Dame i gospodo narodni poslanici, još kada je proglašeno da će cena gasa skočiti za 80%, apsolutna nebuloza, u jesen, u vreme kada su inače budžeti domaćinstava žestoko opterećeni i kada se jedna od stranaka pojavila sa žestokom kritikom te cene, znao sam da je tu neka vrsta ucene i da će ta pogodba vrlo brzo da dovede to na svoje. Suština je u nečem drugom. Šta god da se uradi građani Srbije su oštećeni, i to žestoko oštećeni.
U vreme kada sam radio u "Energogasu", odnosno današnjem "Srbijagasu", u to vreme ponderisala se cena, ali samo za industriju, a cena domaćeg gasa, koja je daleko niža od cene uvoznog gasa, išla je za domaćinstva. U to vreme smo razvijali tu tzv. široku potrošnju i čitava naselja, i u Beogradu, i Kragujevcu, i u Kruševcu i u mnogim drugim gradovima su dobila priključke za prirodni gas. Vojvodina je mnogo pre toga tu široku potrošnju razvijala i razvila i sada se uglavnom domaćinstva u Vojvodini i u dobrom delu Srbije greju na gas.
Ovo što je sada Ministarstvo ponudilo je takva prevara, neverovatna. Sada ćemo vam tu cenu koju inače treba da platite, tih 60% na cenu gasa, umesto kako inače plaćate dva, tri meseca, koliko je ta povećana potrošnja, sada ćemo vam to razbiti na 24 meseca, pa ćete doći vrlo brzo u situaciju - skuplja tarifa, jeftinija tarifa, pa ćete doći u situaciju da ne možete izračunati koliko ste potrošili, kao što sada ne može 30, 40% ljudi da izračuna koliko u stvari struje potroši. Ukoliko pređe 100 kubika, onda će biti druga cena, a onda ćete, plave, žute, zelene i ostale tarife uvoditi u naplatu gasa.
Najčistija situacija je kod potrošnje gasa, na merno-regulacionom setu pročitaš koliko si tog meseca potrošio, toliko platiš i završiš posao. Sećam se da smo mi u ono vreme po dve-tri letnje fakture spajali u jednu, jer se nije isplatilo za deset, osam, šest kubika, koliko se inače potroši za grejanje tople vode za kupanje i za pripremu hrane, da se šalje faktura mesečno. Zato su oni koji inače troše u zimskim mesecima 400, 300, 500 kubika...
(Predsednik: Vreme.)
... javiću se ponovo, plaćali u vreme kada potroše, a ne sada ovako kako se podeli na 12 meseci, uopšte se neće znati ni koliko smo potrošili, ni koliko smo platili.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je ona demokratija posle oktobarske revolucije zapljusnula Srbiju, takoreći grunula u Srbiju, prvi od zadataka koje je sebi postavio dosovski režim bila je borba protiv korupcije i kriminala. Podsećam vas da je jedan od potpredsednika Vlade, pokojni Vuk Obradović, odlukom Vlade određen da krene u žestoku borbu protiv kriminala i korupcije. I, krenuo je nesretnik, a kada je shvatio, odnosno kada je došao do dokumentacije da, bez obzira na to što su tada crveni vladali, korupcionaške afere mirišu, prvo malo mirišu a onda su žestoko bile obojene žutim, dakle, glavni nosioci tog kriminalnog miljea su dolazili iz samog vrha DOS-a, njemu je naprasno taj resor oduzet i prva kazna mu je bila da je bio smenjen sa mesta potpredsednika Vlade.
Zatim je DOS formirao Savet za borbu protiv korupcije i kriminala. Pre toga je bila još neka institucija, ne mogu tačno da se setim ko je popunio taj međuprostor između Obradovićevog resora i novog saveta koji će sada žestoko da se obračuna sa korupcijom i kriminalom. Verica Barać, koju ste vi izabrali za predsednika tog saveta, takođe je krenula u razotkrivanje afera, ali vrlo brzo su joj počeli potkresivati krila, upravo vladajuća nomenklatura. Doveli ste je u situaciju da je mogla nešto da pronađe, ali je morala da zadrži za sebe. Nigde nije smela da to objavi, ne samo pod pretnjom da će biti smenjena nego i pod mnogim drugim pretnjama, čak i kada je u pitanju lični integritet.
Rodno mesto korupcije u Srbiji je DOS, u bilo kom agregatnom stanju, da li onaj izvorni ili ovaj preinačeni, ili ovaj prepravljeni, ili ovaj dopravljeni, ili ovaj nedopravljeni, sasvim je svejedno. DOS je izvor korupcije, rodno mesto, matična knjiga kriminala u Srbiji.
Pre nego što pređem dalje, moram da obavestim građane Srbije da je sinoć gradonačelnik Beograda na najprostiji i najvulgarniji način ispsovao odbornika Srpske radikalne stranke gospodina Zorana Ognjanovića, samo zbog toga što ga je podsetio na neke korupcionaške i kriminalne afere u Beogradu, što njega, što njegovih prvih, drugih, trećih i ostalih saradnika. Naravno, ja ne opravdavam Đilasa, ali mogu da razumem, jer je Đilas revoltiran. Prvo, kako može neko da otkriva to što se radilo tajno da sada bude javno, a sa druge strane, on je to mesto gradonačelnika zaradio. Zarada može da bude i plaćena, zarada može da bude i trgovina, ja neću ništa da prejudiciram, ali zna se kako se to rešava: koliko to košta – toliko; tras pare, tras roba. Završena priča. Ima indicija da su neki koji je trebalo da budu u vrhu gradske vlasti posle toga počeli da kupuju satove od devet i po hiljada evra, da piju vino od hiljadu evra, da nose odela od hiljadu i po evra. Pre tome, Đilas je to pošteno platio.
Dakle, podsećam vas da je DOS krenuo sa aferama odmah; 6. oktobra je jedan od vaših doglavnika (nije poglavnik) natakao čarapu na glavu, uzeo pušku i još trojicu i uleteo u Narodnu banku. Šta je bilo sa trezorima u Narodnoj banci, šta je bilo sa onim što se u trezorima nalazilo? Ja ne bih sada da licitiram, ali znam pouzdano da su neke umetničke slike basnoslovne vrednosti koje su bile u registru Muzeja istorije Jugoslavije, samo date Narodnoj banci da stoje na zidovima, nestale.
Da vas podsetim na Carinu: čuveni Zabunović, koji je bio jedna od perjanica te dosovske "buldožer revolucije", uleteo je u Carinu i naterao Kertesa da potpiše da dobrovoljno napušta mesto direktora Carine. Prvo što je uradio (posle ste ga vi uhapsili), pokupio je sve svoje fakture i sva svoja dugovanja carinska i pocepao, sklonio u stranu. Naravno, kome će ako neće prvo sebi da uradi.
Da vas ne podsećam sada dalje na onaj čuveni Kipar. Nekoliko vaših ministara je tada išlo. Išao je Velja Ilić i našao na Kipru četiri i po milijarde dolara - ostale su na Kipru. Išao je Vladan Batić, utvrdio je da su i dalje na Kipru četiri i po milijarde dolara, srpske pare koje su iznete u vreme sankcija. Ne znam ko je još sve išao. Ode Mlađan Dinkić da utvrdi da tamo ima četiri i po milijarde dolara, ali se više nisu nalazile na Kipru, nego su otišle na neka Sejšelska, Bahamska, Devičanska i razna druga egzotična ostrva i čini mi se da je to... I Kajmanska, tako je, gospodine Milivojeviću, nisu mogle tolike pare na jedno ostrvo. Ostrvo bi potonulo. Meni se čini da su te pare koje se sada pojavljuju u ovim privatizacijama u stvari naše pare, koje je Dinkić sačuvao na tim egzotičnim ostrvima i sada njima kupuje naše fabrike, našu zemlju. Naše pare za našu zemlju i sve ostade naše. Doduše, i Dinkić je. Malo je više vaš.
Kada Srpska radikalna stranka bude preuzela vlast onda će biti naš; odnosno, ministar policije, pa će on biti njegov, odnosno direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija; tada će Dinkić biti njegov.
Izmišljate, dame i gospodo iz "žutog preduzeća", razna tela, organe, institucije. Razvodnjavate sistem i nijedna od tih institucija ne može ništa da uradi. Birokratizacija. Gospodin Paja Momčilov vam je lepo rekao da ste broj zaposlenih u upravi podigli od osam na 28 hiljada, 28 hiljada. Trebalo je da se plate oni koji su vam lupali u šerpe, oni koji su vam u stvari predvodili one koji su lupali u šerpe, predvodili one koji su nosili barjake "buldožer revolucije", koji su palili Skupštinu itd. Nema ništa za džabe. Besplatan sir je, kako reče jedan svojevremeno, samo u mišolovci.
