Obaveza poverenika za informacije od javnog značaja jeste da građanima obezbedi pristup svim informacijama od javnog značaja kojima raspolažu nadležni državni organi.
Da bi se mi izjasnili o ponovnom izboru gospodina Šabića, mi smatramo da bi bilo korektno da nas gospodin Šabić, ili neko drugo, obavesti o tome zašto na neka pitanja, koja smo postavili njegovoj kancelariji, povereniku za informacije od javnog značaja, i nadležnim organima, nismo dobili odgovor.
Sledeća informacija koju smo tražili, za koju nismo dobili odgovor, ne znamo da li je u pitanju volja gospodina Šabića ili je u pitanju pritisak izvršne vlasti, zašto nije obelodanjena potpuna tenderska dokumentacija o privatizaciji Luke "Beograd", koju je kupio Milan Beko i centru "Ušće", koju je kupio biznismen Petar Matić, a u kojima je država oštećena za oko dve milijarde evra?
Zatim, zašto nije obelodanjena tenderska dokumentacija o privatizaciji tri šećerane u Srbiji, koje za tri evra kupio…

Gospođo Čomić, po Zakonu o informacijama od javnog značaja sva ova pitanja o kojima govorim su informacije od opšteg značaja za građane Srbije, a posebno su od značaja za poslanike SRS, da bi mi znali kako ćemo se ponašati po pitanju ponovnog izbora gospodina Šabića u danu za glasanje.
Znači, mi očekujemo da nam se odgovori da li informacije koje smo tražili nisu dobijene zato što gospodin Šabić nije hteo da ih da, u šta ne verujemo, ili nisu dobijene zato što je došlo do opstrukcije od strane Vlade i nadležnih državnih organa? Podsećam vas na činjenicu da je gospodin Šabić više puta javno iznosio činjenicu da njegova kancelarija nailazi na opstrukciju od strane sadašnje vlasti.
Sledeće pitanje, sledeća tema koja nije razjašnjena, koja je ostala nerazjašnjena, jeste – pod kakvim uslovima, mislim na tenderske uslove, je Železara u Smederevu američkom kupcu prodata za 20 miliona dolara? Ovo je izuzetno značajno pitanje iz razloga što su nezavisni analitičari procenili, stručnjaci procenili da je ova cena znatno manja od cene koja se mogla uzeti da je Železara prodata kao staro gvožđe.
Sledeće pitanje od izuzetnog značaja za građane Srbije tiče se bezbednosti građana Srbije, jeste – zašto nema podizanja optužnice protiv kriminalaca koji su 5. oktobra 2000. godine, podsećam vas, zauzeli zgradu stanice Policije Stari Grad u Majke Jevrosime i tom prilikom iz te stanice milicije ukrali više od 500 komada, uglavnom automatskog naoružanja? To naoružanje još uvek nije pronađeno. Podsećam, u pitanju je osam mitraljeza, šest puškomitraljeza, 203 automatske puške, 13 heklera, 10 snajpera, 293 pištolja M 57, 25 pištolja CZ 99 i šest hemijskih pušaka i pištolja. Jedino što smo saznali o ovom ukradenom naoružanju jeste tvrdnja nadležnih iz MUP da se procenjuje da su ovim oružjem na teritoriji Beograda izvršene najmanje 23 likvidacije.
Sledeće pitanje na koje nije dobijen odgovor jeste – šta je sa istragom o milijardama evra koje su Slobodan Milošević i njegovi saradnici, navodno ili stvarno, izneli iz Republike Srbije? Ovde ne mislim na istragu tužioca i nadležnih sudskih organa, nego na istragu državnih organa, a podsećam vas da je ta istraga bila pokrenuta i da su o njoj Mlađan Dinkić i Boris Tadić pričali na sva zvona.
Podsećam, lideri DOS su u predizbornoj kampanji pre 5. oktobra 2000. godine tvrdili da je u pitanju iznos od najmanje deset milijardi evra.
Nakon toga, posle 5. oktobra formirana je Vlada Srbije u kojoj je Mlađan Dinkić dobio mesto potpredsednika, u tom svojstvu ovlašćen od strane Republike Srbije…

Dakle, korigujem svoju rečenicu. Mlađan Dinkić je kao ovlašćeni predstavnik Republike Srbije putovao na Kipar. Nakon toga je građane Srbije obavestio…

Gospođo Čomić, nesporna činjenica, suštinska činjenica, vezano za ovu temu, jeste da mi nismo dobili informaciju o tome da li je istina ono što je izjavljivao Mlađan Dinkić da je prilikom boravka na Kipru utvrdio da je i Srbija…

Ali, može biti tema rasprave.

