je sa prihodima od PDV i u te prihode se ugrađuje inflacija koja je najveća na evropskom kontinentu, a prihodi vam padaju. To su podaci koje treba da obrazloži gospodin Cvetković.
Kako je moguće da raste inflacija, najveća je na nivou evropskog kontinenta, a porezi na dohodak padaju? Sve nam pada. Ta inflacija se i u domaći bruto proizvod ugrađuje, pa nam raste BDP. Kako prihodi padaju? Nije isti PDV na 100 i na 110 dinara, veći je na 110 dinara. Kako padaju? Padaju zato što se gase radna mesta, zato što obim proizvodnje pada, zato što varaju javnost, građane i poslanike da nam je spoljno-trgovinski bilans bolji zato što smo povećali obim proizvodnje. Nije tačno, nego igraju igru sa cenama roba koje su izvezli u većem obimu nego što su smeli, ali doći ćemo do sve te priče i kroz ovaj zakon i neke zakone koji će biti od sutra.
Prema tome, jedan jedini razlog ova vlada nije imala a da ne usvoji predlog SRS da izmiri svoje obaveze. Gospodine Cvetkoviću, moje pitanje za vas je – zašto država ne želi da izmiri obaveze prema privredi, prema realnom sektoru, proizvođačima, domaćim proizvođačima roba i usluga u iznosu od oko 10 milijardi dinara, koliko budžet Republike Srbije duguje? U ukupnom dugu od 110 milijardi dinara državni republički budžet učestvuje sa 10 milijardi. Naše pitanje je – zašto ne prihvatate predlog SRS da to izmirite prema tim ljudima i da na taj način popustite pritisak nelikvidnosti u Republici Srbiji? Hvala.

Gospodine potpredsedniče Vlade, rekli ste nekoliko interesantnih stvari sada, ali ja bih vas zamolio da se prizemljite iz te imaginacije 800, 900 miliona evra izvoza na godišnjem nivou, ako čelik pojeftini, da se vratimo na zemlju. Jedan vaš stranački kolega je tražio od nas nešto konkretno, SRS se potrudila da mu izađe u susret i evo, ja sam sa sobom doneo jedan dokument, ako biste bili ljubazni da ga pogledate, ne postoji konkretnija i materijalnija stvar od ovoga, a ja ću vam objasniti zašto i kako.
Ovim amandmanom SRS je tražila da se na poziciju Ministarstva prostornog planiranja i životne sredine opredeli 600 miliona dinara, kako bi se realizovao projekat kanalizacionog prste na Vlasinskom jezeru. Vlasinsko jezero je predeo izuzetnih odlika, zaštićeno dobro i proglašen Odlukom Vlade.
Gospodine Đeliću, u toj Vladi ste sedeli i vi. Ne znam da li znate gde je Vlasinsko jezero, da li poznajete taj deo Srbije, ali ako mi dozvolite, ja bih prokomentarisao nekoliko reči vezanih za to.
Prateći ono što ste malopre vi govorili, dakle, da je ideja Ustava decentralizacija, ja vas pozivam da prihvatite ovaj amandman ako smete od Mirka Cvetkovića i da zaista podržite jedan opipljivi projekat decentralizacije Republike Srbije. Ovo je decentralizacija, gospodine Đeliću, ne stvaranje pravnih i administrativnih preduslova da se pravi budućnost države, nego da ponudite novac kojim će se obezbediti život ljudima na jugu Srbije.
Naime, ne postoji strateški ili planski dokument koji opština Surdulica nije uradila. Opština Surdulica, za vreme SRS u prethodnom mandatu, nije trebao vaš zakon, a još manje Evropska unija i bez vas, vaših zakona i vaših ideja, sve strateške i planske dokumente smo usvojili.
Projekat kanalizacionog prstena za koji tražimo novac je projekat regionalnog karaktera, oslanja se na sve prostorne, planske i strateške dokumente koje je potvrdila i verifikovala Vlada u kojoj ste sedeli, gospodine Đeliću.
Nemate ni jedan argument da mi kažete da ovaj projekat ne možete, nećete ili ne znate kako da finansirate, a svakakve druge besmislice su našle uporište i u ovom rebalansu budžeta.
Projekat kanalizacionog prstena, gospodine Đeliću, vredi 8,3 miliona evra. Od vas smo tražili 600 miliona dinara da date za učešće, a ostatak novca obezbediće međunarodne finansijske institucije koje hoće to da daju bespovratno. Ne bi bilo problem obezbediti za ovakav projekat ni skupštinsku podršku lokalne samouprave i to jednoglasno, ali tražimo sluh od Vlade Republike Srbije. Pošto se zaklinjete u uravnoteženi razvoj svih delova republike Srbije evo šansa da to na jednom konkretnom primeru pokažete.
Jug Srbije, konkretno Pčinjski i Jablanički okrug, pored Koridora 10, koji neće biti u skladu sa odlukama gradske skupštine i interesima tog područja u Pčinjskom, odnosno u Jablaničkom okrugu, nego u interesu nekih drugih lobija, nema bitniji projekat od kanalizacionog prstena na Vlasinskom jezeru.
