Dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga su moje kolege rekle i na neki način izneli stav SRS vezano za sve ove sporazume o kojima sada govorimo. U najvećem delu svog vremena koje mi pripada od vremena poslaničke grupe SRS osvrnuću se na sporazum o kome je govorio i ministar.
Često puta sam u ovoj Skupštini govorio o nekim događajima i pojavama koje se dešavaju u pograničnim područjima, naročito u odnosima sa Republikom Bugarskom. Mislim da ovaj sporazum o kome danas treba da govorimo, koji ćete ako obezbedite većinu u danu za glasanje pretpostavljam i ratifikovati, kakve će on efekte eventualno proizvesti i da li će neke efekte u suštini u životu ljudi koji žive u pograničnim područjima, da li će proizvesti neke efekte, da li će im neke stvari biti olakšane i da li će se na osnovu ovog sporazuma neke stvari i neke pojave koje imaju vrlo loše političke konotacije po Republiku Srbiju uvesti u legalne tokove?
Naravno, ono što načelno moram da kažem, a tiče se ovih sporazuma, mislim da danas raspravom i eventualnim izglasavanjem ovih sporazuma i njihovom ratifikacijom šaljemo jednu vrlo lošu poruku našim prijateljima, prijateljskim državama koje žele da nam daju podršku u našim političkim ambicijama da očuvamo teritorijalni integritet i suverenitet države, a ako se to ne odnosi na političke interese i intenciju ove države, onda i za ekonomske, socijalne, diplomatske i svake druge.
Zašto to kažem? Mi danas razgovaramo o sporazumima sa državama koje su priznale nezavisnost KiM. Prosto je, morate priznati, opor jedan ukus u ustima kada govorite o Sporazumu sa Turskom o saradnji u borbi protiv teških krivičnih dela, terorizma i organizovanog kriminala.
Podsetiću vas da je danas Turska najveći lobista priznavanja nezavisnosti Kosova u svetu. I svako ko danas u Srbiji ne želi da prihvati političku, vojnu i ekonomsku snagu i moć Turske da je prizna, da ona postoji, da je evidentna, taj bi bio neozbiljan. Ali, u očuvanju naših političkih i nacionalnih teritorijalnih interesa, nas ne obavezuje ništa da pravimo ovakve sporazume sa njima.
Mi mislimo da ovaj sporazum Srbiji neće pomoći u odbrani, još uvek, bar deklarativno političkih stavova vlasti, već će čuvati teritorijalnu celovitost i integritet ove države. Ovo Tursku neće zaustaviti da prihvati, prizna i kaže, da država tzv. Kosovo je sazvana na terorizmu, na organizovanom kriminalu, na teškim krivičnim delima i mi ćemo svoj odnos prema Kosovu, kao nezavisnoj državi, odnosno prema Republici Srbiji da promenimo i prihvatićemo Srbiju u međunarodno priznatim granicama sa njenom južnom srpskom pokrajinom.
Političke ambicije i političko prisustvo Turske na ovim prostorima za Srbiju je vrlo destruktivno. Turska je najveći eksponent politike SAD na Balkanu. I to niko ne sme i ne može da ospori. I to službe ove države znaju, ali službe su sapete, službe su uokvirene zvaničnom politikom ove države. One ne mogu da rade svoj posao, zato što država nema političku hrabrost da se suprostavi ambicijama koje nisu naš interes, odnosno ne mogu da budu kompatibilne sa našim političkim interesima i mi tu imamo problem. To je problem politike, a ne državnih institucija i službi koje bi možda mogle da funkcionišu pod rukovodstvom ili dirigentskom palicom potpuno drugačije politike na jedan potpuno drugačiji način.
Mi zato smatramo da Srbiji treba apsolutno nova politika, politika suprotstavljena politici evropskih integracija, politika koja će pokazati odvažnost, hrabrost, diplomatsku mudrost i dostojanstvo. To će biti najbolja poruka svim državama u svetu, kako se nacionalni interesi jedne države štite, a sa druge strane, ili indirektno, daće vam za pravo da od tih država očekujete ili eventualno tražite bilo kakvu podršku.
Ovako, sklapati sporazume sa državama koje su apsolutno usredsređene na urušavanje državnog suvereniteta ove države, potpuno je besmisleno i ponavljamo, onoj državi iza Urala i ostalim državama koje su prijateljske, šalju jednu vrlo lošu poruku.
Sada da se osvrnem na ovaj sporazum o kojem je govorio gospodin Ljajić. Vidite, ovim sporazumom će se indirektno van snage staviti dva sporazuma, odnosno direktno jedan, a indirektno drugi. Taj koji će se indirektno staviti na snazi je iz 1957. godine, Narodna demokratska Jugoslavija ga je sklopila sa Bugarskom. Drugi koji će se staviti van snage je sporazum državne zajednice Srbije i Crne Gore i Republike Bugarske koji je ratifikovan, čini mi se, 2003. godine, u novembru.
Zamislite šta piše ovde u obrazloženju, da nakon njegovog stupanja na snagu nije došlo do razmene ratifikacionih instrumenata, pa samim tim, nije došlo ni do primene sporazuma između ove dve države. To ukazuje koliko je, u stvari, država bila zainteresovana i koliko je značaja i važnosti davala ovom sporazumu i uopšte sa odnosima sa Republikom Bugarskom. I načelno, kako je rekao gospodin Buha malopre, mi imamo korektne odnose sa Republikom Bugarskom ovih poslednjih nekoliko godina, međutim, iza kulisa se dešavaju vrlo loše i opasne stvari koje predstavljaju vrlo jednu, u perspektivi, neprijatnu političku konotaciju za Srbiju.
Ovde sam u više navrata govorio šta u Bosilegradu određeni ljudi i određeni elementi pokušavaju da urade. Ali, nisam siguran da će ovim sporazumom značajno da se reši bilo kakav problem tih ljudi iz pograničnog područja, niti će se ova država probuditi i pokušati da mnogo aktivnije usredsredi svoju, i pažnju, i kapacitete, i političke i ekonomske, da zaštiti bugarski narod koji predstavlja građana Republike Srbije na tom području. Njih ovih problemi ne tište. Njih je država Srbija, otvoreno ću reći, zaboravila.
Uvaženi gospodine, prenesite Vladi, šest meseci Vlada Republike Srbije nije u stanju da skloni odrone sa magistralnog puta koji povezuje Bosilegrad sa Surdulicom. Šest meseci nisu u stanju da naprave prohodni magistralni put. Ne pitajte nas kakav je put do tamo.
Znate li zašto ovo govorim? Zato što socijalnu, zdravstvenu, sudsku zaštitu ljudi iz Bosilegrada moraju da ostvaruju u Surdulici ili u Vranju. Moraju da je ostvaruju i moraju da dođu. Znači, iz Doma zdravlja u Bosilegradu, upućeni su da dođu u zdravstveni centar Vranje ili u Surdulici. Ne mogu da dođu, jer država ne vodi brigu o tom narodu gore.
Šta proističe iz toga, poštovana gospodo? Naravno, i prirodno je da se okreću onima koji pomoć hoće i žele da im pruže. O tome sam govorio. Jedan građanin Bosilegrada koji plaća zdravstveno osiguranje u Republici Srbiji, treba da čeka godinu ili više dana da bi zamenio kuk ili rešio problem sa svojim kukom u Kliničkom centru u Nišu, ali o trošku lokalne samouprave iz Bosilegrada, organizovano je sporazumom koji je potpisala opština Bosilegrad sa VMA u Sofiji, za tri, pet ili deset dana, oni taj problem reše, i to zamislite, bez jednog jedinog dinara, ili evra, ili leva, zavisi šta je sredstvo plaćanja.
Ovo se tim sporazumom neće rešiti. Nebrigu države u odnosu na te građane, nećete promeniti ovim sporazumom, niti ćete zvaničnu Bugarsku zaustaviti da ovakve stvari radi. Ovo su vrlo, ne bih želeo da komplikujem stvari, ali ovo su vrlo perfidne stvari koje urušavaju našu političku stabilnost i naš državni integritet. To su naši građani i o njima moramo da vodimo računa.
Uvažena gospodo, da ne govorim šta se dešava u sferi prosvete i obrazovanja. Imenično i prezimenično mogu da govorim o ljudima koji su apsolutno usmereni u destruktivnom delovanju u odnosu na Srbiju, a platu primaju iz budžeta Republike Srbije. Deca koja završavaju škole u Nišu, u Beogradu, u Kragujevcu, u Leskovcu, u određenim školama, nemaju šansu da dobiju posao u Bosilegradu, naši univerziteti. Zato, za mesec dana završe fakultete na nekim državnim fakultetima u Sofiji, odnosno Bugarskoj, i pod nekim vrlo čudnim okolnostima na teritoriji AP Vojvodine, ratifikuju svoje diplome i za 15 dana škole u Bugarskoj, postanu profesori ili direktori škola na teritoriji opštine Bosilegrad.
To su pravi životni problemi. Pa vam se pojavi direktor škole, reći ću vam ime i prezime, Metodi Čipe, srednje škole u Bosilgradu i studentu koji je završio školu, fakultet na niškom Univerzitetu otvoreno kaže – nećeš dobiti posao na konkurs na koji si se javio. Ne možeš da dobiješ posao. Ali, onaj koji je preko noći završio školu i na volšeban način nostrifikovao svoju diplomu u Srbiji u nekim institucijama u Vojvodini, dobiju posao.
Da ne govorim o problemima ulaska knjiga, suprotno stavovima, zakonima i interesima i Ministarstva prosvete i Vlade Republike Srbije na tom području. Ovo su ozbiljni problemi. Ovaj sporazum to ne rešava. Republika Srbija ima mnogo važnije i bitnije probleme na tom području, pre svega, da štiti domaće nacionalne interese, nacionalne interese Republike Srbije, štiteći građane opštine Bosilgrad koje god da su nacionalnosti.
To su lojalni građani i država mora da pokaže svoju brigu i materinstvo u odnosu na njih, a ne da im majka bude Bugarska, a maćeha bude Srbija. Ovo su ozbiljne stvari. Mi apelujemo po ko zna koji put na Vladu Republike Srbije, na prosvetnu inspekciju, na zdravstvenu inspekciju i na sve ostale nadležne državne organe, da se usredsrede na to područje, kako bismo imali sve argumente u rukama da branimo naš državni suverenitet i integritet i na tom području. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je danas rasprava o izboru Rodoljuba Šabića, a s obzirom da smo na početku ove rasprave čuli čiji je on predlog i čiju će on podršku danas u Skupštini dobiti, mi se iskreno nadamo da čovek nije gledao skupštinski prenos. Možda ga to do kraja ovog zasedanja, odnosno ove rasprave pokoleba i možda čovek odustane od ove kandidature.
Zašto to SRS kaže? Ne možda, nego sasvim sigurno će čovek to i da uradi, zato što je ovo licemerje po principu – mi smo vas, gospodine Šabiću, predložili, mi ćemo vam dati podršku, mi ćemo vas izabrati, a vi se onda, gospodine Šabiću, davite u sistemskom blatu koje istovremeno mi kao vlast u Srbiji i stvaramo. Mi, koji 10 godina promovišemo evropske vrednosti i evropske principe, mi ćemo učiniti sve da ne profunkcionišete onako kako bi to trebalo da se desi, jer ste zbog toga i osnovani.
