Dame i gospodo narodni poslanici, kada je krenula ova svetska ekonomska kriza, kada su počeli da se brinu ekonomski eksperti širom sveta, pravo da vam kažem, malo sam se zabrinuo, mada se u ekonomiju ne razumem toliko, jer znam da je to sistem spojenih sudova, da će ta kriza danas ili sutra doći i na naše prostore i znam da kada povetarac dune u Severnoj Americi, u Južnoj se to pretvori u tajfun.
Međutim, izađoše neki eksperti, oni koji su došli 2000. godine, koji su ovde promovisani kao vrhunski stručnjaci koji su sve znanje po belom svetu pokupili i došli ovde da ga plasiraju, sećate se, ono posle "buldožer revolucije", pa me malo oni umiriše, kaže, neće to nas da zakači. Kako ne, rekoše, ali sam posle kontao, mi onako i ništa nemamo, ovi su uništili za ovih osam godina celu privredu, pa ne može ništa ni da nam propadne posebno, ili će biti ono da kada propadne ta svetska ekonomija, svetska privreda, onda će oni da dođu kod nas da kupuju naše proizvode ili da rade kao najamni radnici.
Posle toga, dođe ''subotički plenum'', gde nam predsednik države, jer ja Borisa Tadića ne smatram predsednikom DS, odnosno ne smatram da je njegova poruka sa ''subotičkog plenuma'' upućena samo demokratama nego svim građanima Srbije – građani, čuvajte radna mesta! Dakle, onaj ko još ima neko radno mesto mora da ga čuva svim sredstvima, dozvoljenim i nedozvoljenim. Doduše, za ovih osam godina ostavili su nekih pet-šest stotina hiljada radnika bez posla, privreda je potpuno zamrla, ostalo je još tu i tamo da se nešto batrga, ali to što se batrga radnici moraju da sačuvaju. Posle toga dolazi još jedan plenum, još jednog visokog funkcionera ove vladajuće koalicije, nedavno u Sava centru, koji pravo da vam kažem nisam razumeo, jer ako je onako kako je pričao, ako je onako kako sam razumeo, on je rešio da stavi katanac na svoju stranku.
Podsećam vas, sinoć ili preksinoć (kad ono beše) njegova izjava – svi oni koji su alavi na pare leteće iz stranke! Na prste jedne ruke mogu da nabrojim iz te šifrovane stranke koliko će ostati za koje nisam siguran da su alavi na pare, sve ostalo, da vas podsetim, ovaj o kome smo govorili ovde nedelju dana, direktor ''Aerodroma'' u Beogradu iz G17, da vas podsetim na ministra zdravlja......i on je vrlo alav, gospodine Krasiću, kada bude bio neki od njegovih zakona imam gomilu dokumentacije da dokažem i njegovu alavost i upropašćavanje zdravstva uopšte.
Nema nikog iz tog šifrovanog preduzeća koji nije ili u već otkrivenoj aferi ili u onoj koja treba da se otkrije. Uostalom, svi su krenuli za vođom. Da vas podsetim, prvo njegovo pojavljivanje posle ''buldožer revolucije'' – čarapa na glavu, puška u šake, pa u Narodnu banku i usput nema više nekoliko desetina slika u Narodnoj banci kada je predao.
Da vas podsetim i ovaj sad što je direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, gospodin Albijanić, koga smo vrlo uvažavali ovde kad je bio, zaposlio celu svoju školu, još čistačice i onog što zvoni tamo da prevede, cela škola u kojoj je nekad radio i pola Požege je prešlo u Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Verovatno su se oni kao vrhunski stručnjaci njemu prikazali, učinilo mu se i doveo ih da unapredi Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. To je isti onaj zavod koji je štampao pa bacao jedne udžbenike, pa posle toga štampao druge, ali to nije tako ni bitno.
Da vidimo, ko nas je doveo dovde. Ko je dao saglasnost za rad ovih banaka za koje sad Agencija traži dodatna ovlašćenja za sebe? Sećate se, dame i gospodo narodni poslanici, da je Srbija imala četiri vrlo kvalitetne i vrlo sposobne banke, banke koje su finansirale i kreditirale celu privredu srpsku.
Doduše, dobar deo srpske privrede je zbog uzimanja kredita i bio, da kažem, deo akcije je bio vlasništvo banaka, zadužili se kod te četiri banke. Bilo je najjednostavnije, da biste prodali kompletnu privredu – ubij onoga kome ta privreda duguje.
Uništili ste četiri banke koje su bile stubovi srpske privrede, sve dotle, pri tom da vas podsetim, ''Beobanku'' ili ''Beogradsku banku'', ''Beobanku'' niste mogli ni da uništite, jer posle stečaja, sad kada bi se oslobodila sredstva koja su zamrznuta na njenom računu ona bi mogla da posluje i bila bi mnogo bolja od svih ovih uvoznih banaka.
Pitao je gospodin Batić gde se nalazi depozit, gde se nalaze devizna sredstva Republike Srbije. Nisu više u ''Evroaksis'' banci, nisu u onim količinama, i pri tom da kažem da je ''Evroaksis'' banka vlasništvo Hamovića, Lazarevića, Dinkića i još nekih. Tamo je bilo 50 miliona dolara, pa je to bio inicijalni kapital da se formira ''Nacionalna štedionica'', pa smo svi mislili, evo, bar će jedna nacionalna banka da bude formirana, svi smo mislili da je to državna banka, pa se posle ispostavilo da su jedini akcionari upravo akcionari iz ''Evroaksis'' banke.
Gospodine Batiću, niste tu, ali ćete čuti sigurno, ne može država Srbija, bez obzira što su vlasnici uglavnom Srbi, u ''Evroaksis'' banku.
Pre neki dan je ušla finansijska i kriminalistička policija Rusije. Rusija vodi računa da se kriminal na njenom prostoru ne širi, nego čim se pojavi odmah ga saseku u korenu.
Prema tome, što se ''Evroaksis'' banke tiče, još jedan deo sredstava se tamo nalazi, ostalo je u Nemačkoj, u nekim drugim bankama širom Evrope, ali u svakom trenutku su oni spremni da povuku taj novac kada im se ukaže prilika da naprave nekakve nacionalne štedionice.
Uostalom, ovakva hiperproizvodnja nekakvih banaka po Srbiji, u mojoj Batajnici ima osam, u Pančevu smo brojali 23 ili 24 banke, sve različite i sve banka do banke, nekad su bile ćevabdžinice, pljeskavice i ostalo, je l' tako, gospodine Milivojeviću, to, kada ste vi propali u tom poslu u Kruševcu, a posle toga sad krenule banke. Prosto se nekad pitam kako te banke žive, od čega žive?
