Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru smo teme, ali ću se ipak pozvati, da ne bih bio opomenut, na čl. 225. i 226. i tražim obaveštenje od ministra finansija, predsednika Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita i direktora te agencije, a odnosi se na visinu zarade direktora Agencije za osiguranje depozita, koja obuhvata u okviru zarada, znači, samo platu, odnosno zaradu, bonuse, naknade i sva druga pitanja koja su u skladu sa odredbama Zakona o radu smatraju zaradom, na šta se plaća porez i doprinos.
Nadalje, interesuje me visina naknade predsednika i članova Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita u 2007. i 2008. godini. Pored toga, postavljam pitanje i tražim odgovor – ko su privatizacioni savetnici Agencije za osiguranje depozita za poslove privatizacije banaka i osiguravajućih društava?
Sledeće pitanje – koliko je sredstava u toku 2006, 2007. i jedanaest meseci 2008. godine isplaćeno na ime naknade za usluge privatizacionih savetnika i provizije za prodaju kapitala banaka i osiguravajućih društava?
Pitam – koliko je ukupno sredstava isplaćeno privatizacionom savetniku kompanije "Citadel" iz Beograda za 2006, 2007. i 2008. godinu i to fiksna naknada...?
(Predsednik: Gospodine Buha, vi ste prešli na sednicu koju nisu prihvatili predstavnici vaše poslaničke grupe, na poslanička pitanja. Upravo se ponašate kao da imamo tačku poslanička pitanja. Zaista bih vas zamolila da, ako vam treba neka informacija, da bismo nesmetano radili po ovoj tački dnevnog reda, u redu je.)
Dakle, interesuje me, koliko je ukupno sredstava isplaćeno privatizacionom savetniku kompanije "Citadel" iz Beograda za 2006, 2007. i 2008. godinu i to fiksna naknada i provizija od prodaje kapitala kod sledećih banaka: ''Delta banka'', ''Nacionalna štedionica'', ''Vojvođanska banka'', ''Panonska banka'' i eventualno druge banke ukoliko su bile u postupku i isplaćena određena naknada. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici,  u ime SRS podneo sam amandman na član 2. U članu 2. reč "narednog", predložio sam da se zamene rečima "osmog dana". Radi se o stupanju na snagu ovog zakona.
Naime, u odgovoru na ovaj amandman, Vlada ističe da se amandman ''ne prihvata iz razloga što se predloženim izmenama predviđa da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a radi potrebe da se preduzmu efikasne i blagovremene mere usmerene ka stabilnosti bankarskog i finansijskog sistema, u uslovima prisutne krize na finansijskom tržištu. Naime, ovaj zakon je deo seta mera, vezano za izmene zakona kojim se uređuje osiguranje depozita i zakona kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka, te je neophodno njihovo stupanje na snagu istoga dana.''
Zbog javnosti moramo ukazati na to da se krši Ustav, jer odredba člana 196. Ustava jasno kaže kada zakon i drugi opšti akti stupaju na snagu. Član 196. stav 4. kaže sledeće: "Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja." Predlagač zakona se potrudio da obrazloženje da. Da čujemo šta su to razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku.
Predlagač zakona kaže sledeće: "Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, proizilazi iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu i neophodnosti adekvatnog uređenja uslova i načina poslovanja svih učesnika na tržištu, kao i omogućavanja adekvatnog reagovanja regulatornih tela. Ovim zakonom, u skladu sa Direktivama EU, ova oblast se stavlja u stabilnije, preciznije konzistentnije regulativne okvire koji će predstavljati deo seta mera kojima se ublažavaju posledice krize na finansijskom tržištu".
Javnost Srbije mora da zna kako smo i kada dobili ovaj predlog zakona, kada je on usledio. Usledio je 24 časa posle usvajanja rebalansa budžeta. Rebalans budžeta u obrazloženju kaže koji su ciljevi makroekonomske politike Vlade u 2008. godini, znači, aktuelni ciljevi makroekonomske politike – makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast i rast investicionih aktivnosti, rast zaposlenih i standarda života, ubrzani proces stabilizacije i pridruživanja u EU, ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi i ravnomerniji regionalni razvoj.
Samo 24 časa posle toga, odjednom kriza, odjednom bomba, odjednom sve zlo ovog sveta se sručilo i dobijamo ovaj set zakona. Ovo je jedna politička igrarija, ali i ekonomska igrarija od strane Vlade.
Ako je to stvarno ovako kako ste napisali u Predlogu budžeta, šta će vam ovaj set zakona? On, u osnovi, ne treba.
Znači, ovo obrazloženje koje ste dali na ovaj amandman, ne stoji, ako ste bili dosledni kod ovoga, ili ste bili nedosledni kod ovoga drugog.
Ono što je bitno da se ukaže, to je da tek kada su poslanici SRS ukazali da niste striktno proveli sve odredbe zakona koje se odnose na sistem osiguranja depozita, tek ste u jednom zakonu, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, rekli na koje subjekte se odnosi osiguranje depozita, gde ste, pored fizičkih lica, uključili preduzetnike, mala i srednja preduzeća.
U ovom predlogu zakona to niste učinili. Ostala su samo fizička lica, pa je na intervenciju Odbora za finansije došlo do izmene koja je prihvaćena od strane Vlade.