Evo, gospođo Čomić, pošto mi očigledno nije omogućeno da govorim, završiću.

Da li mogu da dobijem jednu informaciju od vas, u vezi ove teme, da vidim da li sam u temi, zaista?
Znači, zanima me, u pitanju je zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja, šta je sa 10 milijardi evra koje su, navodno, pronađene na Kipru? Da li se nekad na Vladi Republike Srbije raspravljalo o tom pitanju? Šta je rečeno, šta je zaključeno? Ovo pitanje smo postavili iz razloga što postoji…

Dame i gospodo, ovo je jedan odličan amandman, školski primer poslaničkog amandmana za čije odbijanje ne postoji nijedan logičan razlog. Ili vladini službenici koji su čitali ovaj amandman nisu odradili svoj posao, ili je razlog za odbijanje to što ga je predložio poslanik SRS.

Navešću samo pet primera, pet razloga zbog kojih ovaj amandman treba prihvatiti: prvo, visok nivo ne mora da znači bezbedan nivo. To važi za sve društvene oblasti. Visoka ograda ne mora da znači i bezbedna ograda. Visok nasip ne mora da znači i bezbedan nasip. Visok nivo zaštite u kontroli ispravnosti zdravstvene zaštite proizvoda u opštoj upotrebi ne mora da znači i bezbedan nivo zaštite. Zakoni koji se odnose na zaštitu zdravlja ljudi moraju da obezbede dovoljan, bezbedan a ne visok nivo zaštite.

Treći razlog - u vladinom rešenju nije definisano šta je to visok nivo zaštite. To je u ovom zakonu otprilike definisano kao slobodno sudijsko uverenje u fudbalu - da li je Ronaldo bio ofsajdu ili nije, da li je Mesi napravio prekršaj ili nije?

Sledeći razlog - termin koji je predložila Gordana Paunović je jezički i logičniji i adekvatniji od termina koji je predložila Vlada. Molim ministra da pročita amandman i zakonsko rešenje i videće da je ovo što govorim potpuno logično.

Krajnji argumenat, krajnji razlog zašto amandman treba prihvatiti jeste to što je on usaglašen sa propisima EU. Materijal koji je nama dostavila Vlada je jedna solidna knjiga koja ima 290 strana. Od tih 290 strana, tekst zakona je 16 stranica, a 263 strane je izjava o usklađenosti sa propisima EU.

Znači, pozivate se na standarde EU i to je vaše pravo, to je vaše političko opredeljenje, namučili ste službenike u Vladi da uporede ove silne odredbe sa propisima Evropske unije, namučili ste ih da nacrtaju i popune ukupno 65 metara tabela, tačno sam izračunao, kada su ovo nastavi jedno na drugo, 65 metara tabela, a onda odbijate da prihvatite amandman SRS koji poboljšava tekst zakona, koji je puno logičniji i koji je usklađeniji sa propisima EU.

Prema tome, apelujem na ministra da prihvati amandman gospođe Paunović. Hvala vam.

Što se tiče prethodne diskusije, citiram prethodnog govornika – ne mogu da prihvatim da neko ko kritikuje zakon raspravu koristi da kritikuje vlast. Tačno tako ste rekli. Može i ministar, nema veze. Rečeno je tačno vlast, možemo pogledati stenogram. Znači, ako su zakoni loši, ako je predloga zakona loš, koga treba kritikovati? Treba kritikovati onoga ko predlaže zakon. Po našem zakonodavstvu zakone predlaže vlast, odnosno Vlada, odnosno ministar. Mi nemamo koga drugog da kritikujemo ako se ne slažemo sa zakonskim rešenjima, sa predloženim zakonskim rešenjima. Samo toliko.

Dame i gospodo, član 13. govori o slučaju kada se na tržištu pojavi neki proizvod koji zdravstveno nije ispravan. Po predlogu Vlade Srbije proizvođač, distributeri i trgovci su dužni da o toj neispravnosti obaveste potrošača. Problem je u tome što Vlada ne definiše na koji način, a sve ono što nije jasno definisano,  posebno kada je zakon u pitanju, može da dovede do različitih tumačenja i zloupotreba, što u krajnjem slučaju može imati posledice po zdravlje stanovništva. Može biti u pitanju zdravlje pet potrošača, a može 5.000 ili kada su u pitanju mobilni telefoni, recimo pet miliona ljudi.