Kada pogledate oglasnu stranu u novinama i kad vidite da banke prodaju stanove, onda su vam stvari potpuno jasne, hoćete da podignete pet-šest hiljada evra kredita, a sve su hvalile ono po sistemu samo uđeš, izađeš i gotovo si, pardon, gotovo, uzmeš pet-šest hiljada evra kredita da kupiš neki polovni auto, hipoteka – stan, ne vratiš jednu ratu ode stan na doboš, em nemaš kola, em nemaš više ni stan. One me podsećaju na doba razvoja onih piramidalnih banaka, kada je jednom gospodin Kostiću iz Paraćina, je l' tako gospodine Krasiću, glavna reklama na televiziji bila – ''pare ću vi vrnem kad gi obrnem''.
Usput da vas pitam još nešto – kada će da se uradi revizija poslova Agencije za depozit i sanaciju banaka itd? Da li je urađena ta revizija? Da vidimo kako je izvršena, recimo, prodaja imovine banaka iz stečaja. Zgrada ''AIK banke'' u Bulevaru kralja Aleksandra 70, ima oko 3 i po hiljade kvadrata, a prodata je za 750 hiljada evra. To izađe oko 480-500 evra po kvadratnom metru.
Nije bitno kolika je cena ako je bitno kome prodajete. Da vas ne podsećam na one tri šećerane za devet evra i to se potrošio gospodin Miki Kostić, dao je 10 evra i rekao – kusur ne treba.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto su se građani Srbije spotakli o piramidalne banke, pošto više ni u koga nemaju poverenja, čim je počela ova kriza da se oseća, bez obzira što se kod njih ne oseća, opet da podsetim građane Srbije, kad su dolazili na vlast rekli su – ako nam date vlast svi ćemo da živimo bolje, narod im dao vlast i oni svi žive bolje, a kako živi narod to je sad pitanje za narod, dakle, narod je povukao preko milijardu evra. U odbrani kursa dinara, oko 300 miliona evra državnih, u krajnjoj liniji narodnih para je otišlo, to je dao onaj guverner Jelašić; on je došao u Srbiju, postao viceguverner danas, pa je sutra postao državljanin Srbije.
On danas priča građanima, znate, neće da se oseti toliko ta kriza, a šta bi sa onom njegovom vilom, gore, koju je platio nekih 300 hiljada evra, a sutradan su mu neki nudili milion i dvesta, milion i četiri stotine hiljada, naravno, nije hteo da proda. Valjda je to i prevarilo vas da ga izaberete, tad se još pripremao da bude guverner. Mnogo sposoban trgovac, vilu od milion i po evra kupio za 300 hiljada evra i onda ste ga postavili na to mesto.
Samo lokal u ovoj zgradi ''JIK banke'' u Bulevaru kralja Aleksandra vredi ovoliko koliko je prodata cela imovina banke.
Zato sam podneo amandman, smatrajući da država Srbija ima dovoljno instrumenata da se protiv onih banaka koje nanose štetu, ovih banaka koje su dovedene ovde i predstavljene kao internacionalne banke, probajte sa karticom ''Rajfajzen'' banke da kupite nešto u Nemačkoj, gledaće vas belo, kao da ste pali sa Marsa, te kartice važe samo ovde, smatrao sam da, kada ste ih već dovodili, da ste dovoljno obezbedili instrumenata i dovoljno pravnih sredstava u slučaju da takve banke narušavaju finansijsku stabilnost da možete da ih stopirate u tome. U krajnjoj liniji, i da ih zatvorite, kako ste ih otvorili, tako da ih i zatvorite.
Vlada Srbije mi je odgovorila, potpisao je prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar policije. Sva trojica su se potpisali. Kaže ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se u vanrednim okolnostima želi obezbediti zakonski instrument kojim bi se sprečile aktivnosti finansijskih subjekata koje za posledicu mogu imati narušavanje stabilnosti ukupnog finansijskog sistema i pojavu urušavanja kroz ceo finansijski sistem.
Predloženim izmenama data je mogućnost Vladi da interveniše na finansijskom tržištu na naveden način, što podrazumeva brzo reagovanje u slučajevima kada banka svojim poslovanjem ugrožava finansijsku stabilnost na tržištu".
Da vidimo šta će to država Srbija, odnosno Narodna banka Srbije uraditi kada naiđe na jednu od tih banaka, a već su odavno krenule da urušavaju finansijsku stabilnost zemlje.
Kaže: "Kupiti u ime i za račun Republike Srbije akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost". Umesto da ih zatvorite i da ih oterate na sud, umesto da odu na međunarodni sud, vi ćete njihove akcije kupovati i na taj način im vraćati kapital koji su eventualno uložile. Uložile su samo osnivački kapital, a posle toga sve što su stekle, stekle su u ovoj državi.
Dame i gospodo narodni poslanici, vreme mi više ne dozvoljava, inače sam imao dosta toga da kažem po ovom pitanju, ali smatram, gospođo ministar, kada biste malo proredili ove banke, druge bi se ponašale u skladu sa finansijskom politikom.

Dame i gospodo narodni poslanici, treći mi je mandat u ovoj skupštini. Juče sam doživeo jednu od najvećih poniženja kao poslanik Narodne skupštine.
Naime, Odbor za inostrane poslove umesto da se sastane, znate koliko je interesovanje narodnih poslanika i novinara bilo, jer je juče prisustvovao ministar inostranih poslova, umesto da se sastane u nekoj od velikih sala, spakovali su nas na treći sprat, u salu koja ne može da primi ni sam odbor. Kada smo došli, nismo mogli da nađemo mesto da sednemo. Zahvaljujući tome što je sekretar Odbora ustala, ustupila je mesto, mogao sam da sednem.
Toliko je bilo interesovanje i narodnih poslanika, i članova koji su prisustvovali, kao i članova odbora, za razgovor, za pitanja ministru inostranih poslova. On je rekao: Uz sve uvažavanje svih vas, u pola dva imam sednicu Vlade i moram da budem u Vladi do dva. Pošto nisam uspeo da ga juče pitam, po čl. 225. i 226, gospođo predsedavajuća, pitam ga sada.
Ko je dozvolio da se Euleks instalira na onakav način? Boris Tadić, tačno. Jedan od zaključaka subotičkog plenuma bio i taj da Srbija treba da ćuti dok se poslednja slamka spasa za KiM, Rezolucija 1244, brutalno gazi, da Srbija ćuti i da se, umesto onih u koje su Srbi na KiM imali poverenja, postavlja Euleks i Ahtisarijev plan za otimanje KiM, za pravljenje države na delu srpske teritorije, sprovodi polako u delo.
Pitam Borisa Tadića, predsednika ove države, koji je položio zakletvu pred nama, u onom Domu gore, da će poštovati Ustav, da će se boriti se za teritorijalni, državni integritet države Srbije, zašto danas taj isti Boris Tadić ćuti? Zašto žuto preduzeće ćuti? Zašto Vlada Srbije ćuti? Zašto ministar inostranih poslova nema vremena za narodne poslanike, za predstavnike vlasti?
Da vas podsetim, dame i gospodo, od tri ravnopravne grane vlasti, izvršne, zakonodavne i sudske, zakonodavna je malo ravnopravnija, jer oni pred nama polažu zakletvu, a ne mi pred njima. Oni nama treba da polažu račune, a ne mi njima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, počeću u odbrani i ovog amandmana i zakona uopšte sa suprotne strane, tačnije sa strane zadnjeg lista na kome piše: Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku.