Sve se ovo, dame i gospodo poslanici i građani Srbije, ne radi radi otkrivanja i suzbijanja kriminala i korupcije. Naprotiv, čim se afera otkrije, priča se o njoj tri dana, a četvrtog dana se otkrije nova afera; napravili ste ih onoliko da svakog drugog dana može da se otkriva po jedna, ona stara ide pod tepih. Nijedna od institucija vlasti nije uzela da raščisti aferu po aferu, nego ova pod tepih, pa sad pričamo o sledećoj. Gasna će za kratko vreme da ode pod tepih, jer će se pronaći da je opet vlast na volšeban način opljačkala za enormne pare Srbiju, građane Srbije. Tako će i ova gasna afera da splasne, osim ako ne nađete cenu Nenadu Čanku sa dva javna preduzeća, ili kako već rešavate te probleme, i onda će i on da se smiri. Konačno će da shvati da cena mora da bude tolika.
Ponavljam pitanje - zašto za domaćinstva ne ide prirodni gas koji se proizvodi u Srbiji, u Vojvodini se iz naših nalazišta uzima, koji je daleko jeftiniji od uvoznog gasa i zašto se domaćinstva opterećuju sa ponderisanom cenom? Cena uvoznog gasa je daleko veća, cena domaćeg gasa je manja; onda se izjednači i napravi se ta ponderisana cena, pa se tu ugradi država. Drugo pitanje je - zašto se država ne odrekne marže? Pogledajte cenu benzina, polovina ide državi. Zašto se država u ovom slučaju ne odrekne marže na prirodni gas koju uzima?
Izmislili ste gasnu mafiju. Nije to gasna mafija, to je žuta mafija, samo menja agregatno stanje. Jer, kad su bile cementare u pitanju onda je bila cementna mafija, kada je gas u pitanju onda je gasna mafija, pa prosvetna mafija, pa drumska mafija, sve su to vaši. Da nije one narodne da "vrana vrani oko ne vadi", odavno biste svi zaglavili u zatvoru. Pojavi se samo poneko koga optužite i procesuirate; to je onaj ne što nije krao, nego što nije delio.
Na kraju, da se vratim na amandman. Podneo sam amandman na naziv poglavlja XI i članove od 78. do 83. sa predlogom da se brišu. Vlada kaže da ne prihvata amandman iz razloga datih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Aleksandra Martinovića.
Moram da pročitam ovaj deo, amandman se odnosi na naslov i članove od 78. do 83. Prvi: "Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija", do člana 83. koji kaže: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u 'Službenom glasniku RS', a primenjivaće se od 1. oktobra 2009. godine." Ostavili ste godinu dana da pozavršavate poslove, da podignete tepih, da gurnete još nešto ispod njega, da ova vaša mafija u raznim agregatnim stanjima završi posao i tek onda ćete početi da primenjujete ovaj zakon.
Da ste hteli, Verica Barać i pokojni Vuk Obradović su mogli da završe posao i da saseku mafiju u korenu. Ne treba vam nikakvo radno telo, nikakva grupa, nikakav savet i odbor, ne treba vam nikakva agencija. Ima dovoljno sredstava da se mafija saseče u korenu. Naše pravosuđe ima sposobne, školovane, poštene i časne sudije. Pri tom ne mislim na gospođu sudiju iz Kragujevca i ovaj slučaj u Okružnom sudu u Beogradu. Svi ostali rade časno, čestito i pošteno. Znam da je pravosuđe u teškoj situaciji i kadrovski i materijalno, ali rade svoj posao pošteno. Imate mehanizme da zaustavite mafiju. Niste to uradili, neće vam ni agencija.
Ovo što je simptomatično ovde, kaže - ne prihvata se amandman iz razloga datih u obrazloženju na amandman gospodina Martinovića. Amandman gospodina Martinovića se odnosi na članove 1. i 2, gde se tumače izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, gde se nabraja kako će se sve zvati koji od delova ove agencije, šta je povezano lice, šta je privatni interes itd. Kakve veze ima moj amandman sa amandmanom gospodina Aleksandra Martinovića, pa da obrazloženje bude isto? I kakve veze imaju član 1. zakona i članovi 78 - 83. zakona? Apsolutno različiti članovi.
Mislim da je ove ljude koji pomažu gospođi ministru u pripremanju ovoga mrzelo da napišu drugo obrazloženje. Ne mogu da kažem da nisu sposobni, vrlo su sposobni, bar su prepisali zakon iz nekih zapadnih zemalja, zbog toga je i neprimenljiv. Sposobni su da prepišu, pa su bar mogli da prepišu neko drugo obrazloženje koje je podobnije amandmanu koji sam podneo.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme i glasate za ovaj amandman. Onda ćemo bar sprečiti vlast da ove zakone koje sad donosimo takoreći po hitnom postupku... Jer, na vanrednom zasedanju su svi ovi zakoni bili po hitnom postupku, što pre, Evropa ne može da čeka, a sada odlažemo za godinu dana. Predlažem da usvojite ovaj amandmane i sve amandmane koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke, a i one amandmane koje su podneli neki građani koji su tada bili poslanici Srpske radikalne stranke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet nesuvisla obrazloženja zbog čega se ovakav zakon donosi, a drugo, zbog čega se amandmani narodnih poslanika odbijaju, odnosno ne prihvataju. Narodni poslanik Igor Bečić podneo je amandman na član 2. Predloga zakona koji glasi: "Član 2. se briše".
Član 2: U članu 16. stav 4. reči "ministar nadležan za poslove finansija" zamenjuju se rečima "direktor agencije", a u stavu 5. reči "odboru Narodne skupštine Republike Srbije nadležnom za finansije (u daljem tekstu: Odbor za finansije)" zamenjuju se rečju "agenciji", a reči "ministar nadležan za poslove finansija" zamenjuju se rečima "direktor agencije".
U obrazloženju zašto je amandman odbijen, zašto nije prihvaćen, kaže se: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga datih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Veroljuba Arsića", bivšeg narodnog poslanika, a sada građanina, "na član 1. Predloga zakona". To obrazloženje za član 1. kaže: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je mišljenja da kontrolu finansiranja političkih stranaka treba da vrši jedan nezavisan organ."
Da li je Odbor za finansije Narodne skupštine zavisan organ? Od koga je zavisan? Da li taj odbor zavisi od predsednika Skupštine? Da li vi to nemate poverenja u odbore koje smo formirali? Dajte ljudi, onda to otvoreno kažite, pa da rasformiramo sve odbore i da završimo posao, da rasformiramo i Skupštinu, pa da idemo na izbore i da dođe neka nova skupština.
Neverovatno je da odbor Narodne skupštine, Odbor za finansije, koji je direktno vezan za sve finansijske tokove koji iz budžeta dolaze u Narodnu skupštinu, sada odjednom nezavisan organ treba da kontroliše, a ovaj je, šatro, zavisan. Kaže, specijalizovan za borbu protiv korupcije. Da li vi to, dame i gospodo iz Vlade, smatrate da korupcije ima u političkim strankama? Doduše, i ja imam informacije da u nekim "žutim" političkim strankama ima poprilično korupcije, ali ljudi, imate miliciju, imate zatvore, imate sudove. To gonite onim sredstvima kojima su se do sada korupcija i kriminal gonili.
Kaže, ovo rešenje u skladu sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije. Šta vam znači ovo – nacionalno? Gde je ta strategija i zašto to narodni poslanici do sada nisu dobili, pa da vidimo šta je vaša nacionalna strategija za borbu protiv korupcije? Gde je to što vi u nacionalnoj strategiji predviđate, a da nije bilo do sada? Šta je to što vas je kočilo svih ovih osam godina da krenete u žestoku i odlučnu borbu protiv korupcije? Da nije možda ono rodno mesto korupcije o kojem sam govorio u prethodnom javljanju?
Kaže: "Pored toga, smatramo da je ovaj organ obrazovan u skladu sa članom 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije." Sada ćemo da vidimo šta kaže član 97. tačka 16: "Republika Srbija uređuje i obezbeđuje" - pa sada ide do 16 i tačka 16. kaže - "organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa." Da li Republika Srbija uređuje organizaciju i rad Narodne skupštine? Da li je Narodna skupština jedan od stubova vlasti Republike Srbije? Šta je to što Republici Srbiji nije omogućavalo do sada da sprovede tačku 16. člana 97. i da uređuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa? Nebuloza totalna.
