Gospodine ministre, mi smo predvideli brisanje stava 2. u članu 39. koji predviđa upotrebu interneta u određenim slučajevima kada je u pitanju dostavljanje pismena. Smatramo da je dovoljno ovo što ste definisali u stavu 1, da se to vrši u skladu sa pravilima opšteg upravnog postupka.
Da ne bi bilo dileme, nismo protiv upotrebe savremenih informacionih tehnologija, ali kada su one u pitanju i njihova primena u Srbiji, Srbija je, nažalost, učinila sve u poslednjih devet godina da u tom kontekstu bude na jako niskom nivou. Činjenice da te tehnologije slabo i procentualno malo u Srbiji koristimo mogle bi eventualno da dovedu do nekih nejasnoća, problema ili različitog tumačenja ovog zakona.
S obzirom na to da moja stranka nema više vremena, iskoristiću ovu priliku da vas pozovem i da apelujem na vas da iskoristite svoj autoritet i da u okviru nadležnosti svog ministarstva jedan predmet u opštini iz koje dolazim rešite. On se može dovesti u kontekst sa ovim zakonom. Javno preduzeće „Vodovod“ je, protiv zakona i statuta, u januaru mesecu ove godine podiglo cene komunalnih usluga. Od tada su se građani žalili. Postupak je pokrenut i inspekcijski organi vašeg ministarstva su izašli i u nekoliko navrata naložili tom istom rukovodstvu, bahatom rukovodstvu Javnog preduzeća da te cene vrati, ali to se ne dešava. Na kraju su bili prinuđeni da povedu postupak, odnosno da podnesu prijave kod nadležnih sudskih organa, ali cene se i dalje ne vraćaju. Oni objašnjavaju da je problem to što nema nekog odgovora iz vašeg ministarstva. Na vas bih apelovao, u svoje lično ime i u ime građana iz moje opštine, da taj predmet rešite i da se ta agonija u mojoj opštini prekine.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni problem kada su u pitanju razvojna dokumenta i njihovo definisanje kroz ovaj zakon za SRS je bila i činjenica da niste predvideli rok za izradu tih razvojnih dokumenata.
Ovaj član se odnosi na ostale razvojne dokumente, pa ste predvideli koji bi to dokumenti trebalo da budu, odnosno predvideli ste da oni moraju da budu usaglašeni s Nacionalnim planom i regionalnim razvojnim strategijama, ali samo dva ili tri člana ranije, gde definišete koji su to razvojni dokumenti, ne predviđate rok u kome razvojni dokumenti tog nivoa moraju da se izrade.
Predviđate koji su, ko ih donosi, na čiji predlog, čak u jednom stavu člana 14. predviđate da je Vlada obavezna da utvrdi rok u kome će biti izneseni na javni uvid ovi dokumenti, ali rok za njihovu izradu nigde u zakonu niste predvideli.
Mi smatramo da je ovo ozbiljna stvar kada je u pitanju razvojna dokumentacija. Recimo, Vlada će u svojim narednim zakonima o planiranju i izgradnji predvideti da je za izradu prostornog plana na lokalnom nivou potrebno 18 meseci.
To nije nerealan broj meseci. Nemoguće je i neprihvatljivo da kada se radi o razvojnim dokumentima, koji bi, u principu, trebalo da budu osnova za ravnomerni, ili uravnoteženi regionalni razvoj, nemate rok za njihovu izradu.
Ovo samo na još jedan način pokazuje da ste vi, u suštini, kroz ovaj zakon posvećeni razgradnji našeg državnog i nacionalnog tkiva, s jedne strane, a, s druge strane, pokušavate da restrukturirate svoju stranačku, odnosno partijsku infrastrukturu, infrastrukturu G17 plus, i ništa više. Hvala.

Zaista bih voleo da mi se kaže kako da nateramo predstavnike Vlade da odgovore zašto Kosovo i Metohija nije subjekat regionalizacije.
Ako ste u članu 5. KiM definisali kao region, ako ste to isto uradili sa Vojvodinom, s obzirom na to da i Ustav predviđa isti status za KiM i za Vojvodinu, ako u narednih nekoliko članova razrađujete položaj, status, obaveze, prava i odgovornosti pokrajinskih organa iz Vojvodine, zašto u tim istim članovima zaobilazite KiM?
Ponovo postavljam pitanje – zašto Kosovo i Metohija, kao autonomna pokrajina za koju predviđate status regiona, nije predviđeno da bude subjekat regionalnog razvoja?
Da li je to poruka za one koji žele, za razliku od vas i na našu nesreću, da se bave regionalnim razvojem KiM-a, a tu su EU i SAD, da se ovako, na jedan indirektan i latentan način, prepušta odgovornost i funkcija i obaveza onima koji nemaju prava da se time bave? Da li zaobilazite vašu ustavnu obavezu da KiM, od formalnih i zvaničnih, do neformalnih i nezvaničnih i mesta i načina, tretirate kao sastavni deo Republike Srbije?