Predstavnici SRS u vam, takođe, ukazivali na ogromne probleme koje je proizveo ovaj zakon, matični Zakon koji je donet 2005. godine, a odnosi se na nadležnosti Agencije. Dali ste nadležnosti koje ovoj agenciji ne pripadaju. Nigde u svetu ovo nema, sem kod nas. Zašto? Samo zato da preko Agencije provučete sve ono što ne možete zbog javnosti. Preko ove agencije možete sve tajno.
Zamolio bih, evo, tu je i ministar i sekretar, da izađu i da kažu gde imate situaciju da jedna agencija ima ovakva ovlašćenja? Evo ga član 3. stav 1 – obavlja poslove obaveznog osiguranja depozita, pa u stavu 2, da Agencija obavlja funkciju stečajnog likvidacionog upravnika u bankama i društvima za osiguranje.
Kada je donošen zakon 2005. godine otvoreno smo vam ukazali da Agencija nema niti jedan podataka iz koga može da prati banku, te podatke ima Narodna banka. Zašto se ti poslovi poveravaju Agenciji? Ona ne zna ništa, nema podataka, nema nijednu činjenicu na kojoj bi mogla pratiti tu banku, osiguravajuću kuću koja dođe u krizu, i preduzeti određene mere i aktivnosti.
Dalje – učestvuje u upravljanju bankama čiji je akcionar Republika Srbija, organizuje i sprovodi poslove prodaja akcija tih banaka, organizuje i sprovodi poslove privatizacije društvenog, odnosno državnog kapitala u društvima za osiguranje i obavlja druge poslove utvrđene zakonom.
Imamo Agenciju za privatizaciju. Zašto se dozvolilo, zašto se ugradilo, inkorporiralo u ovaj zakon da ova agencija obavlja ove poslove kada, pre svega, nema nijedan podataka, nijednu činjenicu, nijedan validan materijal iz ove oblasti i ne može to adekvatno voditi? Imamo Narodnu banku, imamo Agenciju za privatizaciju koja će u svakom slučaju obaviti to, a da ne govorim o kadrovskoj strukturi Agencije, ogromni su poslovi i ona to ne može obaviti.
Dalje, ukazali smo na član 9. Član 9. Zakona, ode kolega Krasić i njega to čudi, ali ću vam reći o čemu se konkretno radi. Radi se o određenim poslovima koji su nekada bili poslovi Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka koje je Agencija obavljala negde do 2000. i 2001. godine, a posle toga se ti poslovi sanacije nisu obavljali. Predlagač zakona 2005. godine je prepisao ove odredbe.
Zašto ulaziti u plasmane, vršiti kontrolu tih plasmana, trošiti državna sredstva u ove namene, provoditi određene postupke i pratiti i analizirati itd? Nije to zadatak Agencije. Ovo je prepisano. Za ovom govornicom sam rekao – brišite to, prepisano je, ne radite to! Recite mi, da li ste ijedan dinar uložili u ove poslove? Niste, nećete to ni raditi. S druge strane, predlogom ovog zakona kažete da ćete kupovati akcije. Zašto ulazite u kapital? Šta će vam kapital – banke koje krše propis narušavaju finansijsku disciplinu i vi ćete sada ući u njihov kapital? Imate Narodnu banku, ona vrši nadzor i kontrolu i inspekcijske organe Narodne banke koji će svaku banku koja narušava finansijsku stabilnost kazniti, sprovesti određeni postupak i zabraniti.
Čitao sam analizu Narodne banke za 2007. godinu, imali ste 21 kontrolu bankarskog sistema, 20 banaka ste kontrolisali. Tu nema kontrole. Kako ćete vršiti kontrolu finansijske stabilnosti, finansijske discipline, ako ne idete u banke? Vi dobijate izveštaje, ali to nije dovoljno. Banke se moraju kontrolisati inspekcijama koje postoje u Narodnoj banci. Ministarstvo finansija, takođe, mora vršiti i dobiti tu kontrolu. Ovo pravno ne možete provesti.
Finansijski je nelogično da kupujete, da ulazite u kapital banaka i kojih banaka? Zašto trošiti sredstva i koja sredstva? Zašto iz budžeta uložiti u kapital nekih banaka, kupovati akcije? Da bi sprečili finansijsku nedisciplinu, narušavanje finansijske stabilnosti? Ko to radi? Kažite mi jedan primer, ko to radi, kada imamo centralnu monetarnu instituciju koja se bavi poslovima kontrole i nadzora.
U članu 16. Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, moram vas upozoriti da je član 16. u suprotnosti sa Zakonom o sukobu interesa, predviđeno je, radi se o Upravnom odboru Agencije, kaže – Upravni odbor Agencije ima 7 članova, uključujući i predsednika. Članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada. Članovi Upravnog odbora po funkciji koju obavljaju jesu: ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove privrede i viceguverner Narodne banke Srbije zadužen za poslove kontrole banaka. Ostale članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada i to: predsednika i jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i jednog člana na predlog Narodne banke Srbije i jednog člana na predlog reprezentativnog udruženja banaka.
Gledajte, ovo je strukovni organ i poslovi koje obavlja ovaj upravni odbor su kompatibilni sa poslovima Ministarstva finansija, same Agencije i Narodne banke.
Ako su kompatibilni, oni kao takvi ne mogu u dva slučaja nastupati kao nadzor. Ako, s jedne strane, pratim i analiziram finansijsko stanje, a sa druge strane sam izvršni organ Ministarstva finansija itd. onda moram na jednom mestu postupati na jedan način, a na drugom mestu na drugi način. Ovo je sigurno sukob interesa i vodite računa da se ova odredba menja.
