Dame i gospodo narodni poslanici, bio sam poslednji prijavljen po Poslovniku u 17,55 juče i trebalo je da izađem da govorim, međutim, predsednica je prekinula sednicu u 17,55 tako da nisam izašao.
Da vas podsetim, gospodo demokratori, na devedesete godine, kada je jedna politička stranka koja je sada sa vama u koaliciji pokušala da vam otme izbornu volju u Beogradu, sjatilo se i kuso i repato iz cele Evrope, dolazili su raznorazni Gonzalesi ...
Gospodine primerak, ako imate nešto da kažete, izađite za govornicu posle mene, pa kažite. Ovako sa mesta da njačete i da dobacujete, nemojte.
Vama su pomagali, pod sumnjivim okolnostima, da sačuvate tzv. izborne rezultate, pa su morali da se prave leks specijalisi, pa da se Beograd izdvoji iz sastava drugih gradova i opština, pa da se vama preda vlast.
Danas kada je bilo očigledno da demokratorsko preduzeće nema većinu, da ta skrpljena koalicija s koca i konopca ne može da ostvari većinu u Beogradu, pokušavate na najgrublji mogući način da pokradete ne SRS, nego izbornu volju građana Beograda.
Razlog je vrlo jednostavan. Dvadesetak dana pošto je potpisan koalicioni sporazum počeli su da se dime odžaci u Gradskoj skupštini. Svi papiri koji su na bilo koji način dokazivali vaše kriminalne radnje odlazili su u peć. Kamionima ste odvlačili odavde materijal koji bi mogao da ukaže na vaše kriminalne radnje u Beogradu.
Ovo se u Beogradu završiti, ovako kako vi mislite, neće. SRS ima snage da se izbori da sačuva volju građana.
Još nešto da kažem, da građanima Srbije pokažem na šta liči i parlament, i Vlada, i predsednik Srbije i Srbija u celni. Nekad u tursko vreme, na dvorovima velikih vezira i sultana, postojali su ljudi koji su se zvali evet efendije i jedini posao im je bio ...(Predsednik: Vreme.) koristim i druga tri minuta... kad sultan nešto kaže da klimnu ...
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, čim se potpredsednik Skupštine, gospođa Čomić, dokopa mesta predsedavajućeg, odmah pokuša da disciplinuje poslanike SRS, poslanike opozicije, a pre svega poslanike SRS.
Čita nam član 220, po kome su narodni poslanici obavezni da koriste samo svoju poslaničku karticu, da je zloupotreba, odnosno krivično delo korišćenje tuđe poslaničke kartice. Gospođo predsedavajuća, da vas podsetim da ste vi direktno odgovorni za ono glasanje iz Bodruma, kada je poslanička kartica bila ovde, i to rezervna, jer je gospođa Neda Arnerić svoju odnela kada je otišla. Prema tome, nemojte pokušavati da disciplinujete poslanike SRS, neće vam uspeti.
Dame i gospodo narodni poslanici, da nastavim tamo gde me je predsednik prekinula, jer sam imao nameru da napravim paralelu između sadašnje vlasti i vlasti u doba Turske, odnosno Otomanske imperije.
Dakle, na dvorovima sultana i velikih vezira sedeli su ljudi koji su se zvali evet efendija. Kako sultan ili ministar kaže nešto, evet efendija je imao obavezu da kaže - evet, što će reći tako je.
Naši takojevići, čiji su sultani u EU, čiji su sultani u Americi, čiji su sultani Solana, Oli Ren itd, imaju obavezu, pošto oni otuda ne mogu da nam kažu, da ovde ponove ono što su oni rekli i da na kraju kažu - tako je.
Gospodin Takojević, koji će nam uskoro, ako prestane potreba za pozivanjem na Poslovnik i pređe se na rad, tumačiti zakon o stabilizaciji i pridruživanju, pripada poslaničkoj grupi čiji je šef, inače mafijaški premijer Zoran Đinđić, direktno odgovoran za odlazak Vojislava Šešelja, ni krivog ni dužnog, u Hag.
Mafijaškom tužiocu, Karli del Ponte, nedvosmisleno je rekao, a ona napisala u knjizi - vodite Šešelja u Hag i nemojte da nam ga vraćate. Sada iako nema ni mafijaškog premijera Zorana Đinđića, ni mafijaškog tužioca Karle del Ponte, ta igra se nastavlja, sa opasnom mogućnošću da se privede kraju.