"Zakon je potrebno doneti po hitnom postupku, kako bi se antikorupcijskim organima omogućio efikasan rad u obavljanju poslova kontrole trošenja javnih sredstava i obezbeđivanja finansijske discipline državnih organa, organizacija i drugih pravnih lica koja su u obavezi da primenjuju propisane procedure".
Pazite sad ovo, narodni poslanici: "Na potrebu donošenja zakona po hitnom postupku upućuje i okolnost da je ovaj zakon u grupi zakona koje prioritetno treba doneti, kako bi se ubrzao proces pridruživanja EU, obzirom na to da komisija EU novembra 2008. godine treba da pripremi izveštaj o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU".
Gospođo ministar, ako ste izgubili kalendar, onda da vas podsetim da je danas 12. decembar i da je Evropa već odmakla ovih mesec i po dana, tako da ćemo teško da je stignemo.
Da pogledamo šta kaže član 128. ovog istog zakona. Kaže: "Ovaj zakon stupa na snagu šezdesetog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS"". A da vas podsetim, donosimo ga po hitnom postupku.
Član 127. ovog istog zakona kaže: "Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o javnim nabavkama, "Službeni glasnik RS'', broj 39, od 2002, 43 od 2003, 55 od 2004, 101 od 2005", osim odredaba članova" itd.
To znači da je država Srbija i dosad imala Zakon o javnim nabavkama, zakon koji reguliše kažnjavanje prekršilaca u ovoj oblasti, pa ne vidim zašto je baš po hitnom postupku morao da se usvoji ovaj zakon, osim ako nismo žurili ovo u novembru da budemo u Evropi. Jeste, gospodo u novembru.
Da pročitam ponovo: "Na potrebu donošenja zakona po hitnom postupku upućuje okolnost da je ovaj zakon u grupi zakona koje prioritetno treba doneti, kako bi se ubrzao proces pridruživanja EU, s obzirom na to da komisija EU do novembra 2008. godine treba da pripremi izveštaj" itd, ne bi li nas eventualno primili u tu EU, odnosno ne bi li smo i mi zakoračili u Evropu. Kako je krenulo, izgleda da smo krenuli.
Narodni poslanik, moj kolega Vlada Milojković je podneo amandman na član 122. Jer jedna nelogičnost iz ovog člana proizilazi i naravno da smo morali da pokušamo amandmanski da reagujemo da upodobimo bar malo ovaj zakon.
Kaže ovako: u amandmanu na član 122. stav 2: reči 20 hiljada dinara do 50 hiljada dinara zamenjuju se rečima 50 hiljada do 100 hiljada dinara.
Zašto je nelogičnost? Kolega koji radi u Ministarstvu maločas je rekao da su koristili Zakon o prekršajima. Najviše kazne koje su propisane Zakonom o prekršajima su u ovom slučaju. To znači da nam i Zakon o prekršajima ne valja, jer kaže, novčanom kaznom od 100 hiljada do milion dinara kazniće se naručilac odnosno pravno lice, a za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice, to znači direktor, to je onaj koji rukovodi, to znači onaj koji će organizovati recimo javne nabavke.
Da vidimo zašta će se kazniti kaznom od 20 do 50 hiljada dinara. "Ako ponuđaču ne omogući uvid u podatke o sprovedenom postupku javne nabavke". Kaže, omogućiće ti uvid, ali to, brate, košta. "Ako zaključi ugovor suprotno načelu jednakosti ponuđača", znači ako svi ponuđači nisu svi jednaki, jedan mu je malo jednakiji, jer je našao način da mu se približi srcu i kazniće ga 20 hiljada dinara.
"Ako ne zaštiti podatke navedene u ponudi, saglasno odgovarajućem stepenu poverljivosti". Znači, ako nekome od tih jednakih, onom najjednakijem, kaže sve podatke iz ponude mnogo ranije nego ostalima ili ostalima ne kaže, a njemu kaže.
''Ako ne vodi evidenciju ili ne čuva dokumentaciju o javnoj nabavci.'' Zašto bi vodio evidenciju i čuvao dokumentaciju ako je ovo sve prethodno uradio sa onim svojim jednakim. On je spreman da rizikuje 20 hiljada dinara. "Ako zaključi ugovor o javnoj nabavci bez prethodno sprovedenog postupka propisanog ovim zakonom." Naravno da će zaključiti ugovor i da to ima svoju cenu, i onda će velikodušno da se odrekne 20 hiljada, do 50, u korist države.
"Ako započne postupak javne nabavke pre nego što se ispune predviđeni uslovi, ako ne dostavi konkursnu dokumentaciju svima koji su je tražili, u skladu sa javnim pozivom ili je naplati više od troškova umnožavanja" itd. Dakle, ako ne dostavi svu konkursnu dokumentaciju svima, nego samo onom jednakijem ili dvojici tih jednakijih, odraće ga država, naplatiće mu 20 hiljada.
"Ako predmet ugovora, uslove, tehničke specifikacije ili druge elemente konkursne dokumentacije prilagodi konkretnom ponuđaču ili ako ne odbije ponudu ponuđača koji je učestvovao u pripremi konkursne dokumentacije". Vidite, omogućava se da čak i jedan od ponuđača učestvuje u pripremi konkursne dokumentacije. Zato će direktora rebnuti država sa 20 do 50 hiljada dinara, a koliko će direktor da rebne onoga kome je omogućio da uđe u pripremu dokumentacije, to za sada ostaje tajna.
"Ako predvidi uslove za učestvovanje i kriterijume koji nisu saglasni sa ovim zakonom, ako ne poštuje rokove, ako ne objavi propisane oglase, ako ne dostavi podatke o sprovedenim postupcima javnih nabavki Upravi za javne nabavke". Takođe, "ako svojim internim aktom ne odredi radno mesto za obavljanje poslova" itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li mora ova vrsta krivičnog dela da se kažnjava prekršajno? Zašto se ne bi prema čoveku koji je ovo uradio napisala krivična prijava, pa neka tužilaštvo radi svoj posao. Sada smo nedavno doneli zakon o tužilaštvu, odnosno tek ćemo glasati, bio je zakon i u načelu i u pojedinostima na javnoj raspravi, pa s obzirom na većinu, sigurno ćete usvojiti, objedinili smo tužilaštva, objedinili smo sudove u Beogradu, ima dva, jedan za centralni deo, a drugi za prigradske opštine. Biće tu nekoliko stotina tužilaca, tako da mogu oni ovo da rade. Neka mi se objasni zašto ne može da se izvršiocu ovog dela napiše krivična prijava, da komisija, da inspekcija, da revizija, da bilo ko u ovoj državi može da pokrene krivični postupak.
Da iskoristim priliku, pošto je ministarka tu, gospođo ministarka, vaša je služba, poreska uprava je iz vašeg ministarstva, broj 135 strana 55 od 2004. godine "Službeni glasnik" je propisao svojevremeno onu fiskalizaciju, sećate se toga.