Svi ti zakonski akti i propisi koje usvaja ovaj parlament, ni u najmanjoj meri, ni u najmanjoj tački ne smeju da zaobilaze KiM. Ne toliko zbog trenutka u kom se danas nalazimo, nego zbog vremena i naših ambicija da sačuvamo KiM i da bi svi oni koji će posle nas doći imali i ustavnu, i zakonsku, i svaku drugu obavezu i podlogu da brane KiM kao neotuđivi deo Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, danas sam u ime SRS-a, čini mi se, postavio dva pitanja na koja nisam dobio odgovor i, s obzirom na to da diskusiju polako privodimo kraju, ponoviću ih.
Gospođo Kalanović, malopre ste u svom izlaganju spomenuli 2000. godinu i šta ste zatekli. Za nas bi bilo mnogo korisnije, verujem da bi svi u ovoj sali bili spokojniji kada bi mogli da naslute šta ćemo posle vas da zateknemo u Srbiji sem podela, dugova i regiona. Moje pitanje bilo je vrlo prosto – zašto Kosovo nije subjekat regionalnog razvoja, odnosno KiM? To nam niste rekli.
Kada je u pitanju ovaj član 46, u njemu ste definisali ko su korisnici podsticaja. Iskustva s G17 plus, s Vladom Republike Srbije i, uopšte, s podsticajima, nisu baš prijatna. Nešto kasnije ću i o tome progovoriti nekoliko reči. Doći ću do jednog pitanja koje sam, takođe, jutros postavio.
Vi ste u 2. stavu predvideli da se korisnici podsticaja, kao i način dodele podsticaja, bliže određuju razvojnim dokumentima. Moje drugo pitanje, ko zna koji put ponovljeno je – koji je rok za izradu razvojnih dokumenata? Koliko ćemo, zbog neodređenosti u ovom zakonu i nemogućnosti njihove adekvatne izrade, čekati na podsticajna sredstva, što ona koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, što ona koja bi trebalo da dođu, kako vi kažete, iz fondova EU, koja samo čekaju da se ovaj zakon usvoji i da krenu da stižu u Srbiju?
To je još jednom dokaz da je ovo isključivo politički zakon, a ne zakon koji je u funkciji ekonomskog ravnomernog razvoja Republike Srbije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, brisanje ovog člana nismo predložili zato što smatramo da finansiranje uravnoteženog regionalnog razvoja nije potrebno, nego zbog činjenice da će oni koji su do sada bili zaduženi za regionalni razvoj raspolagati tim istim novcem.
Iskustva koja je Srbija do sada imala, a tiču se investiranja, odnosno ulaganja novca u različite projekte subregionalnog i regionalnog karaktera koji bi trebalo da podržavaju uravnoteženi regionalni razvoj, nisu bila baš pozitivna. Mnogo je primera za to.
U kraju u kom živim i iz kog dolazim, dosta je primera. Spomenuću samo dva. Prvo, recimo, projekti u Leskovcu su, kroz različite asocijacije koje će ovim zakonom postati oblasne asocijacije, finansirani isključivo zbog privatne ili političke sklonosti G17 plus prema njima. Resurs centra u Leskovcu je bio ekspozitura političke stranke G17 plus i lako su ostvarivali prava na sredstva i dobijali aplikacije.
S druge strane, jug Srbije, Vranje, ima jedno bolno iskustvo s uravnoteženim regionalnim razvojem koji sprovodi G17 plus, odnosno Vlada Republike Srbije, jer je u tom promašenom projektu, to je "Zamber" u Vranju, učestvovao i predstavnik DS-a, gospodin Dragan Đilas, i zvučno ga najavljivao.
Naša rezerva u odnosu na vaše finansiranje iz ovog zakona, odnosno ono što ovaj zakon predviđa, zaista je opravdana. Smatramo da ćete se i ubuduće, posle usvajanja ovog zakona, ponašati neprincipijelno.
Gospođo Kalanović, moje pitanje za vas je ponovo – zašto KiM nije subjekat regionalnog razvoja ako ste i u ovom članu predvideli da će finansiranje ići i iz budžeta autonomnih pokrajina?

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi sam na neki način predstavio i izneo stav SRS-a kada je ovaj zakon u pitanju i rekao sam da ćemo svojim amandmanima predvideti brisanje svih članova ovog zakona. To je, pre svega, naš politički stav u odnosu na ovaj koncept zakona i koncept koji ova vlada predlaže za ravnomerni, odnosno uravnoteženi regionalni razvoj.