Takođe, već postoje primeri da su zakonima obrazovani samostalni i nezavisni državni organi, kao što je Poverenik za informacije. Kakve veze ima Poverenik za informacije i pristup informacijama gde građani mogu da dođu do informacija koje su do sada držane iza devet brava, čuvane, jer svaka informacija može da pošalje po nekog ministra, recimo, u zatvor? Sada smo glasali za Poverenika za informacije i mi i tim koji pomaže u pripremi odbrane prof. dr Vojislava Šešelja vrlo često koristimo instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja da pripremimo, nađemo, obezbedimo dokumentaciju kojom će dr Vojislav Šešelj da se brani u Hagu. Doduše, činili smo to dok neki domaći izdajnici ne objaviše, tobože, transkript u jednim, tobože, novinama, u novinama javnog dezinformisanja, i rekoše da se, tobože, održao sastanak gde je dr Vojislav Šešelj zloupotrebio... Potpuno izmišljeno, ali tendenciozno i zbog toga dr Vojislav Šešelj ne može da se mesec dana javi timu koji pomaže u pripremi odbrane, zbog toga ne može svoju odbranu da dovede do nivoa do kog bi možda trebalo. To je pokušaj da se direktno spreči dr Vojislav Šešelj da se brani.
Dakle, nema veze Poverenik za informacije sa Odborom za finansije Narodne skupštine, koji je kontrolisao do sada rad političkih stranaka i finansiranje političkih stranaka i koji je do sada to vrlo uspešno radio. Međutim, hoćete da napravite agenciju, nedonošče se rodilo i treba ga obući i treba mu pripremiti materijal, nešto da radi ta agencija. Znate da neće moći da radi, jer prvi slučaj za koji se uhvati, koreni će biti kod nekog od visokih funkcionera DOS-a. Zbog toga pokušaj da se i ovo gurne u ćošak, da sada raspravljamo o tome da li političke stranke koje dobijaju određena sredstva na račun toga što imaju određeni broj poslanika koriste ta sredstva u skladu sa zakonom... Milijarde vam prolaze na drugu stranu, ali vi ćete se boriti, odnosno sumnjate u institut koji se zove Odbor za finansije Narodne skupštine.
Kada sam već kod odbrane prof. dr Vojislava Šešelja, moram nešto da vas podsetim: svi koji prate suđenje čuli su nedavno, pre tri-četiri dana, da je profesor dr Vojislav Šešelj zahtevao od sudskog veća Haškog tribunala da mu se dostavi kompletna informacija, spisi i dokumentacija o susretu jednog čoveka sa Dejvidom Tolbertom, pomoćnikom glavnog tužioca Karle del Ponte.
Ustanovljeno je da se Tomislav Nikolić pre nekoliko meseci u jednom gradu u Mađarskoj tajno sastao sa zamenikom tužioca Karle del Ponte. Šta se tamo pričalo, šta se dogovaralo - upravo su ovo rezultati, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije. Izdaja je bila kompletna, izdaja je bila duboko pripremljena i pripremana je do te mere da se onemogući suđenje dr Vojislavu Šešelju, da mu se nametne advokat, da on krene u štrajk glađu i da umre i da mu se na taj način otme stranka. Vidite koliko nisko mogu da padnu ljudi koji su imali poverenje dr Vojislava Šešelja, poverenje Srpske radikalne stranke i poverenje glasača i simpatizera Srpske radikalne stranke. Ovim je izdaja do kraja otkrivena. Videćemo šta će Tribunal da dostavi dr Vojislavu Šešelju i videćemo šta je sve dogovarao taj građanin Tomislav Nikolić, na koji način da ubije vojvodu.

Pošto tog Marinkovića nema, zamolio sam predsedavajuću da ja umesto njega govorim.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 85. stav 4. koji kaže: "Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18.00 časova ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik Skupštine saopštava narodnim poslanicima."
Predsedavajuća je (ili beše predsednik Skupštine, da li je Čomić ili vi, sasvim svejedno) u dogovoru sa šefovima poslaničkih grupa rekla da je gospođa ministar pravde trudna i da ćemo, da bismo požurili da razmotrimo njene zakone i amandmane na njene zakone, zato raditi sinoć do nekog vremena i danas. Ako je gospođa ministar pravde trudna, gospodin ministar policije nije trudan i ne vidim razlog da se danas produžava, em je subota, neradni dan, em smo ceo dan ovde, em smo sinoć ostali do deset sati. (Dobacivanje s mesta.)
Ti to ne razumeš, tebi je mali mozak veći od velikog i nemoj da se javljaš. Em danas ceo dan radimo i pored toga sad treba da nastavimo zakon koji ima četrdesetak amandmana, to znači do 11 sati noću, da možda ne bismo radili u ponedeljak, a ponedeljak je, pogledajte tamo redosled, neradni dan. Radi se utorkom, sredom, četvrtkom, petak eventualno.
Mislim, gospođo, da stvarno nema razloga, izuzetna situacija nije. Koliko znam, beše izuzetna situacija negde pred godišnji odmor, pa onda tu izuzetnu situaciju prekinusmo sa dva meseca pauze, više od dva meseca Skupština nije radila.
Doduše, u međuvremenu ste obavili neke važne poslove da se primaknete Evropi, pa ste uhapsili Radovana Karadžića, rasturili miting, odnosno pokušali ste da rasturite miting SRS, tukli ste poslanike SRS itd.
Ako vam je to bilo za ona dva meseca, a onda odjednom posle toga i sednice do deset sati, do osam sati, sednice subotom, sednice nedeljom ... Ma, sačekaće vas Evropa, samo se ja bojim, dame i gospodo, da će dok mi stignemo do te Evrope svi iz nje da izađu i opet ćemo tamo sami da budemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene je baš iznenadilo što Vlada nije prihvatila ovaj moj amandman, ali šta je tu je.
Pre nego što počnem da pričam o amandmanu, ja bih da kažem nekoliko reči o jednoj drugoj stvari. Svi poslanici koji nisu prisustvovali jutrošnjem zasedanju današnjeg dana uskraćeni su za jedno veliko zadovoljstvo da čuju jedno izuzetno predavanje vrsnog poznavaoca i međunarodnog i domaćeg krivičnog prava, da čuju čoveka od koga se stvarno moglo mnogo štošta čuti i naučiti. Kamo lepe sreće da ova vladajuća koalicija malo više prisustvuje zasedanjima Narodne skupštine, s obzirom na to da gospodin Martinović izlazi često za ovu govornicu, mnogo štošta biste naučili.
Sudeći po ovom predlogu zakona, po predlozima zakona koji su bili do sada i po predlozima zakona koji su na dnevnom redu, može se zaključiti da se mi ubrzano približavamo Evropi, takoreći, trčeći, u cilju evropeizacije srpskog zakonodavstva, u cilju evropeizacije Srbije, u cilju da umiveni evropskim praškovima i deterdžentima stignemo – a kada im budemo kucnuli na vrata, već rekoše da će to biti za desetak godina.
Umesto da se borimo za evropski standard, umesto da se borimo protiv eksploatacije radnika u preduzećima koje je ova vlast privatizovala, pitajte kakve su i koliko su redovne plate, primanja kod tih ljudi. Koliki je mobing u takvim preduzećima, koliko sme radnik da kaže bilo šta, a da ne trpi sankcije posle toga od onoga koji je kupio, pogotovo ako su gazde iz nekog sivog miljea, koji su vam žestoko pomogli u ''buldožer revoluciji'', recimo, neki Peconi itd.
Onog trenutka kad mu pomene ime u negativnom kontekstu, tog trenutka je dobio knjižicu i to ne da ide radnik u službu da uzme, nego mu donose na radno mesto.
Umesto da se borimo za veće penzije, a ne deklarativno kao što se borila Partija ujedinjenih penzionera, 70% će biti razlika plate, penzije, do oktobra. Doduše, nisu rekli do kog oktobra, a kako vidim to će biti do onog idućeg, ako opet ne obećaju do onog idućeg od onog idućeg oktobra. Bilo je 15%, sada je i to smanjeno na 14% i samo još fali da kažu kada će. Otprilike kada se bude taj limburg mesec uveo u srpski kalendar.
U borbi za evropske i kvazievropske zakone idemo užurbano i to pogrešno i loše. Uvođenje haške pravde, kako reče gospodin Martinović, u naše zakonodavstvo je, pre svega, loše i pogrešno, ali time se nećete dodvoriti toj Evropi.