Kanalizacioni prsten na Vlasniskom jezeru je projekat regionalnog karaktera za koji su životno zainteresovani dva okruga i 13 opština juga Srbije zato što, gospodine Đeliću, u primarnoj realizaciji kanalizacionog prstena i strategije za razvoj turizma, odnosno master plana na tom području treba da se uposli oko tri hiljade ljudi. U sekundarnoj, da kažem, nakon toga, duplo više od toga.
Ne postoji projekat koji bi vratio i udahnuo život više jugu Srbije u ovom trenutku od projekta Vlasinskog jezera.
Pored toga što ste u obavezi da pružite uravnoteženi razvoj Republike Srbije, gospodine Đeliću, Vlada Republike Srbije je Vlasinsko jezero proglasila predelom izuzetnih odlika da bi zaštitila vodu i u ovom trenutku veće interesovanje i brigu za vodu na Vlasinskom jezeru pokazuju multinacionalne kompanije koje su tu prisutne nego država Srbija.
Gospodine potpredsedniče Vlade, nemamo naftu, nemamo gas, ali imamo vodu. Da li će se nekom sijalica u Vladi upaliti iznad glave, zaista ne znam, ali ne postoji važnija strateška stvar od ovog prstena dole.
Na Vlasinskom jezeru na godišnjem nivou imate 160 miliona kubika slobodne vode. Znate li kakav je to resursni potencijal? Onako kako danas bombarduju države zarad nafte, sutra će se tako grabiti za vodu. Vlada je, shodno tome, donela odluku da tu vodu zaštiti. Preduslov da se ta voda zaštiti je ovaj kanalizacioni prsten. Morate da nađete načina ili da pokažete malo hrabrosti da ovaj amandman prihvatite.
Ljudi oba okruga koja odlučuju dole, bez obzira na stranačke i političke boje, su spremni da se ovome da podrška i da u svemu tome učestvuju.
Znate, gospodine Đeliću, Šiptari u Preševu i Bujanovcu se ne bi bavili politikom kad bi dobili ovaj posao, jer bi mala privreda iz ove dve opštine našla svoj interes gore. Tri hiljade ljudi bi dnevno trebalo da se hrani, a ja sam vam poražavajuće podatke o depopulaciji tog područja na prošloj sednici izneo samo za jednu opštinu, a da ne govorim one koje su u ekonomskom smislu daleko ispod Surdulice, kao što su Bosilegrad, Trgovište, Crna Trava, itd.
Ovaj projekat se direktno oslanja na opštine Crna Trava, Vlasotince, Vladičin Han, Surdulica i Bosilegrad. Direktno indirektno od ovog ima interes strateški grad Leskovac i grad Vranje, svakako. Vi morate da nađete sluha za ovo. Ovo je nešto što će obezbediti razvoj juga Srbije.
Pogledajte sad ironiju, ceo dan smo čekali Vladu Republike Srbije da se nagodi sa poslaničkim grupama vlasti za milijardu dinara, ali oni imaju ucenjivački kapacitet. Kako ja da vas nateram, gospodine Đeliću, da ovo prihvatite? Ne mogu da vas ucenim, jedino da vas kidnapujem posle sednice Skupštine. Kako ja da vas nateram da prihvatite 600 miliona dinara da date za jug Srbije?
Evo, kunete se u ravnomerni razvoj i kunete se u jug Srbije. Šta to večeras SRS treba da uradi da bi vas ubedila da ovo ima smisla? Za Vojvodinu ste opredelili milijardu sa iste pozicije, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
Podsetiću vas na još jednu stvar, pošto mi vreme ističe, neću moći da privedem kraju kako sam hteo da vam kažem. Obezbeđuje se 76% BDP u Vojvodini i u Beogradu, a za ceo ostatak Srbije 23%. Meni je drago što Beograd ima, drago mi je što ima Vojvodina, ali smatram da bi ste trebali da ovo prihvatite. Ovo nije iracionalan projekat. Ovo stvara prostor da ljudi odgovorni sa juga Srbije dođu u Vladu da razgovaraju i da zaista građanima 13 opština iz juga Srbije pomognete da se tamo život pokrene sa mrtve tačke.
U Opštini Crna Trava koja direktno od ovoga zavisi ima ukupno stanovnika koliko na jednom beogradsom biračkom mestu. Nemojte da se sećate juga Srbije kada vam treba zimnica, paradajz i paprike da poterate za Beograd. Ne obraćam se vama lično, naravno. Ovo je konkretan primer i dokaz da smo vam podneli životne amandmane, praktične i vrlo konkretne amandmane. Pokažite sluha, prihvatite ovaj amandman, učinićete nešto pozitivno i dobro za jug Srbije.

Kratko ću.
Gospodine Đeliću, mene ne interesuje Evropska komisija nego srpska Vlada. Pitao sam vas, vi ste rekli da ste spremni da razgovarate, kada ste spremni da primite ljude sa juga Srbije, da konkretizujete to za šta ste opredeljeni. Samo to tražim, kažite mi kada ti ljudi mogu da dođu u Vladu Republike Srbije, da ih vi primite i da se ova priča otvori? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, SRS smatra da zbog svega onoga što ste u poslednja tri dana priuštili Republici Srbiji, vi zaslužujete da gubitak vlasti na izborima za vas bude privilegija. To je počelo od 2008. godine i svoj vrhunac dobija sa ovim rebalansom i sa ovim kreditima, ali je dno dna ono što se Srbiji desilo juče i što, trujući i lažući javnost, pokušavate da predstavite kao vaš trijumf i vaš uspeh.