Sada mi treba da hvalimo gospodina Šabića zato što smo posle pet ili šest meseci dobili informaciju kolika je plata direktora javnog preduzeća. Nemamo nameru gospodina Šabića ni da kudimo, jer je čovek pokazao određenu volju i opredeljenje da se materijom, koja mu je poverena u ruke, bavi na adekvatan način. Ali, ovde suštinu problema i izvorište i ishodište predstavljate vi, vi koji ste vlast i koji ste učinili sve da i njegov posao i zakon kojim se rukovodi i instituciju koju predstavlja obesmislite i urušite.
Uopšte nije slučajno što SRS danas spominje i KiM i sav kriminal u koji je Srbija uvijena i kojim je obavijena.
Kod sebe imam jedan dokument koji je napisao Rodoljub Šabić. Između ostalog, pročitaću jednu rečenicu tog dokumenta. Dakle, nije dovoljno samo to da se organi vlasti na odgovarajući i korektan način odnose prema zahtevima za slobodan pristup informacijama i da po istima postupaju. Potrebno je da organi vlasti što više informacija o svom radu objavljuju na proaktivnoj osnovi i bez posebnih zahteva.
Vi mesecima trgujete sa 15% naše teritorije i ne znamo šta se dešava i o čemu se radi. Zato se danas na sednici pominje KiM, a ne zato što hoćemo ili želimo neku raspravu da obesmislimo.
Danas ste ovde slušali o gomili informacija vezanih za kriminalne i sumnjive, i ovakve i onakve radnje aktera političkog života u Srbiji. To ne može da reši Rodoljub Šabić, to moraju da reše institucije sistema. Nažalost, tim institucijama sistema upravljate i rukovodite vi. Na čelu tih institucija su vaši politički izbori i vaši politički nameštenici.
Šta da očekujemo? Da vi ovo rešite? Ili da vas, ne daj Bože, zameni Tomislav Nikolić i njegov premijer Milan Beko, pa da oni ovo rešavaju? Kako da ne. Milo Đukanović, Cane i ekipa, oni da uređuju stvari koje nam život čine ovakvim kakav jeste. Niti je to moguće, niti će se to desiti.
Danas se postavlja jedno objektivno pitanje – kakav je smisao izbora i reizbora? Da budemo zadovoljni činjenicom da podnesete zahtev na lokalno nivou jednom bednom direktoru u javnom preduzeću koje 10 godina posluje sa gubitkom i pitate ga koliku platu ima, a on neće da vam odgovori. Neće da odgovori zato što mu je plata veća od plate narodnog poslanika. Ali, istovremeno, svako će da zaviruje u džep i u tanjir narodnom poslaniku, da obesmišljava instituciju narodnog poslanika i Narodne skupštine Republike Srbije. Tom istom direktoru postavite pitanje – koliko i koje stipendije delite od javnog novca, od javnih sredstava? Čekate šest meseci da vam Poverenik obezbedi da eventualno dobijete podatke. Kada dobijete informaciju, onda vidite da su tu deca direktora, zamenika direktora, rukovodioca opštinskih itd.
Sad u takvoj atmosferi mi treba da očekujemo da će ovde nešto da se desi, da se promeni i da će Rodoljub Šabić ovim izborom da nastavi da radi u nekim drugačijim i izmenjenim okolnostima. Rešenje i za tog čoveka i za Srbiju i za korisnika ovog zakona i njegovih, da kažem, funkcija i mehanizama je da odete sa vlasti, jer niste u stanju da stvorite ambijent u kome će ovakve institucije da funkcionišu.
Zašto to govorim, gospodine Vlahoviću, vidim da odobravate? Kod sebe imam prekršajnu prijavu protiv predsednika Prekršajnog suda koji neće da postupa u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja. To je sudija vašeg reformisanog pravosuđa. To su vaši evropski standardi. Sada treba da zabijamo glavu u pesak ili pod tepih, kako je sve super, jer vi dajete podršku Rodoljubu Šabiću. Da se naježimo i mi i on i svi zajedno. Vi mu dajete podršku. Sudija, pa ćete da se žalite, je li, Povereniku i onda ćete da podnesete prekršajnu prijavu predsedniku ustanove koja treba da odluči po toj prijavi.
Tu mi živimo. To je ambijent politički, evropski koji stvarate vi ili koje bi trebali da nam stvaraju izdajnici SRS, koji se u taj evropski kazan utrkuju da utrče, ko će pre u propast – da li vi, da li oni?
Rodoljub Šabić, ko god da jeste umesto Rodoljuba Šabića, dokle god ste tu gde jeste, niti će moći da radi, niti će funkcionisati onako kako treba. Ovoj državi trebaju istinske promene u sudstvu, istinske promene u gomili drugih institucija koje će obezbediti primenu ovog zakona.
Možete vi danas i da ne pričate i da nerado slušate priču o KiM, nerado da slušate priču o kriminalu u koji je, ponavljam, Srbija obavijena, ali to su činjenice i to je stvarnost. Ono što treba da predstavlja objektivnu raspravu, vi bežite od toga. Vi bežite od toga zato što morate sa sobom da se suočite, zato što ste vi uspostavili i promovisali sve sistemske slabosti zbog kojih Rodoljub Šabić ili bilo ko drugi ne može da radi. Tu je problem.
Zato je SRS prema ovom izboru i ovoj odluci indiferentna. Ovo je najmanje priča o Rodoljubu Šabiću. Ovo danas je najmanje priča o Rodoljubu Šabiću, a najviše je priča o institucijama o Vladi Republike Srbije koja je učinila sve da njegovo postupanje opstruiše i obesmisli. To vi dobro znate.
Od vas, nećete mi zameriti na izrazu, od vas je Vlada Republike Srbije, i to ste sami prihvatili, stotinu puta napravila krpu. Na to ste vi pristali. Zašto? Zbog čega? Ko vas je na to terao? Sada ćete da perete ruke svi pojedinačno od te vlade i da očekujemo da se ne posvađate do vremena za glasanje, da bi Rodoljub Šabić bio izabran.
Baš nas briga i za Rodoljuba Šabića i za instituciju Poverenika. Vi ne date da funkcioniše i da radi kako treba, zato što su konsekvence njegovih podataka i informacija do kojih se, maltene, na silu dolazi, su sve vaši politički izbori i istomišljenici.
To je suštinski problem ove države i dok se to ne reši Rodoljub Šabić će i dalje da diše na cevčicu u tom institucionalnom, odnosno pežorativnom smislu, neće mi ni on zameriti šta sam mu rekao.
Što se SRS tiče, odavde pa na tamo, dok takva politika uređuje ovu državu, evropskih standarda, evropskih vrednosti, mi ćemo živeti u blatu koje ste vi bolesnom evropskom politikom organizovali i uspostavili u Republici Srbiji. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da niko u ovoj sali danas nije povukao tako dobru crtu između vas i nas u politici, u projekciji perspektive budućnosti ove države. Čini mi se da niko jasniju poruku beznađa koje Srbiju očekuje ukoliko se bude oslanjala isključivo na EU, nije danas javnosti, građanima, pre svega poljoprivrednicima poslao, nego što ste to vi uradili.
Pre nego što se vratim na to što ste rekli, hteo bih u jednoj stvari da vas tehnički ispravim. Niti je grupa poslanika niti, kako ste rekli, određeni broj poslanika u ovoj sali protiv EU danas. Jedino i isključivo jeste SRS. To smo promovisali i pokazali poslednjih 10 godina. Svaka naša inkriminacija na teret te politike obistinila se i, nažalost, potvrdila se u našem životu. Oni koji su sa tim imali problema u SRS, od nje su otpali, vi ste ih pohvalili prošli put, mi smo i naznačili to da suštinski među vama u vlasti i njih ne postoji više nikakva razlika, promovišete i zagovarate iste vrednosti, ali u tim vrednostima ne može da se prepozna perspektiva ove države.
Kakvu ste vi nama poruku poslali, ministre – da pomremo svi ako nema EU. Šta znači to – da smo sad tu, imali bi milijardu i 600 za poljoprivredu? Da li treba naša poljoprivreda da živi bez EU? Tu je razlika u koncepcijama, što vi nećete da vidite i prepoznate sopstvene resurse, one koje i vidite, niste stavili u funkciju na adekvatan način. Mi se slažemo da poljoprivreda može da bude jedan od glavnih zamajaca.
Vi ste u ovoj i u prethodnoj godini, gospodine ministre, imali milijardu evra na raspolaganju. Umesto da ih potrošite u poljoprivredu, vi ste ih potrošili na "Fijat". Možda se vi lično ne slažete sa tom koncepcijom, možda vi taj projekat ne podržavati, ali ste kao član Vlade i vladajuće većine na takav kompromis pristali.
SRS smatra da je i po sveukupne ekonomske pokazatelje ove države bilo mnogo bolje da ste taj novac uložili na jedan zdrav način u poljoprivredu, taj novac bi za sobom povukao neku drugu prateću industriju. Vladajućoj većini se to ne isplati i vi to vrlo dobro znate, zato što to daje rezultate u narednih pet, odnosno 10 godina, a oni bi da trguju od danas do sutra, za izbore, ministre. Njima je to jedino važno.
Mi smo malo pre ovde čuli, dele se lekcije o strančarenju. Proizvod najvećeg strančarenja je ova vlada, uskih stranačkih i političkih interesa, a ne državnih interesa. Mi smo svi taoci strančarenja u okviru vladajuće većine, možda i vi kao ministar. Možda biste i vi u budžetu za narednu godinu mnogo više sredstava dali za poljoprivredu, ali će vas uceniti oni koji vas ucenjuju jer neće da glasaju za budžet po modelu po kom bi ga možda najveća stranka u vladajućoj većini napravila.
Ne možemo mi da živimo od izmaglice, od imaginacije EU. Mi ovim predlogom amandmana i na ovaj i na prethodni član zakona, pošto je obrazloženje isto, doticaću se oba amandmana, nismo vam zabranili, nismo onemogućili da usklađujete standarde sa standardima svih država EU. Tražimo da to bude u skladu sa međunarodnim propisima. Zašto evropski propisi nisu deo međunarodnih propisa? Da li je to nemoguće? Šta je tu iracionalno? Nije ništa. Nemojte mi zameriti, izvinite na slobodi, oboleli ste od EU. Katarakta, vi ne vidite ispred sebe ni oko sebe. EU, pa EU.
Ovaj zakon je beživotan, ministre. Mogli ste ga načiniti životnim, mogli ste da sledite koncepciju koju smo predložili. Mi smo predlagali amandmane dok je to imalo smisla. EU, pa EU. Kako možete da bude životni zakon? Neka jedan stav ovog zakona bude u primeni kad stupimo u EU. To je besmislica. Niko vam ne brani da promovišete vaš politički koncept, ali ne možete državu da uređujete sa nečim što je neostvarivo, sa nečim što se nikada neće desiti.
Pogledajte šta su ova gospoda napisala - Našim amandmanom ne bi se postiglo pobošljanje ovih odredbi. Kako smo mi to urušili vašu potrebu da ove standarde usklađujete sa državama EU? Gde to piše u našem amandmanu? Saradnja sa EU ili svakom državom pojedinačno u okviru EU, mora da bude deo naših međunarodnih odnosa. Mi ćemo da biramo sa kim ćemo da sarađujemo. Nije SRS protiv toga da oni koji mogu da izvoze u EU ili bilo koju državu to i rade, ako su finansijski kapacitativni, neka izgrade standarde u svojim kompanijama.