Uvođenje kolektivne odgovornosti, a haška pravda i Haški tribunal je uveo tzv. pojam ''udruženog zločinačkog poduhvata'', pa ako su vam rekli da ste vi u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ljudima koje uopšte ne morate da poznajete, sa kojima se nikad niste sreli, sa kojima nikakvu komunikaciju niste imali, ni vi, ni vaš bližnji, vi ste u tom ''udruženom'' i kolektivno odgovarate.
Komandna odgovornost, takođe, čedo sudske prakse, sve više se vidi i odslikava u predlozima zakona koje donosimo, koje predlažete. Naravno, imate većinu. Doduše, većina nije sada ovde, većina dođe kada treba da se glasa i onda im se naredi ili napiše, mnogima treba i da se napiše – pritisnite zeleno dugme, pritisnite crveno dugme, oni to urade i posle toga izađu, i obavili su veliki državni posao.
Pravno lice nema biološki subjektivitet. Pravno lice nema volju, nema razum i ne može snositi sankcije. Pogotovo, kad pogledate čl. zakona od 1. pa nadalje onda će se vrlo jasno videti vaša želja da iz krivičnog prava za odgovornost pojedinaca prenesete to na pravno lice. Zašto? Koliko znam, a čini mi se da znam dovoljno, u svetu ne postoji odgovornost pravnih lica ili bar ne u ovakvom obliku kakav vi nama predlažete.
Krivična odgovornost mora da bude personalizovana. Neko lice iz pravnog lica, službeno lice iz pravnog lica, može napraviti krivično delo, ali ne može preduzeće odgovarati. Kada dođemo na amandman koji sam podneo, o tome ćemo malo više. Ne može se kažnjavati kolektiv već izvršilac, odgovorno lice ili odgovorna lica iz nekog pravnog lica. Sankcija je apsolutno besmislena.
Podneo sam amandman na član 23. Predloga zakona koji kaže – ''Za krivična dela za koja su odgovorna pravna lica mogu se izreći sledeće mere bezbednosti: 1) zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova; 2) oduzimanje predmeta; 3) javno objavljivanje presude.''
Sve bi bilo lepo da pravno lice ima subjektivitet, pa da može bar da pocrveni zbog toga, ovako ne može. Besmislena vam je ova treća tačka, apsolutno besmislena. Pogotovo ako dođete do onih pravnih lica koja su izgubila svojstvo pravnog lica, preduzeće ugašeno, prodato, transformisano itd.
Sada su neki drugi službena lica u pravnom licu ili se sasvim drugačije zove pravno lice, ili je samo to bivše pravno lice deo nekog mnogo većeg pravnog lica i, sad objavljujete javno presudu.
Presuda pravnog lica, koje je odavno prestalo da postoji, objavljena u sredstvima informisanja i koga će to uopšte interesovati. Da se podsetimo da su fizička lica u pravnim licima nanosila neverovatne štete državi Srbije.
Da vas podsetim na aferu ''šećer'', gde je odgovorno lice, vlasnik, direktor ''žutog'' preduzeća, Miodrag Kostić, u pravnom licu, kupovao šećer, ne znam kako su se zvale one tri šećerane koje je kupio za tri evra, a sad se preduzeće zove "Sunoko", jer je prodao neka prava i udružio se, drugim rečima, sakrio tragove – kada smo dobili pravo da izvezemo šećer i da time Evropa pomogne Srbiji, a on kupovao šećer, šećerne trske sa Kube i od kojekuda po daleko nižoj ceni, samo prepakovao, čak sve nije ni prepakovao i tu su ga uhvatili, i prodavao kao domaći šećer. On se obogatio, firmu zatvorio, odnosno prodao "Sunoku", pare uzeo, država snosila odgovornost i koga smo mogli u ovom slučaju kazniti, preduzeće više ne postoji. Objavite to u sredstvima informisanja, tako kako se već preduzeće zvalo, neće nikoga interesovati.
Afera poljoprivrednih kredita jeste afera koja je baš vezana za Ministarstvo, ali ne Ministarstvo kao pravno lice da snosi odgovornost, nego ministarka Rašeta-Vukosavljević, odnosno ministar, jer je deleći poljoprivredne kredite dodelila kredit svom svekru za nabavljanje matičnog stada nekih ovaca, samo što nisu rekli ''de luks'' ovce. Elem, uzeo svekar kredit, kad je prošlo izvesno vreme dođu ljudi da utvrde kako se to matično stado namnožilo jer su te ovce jagnjile po dva, tri jagnjeta. Ispostavilo se da je kredit potrošen za izgradnju motela sa crvenim fenjerima, ne bi da kažem koja je namena tog motela. I nikom ništa, pojeo vuk magarca, a Rašeta-Vukosavljević nije ni pocrvenela.
Afera Muzej istorije Jugoslavije. Ja sam sa ove skupštinske govornice, u dva mandata bar, potezao neverovatnu pljačku koja je tamo izvršena. Nikom ništa. I dan danas direktorka sedi na tom mestu i dalje upravlja imovinom koja je imala neverovatnu vrednost, ne samo muzejsku, nego i finansijsku.
Afera u Muzeju primenjenih umetnosti, samo da vas podsetim: Brankica Anđelković-Dimitrijević, direktor Muzeja primenjene umetnosti, pre pet godina otpusti Gorana Borenovića, ostavi čoveka sa troje dece na ulici, sudio se pet godina i sud ga vrati na posao.
Muzej primenjenih umetnosti nije imao pare, ali je imao veze, jer gospođa je supruga zamenika ministra, Branislava Dimitrijevića, a to je sin Vojina Dimitrijevića, prema tome, to je klan Dimitrijevića, a pošto je on bio zamenik tadašnjeg ministra Voje Brajovića, sve je podvučeno ''žutim'', Ministarstvo prebaci iz svojih sredstava Muzeju primenjenih umetnosti, pod nekakvim izgovorom, 30 hiljada evra. Presuda je iznosila 20 hiljada evra, 20 hiljada evra se isplati čoveku za pet godina rada, a 10 hiljada evra je nestalo.
Pored toga, kada su nešto renovirali taj Muzej primenjene umetnosti umetnička dela neprocenjive vrednosti prenošena su običnim kamionom, ne zna se ni gde, a pre toga nisu bila popisana, pa se ne zna ni koliko je izneto ni koliko će biti uneto, ako uopšte bude bilo šta uneto u Muzej posle renoviranja.
Tako se ne zna ni za ovih 10 hiljada evra gde je otišlo, ali se zna da je zamenik ministra kulture, danas državni sekretar u istom Ministarstvu, zna se da ta veza suprug, supruga, tata ili svekar, sasvim svejedno, vrlo lepo funkcioniše. I nikom ništa. Ja sam sa ove govornice bar tri puta pomenuo upravo ovo, da se pripremala afera, da je afera u toku i da je afera završena, ali nikom ništa.
Na kraju, afera neovlašćenog zaduživanja pravnog lica od strane odgovornog lica. Dođe odgovorno, tačnije neodgovorno lice, zaduži pravno lice za ogromnu svotu novca, neovlašćeno zaduži, evo, to se nama sada desilo da nas je neodgovorno i neovlašćeno lice zadužilo, ne znamo zašto, za nekih 50-tak miliona dinara kod banke ''Inteza'' i nije pocrvenelo. To je odgovorno lice, a pravno lice ne može da pocrveni. Naravno, pokrenuta je krivična prijava.
Ali, kada se ukrade jedan mandat to je 15.000 glasova. Mandat nema cenu. Kada se ukrade 20 mandata, 15.000 puta 20, to je 300 hiljada glasova. Pa kad se ukradu odbornički mandati, hvala Bogu, moram da vas pohvalim, gospođo ministar, osim tri, četiri suda, svi ostali sudovi u Srbiji sude po zakonu, poštujući ono iz Dušanovog zakonika – a sudije neka sude po zakonu, a ne prema milosti carstva. Tako da je, recimo, jutros Okružni sud u Smederevu vratio 14 odborničkih mandata. koje je grupa građana pokušala da ukrade od SRS.
Međutim, ima tu nešto drugo za Smederevo. Neovlašćeno lice, izvesni građanin koji se lažno predstavlja kao odbornik, mogao je do jutros, više ne može, lažno se predstavlja i kao poslanik, moći će još izvesno vreme, više neće moći, zadužio je Okružni odbor za milion i trista hiljada dinara. Neovlašćeno potpisivao i sad stižu računi. Ti računi moraju njemu da se vrate. Pa, neka oni koji su mu vršili usluge sa njim to rešavaju i biće pokrenuta krivična prijava.