Naime, juče je tužilaštvo Haškog tribunala zahtevalo od Pretresnog veća da im dozvoli 35.000 reči, da sa 35.000 reči objasne zašto je Vojislavu Šešelju potrebno uskratiti elementarno ljudsko pravo i zabraniti mu da se sam brani, da se dovede advokat, koji je pre svega trgovac, a ne advokat, uništi odbrana doktora Vojislava Šešelja i da doktor Vojislav Šešelj bude osuđen na dugogodišnju vremensku kaznu.
Suđenje u kome doktor Vojislav Šešelj sam sebe brani jasno pokazuje da je optužnica lažna, da su je pisali ovde neuki ljudi i da, ukoliko mu se dozvoli da nastavi sam da se brani, da će doktor Vojislav Šešelj bukvalno razbiti optužnicu u paramparčad. Od 36 svedoka, nijedan dokaz nijedan nije mogao da da.
Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, prema tome građani Srbije, jednu od najumnijih srpskih glava već od sutra mogu početi da ubijaju u Hagu, a žuto preduzeće, ova koalicija nasađena nakrivo i sklopljena s koca i konopca će i dalje pričati i donositi ovde zakona apsolutno nepotrebne, nekorisne i neupotrebljive.
Upozoravam naciju da će nacija izgubiti još jednog Srbina, još jednog časnog, čestitog i poštenog čoveka, ukoliko se dozvoli ova zloupotreba prava, pravde i pravičnosti i međunarodnog prava ...

Molim vas, gospođo predsedavajuća, imate nekoliko potpredsednika, kad sledeći put budete zbog potrebe posla odlazili sa mesta predsedavajuće, molim vas, odredite nekog drugog potpredsednika, jer jedino što gospođa Čomić radi to je prvo da drži pridike poslanicima SRS, drugo da ispolji do maksimuma svoju logoreičnost, nipodaštavanje svega onoga što se kaže sa ove govornice, što kažu poslanici SRS, došlo je do krajnjih granica.
Dame i gospodo narodni poslanici, da podsetim i vas i građane Srbije da se na današnji dan navršava 10 godina od kada je oko 500 Srba oteto na Kosovu i Metohiji i dan-danas njihove porodice, 1.300 je oteto, ali o 500 Srba ne znaju ništa.
Dame i gospodo narodni poslanici, da nije izašla knjiga Karle del Ponte, ni danas ne bismo znali da se u Bondstilu, da se u priručnim bolnicama u Albaniji, da se da ne kažem čak i na livadi vršile operacije pri kojima su vađeni organi zarobljenih Srba i slati u bolnice širom te Evrope u koju nas sada vode.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog pijeteta prema tim ljudima, čiji se ni grob ne zna, smatram da bi ova demokratorska većina morala bar malo da spusti tenziju i bar malo poštovanja i prema narodnim poslanicima, i prema ovom svetlom domu u kome se nalazimo i prema građanima Srbije koji su sve nas poslali, svetom domu, gospodine primerak, svetom domu, malo više poštovanja da pokaže.
To što imate apsolutnu većinu od 127, da nema LDP ne biste mogli ni današnju sednicu da počnete, oni su vam pripomogli. To što su vaši poslanici otišli na more umesto da rade svoj posao, to je vaš problem i nije problem građana Srbije, ali je problem građana Srbije to što pokušavate da na najbeskrupulozniji način otmete narodnu volju i Beograd pretvorite u žuti bastion, bez obzira na to ko je koliko glasova imao i ko je kako na izborima prošao.
Neće vas narod. To što sad imate sudiju koji će opet za pare, verovatno, ili za neke privilegije, napisati ovakvu ili onakvu presudu, sasvim je svejedno. Da znate da ćete imati mnogo posla i mnogo problema.
Inače, gospođo predsedavajuća, čl. 225. i 226, da ne bude da se nisam javio u skladu sa Poslovnikom.
Dame i gospodo narodni poslanici, ...
(Predsednik: Vreme.)
Vreme SRS, gospođo predsedavajuća, tek dolazi. (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamira povredu člana 104. Poslovnika, stav 1, gde kaže - narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, svi narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo. Dostojanstvo Narodne skupštine se čuva izjavama sa ove govornice, dostojanstvo Skupštine se čuva i izgledom i oblačenjem. Mislim da postoji pravilnik u Narodnoj skupštini koji je donet i koga moraju da se pridržavaju i novinari koji dolaze ovde, pa novinarka koja obuje sandale umesto cipela ne može da uđe u parlament.
