Kao prilog argumentaciji zbog čega treba prihvatiti ovaj amandman, ja ću navesti samo jedan primer, minut vremena, iz Podunavskog okruga iz koga dolazim. U Velikoj Plani postoji nova sudska zgrada površine više od dve hiljade kvadratnih metara. Nakon ukidanja Osnovnog suda i Osnovnog tužilaštva u Velikoj Plani, njihovo preseljenje je u Smederevu, imamo situaciju da je polovina nove sudske zgrade u Velikoj Plani prazna, a na drugoj strani sud u Smederevu, Osnovno i Više tužilaštvo bukvalno su zatrpani predmetima i sudijama i nemaju objektivne uslove za rad. Posebno u teškom položaju su Više i Osnovno tužilaštvo koje bukvalno rade u potkrovlju.

Ukoliko hoćete da vam tužilaštvo i Osnovni sud u Smederevu rade, imate dve mogućnosti. Jedna mogućnost je …

Ako mi dozvoljavate da dovršim rečenicu. Prekinuli ste me u pola rečenice. Pokušao sam da argumentujem zbog čega treba prihvatiti amandman gospođe Gordane Pop-Lazić. Vi ste me prekinuli u pola rečenice.

Dame i gospodo, Vlada predlaže da njena Kancelarija za odnose sa medijima sledeće godine na raspolaganju za usluge po ugovorima ima 11.150.000 dinara, a mi predlažemo da Kancelarija na raspolaganju ima 150.000 dinara, a da se 11 miliona usmeri u Pećki okrug na KiM, Srbima koji žive u Istoku, Goraždevcu i Osejanu. Mi na jednoj strani imamo vladin propagandni biro koji građane Srbije ubeđuje da Vlada Republike Srbije radi dobro svoj posao, a da je beda u kojoj žive nekakav njihov lični i subjektivni osećaj.
Na drugoj strani imamo Srbe na KiM koji u ovom trenutku rade najvažniji nacionalni zadatak za srpski narod, žive na KiM. Dok god ima Srba na KiM, borba Srbije da sačuva svoju južnu pokrajinu ima smisla i nije uzaludna. Podsećam da pri Vladi Republike Srbije ima 131 agencija, saveta, odbora, kancelarija, sa više od 1.000 zaposlenih, da će oni građane Republike Srbije u sledećoj godini koštati 22 miliona evra. Mislim da je taj novac bolje iskoristiti za ovo što mi predlažemo, za otvaranje 7.000 radnih mesta na KiM, u Merošini, u Trgovištu, Zaječaru, Crnoj Travi i Knjaževcu, Medveđi, Surdulici i u opštinama na jugu Srbije.
Koliko je ovo bitno, govori i podatak da mi u Republici Srbiji imamo više od 2.000 sela i zaselaka u kojima nema života. U njima nema apsolutno ni jednog jedinog stanovnika. Kuće su puste, napuštene, napuštena imanja, napušteni voćnjaci, napuštena groblja. Za iznos od 22 miliona evra, ovim gradovima, ovim opštinama moguće je napraviti negde oko 3.000 stanova.
Za kraj ove argumentacije da kažem da u Republici Srbiji ima više od 200 sela u kojima nema ni jednog stanovnika mlađeg od 20 godina. U selu gospodina Mirka Cvetkovića, koje je nekad imalo 300 traktora, danas nema ni 300 stanovnika, a imaju tri učenika. Hvala.

Dame i gospodo, mi smo predložili brisanje člana 1. kao i svih članova ovog Predloga zakona iz razloga što je ovaj zakon jedna od novogodišnjih čestitki Vlade Mirka Cvetkovića građanima Republike Srbije koja će dodatno sniziti njihov ionako nizak životni standard.
Prevedeno sa svih brojki koje se nalaze u ovom zakonu, ta čestitka glasi: građani Srbije, sledeće godine očekuje vas značajno povećanje cena cigareta i to najjeftinijih cigareta koje najviše koristite. Drugi stav te čestitke je: građani Srbije, u sledećoj godini moći ćete da pečete rakiju samo ako ste registrovani proizvođač ove plemenite tekućine.
Ovu čestitku Vlada Republike Srbije vam šalje da bi se dodvorila Briselu i da bi obezbedila kandidaturu Srbije za članstvo u EU.
Podsećam da četiri godine Vlada Republike Srbije ispunjava sve zahteve iz Brisela, međutim umesto nagrade 9. decembra ova vlast je dobila jednu, narodski rečeno, šamarčinu, umesto da protestvuje, umesto da se okrene sebi i sređivanju stanja u svojoj kući.