Kaže, obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na poljoprivrednog proizvođača... (Predsednik: Vreme.) izvinjavam se, samo da završim... i vlasnika samostalne zanatske radnje koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaje poljoprivredne proizvode, odnosno sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti.
Čovek koji ima zanatsku radnju, proizvodi kore za pitu, prodaje na Kalenić pijaci, ima neki kiosk, nema obavezu po ovom zakonu da izdaje fiskalne račune. Dođe poreska uprava, dva puta mu već zatvaraju radnju. Molim vas, daću vam ove papire, pogledajte o čemu se radi i regulišite, od toga čovek živi.

Dame i gospodo narodni poslanici, grubo je povređen član 104. i grubo je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Podsećam vas da su ministri i do sada imali običaj da se tako ponašaju prema narodnim poslanicima i prema ovom visokom domu. Podsećam vas da su pojedini ministri dolazili u farmerkama i patikama, i da smo ih ovde izbacivali iz sale dok se pristojno ne obuku i dođu.
Ovo je, takođe, nipodaštavanje i Narodne skupštine i narodnih poslanika, jer ne vidim, gospođo Čomić, ako ovo nije povreda člana 104, da li će biti povreda ako nastavimo tako? Neće me iznenaditi da neko od ministara donese burek ili pile, pa da raščereči i da jede ovde dok narodni poslanici iznose amandmane. Mislim, krajnje je nekorektno.
Nisam dobacio sa mesta nego sam samo rekao da to jeste povreda člana 104. Vi uvek nađete razloga da me opomenete. I kada ćutim, vi onda kažete "gospodin Momir Marković ćuti".
Molim vas, ovo ne može da se toleriše, jer ćemo pretvoriti ovaj visoki dom, pretvorićemo Narodnu skupštinu u bife, u trpezariju. To se ne može tolerisati, pa taman da je ne ministar, nego i predsednik Vlade Cvetković da dođe. Obezbedite bar i pikslu, jer možda zapale uz kafu.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 104, ali pre nego što pređem na to moram da citiram predsednicu Narodne skupštine, jednu rečenicu koju je rekla nekom (izvinjavam se, ali ne mogu se setiti kome) od poslanika DSS-a kada je izašao za govornicu: "Postigli smo dogovor da ćemo učiniti napore da zauzmemo stav". Upravo ovim rečima, može se videti u stenogramu. Dakle, dostojanstvo Skupštine je bukvalno zgaženo, brutalno zgaženo, a mi postižemo dogovor da zauzimamo stavove, odnosno da učinimo napore da zauzmemo stav.
Dostojanstvo države je apsolutno poništeno. Poništava se već duže vreme, ali sinoćnim, odnosno jučerašnjim dolaskom i raspoređivanjem Euleksa na teritoriji države Srbije dostojanstvo države je brutalno pogaženo.
Poslanicima je onemogućeno da raspravljaju o delu svoje države. Rezoluciju smo stavljali na dnevne redove, pa smo je skidali sa dnevnih redova, pa se svašta dešavalo i omogućavalo se da poslanici zauzmu stav, naravno, ne postižući dogovor i čineći napore da zauzmu stav.
Zaluđivanje nacije kobajagi diplomatskim aktivnostima predsednika države, ministra unutrašnjih poslova i mnogih drugih koji su trčkarali po belom svetu, pa i Evropi, dovelo nas je do toga da smo sinoć dobili Euleks, a da država nema stav, bez obzira na postizanje dogovora. Predsednik, ministri inostranih poslova, Vlada, država, sve institucije. Koga će obavezivati mišljenje Međunarodnog suda po pitanju stručnog mišljenja da li je Kosovo itd. itd, više to uopšte nije bitno, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, okupator je od juče na Kosovu. Nema UNMIK-a, imamo Euleks. Euleks ste vi, gospodo iz vladajuće grupacije, svojim pogrešnim činjenjem, namerno pogrešnim činjenjem ili nečinjenjem, doveli na Kosovo.
Da vas podsetim da su time ugroženi životi svih 130.000 Srba koliko ih još na Kosovu ima i da su ugrožene sve srpske svetinje. Da vas podsetim, pre neki dan ste pročitali u novinama da je Srbija dobila poruku da će stizati srpske glave sa Kosova i Metohije. Je l' tako, gospodo poslanici? Šta je Vlada po tom pitanju učinila? Šta je Ministarstvo unutrašnjih poslova po tom pitanju učinilo? Šta je Ministarstvo inostranih poslova po tom pitanju učinilo?
(Predsednik: Vreme.)
Pošto mi je vreme isteklo, javljam se ponovo po Poslovniku i čekaću svoj red da završim.

Nastavljam, dame i gospodo narodni poslanici, tamo gde sam stao. Upravo najava gaženja, kršenja člana 104. Poslovnika važi za nastavak moje diskusije. Sedamdeset pet hiljada potpisa, sedamdeset pet hiljada vapaja da spasite te živote, da spasite tu teritoriju, vi ste na to ostali gluvi.
Pitam predsednika Vlade Cvetkovića hoće li smeniti ministra Bogdanovića, ministra za Kosovo i Metohiju, zbog svega što se desilo? Da li je taj ministar koji je vežbao da bude ministar srpske vlade vežbao u šiptarskoj vladi? Da li on ima malo, trunku morala da prihvati da vodi resor?
Umesto da Vlada Srbije, Narodna skupština danonoćno zasedaju, da su u stalnom zasedanju u trenutku kada nam uzimaju 15% teritorije, mi raspravljamo o bezveznim zakonima, o zakonima koji će se primeniti 2010-2020, o zakonima koji Srbiji ništa ne znače. Ovo je zamajavanje srpskog naroda. Jedina tačka dnevnog reda tog stalnog zasedanja mora da bude Kosovo i Metohija. Šta sa Kosovom i Metohijom? Ko je kriv što je došlo do okupacije Kosova i Metohije?
Priča jedan od poslanika - u skladu sa rezolucijom 1244. Kojim delom te rezolucije? Da li je to onaj deo koji se odnosi na hiljadu vojnika i policajaca koji će štititi Srbe na Kosovu i Metohiji? Dokle ćete zamajavati Srbiju i srpski narod?
Pogledajte dnevni red današnje sednice, pogledajte dnevni red prethodne sednice. Dok nam uzimaju Kosovo i Metohiju, dok 130.000 Srba... Pitanje je koliko će ih preživeti u narednih mesec dana, jer šiptarski razbojnici su obećali Srbiji i srpskom narodu da će slati srpske glave sa Kosova i Metohije.
Dok se to dešava na Kosovu i Metohiji, Skupština završava Devetu nezavršenu Betovenovu simfoniju.