Naš stav je da ovo, po svojoj suštini, nije koncept za ravnomerni regionalni razvoj, nego upravo koncept regionalizacije Srbije. Ovo je koncept koji će stvoriti to da u vremenu koje je pred nama, a kroz ustavne promene koje Vlada najavljuje, Srbija dobije ne ekonomske, odnosno statističke regione, nego administrativne regione, koji će imati pravni i administrativni subjektivitet.
Smatramo da nijednim amandmanom ne možete da promenite suštinu ovog zakona i zato smo predložili da se i osnovne odredbe i sve što ovaj zakon podrazumeva briše. Rekli smo u načelnoj raspravi da suština i značaj zakona, kao i činjenica da SRS u potpunosti razume potrebu uravnoteženog razvoja cele teritorije, odnosno cele Srbije, podrazumeva definisanje tog koncepta na potpuno drugačijim ekonomskim i političkim principima.
Kada pogledate amandmane koje su podneli, odnosno podnosili poslanici koji će danas učestvovati u radu, a pripadaju opoziciji, zaista može da se prihvati, odnosno da se vidi određeni broj amandmana koji su objektivno korektni.

Da, da, vreme kao predstavnik Poslaničke grupe.
Amandmani se odnose na neke stvari kojima treba da se posveti pažnja. To su, pre svega, amandmani koji se odnose na oblast kojima se, s aspekta razvoja, definiše i obuhvata zaštita životne sredine, eventualni ekološki rizici, ovlašćenja nacionalnog tela, njihova mogućnost da sklapaju ugovore, odnosno usluge po ugovoru, te takozvane, onda, recimo, status Agencije za privredne registre, način na koji to zakon predviđa.
Postoji i jedan broj amandmana koji bi bili prihvatljivi; prihvatiti te amandmane, na neki način, znači prihvatiti i opravdati učestvovanje u celoj ovoj priči.
Zaista smatramo da ovaj zakon ponajmanje ima ekonomsku nameru, ekonomske intencije, intencije da se Srbija uravnoteženo u perspektivi razvija. U principu, sve se svodi na političku poruku koja je definisana u članu 5. ovog zakona, a to je definisanje regiona, sedam regiona, koji će, ponavljam, kroz ustavne promene koje vi najavljujete, da se transformišu ne u statističke, odnosno administrativne regije, već u regione koji imaju pravni subjektivitet.
Ovde postoji niz članova i stvari koji, objektivno, mogu da se definišu kao prihvatljivi i kroz njih, način na koji se definišu, zaista može da se prepozna kako te stvari reguliše i definiše osnovni akt u ovoj državi, a to je Ustav. Ali, onda idete dalje, pa nailazite na članove i odredbe ovog zakona koji su apsolutno u suprotnosti s Ustavom. To smo rekli i u načelnoj raspravi, a reći ćemo i danas, u raspravi o pojedinostima, konkretno se osvrćući na pojedina rešenja, odnosno odredbe ovih članova, da ih Ustav Republike Srbije ne prepoznaje.
U članu 2. tačka 8), članu koji govori o ciljevima podsticanja regionalnog razvoja, kaže se: "efikasnije korišćenje domaćih prirodnih resursa i dobara, kao i stranih resursa, na republičkom, pokrajinskom, regionalnom i lokalnom nivou".
Ustav Republike Srbije kategoriju regije ne poznaje i tamo gde je pomenuo kategoriju regije, pomenuo je isključivo u geografskom smislu, ne u političkom smislu.
Nemoguće je ovo popraviti bilo kakvim amandmanom ili izmenom, zato što vi ne biste prihvatili sklanjanje ovoga iz zakona, a politička poruka i politička pozadina cele ove priče je vrlo jasna i o njoj danas svi pričaju, i u vlasti, i u opoziciji, i stručna javnost, i politička javnost, i ona neutralna javnost, ako mogu tako da je nazovem. U svemu ovome, neko prepoznaje neke namere u perspektivi. Nemoguće je da jednim zakonom najavite ustavne promene.
Kako se interes za definisanje regija i regionalne podele Srbije u Ustavu Republike Srbije nije prepoznao 2006. godine?
Koliko znam, i G17 plus je učestvovao u toj referendumskoj kampanji. Jedna stranka nije učestvovala u donošenju tog ustava. Opšti politički konsenzus je bio ostvaren. Zaista nas interesuje – šta se to desilo u međuvremenu, pa da u najvećem delu skupštinske većine sazre mišljenje da Srbija mora i treba da se deli na regione?
Po svojoj suštini, ovo je zakon koji definiše regionalizaciju Srbije. Vrlo ste se paušalno bavili onim drugim delovima, koji bi trebalo da predstavljaju suštinu i meritum ovog zakona.
Za nas bi bilo prihvatljivo da ste regione definisali kao statističke regije, ali koje ne podrazumevaju zakonsku regulativu na ovakav način, a ponajmanje ustavne promene. O tome sam nešto i rekao u načelnoj raspravi. Zemlje na koje ste se pozvali kao primere nemaju regione u svom ustavu, ali imaju statističke regije, za koje su vezane regionalne razvojne agencije.