Istovremeno, nama narodnim poslanicima SRS spočitavaju nepoštovanje dostojanstva Narodne skupštine zato što se javljamo po Poslovniku, poslanici koji dolaze golih stomaka ovde. Tražim od predsednice Narodne skupštine da o tom delu Poslovnika povede računa, jer je krajnje nepristojno. Mi smo vraćali Mlađana Dinkića odavde kada je dolazio u farmerkama, a za ovu govornicu izlaze poslanici iz jedne političke stranke obučeni onako kako se ide na plažu.
Kada jednom budemo prešli na 1. tačku dnevnog reda, na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, onda ćemo morati da porazgovaramo o nekoliko članova ovog sporazuma na koje već kroz pozivanje na Poslovnik sve vreme ukazujemo.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ovog trenutka u Hagu se priprema političko ubistvo, ubistvo Vojislava Šešelja, predsednika SRS, jer mu nisu mogli ni pravno, ni politički, ni moralno doakati, i pokušavaju na ovaj način - onog istog Vojislava koga je vaš mafijaški premijer poslao u Hag, u dogovoru sa Karlom del Ponte. Kaže - čitaj knjigu, vodite Šešelja u Hag i nemojte više da ga vraćate. Danas pokušavate da ga više ne vratite.
To bi bilo trinaesto ubistvo. Dvanaesti je bio pokojni Slobodan Milošević, bog da mu dušu prosti. Srpska radikalna stranka se sa potpunim pijetetom odnosila prema toj smrti, prema toj žrtvi i prema tom ubistvu.
Neću, gospodine Ružiću, da govorim ništa o tome ko je duvao balone u to vreme, ali nemojte SRS spočitavati ništa što se tiče Slobodana Miloševića. Njemu laka zemlja, a vi radite kako mislite.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, što se tiče obaveza Srbije, države Srbije, prema onima koji su isporučeni Haškom tribunalu, ova država mora konačno da vrati na snagu onaj zakon koji je vaš žuti Ustavni sud poništio da haškim optuženicima pomogne u odbrani i da porodicama pomogne da izdrže tu torturu do 2008. godine. Ako bog da, te Rusija, kako je najavila, glasa, odnosno stavi veto na produžetak rada Haškog tribunala.

Dame i gospodo narodni poslanici, 9,15 je sati, dok se završe diskusije, dok se izglasa, u gluvo doba, kad joj je i vreme, Srbija će dobiti novu Vladu, Vladu u ponoć. Ali će Srbija dobiti još jednu listopadnu vladu, ovo da raspoložim građane Srbije, da ih ne hvata strah. Neće ovo trajati, preturila je Srbija preko glave i mnoge teže elementarne nepogode nego što će biti ova vlada.
Ministar finansija, da obavestim gospodu poslanike koji su pitali zašto samo ćuti, zašto ne izađe da odgovori - pa on se brani ćutanjem otkad je postao ministar finansija.
Da li se sećate da je na bilo koje pitanje poslanika odgovorio? Dođe, kaže, sedne i sve vreme sedi, doduše vrlo pristojno, za razliku od ovoga što sedi pored njega.
Ekspoze koji nam je vrlo tečno pročitao, mi smo dobili ekspoze i pratio sam - nigde nije pogrešio, gde je zarez naglasio je, gde je tačka stao je. Tako da mogu da konstatujem da naš budući premijer vrlo lepo čita - tečno, razložno i gde god treba da podigne glas podigao je glas. Ali je ekspoze, dame i gospodo narodni poslanici - spisak lepih želja koje bukvalno nikakvu garanciju nemaju da će biti i ostvarene.
Ponudi nam ministar finansija, budući premijer, evropsku budućnost Srbije. Prvo, koliko znam, Srbija jeste u Evropi. Ako je mislio da će da nas uvede u Evropsku uniju, onda je trebao da kaže dve stvari - kada i kako.
Koliko čitam, a čini mi se da čitam prave novine, do 2016. godine nema šanse da se primaknemo toj Evropskoj uniji. A kako reče ministar finansija, budući premijer, da će nas uvesti u Evropsku uniju? Sa ovim standardom koji imamo, sa rasprodanom privredom; ostalo je nešto malo da završite i onda možete da ugazite svetlo u balkanskoj krčmi, jer posle toga Srbija ni na šta drugo neće ni ličiti.
Ekonomija iz ovog ekspozea gospodina ministra finansija, budućeg premijera, svodi se na dve osnovne tačke. Prva je zaduživanje i zaduživanje, i zaduživanje i podizanje kredita i opet zaduživanje, a druga je prodaja još ovo malo javnih preduzeća, još ovo malo imovine što je ostalo, društvene imovine, i posle toga može da se udari katanac.