Kod člana 24. istog Zakona, kaže – Agencija najmanje jedanput godišnje podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini Republike Srbije, Vladi, Narodnoj banci Srbije i ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Ovde sam četiri godine, ne videh nijedan izveštaj, niti jednu informaciju Agencije za sanaciju banaka. Nisam siguran da je i skupštinski Odbor za finansije dobio ovaj izveštaj. Dobro bi bilo zbog kontrole, zbog javnosti.
U odredbe ovog zakona ugradili ste odredbe koje niste smeli ugraditi. Ne podnosite izveštaj, ovo je samovolja. Ministarstvo finansija, morate podneti, ovde piše, Skupštini. Mi kao poslanici ga nismo dobili. Ovde sam četiri godine, nijedan izveštaj nisam dobio. Neko je tu zakazao. Ovde jasno piše, odredba člana 24. kaže – Narodna skupština.
Ističe vreme, smo ću još jednu konstataciju. U ukupnosti Ministarstvo finansija, Narodna banka Srbije, Agencija za osiguranje depozita nisu dovoljno sagledali problematiku. Zakoni ne valjaju. Zakoni nisu potpuni. Potrudite se da ih revidirate, da ih inovirate, jer ovako neće živeti u praksi i ni država ni narod neće imati nikakve koristi. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zbog člana 27. i dužan sam upoznati predsedavajuću Skupštine s odredbama Zakona o radu, kao jednog sistemskog zakona, koji je ograničio radno vreme i predvideo prekovremeni rad.
Svaki čovek ima određene radne, psihofizičke i zdravstvene sposobnosti, ali u određenom vremenu. Tako je zakonodavac predvideo redovno radno vreme i prekovremeni rad. Šta kaže Zakon o radu?
U članu 53. Zakona o radu zakonodavac je predvideo sledeće – na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena. Znamo da je redovno radno vreme osam časova, a za produženo radno vreme kaže – samo u slučaju više sile i iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. U stavu 2. piše – prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. Znači, više od 12 časova ne može se raditi.
Mi smo sada ušli u petnaesti sat. Zakonom, čl. 274, predviđena je novčana kazna. Kaznom od 600.000 do milion dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog člana, odnosno člana 53. Zakona o radu.
Moramo upozoriti da se u ovom slučaju radi o drastičnom kršenju Zakona o radu. Svaki čovek ima određene zdravstvene sposobnosti, radne sposobnosti, koje se mogu eksploatisati u određenom vremenu. Ne možemo raditi duže od 12 časova.
Prema tome, vodite računa o ovome, ne daj bože da se bilo kome šta desi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članu 226. našeg poslovnika i tražim informaciju od Ministarstva pravde, MUP-a, a i Zaštitnika građana.
U ovom slučaju, radi se o enormnom kršenju ljudskih prava, jer su određeni državni organi, po nečijem nalogu, ne znam čijem, ušli u kuću, objekat u kome stanuje Darko Mladić, sin Ratka Mladića. Bili smo svedoci, pre dva meseca, sličnog upada u jedno privredno preduzeće, "Vujić" Valjevo, koga su, isto, povezali u poslovnom smislu sa firmom i preduzećem čiji je vlasnik Darko Mladić.
Ko u našem društvu ima pravo da krši osnovna ljudska prava, pravo na rad, pravo na normalno poslovanje i funkcionisanje privrednog preduzeća? Ko ima pravo da ulazi u poslovni odnos između dva poslovna partnera? Niko. Vi možete, aktuelna vlast to može.
Ovde je ministar pravde i pozivam ministra pravde da izađe i objasni javnosti Srbije šta se dešava. Ovo je enormno kršenje ljudskih prava, čoveka koji normalno radi, normalno posluje; država mu brani da normalno radi i ostvaruje prihod i dobit od svog poslovanja.
Koji je osnov, zašto se brani normalno poslovanje? To je kršenje Ustava. Morate izaći ovde da kažete po kom osnovu, ministar pravde mora znati, ima službe, ima državne institucije koje vode računa, morate dobiti tu informaciju, izaći ovde, saopštiti javnosti o čemu se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članovima 225. i 226. i tražim informaciju od Agencije za privatizaciju Republike Srbije, i to: 1) visinu neto zarade po radniku u Agenciji za privatizaciju Republike Srbije u 2008. godini; 2) visinu neto zarade za 9, 10. i 11. mesec 2008. godine za direktora, zamenika direktora, izvršnog direktora, direktora centra, direktora sektora, direktora regionalnih kancelarija i rukovodioca odeljenja; 3) koliki je fond zarada u Agenciji za privatizaciju za 2006, 2007. i 11 meseci za 2008. godinu; 4) koje naknade i bonuse primaju rukovodeći funkcioneri menadžmenta u Agenciji za privatizaciju; 5) kolika je visina provizije od prodaje kapitala za 2006, 2007. i 2008. godinu (zbog javnosti, samo 5%, po onoj odluci iz 2005. godine, izdvaja se iz ukupne cene na konto provizije od prodaje kapitala); 6) ko su privatizacioni savetnici, na temelju čega su izabrani i koje vrste naknada su primili u 2006, 2007. i 2008. godini od Agencije za privatizaciju Republike Srbije; 7) koliko je ukupno sredstava isplaćeno privatizacionom savetniku, kompaniji "Citadel", za 2006, 2007. i 2008. godinu po osnovu fiksne naknade za izvršene usluge i provizije od prodaje kapitala. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam da upoznam javnost Srbije da će danas delegacija SRS-a i Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu otići u posetu Udruženju nestalih i kidnapovanih Srba sa Kosova i Metohije gde ćemo zajednički razmotriti aktivnosti ovog udruženja, Vlade i SRS-a.
