Kolega Jadranko Vuković je podneo amandman na član 1. stav 1, ali ja ću nastaviti tamo gde sam malopre stao. Radi se o individualnim imovinskim i socijalnim pravima koja su Srbi stekli prema ustavnim i pravosudnim zakonodavnim propisima Republike Hrvatske, a Hrvatska država to onemogućava.
Jedno od bitnih, vitalnih prava je pravo na besplatnu podelu akcija, odnosno učešća u društvenoj i državnoj imovini, koji su bili predviđeni još saveznim propisima iz 1990. i 1991. godine, a to pravo su ostvarili hrvatski državljani, dok Srbi genocidnom politikom i etničkim čišćenjem to pravo nisu mogli ostvariti.
O čemu se radi? Radi se o tome da su hrvatski državni organi smisleno onemogućili ostvarivanje ovog prava Srbima koji nisu fizički mogli biti prisutni u Republici Hrvatskoj i podneti zahtev za ostvarivanje ovog prava. Međutim, odredbe saveznih propisa su postale i ostale obaveza prava republičkim organima Republike Hrvatske i oni to pravo moraju ostvariti.
Republika Srbija tu mora pomoći srpskoj populaciji iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske da ostvarimo to pravo. Radi se o ogromnim sredstvima. Prema podacima Vlade Republike Srpke Krajine u progonstvu, radi se o ukupnoj svoti od 15,5 milijardi evra, koja bi trebalo da u kontu procentualnog učešća srpske populacije pripadne Srbima.
Ogromna su sredstva po ovom pitanju i o ovom problemu se mora razgovarati, što predstavlja set diskriminacionih postupaka hrvatskih organa i zalažem se i tražim od Skupštine, od Vlade i od državnih organa da se ovo prava Srbima vrati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o amandmanima SRS na član 2, moramo reći da smo uputili sasvim dovoljan broj amandmana i da je trebalo promeniti suštinu ovog člana.
Nastaviću priču oko izbegličke populacije i ukazati ministru za ljudska i manjinska prava da se Srbima u Hrvatskoj danas krše ljudska prava, ali i državni organi Republike Srbije također krše ljudska i manjinska prava. Upozoravam Ministarstvo za ljudska i manjinska prava da otkloni sve ono što je učinjeno od strane državnih organa Republike Srbije.
Povrede su brojne, čine se i u oblasti građanskih prava i u oblasti individualnih, ličnih, socijalnih, imovinskih prava. Predaću vam nekoliko akata koje su sačinile nevladine organizacije Krajišnika koje su formirane.
Pred sobom imam Humanitarni centar za integraciju i toleranciju, koji je sačinio jednu analizu zaštite ljudskih prava i prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Pored toga imamo jedan materijal koji je sačinilo Udruženje penzionera iz Hrvatske, sa sedištem u Beogradu. Zatim, nekoliko udruženja Krajišnika koji su obradili razne materije, od stanarskih prava, imovinskih prava, povratka u Republiku Hrvatsku, liste ratnih zločinaca koja je i danas vrlo aktuelna itd.
Državni organi Republike Srbije ne čine ništa u smislu preduzimanja mera da se zaštite Srbi koji se vraćaju u Hrvatsku, da se zaštiti njihova imovina, da se Srbi normalno vrate u Republiku Hrvatsku, shodno odredbama Sporazuma o normalizaciji odnosa između Republike Srbije i Republike Hrvatske.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pročitaću odredbu člana 3. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, zato što je ona esencija ovog zakona, a odnosi se na obavezu državnih organa, pravosudnih organa, da štite svakog ko ima pravo na zaštitu od svih oblika diskriminacije.
Naime, u više navrata sam se obraćao brojnim državnim organima, prevashodno ministarstvima, koja imaju zakonska ovlašćenja u smislu zaštite od diskriminacije, pa sam tako uputio nekoliko poslaničkih pitanja Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu za dijasporu, Ministarstvu rada i socijalne politike, Komesarijatu za izbeglice i drugim državnim organima, i tražio intervenciju od diskriminacije koja se provodi nad Srbima iz Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske, u smislu oživotvorenja prava koja su hrvatski organi oduzeli, uskratili u periodu od 1991. do 1995. godine, a posebno u periodu posle 1995. godine, posle genocidne politike hrvatske vlasti i etničkog čišćenja prostora na kojima su Srbi živeli od pamtiveka.
U svim odgovorima na poslanička pitanja može se izvesti jedan zaključak, da hrvatski organi, tako bar stoji u odgovorima, hrvatski organi ne žele da izvršavaju odredbe međunarodnog prava, njihovog unutrašnjeg prava i potpisanih multilateralnih i bilateralnih sporazuma između Hrvatske i Srbije.
Šta čine državni organi da se spreči ta pasivnost hrvatskih organa? Šta čine državni organi Republike Srbije da se spreči otvorena diskriminacija prema Srbima koji su danas državljani Republike Srbije i koji prema odredbama člana 3. ovog predloga, prema članu 13. Ustava, moraju zaštiti građane u smislu oživotvorenja njihovih prava i prava njihovih interesa.
(Predsedavajući: Hvala.)
Ne čine ništa. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o trećoj tački dnevnog reda, izboru predsednika Saveta Narodne banke Srbije, i osvrnuti se na aktuelnu monetarno-kreditnu politiku Narodne banke, ciljeve Narodne banke, u smislu zadržavanja cenovne stabilnosti, stabilnosti dinara i ukupnosti stabilnosti monetarnog sistema, finansijskog sistema Republike Srbije.
U uslovima velike ekonomske krize, pre svega svetske krize koja se pretočila u Republiku Srbiju, izazvala određenu buru pre svega u krugovima koji brinu o ekonomskoj i monetarnoj, pa i finansijskoj stabilnosti, imenovanje predsednika Saveta Narodne banke stvoriće preduslove za konsolidaciju ovog najvišeg organa Narodne banke, ali će s druge stane zadržati određene odnose koji su bili do sada, koji su imputirani i koji su imanentno određeni od strane guvernera Narodne banke Srbije.
Naime, Savet Narodne banke povlači najvažnije poteze u monetarno-kreditnoj politici. Mi u monetarno-kreditnoj politici imamo ogromne probleme, jer je zadatak Narodne banke da, vodeći monetarnu politiku, brine o cenovnoj stabilnosti, brine o kursu dinara, brine u ukupnosti o stabilnosti finansijskog sistema.
Ako konstatujemo da smo prošle godine da bi sačuvali cenovnu stabilnost išli sa određenim intervencijama na finansijskom tržištu kroz politiku kamatnih stopa u repo operacijama, kroz ulaganja deviznih rezervi u stabilnost domaće valute i da smo skresali devizne rezerve i doveli ih negde na 8,2 milijarde evra koncem godine, i da smo samo u poslednjem kvartalu 2008. godine potrošili milijardu i 450 miliona evra, i da smo dva meseca ove godine potrošili 550 miliona evra, govori o ozbiljnosti situacije u kojoj se našla naša moneta i celokupan finansijski i monetarni sistem.
Kako suzbiti, kako sprečiti negativne efekte svetske krize u uslovima domaće krize, problema u funkcionisanju domaćeg finansijskog sistema? Kako sprečiti strane banke, uslovno rečeno strane banke, one jesu registrovane ovde, ali sa kapitalom stranih akcionara i moramo ih tretirati stranim bankama, zato što su kroz svoju kamatnu politiku, kroz svoju kreditnu politiku izazvale određene poremećaje na domaćem tržištu.
Vlast posle 5. oktobra je zbrisala iz bankarskog sistema 70-ak banaka. Koncem 2000. godine imali smo 105 banaka, danas ih imamo 35, i u postupcima likvidacije i stečaja nestalo je 70 banaka.
Problem se javlja sada u Narodnoj banci i u Agenciji za osiguranje depozita, kako rešiti pitanje Beogradske banke, koja je izašla iz stečaja kao pozitivna banka, sa pozitivnim finansijskim stanjem, i kako opravdati poteze gašenja banaka 2002. godine kada su ugašene četiri banke.