Vlada Republike Srbije predlaže da usvojimo zakon koji će povećati cene cigareta, jer Vlada Republike Srbije predlaže zakon koji će građanima Srbije, srpskim domaćinima po Pomoravlju i Šumadiji onemogućiti da od 1. januara 2012. godine rade ono što su oni i njihovi preci radili decenijama i vekovima, da u svom dvorištu, zajedno sa svojim komšijama peku rakiju. Hvala vam.

Kao što je rekao gospodin Stevanović, mi smo predložili brisanje svih članova, pa i člana 11. Na jednoj strani Vlada je požurila sa usvajanjem ovog zakona. Na drugoj strani, Vlada odlaže njegovu praktičnu primenu. Vlada je zakon usvojila 16. decembra i u Skupštinu ga dostavila po hitnom postupku. Predlaže da se zakon primenjuje od 1. januara sledeće godine. Na hitnost upućuju i razlozi za donošenje zakona, gde se kaže da je u pitanju potreba da se što pre obezbedi pravednija i stabilnija naplata akciza na duvanske proizvode, što će obezbediti veće budžetske prihode.
Onda u članu 11. ta Vlada kojoj se žuri kao da je šećer upao u vodu kaže da će primena odredbe o naplati akciza po novoj metodologiji obračuna stupiti na snagu za šest meseci, 1. jula sledeće godine.
Onda se postavlja jedno pitanje – zašto Vlada na jednoj strani toliko žuri, a na drugoj strani odlaže primenu mere koja treba da obezbedi u najvećoj meri punjenje budžeta kada je u pitanju ovaj zakon? Objašnjenje je vrlo jednostavno - sa usvajanjem zakona Vlada je požurila da bi se dodvorila EU, da bi dobila kandidaturu za članstvo u EU 2389. godine, a na drugoj strani…

Ne, nisam rekao primena zakona je od 1. januara. Govorim o prijemu Srbije u članstvo EU.

Da li mogu da nastavim?

Usvajanje ovog zakona dovešće do povećanja akciza na cigarete i do povećanja cena cigareta. Da se to ne bi dogodilo pre izbora, a izbori se najavljuju za kraj aprila ili za Đurđevdan 6. maja, Vlada predlaže ovo rešenje iz člana 11. gde kaže – primena ove odredbe će početi za šest meseci, 1. jula 2012. godine.

Vlada Republike Srbije predlaže da ovaj zakon stupi na snagu 1. januara. Mi smo predložili brisanje tog člana iz sledećih razloga: po Ustavu, zakon može da stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" samo u slučaju posebnih, izuzetnih okolnosti, kao što su: ratno stanje, predratna opasnost, velika elementarna nepogoda, epidemija neke bolesti ili neka druga elementarna katastrofa ili ako su u pitanju neke okolnosti koje će dovesti do teških posledica po građane Republike Srbije i po samu državu. Ovde nije u pitanju ništa od toga.
Vi ste na ovaj način nastavili sa jednom praksom da usvajamo zakone koji stupaju na snagu pre nekog uobičajenog roka. Pre dva dana, u ponedeljak, 26. decembra, usvojili ste Plan finansijskog poslovanja Agencije za energetiku u 2011. godini, a do kraja godine ostalo je pet dana. Pazite apsurda – usvajamo zakon o finansijskom planu poslovanja jedne državne institucije, jednog državnog organa za 2011. godinu pet dana pre isteka 2011. godine. Istog dana, znači, u pet do 12, produžili ste rok važenja Zakona o podsticajima u građevinskoj industriji. Rok mu je isticao prekosutra. Isti problem smo imali sa važenjem ličnih dokumenata. Tri puta ste produžavali rok važenja stare lične karte i starog pasoša. Mi smo vas sva tri puta upozoravali da su rokovi prekratki. Sva tri puta ste odbijali argumente SRS i svaki put se posle nekoliko meseci ili godinu dana pojavljivali sa zakonskim predlozima koji nisu bili ništa drugo nego naši predlozi koje vi niste uvažili.
Sada imamo istu situaciju. Umesto jednom, o istoj stvari raspravljamo više puta, trošimo vreme i novac. Međutim, domaćinsko poslovanje se ne može očekivati od Vlade koja je u svom mandatu građane Srbije zadužila za šest milijardi 626 miliona evra. Hvala vam.