Pre svega, činjenica da su vaši evropski partneri poslali pismo koje, prevedeno na srpski jezik, znači – sklonite balvane, uspostavite šiptarske institucije, dobićete papir koji tražite i očekujete i u očekivanju lažete narod 10 godina.
Druga stvar koja je bruka i sramota za ovu državu i za ovaj dom jeste da se niko od vas iz Vlade nije udostojio da dođe juče u Skupštinu. Gospodine Đeliću, juče se desio još jedan događaj. Desio se, gospodine Đeliću, u Budimpešti. Tamo je bila Konferencija predsednika parlamenata država Zapadnog Balkana. Na toj konferenciji nije bila delegacija Republike Srpske. Ta delegacija nije otišla iz protesta zato što su Republiku Srbiju predstavljale tri delegacije: delegacija Vojvodine, delegacija Kosova i delegacija iz Beograda.
Posle svega toga što ste juče ovoj državi i ovom narodu priredili, vi zaista nemate više nikakav kredibilitet, ako imate savesti da se bilo ko od vas iz Vlade pojavi pred Skupštinu i pred javnost. Zato kažem da će za vas biti privilegija da izgubite vlast na izborima.
Što se tiče kredita o kojima danas govorimo, oni se zaista trebaju komentarisati u duhu rebalansa koji ste kao Vlada predložili pred ministre, odnosno pred poslanika i pred građane Republike Srbije. Ja sam sad zaista u jednoj nedoumici, vaš prethodnik je znate šta malo pre reko pod sugestijama vaših saradnika da su ovi krediti relativno skupi, lepo sam zabeležio, relativno su skupi. E sad vidite gospodine Đeliću, ni jedan ovaj kredit okvirno kamate ne bi trebala da pređe 7%, i oni su relativno skupi. Poslednjih 20 dana trujete javnost da ste milijardu dolara prodali povoljno na kamatu od 7,2 ili 7,3 posto obveznica. A sad šta je sporno, ko koga ovde laže. Vidite li kako se upetljate u mrežu sopstvenih laži i obmana kad baratate nečim od slučaja do slučaja, kad nemate konzistentan stav o bilo čemu i kad se ne rukovodite opštim interesima.
Skupi su kreditu koji imaju kamate ispod 7%, ali su povoljne obveznice prodate za preko 7% i to ovu državu u svetu kvalifikuje kao uspešnu, zdravu i kvalitetnu. Mi smo potvrdili naš kredit, ili ne znam kakav rejting. Što ne prodadoste neku uslugu za 10 godina u inostranstvu? Što neki naš građevinski operativac ne dobi neki posao na međunarodnom tenderu? Što ne prodadoste tako nešto, nego prodadoste firme, prodadoste državu, sad prodajete i teritoriju, i nije loše da se probaškarite za novih 130 miliona evra. Juče ste napravili dobar posao za svoje mentore iz Brisela. Ili tek treba da ga privedete kraju do decembra meseca.
I zaista, posle jučerašnjeg dana i onoga kako ste to juče predstavili svaka politička diskusija u ovom parlamentu upućena vama ima će ukus gorčine, jedan opor ukus će stvarati u ustima. Vi zaista ne zaslužujete jednu reč tolerantnu i razumevanja kad je politika u pitanju. Vi ste gospodine Đeliću čuli i malopre dok ste ćaskali u klupama da su ovo razvojni projekti. Da se iz ovih kredita finansiraju razvojni projekti. Zamislite tu genijalnu reč, genijalnu izjavu, refinansirate kredit kojim ste platili uređenje građevinskog zemljišta i to nazivate razvojnim projektom. Kako vas nije više sramota? Ova država nije u stanju da uredi građevinsko zemljište na lokaciji na kojoj će graditi stanove, nego to finansira iz kredita. Juče ceo dan trubite kako ste nagrađeni za uspeh i reforme koje ste sproveli.
U pravosuđu, u postupku privatizacije, u realizaciji infrastrukturnih projekata, u afirmaciji zdravstvene zaštite, u afirmaciji prosvete i obrazovanja šta ste vi reformisali i unapredili? Sve živo ste destruisali. Da bude stvar gora, sve ste to radili o trošku građana, a taj trošak finansirate i finansirali ste ih iz kredita. Izbori će za vas biti privilegija. Zapamtite, bliže vam se.
Gospodine Đeliću, ovde ću prokomentarisati nešto što su vaše partijske kolege rekle, pa su malte ne deo koji nije vlast napravili idijotima koji ne znaju šta su deficit, šta su krediti, šta su prihodi, a šta su rashodi. Jedino vi iz DS i vlasti imate privilegiju na pamet, na ekonomske teorije, na ekonomska pravila i na ekonomske analize. Dok vi ovde analizirate i promovišete te relacije, u Srbiji najveći broj nezaposlenih, u Srbiji najniže prosečne plate, u Srbiji najveća inflacija i da ne nabrajam dalje makroekonomske pokazatelje.