Da bi se to izbeglo SRS je predložila da se zakonom jasno definiše da se proizvođači, distributeri i trgovci obavežu da u slučaju pojave proizvoda koji nije zdravstveno ispravan o tome potrošače i javnost obaveste preko sredstava javnog informisanja, da bi svi građani Srbije, ne samo oni potrošači koji su kupili proizvod, nego i oni potrošači koji će ga možda kupiti, bili upoznati sa time da je proizvod štetan. Drugi efikasan način obaveštavanja ne postoji.

Da bi ovo Vladino rešenje bilo primenljivo u praksi, znate li šta bi moralo da se dogodi? Moralo bi da se dogodi da svaki trgovac evidentira svakog kupca koji mu uđe u radnju, da mu zapiše ime i prezime, da zapiše koji je proizvod kupio, da zapiše njegovu adresu, pa ako se naknadno utvrdi da je taj proizvod neispravan, onda ga traži da ga obaveštava pismenim ili nekim drugim putem.

Znate li šta će se dogoditi ako naš amandman ne bude prihvaćen, a zaista se pojavi neki proizvod, recimo proizvod široke upotrebe, koji distribuira neka od moćnih kompanija? Da li mislite da će oni o tome da obaveste javnost? Naravno da neće. Oni će gledati da o tome ćute, da to narodski rečeno zabašure i iz tih razloga je dobro što je Vlada shvatila suštinu amandmana i prihvatila amandman gospodina Paje Momčilova.

Dame i gospodo, Vjerica Radeta je podnela amandman na član 4, to je član 88. osnovnog zakona stav 1. koji glasi – ministarstva iz člana 86. stav 2. ovog zakona sporazumom obrazuju zajedničko telo radi obavljanja poslova inspekcijskog nadzora, a u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava i stav 2. u radu zajedničkog tela učestvuje agencija.

Koleginica Radeta je podnela amandman kojim predlaže brisanje ovog drugog stava iz razloga što je SRS protiv postojanja i rada protiv ove agencije za hemikalije, kao što je i protiv osnivanja i postojanja svih sličnih agencija, saveta, ureda, kancelarija i raznih sličnih regulatornih tela koja praktično rade sve ono isto što već rade nadležna ministarstva. Praktično rade dupli posao. Rade izmišljene poslove.

Podsećam da mi pri republičkoj vladi do sada imamo 104 regulatorna tela sa oko 1.000 zaposlenih i to je rezultat rada, pogrešnog rada sadašnje Vlade Mirka Cvetkovića, Vlade koju vodi DS.

Podsećam na jednu činjenicu koja je posledica sličnih zakonskih rešenja, kao što je ovo rešenje čije brisanje predlaže Vjerica Radeta, a to je da smo mi 5. oktobra 2000. godine po izveštaju Vlade Republike Srbije, koji smo dobili prilikom usvajanja budžeta. U republičkoj administraciji u Vladi i ministarstvima bilo je 8.600 službenika. Iz istog, znači vladinog izvora, 5. oktobra 2010. godine ukupno 32.000 zaposlenih u Vladi i ministarstvima. Od toga 28.000 stalno zaposlenih i 4.000 onih koji rade po ugovoru. Postavlja se pitanje ko su ti ljudi? Imate tamo ljudi čije je zapošljavanje bilo neophodno, stručnih ljudi, ali ima i veliki broj aktivista vladajućih stranaka koji su tamo našli uhlebljenje, kojima se vladajuće stranke na taj način zahvaljuju zato što su njihovi glasači i aktivisti.

Kada ovaj broj pomnožite sa prosečnom platom, pa kada na to dodate doprinose onda dobijete jedan neverovatan podatak da je za plate i doprinose zaposlenih u Vladi u republičkoj administraciji, za sve ove godine vladavine dosovskih stranaka utrošeno više od milijardu evra. Koliko je to pogrešno i koliko imamo boljih i prečih načina da te pare potrošimo vidi iz samo nekoliko osnovnih podataka koji govore o socijalnoj karti građana Srbije. Milion ljudi koji nemaju posao.