Reče ministar, Kosovo i Metohija, svim sredstvima diplomatskim ćemo se boriti za očuvanje Kosova i Metohije i onda ćemo ići da ubeđujemo da ne prihvataju nezavisnost Kosova i Metohije, a nećemo ići da ubeđujemo one od čije reči zavisi mnogo štošta i u Evropi i u svetu, jer su oni već priznali.
Da li ćemo ići da ubeđujemo Italiju - tu nam je pod nosom? Da li ćemo ići da ubeđujemo Francusku, tu nam je - nećemo? Idemo da ubeđujemo Španiju, koja inače zna da ako se ovo sa Kosovom desi, da će za vrlo kratko vreme na nekoliko regiona da se rasparča. Ne boli Španiju naša muka, nego njena koja sleduje, proizilaze iz naše muke.
Da li će ova vlada braniti Kosovo i Metohiju tako što će sarađivati sa EULEKS-om, koji onog trenutka kad stupi na tlo Kosova i Metohije poništava Rezoluciju 1244 i bukvalno otvara put za ostvarenje Ahtisarijevog plana.
Penzije? Sećam se u predizbornoj kampanji, pa i u pregovorima posle izbora govorilo se o minimum 70% penzija u odnosu na plate. Sada se govori o maksimumu. Dobro reče gospodin Nikolić, i za 48 je maksimum 70. Znači, eventualno može doći do 70.
Gospodo, u kući imam dva penzionera i vrlo dobro znam kako žive, vrlo dobro znam da su sasvim drugačije razmišljali kada ste rekli minimum 70%. Da obavestim i njih i sve ostale penzionere, gospodo penzioneri, slagali su vas, ovo povećanje od 10% će za nekoga koji ima 8.000 značiti 800 dinara, a za one koji imaju 80.000 penzije 8.000 dinara. Prema tome, kao kada je knjaz Nikola delio žito - ako ti je Bog dao, daću ti i ja, ako ti Bog nije dao, ne dam ni ja. Upravo na to nas upućuje ovaj ekspoze.
Globalna bezbednost? Ovaj što sedi ovde do budućeg premijera, NATO učenik, vrlo dobro savladao onaj kurs tamo od nekoliko meseci.
Gospodine, nemojte mi dobacivati, niste u kafani i niste u diskoteci, gde ste radili kao izbacivač, sada ste u Narodnoj skupštini, sedite i saslušajte me, ako imate nešto, izađite posle mene pa kažite.
Ko je garant globalne bezbednosti? Da li je to NATO pakt? Da li je to onaj isti NATO pakt koji je tovare, hiljade tona bombi sručio na Jugoslaviju? Da li je to naša vojska, vojska koja ne može da kupi jedno BVP vozilo, jer je ministar u adaptaciji svog stana od državnih para, od para vojske, kupio lustere u vrednosti, otprilike, tog BVP vozila.
Poljoprivreda, samo četiri reda, ali četiri reda iz kojih jasno proizilazi - ako su vas do sada pljačkali i dalje će vas pljačkati. Prema tome, gospodo poljoprivrednici, ne računajte na ovu vladu, računajte na njen pad uskoro.
Zdravstvo? Koje, bre, besplatno zdravstvo, kad je ona pozitivna lista sve kraća i kraća. Uskoro ćemo i za aspirine morati u privatnu apoteku, jer ih u državnim neće biti ili neće biti na listi i moraćete od prve tablete pa do najskupljih operacija sami da plaćate, jer Tomica Milosavljević unapređuje zdravstvo već četvrti mandat. Sećam se kakvo je zdravstvo bilo kada je on bio, a sada možete svi da vidite.
Neki ministri se grčevito bore da ostanu na vlasti. Za neke ministre postoje samo dva puta: put u ministarsku fotelju ili put u Bačvansku. Prvi put budu završili svoje ministrovanje, upravo će se tamo naći.
Haški tribunal? Gospodo, da li ćete osuditi Hag, gospodo budući ministri i buduća vlado? Izvinite, da ućutim, da ne probudim ministra, vidim žmuri. Da li ćete osuditi onih 12 mrtvih? Otišli Srbi u taj Haški tribunal živi i zdravi i vratili se u mrtvačkom kovčegu. Da li ćete osuditi suđenje i presudu Rasimu, izvini Rasime, Naseru Oriću, oslobađajuće presude za sve druge osim za Srbe?