U finansijskom smislu, u monetarnom smislu to je najveća greška monetarnih vlasti u ovih osam godina vlasti, da kažem uslovno, DOS-a. Time pokazujemo da nismo osmislili politiku, odnosno aktuelna vlast 2002. godine, kada je donosila takvu odluku, da nije uvažavala finansijsko stanje tih banaka, da ih je ugasila samo zbog jednog razloga.
Koji je to razlog? To je nalog Zapada da se zbriše domaći bankarski sistem, da se ubace strane banke, da se ubaci sveži kapital i da se izvlači kapital onako kako to odgovara stranim akcionarima. Samo je u 12. mesecu, to su podaci koje možete naći na sajtovima pojedinih finansijskih institucija, povučeno je sa računa banaka, čiji su akcionari u inostranstvu, i prebačeno preko 600 miliona evra.
Ovi pokazatelji koji dobijamo od NBS, da je bankarski sistem u 2006. godini ostvario dobit od 16 miliona odnosno 200 miliona evra, da je u 2007. godini ostvaren finansijski rezultat, odnosno da je ostvarena dobit od 21 milijarde evra, što predstavlja 250 miliona evra, oni su samo fiktivni, oni su frizirani.
Dobit ovih banaka je daleko veća. Ona se određenim kanalima prebacuje i u finansijskom rezultatu se ne pokazuju stvarna stanja, tako da je dobit daleko manja, a prihodi države su umanjeni, što je u svakom slučaju šteta za ovu državu.
Moramo reći da je katastrofalnom politikom, pre svega kamatnom politikom Narodne banke, koja je sredinom 2007. godine počela drastično da povećava referentnu kamatnu stopu kao relevantnu, kao osnovnu stopu NB, i time je celokupni bankarski sistem otišao do određenog nivoa, koji se jednostavno ne može meriti normalnim ekonomskim, zdravorazumskim potezima, koji ugrožava normalno funkcionisanje i normalno izmirenje kamatnih stopa od strane svih banaka, ne samo stranih banaka, nego i banaka gde je država vlasnik.
Mi smo u toku ove godine ušli sa referentnom kamatnom stopom u nivou od 16,50%, što je najveća referentna kamatna stopa ovde u regionu, a verovatno i u svetu. Sa kamatama, naknadama i maržama, ukupna kamatna stopa nam se penje između 25 i 30, dok su stope u našem regionu između osam do 12, to su kamatne stope u Hrvatskoj, pa negde u BiH do 18%.
Ovo su kamatne stope za koje moramo reći da su lihvarske, one su štetočinske i one su vrlo štetne po naše građane, po našu privredu i one dovode do blokade celokupnog sistema i funkcionisanja zdravog i normalnog bankarskog sistema u našoj državi.
Upravo kroz takvu monetarnu politiku, kroz takvu kreditnu politiku guverner i NBS štetno utiče na državne interese i u svakom slučaju, sa ovakvom kamatnom politikom i sa ovakvim postavljenim bankarskim i finansijskim sistemom, imaćemo štetne posledice u nastupajućem periodu.
Moramo uzeti u obzir da je kriza u Srbiji prisutna ne samo zbog svetske ekonomske krize. Ona je dugoročna, ona je sistemska, ona je funkcionalna, ona je u dubokim porama i u temeljima našeg sistema i ona se ne može izlečiti određenim potezima NB, bez dugoročne osmišljene nacionalne strategije u oblasti finansija.
Nažalost, Vlada o tome ne razmišlja. Ona dozvoljava guverneru da radi ono što hoće. Ne očekujem ništa sa ovom kadrovskom promenom, i gospodin Šoškić koji će biti izabran za guvernera, utopiće se u blato u kome se nalazi NB, u kome se nalazi narod Srbije i država Srbija. Hvala.

Dame i gospodo, očekujem isto pozitivnu reakciju ministra, posle ova dva, prirodno je da ide i treći. Međutim, moram kritički da se osvrnem ne na prihvatanje, nego na ukupnost i na sam Predlog izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i odnos Ministarstva i svih državnih službi u ovoj oblasti.
Iz obrazloženja Predloga zakona vidimo zbog čega se ide na izmene. Predlagač zakona kaže da je to proširenje obima poslova u poreskoj upravi, zapošljavanje novih radnika u ovoj oblasti. Međutim, praksa nam pokazuje da su tendencije potpuno suprotne. U praktičnoj primeni zakonskih odredaba u oblasti poreza i doprinosa imamo stagnaciju i Ministarstva finansija i svih drugih državnih organa.
Pre desetak dana direktor poreske uprave nam dade sledeće podatke. Kaže, do sada je ukupno u registru registrovano oko 280 hiljada privrednih društava, aktivnih je svega oko 112 hiljada, negde 40 i nešto posto. Od 35 hiljada privrednika, aktivnih je 16 hiljada, opet negde 40 i neki procenat, a što ukazuje da je prema broju preduzeća registrovanih i drugih privrednih društava, preduzetnika, svega 40% po broju aktivnih.
Ako je ovde rečeno u zakonu da je suprotna tendencija, onda tu neko ne iznosi istinu, a da ne kažem da laže. Ako vidimo po obimu obavljenog prometa 2006, 2007. i 2008. godine, onda vidimo da je stagnacija u prometu.
U poreskom smislu, u nominalnom iznosu, u finansijskim pokazateljima došlo je do porasta, ali u obimu transakcija finansijskih obim je smanjen. Poreski organi imaju daleko manje obaveza nego što je to bilo u poslovnoj 2005, 2006. i 2007. godini. To je jedna stvar.
Ovo obrazloženje koje je navedeno od strane predlagača zakona ne stoji. Sam koncept zakona, kako je koncipiran još 2002. godine, vrlo je loš i kao takav on treba da doživi transformaciju u smislu prilagođavanja savremenim pravnim uslovima normiranja ove oblasti.
Vi ste u ovaj zakon ugradili desetak, petnaestak zakonskih propisa, iščupali ste iz određenih zakonskih propisa i ubacili u ovaj zakon, tako da ovde imamo odredaba Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o državnoj upravi, Zakona o državnim službenicima i nameštenicima, Zakona o radu, imamo čak i odredbe nekih kolektivnih ugovora koje ste uneli ovde.
Svaka izmena pojedinog zakonskog propisa zahtevaće promenu ovog zakona, a što je neprimenljivo i štetno, neracionalno i u svakom slučaju će biti štetno po državni interes da se stalo menja. Vidim ovo je šesta ili sedma izmena ovog zakonskog propisa. Svake godine menjamo, a što jasno govori o tehnički loše izvedenom zakonskom projektu. Morali bi ga na određeni način menjati i prilagoditi potrebama praktične primene.
Pored toga, vidimo da u poreskoj upravi ima problema u radu zbog niskih primanja poreskih službenika i činovnika. Ako smo svedoci reforme koju je država napravila od 2002. godine ovim zakonskim projektom i 2003. godine sa uvođenjem PDV-a. Mi smo reformu u ovoj oblasti završili i morali završavati sa 2003, a da ne kažem 2004. godine to je sve moralo biti završeno. Danas je 2009. godina, a mi nismo oživotvorili sve ono što je ta reforma morala doneti. Zašto? Zato što aktuelna vlast uvek stane na drugom koraku, ne napravi treći i jedanaesti korak koji mora da napravi. Reforma nije završena.
Mi se ovde u obrazloženju pozivamo na određene reformske zaokrete u ovoj oblasti, pa će nam doneti, nema reforme. Reformu niste doveli do kraja, a ovo što predlažete ovim zakonskim propisima nije reforma, nego je to samo prilagođavanje određenim zakonskim projektima i suludo unošenje odredaba, a o tome najbolje govore čl. 23. i 24. ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je toliko glomazan da predstavlja jedan od najvećih zakona u celokupnom domaćem, a verovatno i svetskom zakonodavstvu, a što bi u normativno-pravnom smislu trebalo korigovati odmah onog trenutka kada se usvoji u ovom parlamentu.