Molio bih, ako imate malo obraza, časti i pameti, da dođete ovde da pričate, a ne da mi dobacujete sa mesta.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, već sinoć, noćas i jutros se grubo krši član 104. Poslovnika Narodne skupštine i grubo se krši dostojanstvo i Narodne skupštine, i naroda Srbije i države Srbije u celini. Da je časti, da je pameti, danas bi morala da bude, odnosno još noćas bi morala da bude prekinuta ona sednica i zakazana tog trenutka nova sednica sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda – Kosovo i Metohija i ulazak Euleksa na Kosovo i Metohiju. Ta tema je tema svih tema. Danas ćemo se i dalje zaluđivati nekakvim amandmanima na nekakve zakone dok se grubo, divljački između dva dela Srbije postavlja državna granica.
Podsećam vas na onu enciklopedijsku rečenicu predsednika Narodne skupštine od maločas, kaže: "Postigli smo dogovor da ćemo učiniti napore da zauzmemo stav".
Kada ste već postigli dogovor, učinimo svi zajedno napore i zauzmimo stavove. Mi jedino to i tražimo. Zauzmimo kao parlament stav o okupaciji Kosova i Metohije, uspostavljanju nove države na teritoriji Srbije, o uspostavljanju državne granice posred Srbije, o apsolutno pogrešnoj, tendenciozno pogrešnoj, da ne kažem čak i izdajničkoj politici vrha ove države kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Sve one pripreme, svi oni odlasci, sva zvanja međunarodnog suda, sve žalbe međunarodnom sudu bile su u ulozi da se do kraja prvo dezavuiše narod Srbije, građani Srbije, pogotovo građani Kosova i Metohije, i da se ovo što se noćas desilo desi bez velikih trzavica.
Zauzmimo stavove o ugroženosti Srba na Kosovu i Metohiji. Dame i gospodo, podsećam vas na članke u nekoliko pisanih medija, na obećanja šiptarskih razbojnika da će u Srbiju stizati srpske glave. Ne živi Srbi kao proterani, nego srpske glave bez srpskog tela. Da li vam je to malo poznato? Nije li se to dešavalo kroz istoriju, nije li se dešavalo u poslednjem ratu da su, kada god je država Srbija bila u ovakvoj situaciji, srpske glave bile odsecane i slate u Srbiju ili sahranjivane mimo tela?
Zauzmimo stav o zaštiti istorijske i kulturne baštine i o zaštiti tih 15% Srbije. Zauzmimo stav, konačno, i o tih 75.000 potpisa Srba sa Kosova i Metohije.
Završavam. Zauzmimo stav o 75.000 molbi, o 75.000 vapaja da država svoje podanike zaštiti. To je obaveza ovog parlamenta i to je obaveza pre svih obaveza, koju moramo u ovom parlamentu doneti. Prestanite više sa raznoraznim zakonima koji će se primenjivati 2010, 2012, 2014. ili 2020. godine. Pod ovakvom vlašću sigurno ni države Srbije neće biti dotle.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su svi poslanici, a i građani Srbije koji prate ovaj prenos uvideli jednu šemu, jedan šablon i jednu prevaru. Tako je bilo i kad smo usvajali budžet, tako će biti i sad kad budemo usvajali budžet, tako je kad usvajamo ovaj zakon i sve zakone koji se odnose na pojedine institucije i pojedine jedinice na terenu širom Srbije.
O čemu se radi? Poslanici su prinuđeni da podnose amandmane za određena područja sa kojih dolaze, gde im je biračko telo, ili su na neki drugi način vezani za određenu teritoriju i, naravno, amandmani se odbijaju, a kada se bude glasalo o zakonu u celini, poslanici iz vladajuće koalicije koji su podnosili amandmane, žestoko ih branili, glasaće za zakon u celini, neće glasati za svoje amandmane, jer, s obzirom na to da je to 126, odnosno 128 poslanika, tanka većina, zakon ne može drugačije da prođe. Prema tome, biće naredba.
Mislim da je krajnje vreme da prestane ovakva manipulacija narodnim poslanicima, građanima Srbije, interesima građana Srbije i da se ovaj zakon, da je tu gospođa ministar, ponovo bih joj to predložio, povuče, vrati na doradu.
I kad smo imali 138 opštinskih sudova, sudovi nisu mogli da postignu sve i gomilali su se u određenim sudovima predmeti, po nekoliko godina nisu rešavani. Kad svedemo ovo sad na 34 osnovna suda, na 34 osnovna tužilaštva, na nekoliko okružnih sudova, tek će onda biti pravi haos u pravosuđu. Izgleda da nekome i odgovara da se haos u pravosuđu napravi, da se haos u svim institucijama napravi, ali sad razgovaramo o pravosuđu, pa zbog toga ovo potenciram, valjda će se onda lakše manipulisati. Uostalom, 34 predsednika suda je lakše uzeti pod svoje, kontrolisati, nego 138, pa je verovatno i to razlog zbog čega se ovakav zakon donosi.
Ovde ćemo imati situaciju da sudije ne sude po zakonu, konkretno, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, nego po tome kakva im depeša stigne iz skupštine grada i iz predsedništva Srbije, ili iz nekog od ministarstava, zavisi kojom je bojom to ministarstvo obojeno.
Narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Fremond Arpad su podneli amandman, računajući da pokušaju da poprave stanje koje će nastati kad ovaj zakon bude stupio na snagu i kad se bude počeo primenjivati. Obrazloženje – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Radović Milice na član 4.
Kad smo već kod imena narodnog poslanika Radović Milice, predlažem da onaj amandman na član 3. koji je podnela narodni poslanik Radović Milica prihvatimo, pa sve ostale amandmane možemo da povučemo. Jedino što može da se učini, to je da se ostavi ovakva mreža sudova.
Jedino što može da se učini, to je da Ministarstvo krene po sudovima, pa neka sudije koje ne rade svoj posao, koje korektno ne rade svoj posao, smenjuju, razrešavaju. Ovako će nastati haos i predmeti koji sad budu počeli da stižu, tek će se pred naš ulazak u Evropsku uniju, 2025. godine, rešavati.
Kad smo već kod problema koje građani Srbije trpe, navešću samo jedan primer, jer sam pre sat vremena primio delegaciju jednog privatizovanog preduzeća.
A, privatizacija u celoj Srbiji je takva, svega što je do sad opljačkano, pardon, privatizovano, da neke posebne razlike između privatizacije u Aleksincu, Nišu, Vranju, Subotici, Smederevskoj Palanci ili u Sremskoj Mitrovici, nema. Naime, došla je grupa akcionara iz "Mitrosa" iz Sremske Mitrovice.
Da vas podsetim, "Mitros" je bila firma svetskog ranga, njihovi proizvodi su se u ogromnim količinama izvozili u SAD i u celu Evropu, a kad je privatizacija izvršena, firma je prodata za 32 ili 33 miliona, uz obavezu da se neka dugovanja, neka potraživanja kupaca, dobavljača, radnika, ispune, ali su zato zalihe gotovih proizvoda, poluproizvoda, bile tolike da su mogle da pokriju celo to dugovanje.
