Ovaj moj amandman, gospodine ministre, kompatibilan je sa sledećim amandmanom, tako da eventualno ukoliko se odlučite, nakon argumenata koje će moje kolege kasnije da iznesu, da prihvatite amandman na član 106, onda bi bilo logike da prihvatite i ovaj amandman.
Samo ću da iskoristim priliku, ako biste bili ljubazni da me saslušate, s obzirom da je opština iz koje dolazim, odnosno Direkcija za građevinsko zemljište i puteve, sklopila je jedan ugovor sa vašim ministarstvom, a odnosi se na predeo izuzetnih odlika Vlasina i tim ugovorom vi ste se obavezali da ćete sufinansirati određeno sprovođenje određenih mera sa sredstvima u iznosu od milion i 600.000 dinara.
Obavezali ste se ugovorom da ćete to učiniti 10 dana po sklapanju ugovora. To je bilo oko nove godine i za sada ste uplatili samo 800.000 dinara.
U ime građana te opštine bih vas zamolio da, ako možete i smognete snage, da ta sredstva prebacite kako bi se program mera za predeo izuzetnih odlika sprovodio.

Gospodine ministre, ovaj amandman se odnosi na datum 13. maj 2003. godine i SRS je smatrala da taj limit koji predviđate kroz ovaj zakon treba izbrisati, odnosno da se promeni odredba danom stupanja na snagu ovog zakona.
Smatram da je ovo što smo predložili u ovom zakonu apsolutno duh onoga što ste vi rekli malopre – da želite da legalizujete faktičko stanje, odnosno postojeće stanje na terenu. Ne znam kako mislite to da sprovedete, a da namećete određene vremenske limite.
Legalizacija sama po sebi, s obzirom da je država svojim nečinjenjem u proteklih 10 godina, mnoge u postupak bespravne gradnje naterala, donosi jedan vid diskriminacije u odnosu na one koji su postupak gradnje svojih stambenih ili nekih drugih objekata radili na jedan regularan ili zakonom predviđen način, bar tamo gde su imali mogućnosti.
Sada ako se odlučimo i prihvatimo da iz nelegalnog uđemo u legalno stanje i taj presek u državi napravimo, zašto bi onda oni koji su predmet legalizacije bili diskriminisani, odnosno oni koji su izgradili objekte do 2003. godine mogu, a posle maja 2003. godine ne mogu.
Moraćete tu nešto da učinite, da uradite ili da ovo prihvatite, jer zaista ne znamo kako to mislite da izvedete i da li je moguće utvrditi činjenično stanje da odgovara istini, koji su objekti sagrađeni 12. maja, a koji 18. maja 2003. godine.

Gospodine ministre, skratiću priču na 15 sekundi, ali mi recite kako ćete primeniti ove odredbe u članu 204? Objasnite nam samo kako će u roku od 90 dana, po kojim uzusima, pravilima, principima i uz kakve nadljudske napore će vam opštine dostavite spisak objekata sagrađenih posle 13. maja, a koji nisu porušeni?
Prvo pitanje - što ih niste rušili? Zašto opštine niste terali da poštuju zakon iz 2003. godine? To je ona priča od malopre kada sam rekao da se ostavimo populizma. Rešili ste da legalizujete bespravno sagrađene objekte i dajte legalizujte, pa u skladu s tim definišite strateški, odnosno održivi razvoj ove države.
Znate li šta će otvoriti ovo po opštinama koje hoćete da naterate da sada poštuju zakone, svoje obaveze, a niste uspeli za 10 godina. Pre nekoliko dana gospođa koja sedi do vas na televiziji je rekla - mi nemamo tačan uvid bespravno sagrađenih objekata na teritoriji Republike Srbije, a to je zato što niko nije imao zakonsku obavezu da to radi. Parafraziram vas, tako ste rekli.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobio sam priliku da se u ovu interaktivnu raspravu, naročito od predstavnika Vlade, uključim i da dam jedan skroman doprinos, iako nisam iz ove pravne struke. Svojim amandmanom sam predložio da se rokovi koje je Vlada predvidela za usvajanje podzakonskih akata od šest meseci smanje na tri meseca. Sada je nezamislivo, s jedne strane, Vlada je predložila da se zakon usvoji po hitnom postupku. To je opravdala činjenicom da eventualno neusvajanje ovog zakona o kome raspravljamo može da proizvede štetne posledice po državu i narod.
S druge strane, takav luksuz sebi daje da za šest meseci usvoji podzakonske akte koji će omogućiti primenu ovog zakona. To je zaista licemerno i besmisleno.