Šta ste malo pre rekli – da primenjujemo i razmenjujemo sa njima standarde u proizvodima koji će biti na našem i na njihovom tržištu. Rekli ste da ćemo proizvoditi proizvode u skladu sa standardima tih država. Koliko je danas kompanija, sem onih koje su došle spolja, sposobno to da uradi? Koliko je unija, pekarskih, ovih ili onih, od vas tražilo odlaganje primene standarda koji su validni za tu vašu EU? Šta vam oni vrede za izvoz u Rusiju? Ne vrede vam gotovo ništa. Da biste u Rusiju izvezli svoj proizvod, morate da imate ispoštovane njihove standarde. Ovi traže HCC5 i JSSO, a ovi traže nešto drugo. Najprivilegovaniji i najpovlašćeniji smo u odnosu sa njima.
Zašto vi nas limitirate i isključivo upućujete samo na države EU? S kojim pravom to radite ovom narodu? Zašto narodu namećete krivu istinu da nam je život jedino moguć sa EU? To nije tačno. Na meridijanima u svetu postoje države koje EU uopšte ne interesuje, pa žive danas u ekonomskoj ekspanziji, zato što suštinski nisu vezane, ni birokratski, ni finansijski, u velikoj meri fiskalno sa EU. Ako je to sve tako dobro uređeno, odakle ovi problemi tamo? Odakle problemi fiskalnog deficita, odakle problemi pronevera, odakle problemi javnog duga? Šta njih opterećuje? Njih opterećuje jedna potpuna fiskalna neodgovornost koju su pokrivali ekonomskom moći, sa druge strane, ali to jednog dana dođe na naplatu, svojom vojnom i političkom moći. Mi ne možemo da budemo žrtva i taoc cele te priče.
SRS nema ništa protiv izvoza na bilo koji meridijan. Da li mislite da NATO standardi ne utiču? Dosadno vam je, gospođo, ali mi živimo život koji je vrlo težak. Ta EU vam da preferencijale, vi jednu petinu njih ne možete da ispoštujete, 10 godina trujete ovaj narod – EU.
Za 4.500, 4.600 proizvoda imate povlašćen status za izvoz u SAD. Šta izvozite tamo? šta su problemi? Pričate nam o Zapadu, Evropi i SAD, to je naša budućnost i treba da se oslanjamo na perspektivu da ćemo za 100 godina biti tamo da bi smo dobili neki dinar od njih i podizali našu poljoprivredu. Nije teško ministre preusmeriti i redistribuirati sredstva iz budžeta, pa ih poslati u poljoprivredu umesto u Fiat, pa ih poslati u racionalne projekte, a ne u političke projekte. To zavisi isključivo od vas, a ne od EU, političkog ambijenta u kom donosite odluke i atmosfere u kojoj donosite odluke, a ona je bolesna, ona nije zdrava i ona nije dobra.
Došlo je posle 10 godina, naročito posle 2008. godine na naplatu. Nemate više kredibilitet da branite perspektivu ove države u EU, više ni vi u to ne verujete. Ovaj zakon je potpuno beživotan. Mi nismo sposobni u ovom trenutku da usaglašavamo standarde isključivo sa EU i to ste tako trebali da napišete, a onaj ko može, neka ih usaglašava.
Pazite ovde, kako su mi odbili amandman, u obrazloženju, oni se pozivaju na moje obrazloženje: "Predlagač ovog amandmana navodi da je potreban širi okvir standardizacije i propisa iz razloga što se robna razmena ne obavlja samo sa zemljama EU". Šta vas briga šta sam ja napisao u obrazloženju? To nije normativni deo teksta, to nije obavezujući deo teksta. Mogao sam da prepišem Andersenovu bajku, to vas uopšte ne interesuje šta sam ja to tu napisao. Čime sam ugrozio vašu mogućnost da sarađujete sa EU i usklađujete standarde? Ničim, ali ste oslepljeni EU zato što oni koji sede ne mogu samo da poznaju pravo i nomotehniku, moraju da budu politički pismeni i da projektuju ovu državu, šta je za nju najbolje i najbitnije.
Znate li kako bi ova država bila uređena kada bi se u njoj vladalo po obrazloženjima koja ste davali na sve zakone koje ste poslali u ovu Skupštinu? To su Andersenove bajke. Ne bi bila G8, nego G9 grupa, mi bi bili jedna od devet najrazvijenijih država u svetu, ali to je jedino pisalo u obrazloženjima. Čak i da ste sopstvene zakone poštovali, država bi bila dva puta uređenija. Njih niste poštovali ni primenjivali. Ministre, nisu vam primenjivi zakoni.
Jedna prosta stvar, prođite kroz Srbiju ovaj vikend. Znate šta je sad u Srbiji najinteresantnije? Svinjokolj, nema dvorišta u kome nije okačena svinja od 100 ili 200 kilograma. Hajde sada prođite, pa vi evropejci iskažnjavajte te ljude. Idete? Idete, tako je, na daće, ali ne daj Bože da zađe inspekcija. Primeniće evropske standarde, pa će da pita domaćina – da li ste omamili vašu domaću životinju pre nego što ste zaklali i stavili na čengel?
Ministre, ne možemo da živimo u izmaglici. Srpska radikalna stranka vama nije onemogućila da sarađujete sa EU i da usklađujete standarde, SRS je samo tražila od predlagača da nam ne uskraćuje mogućnost, da to ima jedan širi kontekst harmonizacije sa svim međunarodnim propisima drugih država sa kojima razmenjujemo, nažalost, jako malo robe, a možemo malo više.
Vi ste prošli put rekli ministre, govorili ste o investicijama u Srbiji. Koliko ste projektovali investicija na početku ove godine? Projektovali ste tri i po milijarde. Koliko je do sada ostvareno? Ostvareno je otprilike milijardu i po. Kažite šta su investicije na koje se tako slabodobitno pozivate? Investicija tako što je jedan tajkun prodao najveći trgovinski lanac u Srbiji? Da li je to nešto što će doneti dobro domaćim proizvođačima? Nije tačno, nego će ovde da se obezbedi prisustvo belgijske, holandijske, tajlandske robe, jer ste našu proizvodnju uništili, ali ćete njihovo prisustvo ovde da unapredite. Bedno smo mi tržište za njih, ali oni se i ovakvog bednog tržišta ne odriču. Zašto vam to nije logika kojom se rukovodite kada donosite odluke? Zašto tako ne postupate?
Drugi najveći deo tih investicija da li znate šta je? U njih ste ubrojali investicije u Fiat. Investicije koje sprovodi Fiat, koje su posledica kredita na koje je u 3/4 garanciju dala Vlada Republike Srbije. To su investicije kojima se vi hvalite danas. Hoće li to stvoriti uslove da naš proizvođač ima standarde u skladu sa standardima razvijenih država u svetu? Neće, to smo vam rekli i prošli put. Ne može u tom procesu da se polazi od ovoga, nego da se pođe od baze, da se krene u mala i srednja preduzeća, da se njihovi problemi sagledaju, da im se da novac koji im je potreban da ove standarde ispoštuju, pa da u skladu sa tim standardima usklađujete propise. Šta to podrazumeva? To, gospodine ministre, harmonizacija propisa podrazumeva ispunjenje bitnih zahteva sadržajnih u direktivama EU. Kažite mi brojem, procentom ako možete koliko proizvođača u Srbiji to može da uradi danas i koliki će vremenski biti proces da se to uradi? Nemoguće je, ne možete da čistite ribu naopako. Trebali ste gomilu drugih stvari da uradite, pa kada zakonodavni okvir koji već imate postane tesan, da radite ovo. Ovo je sve jalov posao.
Vaša politika evropskih integracija, o kojoj ste malo pre pričali, vaš politički plan se izjalovio. Ova država traži promenu političke koncepcije koja će uvažiti domaće potrebe, domaće interese, domaće mogućnosti pre svega. To mora da bude u osnovi projektovanja prvog narednog budžeta i politike u narednih pet odnosno 10 godina. Hvala.

Ministre moramo da uđemo u detalje. Evo sa kraja šta ste sada rekli. Padaju cene, da li je tako. Zaustavili ste inflaciju i sad kažite onaj drugi deo javnosti i poslanicima zašto ministre? Ko to vrši pritisak na cene i na inflaciju? Pošto hoćete da pričamo tom logikom. Pad potražnje, ministre. Pad životnog standarda to je ekonomska logika i ekonomska stvarnost Srbije. Znači, cene u Srbiji stoje ili padaju, inflacija stoji i ne kreće se kako se kretala, zato što opada standard građana. Zato što opada kupovna moć građana, a ne zato što ste vi uradili nešto ekonomski epohalno dobro. To je stav SRS, proverite ga na stranicama onih dokumenata kojima se bave ekonomski struka, ekonomska nauka, analitičari itd. Pa ćete da vidite šta je stvarnost.
Što se tiče gospodine ministre, investicije o kojoj ste rekli. Ne želim da bilo kog investitora diskreditujem. Suštinski od njega koristi ima samo Mišković. Najveću korist je imao Mišković, da budemo iskreni. I hvala Bogu ako su izmireni dugovi dobavljačima koji su snabdevali ove lance. Hvala Bogu ako se i to desilo. Da li ćemo dobiti porez od te investicije, videćemo. Ali ja bih zaista voleo da se taj trgovinski lanac i robne marke koje baštine iskoriste da srpski proizvođač izađe na strano tržište ali oni nisu takvi kakvi smo mi. Mi imamo na žalost poslednjih deset godina jedan bolestan uvoznički lobi. Vi to vrlo dobro znate. Ne stavljam vam na teret ništa. Znate dobro ministre ko su bili na platnom spisku raznih izvoznika u Srbiju od Slovenije pa na dalje.
Sada ako krenemo tako jednom opštom političkom pričom, da zbog tog uvozničkog lobija u Srbiji, koji će trljati ruke i zbog Delezea, naravno, počnemo da pričamo u kojoj je meri uništena domaća i elektronska i ova i ona proizvodnja, ne bismo do sutra završili. Ali, to mi nije cilj.
Cilj SRS, jeste da vas pita – ko će imati štetu u odnosima sa Rusijom ako uđemo u EU. Šta briga Ruse? Pa, kakvu će oni štetu od toga imati?
Mi ćemo imati štetu, jer najbolji položaj na svetu koji imamo u trgovinskim odnosima s njima, ako ih vi ne koristite, isključivo politički opterećeni ćemo izgubiti.
Možda vam je Putin rekao - šta hoćete, tu može da kaže i Medvedev šta hoćete? Zašto bi oni bili veći Srbi od nas Srba? Zašto bi se oni za naš ekonomski interes borili više od nas u Srbiji? To diplomatija ne poznaje.
Mi nemamo problem to da kažem, ali je interes Srbije da ne izgubi najbolji i najprivilegovaniji odnos sa Rusima u tom kontekstu. Pa, to vam je najveći motiv za investiciju u Srbiju. To je bio najveći motiv da se zapadne, istočne, južne, severne kompanije dovedu u Srbiju. Da stave ove resurse u funkciju i da izvoze u Rusiju, pod povoljnim uslovima, politički opterećeni, to niste hteli 10 godina da radite. Tu je razlika između vas i nas. Što vi ne brinete za ekonomski politički nacionalni interes države, nego brinete za Evropske standarde. Znate, šta ste malopre rekli – pa ne možemo mi sa 150 država, pa ko to od vas traži.
Pitam vas, hoće li harmonizovani standardi sa EU da se primenjuju u našem izvozu sa Turskom, Azerbejdžanom, Kazahstanom, Južnom Amerikom, ovim ili onim državama. Ne. Kao što neće ni u odnosu sa Rusijom.