Gospodine Đeliću, SRS razume ekonomsko pravilo da deficit može i treba da postoji, ali nikada nismo razumeli šta iz njega finansirate, a da ste ludosti finansirali iz njega govori danas makroekonomska situacija u Srbiji. Vi gospodine Đeliću morate da shvatite da nismo ni protiv toga da država povuče neki kredit, ali smo protiv toga da se plaća ono što vi plaćate, da se troši na način na koji trošite i da se povlači isključivo od onih koje vi apostrofirate da moramo, jer postoje i povoljnije kreditne linije, zdravije kreditne linije koje iz političkih razloga niti ste hteli niti ćete ikada da ih povlačite dokle god vam narod pruži priliku da sedite tu, a verujem da će to biti kratko. Ne zato što tome pristupate sa ekonomskog aspekta, nego isključivo političkog aspekta, mi smo žrtve vaše politike, naša ekonomija, naša fiskalna politika je žrtva vašeg političkog nerazumlja.
Danas od nas tražite da podržimo kredit za "Kolubaru", 80 miliona evra. Bez obzira na njegov politički, ekonomski, socijalni i ekološki karakter, ne pada nam napamet da ovo podržimo. Gospodo iz vlasti do pre tri dana ste trovali javnost činjenicom da se u "Kolubari" kralo godinama unazad, pa ste pohapsili silne ljude. U ovoj skupštini su se hvalili da imaju direkciju koja raspolaže imovinom otetom od kriminalaca. SRS danas za vas u ovom kontekstu ima jedan vrlo konstruktivan predlog, da zalog, hipoteku i garanciju na ovaj kredit da ta direkcija koja raspolaže imovinom kriminalaca koje ste pohapsili u "Kolubari". Ili, prodajte tu imovinu pa obezbedite utovarivače, bagere, kopače i sve što treba za TE "Kolubaru".
Želimo da budemo praktični, a ne samo da se ministri baškare u nekadašnjim vozilima, u zaplenjenim vozilima, stanovima onih kriminalaca sa kojima su se tapšali 5. oktobra i posle 5. oktobra, nego uzmite lepo i od onih za koje kažete da su otimali svih ovih godina, prodajte im imovinu, dajte u zalog, pod hipoteku, pa isfinansirajte ove političke, ekonomske i ekološke projekte neophodne za "Kolubaru".
Ovde ima jedan zakon vrlo interesantan, to je Sporazum o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije F/P 1720. sada bih na osnovu 32 miliona, neko je grešku malopre napravio, 26 miliona treba da obezbedi Srbija. Ukupna vrednost projekta je 58, a 32 povlačimo iz inostranstva. Pitam vas gospodine Đeliću kolika je kamata na ovaj kredit? Ne mogu da vam izračunaju. Slušajte me šta vam kažem – obmanjuju vas. Tako je definisano, ovde pišu okvirne kamate. Kolika će kamata biti, kolika je ročnost kredita, koja je vrsta kamate? To će se utvrđivati kada budete povlačili tranše. Niko ne zna koliko ćemo ovaj kredit otplaćivati i koliku ćemo zaista kamatu da plaćamo. Tako piše ovde, eto, to su ovi evropski genijalci. Dobro je to, nije ništa sporno, može država. Nije iz našeg džepa. Ne kažemo mi da kredit možda ni ne treba za ovo da se povuče, ali šta je posao Skupštine nego da odredi jasno šta, kako, koliko i da znamo. Treba gospodine Đeliću, to sam rekao u raspravi o rebalansu budžeta, treba da vas je stid sve, dve trećine tekuće potrošnje u ovoj državi finansiraju moja, vaša i svačija deca ovde.
Ko vam je dao za pravo da njima uskratite mogućnost da budu odgovorni? Da finansiraju vaše političke avanture i bahanalije? Ko vam je dao za pravo to? Kako je to moguće? Umesto da se zdravije leče i obrazuju oni će da plaćaju vaše kredite. Vaše kredite kojima ste finansirali agencije i besmislice razne. Kojima ste finansirali konsultantetske kuće. Malo pre je to ovde neko pominjao. Mislim za Kolubaru. Koliko miliona će da ode za konsultantske ili ne znam ni ja kakve usluge? Mi nemamo institucije koje bi taj posao mogle da rade, pa da prebijate dugove sa njima. Vaš budžet 10 milijardi dolara, odnosno evra duguje privredi. Vaš budžet, preko 10 milijardi.
Dug budžeta Republike Srbije je 10 milijardi dinara. Tražili smo od vas u amandmanima na rebalans da 10 milijardi u budžetu obezbedite i izmirite svoj dug prema realnom sektoru po pravilima koja ćete vi da utvrdite. Videćemo da li ćete biti sluha i savesti da to uradite, pošto od svih nas tražite da redovno izmirujemo PDV i da vas finansiramo. Da finansiramo vaše puteve na relaciji Brisel-Beograd-Vašington. Samo da nam kažete jednu dobru stvar i korist koju smo dobili od svega toga što finansiramo svih ovih 10 godina, svi zajedno.