Možda su, istina, naša očekivanja da ćete prihvatiti ovaj amandman, bila preambiciozna, ali kada se analizira tok sednice od početka do sada apsolutno se odbijanjem ovog amandmana u sve to i uklapa. Ako ste zaista bili spremni da na jedan način i ministre koji tu vladu predstavljaju na neki način išutirate, ako mogu tako da se izrazim, u Skupštini, nećete mi zameriti, samo zato da biste prešli na sledeću tačku dnevnog reda, onda biste zaista mogli da razumete i prihvatite i da damo i mi doprinos, pa da se ove evropske ambicije Srbije, evropski procesi i postupci ubrzaju, bar u ovoj oblasti koja se odnosi na kriminal, na krivična dela.
Ono što zaista ovo državu davi, guši i na neki način ne popušta u poslednjih devet godina nijednog trenutka. Zato smatram i voleo bih da je tu neko od predstavnika Vlade, možda bih ga posle ova dva minuta ubedio, ali neću da oduzimam vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, osvrćući se i na vašu diskusiju i na diskusiju nekih mojih prethodnika u današnjoj raspravi svoju priču i razgovor sa vama, na neki način, započeo bih jednim pitanjem.
Bili ste pomalo neuverljivi i pitam vas, da li zaista verujete da će ovaj zakon definisan ovako kako jeste omogućiti, kako ste rekli, moderno finansijsko upravljanje? Lično mislim da neće ali ne zato i pre svega što je zakon loš i nedorečen, nego zbog činjenice da ne postoji politička volja i politička svest da se javnim finansijama, budžetskim sredstvima ove države raspolaže ne moderno, nego domaćinski, racionalno i primereno vremenu i ekonomskim prilikama u kojima se ova država nalazi.
S jedne strane, vi kažete da je na dnevnom redu od ponuđenih zakona ovaj zakon najvažniji.
Tu možemo da se složimo sa vama. Zakon o budžetskom sistemu i njegov sadržaj i kvalitet zaista promoviše ili pokazuje koliko je jedna vlast odgovorna i koliko je spremna da se na jedan savestan način bavi svojim javnim prihodima, odnosno javnim rashodima. U tom smislu, insistirajući na značaju ovog zakona mogli ste da tražite i da insistirate da raspravu o ovom zakonu vodimo posebno, a ne da stavite u koš sa zakonima, kako već rekoše neki od prethodnih kolega, koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa svim ovim pitanjima, odnosno sa svim onim što podrazumeva zakon o budžetskom sistemu.
Kada usvojimo ovaj zakon, njegova primene u praksi biće ista kao što je način i postupak njegovog prihvatanja, usvajanja ili rasprave o njemu.
Slušao sam uglavnom sve današnje kolege poslanike. Čini mi se da su svi propustili da se osvrnu na nešto što ste vi u lestvici obrazloženja ovog zakona stavili visoko. Vi ste, a nekoliko puta sam rekao, da vam treba dati medalju za hrabrost što izbegavate u svojim zakonskim predlozima da se pozivate na EU, ovaj put ne u tom pravcu, ponovo napravili jedan iskorak. Vi ste prvi ministar u Vladi koji je lepo upakovano i na jedan indirektan način definisao i žigosao nezakonit rad regulatornih tela u Srbiji, odnosno agencija, komisija i ostalih, ponavljam, regulatornih tela. Na hrabrosti vam zaista treba čestiti, s jedne strane.
S druge strane, za nas u SRS to je velika satisfakcija, jer kroz ovo što ste stavili u obrazloženju, a pročitaću kasnije, zaista nam daje pravo za sve naše optužbe i kritike upućene na rad agencija, na rad komisija, regulatornih tela i svih onih koji su, kako ste ovde rekli, neracionalno trošili budžetska sredstva.
Ono u čemu se sada razilazimo jeste činjenica da mi smatramo da te agencija i ta regulatorna tela treba ukinuti, a vi smatrate da ćete problem rasipništva i finansijskih bahanalija u tim regulatornim telima rešiti tako što ćete ih definisati kao direktne ili indirektne korisnike budžeta, odnosno sredstava budžeta Republike Srbije. Smatramo da to time nećete moći da uradite. Smatramo da problem finansijskog poslovanja javnim sredstvima u ovoj državi nije bio problem zbog odsustva zakonske regulative. Imali ste dva zakona i o budžetskom sistemu i o javnim prihodima i javnim rashodima, sada ste ih integrisali u jedan zakon.