TV ''Smederevo'', slikao se čovek, izlazio u emisije, da ne kažem, mlatio praznu slamu, čak i mimo neke predizborne kampanje i 430 hiljada; TV ''Jerina'' 480 hiljada; Dom kulture, šta li je on tražio u Domu kulture, sam bog zna, 55 hiljada; ''Lasta'', verovatno se vozao negde, 93 hiljada; Opštinski sud 103 hiljade, ovde mogu da budu samo dve stvari: ili što je vodio ove kada ih je ubeđivao da će im zadržati mandate, da potpisuju i da overavaju nekakve izjave o nekakvim ostavkama koje su pod nekakvim prinudama itd. 103 hiljade; Skupština grada, šta je on tražio u Skupštini grada, kao neovlašćeno lice, doduše ni kao lice, uglavnom 125 hiljada.
Zbog ovoga će biti pokrenuta krivična prijava, a sva zaduženja će morati on da reguliše...
(Predsedavajući: Vreme)
... završavam. Je l' mogu da koristim i sledećih 15 minuta? Ne mogu. Hvala.
Dame i gospodo poslanici, ovaj zakon je mnogo više nego ono kada sam rekao, gospođo ministar, za onaj zakon. Ovaj zakon je mnogo više za policiju, zakon koji neće moći da se primenjuje, osim ako potpuno ne izvitoperimo naše pravosuđe i naše zakonodavstvo, i u takvim zakonima da tražimo rupe ne bi li ih sproveli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 198, vezano za čl. 225. i 226, hteo bih da postavim ministru energetike i ministarstvima koja odlučuju o ovim stvarima nekoliko pitanja.
Prvo, kolika je cena domaćeg gasa? Pored toga što uvozimo gas preko gasovoda na ulazu u Horgoš, imamo nalazišta koja se eksploatišu, pogotovo ovde u Vojvodini. Drugo, kolika je ponder cena, jer cena između uvoznog gasa i domaćeg gasa je različita u korist domaćeg gasa, i za prirodni gas se pravi kao što se pravi i za naftu i za sve ostale energente.? Ponderisana cena ide prema potrošačima.
Treće, kolika je marža države na prirodni gas koji se troši?
Četvrto, kada se već ovako ponašamo prema potrošačima, pogotovo prema domaćinstva koje ste doveli od buldožer revolucije naovamo na granicu egzistencije, zašto se domaćim potrošačima ne fakturiše domaći gas koji se eksploatiše iz domaćih nalazišta?
Još jedno pitanje – kolika su primanja, ne plata, nego kolika su primanja generalnog direktora ''Jugorosgasa''? Imam neformalno informaciju da mesečno generalni direktor ''Jugorosgasa'' stavi u džep 9.000 evra. Molim, da mi se na ova pitanja pismeno odgovori.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, da čestitam građanima Srbije na  izdržljivosti, izdržali su 101 dan ove vlade, preživeli su.
Što se amandmana tiče, amandman koji je podneo gospodin Jadranko Vuković se odnosi na član 27. zakona, a u članu 27 zakona se kaže – privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine. Gospodin Jadranko Vuković kaže: ''Reči – do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, zamenjuju se rečima – do uručivanja Direkciji rešenja o trajnom oduzimanju imovine''.
O čemu se ovde radi? Donese se odluka o trajnom oduzimanju imovine i to traje dok dođe do Direkcije i još uvek će se, pod formom privremenog oduzimanja imovine, voditi ta imovina, a vi znate da kad se nešto privremeno čuva, zna da se i zaturi, zna i da nestane, pogotovo ako taj ko bude čuvao taj ''kupus'' bude ''koza''.
Šta bi u ovom slučaju značilo ukoliko biste usvojili ovaj amandman i ukoliko bi on postao sastavni deo zakona? Onog trenutka kad Direkcija dobije rešenje, prestaje privremeno oduzimanje imovine i prelazi se na trajno oduzimanje.
Ovo ima direktnu vezu s amandmanom na član 25. zakona, amandmanom gospodina Petra Jojića, da u članu 25. stav 3. treba da se briše.
Kaže se – rešenjem iz stava 2. ovog člana, sud može ostaviti vlasniku deo imovine, ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koje je on dužan da izdržava, u skladu s odredbama ovog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, da prevedemo na praktičan primer i pokažemo šta bi značila primena ovog člana 25. stav 3. Recimo, Tomislav Nikolić je SRS-u ukrao 20 mandata. Vlast se konačno seti da treba da sprovodi zakone, da treba one koji ukradu na neki način kažnjavati i donese odluku da se vrate mandati onome kome pripadaju. Ali, pošto Tomislav Nikolić, svojom odlukom o krađi mandata i formiranjem te neformalne grupe, sad ima i određenu grupu onih koje mora da izdržava, da li će, primenjujući ovakav član zakona, kakav je ovde, onda sud, država, odlučiti – jeste on ukrao 20 mandata, ali pošto ima da izdržava ove, hajde da mu ostavimo 6 mandata, deo imovine, bez obzira na to što ne pripadaju njemu i što je do njih došao na kriminalan način; da mu ostavimo 5-6 mandata a ovo ostalo da vratimo vlasniku imovine, SRS-u.
Primenom člana 25. stava 3, za koji je gospodin Petar Jojić tražio da se briše, dovodi se u povlašćen položaj onaj ko je ukrao, oteo, opljačkao, prisvojio itd. Ukoliko bi se obrisao ovaj član zakona, onom koji je ukrao dođe država, dođe vlast, dođu organi prinude, oduzmu kompletnu imovinu i vrate je vlasniku, ukoliko je vlasnik poznat, a u ovom slučaju je vlasnik poznat, u ovom slučaju je to SRS, u ovom slučaju bi imovina tog trenutka morala da bude vraćena SRS-u.
Mislim da nema plastičnijeg primera od ovog da bi se pokazalo šta bi član 25. stav 3. i član 27. značili ukoliko se amandmani ne usvoje.
Zato molim narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za amandmane gospodina Petra Jojića i gospodina Jadranka Vukovića, jer ćemo time dovesti zakon u situaciju da se, kada se počne primenjivati, konačno stane, bar delimično, na put otimanju tuđe imovine.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako se ovo ne desi, onda će mnogi moći da posegnu za tuđom imovinom, jer će znati – i ako me uhvate, meni će ostati 20, 30, 50%, zavisi od darežljivosti onoga ko bude odlučivao o primeni ovog zakona, i moći ću da funkcionišem, jer, bože, moram nekoga da izdržavam.
To što se rodilo u političkom krilu Srbije, to nedonošče koje se zove ''napredno'', nazadno, ne znam kako će se do kraja zvati, jer je ovo već treće ime koje menjaju, to ne zaslužuje da živi na tuđoj muci, na tuđem znoju, na tuđem vlasništvu i na tuđoj imovini. Zbog toga vas molim da pritisnete zeleni taster u danu za glasanje i ove amandmane usvojite.

Kada pogledate, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko članova ovog zakona, poslednjih nekoliko članova ovog zakona, onda vidite da je zakon toliko loš da, čak, ni amandmani ne mogu da ga upodobe i dovedu do situacije da, bar, bude primenljiv. To je ono što sam o ovom i o još jednom zakonu rekao – da su zakoni za policu.
Gospođo ministar, nisam mislio da ste ih izvadili iz fioke, to su neki drugi rekli. Rekao sam da ih nećete moći primenjivati i da će biti ono – za vreme mog ministrovanja sam donela jedan ili dva zakona, pet zakona, i to će vam biti, po tome ćete da pokažete, kada jednom ne budete ministar, kada, uskoro, ovo ''žuto preduzeće'' prepusti vlast ovoj desnoj strani i kada budete eks-ministar.
Da je ovo ovako, evo, samo nekoliko primera.
Recimo, ako se vratimo na član 39, stav 3. kaže – direktor može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane kod vlasnika, uz obavezu da se o imovini stara sa pažnjom dobrog domaćina i da snosi troškove čuvanja i održavanja imovine. Radi se o imovini stečenoj kriminalnom radnjom, na kriminalan način.
Sada možemo da uzmemo jedan primer. Tomislav Nikolić je, vršeći kriminalnu radnju, na kriminalan način, oduzeo od stvarnog vlasnika 20 mandata. Ako bi se ovaj zakon primenjivao, ovde se radi o nepokretnoj imovini, u stvari, mandati se ne mogu prodavati. Prodaju se ljudi koji su nosili mandate; tipičan primer je ovih 20 ljudi što sedi gore. Prodaju se nosioci mandata, mandati se ne mogu prodati, pod pretpostavkom da ih uzmemo, jer je to nepokretna imovina. Pored toga, od pokretne imovine, Tomislav Nikolić i sekretarica mu od SRS-a su ukrali dva laptopa.