Treba da nas zabrinu ekonomska i finansijska kretanja u četvrtom kvartalu prošle godine, a posebno prvi i drugi mesec ove godine i pokazatelji koje dobijamo i iz Ministarstva finansija i iz Vlade, a posebno iz državnih organa koji se bave statistikom.
Moramo videti šta se dešava, zašto nam pada proizvodnja. Industrijska proizvodnja je pala 17% u odnosu na januar i februar 2008. godine. Pored toga, pada nam i ostala proizvodnja. Vidimo da su nam finansijski prihodi, koji se elementiraju iz PDV-a, da su pali negde 30% u odnosu na 2008. godinu. Imamo pad uvoza za 35%, ali analitičari koji se bave ovim pitanjima kažu da je pad uglavnom u oblasti uvoza repromaterijala, što nas treba u svakom slučaju zabrinuti. Da li aktuelnu vlast to brine? Čini mi se da ne brine.
Imamo pad izvoza za 25%, imamo pad investicija za 15%, da li aktuelna vlast ima kontramere da zaustavi ove negativne tokove? Da li išta čini Ministarstvo finansija, u smislu zaustavljanja ovako negativnog trenda u oblasti proizvodnje i naplate prihoda.
Državni organi, poreski organi su dužni da svojim pokazateljima ukažu na ove negativne trendove.
Svedoci smo bili u toku prošle godine i ovde je SRS ukazivala na negativne tendencije kontrole velikih sistema, posebno privatizovanih velikih sistema. Kontrole u velikim sistemima, posebno u sistemima koje su kupili tajkuni, gotovo da nismo ni imali.
Postavljam pitanje Ministarstvu finansija – kada ste izvršili kontrolu poreskom inspekcijom, budžetskom inspekcijom i nekim drugim poreskim organima i drugim inspekcijama, kod Miškovća, kod Beka, kada ste bili u Sartidu, videli tamo njihove bilanse i izvršili kontrolu?
Ovde sam iznosio podatke o kontroli bankarskog sistema. U 2008. godini, slovom i brojkom, izvršena je kontrola u 34 banke registrovane u 2008. godini. Svega u 22 slučaja podnet je zahtev, jedan za privredni prestup i 21 prijava zbog uočene nezakonitosti u radu bankarskog sistema.
Tvrdim da ih ima na stotine i na hiljade, samo jednostavno država ne želi da uđe u taj sistem. Zašto? Zato što je to privatizovano, zato što su to banke čiji su vlasnici stranci koji su uneli kapital ovde, znalački pojačali vrednost dinara onog trenutka kada unesu svoje devize, otkupe te devize i onda ih transferom vrate u bankarski sistem država odakle su došle ovde. Zato dolazi do oscilacija. Vi ste svesni toga, međutim, ništa ne preduzimate.
Zbog toga mi imamo strahoviti odliv iz deviznih rezervi. NBS je prodala na deviznom tržištu u poslednjem kvartalu 2008. godine milijardu i 450 miliona evra, samo u prva dva meseca ove godine prodali smo 550 miliona evra, samo zbog stabilizacije kursa. Ko je otkupio te devize? Otkupile su strane banke, prebacile na račune svojih matičnih banaka, odakle su formirane. S druge strane, otkupili su ih tajkuni, prebacili ponovo u inostranstvo. Šta narod Srbije ima od toga? Nema ništa.
Oduzeo sam 11 minuta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i ukazao na osnovnu poziciju SRS-a u vezi s ovim zakonom.
Srpska radikalna stranka smatra da je neprihvatljivo, necelishodno ići u parcijalno definisanje određenih pojmova, pre svega, u oblasti međunarodne pravne pomoći, koja je vrlo široka, sveobuhvatna i, kao takva, zahteva unifikaciju, kodifikaciju ili, kako reče ministar pravde, harmonizaciju pravnih propisa.
Učinili ste suprotno od onog što ste naveli u obrazloženju Predloga zakona i onog što je rekla ministar pravde za ovom govornicom. Najpogubnije rešenje ste napravili zato što ste iz jednog zakona, a to je Zakonik o krivičnom postupku, izdvojili jednu celinu i ubacili je u poseban zakon.
SRS smatra da je neprihvatljivo ići na ovako parcijalno definisanje ove oblasti i da je predlagač zakona morao, shodno već postavljenom pravilu, ono što je definisano Zakonikom o krivičnom postupku, kroz inoviranje zakonskih odredaba, ubaciti sve ono što je sastavni deo međunarodnih konvencija – konvencija Evropske unije, konvencija UN-a, postignutih međunarodnih sporazuma iz ove oblasti i sve prakse, sudske i druge prakse koje se odnose na oblast međunarodne pravne pomoći.
Ovakvim načinom, vi razdrobljavate pravni sistem Republike Srbije, zato što ćete sada morati definisati...

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ovo je zvanično šesta izmena Zakona koji je trebalo da bude reformski zaokret u oblasti poreske politike i poreskih institucija koje rade u naplati poreza i doprinosa u Republici Srbiji. Naime, osnovni materijalni Zakon donet je još 2002. godine. Usledile su izmene, jedna ispravka 2002. godine, a posle ispravka 2003. godina, zatim i izmena 2003, 2004, 2005, pa drugi put 2005, 2006, 2007. i, evo, još jedna izmena Zakona.
Zbog čega se menja ovaj zakon? Moramo reći razloge. Razlozi su mnogobrojni, a najznačajniji su sledeći: aktuelna vlast posle 2005. godine krenula je u reformske zahvate, ne sagledavajući suštinu materije u kojoj se donose ti zakoni, prave se zakoni preko noći ili se prepisuju zakoni iz evropskog zakonodavstva ili nekog uporednog zakonodavstva, koji su neprilagodljivi za naše prilike i naše situacije i onda moramo menjati, pa menjati, i evo sada imamo ovu izmenu.
Nadalje, ono što je pogreška u radu aktuelne vlasti, to je da mi kada sagledavamo ovu problematiku, odnosno aktuelna vlast kada sagledava problematiku, ona izlazi sa određenim stavovima, ne vodeći računa o pravnom sistemu i celokupnosti pravnog sistema.
Tako smo u ovom zakonu, u matičnom zakonu, izvadili određene celine koje se odnose na organizaciju, ono što je predviđeno Zakonom o državnoj upravi. Izvadili smo celinu iz Zakona o državnim službenicima i nameštenicima.
Izvadili smo celinu koje se odnose na zarade, itd. Od tih delova određenih zakona napravili smo jedan zakon koji je sad podložan promenama zbog toga što čim se promeni bilo koji od ovih zakona koji čini sastavni deo ovoga zakona mora se menjati i ovaj zakon. Tu je pogreška u pravnom konceptu i normiranju regulative.
Tako smo i ovde, vidite kod člana 169. matičnog Zakona, odnosno čl. 23. i 24. imamo hrpe odredaba, ovo verovatno ni u jednom zakonodavstvu u svetu nema, na tri, četiri stranice sa možda dve hiljade reči, probali smo ubaciti sve ono što smo propustili u tom matičnom Zakonu, pa smo onda dodavali i dodavali, itd. I, onda napravimo jedan zakon koji ne liči ni na šta. Vaše pravno normiranje ne liči ni na šta, najbolji primer je ovaj.
SRS je ukazala na propuste u pravnom normiranju sa vaše strane.
Pre neki dan smo to isto rekli kod Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim stvarima, gde ste, takođe, izvukli iz nekoliko zakonskih projekata sve ono što reguliše ta oblast, ugradili u ovaj zakon i sve ono kada se promeni u tim matičnim zakonima, to će se morati menjati u ovom zakonu i tako onda dolazimo do hiljade i hiljade zakonskih propisa u pravnom sistemu Republike Srbije koji su nepregledni, nisu unificirani, nisu kodificirani, nisu harmonizirani i onda imamo probleme u praktičnoj primeni.