Zaista da je bilo volje i opredeljenja da se domaćinski raspolaže sredstvima budžeta Republike Srbije i na svim ostalim nivoima, od opština, pokrajina do Republike, bilo bi sve mnogo drugačije u finansijskom i ekonomskom smislu. Ovako, pozivajući se na zakon, pričajući o njemu da je moderan, da je savremen, možda on i jeste takav u nekim delovima, ali je zaista nedorečen do kraja i neće obezbediti sve ovo na čemu insistirate i danas ubeđujete da će Srbija sa ovakvim zakonom dobiti.
Ovde ste, takođe, rekli da su izmene nužne zbog stvaranja uslova za korišćenje razvojne pomoći EU i obaveza Srbije da oformi odgovarajuće sopstvene institucije za upravljanje fondovima EU, odnosno decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU. Ko nam garantuje da se zbog političke svesti i profila vlasti u Srbiji i sa ovim fondovima i sa ovim sredstvima neće dešavati isto što se dešavalo sa sredstvima u okviru agencija, u okviru komisija i ostalih regulatornih tela, pa čak i kod direktnih korisnika budžetskih sredstava.
O tome smo pričali i razgovarali nekoliko puta, smatramo da je dobro definisati programske budžete, ali smo, takođe, svedoci da je prostora za manipulacije i neracionalno trošenje bilo i kod onih korisnika budžeta koji su svoje budžeta prikazivali i kroz programske budžete.
Lepo je to što kažete šta je budžet, šta on predstavlja, kako treba da se prave realne procene, realne projekcije budžeta, ali, evo, moje pitanje za vas – da li Vlada Republike Srbije ima prava, biću slobodan da kažem, da deli takve lekcije u Srbiji?
Skoro smo se videli u ovoj skupštini i razgovarali smo. Onda sam u svojoj diskusiji pitanjem najavio mogućnost novog rebalansa budžeta. Tada ste rekli gestikulacijom da od toga nema ništa. Koliko čujemo, Vlada sprema rebalans budžeta za septembar mesec. On je nužnost i on je neminovnost. Kada pričamo o realnim projekcijama na koje nas ovaj zakon obavezuje, evo, na današnjem dnevnom redu sledeći zakon koji ćemo razmatrati je Predlog zakon o izmenama republičkih administrativnih taksi.
Sada, pogledajte, gospođo ministre, koliko oni koji promovišu ovaj zakon imaju smisla za projekciju, odnosno realno procenjivanje šta i kako treba uraditi.
U članu 16. tog istog zakona, u tarifnom broju 145 se kaže da se broj osam hiljada zamenjuje sa hiljadu, ali broj 80 hiljada sa 16 hiljada. Sve vrednosti koje ste ovde izmenama i dopunama Zakona predvideli umanjuju se za najmanje 50%. Razumem usaglašavanje zakona, ali smanjenje cifri u ovolikom iznosu govori i ukazuje na promašene projekcije pri donošenju republičkih administrativnih taksi u januaru mesecu.
I tada smo govorili da su takse po određenim tarifnim brojevima zaista velike. Nije bilo sluha za to.
Šest ili sedam meseci posle svega toga dolazimo na Skupštinu i raspravljamo o činjenici da se kroz izmene predlaže da se iznosi od 80 hiljada zamenjuju sa 60, 70% manjim iznosima. To su loše projekcije i loše pretpostavke.
Za loše projekcije ne može da bude kriv nijedan administrativni, da kažem, akt, zakon ili forma. Ne, nego upravo oni koji projektuju budžet, koji projektuju prihodnu stranu, odnosno oni koji projektuju rashodnu stranu.
Imamo problem što se takva slika preslikava i na lokalne samouprave. Da li zaista očekujete da će poučeni ovakvim primerima u lokalnim samoupravama budžeti biti projektovani kako treba? To nije problem zakonskog akta, to je problem svesti onih koji se time bave. Poslovi projekcije budžeta, poštovanja rokova koji su i do sada postojali, ali nisu poštovani, izmenama Zakona se neće ništa promeniti. Ne možete da očekujete realnu projekciju budžeta na nivou lokalne samouprave koja skupštinsku većinu obezbeđuje od skupštine do skupštine. Ali vi nemate mehanizme da se sa tim izborite, da se sa tim suočite i da se tome jednom, posle devet godina konstantnog promovisanja evropskih vrednosti, stane na put.
Imate slučaj da jedna SO donese odluku o lokalnoj taksi kao izvoru i budžetskom prihodu, ali zbog efikasnosti naplate iste taj posao poveri preduzeću iz lokalne samouprave, i onda to javno preduzeće ubire taj prihod i taj prihod ne da budžetu lokalne samouprave – i vi se žalite i vi kukate, tražite zaštitu i nemate pred državom zaštitu da se takvi nonsensi prekinu. Možemo da pričamo koliko god hoćete o lepom i dobrom zakonu. Ovaj zakon suštinski neće razrešiti neke probleme, iako bi bilo dobro da se u Srbiji jedni isti razreše.