Za nas su regionalne razvojne agencije mogle da predstavljaju ono što ovde vi navodite da treba da budu oblasne asocijacije. To je moglo nekako da se nađe modalitet kako da se napravi, ali da država ima jako mali upliv u sve ovo, sem podrške. Vi na ovaj način, na nivou jedne regije koju Ustav ne poznaje, stvarate, tačno kako ste rekli, horizontalne i vertikalne preduslove, odnosno kapacitete da ovi regioni kroz ustavne promene dobiju potpuno drugačiji status. Spremate im potpuno drugačiju namenu, što je jako loše.
Tačno je da ustavna rešenja pojedinih država prepoznaju regione, ali mi nemamo političku klimu, ekonomsku klimu, niti bilo koju drugu klimu da te moduse i modele prihvatimo i pokušamo da realizujemo u Srbiji. Jako interesantno je da se ova priča otvara kada rastu tenzije na teritoriji AP Vojvodina.
Da li je ovo bio model da se prevaziđu i premoste razlike u odnosu na aspiracije i ambicije koje dolaze iz Vojvodine, u okviru skupštinske većine? Je li ovo model? Zašto niste prvo pokušali Ustav da promenite, da definišete šta su to regije, pa da onda otvorite priču o ravnomernom regionalnom razvoju?
U članu 2. kažete – razvoj ekonomije bazirane na znanju, inovativnosti, savremenim naučno-tehnološkim dostignućima i organizaciji upravljanja. Oslanjam se na rečenicu koju sam malopre rekao, koliki proces, kada su u pitanju stvari navedene u ovoj tački, Srbija, samo kroz vreme, treba da prođe da bi stvorila preduslove da se na ovakav način, poštujući i vodeći se ovim principima, bavi ravnomernim regionalnim razvojem? Sada ćemo kroz ove tačke 4. ili 8. ostavljati utisak da radimo neki ozbiljan posao.
Pre nekoliko meseci ste kroz rebalans budžeta uskratili Ministarstvu za nauku i tehnologiju, koliko novca? Koliko imate zaposlenih u Ministarstvu za regionalni razvoj? Preko 700. Da li sam u pravu? Nisam? Onda lažete, neko je slagao u rebalansu budžeta, kada je sa februarom zaključio da je broj 713. Neko je tu pogrešio. Ne znam, obmanuli ste i nas poslanike, a ja sada javnost. Neko nije bio odgovoran u Vladi, ali 55 imate u Ministarstvu za nauku i tehnologiju.
Ministar Dinkić onaj dan govori da smo u naučnom i u kontekstu ljudskih resursa dekapacitirani da bismo se na ozbiljan način bavili ravnomernim regionalnim razvojem. To ovde mora da stoji, kako bi se stekao utisak da radimo neki ozbiljan posao.
Sada ćemo administrativno da definišemo regionalne razvojne agencije. Na nivou regiona, mora da postoji samo jedna razvojna agencija, ne može da bude više. Kasnije ćemo govoriti o načinu, ko će ih činiti, ko će činiti regionalna tela itd. Ali, pre par meseci ste učinili sve da uništite komorski sistem. Posle ćemo o tome diskutovati. Koji će to članovi iz nekih drugih asocijacija biti u telima na nivou regiona, ako ste Zakonom o privrednim komorama definisali i naumili da može da se osnuje na nivou jednog upravnog odbora, pet ili deset, recimo, sasvim svejedno, stotinu privrednih komora?
Napravićete šumu od svega. Vama to uopšte nije bitno. Niste vi suštinski zainteresovani da se na ozbiljan način bavite ovim. Vama ovo ne treba za ravnomerni regionalni razvoj, ovo vam treba za regionalizaciju. Čini mi se da tako pokušavate da dva ključna problema, koja vam se nameću i stavljaju na leđa, rešite po evropskom modelu, koji će za nas, u političkom smislu biti jako bolan. To su problemi Vojvodine i KiM-a. To sam rekao i govorićemo i danas kroz zakone i kroz članove koji se na to odnose, kako ste, gde god ste mogli, ili gde god bi to nekom trebalo da predstavlja problem, KiM, kao subjekta regionalizacije, zaobišli.
Spominjete i fondove, budžete autonomnih pokrajina, predstavnike autonomnih pokrajina, ali u razradi, sve se svodi na AP Vojvodinu, ili grad Beograd, posle toga. Predstavnika KiM-a nema. To smo jasno rekli, tu se prepoznaju političke namere. Izopštili ste KiM institucionalno iz ovog zakona, jer planirate i namerate, pretpostavljam, ne bih voleo da je to strategija vladajuće većine, da se regionalnim razvojem KiM-a više ne bavi ova država. Načinom na koji definišete i podrazumevate Kosovo u celoj ovoj priči, objektivno, taj posao se poverava, u perspektivi, nekom drugom.