Na kraju, gospodo, u onoj prvoj vladi su dva ministra glasala da postanu ministri. Napredujete, sada ih imate pet, samo se pitam hoće li glasati i da li će ti glasovi posle važiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, da vas podsetim, vas koji malo duže sedite u ovim poslaničkim klupama, da sam pre otprilike tri godine načeo ovu aferu koja se tiče Agencije za kontrolu leta. General Delić je došao do novih podataka, ali vas podsećam da kada god je sa ove skupštinske govornice pokrenuta rasprava, tog trenutka su ti problemi gurani pod tepih i do današnjih dana je vršena neverovatna pljačka države kroz Agenciju za kontrolu leta.
Pomenuću ime direktora Agencije za kontrolu leta jer sam ga pominjao i onda. Gospodin se zove Nikola Stankov, a po zanimanju je suprug Biljane Stankov koja je bila sekretarica, odnosno šef kabineta Zorana Đinđića. To su kvalifikacije Nikole Stankova koje su ga preporučile da dođe na ovu vrlo važnu i odgovornu funkciju.
Izneću samo nekoliko podataka o tome kako su se trošile pare, državne pare, jer su pare ubirane upravo od preleta našeg neba. Na svakih pet meseci Nikola Stankov i ekipa oko njega su menjali službene automobile, kupovali su nove, vrlo visoke klase, i za to trošili od milion i po do dva miliona evra. Da vas podsetim na svoje diskusije iz tog perioda i na to da je direktor odlučio da kupi četvore motorne sanke, jer na Kopaoniku su imali radar pa je moralo da se ide sankama. Usput se tu jedno 15 dana, kad se radar kontroliše, skija. Te sanke su mogli da koriste samo Nikola Stankov i još tri čoveka iz njegovog najbližeg okruženja.
Što se plata tiče, podsećam vas da je u ono vreme kada su poslanici imali platu 42.000 dinara Nikola Stankov imao 1,2 miliona. Sa ove govornice sam upozoravao srpsku javnost. Naravno, država nije ništa preduzimala, jer oni koji su ga doveli na to mesto nisu dozvoljavali.
Što se investicija tiče, da vas podsetim, napravio je... Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je imala dva radarska sistema koja su pokrivala celu teritoriju države i onih 60 odnosno 80 kilometara izvan granice, jer kada jedna kontrola leta preuzima vazduhoplov od druge onda jedno vreme vode i jedna i druga. U međuvremenu, mnoge države su otišle, SRJ nema, nebo se smanjilo, ali se broj radara drastično povećao, tako da umesto ta dva danas imamo sedam. Napravljen je na Murtenici kod Užica, na Zlatiboru, napravljen je, da vas podsetim na tu svoju diskusiju, odnosno neki radovi su izvršeni na planini Rili u Bugarskoj pa se stalo. Dakle, mi smo pravili radare na teritoriji tuđe države. Neću da pravim relaciju o pripadnosti Nikole Stankova, ali koliko da se zna. Napravljen je nov radar na Kopaoniku, napravljen je nov radar u Podgorici. Oprema koja je ugrađivana u te radare je kupovana, naravno, u inostranstvu, pošto mi ne proizvodimo takvu opremu, od jedne vrlo poznate firme za proizvodnju radarske opreme iz države koja je gigant u toj oblasti u svetu; kupovani su radari iz Vijetnama.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne treba biti posebno pametan pa shvatiti da se upravo u tim kupovinama krila neverovatna pljačka. General Delić je potpuno u pravu, to niko nije kontrolisao, ili su kontrolisali ovi iz "žutog preduzeća" ne bi li se ta provizija koja se na taj način dobijala delila na ravne časti između onih koji su u celom ovom zamešateljstvu. Na aerodromu, na prostoru aerodroma Beograd je napravljena nova zgrada za kontrolu leta.
Što se tiče kadrovske politike i kadrovskih rešenja u Agenciji za kontrolu leta, žena sa srednjom spremom koja nema nikakve veze sa strukom mogla je da bude šef doktorima nauka, starim, oprobanim kontrolorima leta koji su čitav radni vek proveli upravo u toj kontroli.
Razjurili su kvalitetne kontrolore leta i doveli diletante i ti diletanti su upravo tom opremom rukovali, pa se moglo desiti da unazad četiri meseca dva puta zakaže oprema, zakaže automatika i svi avioni nad teritorijom Srbije su leteli naslepo ili su ih preuzimale druge kontrole leta. Onda su nam iz Hrvatske i Bugarske navodili vazduhoplove na naš aerodrom.