Podsećam vas pre četiri godine predizborna kampanja imali smo obećanje Borisa Tadića i Mlađana Dinkića da će ukoliko oni dobiju izbore obezbediti zapošljavanje 200.000 ljudi, otvaranje 200.000 novih radnih mesta, a juče smo ovde čuli zvaničan podatak da je za to vreme 360.000 otpušteno s posla. Uz milion nezaposlenih imamo 700.000 ljudi koji prema zvaničnim državnim podacima žive ispod granice siromaštva. Ti ljudi, praktično, da bi građani koji ovo gledaju mogli da razumeju, nemaju dovoljno novca da kupe kilogram hleba, da kupe kilogram brašna, litar mleka i recimo kilogram krompira.

Sedamstotina hiljada ljudi danas gladuje, a mi izmišljamo razna regulatorna tela, razne agencije, razne urede, razne besmislene kancelarije, primamo tamo ljude koji sami ne znaju šta treba da rade. Proći će jedno dve, tri godine dok se oni tamo uhodaju, dok vide šta je im je posao, izmišljeni posao, posle toga dođe neka nova vlast i dovesti neke nove ljude koji će takođe posle dve godine provesti u uhodavanju na ratnom mestu itd. Bitno da se troši narodni novac.

Posle 700.000 ovih siromašnih imamo podatak o 72.000 ljudi koji danas pojedu jedan kuvani obrok samo zahvaljujući narodnim kuhinjama, na kazanima narodnih kuhinja. Imamo sledeći podatak. U Srbiji ima 365.000 ljudi koji su beskućnici, koji žive pod tuđim krovom, koji žive kao podstanari ili se bog zna kako potucaju. Na drugoj strani imamo činjenicu da Vlada osnivanjem ovakvih bespotrebnih regulatornih tela troši desetine i stotine miliona evra narodnih para.

Nije malo u temi ali moram da podsetim da imamo jednu situaciju kad smo već kod trošenja para i rada ovih agencija, da mi imamo jednu praksu koju nema ni jedna normalna država na svetu. Mi dovedemo stranu kompaniju da joj damo posao u Srbiji, pa joj damo besplatno zemljište, pa besplatne komunalne usluge, pa im damo besplatno postojeće objekte i na kraju smo uveli praksu da ima damo po pet ili deset hiljada evra za svako novo otvoreno mesto.

Na drugoj strani imamo ljude koji nemaju šta da jedu. Zbog toga smatram da treba prihvatiti ovaj amandman kao što treba ukinuti sve ove agencije, sva ova bespotrebna radna tela. Naravno, vi to nećete uraditi, to će uraditi SRS nakon izbora u maju sledeće godine i nakon izborne pobede. Hvala.

SRS je podnela amandman na stav 1. kojim predlažemo da se u slučaju da se na tržištu pojavi neka hemikalija opasna po zdravlje ili neki drugi proizvod koji nije ispravan, ne odgovara standardima ili standardima ne odgovara pakovanje u kojem se on nalazi, da se u tom slučaju ovlašćenja nadležnog inspektora proširi njegovom obavezom da o tome, potrošače i javnost obavesti preko sredstava javnog informisanja.

Vlada je odbila amandman uz sledeće obrazloženje, a amandman se ne prihvata iz razloga što je dato ovlašćenje šire od predloženog rešenja.

Naime, tokom vršenja nadzora, nadležni inspektor u svakom konkretnom slučaju odlučuje o načinu na koji će da saopšti upozorenje, pa u zavisnosti od broja vrste ili određenog proizvoda, ako i broja snabdevača koji su stavili u promet konkretnu hemikaliju i proizvod.

Čitao sam ovo obrazloženje, iz razloga što je u samom obrazloženju sadržan osnovni razlog zašto smo mi predložili ovaj amandman, a to ću objasniti kasnije.

Što se tiče ove konstatacije iz obrazloženja, prve rečenice, amandman se ne prihvata iz razloga što je dato ovlašćenje šire od predloženog rešenja, ali to nije tačno. Svako ko se razume, vidi da rešenje koje smo mi predložili, da jeste šire.