Posebno je to aktuelno kod primene u lokalnim samoupravama, kada samo na ovim propisima mora raditi nekoliko pravnika samo da bi sagledala tu pravnu regulativu.
Nadalje, ono što je bitno naglasiti, to je da je poreska administracija vrlo bitna u svakoj državi, a posebno kod nas. Zbog čega? Zbog toga što smo mi u situaciji da ubiremo poreze u velikom delu koji predstavlja izvor budžeta.
U budžetu za 2009. godinu, poreski prihodi su oko 91,6, a neporeski prihod su resto, odnosno 8,4%. Ako vidimo kako je to definisano u izvršenju budžeta za 2008. godinu, onda vidimo da je taj procenat poreskih prihoda još i veći, blizu 94%.
Baš zbog toga nam je bitna poreska administracija, njen rad, kvalitet njenog rada, efikasnost rada, modernizacija celokupnog sistema koju vi ne radite.
Zašto ne radite najbolje pokazuje i samo obrazloženje ovog predloga zakona gde gotovo na tri stranice objašnjavate da morate, morate i morate pojačati službu, zaposliti nove radnike i osposobiti te radnike, dobiti visokokvalitetne radnike. Kako ćete dobiti visokokvalitetne radnike sa platama koje su daleko ispod plata i zarada u drugim društvenim delatnostima, da ne kažem u privredi ili u drugoj, neprivredi, gde su plate daleko veće? Zbog toga je odliv tako veliki.
Međutim postoji još nešto što treba da zabrine sve, a posebno opozicija ukazuje na to, da u poreskim upravama imamo jako veliki broj partijskih kadrova koji su zatečeni, pa ste ih onda i vi ubacili i među ovih osam hiljada iz 2006. godine, najvećim delom su to partijski kadrovi raznih partija koje su bile na vlasti pre toga. U međuvremenu je iz sistema poreske administracije otišlo 1.560 radnika po raznom osnovu.
Ono što treba da zabrine, to su kadrovi koji su dobili otkaz zbog toga što nisu izvršavali naloge rukovodilaca u poreskoj upravi. U svakom gradu naći ćemo na desetine takvih slučajeva, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Kraljevo, itd, vrvi od takvih otkaza.
Gospođo Dragutinović, vi to jako dobro znate.
Dakle, sa jedne strane, u poreskoj administraciji imamo kadrove koji ne mogu nositi teret poreskog sistema i reforme za koje se vi kao zalažete u poreskom sistemu, nema nikakve reforme. Reforma je izvršena sa ovim zakonom i poreskim zakonima i koji su usvojeni pre tri, četiri godine i uvođenjem PDV-a. Ovo tehničko i tehnološko osavremenjavanje poreske administracije nije reforma, nikakva to reforma nije.
Kadrovska reforma podrazumeva depolitizaciju ove službe, podrazumeva osavremenjavanje načina rada, podrazumeva tehničku pripremu za rad.
Sa ovakvom pripremom koju imaju radnici u poreskoj administraciji, nema naplate, nema praćenja, nema analiza!
Ne mogu to oni ni tehnološki ni tehnički, a sa druge strane, nisu motivisani, njihove zarade su daleko ispod zarada u drugim društvenim delatnostima i toga morate biti svesni. Pet godina sprovodite reformu, ništa reformisali niste.
Postoji puno apsurda. Spomenuo sam član 23. i član 24. itd. To je nakaradno normiranje, jer vi ste tu dobili takav član, odnosi se na matični član 169. koji ima nekoliko hiljada reči, što predstavlja apsurd i verovatno svetski rekord i treba ga prijaviti u Ginisovom institutu. Vidim određene apsurde, recimo, u članu 25. Predloga zakona gde novčanu kaznu iskazujete u dinarima, što je neuobičajeno u našem pravnom sistemu i pravnom normiranju.
Novčane kazne se iskazuju u hiljadama dinara ili desetinama hiljada dinara, a ovde se stavljaju novčane kazne za preduzetnike od 12.500, što je po meni neprimereno. Opet uvodite određenu pravnu kategoriju koja je neuobičajena u pravnom sistemu.
Ono što treba da zabrine to je da mi sa ovakvom administracijom ne možemo ubrati dovoljno sredstava i obezbediti dovoljno sredstava za rashode koji su iz dana u dan sve veći, a prihodi u budžet koji su planirani ne teku onim tempom i onom visinom koja je planirana.
To treba da nas zabrine, a posebno aktuelnu vlast, zbog toga što sve aktivnosti vlasti koje idu u ovom pravcu ne nalaze rešenja. Zašto?
Mi smo dobili informaciju da će nam negde u novembru mesecu kada smo govorili o dinamičnom privrednom razvoju, kada smo govorili o zapošljavanju, kada smo govorili o porastu životnog standarda, čak u novembru mesecu, i takav rebalans budžeta smo usvojili, odjednom smo dobili informacije da ćemo sve ono što smo predvideli memorandumom polako smanjivati. Tako smo stopu bruto društvenog proizvoda koja je bila u nivou od 6% smanjili budžetom za 2009. godinu na 3,5%.
Sada premijer izlazi sa podatkom da će taj bruto društveni proizvod biti svega 0,5%, a ekonomski analitičari, koji se bave ovom problematikom, kažu (daj bože da to bude) da je to jako perspektivno za naše prilike i da je to gotovo neostvarivo, da je to san za aktuelnu vlast i za državni sistem u kome živimo.
Inflacija koja je bila predviđena u nivou od 8% sada se kalkuliše sa nivoom od 12%. Deficit budžeta koji je predviđen budžetom za 2009. godinu u nivou 1,75% BDP, on će sa ovim kalkulacijama biti 3% uz smanjenje industrijske proizvodnje, aktuelna inflacija koja je u prva dva meseca oko 5,3%, pad uvoza od 37,5%, pad izvoza od 24%, pad investicija od 15%, sve to treba da nas zabrine.
Umesto da se bavite aktuelnim ekonomskim pozicijama i finansijskim pozicijama u kojima mi živimo, mi se bavimo određenim perifernim zakonskim projektima koji su neprimenljivi, zbog toga što ste udrobili sve ono što niste smeli, niste morali. U pravnom smislu ovaj zakon ne liči na ništa. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, u ovom redovnom zasedanju Narodne skupštine trebalo je da razmotrimo tri zakonska projekta koja se odnose na ubrzani postupak liberalizacije viznog režima i šest zakonskih projekata o potvrđivanju, odnosno ratifikaciji konvencija iz ove oblasti. Odlukom Vlade jedan od zakona je povučen iz procedure. Bez obzira na sve ono što pričamo i obećavamo, da želimo da ubrzamo liberalizaciju, da dođemo na belu šengen listu, mi ovim potezima pokazujemo da nam to nije primaran zadatak.
Čuli smo u ovom skupštinskom domu mnogo kritika na opoziciju koja kao blokira, usporava itd, a ovde se jasno vidi da ne želite ubrzati taj postupak.
To možemo potkrepiti sa nekoliko podataka, jedan od njih je da je još 2004. godine Vlada donela i usvojila Akcioni plan o harmonizaciji odnosa pravnog sistema sa pravnim sistemom EU kojim je utvrđena dinamika, rokovi, projekti, materija koja mora da se harmonizuje.
Jedan ili više zakona i zakonskih projekata iz ove oblasti su i ovi zakoni koji su predviđeni za današnju raspravu, pa i zakon o zabrani diskriminacije. Pet godina smo svesni da taj zakon i te zakone moramo doneti, ali ništa nismo učinili da ga usvojimo i da ga skinemo sa dnevnog reda.
Prema pravnoj nomenklaturi Evropske unije nije dovoljno doneti samo zakone, moramo doneti podzakonske akte, razne administrativne propise, tehnički i tehnološki uvezati sisteme i tek onda ispunjavamo uslove.