Ima još jedna stvar koju je taj osvedočeni patriota Nikola Stankov, euro ljubitelj, mnogo voli evre, uradio – mi danas nemamo kontrolu vojnih vazduhoplova nad teritorijom Srbije. Ne mislim na vazduhoplove naše vojske, naši više i ne lete, nama i ne treba avijacija kada imamo ministra Šutanovca, ništa nam više ne treba. Ne znamo ko preleće teritoriju Srbije i šta nam sve iznad glave preleće. Ne znamo, jer kontrola leta ne kontroliše vojne vazduhoplove, a do dolaska Nikole Stankova upravo to je radila.
Još jedna stvar, kada sam već uzeo reč, jer nisam mogao da kažem kada se raspravljalo o članu vezanom za Ministarstvo pravde. Majora Šišića, čoveka koji je školovan za pilota, čoveka koji je vojnik, koji zna šta su naređenja, koji je izvršio naređenje jednog trenutka, ovi iz "žutog preduzeća" predali su evropskom sudu, odnosno italijanskom sudu. Prvo je osuđen na doživotnu robiju, a posle mu je kazna smanjena na 15 godina. Posle određenog vremena vraćen je da dosluži kaznu u Sremskoj Mitrovici. Nedavno sam ga upoznao i saznao frapantan podatak da je zahvaljujući sadašnjem ministru pravde, jer drugog još nemamo (onom što ga u Šapcu zovu "gospodin 10%", jer kada je bio predsednik opštine opština nije mogla da kupi ni toalet papir ako se 10% ne obezbedi gospodinu Petroviću), dakle, zahvaljujući gospodinu Petroviću major Šišić, osvedočeni patriota, još godinu dana je ležao u zatvoru.
O čemu se radi? Posle određenog roka ispunjavaju se uslovi za uslovno puštanje na slobodu. Pre godinu dana major Šišić je stekao te uslove. Kada je podneo molbu "ministar nepravde" Petrović je rekao – neka odleži, moramo da dokažemo osvedočenim prijateljima da poštujemo njihove sudske odluke. To su oni osvedočeni prijatelji, gospodo "žuti", što su nam odmah priznali Kosovo i Metohiju. To su osvedočeni prijatelji sa čijih su aerodroma, iz Avijana, poletali avioni koji su bombardovali Jugoslaviju. To su oni osvedočeni prijatelji čiji su piloti, da vas podsetim, raketirali onu kolonu civila na Kosovu i Metohiji pri čemu je 80 ljudi poginulo. Taj pilot koji je ubio 80 civila u koloni koja se vraćala... Radi se o Albancima koji su se vraćali jer nisu hteli da poslušaju onaj scenario da svi odjednom izađu, a onda su ih oni bombardovali da bi ostale zaplašili. Naravno, taj kapetan, taj pilot italijanskog vojnog vazduhoplovstva nije ni otvorio vrata suda, a kamoli da odgovara, a kamoli da bude osuđen na doživotnu robiju.
Sa Srbima, sa predstavnicima srpskog naroda, sa građanima Srbije oni mogu sve. Nažalost, izgleda da i vi možete sve jer slušate upravo njihova naređenja. Daj bože da u ovoj vladi koju ćete skrpiti ne bude takva neznalica i čovek tako niskih moralnih kvaliteta kakav je bio Dušan Petrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, obilazio sam nekoliko zemalja u Evropi, u okruženju. Pre dve godine sam obilazio Rusiju i video nešto što bi trebalo da bude uzor i za Srbiju. U Rusiji ćete naći spomenike iz doba carske Rusije. Staljin je ubio carsku porodicu, odnosno Lenjin je ubio carsku porodicu, ali ni Lenjin ni Staljin nisu porušili spomenike iz doba carske Rusije vezane za borbe carske Rusije. Danas imate spomenike iz doba 1940-1945. Zvezde petokrake sa srpom i čekićem nisu smetale ni ovima koji su posle njih došli, "večne vatre" i dalje gore na tim spomenicima, podsećaju generacije da je za tu zemlju u kojoj žive, u kojoj rade, u kojoj stvaraju, školuju se, rađaju, neko krvario, ginuo da bi im državu sačuvao.
Idite do Temišvara i videćete da oni svoje poreklo od rimskih legionara i te kako čuvaju. Usred Temišvara ćete videti veliki obelisk na kome stoji vučica koja doji Romula i Rema. Naravno, i spomenike iz rata sa fašističkom Nemačkom. To se neguje, čuva, cveće se sadi okolo.