Recimo, primenjujemo ovaj zakon, recimo, sud donese odluku, recimo, direktor Direkcije poverava pokretnu i nepokretnu imovinu onome ko je ukrao, ko je stekao na nelegalan ili kriminalan način, da se o njoj stara, kako rekoste, s pažnjom dobrog domaćina. Vlasnik snosi troškove čuvanja i održavanja. Znači, ukoliko pokvare ova dva laptopa koja su vlasništvo Gradskog odbora SRS-a Beograd, oni će morati da ih poprave, da ih čuvaju i da ih održavaju, kako rekoste, s pažnjom dobrog domaćina.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatramo da bi prvo što bi država morala da učini, bilo da opljačkanu imovinu SRS-a vrati njenom pravom domaćinu, a da protiv onih koji su na kriminalan način došli do tuđe imovine primeni neke druge zakone.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da amandman gospodina Vladana Batića treba prihvatiti, jer on rešava probleme koji nisu definisani članom 2. Amandman glasi: "Odredbe ovog zakona primenjuju se za sva krivična dela ako imovinska korist pribavljena krivičnim delom, odnosno vrednost predmeta krivičnog dela prelazi iznos od 1.500.000 dinara."
Možda bi čak trebalo i niža cifra da bude, jer stvari o kojima hoću da govorim, kriminalna dela o kojima hoću da govorim, vrednost o kojoj hoću da govorim i izvršioci o kojima hoću da govorim zaslužuju da se nađu u članu 2, da se njihovo delo nađe u članu 2. ovog zakona. Mada, može se i pod stavkom 1. i stavkom 2. njihovo delo okvalifikovati kao organizovani kriminal ili kao prikazivanje pornografskog materijala, jer ovo što su oni uradili je politička pornografija, razgolićena do krajnjih razmera.
O čemu se zapravo radi? Grupa građana kriminalne sklonosti usudila se da otme od jedne političke organizacije vrednost, imovinu koja se meri daleko većom cifrom od ove koju je gospodin Vladan Batić ovde pomenuo. Radi se o 20 poslaničkih mandata, radi se o 20 puta 15.000 glasova, radi se o prinadležnostima, primanjima i odgovornostima koje ti mandati sami po sebi nose, radi se o neverovatnoj pljački stranke u kojoj su do juče bili, radi se o kriminalu neslućenih razmera.
Kada bi se uzela ukupna kriminalna aktivnost jednog od ministara, koga nije hteo da pomene gospodin Vladan Batić, neću ni ja ime da mu pomenem, ali vrlo dobro znate i vi i građani Srbije na koga se to odnosi, možda bi prevazišla visinu štete koju je ova grupa nanela. Ako bi se uzela kriminalna aktivnost samo iz ovog mandatnog perioda narečenog ministra, mislim da vrednost otete, opljačkane imovine Srpske radikalne stranke daleko prevazilazi taj iznos.
Zbog toga smatram da amandman Vladana Batića treba prihvatiti, jer ovim amandmanom se upotpunjuje zakon i zatvara jedna rupa, tako da kriminalci i sitni miševi ne mogu više kroz nju da se provlače.

Stvarno ne razumem, dame i gospodo narodni poslanici, Vladu Srbije što ovakve amandmane koji upodobljavaju Predlog zakona odbacuje samo zbog toga što je amandmane pisao neko ko ne pripada vladajućem establišmentu.
Kada smo već kod vladajućeg establišmenta, dok mi ovde razgovaramo o ovom zakonu nekoliko stotina studenata je ispred Skupštine, pominju Bolonju, pominju vas iz vladajuće strukture; tu su i neki roditelji koji pominju ne samo vas, nego vam pominju i članove familije. Izađite, recite studentima šta treba da im se kaže.
Kad smo već kod člana 11, vratio bih se i na član 9. jer smo iskoristili vreme, s obzirom na to da je amandman našeg poslanika. Radi se o stručnoj proceni imovine koja se oduzima. Smatram da amandman gospodina Vladana Batića treba prihvatiti.
Stručna procena imovine stečene kriminalnim radnjama. Ako pogledamo ovo nedavno izvršeno krivično delo gde je imovina SRS na kriminalan način prisvojena, da je ovaj zakon sad na snazi, onda bi neko stručno lice trebalo da proceni vrednost te imovine – radi se o 20 mandata, radi se o 20 puta 15.000 glasova, jer toliko nosi jedan poslanički mandat – i da tu imovinu vrati onom od koga je na kriminalan način oduzeta.
Kad smo već kod kriminalnih radnji, neću da vas podsećam da sam sa ove govornice nekoliko puta pominjao kriminal u jednom preduzeću.
Bilo je javno preduzeće, pa je postalo akcionarsko društvo, pa je sad postalo društvo gde su dve države vlasnici, radi se o Kontroli leta, pa pošto ni u jedno ministarstvo niste mogli da spakujete, a gledate na sve moguće načine da zabašurite trošenje ogromne količine para, sredstava ove države, onda ste prebacili u nadležnost direktno premijeru. Da vas podsetim da su tamo plate od par desetina hiljada evra. I, onog koga sam prozivao i dokazivao sa ove govornice, umesto da Ivica Dačić kao ministar krene u istraživanje, sada postavljaju, predložen je za predsednika Upravnog odbora tog preduzeća.
Da govorimo, recimo, o jednom koji je iz tog šifrovanog dela ovog "žutog preduzeća".
Prvo se dokazao, podsećam vas, i o tome sam govorio, kada je "Lutrija Srbije", državna lutrija, oterana u ćošak i umesto nje formirana "Lutrija Srbije AD". Vodio je jedan mlad, perspektivan stručnjak, ekspert, a do danas se ne zna koliko se, po osnovu lotoa, lozova i svega ostalog sa čime to preduzeće radi, koliko se para uzme, gde te pare završavaju. Koliko se sećam, do sada se nijedan dobitnik čuvene sedmice nije pojavio.
Pošto je tako lepo sredio "Lutriju Srbije", onda je kao ekspert otišao na Aerodrom Beograd za direktora, pa je odmah krenuo sa Ekonomskim fakultetom da restrukturira Aerodrom Beograd. Projekat restrukturiranja Aerodroma Beograd platio je fakultetu 3.100.000 dinara. Koliko je Aerodrom Beograd restrukturiran, možete sad da vidite, ali je tri miliona otišlo nekim njegovim prijateljima koji su, sticajem nesretnih okolnosti, na fakultetu u Beogradu.
Direktor, Upravni odbor i oni oko njega imaju službene kartice, uglavnom su to od "Pireus banke", da ne bi trošili svoje pare kad rade državni posao, kad rade posao Aerodroma Beograd. Tu su neverovatne cifre, radi se o 24.000, 38.000 dnevno itd., ukupno je 579.000 za šest meseci, ali se hvale ovim, jer 800.000 im je odobrio Upravni odbor, a oni potrošili samo 600.000.
Pošto direktor ne može da se vozi u onim krševima koji se nalaze na Aerodromu Beograd, starim po dve-tri godine, uzeo je od "Poršea" na rentakar najnoviji "audi", samo što ne peva usput i što ne igra "Žikino kolo" na putu. Od 5. februara do 23. jula "Poršeu" je na ime rentiranja tog automobila isplaćeno 1.200.000 dinara iz kase Aerodroma Beograd.
Pošto čovek kada se vozi i ogladni, pa mora nešto i da pojede usput, čovek je na račun... Neće valjda generalni direktor svoje pare da vadi i da plaća račune, zašto je generalni direktor onolikog Aerodroma Beograd; ne jede on to zbog sebe, nego zbog Aerodroma Beograd.
Pa, kaže ovako: ugostiteljske usluge generalnog direktora od 1. februara do 31. jula - 818.000 dinara. Pa, kamilu da je vodio pored sebe, ne bi mogli zajedno toliko da pojedu.
A pošto je sa Aerodroma Beograd, čovek mora i da putuje i da vidi prirodne lepote ove Evrope u koju hoćete da nas uvedete. Pa je, recimo, putovao 6. avgusta, vratio se 7. avgusta, znači, nije se zadržavao. Nije problem što je otišao, nego je problem što se vratio.