Ovo je model EU koji ste vi prihvatili, ali, ponavljam, kao jedno, u političkom smislu, još uvek nestabilno, trusno i nezdravo društvo i država. Vi dajete mogućnosti da regije koje planirate počnu u perspektivi da prave direktne poslove i kontakte s institucijama EU i, pod firmom decentralizacije države Srbije, ovo se potpuno uklapa u koncepte centralizacije evropskog kontinenta, centralizacije koju sprovodi evropska administracija.
Možda i to u nekim varijantama ne bi bilo prihvatljivo da ova država ima nacionalni koncept, da ova država zna šta hoće, da država zna i prepoznaje interese i gde sebe vidi. Mi putujemo kao brod bez kormilara, i kormilara i kapetana, nažalost, a posledice svega toga mi moramo da trpimo.
Treba prokomentarisati načela. Opet ponavljam, zaista ima i pozitivnih stvari, ali padaju u senku svega onog negativnog što predviđate kroz ovaj zakon, od načela celovitosti, koje ovde, po mom dubokom ubeđenju, na početku člana 3, predstavlja podsmeh.
Vi insistirate na načelu celovitosti kroz zakon kojim ćete, u teritorijalnom smislu, stvoriti preduslove za rastakanje države i urušavanje te iste celovitosti.
Onda, posle toga, stavljate načelo koje je zaista prihvatljivo – sihnorizaciju. Tim načelom i kroz to načelo, prepoznajete ustavne odredbe, odnosno kako Ustav definiše teritorijalnu organizaciju Republike Srbije. Smatrate da su to integracija, koordinacija i komplementarnost i usklađivanje regulative, institucija i aktivnosti Vlade i autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, drugih institucija i organizacija i međunarodnih partnera u planiranju i sprovođenju politike regionalnog razvoja. Ovo je rečeno u duhu Ustava i ne možemo mu naći zamerku, ali mnoge druge stvari, zaista, zaslužuju neprihvatanje i svaku osudu i našu sumnju u vaše namere, definisane kroz ovaj zakon.
Zamislite, Vlada Republike Srbije govori o načelu solidarnosti i jednakih mogućnosti za sve! Definišu načelo solidarnosti, a u obrazloženju nam insistiraju na razlikama od jedan prema sedam i jedan prema petnaest...

...evo, sad ću završiti, brzo ću.
Jedan prema sedam, odnosno jedan prema 15, za opštine. Da li je neko rekao ko je odgovoran za tako nešto? Mogu da razumem nasleđe iz devedesetih, evo, prihvatam, ali da li je neko, obrazlažući ovaj zakon, ili neko od predstavnika skupštinske većine rekao jednu rečenicu zašto je to tako, zbog čega je to tako?
Ovde su predstavnici skupštinske većine, hvaleći ovaj zakon, pričali o civilizacijskim tekovinama. Jako bih voleo da iste odvedem u Trgovište, u kome su, takođe, ovi na vlasti, ovi koji brane zakon i oni koji su tada branili zakon, pa da vide evropske i civilizacijske tekovine, da prepoznaju svest o ravnomernom regionalnom razvoju kod njihovog lokalnog rukovodstva, da vide kako se tamo jedan običan akt ili papir dobija, krštenica, odnosno izvod iz matične knjige rođenih.
Vi im prodajete maglu o civilizacijskim načelima i evropskim standardima, ali to nije samo na jugu Srbije. Idite u Sjenicu, u zaječarski kraj, gde god hoćete, u borski, i takve prilike ćete sresti gde god zavirite u Srbiju, ali za vas koji definišete sve ovo, Srbija je, nažalost, do Mladenovca, Srbija je beogradski region.
O tome ćemo pričati kada budemo govorili o procentima, kako se definišu razvijeni i nerazvijeni, i o banalizaciji koju ste napravili, kako ste drastične razlike sakrili kroz procente koje ste predvideli.
O tome ćemo pričati kasnije. SRS je sve amandmane podnela o tome i predvidela brisanje ovoga. Smatramo da bi najbolje bilo da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se napravi novi zakon, usklađen s Ustavom koji postoji, jer smatramo da Ustav, u svakom smislu, definiše i administrativne i svake druge preduslove i norme da se Srbija i izvršna vlast u Srbiji bave na adekvatan način ravnomernim regionalnim razvojem. To su do sada pokazale mnoge opštine na nivou okruga, kroz svoje angažovanje u proteklom periodu, ne ulazeći u to kojoj političkoj opciji pripada rukovodstvo tih opština, ali su zaista pokazali da može da se radi i sa postojećom i zakonskom i svakom drugom regulativom.
Prema tome, još jednom kažem, svrsishodno bi bilo povući ovaj zakon iz procedure i napraviti jedan koji će nastati u atmosferi političkog konsenzusa. Zahvaljujem.