Kod nas, pogotovo u poslednje vreme, kako se koja garnitura promeni tako se menja i odnos prema istoriji, spomenicima, tradiciji i prema svemu ostalom što ima i te kako vrednost. Kada ste 2000. godine došli na vlast, prvo vam je bilo da skinete Tita sa trga u Užicu, da ga spakujete, i dan-danas stoji pored muzeja. Ništa time niste dobili. U "buldožer revoluciji" ste se prvo potrudili da skinete petokraku sa Gradske skupštine jer vas, bože, podseća na doba komunizma.
Kada je podignut spomenik o kome je govorio general Delić i kada je upaljena "živa vatra" to je trajalo dok vi niste došli na vlast. Prvo što ste uradili jeste da ste oskrnavili taj spomenik i njemu slične spomenike.
Da vas podsetim, u doba od 2000. godine naovamo bejaše neka svetska ili belosvetska manifestacija koju je organizovao JAZAS i ne znam ko još. Našli su se pametnjakovići koji su na spomenik – kada se dolazi iz Zemuna to je sa leve strane, spomenik je podignut u čast neke konferencije, ali je to spomenik Beograda i obeležje Beograda – navukli ogroman prezervativ, valjda u borbi za zaštitu itd. Da se to desilo u nekoj od ovih zemalja taj bi "zaglavio" na dugogodišnjoj robiji, jer se podsmeva gradu u kome živi, podsmeva se spomeniku i manifestaciji ili žrtvama, ukoliko je žrtava bilo. Neko je našao za shodno da oskrnavi ovaj spomenik gradu Beogradu. Naravno, to je prošlo bez ikakvih posledica, ali to je vaš odnos, gospodo "žuti", prema istoriji. Ne počinje istorija "buldožer revolucijom", ne počinje ni Srbija ni srpstvo "buldožer revolucijom". Mnogo pre vas su ovde živeli, stvarali, radili i bili mnogo veće demokrate od vas.
Gospođica Marina Raguš traži samo da se u ovom delu posle reči "oslobodilačkih ratova Srbije" dodaju reči "otadžbinskih ratova i NATO agresije", da konačno ova država ima adresu, da ima ime i prezime onoga ko je odgovoran da čuva, štiti, da se stara o spomenicima koji su uglavnom obeležje nečijih pogibija upravo za ovu državu. Do sada ni u jednom zakonskom projektu ovoga nema.
Naravno, po inerciji, jer ste stvorili skupštinsku većinu pa vam se može, ovaj amandman je sigurno bez čitanja odbijen. Da vidim koji je stručnjak ovo potpisao... Naravno, Boško Ristić. Kaže: "predlaže Narodnoj skupštini da odbije sledeće amandmane ...", pa pored svih ostalih i amandman koji je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Dame i gospodo narodni poslanici, kome posle ovoga ostaje briga i o onim grobljima izvan i o onim vojničkim grobljima u zemlji? Prema tome, predlažem da u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme, da ovaj amandman usvojimo i da na taj način stavimo sve naše spomeničke komplekse pod zaštitu države.

Član 104. Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste iz ovih poslednjih reči gospođe predsedavajuće mogli jasno da vidite demokratičnost ove skrpljene koalicije, a drugo, da vidite šta čeka i nas narodne poslanike i da se pripremite (govorim poslanicima SRS-a i ovog dela koji oni sada nazivaju opozicijom, koja neće imati, maltene, nikakva prava), da se pripremite, dame i gospodo, čeka nas žestoka borba za demokratiju u Srbiji. Demokratija i demokratura nisu isto. Drugo, nije isto ni to što su oni u svojim glavama zacrtali, pa su očevinu i otadžbinu izjednačili pa prodaju otadžbinu kao očevinu, ali to je njihov problem i problem građana koji su glasali za njih.
Dame i gospodo narodni poslanici, čeka nas žestoka borba da ovima koji ovako misle da sprovode parlamentarni život u Srbiji pokažemo šta je demokratija, šta je poštovanje i onih koji nisu u vladajućoj garnituri, jer iza svakog od nas stoji najmanje 15.000 građana Srbije i nismo mi po imenu i prezimenu narodni poslanici, nego smo predstavnici onih koji su za naše političke stranke glasali.