U obrazloženju ovog zakona, gospodine Đeliću, znate šta piše. Pazite ovo – banka koja daje kredit između ostalog, njene delatnosti obuhvataju pružanje pomoći pri realizaciji investicionih projekata kojima se stvaraju nova radna mesta u ugroženim regionima ili se stvara socijalna infrastruktura. To stvaranje novih radnih mesta u ovo vreme pred izbore nekako je poznato. Pred prošle ste obećali 200.000. Niste vi istina predsednik, vaš partijski šef Boris Tadić. Za isti period je od tad do danas toliko ljudi ostalo bez posla. I rekorder smo po stopi nezaposlenosti u okruženju, na koju se isto tako pozivate. Kad vi stvarate nova radna mesta Srbija treba da se naježi. Iako nas još ubeđujete da će izgradnja socijalnih stanova, odnosno socijalna stanogradnja da otvara radna mesta u nerazvijenim regionima Republike Srbije, pa to je zaista da ne kažem za šta, da ne kažem za šta.
Pitam vas gospodine Đeliću, kao potpredsednika Vlade, dokle je stigla politika socijalne stanogradnje od 2009. godine kad ste to definisali zakonom? Znate koliko vas interesuje socijalna stanogradnja? U celom tom procesu vas samo dve stvari interesuju. Da pred kamerama položite kamen temeljac i da eventualno ako se desi realizacija projekat da pred kamerama podelite ključeve. To su vaše ambicije u socijalnoj stanogradnji, a sve ostalo između je mrtvo i nije se mrdnulo od toga da je nekoliko opština i gradova napravilo socijalne, odnosno te stambene agencije koje su predviđene zakonom. Ne treba kriti. U Kragujevcu je možda najbolja situacija. Ta agencija je najviši nivo dostigla u Kragujevcu, za razliku od beogradske u kojoj je haos i kriminal. A kakvo je stanje u Kragujevcu, uz činjenicu da su tamo najbolji, evo moja koleginica Nataša Jovanović može da vam kaže, koliko ste po tom osnovu otvorili radnih mesta i koliko ste socijalnih stanova podelili?
Jedno vrlo prosto pitanje za vas. Šta su prioriteti u toj socijalnoj stanogradnji? Ko će biti prioritet u toj socijalnoj stanogradnji? Pazite podlost. Mi ćemo prvo povući kredit, a onda ćemo definisati kriterijume. Pa valjda se teren spremi, naprave kriterijumi, utvrdi sve pa se onda povlače pare. Ali šta njih briga. Ovaj se novac povlači na teret naše dece. Oni to neće da vraćaju. Moji i vaši savremenici to neće da vraćaju. Ovo će deca da vraćaju. Neka stoje tu pare, pa se još hvale, neko je to rekao, narednoj vladi ostavljamo 1,5 na računu. Jeste ali zaduženja. Para obezbeđenih kroz kredite, a ne kroz realne prihode ili bar delimično ostvarene kroz realne prihode, kako to rade ozbiljne države i partner, nesrećnici pokušavate da budete.
Zamislite ovo, 4.500 stanova će da se pravi na jednoj lokaciji u Beogradu. Za celu Srbiju opredelili su 1.700 stanova. Da bi ovo imalo smisla, gospodine Đeliću, da budem banalan, morate da raselite Beograd. Morate da raselite Novi Sad. 76% vrednosti BDP se obezbeđuje u ova kako vi zovete dva regiona. U regionu Beograd i u regionu Vojvodine. Za koga ćete da pravite stanove u Babušnici, u Beloj Palanci, u Surdulici, u Vladičinom Hanu? Znate li šta smo čuli pre neki od predstavnika skupštinske većine? Bili su nobelovci, ozareni su uspehom Vlade u vođenju ekonomske politike. Oduševljeni su. A taj isti nobelovac izađe na državnu televiziju i kaže – nije dobro što je Srbija prodala milijardu dolara obveznice, a vlast priča kako su ozareni. Odvedite ga u vladajući han da se ozari, odvedite ga u neko banatsko selo ili banatsku opštinu da se ozari. Ili što kaže, kolega Dušan Marić, odvedite ga u Vranje ili Bujanovac, da bude ozračen uranijumom koji su vaši partnere evropski prosipali po ovoj državi.
Vi ste vode došli da nas ubeđujete da Srbija treba da se zaduži za novih 130 miliona, za razvojne projekte. Ni manje ni više za razvojne projekte. Završiću ovu svoju diskusiju, jednim podatkom. Opština Surdulica iz koje dolazim je 2008. godine uradila prostorni plan, gospodine Đeliću. Prostornim planom je projektovano da populacija u Surdulici do 2025. godine bude 19 hiljada ljudi, od prilike. Ovih dana se privodi kraju popis i po procenama onih koji to rade u Surdulici će biti, između 18 i 19 hiljada ljudi. To je brojka koja je u Srbiji trebala da bude 2025. godine. To je poražavajuće. Ovo što ste uradili državi za poslednjih deset godina, podrazumeva dve stvari. Da ne ograničeno prezirete sopstvenu državu ili ste neograničeno nesposobni. Izaberite šta je od ovoga, za nas koji u ovoj državi živimo, sasvim je svejedno, a posledice su iste. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, znate kada Vlada pošalje u Skupštinu proceduru i na usvajanje rebalansa budžeta i kada glavni argument toj istoj Vladi bude da je usaglašen sa MMF, onda je to zaista još jedan poraz za Srbiju. Šta je to usaglašeno sa MMF? Sa MMF je usaglašeno da prihodi padaju, da rashodi rastu i da se sve to finansira iz novih zaduživanja, iako je moguće da nam ta nova zaduživanja obezbedi MMF. Na to pristaje naša Vlada, na to ćete za par dana pristati vi koji ćete dati podršku svemu ovome.