Moramo iskazati nezadovoljstvo radom državnih organa Republike Srbije i ukazati na ogromne probleme interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i prognanih i proteranih Srba iz Republike Srpske Krajine. Na čelu delegacije SRS biće Dragan Todorović. Moramo ukazati državnim organima Republike Srbije da je primarni zadatak državnih organa povratak interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju. Bez toga nema mira na ovim prostorima. Valjda je prirodno i normalno da se ljudi koji su proterani, isterani genocidnom politikom šiptarske države vrate na prostore odakle su proterani. Ista je situacija sa prognanim Srbima iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske.
Pre nekoliko dana Vlada Republike Srbije donela je odluku o izradi protiv tužbe protiv Hrvatske. Ministarstvo pravde u tom pravcu učestvovaće u aktivnostima izrade, pisanja te tužbe.
Koristim ovu priliku da predam određene materijale koje ima Vlada Republike Srpske Krajine, a koji se odnose na istorijske korene genocida, prava (kolektivna, individualna, imovinska i socijalna) koja su oduzeti Srbima i koja se ne vraćaju, a s druge strane, pravce rada Vlade koji će biti, u svakom slučaju, dobra podloga za protivtužbu.
S druge strane, Vlada raspolaže određenim podacima iz Drugog svetskog rata. Malo koji državni organ ovakve podatke ima. Radi se o dokumentaciji koju su prikupile italijanske jedinice na prostoru Dalmacije, Like, Hercegovine. To su njihovi podaci koji su obrađeni i dokumentacija koju oni imaju o zločinima ustaša na ovom području. Predajem to ministru pravde. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici javljam se po članu 225. i 226. poslovnika o radu Narodne skupštine. Tražim informaciju od Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane i Ministarstva za KiM u vezi pregovora koje u ime države Republike Srbije vodi načelnik Generalštaba Vojske Srbije sa NATO snagama, po nepoznatoj platformi i nepoznati su razlozi zbog čega se vrše takvi pregovori?
Postavljam pitanje i tražim odgovor o tome - kada i na temelju čega je formirana platforma za pregovore? Nijedan državni organ ne može pregovarati sa predstavnicima drugih država bez platforme. General Ponoš, načelnik Generalštaba, ono što se moglo saznati iz sredstava informisanja, pregovara sa NATO snagama u Napulju.
Šta je suština ovih pregovora? Po njegovim rečima, to je - izmena Kumanovskog sporazuma. Šta se iza svega ovoga krije? Krije se brisanje odredbe u Kumanovskom sporazumu da se na Kosovo i Metohiju vrati 1.000 vojnika i policajaca, ono što je bilo ugovoreno i predviđeno.
Nažalost, srpska strana nije učinila ništa da se na granicu između KiM i Albanije vrati 1.000 policajaca, ne vrati, nego zauzme pozicije koje su zauzimale pre 99. godine. Ovo je direktno kršenje Ustava. Pozicija Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva za KiM i Vlade Republike Srbije je inferiorna.
Pojedinci su uzeli sebi ovlaštenja koja im ne pripadaju. Ne može načelnik Generalštaba da razgovara, da pregovara o najvitalnijim pitanjima ove države. Suština ovih pregovora je opet - prevara. Na ovaj način želimo brisati odredbu o povratku naših vojnika i policajaca. S druge strane, dozvoliti infiltracija snaga Euleksa, koji već počinje od ovih dana. Treća, najpogubnija stvar jeste - da je faktički ovo indirektno uvlačenje Ahtisarijevog plana i primena Ahtisarijevog plana.
Šta čini Vlada Republike Srbije? Šta čine nadležna ministarstva - ništa? Doživećemo da će nam, kao što to već rade pojedini funkcioneri iz autonomne pokrajine - vode pregovore sa određenim političkim faktorima u EU, doživećemo da ćemo imati situaciju da nam predsednici opština, da nam direktori preduzeća vode spoljnu politiku, dogovaraju, pregovaraju, potpisuju itd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 12. stav 1. Predloga zakona o Visokom savetu sudstva i predložio da se reči "pet godina" zamene rečima "četiri godine".
U obrazloženju ste rekli da je odredba člana 12. stav 1. Predloga zakona o u skladu sa članom 153. stav 6. Ustava Republike Srbije, u kome je propisano da mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju.
Moram zbog javnosti pročitati celokupan član 12. Predloga zakona: "Mandat članova Saveta traje pet godina, osim za članove po položaju.
Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.
Za vreme trajanja mandata, sudija koji je član Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda."
Mišljenje i stav SRS je da ovaj vremenski period imenovanja treba da bude četiri godine, bez obzira na ustavnu odredbu, vaše opredeljenje, ono što je iskazano i u Ustavu, pet godina, mi i dalje ostajemo pri svom stavu da bi to trebalo korigovati na četiri godine. Međutim, ono što je još bitnije, to je, da se ovde moramo kritički osvrnuti na rad aktuelne vlasti i ukazati na neizvršenje obaveza koje je aktuelna vlast morala izvršiti po odredbama Ustava i Ustavnog zakona.
Spomenuću vam članove 5, 6. i 15. Ustavnog zakona. Ono što ste propustili, ono što je vezano za član 5. i 6, niste smeli propustiti ono što je predviđeno članom 15. Ustavnog zakona, a to je usklađivanje odredaba svih zakonskih propisa sa odredbama Ustava.