Danas govorimo o modernom upravljanju finansijama u državi koja osam godina pred poslanike nije iznela završni račun, u državi koja je činila sve da Revizorska institucija ne funkcioniše. Hoću da verujem da imate nameru da to stavite u funkciju, ali praksa i život u Srbiji zaista pokazuju nešto drugo.
Sada pitam, gospođo ministre, s obzirom na to da ste konstatovali na sve ove probleme od agencija do regulatornih tela, kako ćete izgraditi mehanizme da pozovete na odgovornost one koji su, da kažem onako jednostavno, rasipali novac? Postoje li mehanizmi?
Nema država političku volju da se obračuna sa tim, možemo koliko god hoćete i evropske i moderne i afirmativne zakone da usvajamo, nije problem papirologije. Mnogi zakoni koje su ovaj i prethodni sazivi usvojili nisu našli adekvatnu primenu u praksi. To je suštinski problem ove države. Zato vlast mora da se menja, prvo vlast, pa tek onda zakoni. Kako racionalno razgovarati o budžetu Republike Srbije u kom na rashodnoj strani 36% ukupnih rashoda otpada na penzione fondove, a samo godinu dana ranije to je bilo svega petina, odnosno 25%?
Kako realno projektovati budžet kada država uđe u projekciju budžeta za 2009. godinu planirajući da budžetski deficit bude 75%, a šest meseci kasnije, na osnovu ekonomskih pokazatelja na prihodnoj i, nažalost, katastrofalnih po strukturi, na rashodnoj strani, mi možemo do kraja godine da pretpostavimo da će deficit biti skoro 150 milijardi dinara, a vi se hvalite u uspeh pregovora sa MMF koje ste zasnovali na budžetskom deficitu od 75 milijardi?
Jedan je naš politički odnos i stav prema tom aranžmanu sa MMF, ali opet, šta ako zbog ove nerealne procene i projekcije budžeta i taj vaš pregovor, kakva god da su ta sredstva, možda će se osetiti u Srbiji, ako i taj posao propadne? Zato smatramo da je malo nezahvalno na jedan, rekao bih, vrlo apstraktan način promovisati ovaj zakon.
Verujem da ste vi sa aspekta struke zainteresovani za isti, da hoćete i želite da ga predstavite u najboljem svetlu. Čak neću sa ove stolice da osporim vaše namere, ali, gospođo ministre, Vlada u kojoj sedite, okruženje u kojem sedite zaista nema politički profil, ambiciju i volju da budžetski sistem ove države i sve ostale segmente ovog privrednog i društvenog ambijenta unapređuju. I zato će i ovaj zakon, kao i svi ostali zakoni koje ovaj saziv donosi i ova skupština usvaja, ostati samo mrtvo slovo na papiru. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je Srpska radikalna stranka podnela kao sled amandmana da se komunalna policija ne predviđa parcijalno samo za gradove u Republici Srbiji, nego je naša namera bila, ukoliko je to moguće, da se ona predvidi za sve lokalne samouprave.
Smatramo da je ovo rešenje, sem toga što je neprihvatljivo, i parcijalno. U ovom obrazloženju ste naveli sve ono što u Srbiji, u gradovima i opštinama predstavlja i čini komunalni nered, ali taj komunalni nered ne može da se rešava parcijalno.
Ako se nameće potreba da se isti otklanja u gradu, šta je sporno da se isti otklanja u lokalnim samoupravama, opštinama i na koji način to Vlada Republike Srbije pokušava sistemski u Srbiji da reši, pa ćemo se sa problemima komunalne prirode baviti na teritorijama jedinica lokalne samouprave?
Možda se nameće potreba da se to, pre svega, rešava u opštinama pa onda u gradovima. Ako se vratite unazad kroz vreme, svi su ovde svedoci, dolaze iz sredina koje se zaista susreću sa ovim problemima, vi dobro znate da su organi i službe koje se na nivou lokalnih samouprava bave ovim problemima ponajmanje bile službe koje se ovim istinski bave. Uglavnom su se uhlebljivali oni koji nemaju radna mesta, ili su lokalni funkcioneri imali obaveze prema istima pa su ih tu stavljali da ne rade puno, ali da primaju neku sigurnu i malu platu.
S druge strane, mi govorimo o zakonu koji treba da podigne nivo komunalnog reda ograničavajući ga na gradove i to u trenutku kad na istoj sednici govorimo o uravnoteženom, navodno uravnoteženom, regionalnom razvoju Republike Srbije. Znate, ne može se regionalni razvoj svesti samo na priču o tome da se pare izdvajaju za krajeve ili regije koje nisu razvijene, odnosno koje su ugrožene.