Mi smatramo da se postupanje u ovakvim slučajevima, pre svega, zato što je u pitanje zdravlje stanovništva, ne sme ostaviti na savest inspektorima, ako se utvrdi da se na tržištu pojavila neka hemikalija neispravna, neki drugi proizvod koji nije adekvatno pakovan, na primer kiselina ona kiselina koja se nalazi u nekom pakovanju gde čep ne dihtuje dobro, potrošač uzme proizvod i može da dođe do povređivanja. U slučaju da se proizvede neka hemikalija, gde je koncentracija kiseline veća nego što je to dozvoljeno, može da dođe do povređivanje kože potrošača koju tu hemikaliju koristi za čišćenje sanitarija, domaćinstva itd.

Mi smatramo da ne postoji ništa logičnije i normalnije od toga da u tom slučaju postoji zakonska obaveza, da inspektor o toj pojavi obavesti javnost, jer ne može on da ide od potrošača do potrošača, od onih potrošača koji su kupili proizvod od jednog do drugog, pa da ih upozorava, to što ste kupili može da bude opasno, ili će ići od kasirke do kasirke, pa je obaveštavati ako neko dođe da kupi ovu hemikaliju, molim vas da ga obavestite da je ta hemikalija pakovana na nepropisan način ili možda mislite da će ove kompanije koje se bave proizvodnjom tih hemikalija i predmeta za široku potrošnju, da će biti toliko savesni, da će obavestiti potrošače i da će te proizvode povući iz upotrebe.

Jednostavno smatramo da se reagovanje u ovim slučajevima ne može ostaviti na savest, na dobru volju inspektora.

U EU, na čije standarde se pozivate i po ovom predlogu zakona, ovo što predlaže SRS se podrazumeva. Ovo je materijal koji smo mi dobili uz ovaj Predlog zakona. Materijal ukupno ima 88 strana. Sam Predlog zakona,to je ovaj list papira, dve strane. Zakon dve stranice, a 88 strana materijal,. Šta su ove ostale stranci? To je 75 strana izjave o usklađenosti sa propisima EU. Nije mi jasno šta ste usklađivali kada ste napravili ovakav propust.

Vi ste se ubili da ovima iz Brisela objasnite kako poštujete ove njihove stavove, direktive, standarde, namučili ove službenike, jadnike u Vladi, da ovo sve uporede, platili i prevodioce da ovo prevedu, napravili ovu tabelu, ima negde oko 72 stranice tabele. Kada to izračunate, preračunate u metre, nastavite jedno na drugo, 20 metara tabela. Sve to uradili, odštampali 35 hiljada listova papira da bi ovaj materijal dobili narodni poslanici, da bi dobili članovi odbora, da bi dobili članovi Vlade itd. Na kraju svega toga uprskali, odbijate da prihvatite amandman SRS koji je, sticajem okolnosti, u skladu sa evropskim standardima, a ostavljate vaše rešenje koje je suprotno tim standardima.

Inspektoru se eventualno može ostaviti mogućnost da proceni u kojem sredstvu informisanja će objaviti to upozorenje, odnosno obaveštenje da je određeni proizvod opasan za upotrebu.

Znate, ako je u pitanju neki proizvod koji se prodaje samo na određenom području može se dopustiti inspektoru da proceni da to treba objaviti u nekom lokalnom ili regionalnom mediju, a ako je u pitanju proizvod koji se proizvodi za celo tržište Republike Srbije, onda je valjda logično da se o tome obaveste svi građani Srbije.

Koliko je ovo bitno, pokazaću na jednom primeru. Sada je aktuelno, jedna televizija o tome emituje specijalne emisije. To su ove vakcine protiv svinjskog gripa. Ispostavilo se da su te vakcine bile neispravne. U nekim državama je analizama utvrđeno čak da se u vakcinama nalazio virus svinjskog gripa. Za posledicu imamo to da je više ljudi u svetu umrlo od primljene vakcine nego od same bolesti. Sada se ispostavilo da su ministar zdravlja, naravno, ne vi nego vaš prethodnik, ljudi u ministarstvu, a i ljudi iz kompanije koja je vršila nabavku ovih vakcina znali da je šteta od tih vakcina dugoročna šteta veća od koristi. Znači, ljudi koji su primili vakcinu mogu da trpe dugoročno teške zdravstvene posledice. To sada oni priznaju. Oni kažu – dozvolili smo vakcinaciju zato što smo procenili da je u tome trenutku korist veća od štete.