Treći put postavljam pitanje, kada će Ministarstvo pravde u ovom slučaju predložiti izmene i dopune i usaglasiti sve zakonske projekte koji su u nadležnosti Ministarstva pravde i izvršiti usaglašavanje sa odredbama Ustava? Rok je 31.12. ove godine. Imali smo sasvim dovoljno vremena, dve godine, da usaglasimo sve zakone i da imamo čistu situaciju. Nažalost, nijedno ministarstvo nije učinilo usaglašavanje i imamo na stotine, pa čak i na hiljade zakonskih propisa koji nisu usklađeni sa odredbama Ustava.
Sledeća stvar je, šta je sa nacionalnom strategijom reforme pravosuđa? Reforma pravosuđa je doneta u petom mesecu 2006. godine. Dve i po godine nismo radili ništa na oživotvorenju nacionalne strategije za reformu pravosuđa. Ušli smo sada u reformu pravosuđa bez temeljite pripreme.
Ponovo postavljam pitanje Ministarstvu pravde – kakva je sudbina Nacionalne strategije pravosuđa?
Ono što je usvojeno, što je sada važeće, jeste da smo tom nacionalnom strategijom predvideli i inoviranje državnih organa, inoviranje nadležnosti. Doneli smo osnovne principe u reformi pravosuđa. Utvrdili smo na koji način izvršiti reformu pravosuđa. Koja su finansijska sredstva neophodna za reformu pravosuđa, rokove, kratkoročne, srednjoročne, dugoročne. Kakva je sudbina ove strategije?
Ovo o čemu sada raspravljamo se ne slaže sa Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa. Da li smo je stavili van snage i ko je imao pravo da stavi važeću, usvojenu, Nacionalnu strategiju od strane ove skupštine? Nismo smeli prići reformi pravosuđa na način kako smo prišli bez nove strategije, ako ovu ne primenjujemo. Aktuelna vlast ponovo pokazuje svoj pravi karakter. Ono što je usvojeno, ono što moramo izvršavati, ne izvršavamo. Guramo neku svoju politiku. Ne možemo bez nacionalne strategije! Prvo i osnovno je nacionalna strategija, izmena zakonskih propisa, izrada podzakonskih propisa, postavljanje svih lica koje je neophodno u skladu sa zakonima itd, sve ono što je vezano za nacionalnu strategiju i ono što je vezano za izvršenje zakonskih odredbi. Tako mi u praksi postupamo. To je ono što je štetno po interese ovog društva.
Moram upoznati srpsku javnost sa određenim aktivnostima vlasti, koje su, takođe, štetne po srpske nacionalne interese. Radi se o određenim poslovima koji su proistekli iz ratnih sukoba devedesetih godina prošlog veka. Naime, između Srbije i Hrvatske je postignut sporazum o povratku kulturnih, istorijskih eksponata, predmeta koji su međusobno odneti, ukradeni, oštećeni itd.
Srpska strana je učinila sve da izvrši ono što je dogovoreno na zajedničkoj komisiji Srbije i Hrvatske. Tako smo pre nekoliko dana vratili 33 ikone na platnu, svojevremeno uništene u ratnim sukobima od strane hrvatskih vojnika 1991. godine u pravoslavnoj crkvi u Dalju, Republika Srpska Krajina. Ove ikone su renovirane, popravljene, vraćene u prvobitno stanje i vraćene su pravoslavnoj crkvi u Dalju.
Srpska strana je učinila sve da vrati 30.000 inventarskih jedinica kulturnih i istorijskih eksponata iz srpskih pravoslavnih crkava u Republici Srpskoj Krajini, koji su oštećeni u ratnim sukobima od strane ustaških vojnika. Moram da kažem da hrvatska strana ne čini gotovo ništa da vrati sve ono što je uništila u ratnim sukobima u Republici Srpskoj Krajini i Republici Hrvatskoj. Sada ću spomenuti da ima ukupno 38 pravoslavnih crkava koje su do temelja uništene u Republici Hrvatskoj i još 40 koje su oštećene.
Prva crkva koja je doživela ogromna oštećenja je Mitropolija u Zagrebu, koja je minirana i gotovo u celosti uništena, oštećene su sve ikone, knjige i verski predmeti, a vandalski čin učinjen je 11.04.1992. godine.
U toku istog dana, 11.04.1992. godine, miniran je Muzej srpske pravoslavne crkve u Zagrebu, uništeni su ili oštećeni muzejski eksponati, knjige, ikone i sve drugo iz 13. do 19. veka. U Zagrebu su, takođe, uništena, oštećena i zapaljena tri parohijalna doma. Nadalje, u Zagrebu u ženskom manastiru svete Petke izvršena je provala, krađa i lomljenje ikona i drugih eksponata.
U mestu Veliki Zdenci oštećena je i uništena crkva Svetog krsta 1996. godine. U Bjelovaru je Saborna crkva Svete trojice, demolirana i opljačkana 7.02.1992. godine. U mestu Bolc minirana je crkva 1.04.1996. godine. U Varaždinu je minirana crkva svetog Georgija i teško oštećena u oktobru 1992. godine. U mestu Velika Barna, crkva svetog Marka je oštećena i opljačkana više puta od 1991. do 1993. godine. U mestu Velika Mučna crkva svetog arhanđela Mihajla je minirana 24. i 25. decembra 1992. godine. U mestu Velika Petrovica, crkva svete Petke je demolirana i opljačkana, ikonostas je potpuno uništen od 1991. do 1993. godine.