Za SRS ovaj rebalans budžeta je poraz fiskalne politike, ekonomije i svega onoga što bi trebalo da predstavlja ekonomski sistem ove države. Ovo treba otvoreno reći i vama koji ćete podržati ovo i javnosti koja nas danas gleda i koja će nas gledati u raspravi u pojedinostima. Ovo je politika koja je trasirala put bankrota Republici Srbiji i ukoliko ne daj Bože, dobijete još jednu šansu da vodite fiskalnu politiku, završićemo u bankrotu. To građanima Srbije treba otvoreno i jasno reći i sva je sreća što smo dobili vreme da se sa ovim rebalansom upoznamo, kako je to gospodin Cvetković, malopre rekao, i da u njemu pronađemo sav besmisao koji je na jedan lep i bajkovit način pokušao ovde da predstavi.
Za SRS ovo je promašaj iz mnogo, mnogo razloga i mi danas želimo, i vama koji ćete glasati za ovo, a pre svega građanima Srbije da poručimo i da kažemo, Srbija može da vodi i da ima drugačiju fiskalnu politiku. Srbija može da ima veće prihode, Srbija može da ima strukturno kvalitetne i manje rashode, Srbija može da ima manji deficit i Srbija može da prestane da se zadužuje bez ikakve kontrole i bez ikakvog smisla. Srbija to može, samo trebaju odgovorni politički ljudi da sede u institucijama koje o tome donose odluke.
Vi, koji odnos prema Srbiji imate, takav kakav imate, i pokazali ste ga u poslednjih 10 godina, niste ni bili kadri da drugačiji rebalans podnesete. Neću govoriti u ovom smislu, o ljudima koji su ga pisali i sastavljali, neću govoriti o onima koji su zaduženi za tehniku pisanja budžeta, ali političke odluke izražene u ovom dokumentu koji je danas pred nama i o kom raspravljamo, su zaista na granici sa patologijom, sa političkom patologijom. Srbija ima jednu obavezu, sa tim mora da se raskine i to mora da se prekine.
Mi smo od premijera ove vlade, pazite, od premijera Vlade koja predlaže zakone čuli da smo usvojili Zakon o decentralizaciji. Molim vas, koji ćete podržati, prenesite mu da takav dokument, on kao premijer Vlade nikada nije potpisao i nikada nije poslao u ovu skupštinu. Tako nešto ne postoji. Pa nam je onda gospodin Cvetković rekao, da smo mi lider u investicijama, pa nam je premijer Cvetković rekao da imamo umereni privredni oporavak. Kako je moguće, da u Srbiji postoji umereni privredni oporavak i da istovremeno verifikujete svojim glasovima pad poreskih prihoda. Kako to privreda cveta, sve raste, sve je dobro i šareno, a prihodi nam padaju. Pada PDV, porez na dohodak građana, padaju carine, jedino što nam raste, rastu akcize. Ali akcize vam ne rastu, gospodo što vam raste opšta potrošnja nego zato što glasate da budu veće. Zato što vam je jedini stabilan izvor prihoda, akciza.
Da se vratimo, na dokument o kome danas raspravljamo. Šta je ovde sporno? Ovo je dokaz da ste potpuno neodgovorno planirali budžet za 2011. godinu. To smo vam rekli u postupku donošenja budžeta za 2011. godinu. Vi ste sada priznali, znate kad neko projektuje budžet na pojedinoj poziciji aproprijaciji, on može da se pređe za 100.000, da ga pogrešno proceni za milion, ali kako je moguće, da recimo na jednoj poziciji napravite promašaj 150 miliona? Kako je moguće da na početku godine DRI ima 420, a sad ima 270 miliona? Kako je to moguće, da li je to greška? To nije greška, to je politički nerazum, na početku godine sada ove. Kako je moguće da na pojedinim pozicijama koji se odnose na diskreciona prava ministara, rashod umanjite za 50 miliona, evo vam Ministarstvo infrastrukture, da li je to promašaj u planiranju? Promašaj, ali vrlo tendenciozan promašaj na početku godine, a na sve to vam je SRS ukazivala.
Mi smo vam predlagali na početku godine da smanjite budžetski deficit za 30 milijardi, za 30 milijardi dinara smanjujući diskreciona prava ministara i umanjujući neke pozicije za koje se sad vidi da ste mogli da ih umanjite, jer ili niste utrošili sredstva, niti ste započeli te projekte, čekali su određene političke odluke kako bi se pojedini u Vladi promovisali sa njima. Tada to nije moglo, a sada ste mogli da nas obavestite u rebalansu budžeta da ćete smanjiti diskrecione rashode ministrima u 75 institucija koje se finansiraju iz budžeta. Kako je to sad moguće?