Jedna komisija je završila posao pre neki dan i dobio sam informaciju da je po nalogu Evropske komisije zabranjeno iznošenje podataka o tome šta je utvrdila. Zamislite šta je utvrdila? Ako nismo ispunili zakonske stvari nismo ni podzakonske ni administrativne ni tehničke ni tehnološke i sve druge koji su predviđeni na mapi puta i u mapi puta za pridruživanje EU.
Zanimljivo je obrazloženje zašto se donosi jedan od zakona o kojima raspravljamo, to je zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, donosi se zbog potvrđivanja evropske Konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, zatim evropske Konvencije o ekstradiciji, konvencije Ujedinjenih nacija itd, jer je Republika Srbija preuzela obavezu implementacije navedenih dokumenata u svoj pravni sistem.
Ovde smo dobili četiri razloga zbog kojih je neophodno ući u donošenje ovog zakona, a u obrazloženju ministar pravde reče da je to harmonizacija propisa sa propisima EU, zatim liberalizacija viznog režima, ugradnja konvencije EU i UN koje su donete i koje će biti donete za nekoliko dana, ovih šest konvencija o kojima govorimo, i harmonizacija pravnih propisa Republike Srbije. Znači, četiri razloga a u obrazloženju samog zakona vidimo samo jedan jedini razlog koji je naveden ovde, što govori da Ministarstvo pravde nije učestvovalo u izradi ovog zakona, da je to radio neko drugi a taj drugi nije uskladio međusobni rad sa Ministarstvom pravde. To govori o odsustvu ozbiljnosti u radu, jer ako već postoje razlozi, oni su u svakom slučaju opravdani i moramo prihvatiti sve ono što je rečeno od strane ministra pravde, ali to nije uneto u ove razloge za donošenje zakona.
Kada govorimo o Predlogu zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima – da li ići u donošenje posebnog zakona ili je jedna od pravnih mogućnosti bila da to ugradimo u Zakonik o krivičnom postupku, kao što je to bilo prisutno i sada, ili doneti jedinstven leks specijalis zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći koji će obuhvatiti svu pravnu pomoć u međusobnoj korespondenciji savremenih država koje obuhvataju i krivične stvari, i upravne stvari, i socijalnu politiku, i telekomunikacionu politiku i saobraćajnu politiku itd.
Sa aspekta SRS izabrali ste najgore rešenje jer sada, s obzirom na to da ste uveli u praksu da se posebno reguliše ova oblast onda morate doneti i poseban zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u socijalnoj politici, to je vrlo bitno, zbog socijalnog osiguranja, iz svih aspekata iz kojih proizilazi socijalna politika i socijalno osiguranje, pored toga, morate doneti pravni propis, odnosno zakon o međunarodnoj pravnoj saradnji u spoljnim poslovima, u unutrašnjim poslovima itd. i dobićemo gomilu zakonskih projekata koji se manje-više ponavljaju. Ovo je najbolje pravno-tehničko rešenje.
S obzirom na vreme, ovde ću zamoliti ministra pravde u ime Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, u ime mnogobrojnih udruženja Krajišnika, da shodno odredbama postojećeg Zakona o krivičnom postupku i novog zakona koji ćete verovatno usvojiti, zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, pomogne izbegličkim udruženjima, izbeglicama, u smislu ostvarenja individualnih i kolektivnih prava koje su Srbi, posebno Srbi iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske imali u Hrvatskoj i ne mogu ih ostvariti. To je jedna stvar.
To se odnosi na penzije, to se odnosi na invalidnine, to se odnosi na povratak nepokretnih stvari, kuća, stanova, znamo da je Srbima oduzeto preko 50 hiljada stanova u društvenom vlasništvu sa stanarskim pravom i nijedan stan nije vraćen, kao i mnogobrojna druga imovinska, socijalna i druga prava.
Pored toga, znate i sami da su Hrvati u toku rata od 1991. do 1995. godine pokrenuli preko 70 hiljada optužnica protiv Srba. Doneli su 1999. godine Zakon o amnestiji, amnestirali su sve one koji nisu počinili teža krivična dela.
Međutim, u pravnoj praksi Republike Hrvatske to što su oni oprostili, amnestirali, ne znači ništa zato što oni umesto kvalifikacije po ovim optužnicama velikosrpska agresija ili oružana pobuna sada kažu – ratni zločin protiv civilnog stanovništva ili neka druga pravna kvalifikacija i hapse, privode itd. i osuđuju.
Iskoristiću ovu priliku da predam, s obzirom na to da je u postupku priprema protivtužbe protiv Hrvatske, da predam jedan materijal koji je radilo ''Udruženje penzionera'' iz Hrvatske sa predsednikom Jovanom Kablarom, to je jedan materijal na dvadesetak stranica, odnosi se na stečena prava odnosno penzije i sve elemente vezano za nemogućnost ostvarivanja penzija i nemogućnost ostvarenja prava koja su Srbi stekli u Hrvatskoj do 1991. godine i to pravo im je uskraćeno od 1991. godine do 1998. godine, nemaju mogućnosti da ga ostvare, evo vam ovaj materijal pa pogledajte, sagledajte i omogućite Srbima da to stečeno pravo koje su ostvarili prema zakonskim projektima i ostvare.
Predajem materijal koji je radilo ''Udruženje za pomoć izbeglicama i prognanim iz Hrvatske'', njen predsednik Mile Dakić, zatim, ''Udruženje Nikola Tesla'' i predsednik Dušan Kundak, zatim, ''Udruženje građana Povratak prognanih Krajišnika'', potpisao predsednik prof. dr Dušan Banjac, zatim ''Udruženje prognanih Srba iz Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske'' i predsednik Branko Lubovac. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članu 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Moram upozoriti, juče sam to učinio, na odredbu člana koja se odnosi na obavezu predsednika da vodi računa o radu skupštinskih organa, kako to tamo stoji, blagovremenom i usklađenom radu.
Administrativni odbor je jedan od tih organa i predsednik Skupštine mora voditi računa, prema odredbi ovog člana, o blagovremenom zakazivanju sednice i radu ovog odbora. SRS ima legalan zahtev, upućen Administrativnom odboru pre tridesetak dana. Napraviću jednu paralelu.
U ovom parlamentu je pre tri meseca bilo više zahteva poslanika da se sazove sednica Odbora za industriju. U dva navrata nisam bio prisutan u sali. Predsednik Skupštine je, koristeći odredbe ovog člana, zakazala sednicu, sednica je održana dva ili tri dana posle toga.
U ovom slučaju se izbegava primena ovog člana i preko 30 dana Administrativni odbor ne uzima u raspravu zahtev SRS-a. SRS ne traži da se reši to pozitivno.
Rešite, pozitivno ili negativno, odbacite zahtev, odbijte zahtev, dajte uredno obrazloženje, u pravnom sistemu ove države postoji pravo na žalbu i mi ćemo ga iskoristiti, ali rešite. Ovo je direktna blokada Parlamenta, u organizaciji vladajuće većine i uz podršku predsednika Skupštine.
Za nerešavanje odgovornost snosi predsednik Skupštine i vladajuća većina. Iza svega toga postoji još neko ko je važniji i koji, u krajnjem slučaju, donosi odluke.
Predlažem da se na sednicu Administrativnog odbora pozove američki ambasador Manter i da čovek donese odluku, jer inače donosi sve vitalne odluke, i vezane za ovaj parlament, i za razne druge državne organe. Neka čovek reši ovu situaciju i da skinemo to sa dnevnog reda. On će najverovatnije odbiti naš zahtev, ali nam omogućite da dobijemo tu negativnu odluku, da bismo mogli iskoristiti pravna sredstva, da bismo se upustili u sudski i drugi postupak koji nam stoji na raspolaganju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Moram ovde upozoriti prevashodno predsednika Skupštine, a i javnost Srbije, da krši Ustav Republike Srbije. Kršenje Ustava Republike Srbije odnosi se na odredbu člana 100. Ustava Republike Srbije koji obavezuje Skupštinu da donese zakon o Narodnoj skupštini. Svi rokovi za donošenje ovog zakona su prošli. Ustavna obaveza je, takođe, da se na temelju Zakona o Narodnoj skupštini usaglase odredbe Poslovnika o radu i sa Ustavom i sa Zakonom o Narodnoj skupštini.