Mi vam ne branimo, EU je tržište, i nije sporno da se i to harmonizuje, ali mora i drugo da se harmonizuje. Ne možete više ni javnost ni političku ni bilo koju drugu da trujete EU, jednostavno, ne možete. To je obesmišljeno, neodrživo i taj koncept nema nikakvu više perspektivu. Mi to moramo da priznamo kao našu stvarnost, nezadovoljstvo SRS i da našu perspektivu projektujemo u skladu sa ovom činjenicom, jer to je stvar koja je završena.
Govorite o potrošačima, da li zaista verujete da će ovaj zakon unaprediti položaj potrošača? Možete najbolju robu da mu dovezete ovde u Srbiju, nema čime da je kupi, a onda ćete istovremeno zbog socijalnog aspekta da zatvarate oči pred činjenicom da bofl roba ulazi u Srbiju.
Pričali smo o tome i prošli put. Prošli put, zato što naši građani ne mogu da kupe robu koja je u skladu sa standardima. Sada ću još nešto da vam kažem, jer, interesuje me kako ćete sa ovim zakonom od toga da se branite? Nećete se braniti, zato što nemate političku volju i hrabrost da se branite od toga.
Kako ide stvar sa ovim standardima u proizvodnji i iznošenju na tržište u EU? Tamo se standardi mnogo brzo menjaju, pa kada usvoje novi standard, roba proizvedena do tada po starim standardima, završava u trećim zemljama, u Srbiji itd. Onda vaši uvoznici za koje najavljujete da ćete da razgovarate, ovi veliki lanci, jedva čekamo da vidimo ishod tih razgovora.
Onda ti uvoznici odu tamo, gotovo po bagatelnim cenama otkupe tu robu i u Srbiji je prodaju po regularnim cenama. Znate vi to dobro, to je nešto slično kao i ono pred isticanje roka za neki proizvod, pa vam to gurnu po nekoj bagatelnoj ceni i tada naše velike investicije u smislu trgovinskih lanaca koje su nas podigle, povećali nam obim proizvodnje i broj zaposlenih, onda oni tu robu prodaju nešto malo jeftinije, a narod u kakvom se stanju nalazi, prinuđen je da to kupuje.
To je naša stvarnost, ministre. Nismo protiv standarda koji obezbeđuje kvalitet, ali se to mora sagledati na jedan realan i životan način, a ne na način promocije, izmaglice, to jednostavno ne može.
Onaj ko može, može, generalno, Srbija to ne može.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se, prokomentarisao bih jedan drugi deo ili segment ovog amandmana koji je koleginica Lidija Dimitrijević podnela na ovaj amandman. On se odnosi na načela koja se pominju u ovom zakonu. Zbog načina na koji se pominju, mi smo tražili da se stav 4. u ovom članu 9, čini mi se, briše.
O čemu se radi? Sličan amandman je sledeći amandman kolega Vladana Jeremića, pa ću se osvrnuti i na njega. I on se odnosi na jedno načelo. Mi nismo ovako koncepcijski predložili zato što smo protiv primene određenih načela ali mislim ministre da evo i ovo, koliko god mislite da su ovi amandmani bili tehnički na ovaj i na sledeći član zakona, ipak ste suštinski neke stvari promašili. Zato smatramo da je zakon mogao biti mnogo sadržajniji, mnogo kvalitetniji, s obzirom da treba da služi i da bude u funkciji onoga o čemu vi pričate danas u ime Vlade Republike Srbije.
O čemu se ovde radi? Ovde se kaže u stavu 4. – organi tržišnog nadzora vrše svoja ovlašćenja u skladu sa načelom srazmernosti. To je tačno. Napisali ste mi u obrazloženju zakona da je ovo načelo definisano zakonom koji uređuje položaj organa državne uprave, Zakona o državnoj upravi. Šta kaže taj član zakona – srazmernost, poštovanje stranaka, član 10: "Kad rešavaju u upravnom postupku u preduzimaju upravne radnje, organi državne uprave dužni su da koriste ona sredstva koja su za stranku najpovoljnija ako se njima postiže svrha i cilj zakona itd".
Nemamo ništa protiv, ali ste morali jasno da stavite u zakonu da su načela iz ovog zakona. Zašto? Zato što načelo srazmernosti u kontekstu kontrole standarda tržišnog nadzora predstavljaju nešto drugo, a to drugo su predvideli upravo dokumenti sa kojima ovo usklađujete.
Načelo srazmernosti u tim dokumentima kaže da ono podrazumeva ispitivanje koliko je kontrolisani subjekat u mogućnosti da utiče na bezbednost proizvoda. To je nešto potpuno drugačije od ovoga o čemu vi pričate. Nismo protiv toga da se koristi načelo srazmernosti iz Zakona o državnoj upravi, ali ste to morali da stavite. Načelo srazmernosti na osnovu Zakona o državnoj upravi, pozivate se na neka druga načela. Ta načela su iz potpuno drugih stvari, iz potpuno drugih dokumenata, iz tehničkih propisa, a to je sledeći amandman, gospodina Vladana Jeremića, koji kaže – načelo ocenjivanja.
Načelo ocenjivanja, vi ovde pišete – s obzirom da ovaj zakon podržava primenu tehničkih propisa za proizvode, ta načela su uspostavljena i uspostavljaju se tehničkih propisima navedenim u članu 3. ovog predloga zakona. Ti tehnički propisi nisu zakon o državnoj upravi. Imate jedno načelo, drugo načelo iz potpuno dve različite oblasti zakona. Vi ste mogli, nije problem da se načela primenjuju, ali to ste morali da stavite.
Kada se govori o načelu srazmernosti, da se zna da je načelo iz Zakona o državnoj upravi, a ne iz zakona, odnosno iz dokumenata na osnovu kojih se utvrđuje, odnosno ispituje mogućnost onoga ko je predmet tržišnog nadzora da proizvod učini nebezbednim, ili da napravi neki prekršaj. To ste mogli da objasnite, obrazložite, definišete, ili naznačite. Nije jedan zakon u Srbiji donesen tako što imate drugi, treći ili četvrti član, pa piše načela. Koliko se Vlada pridržava načela, to je nešto drugo.
Evo vam Zakon o budžetskom sistemu. Znači, Zakon o budžetskom sistemu u Srbiji je jedan od najvažnijih zakona. On je donet da bi se u njega ugradili članovi kojima se definišu neka načela. To što Vlada načela ne poštuje, to je nešto drugo, ali je našla za potrebu da neka načela definiše zakon. Tako su i ovde definisana u Zakonu o državnoj upravi načela. Jasno su definisana šta su.
Ovde se kaže – načelo ovo, i mi treba da sanjamo na koji zakon se to odnosi. Pa, imate načelo ono, pa treba da sanjamo na koji se propis odnosi, na koju oblast, ili koju materiju reguliše to načelo. Mislim da je i ovo jedan dokaz da je zakon urađen površno, da je zakon urađen paušalno. Možda bi namera bila drugačija, ali je morala namera da se malo ozbiljnije i drugačije pretoči na papir. Hvala.

SRS uvažava i ceni onaj početak vašeg obraćanja, kada ste rekli da neke stvari, bez obzira koliko struke da je uključeno, to ne mogu da budu najbolje. Indirektno ste potvrdili, ministre, a i na osnovu ovoga što smo napisali u obrazloženju našeg amandmana i iskazali kroz amandman, da u ovoj državi ništa najbolje i dobro ne može da bude bez SRS. Ako hoćete da imate nešto najbolje, moraćete da pitate ili da konsultujete SRS.
Ovo što ste rekli na kraju, pozivajući se na Zakon o trgovini, to je moglo da bude održivo da se u Zakonu o trgovini, a nemam sada Zakon o trgovini kod sebe, da piše to što ste rekli, ne srazmerno, nego to što ste naveli da je u skladu sa načelima srazmernosti, pa nastavak rečenice, a da u tom zakonu piše šta je načelo srazmernosti. Jedno je načelo srazmernosti u trgovini, drugo je načelo srazmernosti u državnoj upravi. Tu mora da se povuče jasna razlika.
Ako hoćete sada da me ubeđujete da se ovo načelo srazmernosti odnosi na postupanje državnih organa, da li ste to hteli? U tržišnom postupanju? Zašto to ne piše? Ne piše da je načelo srazmernosti iz zakona kojim se reguliše državna uprava. Imate gomilu zakona gde je načelo srazmernosti drugačije definisano. Ovo što ste rekli – srazmerno iz Zakona o trgovini, to je slab argument. To nije dovoljno jak argument.
Mi ne osporavamo potrebu načela srazmernosti, ali ste bili u obavezi da jasno definišete koje načelo i iz kog zakona i našta se odnosi. Mogli ste jedan član zakona da posvetite tome, pa da se načelo o kojima je govorio gospodin Vladan Jeremić, iz člana 10, odnosno načelo ocenjivanja iz tog zakona, kao što ste na kraju zakona naveli, ministre – ovaj član će se primenjivati kada nekada budemo "u rateksu", a ovaj član zakona će se primenjivati kada budemo u EU itd. Mogli ste jednim članom da napišete da se načela pomenuta u zakonu u tom članu odnose na zakon taj, na oblast tu. Onda bi to bilo smisleno i to bi bilo u nomotehničkom, u pravnom, političkom i jednom praktičnom smislu ispravno i do kraja korektno. Ovako, zakon ostaje nedorečen. Pokazali smo vam da zakon može da bude bolji, i u interesu onih koji će sprovoditi zakon, i u interesu onih koje zakon treba da štiti. Hvala.

Ova naša izmena je upravo kontinuitet našeg osporavanja kvaliteta teksta zakona. Ja ću to pročitati, radi vas i radi javnosti i radi onih koji su zainteresovani za ovaj zakon, a SRS svakako jeste zainteresovana za sve ono što dođe u Skupštinu, bez obzira kakav odnos ima prema projektima. To su mere tržišnog nadzora, a evo šta je predlagač napisao: "Ako je to potrebno, organi tržišnog nadzora mogu da odrede uništenje proizvoda koji predstavljaju ozbiljni rizik ili da odrede način na koji će se ti proizvodi učiniti neupotrebljivim".
Šta je SRS predložila? Mi smo predložili sledeće: "Kada je to potrebno, organi tržišnog nadzora određuju uništenje proizvoda koji predstavljaju ozbiljan rizik ili određuju način na koji će se ti proizvodi učiniti neupotrebljivim". Zašto je ovo za vas neprihvatljivo? Slušajte šta ste napisali: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je predložena odredba zakona formulisana na način adekvatan pravilima opšteg karaktera". Može da bude, ali ne mora da znači. Zašto ovo nije opšteg karaktera što smo mi predložili?
Ova odredba treba da omogući organima tržišnog nadzora da primene mere uništenja proizvoda. Jesmo li mi to zabranili? A zašto kondicional – ako ovo, onda može da uradi? Ne, nego kad postoji problem, on je dužan da to uradi. U čemu je problem? Jel se igramo države ili hoćemo to da budemo? Hoćemo li da unapređujemo tržišni nadzor ili ćemo da pravimo ekvilibristiku?
Znači, vrlo smo vam konkretno predložili. Stvorili su se uslovi da se nešto pomeri, kad su se stvorili, tržišni i inspekcijski organ to definiše i završava posao. Šta tu ima sad neka nauka?

Gospodine ministre, neka Rusija rešava svoje problem socijalnih stratifikacija kako ona to zna i ume. Mi imamo ovde naše domaće probleme kojima je neodgovorna vlast uzrok. Rusija će svoje probleme mnogo lakše da reši, obzirom da je 10 puta u prednosti u odnosu na godišnji nivo rasta u odnosu na EU.