Moja koleginica je, takođe, u skladu s opredeljenjem SRS-a prema ovome zakonu, podnela amandman i hteo bih samo nekoliko reči, inspirisan pričom gospođe ministra od malopre.
To nije slučaj vezan samo za ovaj zakon, to je praksa koja se ovde ponavlja od zakona do zakona. Mogu da razumem da vi pravdate iznošenje zakona pred ove poslanike, zato što je to u skladu s evropskim standardima, da su evropski standardi definisani u skladu s evropskim principima.
Gospođo ministre, hajde, pohvalite se, koje ste evropske standarde za poslednjih devet godina uspostavili u Srbiji od kako ste na vlasti, pa da na osnovu tih standarda prepoznamo da je zakonska regulativa koju donosite pred nas primenjiva u Srbiji? Da li je u skladu s evropskim standardima vaš projekat "Fijata", ili vaša priča o akcijama itd.?
Pričate, u Evropi su zakoni ovakvi, ali su države stabilne i ne dolazi ni do kakvih ratova i secesionizama. Koliko EU i evropske države, koji su koncept regionalnog razvoja definisali na ovaj način, taj isti koncept razvijaju i primenjuju? Koliko imaju zdrave ekonomske i političke uslove?
Radi se o tome što treba da prepoznate da li je nešto korisno za ovu državu ili nije i da li u uslovima kada imamo problem i na KiM-u i u Vojvodini ovakav jedan zakon treba da usvajate.
U Evropi su prisutna ovakva rešenja. Evo, odgovorite mi na pitanje – da li smo koncept ravnomernog regionalnog razvoja i pojam regiona mogli u zakonodavnu materiju uvesti svodeći to na statističke regije? Ne regije koje će imati atribute državnosti kroz vreme, kad promenite Ustav.
Prema tome, zakon branite argumentima koji su labavi i koji ne stoje. Zbog činjenice da to radite, obesmislićete cilj da državu razvijate, ekonomski unapređujete na principima uravnoteženosti i ravnomernosti. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je pomalo smešno kad se kaže da je ovo ''krovni'' zakon, kojim će se regulisati jedna vrlo važna i kompleksna oblast. Znate, ''krovni'' zakon koji reguliše jednu izuzetno kompleksnu oblast ne može da se svede na činjenicu da ima manje od 50 članova, s jedne strane, a s druge strane, da se u četvrtak usvoji na Vladi, u petak ujutru pošalje u Skupštinu, a već u utorak, u ovakvoj atmosferi u kakvoj jesmo, o njemu razgovaramo i raspravljamo. Znači, to je nešto što objektivno osporava takav značaj jednog zakona koji bi zaista trebalo da bude značajan.
U članu 3. definišete načela podsticanja regionalnog razvoja. Ja sam nekoliko tih vaših načela prokomentarisao malopre, a sada bih iskoristio priliku i prokomentarisao neka koja se, zbog strukture, prirode i naravi ove vlasti, besmisleno stavljaju u ovaj kontekst. Objektivno se dovodi u pitanje da li ova načela koja ću pomenuti, na osnovu iskustva s vama, mogu u perspektivi da budu primenjena.
Ovde kažete – načelo partnerstva (participacija i sinergija – politika regionalnog razvoja zasnovana na partnerstvu i sinergijskom delovanju javnog, privatnog i civilnog sektora).
Postavljam pitanje, koliko je podignuta svest na nivou lokalnih samouprava o potrebi i značaju partnerstva javnog i privatnog sektora, kakva je njegova suština, kakav je njegov značaj i zbog čega država treba da podigne nivo svesti o tome i da na njemu insistira?
Da li je bilo potrebno predvideti i formirati od strane Vlade sedam regionalnih razvojnih agencija i sva ostala regulatorna tela koja su tu, koja će biti, koja će se, navodno, ovim baviti, pa da se, recimo, i ovo načelo uspostavlja i promoviše kroz Srbiju?
Vidite, partnerstvo javnog i privatnog sektora je neophodno, jer nema javnih finansija da se finansiraju društvene potrebe, a društvene potrebe su velike, jer se brzo živi, ali Vlada Republike Srbije očigledno nema kapaciteta da to prati. Javne finansije u Srbiji ste ozbiljno doveli u pitanje. Od budžetskog deficita, pa svega onoga što karakteriše javnu potrošnju, takvu kakva jeste, sve vama treba staviti na teret.
Vi ovde promovišete načelo partnerstva privatnog i javnog sektora, insistirate na njegovom značaju. Da ste se drugačije ponašali, ovo bi do sada bilo na znatno višem nivou. Ovaj zakon i ono što kroz njega predviđate, svakako, neće podići značaj ovog načela.