Iz sredstava javnog informisanja dobijamo informacije da postoje dve radne grupe, koje je odlukom predsednika Skupštine formirala ova skupština, za donošenje zakona o Narodnoj skupštini i inoviranje odredaba ili donošenje novog poslovnika o radu Narodne skupštine.
Ustavna i zakonska obaveza je da te radne grupe podnesu informaciju, ne predsedniku koji ih je formirao, nego Narodnoj skupštini. Da li smo dobili informaciju? Nismo.
Znači, svesno kršimo odredbe Ustava, ne donosimo zakon o Narodnoj skupštini. Postavljam pitanje - zašto? Da li je to toliko složena materija da za nekoliko godina ne možemo doneti zakon o Narodnoj skupštini? Zašto kršimo odredbe Ustava i ne menjamo ovaj poslovnik o radu, u smislu inoviranja onih odredaba koje se moraju promeniti zbog ustavne obaveze, jer ih moramo usaglasiti? I proceduralno-pravno i statusno-pravno Poslovnik nam nije usklađen sa odredbama Ustava i mnogobrojnih zakona koji su u međuvremenu doneti.
Najveća odgovornost je na predsedniku Skupštine. Predsednik Skupštine svesno krši Ustav. Ne znam zašto. I prethodni predsednici Skupštine takođe. To začuđuje, čudno je. Da li imamo uporedno pravo? Možemo li primeniti neke odredbe nekih … Pa, evo, i Evropska unija – svaka država ima svoj zakon i svaka država se pridržava tog zakona i to je materijalnopravna osnova za donošenje poslovnika o radu.
Mi smo se opredelili za kozmetičke promene, svega šest materijalnopravnih odredaba o promeni Poslovnika o radu. Šta to znači? Ništa, to su kozmetičke promene, ne znače ništa, ali znače u medijima, da prikažemo kako je Skupština blokirana. Ne govorimo o našoj ustavnoj obavezi, nego to prebacujemo na opoziciju koja se, kao, nešto buni, blokira Skupštinu, a stvarno stanje je da kršimo odredbe Ustava.
Predsednik Skupštine mora izaći ovde i dati informaciju zbog čega nije usaglašena odredba, zašto nije donet zakon, zašto idemo parcijalno u rešavanje Poslovnika, u nekoliko faza, kako je rečeno od strane vlasti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po čl. 27. i 77. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Želim da kažem da sam bio prisutan na 35. sednici Administrativnog odbora Narodne skupštine kada je predsednik Odbora rekao da će se sednica Administrativnog odbora, 34. sednica i nastavak te sednice, desiti danas, ali nije definisano vreme. Uobičajeno je u takvim situacijama, kada se prekine jedna sednica i kada se krene u sazivanje druge sednice, da se definiše jasno vreme.
Poslovnik o radu jasno daje određena prava određenim licima u smislu zakazivanja sednica, a u ovom slučaju nastavka sednice. Danas smo ovde dva sata čekali da dobijemo informaciju o tome kada će početi nastavak te sednice.
Članom 77. Poslovnika o radu Narodne skupštine jasno su utvrđena prava ko ima mogućnost i pravo da da obaveštenje o tome kada će početi nastavak sednice koja je prekinuta. Niti je predsednik Administrativnog odbora rekao kada će to biti, niti njegov zamenik, niti predsednik Skupštine.
Da napravimo jednu paralelu. Predsednik sam jednog odbora. U dva navrata nisam bio prisutan u sali kada su određeni poslanici tražili zasedanje Odbora za industriju. Predsednik Skupštine je, shodno odredbama člana 77, zakazala sednicu, prema pravu koje ima. U ovom slučaju predsednik Skupštine, shodno odredbi člana 27. stav 1. tačka 4), koja kaže da se predsednik Skupštine brine o blagovremenom radu radnih tela Skupštine, u ovom slučaju Administrativnog odbora, morala je i bila je dužna, ukoliko to nije učinio predsednik Administrativnog odbora ili njegov zamenik, tačno definisati vreme i dati obaveštenje narodnim poslanicima.
Bili smo uskraćeni. Zašto je to bitno? Bitno je zbog suštine i sadržine onoga što je zahtev SRS. Srpska radikalna stranka je uputila zahtev Administrativnom odboru, kao nadležnom državnom organu, da reši pitanje povratka tri poslanička mandata. Zašto se čeka više od mesec dana?
Iza svega toga stoji, postoji određeni razlog. Zašto predsednik Skupštine ili predsednik Administrativnog odbora ne izađe ovde i kaže koji su to razlozi? Normalno da to ne može učiniti niko od njih, nego ovde prisutna predsednik poslaničke grupe ZES-a izađe i da obaveštenje, suprotno Poslovniku o radu, izlazi za govornicu i kaže da nije povredila Poslovnik.
Povređen je Poslovnik i tražim da se u danu za glasanje ova Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika koju je učinila Nada Kolundžija. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Dobili smo informaciju da je ovaj predlog napravljen na temelju rada radne grupe o izradi, korekciji i inoviranju Poslovnika o radu, ali nismo dobili potpunu informaciju zašto je ova radna grupa napravila ovakav tekst, koji je sužen, koji nema ni sadržinu ni suštinu.

Dobili smo informaciju od predsednice Skupštine, od Nade Kolundžije, citiram: "Radna grupa je radila predugo. Ne smemo da dozvolimo da to traje u nedogled.". Misli se na grupu koja je radila na inoviranju Poslovnika o radu Narodne skupštine i zakona o Narodnoj skupštini.
Radna grupa je morala podneti potpunu informaciju o tome šta je učinila. Koliko vremena treba da se inovira ovaj poslovnik?
Šta je sa zakonom o Narodnoj skupštini? Godinama slušamo, očekujemo, radna grupa radi, usaglašava se. Nemamo zakon. Imamo ustavnu obavezu da ova skupština usvoji zakon o Narodnoj skupštini. Rok je prošao. Ko odgovora za to? Ko vas sprečava? Ako tvrdite da opozicija blokira Skupštinu i da ne može Skupština raditi, nemamo onaj željeni tempo, ko sprečava ovu radnu grupu? Šta je problem?
Da li imamo uporedno pravo? Imamo. Prepišimo, donesimo ovde, pa ćemo amandmanima izvršiti korekciju.
Radna grupa, to je i vaša obaveza, predsednice, mora podneti izveštaj o tome šta je učinila. To traje godinama. Da li je to toliko važan, složen zakon, da se ne može doći do konačnog teksta? Nije to u pitanju. Radna grupa ne radi, a vi koji ste predložili, pre svega, predsednik Skupštine, jer je to komisija predsednika Skupštine, snosi odgovornost za to što nemamo zakon o Skupštini.
Zbog čega smo prekršili Ustav? Ko odgovara za to? Morate u javnosti da odgovarate. Predsednik Skupštine tu snosi najveću odgovornost.
Zašto mi danas na vanrednom zasedanju razgovaramo o minornoj izmeni Poslovnika o radu, kada ste govorili, vi ispred pozicije, da će to biti temeljna, obuhvatna izmena Poslovnika o radu, koji će rešiti pitanje blokade Parlamenta koju čini opozicija? To pričate mesecima.
Dobili smo Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika, sa šest materijalno-pravnih odredaba koje ne znače apsolutno ništa. Ono što ste mislili, niste učinili.