To je dokaz da ste javnost obmanjivali na početku godine, da budžet nije morao da bude onakav kakav ste usvojili, odnosno da ste komotno mogli da prihvatite predlog SRS i fiskalnu politiku ove države počnete konačno da vodite drugačije i odgovornije. Na pojedinim pozicijama na kojima smanjujete diskrecione rashode, vaša smanjenja su sada veća nego što smo mi predložili. To ukazuje na političku podlost onih koji su slali zahteve u Ministarstvo finansija da im se odobravaju budžeti kakvi su bili odobreni po pojedinim korisnicima.
O kakvoj fiskalnoj odgovornosti ovde pričate? Šta je ovde fiskalna? Koji se to principi ovde poštuju? Ne mogu se fiskalni principi poštovani selektivno, ne mogu biti selektivni, pa ćemo fiskalne principe poštovati samo gde treba da se troši, ali kada treba država da prihoduje i ulaže novac u pametne stvari, e tu nećemo da poštujemo fiskalne principe. Sada ćete vi da dođete u Skupštinu da predstavljate vaše povećanje rashoda kao da vi nekom dobro mislite, poštujete fiskalna pravila.
Koga obmanjujete? Koliko će biti prosečno povećanje i penzija i plata i socijalnih davanja? Mislite da će to i ovaj put da vam prođe, izbori su, predvečerje je izbora, pa ćemo i ovaj put tako da se igramo sa građanima i sa javnosti, pa će za isti vremenski period potrošačka korpa da poraste za pet hiljada dinara, a penzije i plate ćete da povećate za svega 200 ili 300 dinara i sada ste vi veliki, sad ste vi socijalno odgovorna Vlada, vi se brinete o našim penzionerima, vi se brinete o socijalno ugroženima, vi se brinete o zaposlenima u javnom sektoru?
Ne povećava se javna potrošnja samo tako, gomila drugih mehanizama postoji koje ste morali do sada da koristite da biste opštu potrošnju u državi povećali, a to znači da podignete životni standard našim građanima.
Kako je moguće da poštujete fiskalna pravila kada vam je budžetski deficit sada 4,8 odnosno 4,5%, a u skladu sa tim vašim proklamovanim fiskalnim pravima morao je da bude 3,6%, u ovom trenutku i manji. Koga obmanjujete? Zašto je to tako? Zaista verujem da nećete samo političku odgovornost zbog svega toga da snosite, oni koji su za tako nešto odgovorni.
SRS vam obećava, ukoliko bude u prilici kroz vreme, zaista će se pozivati na jedan član ovog zakona o budžetskom sistemu gde se govori o odgovornosti rukovodilaca javnim sektorom. Kako taj princip ne poštujete? Kako se tu neki ne pozivaju na odgovornost? Kako vam taj princip fiskalne odgovornosti nije drag nego samo tamo gde možete da povećate rashode i da ih finansirate iz dugova?
Vi ste Vlada i vi ste skupštinska većina koja je tekuću potrošnju ove države finansirala novcem naših unuka i svako ko je takav zakon slao u Skupštinu treba da se zamisli. Ako nema grižu savesti, ne znam šta je to što bi ga nateralo na grižu savesti kada su u pitanju finansije ove države.
Takođe želimo da vas pitamo kako je moguće da u martu mesecu ukinete ministarstva koja i danas vodite na pozicijama u budžetu? Ne samo što ste opredelili plate, vi ste opredelili i diskrecione rashode i gomilu drugih rashoda za ministarstva u ovom budžetu koja više ne postoje, koja ste zakonom ukinuli. U tom zakonu ste napisali da su preuzeti radnici, plate, doprinosi, imovine, prava i obaveze tih ministarstava kako biste ih ukinuli i sada ste u ovom budžetu opredelili nova sredstva za ta ministarstva. Mi smo jedina država sa dva ministarstva trgovine. Kod nas je i to moguće. Vi ste ultraevropejci. Sve je u Srbiji danas moguće.
Kako je moguće da se hvalite privrednim rastom u državi u kojoj padaju prihodi? Kako je to moguće? Kako je moguće da država ne ubire prihode koji su potrebni i koji su planirani? Petsto milijardi dinara državi Srbiji duguju po raznim osnovama sto najvećih dužnika u Srbiji, među kojima je prvih deset najvećih srpskih tajkuna, oni što sa vama sede na ekonomskim forumima, duguju 300 milijardi dinara i procena je stručne javnosti da je 300 milijardi dinara njihovog duga naplativo. Gospodo koja ćete dići ruku za ovo, to su dva deficita ovog budžeta. Niste morali sve da naplatite u ovoj godini, mogli ste pola i da budemo na nuli. Da li je tako, gospodine Vlahoviću? Tako je, ali nema političke volje da se to uradi zato što vam zakone pišu ljudi koji žive na grbači države i naroda. Trista milijardi dinara 10 odnosno 100 njih duguje, a dve trećine tog duga pripada na njih 10. Vrlo dobro znate koji su to. Šta je, nemate mehanizme da to naplatite, nema institucije, ne postoje? Ne postoje zato što oni u njima postavljaju i nameštaju ljude, svoje ljude koji manipulišu i vama, a žrtve smo svi mi danas u Srbiji.