Još jednom SRS ponavlja da je srpska država to morala da iskoristi kao svoju razvojnu šansu, odnosno šansu da sanira svoje ekonomske probleme. Umesto da to radimo, mi smo pred tom činjenicom zatvarali oči. Deset godina bauljamo u magli tražeći tržište od 450 miliona stanovnika u 27 država, a samo u jednoj Rusiji ih ima 300 miliona, da ne idemo dalje.
Šta hoću da vam kažem? Moram da prokomentarišem neke stvari, svakako ću diskutovati i vezano za amandman SRS, ali sve ovo što ste naveli, to, u principu, u 90% stvari, gospodine ministre, oslikava intervencionizam. To nije rezultat jedne strategije i koncepcije, pa da sada ubiremo plodove neke strategije i koncepcije u sektoru poljoprivrede i stočarstva. Sve to što radite gasite požare sporadično ovde ili onde.
Meni je drago da naš izvoz raste, ali naš ekonomski položaj to ne pokazuje. Nema efekata. Vi danas kad odete, u svako selo gde odete, ljudi se samo žale. Znači, negde postoji diskrapanca, negde postoji vakum, ne znamo gde. Jedna je Srbija o kojoj pričate vi iz Vlade na sednicama Vlade, ovde u Skupštini, a drugo je Srbija koju srećete kad izađete iz ove zgrade ili iz Nemanjine 11.
Lepo je što pričate o stočarstvu, ali neki kažu da nam je proizvodnja mleka, koja zavisi od toga, na nivou iz 1910.-1911. godine. Ako mi govorite o epohalnim uspesima, nemojte, molim vas.
Druga stvar, ne kritikujemo mi krizu. Nemojte vi da nam pričate kao predstavnici Vlade o krizi. Mi kritikujemo vaš odgovor na krizu. U tom odgovoru niste se snašli kako treba i smatramo da bismo odgovarali ne izazove krize bolje od vas. Ne možemo ministre da pričamo o efikasnim merama u državi u kojoj jedan pojedinac na kontru države prima platu 600.000 dinara, a prosečna plata u privredi 30.000 dinara. Onda taj pojedinac kaže – mi ostvarujemo sopstvene prihode, to nisu prihodi iz budžeta Republike Srbije, pa da koštamo građane. Kao da im je Narodna banka privatno vlasništvo. Koriste državni monopol i primaju platu po pola miliona dinara, a vi kao ministar u jednom vrlo interesantnom sektoru dobro znate kada bi tih 600.000 podelili na deset ljudi recimo, da oni to potroše kroz osnovne životne namirnice i potrebe, pa čak i robu koja se reguliše i kontroliše ovim zakonom, ne bi bili prinuđeni da kupuju električni aparat koji vredi 200 dinara, nego bi kupili aparat koji košta 2.000 dinara, jer taj aparat poštuje standarde. Čiji god da su, ali standardi su, sažeti u proizvodu koji vredi 2.000, a ne 200 dinara. O tome se radi.
Govori se o vašoj koncepciji kojom ste odgovarali na izazove. Pokazala se potpuno promašena. Ne možete svoje slabosti braniti izazovima koje je pred vas kriza postavila. To je jedna stvar. Druga stvar, juče smo ovde raspravljali, mi govorimo o 13.000, izvinjavam se što pravim digresiju, ali ekonomski problemi dovode u pitanje primenu ovog zakona na adekvatan način. Ovde nam dolaze predstavnici Ministarstva zdravlja i pričaju o 13.000 neugovorenih ljudi koji koštaju budžet, kao da su oni pali s neba. Njih je neko proizveo, taj mora da položi račune.
Kada je u pitanju član zakona, odnosno amandman koji je podnela gospođa Marina Toman. Pogledajte šta smo napisali, šta ste odgovorili. To što ste odgovorili u suprotnosti je sa onim što ste vi napisali u zakonu, a ne ono što smo mi predložili. Naime, član 10. stav 7. kaže: "ukoliko organ tržišnog nadzora odredi povlačenje odnosno opoziv", tu vam ili nedostaje zarez ministre, tehnički nije u redu, ili ovde morate da stavite - proizvodi koji su proizvedeni u državi članici EU, "može o tome obavestiti odgovarajućeg privrednog subjekta na adresi navedenoj u proizvodu ili u dokumentaciji koja prati taj proizvod." Znači, opoziv proizvoda koji je proizveden u državi članici EU, može o tome da se obavesti taj i taj. Šta mi predlažemo? Ukoliko organ tržišnog nadzora odredi povlačenje, odnosno opoziv proizvoda koji je proizveden u drugoj državi, o tome obaveštava odgovarajući privredni subjekat na adresi navedenoj na proizvodu ili u dokumentaciji koja prati proiozvod.
Obrazloženje: "predložena izmena bila bi neprimenjiva". Zašto? Sada unosite normu u zakon za koju u startu kažete da se možda neće moći primenjivati. Zašto je neprihvatljivo za tržišni organ da onog kome je proizvod povučen ili opozvan obavestite? To je valjda normalno, to je valjda obaveza. Ja sam iz Indonezije plasirao u Srbiju to i to, vi ste mi povukli proizvod i sada vi nemate obavezu da me obavestite ili niste u mogućnosti. Morate da me obavestite, imate deklaracije, sve moguće dokumente prateće. I ako nema, valjda ta roba ne može da uđe tu. Valjda ste robu koju ste meni kao proizvođaču sklonili sa tržišta, čija god da je, dužni ste da me obavestite. Ne može to ako možete. A ako ne možete?
U jednom članu zakona napisali ste – ako ste u mogućnosti da obezbedite, čini mi se da je tako, parafraziram, za kvarljivu robu stvorićete uslove da se roba zaštiti. Ako ste u mogućnosti. A ako niste? To je neko proizveo, to je neko platio. Nemamo ništa protiv da budete oštri i da sankcionišete, ali morate da promovišete i pokažete odgovornost da to zaštite. To niste dobro napisali u zakonu, to je jedna stvar.
Druga stvar, pitamo vas zašto je ovo neprimenjivo i zašto proizvodi proizvedeni u EU? Najveći problem i EU i Srbija imaju sa robom iz Kine, da li je tako? Uzmite Rapeksovu listu, pošto ih obožavate, Evropa, pa vidite koji su proizvodi kao najkvalitetniji i najzastupljeniji – kineski. Kako ćete se štititi na osnovu ovog zakona od tih proizvoda? Zašto roba proizvedena u EU, zašto je to toliko bitno? Šta smo mi osporili ovde? Mi smo predložili tako da možete da kontrolišete i robu iz EU i robu iz bilo koje druge države i ne morate da čekate ulazak Srbije u EU, koji se nikada neće desiti. To je član 30. na koji se u obrazloženju pozivate. Ne morate da ga čekate. Mi smo ovo napisali tako da možete odmah da primenjujete i obavezali državu da obavesti onoga čiju je robu povukla ili opozvala o tome šta je uradila.
Kako će se kontrolisati u skladu sa ovim članom roba koja će do ulaska Srbije u EU ulaziti na naše tržište? Valjda ulazi i druga roba i valjda i ona treba da se vraća i opoziva sa tržišta. Jednostavno, mora, nismo mi slepi pred očima, mi smatramo da je Rusija naš strateški interes, ali nismo zaslepljeni. Vi ste oslepljeni EU i evropskom komisijom.
Sada idemo i na sledeći amandman kojim opet obaveštavate EU, za šta ne mora tako da se napiše. Ministre, vi kažete – bilo bi u protivrečnosti sa članom 30. stav 1. koji kaže da ćete biti, odnosno kada budete u EU, primenjivaće se ovaj član. Šta do tada? Napisali smo vrlo jasno – ukoliko organ odredi povlačenje proizvoda koji je proizveden u drugoj državi, a u drugoj državi to može da bude i carinska i ekonomska unija i druga država, šta god hoćete. Na kraju krajeva, proizvod koji dolazi iz EU ne piše Belgija nego piše EU. Samo u Srbiji proizvod koji dolazi iz Srbije piše – zemlja porekla Vojvodina. To samo kod nas ima, kod njih to nema, oni poštuju svoje obaveze i svoju državu, za razliku od pojedinaca u ovoj državi.
Prema tome, nemate razlog da ne prihvatite. Nije bitno, mi ovim nismo unazadili postupanje onih koji će sprovoditi tržišni nadzor. Olakšali smo i obavezali državu na odgovornost. Na vama je šta ćete i kako da uradite. U svakom slučaju, smatram da bismo ovo bolje od vas uradili.

Gospodine Petroviću, u pravu ste kada kažete da su brojke čudo. Brojke su čudo ali ima onih koje statistika podrazumeva, pa su jedne realne, a druge su nominalne. One ne prate jedna drugu u Srbiju.
Kada kažete da u Srbiji ima sedam milijardi štednje, što se onda tresu i bankari i oni koji vode monetarnu politiku od činjenice da će zbog situacije u EU matice povlačiti novac iz Srbije. Onda je država Srbija potpuno spokojna sa tom štednjom. Šta je ta štednja garantuje? Ne garantuje joj ništa. Nikakvu monetarnu stabilnost, a sa druge strane nije bitno koliko je novca u štednji, nego koliko je i pod kojim uslovima su banke taj novac prodale.

Samo ću kratko, da završim. Hoću samo da kažem gospodinu Petroviću da uprkos toj štednji u Srbiji danas raste broj nenaplativih kredita, dobija jednu vrlo neprijatnu brojku o kojima ste govorili. Da ne pričamo o strukturi kredita, kakvi su, ko ih uzima i za šta ih povlači. Prema tome, pustite brojke i kreditne rejtinge. Šta mene interesuje, a tiče se ovog amandmana.
Kažete da će distributer, odnosno onaj koji kupuje robu u inostranstvu naći način da obavesti proizvođača, a šta ako ne nađe? Ko će to da uradi? Što je problem državi da to uradi? Ne provodi distributer tržišni nadzor. Onda vam proizvođač u opšte nije bitan. Onda vi posao završite sa distributerom, a šta kad distributera nema u poslu. Kada u tom transferu robe ili tranzitu robe nema distributera. Ko će onda da obaveštava? Što je problem da država to uradi ako nađe za shodno. Država da bi crpela određena prava mora da ima i određene obaveze. Mi smo za takva koncept takve države. Rad, red i disciplina.
Sa jedne strane su prava, sa druge strane su obaveze, mora se uspostaviti balans. To je motiv, a mene interesuje samo jedna stvar, a to mi niste rekli. Zašto u članu Zakona ako je predviđeno piše "proizvod koji je proizveden u državi članici EU", zašto to mora da se naznači? Ovaj član se odnosi samo na proizvode koji dolaze samo u državama članicama EU. Šta je sporno da tu stoji "u stranoj državi"? I EU, i Kina su strane države. Ovako napisano odnosi se samo na proizvode iz EU, a da ne govorimo o tome što će se ovaj član Zakona primenjivati tek kad stupite u EU. Mi smo predložili rešenje koje možete da primenjujete i danas, i sutra, i doveka. To je problem, što ste jednostavno omađijani EU bez ikakve potrebe i nadam se bez ikakve perspektive.

Gospodine ministre, mi ćemo ovim, pretpostavljam, današnju raspravu i da okončamo i daćete mi prostor da i kroz amandman i kroz jedan opšti zaključak kažem da SRS, još jednom ponavljam jedina koja je na političkom nebu Srbije otvoreno i jasno protiv ulaska Srbije u EU i preuzimanja svih postupaka i mera koje idu u tom pravcu i zbog KiM, i zbog ekonomske štete posle toga koju trpimo i na KiM i u Srbiji. Smatram da bismo ovaj zakon napisali bolje, adekvatnije i bio bi primenjiv za prilike, okolnosti, vreme u kom živimo.