Zašto ne odblokirate Skupštinu? Stalno tvrdite – blokirana je Skupština. Odblokirajte je. Imate 126 glasova, donesite taj poslovnik, zabranite rad, napravite ono što stalno govorite da ćete učiniti.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u vezi sa čl. 225. i 226. Tražim informaciju od Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva omladine i sporta u vezi sa brojnim incidentima koji su se desili na Svetskom prvenstvu u rukometu koje se održava u Hrvatskoj.
Naime, počelo je sa verbalnim napadima na rukovodstvo i rukometaše Rukometnog saveza Srbije, nastavljeno je kroz fašističke parole koje se izgovaraju uvek kada srpske ekipe nastupaju u Hrvatskoj, sa fašističkim, šovinističkim parolama poznatim još iz perioda Drugog svetskog rata - "Ubij, ubij Srbina", "Srbe na vrbe" i dalji arsenal koji nam je svima poznat.
Nastavljeno je napadima na navijače iz Srbije, kamenovanjem automobila, autobusa itd. sa registarskim oznakama Republike Srbije, zatim spaljivanjem zastave Republike Srbije, skidanjem zastave sa zvaničnog jarbola sa zastavama svih učesnika na Svetskom prvenstvu.
O svemu ovome javnost Srbije ne govori, mediji o tome ne pišu. Čak imam pouzdanu informaciju da se u Javnom servisu Republike Srbije, državnoj televiziji, po nalogu najviših rukovodilaca ove državne kuće, u periodu intoniranja državne himne i neposredno posle toga smanjuje ton da bi se sprečilo javno prenošenje svih vulgarnosti koje izgovaraju hrvatski navijači.
Postavljam pitanje zašto se o ovome ćuti u medijima? Šta čine državni organi da se na sve ovo ukaže javnosti, da se kroz protestnu notu, kroz diplomatsku aktivnost ukaže na sve vulgarnosti koje doživljavaju naši sportisti u toku ovog takmičenja, a i svih takmičenja koja se održavaju na sportskim terenima u Republici Hrvatskoj?
Moram upozoriti na još jedno međunarodno pravilo, na jednu konvenciju. Radi se o Konvenciji o sprečavanju genocida koja zabranjuje upotrebu fašističkih i drugih simbola, simbola iz Drugog svetskog rata. Hrvatski navijači neštedimice koriste simbole iz Drugog svetskog rata i hrvatsku ustašku zastavu, koriste ustaške majice i druge simbole. Zašto o tome ćutimo? Pitanje je upućeno Ministarstvu omladine i sporta, Ministarstvu spoljnih poslova, a i Vladi, koja mora reagovati u ovom slučaju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šabiću, pred nama su dva akta Poverenika za informacije od javnog značaja. Srpska radikalna stranka daje poseban značaj ovoj državnoj instituciji i zbog toga je pokrenula inicijativu, zajedno sa ostalim opozicionim strankama, da se stave u raspravu ova dva pravna akta da bi se u normativnom smislu zaokružila aktivnost ovog državnog organa i da bi se moglo preći na normalno funkcionisanje i rad vrlo značajnog državnog organa. Time SRS govori o svojoj zainteresovanosti u ovoj oblasti i želi da ukaže na određene probleme koji su bili prisutni do danas, a biće prisutni i ubuduće zbog društvenog miljea u kojima radi ovaj državni organ.
Kada govorimo o zaokruženju normativne aktivnosti i ova dva pravna akta, moramo prevashodno pokrenuti pitanje Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i moramo reći da je Zakon nepotpun, da je pun pravnih praznina, da su nadležnosti Poverenika u odnosu na evropsko zakonodavstvo daleko uže. Nedovoljno su jasno iskazane u članu 35. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Dalje, nisu definisani drugi elementi bitni za pristup informacijama od javnog značaja, a odnose se na dve stvari: prvo, na pravna akta koja moraju biti definisana zakonom, u koja javnost i Poverenik i njegove službe kao državni organ imaju pravo uvida i kontrole nadzora; s druge strane, sam nadzor, način nadzora, elementi tog nadzora i sankcije, koje su u ovom slučaju gotovo nikakve, vrlo male.
Kaznene odredbe su, prema odredbama ovog zakona, zanemarljive. Zašto da se upuštamo u nešto što bi eventualno u javnosti moglo izazvati određene negativne reperkusije, bolje da to ne dostavimo Povereniku, uskratimo javnost u nekim predmetima koji su od posebnog značaja i time izbegnemo javnost i sakrijemo ono što treba da sakrijemo.
Mislim da se mora prionuti na izradu novog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer je to uslov normalnog rada, funkcionisanja i bitisanja ovog, po nama, vrlo značajnog državnog organa.
Kada govorimo o nadležnostima, one su predviđene članom 35. ovog zakona. Sam zakonodavac je suzio nadležnosti, one su uopštene, iskazane su rečima evropske terminologije koja ne odgovara našoj praksi, biti naše nadležnosti i treba prilagoditi ovaj član i proširiti nadležnost.
Što se tiče samih pravnih akata, mislim da oni odgovaraju suštini aktuelnog trenutka, ali aktuelna vlast nedovoljno pažnje posvećuje drugim bitnim stvarima u radu i funkcionisanju ovog organa. Koji su to bitni elementi?
Bitni elementi su da se omogući normalan rad i funkcionisanje ovog organa i obezbede svi preduslovi za rad i funkcionisanje, prevashodno finansijska sredstva za rad ovog organa, koja moraju biti dostatna, koja moraju zadovoljiti sve potrebe u finansijskom smislu koje su neophodne za nabavku kako tehničkih sredstava tako i svih administrativnih i drugih uslova za rad.
Sve to neophodno je obaviti u određenom poslovnom prostoru, a vi ste kuburili sa poslovnim prostorom i verovatno ćete i ubuduće kuburiti sa poslovnim prostorom zbog toga što država ne poklanja dovoljno pažnje, aktuelna vlast ne poklanja dovoljno pažnje ne samo vašem organu, nego i drugim državnim organima koji kubure sa poslovnim prostorom, bez obzira na to što znamo da imamo dovoljno i moramo stvoriti preduslove da obezbedimo dovoljno poslovnog prostora za rad i funkcionisanje svakog državnog organa, posebno vašeg organa.
Dalje, ono što je bitno da se kaže o radu i funkcionisanju ovog organa jeste da aktuelna vlast mora daleko više pokloniti pažnje vašim informacijama i otvoriti sva ona akta i sva državna dokumenta iz kojih se crpe informacije koje plasirate u javnost.
U poslednjih godinu i po dana, a i ranije je to bilo prisutno, ali intenzivno godinu i po dana insistiramo na otvorenosti informacija o zaradama u državnim organima, posebno u javnim preduzećima, jer znamo da se tamo isplaćuju enormne zarade. Gospodine Šabiću, sami znate koliko ste imali problema da nam odgovorite na naša pitanja i koliko ste imali problema u vašoj korenspondenciji, komunikaciji sa javnim preduzećima i drugim javnim ustanovama koje su odbijale da vam dostave podatke.
Predstavnici i poslanici Srpske radikalne stranke u ovom parlamentu i u javnosti su ukazivali na određena nenamenska korišćenja sredstava, a posebno je to bilo bitno kod onih javnih ustanova za koje se znalo da su isplaćivale enormne zarade.
Kada govorimo o ovim zaradama onda moramo reći da smo pred kraj prošle godine gotovo zaokružili jednu celinu koja se tiče plata, zarada, naknada, bonusa u javnim preduzećima i drugim državnim institucijama. Došli smo do određenih podataka i činjenica tamo gde to nije bilo uokvireno poslovnim tajnama. Dobili smo jednu celinu iz koje se jasno vidi gde su određena probijanja koja su štetna po interese ove države i naroda.
To je posebno bitno kod onih državnih institucija koje dobijaju budžetska sredstva, a ta budžetska sredstva prelivaju u visoke naknade, visoke zarade državnih činovnika, posebno kod upravnih odbora koji se sastaju jednom mesečno ili jednom u dva-tri meseca, a primanja, zarade, naknade predsednika i članova upravnih odbora su bila po nekoliko hiljada evra, neopravdano, društveno necelishodno, štetno.