Pričate o načelu supsidijarnosti, kroz jedan izrazito centralizovan zakon pričate o supsidijarnosti i decentralizaciji. Nikada država nije bila, u fiskalnom smislu, centralizovanija i nikada nije bilo manje volje u izvršnoj vlasti da se decentralizacija u svakom smislu, pa i u finansijskom, uradi. Obesmislili ste sve, obesmislili ste sva načela koja ste ovde stavili. Možda ste neka pravno, gramatički i pravopisno dobro napisali, ali suštinski, u duhu sprovođenja, ovo nije primenjivo i ni vi niste sposobni da to primenjujete.
Načelo racionalnosti. Evo, jedan prost primer, Vlada Republike Srbije je u poslednjih nekoliko godina, u mojoj opštini, za rekonstrukciju i sanaciju vojnih objekata, odnosno kasarni, posle bombardovanja, uložila preko milijardu dinara i kad su sve sanirali i završili, kasarnu su ispraznili. Izuzetno veliki kompleks, ali infrastrukturno pokriven do kraja, propada i trune, a vi ste u ime racionalnosti i efikasnosti uložili preko milijardu i 200 miliona dinara u njegovu sanaciju.
Onda vam jedno normalno lokalno rukovodstvo ponudi da to date lokalnoj samoupravi na raspolaganje, da kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora to komercijalizujemo, a da zauzvrat Vojsci ponudimo nešto, recimo, u narednih 10 godina 100 stanova, i Vlada koju i vi činite na to ostane gluva. Prođe neko vreme i onda ta ista vlada traži da opština da 12 miliona evra za taj kompleks, a opština živi godinu dana sa budžetom od četiri miliona evra.
Gde je tu racionalnost, gde je tu efikasnost, gde je tu smisao i gde može da se prepozna opredeljenje za ravnomernim regionalnim razvojem? Vi možete i da se podsmevate, možete i da komentarišete, možete da pričate, ali vašim činjenjem u poslednjih devet godina ste učinili sve da obesmislite sopstvene napore da jedan ovakav zakonski akt usvojite u Republičkom parlamentu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ovo ''krovni'' zakon, kako reče malopre gospođa ministar, ovo je ''krovni'' član zbog koga je ovaj zakon neprihvatljiv za SRS i član koji pokazuje da je ovo, u stvari, koncept regionalizacije, a ne regionalnog razvoja.
SRS jeste za uravnoteženi razvoj svih delova Republike Srbije, ali smo to rekli na potpuno drugačijim principima i na potpuno drugačijim osnovama. Uravnoteženi razvoj Srbije bi za SRS predstavljalo insistiranje na principima policentričnosti, istovremeno, uz unapređenje mehanizama kontrole ekspanzije urbanih sredina. Za nas bi to podrazumevalo stvaranje pozitivne investicione klime. Za nas bi regionalni razvoj podrazumevao podizanje standarda administrativnih postupaka, od lokalnog nivoa, pa do nivoa Republike, i sve to zajedno bi na neki način stvaralo preduslove da država obezbeđuje sredstva iz pristupnih fondova.
Ovo o čemu pričamo večeras, o čemu smo pričali pre neki dan, predstavlja prodavanje magle. Ovo predstavlja rastakanje državnog tkiva. Nažalost, sve to radimo s podsmehom predstavnika Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, najavljivali smo i u načelnoj raspravi i u pojedinostima, malopre, da je ovaj način razvrstavanja regiona prema stepenu razvijenosti prilično nedorečen i banalan. Na neki način ste sve to poprilično uprostili, pozivajući se na evropske standarde. Bilo bi interesantno da nam kažete da li ste mogli da primenite evropski prosek, pa da definišete razvijenost regiona i da li postoji neki od regiona koji ste definisali u ovih sedam koji bi mogli da ispune uslov nekog od evropskih regiona?
Smatramo da ovakva banalna podela, u principu, sakriva disparitete Beograda i svih ostalih regiona u Srbiji i da bi bilo prihvatljivo i pametno da se to još slojevitije napravi, jer će ovakvom podelom pojedini regioni, koji jesu ispod proseka u odnosu na grad Beograd, biti definisani kao regioni, a objektivno ne zaslužuju, po ekonomskim i statističkim parametrima, da budu svrstani u isti koš.
To je jedan od dokaza da niste bili spremni da se ozbiljno posvetite policentričnosti, odnosno razvoju pojedinih centara, ali da to ne bude samo pet ili sedam centara u Srbiji, nego da se podiže nivo razvijenosti lokalnih samouprava, pograničnih i ruralnih područja, što bi na jedan ozbiljan i celishodan način obezbedilo uravnoteženi razvoj Republike Srbije.