U mestu Velika Pisanica je uništena crkva svetog Lazara i parohijalni dom je demoliran i opljačkan u periodu od 1991. do 1993. U mestu Veliki Grđevac crkva Svete trojice je, takođe, uništena i ikonostas je oštećen. U mestu Veliki Zdenci crkva Voznesenja gospodnjeg je opljačkana i srušena, a građevinski materijal je odnesen 1996. godine. U mestu Glogovac, crkva svetog Georgija je zapaljena 9. maja 1991. godine, pre oružanih sukoba, izgorela su ulazna vrata.
U mestu Grobelno Ivaničko, parohijalni dom je napadnut 1992. godine; pod, vrata i prozori su odneseni, a crkva je potpuno izgorela. Mesto Grabovnica, crkva svetog Vida je potpuno opljačkana i teško oštećena od 1991. do 1993. godine. Zatim Grubišno Polje, crkva svetog Georgija, mesto Donja Rasnica, crkva Uspenja presvete Bogorodice je opljačkana i teško oštećena od 1991. do 1993. godine. Mesto Javorovac, crkva Svih svetih je oštećena, mesto Kablar, crkva svetog Nikole.
U Koprivnici crkva Svete trojice je oštećena, prozori polupani, ikonostas je skoro uništen. U mestu Križ, crkva svetog Jovana Krstitelja je teško oštećena. U mestu Kupinovac, crkva svetog rođenja presvete Bogorodice je srušena, paljena i opljačkana od 1991. do 1993. godine. Mesto Mala Trešnjevica, crkva Svetih je, takođe, oštećena. Mali Grđevac, crkva Svetih proroka je opljačkana, a parohijalni dom je potpuno spaljen od 1991. do 1993. godine.
Manastir Marča, kapela svetog arhangela Gavrila srušena je minom 1997. godine. Mesto Narta, crkva Svetog Georgija uništena, oštećena itd. Plavisinci, crkva svetog arhangela Petra i Pavla više puta pljačkana i rušena. Mesto Solnik, minirana je crkva iz XIX veka, miniranje je bilo 19. i 20. 12.1992. godine. Mesto Severin, crkva Svetih apostola Petra i Pavla teško je oštećena od 1991. do 1993. godine.
Zatim, u gradu Šibeniku, crkva svetog arhangela Mihajla je potpuno opljačkana i demolirana. U Sisku, crkva Svete Petke. Dalje, mesto Srijeska, crkva Uspenja presvete Bogorodice je potpuno izrešetana, minirana od 1991. do 1993. godine.
Dalje, Srpska Kapela, crkva svetog Georgija je teško oštećena, a parohijalni dom potpuno srušen od 1991. do 1993. godine. U mestu Stupovac crkva Svetog Dimitrija je minirana, a parohijski dom potpuno opljačkan od 1991. do 1993. godine. U mestu Turčević Polje, crkva svetog arhiđakona Stefana je potpuno srušena od 1991. do 1993. godine. Mesto Gađevac, crkva svetog apostola Tome je potpuno srušena od 1991. do 1993. godine.
Ovo sam pročitao samo zato da bi javnost znala šta su ustaške horde u periodu od 1990. do 1995. godine učinile, a vidimo po ovim podacima da je vandalsko ponašanje hrvatske države i hrvatskih vlasti bilo i u periodu posle 1995. godine, posle biblijskog izgona srpskog naroda. Ministarstvo pravde sigurno nema podatke, pa ću ja ministru pravde predati ove podatke koje sam ovde pročitao.
Vlada Republike Srpske u progonstvu, zajedno sa udruženjima građana Krajišnika, aktivno je radila na prikupljanju određenih podataka, vezanim za imovinu, imovinska prava, socijalna prava, ovo je konkretan rad udruženja penzionera iz Hrvatske koji se odnosi na dospele neisplaćene penzije u periodu od 1991. do 1998. godine, pa ovim putem ovaj materijal ću predati Ministarstvu pravde, jer će mu biti neophodno za izradu protivtužbe, po odluci Vlade Republike Srbije.
U ovom elaboratu iskazani su svi bitni podaci vezani za kršenje međunarodnog prava, zatim, nemogućnost ostvarenja penzija u Hrvatskoj, problemi u vezi sa utvrđivanjem dokazivanja staža osiguranja, problemi u vezi sa konvalidacijom radnog staža, problemi sa dospelim neizmirenim penzijama, itd, itd.
Ovo će biti neophodno Ministarstvu pravde, zato ja jedan primerak ovog elaborata dajem ministru pravde.
Hvala vam.

U svom izlaganju sam rekao da je ustavna odredba jasna i da je to ''pet godina''. Međutim, ni ta ustavna odredba nije nepromenljiva. Stav SRS je da to treba vezati za rok od četiri godine, onoliko koliko je izbor Vlade i izbor svih drugih državnih organa.
Znači, na ovaj način smo probali da iniciramo promenu i ovoga i promenu ustavne odredbe. Dakle, ništa nije nepromenljivo. Nije nam namera bila da kršimo Ustav, nego samo da ukažemo da ovaj izbor vežemo za četiri godine, kao što vežemo za izbor svih ostalih državnih organa koji se biraju na četiri godine. Hvala vam.