Zanima me iskreno da li je razlog ćutanja to što su oni procenili da će korist ipak biti veća od štete ili je razlog ćutanja činjenica da je vakcina uvezla kompanija najvećeg tajkuna u Srbiji, da je njenom prodajom njegova kompanija ostvarila milione i miline dolara zarade.

Ovaj amandman smo podneli iz razloga što smatramo da bi se njegovim usvajanjem, usvajanjem našeg rešenja, smanjila mogućnost zloupotrebe, mogućnost da inspektori u ovim slučajevima postupaju selektivno zavisno od toga, ovo što Vlada kaže u svom obrazloženju, ko je proizvođač, ko je distributer, ko je trgovac.

Mi se ovde plašimo korupcije, da li će inspektor reagovati isto ako je proizvod koji je opasan, hemikalija koja ne odgovara standardima, neki drugi proizvod, hemikalija koja nije pakovana kako je propisano, da li će jedan inspektor reagovati isto ako tu hemikaliju proizvod ili distribuira kompanija čiji je vlasnik Miroslav Mišković, kompanija čiji je vlasnik Milan Beko, Predrag Ranković – Peconi, Miodrag Kostić ili ako je to proizvod nekog malog sitnog privrednika iz Velike Plane ili Smederevske Palanke, odgovor znate svi - jasno je da će voditi računa da se ne zameri ovim tajkunima.

Isto to pitanje, ista ta dilema, da li će inspektor isto reagovati ako zna da je tržište štetnim proizvodom snadbela neka kompanija koja je bliska vladajućoj stranci, nekoj od vladajućih stranaka ili finansira neko od vladajućih stranaka ili je u pitanju kompanija koja je naklonjena nekoj opozicionoj partiji i možda finansira neku opozicionu partiju, mada u Srbiji nije logično da neko daje pare opoziciji, svi se utrkuju da finansiraju vlast jer očekuju da će od toga imati koristi i na kraju se ispostavi da je to najuspešniji biznis srpskih kompanija, da pomažu vladajuće stranke, pa im ovi posle nameštaju poslove u javnim nabavkama. U javnim nabavkama se potroši četiri milijarde evra u Srbiji, a procena Agencije za korupciju, ovih vaših prijatelja iz Evrope, kažu – od četiri milijarde evra, svaki peti evro, 800 miliona evra ode na mito i korupciju u zemlji u kojoj ima milion nezaposlenih, 700 hiljada gladnih, 65 hiljada nesrećnika u narodnim kuhinjama i 360 hiljada ljudi koji nemaju krov nad glavom.

Znate, kada se na tržištu pojavi neki neispravan proizvod, pa se to još razglasi u javnosti, to nanosi veliku štetu distributeru i proizvođaču. Ako će oni na tom poslu zaraditi milion evra, recimo, ili 10 miliona, pa njima neće biti teško da daju inspektoru koji ima platu 35 hiljada, da mu ponude od 10 ili 20 ako treba i 50 hiljada evra. Svi mi znamo da se to događa. Oni će sve učiniti da se slučaj zataška. To će ako ostane ovo rešenje Vlade biti redovna pojava. Zato treba prihvatiti amandman SRS, jer ako se ovaj amandman prihvati to neće biti moguće.

Ako se obavesti javnost, ako postoji zakonska obaveza inspektora da obavesti javnost, on to mora uraditi. Ovaj inspektor koji je sklon mitu, neće smeti da uzme mito, a ovaj inspektor što je pošten lakše će se odupreti pritiscima da primi mito.

Stvarno bih voleo da nam ministar objasni koji je to razlog što ovaj amandman SRS nije prihvaćen. Da bi se sprečila primena različitih aršina, da bi se sprečila zloupotreba, da bi se sprečila korupcija, da bi se sprečio politički uticaj ostaje samo jedino rešenje, da prihvatite amandman SRS. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, ja u rukama držim spisak dece žrtava Jasenovačkih logora. Na spisku se nalazi 19.432 dece, 19.432 dece od ukupno od 40.000 dece koja su ubijena u Jasenovcu. Znači ime i prezime, ime oca, godina i mesto rođenja i godina ubistva. Među njima ima 1.102 dece iz Srbije, uglavnom iz Srema, 132 dece iz Beograda, iz Bosanske Gradiške ukupno 3.689 mališana.

Dame i gospodo, mi nemamo dan sećanja na 40.000 srpske dece …

 Da li možete da mi vratite vreme?