SRS je vrlo jasno rekla šta hoće. Kroz svoje amandmane tražimo od vas da 10 milijardi dinara opredelite i da se iz budžeta Republike Srbije do kraja godine izmire obaveze prema domaćim proizvođačima roba i usluga kojima duguje budžet Republike Srbije. ukupan dug opšte države je 110 milijardi. O tome je danas neko govorio. Deset milijardi duguje realno sektoru republički budžet. Sredstva u ovom budžetu postoje i SRS će od vas da traži u raspravi u pojedinostima da se taj novac izmirenjem vaših obaveza prema realnom sektoru izmiri do kraja ove godine. Čak smo bili korektni politički i rekli da akt na osnovu kog će se to uraditi predloži Vlada, da se u njemu utvrde principi, ali da saglasnost na taj akt da Odbor za finansije Republike Srbije. verujemo da tu ničiji interesi ne bi mogli da budu dominantni, pa čak i ako bi bili, obezbeđena bi bila javnost da čuje šta se dešava, da li se i taj mehanizam koji bi definitivno uticao na smanjenje nelikvidnosti zloupotrebljava? Ne postoji bolji način da pokažete za 10 godina jedanput dobru volju i korektan odnos prema realnom sektoru.
Pošto brinete o javnom sektoru, kome je prepušten realni sektor? Čiji su oni briga? Nemate pojma koliko se radnici "Ikarbusa" raduju ovom budžetu, pošto smo sinoć sa njima bili i pošto ih izdržavaju roditelji, ovo povećanje od 200 ili 300 dinara njihovih penzija će tim obespravljenim radnicima isteranim sa posla da obezbede potrošačku korpu za mesec dana, koja je 55 hiljada. Vi ovde pričate bajke o umerenom privrednom rastu. Čija su briga ljudi iz realnog sektora? Ko će o njima da vodi računa? Evo vam mehanizam da zaista pomognete i na neki način olakšate pritisak nelikvidnosti srpskoj privredi, onima koji vas trpe, onima koji vam finansiraju PDV za račune koje nikad ne naplate. Pokažite dobru volju malo i prema njima, a ne prema javnim agencijama, prema javnim preduzećima u kojima će vaši direktori, vaši izabranci da prave gubitke, da prave pljačke, da zloupotrebljavaju javne nabavke, a onda će oni, isti ti direktori da predlažu da gubici u preduzećima koja su napravili pretvorimo u javni dug. Zamislite, molim vas, da gubici javnih preduzeća sada pređu u javni dug? Genijalna ideja i to predlažu oni koji su unesrećili javni sektor, opljačkali i doveli ga na grane na koje jesu, da od 700 preduzeća u javnom sektoru dva posluju pozitivno. Genijalac do genijalca. Sve ovo što ste predložili, finansirate isključivo iz zaduživanja. Zaduživanjima ni u ovoj godini nije kraj. Prodali ste obveznice na početku godine, prodali ste obveznice sada, milijardu dolara.
Za nekoliko dana, gospodo draga, u proceduru će da uđe zakon kojim ćete preuzeti milijardu dolara duga javnih preduzeća, javnih ustanova. Znate li šta ste napisali u obrazloženju? Nisu sposobni da prave novac, da zarađuju i da otplaćuju svoje dugove i kredite. A vi, umesto da ih zbog toga sankcionišete, znate šta radite? U ovom budžetu im predviđate nove garancije i nova zaduživanja. Pa, ko je ovde lud? Na šta liči ova država u ovakvom ambijentu? Ima li malo političke odgovornosti?
Vi najavljujete, premijer najavljuje formiranje razvojne banke. Što ne kaže građanima koliko novca treba da se to napravi? Odakle milijarde dolara za razvojnu banku? Da ne govorimo o zakonu koji je, takođe, u raspravi, o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu. Ko će posle ovoga kontrolisati javni dug u Srbiji, kad date opštinama mogućnost da se zadužuje kako hoće?
Izmene javnog duga su tačka na jednu vrlo malicioznu i perfidnu nameru, koja je počela sa obezbeđivanjem više novca lokalnim samoupravama. Dali ste im više novca, dali ste im imovinu, sada im dajete pravni osnov da se zadužuju i kad to krene, jedine u toj priči su sigurne banke, jer su za sebe obezbedile sredstva, ili investicioni fondovi koji će da im kupuju obveznice, ili da im daju kredite.
To je dokaz da u prljavoj nameri da se novac na takav način da lokalnim samoupravama nisu učestvovali samo ljudi iz jedne stranke. To je politički koncept Vlade.
Poštovana gospodo, SRS nema nameru ovo da podržava. Građanima smo dužni da kažemo da ste državu doveli na ivicu prezaduženosti, državu ste doveli pred vrata bankrota. Još jednom vas pozivamo da se preispitate. Ukoliko ne, crna je sudbina fiskalne Srbije. Hvala.