Srpska radikalna stranka je ovde iks puta insistirala na potrebi podizanja nivoa administrativnih postupaka, usluga pa i komunalne svesti i svega onoga što se definiše kao komunalna usluga na nivoima jedinica lokalne samouprave. Ovaj zakon to ne afirmiše. Komunalni haos ne može da se sredi samo činjenicom da ćete nekom dati palicu i lisice i ovlašćenja da legitimiše i utvrđuje probleme. Imate problem sa javnim preduzećima i sa opštinskim upravama svugde.
Pre nekoliko dana sam govorio o jednom problemu insistirajući kod jednog ministra, vašeg kolege, da reaguje. Imate opštinsko komunalno preduzeće u Surdulici, opštini iz koje dolazim, koje je mimo zakona podiglo cene komunalnih usluga. Država ih tera kroz inspekcijske organe nekoliko puta da ne divljaju sa cenama i da cene vrate u zakonske okvire. Oni se na to oglušuju. Država nema mehanizme da se suprotstavi takvim stvarima. To su izrazi komunalnog haosa i nereda i oni se ne mogu rešiti činjenicom da ćete nekoga uniformisati, dati mu palicu i lisice i određena ovlašćenja.
Vi ne prepoznajete ni načine ni potrebu da ovo u Srbiji uređujete sistemski i zbog te činjenice SRS ne može da glasa za ovaj zakon. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su amandmani SRS bili konstruktivni i celishodni. U tom smislu smo na član 7. podneli ovaj amandman kojim smo predvideli da elektronski dokument, suprotno predloženom zakonu, ima kopiju u elektronskom obliku. Smatramo, kao što smo u obrazloženju rekli, da oni pre svega mogu da budu u bek-ap sistemima, koji omogućuju njihovo pohranjivanje i zaštitu.
Mislim da smo se i ovde vodili apsolutno onim što ste naveli u obrazloženju zakona, a to je da je, s obzirom na to da se informacione tehnologije i načini poslovanja menjaju jako brzo, ocenjena potreba da zakonska rešenja budu fleksibilna i otvorena za nova tehnološka dostignuća.
S obzirom na to da ta nova tehnološka dostignuća omogućuju da elektronski dokumenti imaju kopiju, da budu na neki način, pretpostavljam da ću se dobro izraziti, autorizovani, zaštićeni, mislim da bi to u nekim, da kažem, vanrednim okolnostima omogućilo da se ti isti dokumenti zaštite.
Mislim da ste mogli da budete, kako ste ovde rekli, fleksibilni i da ovaj amandman prihvatite. S druge strane, tu autorizaciju, odnosno zaštitu obezbeđuje i Zakon o elektronskom potpisu, koji ste ranije usvojili. Naravno, niste prihvatili amandman.
Iskoristio bih priliku da se nadovežem na diskusiju prethodnog poslanika. To je pitanje primene ovog zakona, da li će biti i kako će se to odvijati. Pre svega, i vi predviđate da u roku od šest meseci donesete podzakonske akte. Da ne govorimo o poražavajućoj statistici kada je u pitanju korišćenje savremenih informacionih tehnologija uopšte u Srbiji, od državnih organa pa do privrednih društava ili subjekata koji će se koristiti ovim zakonom.
Zato smatramo da ste i ovaj, ali i druge amandmane SRS koji se odnose na ovaj zakon mogli da prihvatite. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, moram da konstatujem da ste bili u pravu kada ste prepoznali principijelni stav SRS protiv ovog zakona.
Moram da kažem, da ne bi bilo nedoumice, mi nismo protiv činjenice i potrebe da se ova oblast u društvu i državi uredi zakonom, ali zaista jesmo protiv načina na koji vi želite da to uradite i skeptični smo u odnosu na opredeljenje da ćete to da uradite.
Ako pođem od ovog vašeg obrazloženja da treći sektor, ili nevladin sektor, kako ga zovete, ima bitnu ulogu u društvenim procesima, zaista je neukusno da nas na to podsećate vi koji devet godina propuštate šansu, pet puta vraćate zakon u skupštinsku proceduru, i da nam vi ukazujete na potrebu uređenja ove oblasti u našem društvu i našoj državi.
Ono što je poražavajuće jeste činjenica da je nevladin sektor, ili treći sektor, u poslednjih devet godina, bar taj manji deo istog, uglavnom imao dominantnu ulogu u odnosu na vas koji činite izvršnu vlast. Oni su vam pisali zakone koje ste ovde usvajali, a onda ih niste ili jeste sprovodili.