Aukcijska privatizacija; na dan privatizacije – 913 zaposlenih, danas ima oko 120 zaposlenih. To je ono – čuvajmo radna mesta, kako reče predsednik DS-a Boris Tadić. Moramo da čuvamo radna mesta. Što ih ne čuvaste od 2000. godine, kad ste došli?
Zašto vam, kroz privatizaciju, nije bio osnovni uslov da čuvate radna mesta, da čuvate interese onih koji su te firme, u krajnjoj liniji, stvarali?
"Svislajon", Rodoljub Drašković, kupio je "Mitros" i nije isplatio, a bio je obavezan po ugovoru, plate zaposlenima za 2004. i 2005. godinu, pa sad kad su se mali akcionari organizovali, kad su počeli da traže svoja prava, imovinu bivšeg "Mitrosa" prodaje tzv. "ćerkama" koncerna, svojim firmama iz drugih delova, tako što za sitne pare, ili bez para, čitave hale fabričke prenosi u druga preduzeća, iako je 30% imovine vlasništvo malih akcionara.
Sad ćete me pitati gde je tu veza s ovim o čemu sam govorio. Zamenik tužioca je, hteli su da podignu krivičnu prijavu, slegao ramenima, ne zato što zamenik tužioca u Sremskoj Mitrovici ne zna da radi svoj posao, nego zato što je tako i u svim ostalim gradovima gde je privatizacija izvršena, gde je pljačka izvršena, gde je imovina oteta i gde je na vlasti koalicija koja nas vodi u svetliju budućnost, a vodi nas u Evropu, kažem, 2025. godine; 2026. ćemo verovatno doći do Evrope, a i kad dođemo tamo, svi će otići, pa ćemo opet biti sami. Zamenik javnog tužioca je slegao ramenima.
Pitali su me ljudi, šta da rade. Rekao sam im – napišite krivičnu prijavu, dostavite, a dostavite i dokumentaciju, pa će naši poslanici, poslanici SRS-a u Odboru za privatizaciju da pokrenu ovo pitanje, bez obzira na to ko je predsednik tog odbora i da li će predsednik zauzeti ovakav ili onakav stav; pokrenućemo pitanje i isteraćemo na čistinu, naravno, angažovaćemo i javnost.
Radnici traže samo da im se isplate zaostala primanja i da se firma koja je nekad bila ponos mesne industrije i Srbije i Jugoslavije ne krčmi kao Alajbegova slama.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. i molim vas da mi zaustavite vreme, jer ću da citiram Poslovnik.
"Narodni poslanik ima pravo da traži objašnjenja i obaveštenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
Ovih 45 sekundi mi nećete računati.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je šef Poslaničke grupe načeo temu kriminala i korupcije na aerodromu u Beogradu i pošto je Skupština nekoliko dana raspravljala o gomilama prekršaja i o neverovatnom kriminalu, Bojan Krišto je, kao što znate, avionom, pre jedno nedelju dana, zbrisao za Dizeldorf i odande mu se gubi svaki trag.
Danas se Bojan Krišto, pošto mu je neko garantovao da neće biti uhapšen, pojavio na aerodromu u Beogradu, zaključio radnu knjižicu, protiv njega krivična prijava nije podignuta, nije uhapšena lopuža, i otišao je, više se neće pojavljivati na aerodromu u Beogradu. To što je Bojan Krišto u crno zavio Aerodrom Beograd, izgleda, više nikoga nije interesovalo. Uostalom, znali smo da će se tako desiti kada je njegov šef, stranački šef, počeo onako zdušno da ga brani – mlad, pametan, radan, vredan, jedino ne reče da ima onoliko lepljive prste.
Dame i gospodo narodni poslanici, Bojan Krišto je samo jedna crtica na ogromnom rabošu koji se zove kriminal vladajuće koalicije. Bojan Krišto je samo jedan koga smo iščačkali i naterali vas da ga primorate da odstupi od funkcije i da više ne pljačka.
Nema javnog preduzeća, nema preduzeća, nema ničega čega ste se vi dokopali a da nije zavijeno u crno. Raspravljanje o korupciji i kriminalu ćemo nastaviti i sigurno ćete već na sednici povodom budžeta...
Mislio sam da je ovoliko oduševljenje mojim izlaganjem, a ono, došla gospođa Gordana Čomić.
Pošto mi se onih 50 sekundi ne računa, jer sam citirao, pitam direktora Agencije za privatizaciju, pitam ministre, pitam predsednika Vlade – da li je moguće da se još jedna neverovatna pljačka sprema, vezana je za privatizaciju ''Geneksa''? Da vas podsetim, prvo je bilo 40 miliona evra, pa je drugi tender bio na 23 miliona, pa se pojavio, znate ko – Miki Kostić, "MK komerc", bio je vaš direktor, ''žutog preduzeća''.
Pošto je isteklo vreme, izvinjavam se za ove dve sekunde, javiću se ponovo po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici,  bez obzira na primedbe predsedavajuće, grubo je prekršen član 85. danas.
Gospođo predsedavajuća, sad ću da citiram stavove člana 85, uzmite to u obzir.
"Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom, u vremenu od 10.00 do 18.00 časova, sa prekidom od jednog sata."
Stav 4. člana 85. kaže: "Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima".
Dakle, izuzetno se danas radi, u odnosu na Poslovnikom propisano radno vreme, odnosno radne dane, ponedeljkom.
Zatim se kaže: "odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18.00 časova'', znači, izuzetno, može ponedeljkom i posle 18 časova, ''ukoliko za to postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava narodnim poslanicima".
Danas je, izuzetno, ponedeljak, umesto utorak, sreda i četvrtak, izuzetno, posle 18 časova, nije određeno dokle i nije nam predsednik Narodne skupštine obrazložio zašto ćemo raditi posle 18 časova.
U međuvremenu, od poslanika vladajuće većine ostalo je 14, odnosno 15 poslanika i dva posmatrača.
Gospođo predsedavajuća, član 85. Poslovnika je grubo prekršen, ukazuju vam narodni poslanici sve vreme, od 10 časova, do ovog trenutka, i nisu uspeli da vam kažu, evo, za koji minut će biti do danas, jer počinje novi radni dan.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 104. je grubo prekršen, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, jer smo sada videli da su stručne službe bar dvadesetak kartica ovde ugasile. Ja sam dve ili tri lično ugasio. Izvučena je kartica polako i ime ostalo. Vlasnik kartice je otišao. Uostalom, dame i gospodo narodni poslanici, da vas podsetim, Neda Arnerić je iz Bodruma tako glasala. Ona se u Bodrumu kupa, a ovde je ostala kartica. Novaković, kako se zvaše, iz Novog Sada, iz Soluna je tako glasao. Tako je prošao Zakon o radu, tako je prošao izbor guvernera Kori Udovički.
Dame i gospodo narodni poslanici, došli smo dotle da nas teror vladajuće većine primorava da moramo da ih prebrojavamo svakih 10 minuta, da vidimo koliko je njih otišlo, a koliko je kartica ostalo.