Moram upoznati srpsku javnost o aktivnosti građanina Nikolića u formiranju Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu. Kada je trebalo formirati Vladu bio je zagovornik formiranja Vlade. Pričao je po celoj Krajini o Republici i o ogromnim problemima srpskog naroda, govorio o ''velikoj Srbiji – danas se odriče ''velike Srbije''.
Javnost mora da zna da nijednog trenutka nije pokazao dobru volju prema Krajišnicima, naročito u poslednje dve godine. U Vladu Republike Srpske Krajine ušli su gotovo svi predstavnici političkih stranaka, gotovo svi aktivni visoki članovi SRS, sem Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Time su jasno pokazali odnos prema stradalničkom srpskom narodu, krajiškom narodu. Pričali su nam o ''velikoj Srbiji'', a sada se odriču ''velike Srbije''. Da li su onda lagali ili sada lažu? Lagali su i onda i sada – onda iz koristi, sada iz koristoljublja. Ovo je čisto koristoljublje, likom i delom Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.

 Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226.
Tražim informaciju o tome šta je učinilo Ministarstvo finansija, MUP i nadležne inspekcijske službe u ovim ministarstvima u pogledu provere navoda SRS u poslednje dve godine da se drastično krše zakonski propisi, da se krše službene dužnosti od strane direktora, predsednika upravnih odbora, članova upravnih odbora, rukovodnog osoblja u javnim preduzećima i šta je konkretno preduzeto od strane nadležnih državnih organa?
Ukazaću ovde samo na jednu protuzakonitu radnju od mnogobrojnih, radi se o aktivnostima u Javnom preduzeću Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd, koje su krenule 2005. godine, kada je sklopljen ugovor o poslovnoj saradnji br. 917/05 sa preduzećem OZB Komerc DOO o angažovanju radne snage za obavljanje poslova prihvata i otpreme aviona, fizičkog obezbeđenja, usluge obrade podataka i slično.
Navešću vam podatke da je za 2006. godinu na ime usluga isplaćeno 268.574.000 samo po osnovi ovog ugovora. Za usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja 112.514.000. Troškovi usluge obrade podataka 57.763.000. Ukupno šest miliona evra.
U 2007. godini usluge prihvata i otpreme aviona 257.085.000. Usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja 133.742.000. Troškovi usluga obrade podataka 512.117.000. Ukupno pet miliona evra.
Da li za ovo Vlada nije znala? Da li za ovo nisu znali nadležni organi koji su, shodno odredbama Zakona o javnim preduzećima, bili dužni da vrše kontrolu i nadzor nad radom ovih preduzeća? Za sve su znali i zbog toga moraju odgovarati.
U normalnim, civilizovanim, savremenim državama, kada se dođe do ovakvih podataka, a država nije učinila ništa po tom pitanju, u toj situaciji Vlada podnosi ostavku. Ovo je trenutak kada Vlada mora podneti ostavku.
Sada govorimo o tome da Krišto podnese ostavku i nek ide. To ne možemo dozvoliti. Mora otići upravni odbor, moraju otići svi nadležni organi koji su bili dužni da prate provođenje i normalan rad i poslovanje svih javnih preduzeća.
Na kraju, Vlada mora da ode, jer je ovo trenutak da ode, jer mora snositi konsekvence za sve ove protuzakonite radnje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. i tražim informaciju od Ministarstva unutrašnjih poslova i nadležnog javnog tužioca, da vidimo na koji način i ko je pretio, u ovom slučaju se radi o dvoje lica, jedno je Dragana Bibić, drugo lice je Branko Bibić. Pretnje su usledile pre desetak dana. Kod Dragane Bibić radi se o nekoliko pretnji na mobilni telefon, kod Branka Bibića radi se o jednoj pretnji koja je upućena telefonskim putem.
Branko Bibić mi je sada javio i sve ovo što je rekao Tomislav Nikolić kaže da je laž.
Dragana Bibić je oteta od strane jednog čoveka, odvedena u SUP. Odgovorno tvrdi njen otac da nije član nijedne druge stranke sem SRS. Platila je članarinu u subotu 22. novembra ove godine, a u ponedeljak 24. novembra ove godine bila je prisutna na Komisiji za omladinu i sport GO Beograd.
Ovde moramo otvoriti pitanje ''sanaderizacije'' Srbije. Naime, gospodin Aleksandar ''Sanader'' Vučić reče u izjavi ''Globusu'', hrvatskom nedeljniku, da će izvršiti ''sanaderizaciju'' Srbije i počeo je da hvali hrvatski model.
Upravo je sada na delu ''sanaderizacija'' i ovo je hrvatski model, počinje pretnjama, ucenama, otimanjem i onda se na kraju završava ubistvima. Državni organi Republike Srbije moraju učiniti sve da ovo razotkriju i da obaveste javnost Srbije o tome ko je taj ko preti i da se preduzmu sve zakonom predviđene mere. Hvala vam.

Dame i gospodo, ponovo čl. 225. i 226. Tražim ponovo informaciju od MUP-a šta je učinilo, s obzirom na to da smo i u ovom domu dobili informaciju o tome da su usledile pretnje Branku Bibiću.
Dužan sam da upoznam javnost da je Branko Bibić sekretar Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu. Izbegao je iz Drniša. Sve ovo što danas doživljava u Srbiji, doživljavao je devedesetih godina u Drnišu. Radi se o izbeglici, prognaniku iz Republike Hrvatske.