Prema tome, mi zaista izražavamo sumnju da u ovom papiru, ili aktu ili zakonu razrađujete ili definišete mehanizme kojima ćete se suprotstaviti negativnim posledicama delovanja tog tzv. nevladinog sektora. Smatramo da je krucijalni problem to što kod vas zaista ne prepoznajemo političku volju i opredeljenje da ovu oblast uredite na adekvatan način. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. ovog predloga zakona. U obrazloženju kojim se odbija amandman rečeno je da bi eventualno prihvatanje moglo da dovede do različitih tumačenja i nepreciznosti, što ne znači da bi i dovelo.
Mislim da smo podneli nekoliko amandmana na ovaj zakon koji su zaista bili korektni. Od svih, prihvatili ste samo dva, i to je ukupan broj amandmana koje ste prihvatili kada je u pitanju ovaj zakon. Smatram da je bilo prostora da se prihvati još neki.
Sada bih prokomentarisao samo načelno nekoliko stvari u vezi s ovim zakonom, a to je, gospođo ministre, da je ovo drugi zakon koji pred poslanike Skupštine Republike Srbije iznosite vi ili vaše ministarstvo, a da se u tekstu obrazloženja nijednom ne spominje Evropska unija. To je dobro, što definitivno u toj vladi postoji neko ko prepoznaje naše probleme i naše interese. Vi ste ovde dobro spomenuli da je razlog za donošenje jednog ovakvog zakona drastičan pad obima trgovanja na berzi, pad vrednosti imovine industrije fondova, nedostatak finansijskih instrumenata, kao i povećani rizik ulaganja u druge oblike imovine.
Zaista je dobro što ste ovo priznali, samo bi bilo korektnije da se ovakve konstatacije eksploatišu javno; možda bi pozitivno delovale na ostatak Vlade ili sve one koji u finansijskom smislu upravljaju našim životima. Ovako se stiče utisak da sve ono što objektivno karakteriše našu finansijsku situaciju koristite u svrhu donošenja nekih parcijalnih rešenja, odnosno u svrhu opravdavanja potrebe da neke članove definišete u zakonima, članove koji imaju povratno dejstvo. To je član 23. ovog zakona, prema kome će se pojedine odredbe ovog zakona primenjivati od 28. marta 2009. godine.
Ono što bih takođe prokomentarisao, a tiče se ovog zakona i spominje se u istom, to je Komisija za hartije od vrednosti. Gospođo ministre, i njima ističe mandat, ako se ne varam, u avgustu mesecu, pa nas interesuje da nam kažete kada ćemo ući u postupak za izbor nove Komisije za hartije od vrednosti. Ili ćete se rukovoditi onom besmislenom, da kažem, odredbom zakona koja definiše izbor te komisije, da će do izbora nove komisije dužnost u Komisiji obavljati oni koji su izabrani 2004. godine?
Kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti, bilo bi jako interesantno pozabaviti se (javno ili ne) imovinom pojedinih ljudi koji su danas tamo, popričati o istoj, o periodu kada je stečena i kolika je. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve što stoji u obrazloženju predloženog zakona zaista se može navesti kao tačno. Znači, problemi koji bi zaista trebalo da se otklone u oblasti obaveznog osiguranja u saobraćaju stoje, definisani su. Međutim, da ne bude dileme, SRS smatra da je ipak rešenje koje je predloženo pomalo u nekim delovima površno i da se zaista niste suštinski opredelili da na iste odgovorite kako treba. O tome ću više govoriti kada budem govorio o svom sledećem amandmanu na član 23, gde je na zaista eksplicitan način pokazano da je napravljen zaista površan pristup rešavanju, odnosno predviđanju određenih rešenja.
Kroz ovaj amandman sam pokušao da predložim da se napravi određeno saglasje ovog zakona sa Zakonom o bezbednosti u saobraćaju. Čini mi se da, iako ste imali priliku da slušate kada je bila rasprava o tome, insistirali smo na usaglašavanju određenih zakona zbog činjenice da isti ne mogu da budu primenjivani u praksi zbog nesaglasja... Tada je bilo dosta reči o tome, čak su se i predstavnici Vlade sa tim saglasili, pokušali da ugrade neke odredbe koje smo predlagali kroz amandmane i pokušali da u narednih par meseci, do stupanja na snagu tog Zakona o bezbednosti saobraćaja, neke stvari promene i prihvate kao neophodne.
Zato smo se i ovde time rukovodili. Smatrali smo da bi definicija kojom se saobraćajna nezgoda definiše u Zakonu o bezbednosti saobraćaja mogla da se primeni ovde ili da se nađe neki drugi način kako bi se ovaj termin „saobraćajna nezgoda“ upodobio istom, odnosno da se iznađe rešenje da to bude u saglasju. Hvala.