Gospodine Milivojeviću, ako imate nešto da kažete, izađite za ovu govornicu, jer se odavde ne čuje da li pričate ili ispuštate neartikulisane krike, a reći ću vam na šta sam mislio kada priđem tamo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već nekoliko meseci unazad, građani Srbije ne mogu biti sigurni ni u svojim domovima, ni na ulici, niti igde. Čl. 225. i 226.
Kada ste me već prozvali, gospodine Milivojeviću, napraviću malu digresiju, samo da kažem nekoliko stvari. Izgleda da je u tajnosti izvršena rekonstrukcija Vlade, jer je ideolog DS-a seo u prvu klupu i izgleda da je i on postao ministar za nešto, a, s obzirom na to da imamo ministra za ''ništa'', i to će biti neka vajda.
Dame i gospodo narodni poslanici, podsećam vas, podsećam građane Srbije da je pre godinu i po dana čitava ulica blokirana tamo gde je kuća gospodina Darka Mladića, sve kuće pretresane, kuće narodnih poslanika, kuće svih. Tražili su nešto. Ratka Mladića tamo nisu mogli da traže, s obzirom na to da je čitav taj kraj pod stalnom prismotrom MUP-a. Pre dva dana pretresana je kuća, odnosno izvršeno je dodatno maltretiranje porodice Karadžić. Takođe su tražili, šatro, Ratka Mladića. Nemojte da vas iznenadi kada vam banu specijalne jedinice u kuću, kada vam razvale vrata i uđu da potraže Ratka Mladića.
Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je ova vlada obećala nešto Bramercu, bez obzira na to što on nije ništa tražio. Izgleda da je ovo sad poseban tretman građana Srbije, ne bi li se njemu dokazalo da se nešto radi. Dakle, Orvelova 1984. je odavno svanula u Srbiji.
Kao i svi poslanici SRS-a, zahtevam od MUP-a, od Ministarstva pravde, od vas, gospođo Malović, da hitno obavestite narodne poslanike i javnost – šta interventna jedinica traži u kući Darka Mladića? Neće li u proces ispitivanja da uključe i njegovog maloletnog, tačnije, dvogodišnjeg sina? Hoćete li i njega pitati gde mu je deda?
Ako niste sposobni da zaštitite građane, nemote ih više maltretirati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na odbranu amandmana, pre nego što pokušam da vas ubedim da u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme i pomognete da usvojimo ovaj amandman, moram da ukažem na jedno drastično kršenje Poslovnika. Desilo se juče za vreme mog odsustva. Naime, ja sam juče u prepodnevnim časovima bio u Zemunu i branili smo opštinu Zemun od političkog nasrtaja, jer pravno je apsolutno sve čisto, beogradskih moćnika da je preotmu. U to vreme je ovde sa skupštinske govornice jedan građanin nekoliko puta pomenuo moje ime govoreći o kriminalu u Agenciji za kontrolu leta.
Dame i gospodo, ja dozvoljavam svim narodnim poslanicima da me citiraju, dozvoljavam da me i pohvale kada nešto pametno kažem, dozvoljavam građanima Srbije, ali ne dozvoljavam onima koji časti i morala nemaju da pričaju o časti i moralu.
Naime, moguće je da je ovo još uvek uticaj mirisa Majskog uranka na Goču. Kažu da je tamo bilo 18 miliona razloga da se određena grupa skupi. Ne može o kriminalu da priča neko ko je ovde izvršio kriminalno delo prisvajajući 15.000 glasova građana Srbije i otimajući poslanički mandat. Ako će o moralu, prvo neka vrati mandat, pa neka ide u crkvu, pa posle toga može da dođe ovde. Njemu i takvima zabranjujem da moje ime uzimaju u usta.
Kada smo već kod Kontrole leta, pre nego što pređem na ovo, samo još dva pitanja da postavim.
Da li je tačno da sve mutne radnje u Kontroli leta Stankov vrši preko šefa nabavke Mirjane Belanović i da li je ta Mirjana Belanović sestričina Miroljuba Labusa?
Da li je tačno da je ona svastika Bojana Krišta? Da li je tačno da je Bojan Krišto zet Miroljuba Labusa?
Sada da pređemo na amandman. Gospođo Malović, zakon koji ste doneli pred Skupštinu iz temelja menja, ali na loše, čitavo stanje, čitave odnose u Srbiji. Vi znate da su, pogotovu u centralnoj Srbiji, mali gradovi, palanke centri, i po 60 km oko njih su sela; čitav život se odvija upravo u tim gradovima. Aleksinac je mesto gde je najbliža granica gde se graniči sa drugom opštinom udaljena tridesetak kilometara. Ako krenete gore prema Prokuplju granično selo je Vukanja - 36 km. Ako krenete ovamo, granično selo je Loznac - ukupno je 40 km. Ako krenete dole prema Nišu, to su Drenovac i Grejač, opet je oko 30 km. Gore prema Sokobanji je Mozgovo - 30 kilometara. Dakle, 70 km je prečnik opštine Aleksinac.
Sud u opštini Aleksinac je uspostavljen pre otprilike 180 godina. Čitav kulturni život, čitav život te palanke se odvija otprilike na relaciji sud - srednja škola (u ovom slučaju gimnazija) - crkva - zgrada opštine. Vi ste predvideli da će osnovni sud biti u Nišu, tako da ćete imati građane koji će morati 100 km da pređu da bi došli. To što vi imate područnu jedinicu suda u Aleksincu ništa ne znači, jer se i ovako gomilaju predmeti i stoje po nekoliko meseci pre nego što počnu da se obrađuju. Zbog toga smatram da ovaj amandman treba prihvatiti.
Život u centralnoj Srbiji zamire. Dva su razloga za to: prvi je bela kuga, a drugi je migracija. Onog trenutka kada vi u jednoj palanci koja predstavlja centar tog područja, tog okruga, ukinete jednu od tih vertikala, od tih institucija, počinje polako migracija prema većim centrima.
Šta je sa decentralizacijom, o kojoj toliko govorimo nekoliko godina unazad i za koju se pogotovu Demokratska stranka zalaže? Umesto decentralizacije dobili smo, recimo, Zakon o glavnom gradu, koji je sve ingerencije vlasti smestio u ruke gradonačelnika. Đilas sada ima pravo, zahvaljujući Statutu grada i Zakonu o glavnom gradu, odnosno preuzeo je i one poslove koje je Ministarstvo za lokalnu samoupravu radilo. Danas Đilas može da uvodi privremene mere.
Zbog toga molim narodne poslanike da amandman narodnog poslanika Milovana Radovanovića usvoje i da osnovni sud u Aleksincu nastavi da živi. Verujte, učinićete mnogo i građanima Aleksinca i okoline.
Uostalom, imam osećaj da je vama, gospođo Malović, ovaj zakon podmetnut, otprilike, kao vruć krompir, da vi izađete i da ga branite, i to upravo u ovo vreme.