Što se tiče ovog amandmana on se odnosi na član 13, inače član 13. reguliše proizvode koji predstavljaju ozbiljan rizik i njihovo povlačenje, odnosno opoziv sa tržišta u članu 2. za koji mi predlažemo da zvuči i izgleda drugačije. Vi kažete da se o merama na koje sam se pozvao iz stava 1. ovog člana ministarstvo obaveštava Evropsku komisiju, i onda u zadnjem članu ovoga zakona kažete da će se i ovaj član zakona primenjivati kad Srbija uđe u EU.
Podsećam vas, Srbija neće ući u EU, niti će EU preživeti i dočekati vreme kada bi eventualno za 10 ili 15, 20 godina Srbija mogla, ako se politički odobrovolji i bude dovoljno mala, bude spremna da uđe u EU.
Prema tome, ova odredba zakona se nikada neće primeniti. Razumemo da sledite tu vašu nakaznu evropsku agendu.
Šta smo mi predložili? Mi smo predložili da umesto ovoga što stoji evropsku komisiju, izvinjavam se, znači, po merama iz stava 1. ovog člana "ministarstvo obaveštava nadležne organe u državi, porekla robe". To je za Srbiju primenjivo danas, to je za Srbiju primenjivo sutra i to za Srbiju može da bude primenjivo za 150, odnosno 200 godina.
Niste imali razlog ovo da ne prihvatite. Napisali ste da se amandman ne prihvata iz razloga, što predlaže način razmene informacijama sa organima tržišnog nadzora drugih država, izvan ustanovljenih sistema koordinacije za razmenu takvih informacija na međunarodnom nivou, što nije sprovodivo.
Još jednom pitam kako ćete razmenjivati informacije sa državama koje nisu članice EU, i do eventualne primene ovog člana kako ćete razgovarati sa onima, ili povlačiti robu, obaveštavati tim efikasnim sistemom države koje nisu članice, da kažem tog rapeksa, tog efikasnog sistema kako se zove već nije ni bitno.
Zašto niste prihvatili odredbu kojom biste sve ono što ste i predvideli u ovom zakonu mogli da primenjujete sada, odnosno za ne znam koje vreme, do god ovaj zakon bude u primeni. Ovo samo još jedom potvrđuje jednu političku ostrašćenost, političko slepilo i na kraju politički ambis ili beznađe.
Iskreno se nadam da će Republika Srbija i njeni građani na predstojećim izborima raskrstiti sa evropskom politikom, sa politikom koja po svojoj suštini ne predstavlja ništa, vi ste bespoštedno pomogli građanima da to shvate, kako ste razumeli, tako ste vodili. Smatramo da sve ono što se u državi piše kao zakon može da bude bez evropskog prizvuka, ali vi ste tako, da bude efikasno, da bude u funkciji građana Republike Srbije, nacionalnih, političkih i ekonomskih interesa ove države.
Ko će biti promoter evropske politike, Boris Tadić ili Tomislav Nikolić, za nas je sasvim svejedno. Sunovrat države je izvestan i u jednoj i u drugoj varijanti, i zato pozivamo javnost i građane da naprave jasnu razliku između onoga što ima perspektivu i onoga što se samo po sebi urušilo u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Stankoviću , smatram da zaista treba reći nekoliko reči vezano za ovaj zakon i za neke probleme za koje  SRS smatra da su zaista trebali da budu prioritet i Vladi i građanima i institucijama, u odnosu na ovo o čemu  danas  pričamo. To ću pokušati da opravdam, odnosno da te argumente iznesem na jedan način svojstven SRS, a evo o čemu se radi.
Što se tiče ovog zakona, nemojte da očekujete od SRS da vas razumemo što ste nasledili nešto loše i odvažili se da dođete u Skupštinu da branite ovaj zakon. Lično smatramo da ste trebali da pokažete malo više hrabrosti i da ovaj dokument, koji objektivno jeste nasledili, pocepate i bacite ga, ne zato što smatramo da danas u zdravstvu principi i model funkcionisanja sistema zdravstvenog osiguranja treba da ostane isti. On zaista treba da se menja, ali promene koje su sad sadržane u ovim izmenama i dopunama zaista su beznačajne, zaista su besmislene i mi duboko verujemo da delite stav SRS, da ovo pravično i suštinski u praksi neće moći da se sprovede kvalitetno i adekvatno.
Kao što smatramo da država ima mnogo većih i ozbiljnijih problema, od KiM, pa do objektivnih problema i velikih problema u zdravstvu, takođe smatramo i pobojavamo se da će vrlo brzo doći i dan i vreme, kada će naša kritika vezana za ovaj zakon da se potvrdi u praksi kao tačnom i kao smislenom. Ono što je još gore, što verujemo da i vi, kao ministar koji će biti prinuđeni da sprovodite zakon na koji će te se obavezati danom njegovog usvajanja, da ćete vi kroz vreme shvatiti da ovo u suštini zaista nema nikakvog smisla.
Zašto to pričam? Ne postoje kriterijumi, ko god da ih smišlja i ko god da ih pravi, da u ovom stepenu razvijenosti sistema zdravstvene zaštite i uopšte zdravstva u Srbiji, taj problem, odnosno taj model kapitacije bude pravičan. Čime ćete se rukovoditi, kvantitetom ili kvalitetom? I jedan i drugi kriterijum da uzmete kroz podzakonske akte u obzir ne mogu pravično da se uspostave. To je stav SRS.
Ako se rukovodite kvantitetom, kako ćete? I sami ste navodili primere i SRS ih je spominjala u načelnoj raspravi. Ne postoji adekvatno da se sprovede ni u malim sredinama, poput Bosilegrada, Trgovišta, razuđenim opštinama, razuđenim mestima, čak i da uvažite to da tamo dolazi tri pacijenta dnevno, nije ista muka obići tri pacijenta dnevno u razuđenom Trgovištu i Bosilegradu ili opštinama gde čak i ne pokrivate određena mesta poput naše Surdulice ili vašeg Vladičinog hana, vi znate šta je i kakav je problem otići u Mačkaticu, u Dikavu, u Daljino selo i obezbediti zdravstvenu zaštitu ljudima koji objektivno tamo žive. Čak i da uvažite kriterijum da tamo treba da odu tri pacijenta da se obiđu, vi znate koliki je trošak.
Kada odete u zdravstvene centre da tražite da se i to stanovništvo pokrije, oni vam kažu – mi nemamo pare, nemamo ekonomsku opravdanost da pokrijemo te ljude. Lokalna rukovodstva vam kažu – ne možemo mi da finansiramo da ti ljudi dolaze, da se vraćaju, a on mora da dođe jedan dan, da zakaže pregled, pa da dođe drugi dan da obavi pregled, pa da dođe treći dan, ne daj Bože, da uzme lekove i to sve njega košta, a istovremeno ako radi, zdravstveno osiguranje plaća.
Onda, kada sve to pre saberete košta ko zna koliko puta skuplje. Ali, da ne pravim digresiju u odnosu na ovo što želim da pričam. Nemoguće je na ovom nivou razvijenosti našeg sistema zdravstvene zaštite, kad se rukovodite kvantitetom, nemoguće je biti pravičan do kraja. To je jedna stvar. I kvalitetom ako se rukovodite i tu ne možete da budete pravični do kraja, jer nikada kvalitet zdravstvene usluge i zaštite neće biti identičan za jednog ili za 100 pacijenata u Trgovištu i u Surdulicu, u Beogradu i u Novom Sadu.
To su konstatacije koje daju za pravo SRS, prostor da vas kritikuju za ovo, zašto što ste prihvatili to. Srbija, kada je zdravstvo u pitanju, ima mnogo ozbiljnijih i mnogo važnijih problema.
Pogledajte, gospodine ministre, šta su vam poturili. Procena finansijskih sredstava, piše za 2010. godinu, budžet za 2010. godinu neće da se menja. Možda je to i tehnička greška. Kako je moguće da bude nešto pravično, a da se dodatna sredstva za ovo neće opredeljivati? Isti obim i isti nivo sredstava koji je opredeljen u budžetu Republike Srbije za zdravstvo sad će samo drugačije da se raspodeljuje. Ko to treba da prihvati?
Ponavljam, SRS nije ni za to da lekar koji ne radi primi isto platu koliko prima i onaj koji se ubija od posla. Danas je u zdravstvu mnogo lakše i vašoj inspekciji da to utvrdi. Prođite kroz knjige, protokole, pa vidite koji lekar koliko pregleda dnevno obavi. Ali se postavlja pitanje – da li i onaj koji ima 50, u odnosu na onoga koji ima pet pregleda dnevno pruža kvalitetnu zdravstvenu uslugu? Ovo uopšte nije pitanje koje može da se reši kroz tri člana zakona. Ovo je pitanje za SRS reforme celokupnog zdravstvenog sistema.
Srpska radikalna stranka smatra da imate mnogo važnijih i bitnijih problema da rešite. Sami ste rekli prošli put u načelnoj raspravi – hiljade ne ugovorenih radnika u zdravstvu. Ko će, ministre, da odgovara zbog toga? Ne kažem krivično, ali neko mora da snosi odgovornost za to. Neko mora, sem SRS, u ovoj državi da uperi prstom na te ljude koji su za to krivi. Za to su odgovorni vaši politički funkcioneri, gospodo sa vlasti, vaši funkcioneri koje ste stavljali na mesta direktora, koji su bez ikakvih validnih kriterijuma postajali direktori domova zdravlja, bolnica, zdravstvenih centara, čega god hoćete. I sami ste svedoci i danas kako se beskrupulozno rukovode u svojoj borbi samo za mesta i funkcije. Ne biraju sredstva, ne biraju način i ništa ih ne interesuje koliko će to i Srbiju i sistem zdravstvenog osiguranja da košta da dođu u poziciju direktorsku, načelničku ili ne znam ni ja rukovodeću funkciju u domu zdravlja.
To su pojedinci i to je manjina, ali politički sistem ove države im je omogućio, politički ambijent ove države im je omogućio da gospodare, nažalost, zdravstvo i da stvaraju jednu vrlo ružnu i negativnu sliku o zdravstvu u Srbiji.
Vi ste takođe svesni velikih slabosti koje imamo. Volim da govorim o jugu Srbije, zato što je apsolutno zaboravljen. Ne postoji sektor i segment našeg života i privrednog i socijalnog ili društvenog ambijenta u kom nismo zapušteni i zaboravljeni.
Gospodine ministre, 500 pacijenata na godišnjem nivou zdravstvenu zaštitu sa područja juga Srbije traži i ostvaruje u Bugarskoj, u Sofiji. Sada će ti ljudi koji su sagledani u Bugarskoj možda meni da zamere i SRS, ali mi pitamo gospodu koja je 10 godina na vlasti – o čemu se tu radi? Ti ljudi plaćaju zdravstveno osiguranje, redovno mesečno plaćaju zdravstveno osiguranje, ali im zato da bi u Nišu otišli na magnetnu rezonancu treba godinu dana. Znate li za koliko to reše u Sofiji? Za tri dana, i to reše besplatno. Besplatan im je put do Sofije, besplatna im je zdravstvena usluga u Sofiji.