Ovako, podeliti to banalno, samo u dve grupe…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)

Dame i gospodo narodni poslanici, član 11. podrazumeva razvrstavanje jedinica lokalne samouprave prema stepenu razvijenosti. Obrazlažući član 11, rekli ste da su jedinice lokalne samouprave razvrstane u četiri grupe prema stepenu razvijenosti, a onda se kaže – u skladu sa stepenom razvijenosti određivaće se vrsta, namena i visina podsticaja koje će država dodeljivati za razvoj jedinica lokalne samouprave, to je definisano članom 96, a onda se kaže da se korisnici podsticaja, kao i način dodele podsticaja, bliže uređuju razvojnim dokumentima.
Razvojne dokumente definišete u članu 14. Kažete da se izrađuju u skladu s važećim dokumentima prostornog planiranja.
Čitao sam izjavu ministra za prostorno planiranje i njegovog ministarstva, koje će biti zaista uključeno u celu ovu vašu priču, i pokušao sam da u nekoliko navrata na skupštinskom zasedanju ukažem na značaj definisanja planske dokumentacije na osnovu koje hoćete da radite, a o tome ću kasnije da govorim.
Osamdeset posto opština u kojima su obuhvaćene sve nerazvijene opštine ove države nema prostornu i plansku dokumentaciju, validnu dokumentaciju na osnovu koje bi mogli da urade validne razvojne dokumente.
Moje pitanje za predstavnike Vlade, na osnovu te činjenice, jeste koliki će proces i postupak biti za izradu adekvatnih razvojnih dokumenata na osnovu kojih će se odrediti podsticajna sredstva i način na koji će se koristiti u lokalnim samoupravama koje se definišu kao nerazvijene? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim članom definišu se nedovoljno razvijene jedinice lokalne samouprave i izrazito nerazvijene jedinice lokalne samouprave, najpre one koje su definisane u članu 11, pa onda idu jedinice lokalne samouprave u kojima je demografski pad u periodu od popisa 1971. godine do posmatrane godine veći od 50%, i zajednice jedinica lokalne samouprave na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
Ono što može da se primeti, jeste da ste KiM i sve što se vezuje za tu autonomnu pokrajinu na vrlo interesantan način raspoređivali u primeni, odnosno definisanju kroz ovaj zakon. Zašto ''zajednice jedinica lokalne samouprave''? Zašto nisu ''jedinice lokalne samouprave sa KiM-a''?
Ovde može da se pojavi sumnja – kakva je namera, da li će i ovo biti definisano samo da koristimo sredstva na ko zna kakve načine, ko zna kakvim putem i kanalima, ili će ovo biti zaista opredeljenje države da se bavi jedinicama lokalne samouprave na teritoriji KiM-a, koja je uz vaš blagoslov okupirana od strane Euleksa?
Hteo sam da istaknem jednu činjenicu i mislim da sam taj parametar spomenuo malopre, a to je nivo administrativnih kapaciteta, od lokalne samouprave, pa do republičke, odnosno državne uprave.
Mislim da u opštinama koje su imale demografski pad od 1971. godine, pa naovamo, veći od 50% možete da pretpostavite kakva je situacija u lokalnoj administraciji i koliko će ona biti spremna da odgovori na sve zahteve koje definišete u duhu evropskih standarda, a promovišete ih kroz ovaj zakon. Mnogo nelogičnosti, nedorečenosti i neprimenjivosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ovde ne bude zabune, ili zabluda, SRS zaista može da podeli mišljenje sa kolegom Palalićem, koji je rekao da su sve one kategorije koje su definisane čl. 11. i 12. i, na kraju, ova lista razvijenosti koja se definiše do 31. oktobra tekuće godine, koju treba da definiše Ministarstvo, zaista stvari koje su neophodne.
Možda bi bilo pametnije i racionalnije da smo razgovarali u duhu nekog potpuno drugog normativnog ili zakonskog akta, da jednu ovako ozbiljnu stvar, koja je potrebna Srbiji, analizu i definisanje prioriteta za investicije, ulaganje i za razvojne projekte, ne dovodimo u kontekst regionalizacije Srbije, odnosno stvaranja preduslova za stvaranje nekih novih pravnih i administrativnih subjekata na teritoriji Republike Srbije.
To je samo još jedan dokaz da je ovaj zakon pravljen prilično brzopleto, neoprezno, s jedne strane, kada je u pitanju benigna materija ovog zakona, a sve zbog one maligne, koja se odnosi na rasparčavanje Republike Srbije.
Mi smatramo da ovaj stav u ovom članu dosta govori o tome da predlog jedinstvene liste razvijenosti regiona, jedinica lokalne samouprave i gradskih opština Ministarstvo priprema na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike za prethodnu godinu. Tu može da se nađe i zaključak i dokaz da su ravnomerni i regionalni razvoj, odnosno uravnoteženi razvoj Republike Srbije definitivno mogli da izađu iz okvira regionalizacije i da se definišu i promovišu apstrahovani od svih političkih aspekata. Hvala.
Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.