Čini mi se da će ovaj zakon, ukoliko bude usvojen, mnogo više štete naneti od koristi koju vi vidite. Korist je otprilike – ukinuće se nekih 400 sudijskih mesta, možda toliko tužilaca i sve će se svesti na to. Ionako su predmeti stajali i po nekoliko godina i nisu bili rešavani; ovim ih nećete rešiti, ovim ćete samo multiplicirati i vreme i probleme. Mislim da problemi koji sada postoje u sudstvu ovim zakonom neće biti rešeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u startu se znalo da će ovaj predlog zakona izazvati reakciju koja neće ići na to da kritikuje Predlog zakona u celini, nego će se narodni poslanici usredsrediti na područja sa kojih dolaze, na teritorije sa kojih dolaze i videti da tamo država, vlast ukida osnovne postulate pravosuđa.
Amandman narodnog poslanika Kenana Hajdarevića svakako treba prihvatiti, jer se odnosi na brdsko-planinsko područje, retko naseljeno kada su seoska područja u pitanju, a posebno zbog toga što su ove opštine granične opštine prema Crnoj Gori ili BiH. Samim tim postoji preka potreba da sudske instance, uključujući i sudove za prekršaje, budu zastupljene, tim pre što su, kao što je gospođa Vjerica Radeta maločas rekla, pojedina naselja od centralnih mesta, gde sada postoje sudije za prekršaje, sudovi, tužilaštva, udaljena po 40, 50 ili 60 kilometara; to su makadamski putevi, nekada je nemoguće da se dođe na vreme, pogotovo kada zimi zaveje sneg čitava područja su odsečena i po nekoliko dana od centra opštine. Velika bi grehota bila ukinuti u ovim područjima i prekršajne i osnovne sudove i osnovna tužilaštva i onemogućiti ljudima da pred sudom isteraju pravdu, bilo o kom postupku da se radi.
S druge strane, vidite da su u pojedinim područjima, u Beogradu konkretno, napravljena dva osnovna suda: jedan veliki osnovni sud koji pokriva područje svih pet dosadašnjih opštinskih sudova i jedan manji sud koji pokriva prigradske opštine.
Ipak je ovde malo drugačije. Međutim, kada su u pitanju ova područja, pogotovo Priboj i okolina, Prijepolje i okolina, Nova Varoš i okolina, to je velika teritorija, ionako retko naseljena, i ako im sada ukinemo mogućnost da ostvaruju svoja prava, mislim da dolazimo u situaciju da ljude obespravimo.
Mislim da je sam predlog zakona apsolutno pogrešan i slažem se sa koleginicom Radetom koja je rekla gospođi Malović da bi bilo najbolje da sad, u ovom trenutku povuče zakon, da se pogleda malo koliko će štete i koliko koristi, eventualno, biti od ovakvog zakona.
Ostavljamo čitave teritorije bez sudova, bez prekršajnih sudova, bez tužilaštva, ostavljamo ljudima da čitav dan moraju da odvoje da dođu i elementarnu stvar u sudu završe. Mislim da bi amandman gospodina Hajdarevića trebalo prihvatiti.
S druge strane, pravi se mastodont, pravi se sud, prvi osnovni sud u Beogradu, koji će imati nekoliko stotina sudija, što prekršajnih, što parničara, što krivičara. Pravi se tužilaštvo koje će imati nekoliko stotina što zamenika, što saradnika, što pripravnika, jer i tužilaštvo i sud školuju podmladak za funkcije koje će sutradan preuzeti.
Dolazimo u situaciju da imamo admirala koji neće poznavati ni četvrtinu sudija čiji će rad ocenjivati. Postoji velika mogućnost voluntarizma, velika mogućnost primene volje onoga koga budete izabrali za predsednika suda, odnosno za javnog tužioca osnovnog tužilaštva, jednog ili drugog.
Dolazimo u situaciju da će ionako sporo sudstvo, ionako nagomilani predmeti koji se sada vuku po sudovima...
Znamo da ima parnica koje traju i po nekoliko godina, da ima parnica koje traju po 15-20 godina i još se nisu završile, da se čitave generacije tuženih i tužilaca menjaju, a da predmet i dalje nije završen. Ovo neće ubrzati donošenje pravde, ovo neće ubrzati donošenje presuda, ovo neće ubrzati rad pravosudnih organa. Ovo će samo mnogo usporiti i stvoriti mnogo šupljina u kojima će se moći naći prostora za voluntarizam, za slobodno sudijsko uverenje.
Smatram da amandman narodnog poslanika Kenana Hajdarevića treba usvojiti i da treba voditi računa o graničnim područjima, o retko naseljenim područjima, jer i tamo žive građani Srbije, koji najurednije izvršavaju svoje građanske obaveze. Jedan sud za prekršaje manje ili više ne znači čak ni za ovaj predlog zakona mnogo, ali jedan sud više u tom području, za stanovnike tog područja mnogo znači. Zato smatram da ovaj amandman treba prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana u sedište SRS na Magistratskom trgu stižu ogromne količine dokaznog materijala o mnogim aferama u Srbiji. Ja sa ove govornice obećavam građanima koji nam dostavljaju dokumenta da će sve afere biti otvorene sa ove skupštinske govornice, pa ćemo raspravljati o tome kako je Luka Beograd prodata za 40 miliona evra, a da je u to vreme na računima Luke Beograd bilo 42,5 miliona evra. Dakle, čovek kupio Luku Beograd džabe i dobio još dva i po miliona evra da se troškari.
Ovo što se dešava u vezi sa Aerodromom Beograd, to je samo zrno; inače, čitav organizovani kriminal je upravo na toj relaciji, nešto je Surčin, izgleda, pogodan za razvoj tih... Dakle, ne samo Aerodrom Beograd, nego su i Kontrola leta i Direktorat civilnog vazduhoplovstva umreženi; kad pročitam ovu dokumentaciju videćete mesto svakoga od njih u toj igranci.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva – organ državne uprave koji ne privređuje. Generalni direktor DCV-a Milan Moković i zamenik generalnog direktora DCV-a Dragan Trgovčević imaju plate od preko sedam hiljada evra, doduše, u dinarskoj protivvrednosti jer još nismo prešli na evro. Pet izvršilaca direktora sektora DCV-a, Balinovac Zoran, novi generalni sekretar, izmišljeno radno mesto, otkako postoji DCV nije postojalo, Jovanović Predrag, Ležajić Milan, Čizmakov Mirjana, Radosavljević Zorica, imaju plate od preko pet hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti. Svi napred navedeni imaju službene automobile marke "škoda oktavija", "fabija" i koriste ih u privatne svrhe, a svi troškovi automobila idu na račun Direktorata civilnog vazduhoplovstva.
Milan Moković, postavljen na predlog Nikole Stankova, i Demokratske stranke naravno, 18. decembra 2007. godine. Iako je iskoristio godišnji odmor, zamenik generalnog direktora Dragan Trgovčević potpisao, i isplaćeno mu je oko sedam hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti, odmah je prešao u Direktorat. Aligrudić je Mokovića optuživao da je takođe uzeo otpremninu iz JAT-a u iznosu od deset hiljada evra.
(Predsednik: Vreme, gospodine Markoviću.)
Izvinjavam se, javiću se ponovo.