Ko ih tera iz države Srbije? Vlast, tera ih koja ne sagledava i ne rešava adekvatne probleme, nego se bavi ovakvim stvarima, poput kapitacije u ovom trenutku. Hoće li kapitacija da reši liste čekanja? Neće. Ali, liste čekanje mogu da reše sredstva koja se kradu i pljačkaju, umesto da se kradu i pljačkaju i kroz pronevere odlaze i odlivaju se u tuđe džepove, mogli bi na adekvatan način da se ulože u zdravstvu. Tu je problem.
Niko ovde ne traži od bilo koga da se izmisli vruća voda ili rupa na saksiji. Sve je pred nosom i sve nam je tu. Za SRS stvari stoje tako i to biste mogli da rešite. Na osnovu kog sporazuma ljudi ostvaruju zdravstvenu zaštitu u Sofiji besplatno? Na osnovu sporazuma lokalne samouprave i vojno-medicinske akademije u Sofiji.
Ljudi, to je uzbuna. Neko vrlo tendenciozno tera građane Republike Srbije da ne doživljavaju Republiku Srbiju kao svoju majku nego kao svoju maćehu. Mi ne možemo da se naljutimo na ljude koji čekaju godinu dana da operišu kuk u Nišu ili u Vranju i da ih to košta ne znam ni ja koliko, ako za 10 dana to mogu da reše u Sofiji besplatno. Jel su ti ljudi krivi? Nisu. Kriva je vlast koja smatra da je to tuđi problem, a ne problem te vlasti i tih institucija. Kriva je država koja potura zakon o navodnoj kapitaciji, a ne bavi se suštinskim problemima zdravstva u Republici Srbiji. To je problem.
Umesto što dobacujete, mogli ste za ovih 10 godina da se pozabavite problemima na adekvatan način, a to niste uradili. Niste uradili zato što smatrate da je Bosilegrad daleko od Nemanjine 11. Nikada niko nije pisao kako se građanin iz Bosilegrada, Trgovišta, Surdulice ili Vranja oseća kad dođe, ne daj bože, u sekundarnu ili tercijalnu ustanovu da traži pomoć. Čast svaka i pojedincima i izuzecima i lekarima i zdravstvenom osoblju i svima koji su uključeni u taj sistem zdravstvene zaštite. Ali, i sami dobro znate čega sve ima i kakvih pojava. Ima sjajnih ljudi, ali, nažalost, utisak o zdravstvu se ne stiče na osnovu tih ljudi, nego na osnovu bitangi.
Gde je kontrolna funkcija države? Nije problem samo u zdravstvu, problem je i u školstvu. Stotine studenata iz Sofije, iz Bosilegrada idu da studiraju u Sofiju, besplatno. Ministre, bugarski student da bi studirao u Sofiji, mora da položi depozit od 3.200, čini mi se, leva odnosno 1.600 evra. Za ljude iz Srbije, na insistiranje predsednika opštine Bosilegrad, ne plaćaju ništa.
A zašto vi dobacujete?
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktne komunikacije i bez dobacivanja.)
Vi kao evropski ultrafanatici, vama to ne bi trebalo da smeta. A vi niste? Izvinjavam se.
Ministre, problemi su ozbiljni. Ja ne očekujem da se oni reše preko noći, niti bi ih SRS mogla rešiti preko noći. Ali smatramo da ne postoji volja, niti vlast ima kapacitet i politički legitimitet da to rešava. Jednostavno, imali ste šansu, 10 godina ste potrošili, sistem zdravstvenog osiguranja i zaštite je gori nego što je nasleđen. Jednostavno je gori i to osećamo svi. Sistemske reforme su neophodne, konkretne mere i reakcije države, državnih organa da zaštite interes Republike Srbije, da zaštite interes građana Republike Srbije koji su građani Republike Srbije bez obzira na nacionalnost. Šta sad, treba da se ljutimo na Bugare što mogu to da rade, jer Srbi ne mogu? To je idiotizam. Za mene je građanin Srbije – građanin Srbije, bio Bugarin, bio Rom, Mađar ili Srbin. Njih je država ostavila, koji god da su. A obaveza države je da prema njima bude, ako treba, i odgovornija i brižnija. Tako to SRS doživljava.
Ne mogu Srbi iz Beograda da čuvaju Bosilegrad, nego Bugari u Bosilegradu treba da ga čuvaju da bude u Srbiji. Tako mi doživljavamo stvari. To je naša politička projekcija države i funkcije vlasti. I time se rukovodimo kad sve ovo kritikujemo.
Smatramo da morate mnoge druge stvari da rešite pre ovoga, a tek kad se stvore uslovi u državi, da se eventualno neko po učinku nagrađuje ili da se ne nagrađuje. U zdravstvu se ovako ništa promeniti i rešiti neće. Hvala.

Gospođo Čomić, javio sam se malo pre na repliku gospodinu Mijatoviću. Ne govorim ovo ni zbog vremena, ni zbog redosleda, nego zbog sadržaja onoga što imam nameru da kažem.
(Predsedavajuća: Nemate pravo na repliku, imate pravo da koristite vreme. Pažljivo sam slušala i vaše izlaganje i narodnog poslanika Predraga Mijatovića. Vi ste dali primer o građanima Srbije koji se leče u Sofiji, a on je takođe dao svoj komentar. Vi imate vreme na raspolaganju poslaničke grupe, a takođe i on. Izvolite.)
Dobro. U svojoj diskusiji zaista nikoga nisam hteo da uvredim. To što sam za jednog poslanika rekao da je evrofanatik, rukovodio sam se isključivo političkim stavovima njegovih šefova. Ono što je dobro u celoj ovoj diskusiji, jeste da je SRS uspela da natera još jednog pojedinca da prizna da je protiv EU. Postavlja se jedno vrlo logično pitanje, ako je taj pojedinac saglasan sa politikom SRS, šta traži u redovima u kojima sedi? Mi ga pozivamo da se pridruži borbi SRS protiv vlasti i protiv EU i svih onih koji tu politiku neguju i baštine.
Što se tiče priče o kojoj smo govorili, zdravstvene zaštite, ono što je bitno reći jeste da SRS ne želi da deli građane na Bugare i na Srbije, ali želi da svojim diskusijama i svojom politikom pokuša, dok ne smeni vlast, da natera vlast da drugačije postavi institucije sistema i državnu politiku. Šta je problem? Suština problema je da biste se lečili u Sofiji besplatno, vi morate da budete deo organizovane grupe. Kada ti građani organizovano odu tamo, onda im je prevoz do tamo besplatan, a taj prevoz se finansira opet iz sredstava Republike Srbije i iz budžeta jedne opštine koju finansira Republika Srbija, odnosno svi njeni građani.
To je apel SRS na slabost sistema, slabost institucija i potrebu da se menja državna politika i odnos pojedinaca u politici prema javnom i opštem interesu. Znači, SRS apeluje na državu da promeni svoj odnos prema građanima bilo koje nacionalnosti, iz pograničnog područja, iz pogranične opštine, da svoju zaštitu prava i sloboda ne ostvaruju preko granice, nego pre svega u institucijama države Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku u ime SRS, gospodine ministre, želeo bih da čestitam na hrabrosti građanima Republike Srbije na severu KiM, na hrabrosti i jedinstvu koju su promovisali sinoć oko 23,00 časa, kada su svojim jedinstvom i opredeljenjem da žive na vekovnim ognjištima oterali sa svoje barikade predstavnike okupatora oličene u KFOR i EU, inače partnere ove vlade u pregovorima oko KiM, da im zaželim u ime SRS i dalje da budu čvrsti u svojim nastojanjima i opredeljenjima da čuvaju sever, odnosno južnu srpsku pokrajinu i da rade posao koji u njihovo ime neće da radi Vlada Republike Srbije.
Druga stvar koju hoću da vas pitam, ministre, prošle nedelje SRS je ovde iznela jednu primedbu. Naime, to je na jedan indirektan način vezano za tržišni nadzor. Govorili smo o jednoj deklaraciji koja se odnosila na jedan proizvod koji je proizveden u Srbiji i stavljen je u promet na tržište Republike Srbije. Na deklaraciji tog proizvoda stoji da je zemlja porekla Vojvodina. Tražili smo, gospodine ministre, da se stenogrami mog izlaganja u ime SRS proslede nadležnim državnim organima. Pretpostavljamo da je vaše ministarstvo direktno nadležno za tako nešto, pa vas pita SRS ponovo - da li ste nešto po tom pitanju preduzeli, kakve će biti reakcije na sve to i da li će neko zbog kršenja odredbi zakona i ekonomskog integriteta ove države da odgovara?
Znači, proizvođač i tržište na kome je uzet taj proizvod nalazi se u srcu grada Novog Sada severne srpske pokrajine, kako je to sad moderno, i zato vas molim da u skladu sa zakonom odreagujete i obavestite SRS i javnost šta ste učinili i šta ćete činiti da se takvi ispadi na tržištu, a u kontekstu tržišnog nadzora, više u Republici Srbiji ne dešavaju.
Ovo, ministre, što smo dobili u proceduri, ovaj zakon iz Vlade više liči na jedan pamflet. Ovaj dokument ima 106 stranica a svega 16 je posvećeno Zakonu o tržišnom nadzoru.
Mislim da treba čestitati gospodinu Kasaloviću na hrabrosti koju je smogao da nešto ovako pokuša da brani u ime vlasti koja to neće i ne želi da radi. U principu i u suštini, sve ono što bi ovaj zakon eventualno u nekoj normalnoj državi trebao da obezbedi, ovako definisan i po svojoj formi i po svojoj suštini u Srbiji neće obezbediti. Neće obezbediti zato što je manjkav, zato što se delovi ovog zakona nikada, ali nikada neće primeniti u praksi.
Gospodine ministre, podsetiću vas na član 30. zakona koji ste nam predložili, koji kaže da će se odredbe nekoliko članova, da ih ne nabrajam, primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije EU, što nikad neće da se desi i to nije samo političko opredeljenje SRS, to je opredeljenje EU i to je opredeljenje većine građana države Srbije, što je dobro i što SRS odobrava i pozdravlja i, sa druge strane, neke će se odredbe primenjivati kad Srbija pristupi sistemu RAPEKS, koji ste ovde naveli u zakonu samo u jednoj zagradi, pa pretpostavljam da svi oni koji čitaju ovaj zakon ili bi eventualno bili u poziciji da ga primenjuju, moraju da se dovijaju da bi otkrili šta je RAPEKS, kako se RAPEKS-u pristupa i šta po svojoj suštini znači. Ono što javnost treba da čuje i treba da zna, sistem RAPEKS može da se koristi i baštini samo onda kada je država punopravni član EU. To znači, što SRS ponovo podržava, da se to nikada neće desiti. Zato smatramo da je ovaj zakon potpuno besmislen i beživotan.
Mi smo predlagali neke amandmane na tekst ovog zakona, do onog člana dok smo mislili da ima smisla. Vi ste Srbiju, u kontekstu tržišnog nadzora, uokvirili i zbog vašeg političkog opredeljenja isključivo usmerili i okrenuli ka EU. Odakle vam pravo na tako nešto? Za to vam građani nisu dali mandat. Većina građana u Republici Srbiji ne veruje više u to. Sa druge strane, postoje zakoni koji su srodni ovim zakonima i koji vrlo jasno, čak iako ste ih vi pisali, vaša vlada ili neke vlade pre vas, sasvim je svejedno, nema tu suštinske razlike, koji prevazilaze taj okvir i te programe saradnje su oni definisali kao međunarodni regionalni programi saradnje u oblasti tržišnog nadzora.