Cena karte od Beograda do Ciriha je 178.650 dinara, raspitao sam se kod mojih kolega koji putuju za Hag, jer putovali su za Hag dok im nisu pojedini onemogućili da se sastaju sa dr Vojislavom Šešeljem. Članovi tima i njegovi savetnici kažu da je karta do Haga i natrag 300 - 400 evra, u zavisnosti od toga da li je letnja ili zimska sezona. Izračunajte koliko je evra ovih 180.000 dinara. Išao čovek i u London, karta je 132.000. Pa da, mora da se obiđe oko Anda da bi se sletelo, verovatno.
Kad je već otišao tamo danas a vratio se sutra, mora čovek negde da spava. Kako bi direktor Aerodroma Beograd spavao u nekom tamo hotelu, pitaj boga? Zato je on uzeo "Hilton park". Za to jedno prenoćište, doduše, ima i tu neki doručak, verovatno je umanjio troškove ishrane po restoranima jer je doručkovao čovek tamo, 60.000 dinara. Čime li su ga hranili za ove pare?
Putovao je Bojan Krišto i za Madrid. Doduše, jeste da je bila sezona, ali on je morao da vidi da ta saradnja Aerodroma Beograd sa madridskim aerodromom mora da bude usko uspostavljena. Putovao je sa Nestorović Draganom, a pošto Nestorović Dragan nije generalni direktor, za njega će neka druga klasa, doduše, u istom avionu. Bojan Krišto je platio odlazak do Madrida i nazad 154.500 dinara, odnosno Aerodrom Beograd, odnosno građani Srbije su platili. Izvinjavam se za ovaj lapsus: "Bojan Krišto je platio"; nije on ništa platio. Za Nestorović Dragana, pošto je on po rangu niži, karta je 113.000 dinara.
Ne znam koliko košta zakup ovih malih aviona koje "Pink" izdaje, čini mi se da se tu negde ta cifra kreće.
Upravni odbor, naravno, onolikim aerodromom mora da upravlja, pa su, recimo, ti članovi Upravnog odbora morali nešto da pojedu na putu; jer, zašto su članovi Upravnog odbora onolikog i onakvog aerodroma. Pa, "Zlatna varoš" - 4.500, "Piros Serbia", to je restoran - 10.000, pa kineski restoran - 3.600, žablji bataci, pa "Agrofarm" - 28.000, šta li su pojeli u ovom "Agrofarmu"; uglavnom, ukupno 53.000 - jedan čovek. Pa sad, njih ima devet; devet puta ovoliko izedoše članovi Upravnog odbora.
Članovi Upravnog odbora moraju i neku kintu da dobiju, ne mogu samo da provlače karticu, neprijatno ljudima.
Dobijali su, recimo, mesečne apanaže, nemojte me držati za reč, mislim da je to polovina svote jer im se uplaćuje, kao što i mi poslanici dobijamo pola plate petog a pola dvadesetog: recimo, neki Trkulja Miodrag 313.000 puta dva, Ilić Vesna 250.000, nije se javljala za diskusiju da doprinese napretku Aerodroma Beograd, pa je 250.000, pa Andrić Nebojša takođe 250.000, Kozličić Danilo 251.000, pa puta dva naravno, pa Stamenković Miodrag takođe 251.000, pa puta dva, pa Krejić Vojislav, Jovanović Slobodan, Kafedžić Ksenija, Milovanović Miodrag itd. I od njih, jednom mesečno, dva puta mesečno po 2.321.000 dinara.
Ako članovi Upravnog odbora dobijaju ovoliko, moraju onda i rukovodioci. Za direktora nemam podatak koliko je dobio, ali imam koliko je ukrao i koliko je pojeo i koliko je potrošio. Verovatno je dobio mnogo više; polovina plate za bord, za one niže, iznosi 581.516 dinara itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podsetite se od kojih je para taj Aerodrom Beograd pravljen, setite se koliko je država sredstava uložila, setite se kojoj poslaničkoj grupi, odnosno kojoj političkoj stranci pripada ovaj ekspert. Ako je ovo otkriveno, koliko je još puta po ovoliko ono što je sakriveno? Kad ovaj zakon bude stupio na snagu ovde nećete moći ništa da oduzmete. Nema stečene imovine, imovina je pojedena, popijena, preletena, potrošena na rentakar itd. Ovo je problem ovog zakona, što nije našao način da se izbori i protiv ovakvih štetočina.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Pre nego što kažem na koji član se pozivam, maločas je došlo do zabune; prozvali ste me, ja sam vas sa mesta upravo podržao i rekao gospodi poslanicima da vi ne pričate mnogo. Pogrešno ste me razumeli. Podržao sam vas u vašem nastojanju...
(Predsedavajuća: Ne možete da dobacujete sa mesta, narodni poslaniče, bez obzira na to da li je dobacivanje sa mesta podrška, indiferentan stav ili kritika onog ko govori. Dobacivanje sa mesta je poslovničkom odredbom zabranjeno, predstavlja kršenje Poslovnika i predstavlja osnov za izricanje opomene narodnom poslaniku koji to čini. Zahvaljujem vam se na podršci, jer je podrška svakom ko predsedava ovom skupštinom potrebna. Izvinjavam se zbog prekida i izvolite iz početka vreme.)
Zahvaljujem. Upravo sam kolegama okolo govorio da su u zabludi kad kažu da mnogo govorite sa mesta predsedavajućeg.
Pozivam se na član 104. Stav 1. kaže: "Narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine."
Poštovanje dostojanstva Narodne skupštine je, dame i gospodo narodni poslanici, i kad donosimo zakone i trudimo se da donesemo zakone koji su primenljivi i koji će građanima Srbije, zbog kojih smo ovde, bar malo olakšati život. Poštovanje dostojanstva Narodne skupštine je i kada pratimo sprovođenje tih zakona. Kada se građani obrate nama zbog kršenja zakona, mi sa ove skupštinske govornice pozivamo relevantne faktore da poštuju te zakone do kraja i da isprave nepravde prema građanima Srbije. Znam da u prostorije Srpske radikalne stranke svakoga dana dođe pet-šest, ako ne i više građana koji se žale da su nepoštovanjem zakona oštećeni.
S obzirom na to da je naša obaveza da pratimo sprovođenje tih zakona, odredbe člana 47. Zakona o lokalnim izborima, koji smo mi ovde doneli pre izbora, rezolutne su, ne mogu se tumačiti nego se moraju primenjivati: "Odbornik koji je podneo blanko ostavku može ..." i tako dalje. Svih osam stavova člana 47. zakona se mora poštovati. Sudovi, sudije, okružne sudije koji odlučuju o ovome kao drugostepeni organ ne mogu se igrati sa zakonom. Jer, ako dozvolimo da se sudije ovako ponašaju kao što se ponelo ovo veće u Beogradu i ovo veće u Kragujevcu, šta onda da očekujemo, ko će sprovoditi zakone ako sudije nisu ti koji treba da ih sprovedu.
Meni se čini, dame i gospodo, da se praksa koja je jedno vreme posle "buldožer revolucije" bila u Srbiji i koja je posle toga bila malo zaboravljena, evo, ponovo vraća. Podsećam vas da su profesori... Gaša Knežević, pre svega, primenjujući nacrt zakona raskinuo je radni odnos sa redovnim profesorom Pravnog fakulteta gospodinom doktorom Vojislavom Šešeljem. Upravo sad kada gledamo ovaj predlog zakona o kojem raspravljamo u pojedinostima i gledamo ovu situaciju koja je nastala u Kragujevcu zbog pogrešnog tumačenja člana 47. Zakona o lokalnim izborima, dolazim do zaključka da se ta praksa vraća. Stav 3. člana 25. ovog zakona kaže: "Rešenjem iz stava 2. ovog člana sud može ostaviti vlasniku...", a radi se o onima koji su stekli imovinu krivičnim delima. Imovinu je krivičnim delima stekla jedna grupa građana koja se nazvala "Napred Srbijo", time što je pokrala ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Izvinjavam se, samo da citiram ovaj član i odmah odlazim. Rešenjem se, dakle, može ostaviti deo imovine da bi se izdržavali; ako ćemo mi izdržavati one koji su krađom došli do imovine, ako ćemo im ostavljati imovinu da se izdržavaju dok se ne nađe drugo rešenje, nećemo daleko dogurati. Molim da gospođa ministar pravde preduzme sve mere ...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... odmah završavam... preduzme sve mere da se ovakve stvari u sudovima ne dešavaju. Imate ovlašćenja da dovedete sudiju u red.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ovog trenutka ste prekršili Poslovnik član 100. koji kaže: "Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika". Pošto sam se javio i reklamirao povredu Poslovnika, dva govornika su bila za ovom skupštinskom govornicom pa ste tek onda meni dali reč.