Gospođo ministre, kada sam malopre govorio o svom prvom amandmanu rekao sam da će zaista kroz ovaj amandman i priču o njemu na jedan eklatantan način da se predstavi površnost u pisanju ovog zakona.
Inače, ovaj član 23. odnosi se na obaveštenje o saobraćajnoj nezgodi i kaže: „Vlasnik motornog vozila, odnosno učesnik u saobraćajnoj nezgodi, dužan je da odgovorno društvo za osiguranje obavesti o saobraćajnoj nezgodi u roku od tri dana.“
Srpska radikalna stranka je amandmanom na ovaj član predložila da se taj rok produži na sedam dana. Kakva god da je saobraćajna nezgoda, čovek ne može da dođe sebi ne posle tri, neka bude i pet dana, i smatrali smo da je to potpuno iracionalno.
Predložili smo rok od sedam dana, a onda ste nas vi obavestili u ovom obrazloženju da amandman ne prihvatate jer ste prihvatili drugi amandman koji predlaže rok od 15 dana. Ko je tu bio iracionalan? Vi kao predlagač, koji ste predložili tri dana, ili ovi koji su predložili 15 dana?
Smatramo da je rok od sedam dana, koji je Srpska radikalna stranka predložila kroz svoj amandman, apsolutno prihvatljiv i da je trebalo da prihvatite ovaj amandman. Slažem se sa vama da fleksibilnost nekad zaista može da bude u funkciji kvalitetne primene zakona, odnosno odredaba zakona koje predviđate, ali to treba da ima meru. Nekada će ta fleksibilnost proizvesti ono što je potpuno suprotno nameri i zato predlažemo da prihvatite amandman SRS, koji ovde definiše rok od sedam dana. Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, ako mi ne uzmete za zlo, ja bih da vas podsetim da je deset minuta isteklo, a obećali ste da će za toliko ministar, odnosno ovlašćeni predstavnik Vlade doći. Oni možda imaju prava da se podsmevaju Skupštini, ali vi ste dužni i u ime svih nas da nas od svega toga zaštitite, svakako poštujući Poslovnik Skupštine, za koji ste i vi glasali, odnosno koji ste usvojili.
Moje pitanje u ovom trenutku, a tiče se garantnog fonda, jeste – zašto je Vlada predvidela da se zakon usvaja po hitnom postupku? Gospođa je tu, stigla je. U obrazloženju ovoga zakona to ne piše. Zašto je bitno? Od člana 73. nadalje predviđa se definisanje, odnosno formiranje garantnog fonda.
U zakonu se lepo razrađuje finansiranje, način trošenja novca, upravni organi, izvršni organi fonda, sve se do detalja razradi, a onda u zakonu napišete da će fond početi da radi za dve godine, i to od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ovaj isti zakon će da stupi na snagu 60. dana od dana njegovog objavljivanja u „Službenom glasniku“. Zbog čega je to tako i šta je to što opravdava hitnost postupka kada je ovaj zakon u pitanju?
Razumemo da se pozivate na praksu EU, ali to ne mora uvek da bude rashodna strana budžeta Republike Srbije. Zaista bismo bili srećni i zadovoljni kada biste počeli da primenjujete i usvajate standarde koji će obezbeđivati prihodnu stranu budžeta Republike Srbije. I, da li ovlašćeni predstavnik Vlade može da nam kaže kada će u celosti ovaj zakon početi da se primenjuje? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, primetna je bila reakcija vas i vaših saradnika malopre kada je gospođa Popović pitala zašto se zakon usvaja po hitnom postupku.
Rekli ste da zakon nije u proceduri po hitnom postupku, ali vas to ne amnestira od odgovornosti zbog besmisla koje ste uveli u ovaj zakon, a to je da će biti odlagana primena više od dvadesetak članova, i to se ne zna na koji vremenski period.
Podsetiću vas da je ovaj zakon ušao u proceduru 15. maja, a već danas o istom raspravljamo; 18. jula prošle godine je ušao zakon o socijalnom stanovanju, koji ova vlada i većina očigledno nemaju nameru da upute Skupštini na razmatranje i eventualno usvajanje.
Zaista možemo da razumemo svih devet razloga koji vas obavezuju da ovaj zakon usvajate, vas koji predstavljate Vladu, odnosno skupštinsku većinu. Ne možemo da razumemo zašto se primena odredaba ovog zakona koje se odnose na garantni fond odlaže za dve godine.