Dame i gospodo, po predlogu Vlade primalac prihoda je dužan da opštinskom organu poresku prijavu o ostvarenom prihodu podnese najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je prihod ostvaren. Na osnovu te prijave poreski organ će uraditi rešenje.

Međutim, Vlada ne kaže koji je to rok u kojem poreski organ mora da uradi rešenje. Ako ostane ovo rešenje koje je predložila Vlada, to može da se dogodi u roku od pet dana, može u roku od 25 dana, zavisno od toga kako su raspoloženi i da li u ovome, u postupku izrade rešenja, imaju određeni sopstveni interes. Da brzina izrade poreskih rešenja ne bi zavisila od dobre volje ljudi koji su zaposleni u poreskom organu, mi smo podneli amandman kojim smo predložili da se rešenje mora uraditi i stranci dostaviti najkasnije u roku od 10 dana od dana podnošenja poreske prijave…

Mi smo predložili brisanje ovog amandmana iz sledećih razloga…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, niste predložili brisanje amandmana, nego je tekst amandmana koji ste predložili – u članu 1. stav 2. i 3. brišu se reči "na tržištu". Molim vas malo koncentracije.)
Ne može da bude koncentracija ako vi dozvoljavate da narodni poslanici dobacuju.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, pogrešno ste pročitali tekst amandmana koji ste podneli. Pažljivo vas slušam.)
Vlada ovim rešenjem proširuje spisak poreskih obveznika i kaže – poreski obveznik je pravno lice koje prihod ostvaruje pretežno prodajom proizvoda na tržištu. Predložili smo da se brišu ove reči "na tržištu" iz razloga što mi ne poznajemo ni jednu robu koja se prodaje, a da se ne prodaje na tržištu. Sva roba koja se prodaje, prodaje se na tržištu, razlika je samo u tome da li je u pitanju legalno ili ilegalno tržište. Roba koja se prodaje na tezgi sa fiskalnom kasom i roba koja se prodaje, kako narod kaže, ispod žita, prodaje se na tržištu. Pod robom koja se prodaje na tržištu verovatno je Vlada Republike Srbije mislila na robu koja se prodaje u legalnim tokovima, ali nije normalno da Vlada predlaže jednu zakonsku odredbu o poreskim obavezama u trgovini u kojoj kaže – ova odredba se odnosi samo na robu koja se prodaje u legalnim tokovima. Ono što mene zanima…

Član 6. govori o postupku donošenja rešenja o naplati poreza. Da brzina izrade poreskih rešenja ne bi zavisila od dobre volje poreskih službenika mi smo podneli amandman kojim predlažemo da poreski organ rešenje o naplati poreza u visini poreza mora da donese u roku od deset dana od dana prijema prijave.
Koliko je ovo važno, pokušaću da ilustrujem na jednom primeru. Neki mediji su ovih dana objavili da još uvek nije urađeno i dostavljeno poresko rešenje agenciji koja je u Beogradu organizovala tri koncerta sarajevskom pevaču Dinu Merlinu. Pevaču koji je poznat po dobrim pesmama ali i po pogrdnim izjavama o Srbiji i srpskom narodu. Mediji su objavili da je on na tri koncerta zaradio ukupno više od milion evra. Podsećam da je od koncerata prošlo više od mesec dana i zanima me, znači da li je tačna ova informacija, da još uvek nije urađeno poresko rešenje.
U slučaju da bude prihvaćen amandman SRS ovo se više ne bi moglo događati ovakvi propusti. Naravno, Vlada nije prihvatila ovaj amandman i time je nastavila jednu lošu praksu da odbija dobre amandmane samo zato što ih podnosi SRS. Ali, kako očekivati razum i razumevanje od Vlade čiji je najveći rezultat otvaranje narodnih kuhinja u Srbiji, a što se tiče spoljne politike najveći rezultat je potpisivanje Sporazuma o zaštiti životne sredine sa Azerbejdžanom, zemljom koja je udaljena 3000 kilometara i potpisivanje Sporazuma o borbi protiv terorizma, protiv organizovanog kriminala, protiv trgovine ljudima sa republikom Albanijom. Sa zemljom koja je leglo organizovanog kriminala, leglo međunarodnog terorizma, leglo trgovine drogom i leglo trgovine ljudima.