Tu su predstavnici SRS otvoreno tražili odgovornost svih državnih organa, a posebno onih organa koji vode kontrolu, prevashodno Ministarstva finansija. Ministarstvo finansija ima sve isplatne liste svih državnih ustanova u svojoj evidenciji, vrši nadzor, kontrolu, prati, a stajali su sa strane i ćutali su, nijedan podatak u javnost sa njihove strane nije izašao.
Sve ono što je izlazilo izlazilo je na temelju poslaničkih pitanja u ovom parlamentu i onoga što smo dobijali od vas, gospodine Šabiću. Na taj način smo otvorili tu Pandorinu kutiju, iz koje je onda izašlo sve ono što je izašlo i ono što je štetno.
Šta je aktuelna vlast učinila da spreči svu štetu koja je učinjena u prethodnom periodu? Ograničila je naknade predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora. To je jedino što je aktuelna vlast učinila. Kod direktora to nije smela da učini. Sada dobijamo informacije od predsednika Vlade i pojedinih ministara da će ograničiti zarade direktora javnih preduzeća. Ta priča teče dva, tri, četiri meseca.
Nema tu zabrane, nema tu ograničenja, nema uslova i svih elemenata koji su neophodni da se vidi na temelju čega i na koji način ćemo izvršiti smanjenje tih zarada, jer su one stvarno neopravdane ovog trenutka, posebno u uslovima teške ekonomske, socijalne i finansijske situacije u kojoj je naš narod i naša država.
Ono što treba javnost da zna, želim da ukažem na to jer sam postavio poslaničko pitanje ovde i dobio sam odgovor, to je da se vrše određene isplate društvenih sredstava na temelju pojedinih štetnih ugovora, to sam već u nekoliko navrata naglašavao, kod određenih poslova koji nemaju tu vrednost niti društvenu validnost, a odlivaju se sredstva. To je prisutno kod dve agencije, dve državne ustanove koje neštedimice razbacuju državna sredstva: jedna je Agencija za privatizaciju, kroz vid rada privatizacionih savetnika u postupku privatizacije preduzeća, i druga je Agencija za osiguranje depozita.
Reći ću vam određene stvari. Postavio sam ukupno tri pitanja u toku prošle godine i dobio sam jedan odgovor. To samo govori o ozbiljnosti sa kojom se ova vlast odnosi prema najvišoj državnoj instituciji. Po pravilu, sve ono što se postavi pojedinom državnom organu na kraju dolazi u ministarstvo i ministarstvo daje tu informaciju. Ministarstvo finansija je dostavilo tu informaciju i samo ću nekoliko rečenica reći o tome.
Tražio sam podatke o isplaćenim ličnim zaradama članova Upravnog odbora i direktora Agencije za osiguranje depozita i naknadama koje su isplaćene po osnovu posebnih ugovora o radu privatizacionih savetnika.
Što se tiče zarada, mogu reći da su zarade isto enormno visoke kao i kod ostalih državnih institucija koje smo spominjali, da ih sada ne nabrajam. Zarada direktora Agencije za osiguranje depozita u 2006. godini je bila 238.000, u 2007. godini 285.000, u 2008. godini gotovo 305.000. Naknada predsednika i članova Upravnog odbora je 34.000 u ove tri godine. Mislim da to odgovara njihovom radu.
Međutim, treba ukazati na to da je prosečna zarada u ovoj državnoj instituciji, Agenciji za osiguranje depozita, nekoliko puta veća od prosečne zarade u privredi i prosečne zarade u Republici. Tako je u 2006. godini prosečna zarada bila 26.000, kada je zarada u Republici Srbiji bila 24.000, znači, gotovo tri puta više. U 2007. godini je bila 75.000, opet otprilike tri puta. Mislim da će u 2008. godini prosečna zarada biti oko 32.000, a ovde je 79.000. Bez obzira na kvalifikacionu strukturu, mislim da je to daleko iznad proseka. Ne zalaže se SRS za uravnilovku, ali je ovo enormno visoko i ovo nije rezultat rada, ovo je samo rezultat monopolskog položaja u kome se nalazi ova državna institucija.
Ono što je problematično, to su posebni ugovori sa privatizacionim savetnicima, tu vidimo štetnost ovih ugovora, a posebno visina naknada koje su isplaćivane u toku 2006. i 2007. godine za usluge privatizacionih savetnika prilikom privatizacije banaka. Imamo osam banaka koje su privatizovane u tom periodu.
Da skratim i da samo kažem kolika je ukupna naknada za ove tri godine za privatizaciju osam banaka isplaćena po posebnim ugovorima. To je naknada koja se isplaćuje po jednom osnovu, to je fiksna naknada. Ona za ovih osam banaka, u sumarnom pregledu je iskazana ovde, iznosi 315.000 evra. Problematična je naknada koja se isplaćuje, opet kažem, na temelju tog ugovora, za uspešno obavljenu privatizaciju. Prodajemo banku, pa onda tako ugovorimo da od sume koja se dobije, koja se kreće od 1 do 1,96, čak kod "Ju banke" je 2,96... tako da je ukupna naknada koja je po ovom osnovu isplaćena 10.860.000 evra.
Sada da napravimo jednu paralelu. U postupku privatizacije društvenih preduzeća smo imali, a i sada ćemo imati, preko 300 preduzeća koja nismo privatizovali, imamo preko 500 društvenih preduzeća koja su završila u stečaju. Ova država je imala zadatak da proda celokupnu društvenu svojinu i izvrši privatizaciju te svojine. Neuspešno smo to završili.
Umesto da u ovim slučajevima stečaja i onoga što je ostalo u stečaju izvršimo privatizaciju i angažujemo privatizacione savetnike, mi smo privatizacione savetnike koristili kod preduzeća, ustanova i banaka koje se na tržištu dobro kotiraju i koje ćemo sigurno dobro prodati. Tu je štetnost i tu je kriminal aktuelne vlasti koja je dozvolila da se to radi. Dato je 10.860.000 evra privatizacionim savetnicima da prodamo nešto što je već na tržištu traženo, a ne dajemo sredstva i skupo stečene evre kod onih preduzeća koja ne možemo da prodamo.
Znači, trista preduzeća, ili možda čak i više, na kraju ove godine i završetka privatizacije nećemo moći prodati zato što nemamo kupaca. Tu je privatizacioni savetnik trebalo da dođe i da izvrši privatizaciju i da pripomogne da država dobije ona sredstva koja je planirala za privatizaciju ovih preduzeća. Tu kao društvo moramo učiniti iskorake i tražiti odgovornost za one koji su napravili ovakve poteze.
Gospodine Šabiću, tu je i vaša odgovornost zato što morate pokrenuti ovo pitanje. Ovo su državna sredstva, vi uvida u ove poslove imate. Mislim da je prevashodno ovaj parlament učinio najveći iskorak u smislu otkrivanja određenih afera, malverzacija, krivičnih radnji i on će to ubuduće raditi. Srpska radikalna stranka je dala maksimalan doprinos, zato što vi kao državna institucija niste mogli, nisu vam dozvolili. To samo govori o aktuelnoj vlasti – nećemo afere, sakrijmo svaku aferu, i kada znamo i kada ne znamo.
Juče smo čuli, peti ili sedmi put, o aferi koju je otvorio ovde predsednik poslaničke grupe gospodin Todorović, koji je decidirano i jasno rekao šta su učinili državni organi, a šta isti ti državni organi nisu učinili. Zašto? Zato što iza svega toga stoje najistaknutiji predstavnici državne vlasti, Dinkić i Đelić. Tako je došlo do privatizacije Nacionalne štedionice, banke, otuđenja državnih sredstava itd.
Srpska radikalna stranka sigurno će i dalje biti kočnica kriminalu i na ovaj način. Zadatak Poverenika je, takođe, da otvori sve dosijee, da uđe u sva akta i da omogući javnost. Hvala.