Jako teško mu pada sve ovo što se danas događa i traži od mene, kao premijera ove vlade, da iznesem i tražim intervenciju državnih organa. Cela porodica je uznemirena, uplašena. Otvorene pretnje su usledile. Posle toga mu je oteta ćerka. Ćerka ne izlazi nekoliko dana van kuće, plašeći se da će uslediti još gore stvari do, ne daj bože, ubistva. Zbog toga državni organi Republike Srbije moraju hitno da ispitaju ovaj slučaj, dovedu sve do kraja. Da vidimo ko su vinovnici ovih događaja. Ko preti? Ko sme da preti? Uz političke pretnje ima i nešto drugo. Radi se o sekretaru vlade. Znate i sami pod kojim uslovima ova vlada radi.
Ova država mora biti garant bezbednosti svakog građanina, pa i izbeglice. Znate i sami kroz šta smo sve prošli i sada, posle petnaestak godina od tog egzodusa, ne postoje mogućnosti da se vratimo i još treba da ovde izgubimo život. Gospodo iz vlasti, vi to jako dobro znate. Vi jako dobro znate ko stoji iza ovih pretnji i morate odreagovati. Nema rada ove skupštine dok se vinovnici svih ovih pretnji i nemilih dela ne izvedu pred sud. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. Tražim obaveštenje od Ministarstva finansija, MUP i od Javnog tužilaštva u vezi s preduzetim radnjama koje su ovi organi učinili u smislu otkrivanja kriminala i nezakonitog trošenja državnih sredstava.
Radi se o očitom kriminalu. SRS već godinu dana ukazuje na enormno visoke isplate naknade predsednicima i članovima upravnih odbora, direktorima javnih preduzeća, rukovodnom osoblju u javnim i ostalim preduzećima i tražim informaciju o tome šta su preduzeli nadležni državni organi.
U ovom slučaju govorimo o Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu. Međutim, imamo i druga javna preduzeća. Ista ili slična situacija je i u ostalim javnim preduzećima. Ova država je od tih javnih preduzeća napravila monopoliste, postavila je svoje ljude u ta javna preduzeća i ne može i ne sme ništa da im učini u smislu kontrole i utvrđivanja stvarnog činjeničnog stanja.
Državni organi ne smeju otići u javna preduzeća, jer da smeju otići, oni bi preduzeli ono što po zakonu moraju da preduzmu, što su morali a što nisu napravili. Već godinu i po dana govorimo o enormnim isplaćenim primanjima, naknadama, zaradama u tim javnim preduzećima i niko od državnih organa nije preduzeo niti jednu aktivnost.
Posle bujice naših saopštenja ovde o visini, Vlada je pre mesec dana donela odluku o limitiranju naknade za predsednike i članove upravnih i nadzornih odbora. Onog trenutka kada je trebalo to učiniti i sa visinama zarada, a posebno rukovodnog osoblja u javnim preduzećima, tu se stalo. Zašto? Drže vas u džepu vaši stranački partijski kadrovi koje ste postavili tamo. Ne smete otići tamo.
Državna sredstva su u pitanju i državni organi moraju raditi ono zbog čega su i postavljeni. Zato insistiram i tražim da inspekcijski organi Ministarstva finansija i MUP izađu u svako javno preduzeće, utvrde stanje i konstatuju sve nezakonitosti, sav kriminal koji se dešava u tim preduzećima. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici,  javljam se po čl. 225. i 226. i postavljam pitanje Ministarstvu finansija i Ministarstvu unutrašnjih poslova – šta su učinili u pogledu provere finansijskog poslovanja JP Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd?
Ovde imam finansijski izveštaj za 2006. i 2007. godinu, pa ću probati u ova tri minuta da prepričam šta sam utvrdio i šta sam našao u izveštaju. Naime, jedna od rečenica u pisanom tekstu kaže sledeće - Upravni odbor Društva je dana 17. decembra 2007. godine doneo odluku broj 18310/2, kojom je usvojio program rešavanja viška zaposlenih. Na osnovu Odluke, Društvo je u januaru 2008. godine otpustilo 141 zaposlenog, dok su otpremnine u ukupnom iznosu od 135.635.000 isplaćene 27. decembra 2007. godine.
Ovo sam pročitao zbog toga što to ima uporište u odluci takođe Upravnog odbora i direktora preduzeća da sklopi ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i kaže u tekstu, na strani 15 - preduzeće je dana 30. septembra 2005. godine zaključilo ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, broj 917/05 sa preduzećem OZB "Komerc" DOO o angažovanju radne snage za obavljanje poslova prihvata i opreme aviona, fizičkog obezbeđenja, usluge obrade podataka i slično. Tokom 2007. godine broj radnika angažovanih od strane OZB "Komerc" DOO je bio oko 520 radnika. Kada govorimo o odgovornosti direktora, onda tu moramo uključiti i Upravni odbor, jer u svim ovim kriminalnim radnjama učestvuje i Upravni odbor i predsednik i članovi Upravnog odbora.
S jedne strane, Upravni odbor donosi odluku o spiskovima viška radnika, a sa druge strane sklapamo nezakonit ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Zašto je nezakonit? Zbog toga što se ne može u pravnom sistemu Srbije, gde je još važeći Zakon o javnim nabavkama, sklopiti ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, zaposliti neko i isplatiti određene iznose.
Samo ću vam reći da je na temelju tog ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji za 2006. godinu isplaćeno 12 miliona evra, za 2007. godinu pet miliona evra na konto usluga jednog privatnog preduzeća. Sa druge strane smo otpustili 141 radnika. Vreme je prošlo. Hvala vam.