EU i naši odnosi u kontekstu tržišnog nadzora sa državama koje su članice EU, mogli bi da budu samo deo tog širokog međunarodnog okvira. Vi ste celu priču ovog zakona sveli na EU i Evropsku komisiju. To nije perspektiva Republike Srbije. Oslušnite njihovu javnost, oslušnite ljude iz njihove sredine, kakve vam poruke šalju, kad već nećete da slušate domaći glas javnosti, kad nećete da se rukovodite domaćim političkim, ekonomskim i nacionalnim interesima. Jednostavno, vi to niti želite niti smete da radite.
Nas ne čudi što je ovakav zakon došao u proceduru. Ministre, ne čudi nas ni 10 godina priče o evropskoj bajci. O ovakvim stvarima se Srbiji, građanima Srbije, ovom parlamentu i svima nama samo troši vreme. Pred kraj ove vaše vlade objektivno se postavlja pitanje – da li je bilo očekivano da dođe nešto drugačije.
Ono što ste naveli u članu 2. šta su ciljevi ovog zakona, ovo se neće ovim zakonom obezbediti. Vi to vrlo dobro znate. Poražavajuće je stanje tržišta u Srbiji, iako u ovoj oblasti Srbija ima nekoliko zakona, od akreditacije, standardizacije, bezbednosti proizvoda, tehničke usaglašenosti itd. Mi vas pitamo, pošto ste te zakone uveli opet u skladu sa evropskim standardima, gde su efekti? Srbija je prezasićena pokvarenim proizvodima, kojeg god da su karaktera, iz kojeg god da su sektora i sfere. Vi to vrlo dobro znate. Čak i ta vaša uređena EU, tamo gde jeste uređena, a posle ću vam pokazati kakva je u suštini i u prirodi, na primerima iz EU, ne može da se odupre prilivu nekvalitetne i loše robe, iako ima ove standarde, ko zna do kada uspostavljene i izgrađene i kroz svoje legislative usvojene. Jednostavno, ne može.
Suština, po mišljenju SRS, uopšte nije u formalnoj ili materijalnoj slabosti ovog zakona. Ono što državu Srbiju suštinski opterećuje jeste što ste urušili institucije za 10 godine, što ste urušili na osnovu toga poverenje građana u institucije i što ste u ekonomskom smislu unakazili pojedinca koji je glavni faktor tržišta.
Ministre, šta vi hoćete nama da kažete, da ćete ovim zakonom da zaštitite priliv pokvarenih, neispravnih ili suprotno standardima izgrađenih proizvoda na tržište Republike Srbije? Kako je moguće ovim zakonom unaprediti kvalitet tržišta u državi u kojoj se prašak za pranje kupuje na 100 grama ili za 50 dinara? U Srbiji, ministre, ljudi dnevno kupuju kafu na meru za 30 dinara. Ne određuje kvalitet robe isključivo zakon o tržišnom nadzoru, standardizaciji ili akreditaciji, nego ga određuje kupovna moć građanina jedne države. Kakva je kupovna moć? Kupovna moć je takva da potrošačka korpa iznosi 55 hiljada dinara, a prosečna plata 30 i kusur hiljada dinara. Ko u takvoj državi može da kupuje kvalitetnu robu? Mogu oni koji ne znaju koliko imaju, a njima to što treba ne kupuju u Srbiji, nego se prošetaju za vikend do Rima ili Londona ili ne znam ni ja gde dalje i kupe ono što im treba ili odu na zimovanje i letovanje i iznesu desetine hiljada evra koje su uzeli narodu sa leđa i troškare se u evropskim i svetskim metropolama.
Prema tome, suština problema u Srbiji jeste što mi nemamo tržište koje može da zahteva kvalitetnu robu. Vi ćete sa socijalnog aspekta sputati nadležne državne organe da se objektivno bave tržišnim nadzorom i kontrolom, što nije neopravdano. Ko da kupuje "BMV" u državi u kojoj ne može da kupi "Ladu"? Jednostavno, to je nemoguće. Neko je odgovoran za činjenicu što su građani dovedeni do dna. U državi u kojoj je 22 ili 23% stanovništva nezaposleno, u državi u kojoj je inflacija najveća na nivou evropskog kontinenta, u državi u kojoj skoro milion ljudi živi na granici siromaštva, vi želite da sprovodite evropske standarde kvaliteta i kontrole proizvoda na tržištu. Ko u to da poveruje i ko više da se oslanja na te evropske bajke i evropske priče?
Ministre, mi nismo interesantni za proizvođače robe sa kvalitetima i standardima. Vi ovim zakonom želite da nas uverite da ćete unaprediti položaj potrošača, javnog interesa, zdravlja građana, ekoloških standarda u Srbiji. Kako da ne. Ne kupuju građani ovde ono što im se sviđa, nego ono što mogu da kupe i gro svojih potreba ostvaruju na buvljacima, na nekim neregistrovanim tržištima ili prodajnim mestima. Kao ministar trgovine vrlo dobro znate kako to izgleda i u kakvoj poziciji je država Srbija danas.
Sa druge strane, hoćete li ovim zakonom zaista domaće proizvođače obavezati da uvedu standarde? Koliko sektora industrijskih traži odlaganje uvođenja standarda da bi im proizvodi bili onakvi kakvi nisu u skladu sa vašim idejama i principima, zato što nemaju mogućnost da povuku kredit i da investiraju u svoju tehniku i tehnologiju?
Ministre, pročitaću vam samo jednu stvar. Prosečna starost tehnike i tehnologije po sektorima u tekstilu 35 godina, u mašinskoj industriji 34 godine, u farmaciji 21, u hemijskoj 27, u industriji građevinskog materijala 30 godina prosečna starost mašina. Vi nama prodajete evropske standarde kvaliteta, akreditacije i standardizacije. E, moj ministre. Spustite se svi u Vladi na zemlju i vratite se u stvarnost. Protraćili ste nam 10 godina, uništili tehniku i tehnologiju, industriju i standarde i tržište i život i sve ostalo. Sada ćemo da se pravimo ludi, da zatvaramo oči - mi sledimo Evropsku uniju.
Znate kako u toj vašoj Evropskoj uniji stoje stvari? Evo vam primer iz Evropske unije, pogledajte ovo ministre sada šta ovde piše. Ovo su primeri kako oni sprovode i primenjuju standarde. Pogledajte ovo - iz evropskih fondova kako su trošili novac: organsko maslinovo ulje sa deponije, potroše milione evra za proizvodnju organskog maslinovog ulja, a onda se uspostavi u istrazi da je ustvari organsko ulje pravljeno na deponiji koja je u Italiji visoka 10 metara. Onda ministre 50 miliona evra potroše za fantomske poljoprivrednike.
Znači, ovo su primeri, preko 100 primera krađe, pljačke i pronevere para u Evropskoj uniji od ljudi čiji primer sledite i čije standarde ovde hoćete. Moram i ovo da vam kažem ministre, vidite sada ovo - u Holandiji su jednu takvu organizaciju koja se bavila treniranjem nezaposlenih da postanu radnici železničkih preduzeća, sudac ih je nazvao zločinačkim udruženjem. Zamislite kada bi taj sudac došao u Srbiju koliko bi zločinačkih udruženja našao i proglasio. Pa su EU birokrate krali novac, ministre, i proneveravali novac namenjen za žrtve Černobila. Vi njihove standarde sledite i ovde ugrađujete.
Ko se nudi kao alternativa? Tomislav Nikolić. Kakva je razlika između njih, između vas i tih evropskih birokrata? Nema nikakve. Da li gledali juče televiziju? Zamislite da, ne daj bože, ovu državu i državu susednu treba da vode Milo Đukanović i Tomislav Nikolić. Znate ko ih je sastavio? Sastavio ih je kralj duvanske mafije Cane Subotić-Žabac. Da vam kažem nešto, postali su racionalni i pragmatični. Sada više ne putuju u Rim, ili, izvinjavam se, u Pariz u hotel "Ric", to im je daleko. Pošto nemaju para, pod znacima navoda, sada su se sastali bliže, u Crnoj Gori. Jedino ambijent koji je uskratio svoje prisustvo je Cane Žabac. Još im je samo trebao on i da vrlo jasno u maniru Evropske unije, kriminala, pljačke i korupcije profilišu budućnost i perspektivu Republike Srbije i Crne Gore, Tomislav Nikolić i Milo Đukanović.
Zato Srpska radikalna stranka smatra da građani moraju da naprave otklon od vas koji ste promoteri evropskih principa i standarda, jer su ovo suštinski evropski principi i standardi.
Šta nije zajedničko za ovo o čemu sam čitao, a sto je primera i ponašanja aktuelne vlasti u Srbiji? Šta je tu i gde je tu razlika? Kakva je razlika između Tomislava Nikolića i svih ovih o kojima smo pričali, o kojima govorim do sada? Nema razlike, Srbija mora da napravi otklon u odnosu na vas. Jednostavno, to mora da se uradi.
Odakle vam pravo da nas limitirate i da nam perspektivu isključivo usmeravate ka EU? Ne znam da li ste čitali ministre pre nekoliko dana intervju šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji. On vam kaže da perspektivu u ovoj državi ne možete da gradite isključivo usmerenu tamo gde vi hoćete i da svoju šansu i perspektivu morate da tražite na istoku. To vam oni kažu, oni koji vas rangiraju na listama "Duing biznis" o korupciji, o jednom, o drugom, o trećem. Oni ocenjuju standarde i prilike u ovoj državi i oni vam kažu – alo, uzmite se u pamet. Oni svoj rast projektuju 0,5% u narednoj godini. Vi građane uveravate da im je tamo budućnost i perspektiva. Oni krčme i troše naše resurse.
Kako ćete Zakon o tržišnom nadzoru primenjivati na KiM? Ko će ga sprovoditi? Šiptarske institucije ili mi? EU ih doživljava kao samostalne, nezavisne. Od vas očekujem regionalnu saradnju i u ovom kontekstu. I sa njima ćete morati, ako budete deo tog evropskog društva, da razmenjujete u okviru rateksa informacije, sa sopstvenom teritorijom po tim evropskim standardima. Zato je sve ovo neprihvatljivo za SRS.
To što je za nas neprihvatljivo, neprihvatljivo je, ali javnost u Srbiji mora da čuje i mora da zna da je ovaj zakon potpuno neprimenljiv, da ovaj zakon delove svojih članova i odredbi nikada neće zaživeti u praksi, odnosno nikada ih neće primeniti. Srbija nikada neće biti deo EU, ali nikada i SRS ponavlja, to je opredeljenje pre svega EU, to je opredeljenje većine građana Republike Srbije i to će posle narednih izbora, zaista verujem, ostati opredeljenje ljudi koji će rukovoditi ovom državom da šansu i perspektivu za razvoj ove države potraže na nekim drugim meridijanima, da razvoj i perspektivu ove države počnu da grade sa onima koji su nam istinski prijatelji i partneri, a ne koji su nam to za teritoriju, za glave srpske ili za neke druge ustupke ili zavrtanje ruku.
Prema tome, gospodine ministre, ovo je sve samo nije zakon, vi to dobro znate, zato i niste hteli da ga branite. Ne zameramo vam zbog toga, ne biste imali ni šta da kažete, eventualno da pročitate obrazloženje. Mi ovo nećemo podržati i zaista verujemo da ovakav zakon nikada neće biti u primeni. Hvala.

Zaista mislim da ste povredili član 27. Zbog neistina koje je prethodnik, odnosno gospodin koji je govorio pre Nataše Jovanović ovde izrekao. Ovde nikoga nisam ispljuvao.