Inače, javljam se povodom povrede člana 104: "Narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine". Ovog trenutka, u jednoj drugoj sali, pri zasedanju jednog odbora grubo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Građanin koji je predsedavao Administrativnim odborom je nasred sednice, pri 3. tački dnevnog reda, ustao sa mesta predsedavajućeg i otišao, i tako se završila sednica Administrativnog odbora.
Tačnije, sednica Administrativnog odbora nije završena i ove odluke koje je Administrativni odbor doneo mogu biti validne tek onog trenutka kada se konstatuje da je sednica Administrativnog odbora završena.
Uostalom, od tog građanina se nije moglo ništa drugo ni očekivati. Podsećam građane Srbije, podsećam DS da je odgovornost na vama. Podsećam vas da je Srpska radikalna stranka dobila mesto predsednika Administrativnog odbora. Podsećam vas da je jedna grupa izašla iz SRS, isključena je iz SRS, i mesto predsednika Administrativnog odbora bi moralo da bude vraćeno Srpskoj radikalnoj stranci. Tek kada to budete rešili biće rešeno i sve ostalo.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da se ovakvo ponašanje na odborima Narodne skupštine ne može više tolerisati. U ime poslaničke grupe SRS, zahtevam da se ovo konačno razreši, da odbori mogu da funkcionišu onako kako treba. Mislim da nije dozvoljeno da predsedavajući na pola sednice digne sidro i ode. Svi smo se našli, i to u trenutku kada je meni dao reč, u situaciji da nema ko da vodi sednicu, da nema ko da predsedava i da sednica bude bukvalno prekinuta.

Dame i gospodo, u potpunosti se slažem sa diskusijom gospođice Nataše Jovanović, samo želim da skrenem pažnju ministru i Povereniku na neke stvari koje ovaj zakon i prethodni zakon koji je ovaj parlament doneo dovode u koliziju.
Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti trebalo bi da se zove - predlog zakona o tajnosti podataka. S druge strane, imamo predlog zakona o javnosti podataka, i on je vezan za Poverenika za informacije od javnog značaja i taj zakon već duže vreme funkcioniše u Srbiji. Kada pogledate ovaj predlog zakona i kada pogledate odredbe zakona o javnosti podataka, prvo što dolazi u određenim slučajevima u koliziju... S druge strane, neke nedorečene odredbe ovog zakona, jedna drugoj, tako da kažem, "skaču u usta" i dovode zakon do neprimenjivosti.
Član 8. stav 1. zakona o javnosti informacija, govorim o onom zakonu po kome postupa Poverenik za informacije od javnog značaja, kaže ovako: "Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvrgnuti ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu", a mislim ne vidim razlog za ovo - demokratskom društvu, ali hajde, "radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnog interesa zasnovanog na Ustavu i zakonu". Ovde ograničenja striktno propisuje Ustav i zakon.
Kada pogledamo član 52. stav 7. ovog zakona, onda ćemo doći do nekih stvari koje možda meni samom, pretpostavljam i mnogim građanima na koje će se ovaj zakon sutra odnositi... Kaže ovako: "Poverenik će uskratiti pravo na uvid u evidenciju o zbirci podataka ako to zahteva rukovalac, pod uslovom da je to neophodno za ostvarivanje pretežnog interesa očuvanja nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, rada organa vlasti, finansijskog interesa države ili ako je zakonom, drugim propisom ili aktom zasnovanim na zakonu određeno da se evidencija o zbirci podataka čuva kao tajna".
Sada da pogledamo član 3. koji reguliše u stavu 5. ko je rukovalac podataka. Kaže: "Rukovalac podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke (u daljem tekstu: rukovalac)." Dakle, pored poslanika koji rade na ovom zakonu, o zaštiti podataka odlučuje i fizičko lice. Pojedinac dobija pravo da štiti javni interes i na tajnost podataka o ličnosti.
Ovaj stav 7. člana 52. dovodi do jedne nelogičnosti, jer sam stav 7. člana 52. otprilike utvrđuje da se zakonom utvrđuje da se može i bez zakona. Ova odrednica "ili" koja se pojavljuje u članu 52. jasno i nedvosmisleno ukazuje da može zakon, ali može i bez zakona. Zbog toga je ovaj zakon kao i mnogi drugi zakoni koje su poslanici unazad sedam-osam godina usvajali i koji su onog trenutka kada su usvojeni postali neprimenjivi i odlazili na police ministara.
Upravo zbog ovoga smatram da ovaj zakon neće biti primenljiv, a predlažem da se amandman narodnog poslanika Vladana Batića usvoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prilog amandmanu narodnog poslanika gospodina Vladana Jeremića, samo dva primera.
Znam porodicu sa Novog Beograda čiji je sin otišao kao dobrovoljac, ratovao, oženio se u međuvremenu, dobio dete, poginuo je. Njegova supruga, da bi ostvarila pravo na penziju – pri tom se odrekla deteta, a dete i dan-danas živi i školuje se kod njegovih roditelja na Novom Beogradu – prilikom prepoznavanja kod iskopavanja jedne masovne grobnice pokaže na čoveka, kaže, to je moj suprug, i na osnovu toga ostvari pravo na penziju. Sahrane čoveka i tek nekoliko godina posle toga, prilikom otkopavanja druge masovne grobnice, majka prepozna drugi leš kao zemne ostatke svog sina. Utvrdi se DNK analizom i, naravno, posle toga se vrati i porodična penzija detetu, a ne supruzi.
Dakle, moguće su zloupotrebe ukoliko se u roku od godinu dana podaci uništavaju. Ne postoji više mogućnost da se utvrdi eventualno neki novi identitet.
Samo još jedan podatak: predsednik opštinskog odbora SRS iz Orahovca u vreme ratnih dešavanja biva zarobljen na ulazu u Orahovac, na onoj raskrsnici za Belu Crkvu, odveden u Mališevo, a posle toga u Klečku i spaljen u onoj krečani. Pošto nije ostalo ništa od delova tela, proglašen je nestalim, a njegova porodica ni dan-danas ne može da ostvari određena prava jer ne može da dokaže da je on tu poginuo.
Zbog toga treba čuvati ove podatke i u pravu je narodni poslanik gospodin Vladan Jeremić kada traži da se ovi podaci čuvaju duže od godinu dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je u ovom domu grubo povređeno dostojanstvo Narodne skupštine na sednici jednog od najvažnijih odbora, na sednici Administrativnog odbora. Čovek koji, sticajem nesrećnih okolnosti, predsedava tim odborom apsolutno bespravno je dao sebi za pravo da se prema narodnim poslanicima i prema članovima Odbora ponaša čak i na krajnje, da kažem, primitivan način.
Nažalost, izgleda da se to preliva i ovde i po hodnicima i po sredstvima informisanja, jer ovo što se sada desilo, ova pretnja koja je grubo i javno izrečena onim novinarima koji još imaju hrabrosti da kažu "popu pop, bobu bob", a pojedinima da su lopuže, izgleda da znači da i to poslednje svetlo treba da se ugasi.
Mislim da je Narodna skupština morala da zauzme stav. Pri tom, ne pitam druge poslanike, pitam poslanike DS-a, jer na njima je da odluče, na njima je da skinu taj teret sebi sa vrata; neću pitati G17, neću pitati SPS, jer su se sada pojavili neki novi koji su spremni da budu šprajcevi, kako to reče u onom prethodnom mandatu onaj koji je sada spreman da pošprajcuje ovu vladu i za mnogo manje javnih preduzeća, za mnogo manje funkcija će to učiniti. Prema tome, pregovarački rejting G17 i SPS-a će drastično pasti, jer će verovatno Boris Tadić naći jeftinijeg slugu.
Kada sam se već javio, molim da ministar pravosuđa... Gospođo ministre, gospođice ministre, vama se obraćam, valjalo bi da pogledate, da bar slušate. Nemojte da zagovarate ministra, molim vas.
Neki sudovi počeli su grubo da krše Zakon o lokalnim izborima, član 47. koji je rezolutan, neprikosnoven. Počeli su da vraćaju na ponovno odlučivanje onima koji prethodno nisu odlučili i zbog toga se došlo na okružni sud. Molim vas da okružnim sudovima pošaljete, a to možete kao ministar, zahtev da striktno poštuju Zakon o lokalnim izborima i da striktno poštuju član 47. tog zakona. U protivnom, dolazićemo u situaciju da će Vrhovni sud morati da raspravlja o tim sudijama koji se ponašaju tako kako se ponašaju. I, pitam, ako sudija tako grubo prekrši zakon, da li je mesto tom sudiji u tom sudu, uopšte u pravosuđu i koliko to košta?