Dame i gospodo, Vlada predlaže da poreski nerezident koji nema poreskog punomoćnika nije dužan da podnese poresku prijavu. Mi smo podneli amandman kojim predlažemo da je poreski nerezident dužan da podnese poresku prijavu, bez obzira da li imao poreskog punomoćnika ili ne imao.
Vlada ovaj zakon, kako kaže u obrazloženju, predlaže da bi povećala poreske prihode, pod uslovom da sva ova rešenja budu primenjena u praksi, da efekti primene zakona budu stopostotni,to će budžetu Republike Srbije doneti možda nekoliko desetina hiljada evra, a na drugoj strani država ne primenjuje već postojeće zakone ili ih primenjuje selektivno i na taj način, kao što smo čuli, po osnovu nenaplaćenog poreza gubi milijarde evra.
Čuli smo, država ukupno potražuje od pravnih i fizičkih lica sedam milijardi evra. Od toga pet milijardi evra potražuje od 17 najbogatijih ljudi u Republici Srbiji. Budžet Republike Srbije iznosi 8,5 milijardi evra. Još 1,5 milijardi to je otprilike negde do kraja mandata ove vlade i oni će nagurati otprilike da imaju poreski dug jednak državnom budžetu.
To se događa u državi koja ima milion nezaposlenih, 700 hiljada ljudi koji žive ispod granice siromaštva, nemaju šta da jedu, 70 hiljada ljudi koji preživljavaju na kazanima narodne kuhinje, 400 hiljada ljudi koji nemaju krov nad glavom, u državi u kojoj građani da bi pregurali zimu drva kupuju na cepanice. Svakodnevno na javnim servisima imate izveštaj iz pojedinih mesta da građani drva kupuju u kesama, na kilogram, a na drugoj strani vlast omogućava svojim tajkunima da državi duguju pet milijardi evra.

Po rešenju koje predlaže Vlada nije najjasnije da li će od prinudne naplate biti izuzeta i prihodi poreskog obveznika koji je sudskom presudom već izuzet od izvršenja. Mi smo podneli amandman koji u potpunosti razjašnjava ovu nedoumicu.
Nastavljajući izlaganje svojih kolega, ja postavljam pitanje – kako je moguće da država poreski postupak sprovodi prema građanima i prema privrednim subjektima koji su na ivici egzistencije, prema sirotinji, na jednoj strani, a na drugoj strani te iste poreske zakone ne primenjuje prema tajkunima koji imaju milijarde evra?
Postavljam jedno pitanje u vezi ovoga zakona – da li je poreski postupak sproveden i da li su porezi naplaćeni prema firmama čiji je vlasnik i suvlasnik Dragijana Radonjić-Petrović, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije? Za nju novine juče pišu da je suvlasnik 36 firmi i banaka, da je zajedno sa Bekom učestvovala u privatizaciji "Luke Beograd" i "Večernjih novosti", a da je samo u jednu firmu, koju je osnovala sa Miodragom Kostićem, to je bivši direktor DS, unela pet miliona 407 hiljada i 317 evra? Razumem odakle ovih pet miliona i 407 hiljada, a ne znam odakle je zaradila ovih 317? Gospođa je inače u Ministarstvu zadužena za razvoj malih i srednjih preduzeća, a izgleda da ima 36 sopstvenih preduzeća. Za svaku godinu života po jedno preduzeće.
Mene sada zanima kako je moguće da u državi Srbiji razni Hamovići, Miškovići, Lazarevići, Kostići, Drakulići, Popovići, Matići, Peconi, da imaju imovinu koja je vredna milijarde evra? Odakle im ta imovina? Jedini odgovor – država, vladajuće stranke, DS i G 17 im omogućile….