Da drskost bude veća, pojedini članovi ovog zakona primenjivaće se, ni manje ni više, nego 60 dana od prijema Srbije u EU. Možete li da nam kažete kada će to da bude? Ili, primenjivaće se po prijemu Srbije u STO. Komisija koja prati napredovanje Srbije u kontekstu njenog uključivanja u Svetsku trgovinsku organizaciju u poslednjem izveštaju je našla preko 500 primedaba ovoj državi u kontekstu tog napredovanja. U zakon unosite odredbu da će se primenjivati onda kada bude...

 Gospođo ministre, u duhu ove interaktivne rasprave koju ste danas ceo dan pokazivali i demonstrirali vaše opredeljenje da razgovarate sa poslanicima, ja bih zamolio za kraj, s obzirom na to da je ovo poslednji amandman koji će u ime SRS neko da brani ili predstavlja, da nam date jedan odgovor. Odgovor neće biti težak. Pretpostavljam da za vas neće biti težak, jer smatram da ste apsolutno kompetentni i odgovorni da ga date.
Naime, iako je ovaj zakon za nas neprihvatljiv, mi smatramo da je od suštinskog značaja za njegovu primenu upravo primena članova 6, 27, 33, 34, 36, 37, 38, 42, 46, 49, 50, 51, 53, 57, 60. i 96. Primena ovih članova determinisana je pristupanjem Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju i u EU.
Moje pitanje na kraju zaista neće biti teško. Ne tražim od vas datum pristupanja Srbije EU, ali biste mogli okvirno da nam date godinu, da znamo kada će ovaj zakon biti primenjiv u potpunosti. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo iz razloga koje ste spomenuli malopre, gospodine ministre, mi smo želeli da nekim amandmanima neke tehničke stvari doradimo i učinimo ih jasnijim. U tom kontekstu sam i podneo ovaj amandman na član 3.
S druge strane, možda bih mogao da prihvatim obrazloženje kojim ste odbili ovaj amandman, u kom ste rekli da ga ne prihvatate jer se pojam državne pripadnosti vezuje za pravna lica. Ako ste već u tom stavu hteli jasno da diferencirate šta se odnosi na pravna, a šta na fizička lica, onda je u naslovu trebalo da se vodite time. Znate, nekako je nedorečeno da se stavi personalna primena; mi ovde ne rešavamo personalnu odgovornost pojedinaca u okviru pravnih lica, nego se to odnosi na pravna i na fizička lica. Tu će možda ostati neka nedorečenost.
U obrazloženju ovog zakona ste naveli dosta toga što predstavlja nedorečenost prethodnog zakona. Sve ste to definisali kao uzroke svih onih loših pojava koje se javljaju u oblasti konkurencije. Sa aspekta Srpske radikalne stranke, za sve loše pojave u oblasti konkurencije, odnosno pojave dominantnog položaja pojedinaca, možda razlog nije nedorečenost zakona koji je do sada bio na snazi. Ponajviše je razlog, čini mi se, odsustvo političke volje i opredeljenja da se država na ozbiljan i odgovoran način uhvati u koštac sa onima koji zloupotrebljavaju položaj dominacije u oblasti konkurencije. Mislim da država, pored svega što priča, zaista nije imala ni snage ni hrabrosti da se obračuna sa konkurencijom, odnosno pojedincima u oblasti konkurencije.
Za nas je takođe...
(Predsednik: Oprostite, hoćete li da nastavite od vašeg vremena? Izvolite.)
Da, brzo ću, još malo. Za nas je takođe neprihvatljiva i činjenica da razloge za usvajanje ovog zakona dominantno vezujete za evropske integracije. S jedne strane, žao nam je što Vlada Republike Srbije borbu protiv zloupotrebe u oblasti konkurencije ne shvata i ne doživljava kao našu, domaću potrebu da se sa istima obračunamo. Žalosno je što to vezujete za EU kad smo svedoci činjenice da isti oni koji su najgori, najbeskrupulozniji u oblasti konkurencije organizuju vaše sastanke u Briselu, u evropskim institucijama; ili, ako ih ne organizuju, na tim vašim sastancima i skupovima su nezaobilazni faktor.
Zato smatramo da treba, bez obzira na vaše opredeljenje, da prihvatite dobar broj amandmana opozicije, da pokažete različitost u odnosu na neke druge iz vaše vlade. Ovaj zakon, u principu, neće do kraja ostati ono što vi očekujete ili ono što svi treba da dobijemo jednim ovakvim zakonskim aktom. Mislim da će ova skupština ubrzo biti u situaciji da usvaja izmene i dopune zakona koji će biti rezultat, da kažem, svih onih konstatovanih nedorečenosti na kojima mi sada insistiramo. Zahvaljujem.