Gospođo Čomić, to što ste sad izrekli, to ćete moći u svom dvorištu, u svojoj kući, eventualno u svom komšiluku, u parlamentu Republike Srbije sigurno nećete moći.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću srpsku javnost da je u periodu pre "buldožer revolucije", pre nego što ste vi uveli ove evropske standarde, država sa Ruskom Federacijom potpisala ugovor po kome, osim 0,5% "papiroloških" troškova, dakle troškova vezanih za papire za uvoz i izvoz, roba iz Srbije može da ide u Rusku Federaciju; dakle, ona bi odmah bila 20% jeftinija na tržištu tamo.
Naravno, čim ste osvojili vlast, čim ste uveli krizne štabove, čim ste zajahali Srbiju, nije vam palo na pamet da te odnose dalje razvijate; okrenuli ste se gazdama u Evropi, okrenuli ste se onima koji su vas finansirali. Sada je normalno da vi predložite da se odbije amandman koji je podneo narodni poslanik Dejan Mirović, kojim traži da se formira ministarstvo za integracije sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama.
Takođe, vas ne zanima što se upravo sirovine za celokupnu srpsku privredu nalaze u istočnoevropskim zemljama, što se energija koja nam je potrebna nalazi takođe u istočnoevropskim zemljama, što se tržište za sve proizvode koje možemo da proizvedemo ovde nalazi u istočnoevropskim zemljama, Kini, Indiji, latinoameričkim zemljama. Vi ste se okrenuli Zapadu, kome možemo da izvezemo, evo, malinu, kupinu, za nekih petnaestak dana kada počne da zri, i to je sve.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman svim ovim ministarstvima koja ste predvideli u ovom zakonu otvara vrata za saradnju sa Rusima. Sva ministarstva će naći deo posla u Rusiji: Ministarstvo za infrastrukturu, ministarstvo za gradnju, Ministarstvo finansija takođe. Ministarstvo finansija... Doduše, sada se drugačije zove u ovom predlogu - ekonomije i regionalnog razvoja. Pa, Mlađan Dinkić vam je tamo počeo, u onoj banci, čini mi se da se zove "Evroaksis banka", banka Hamovića i Lazarevića. Mlađan Dinkić je odmah posle 5. oktobra, pošto je skinuo čarapu sa glave i odložio kalašnjikov, 50 miliona dolara deviznih rezervi Srbije preneo u "Evroaksis banku".
To su one pare koje su posle toga došle da se napravi Nacionalna štedionica. To su pare koje su okamaćene tako što je 7.200 kvadratnih metara najkvalitetnijeg poslovnog prostora dato na poklon Nacionalnoj štedionici onda kada su Hamović, Lazarević i Dinkić i ne znam ko još, u stvari znam, još nekoliko njih, akcionari, debelo ojadili Srbiju, ali su se oni debelo potkožili. Prema tome, ako hoće, mogu i u tom pravcu, ali, naravno, mora da se vrati i da se malo preispitaju stvari.
Usput da postavim poslaničko pitanje – da li se još uvek u "Evroaksis banci" u Moskvi, dakle banci Lazarevića i Hamovića, nalazi 50 miliona dolara deviznih rezervi Republike Srbije, odnosno Narodne banke Republike Srbije, ili su ta sredstva povučena?
Predlažem da amandman koji otvara neverovatne mogućnosti za razvoj Srbije usvojite u danu za glasanje i da se ovo ministarstvo angažuje. Inače, faliće vam jedno ministarstvo da pokrpite te vaše dogovore i da još jedno ministarstvo otvorite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću pokušati da svom stranačkom kolegi narodnom poslaniku Kišmartonu pomognem da razreši ovu dilemu koju ima. Gospodine Kišmarton, da vam objasnim, oni su prvo doneli odluku da nam predlože formiranje ovog ministarstva kroz ovaj zakon, pa su posle doneli odluku da ponište onu odluku koju su nam predložili, pa su posle toga doneli odluku da ponište odluku kojom su poništavali odluku. Uostalom, sve je jasno i transparentno.
Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da je ovo ministarstvo ostalo u Predlogu zakona i dobro je da se ovo ministarstvo formira, zbog zaostavštine koja se već osam godina taloži u Republici Srbiji i koja će morati konačno da bude raščišćena a odnosi se na ljudska prava. Kada je jedna dama koja je sedela tu gde sada vi sedite, gospođo Đukić-Dejanović, odlučila da, citiram, "odlučila da odluči" da uvede vanredno stanje na teritoriji, celoj teritoriji države Srbije, a nije imala pravo na to, onda je u jednoj akciji koja se zvala "Sablja" 12.500 ljudi uhapšeno. Kada su u pitanju njihova ljudska prava da imaju pravo na advokata, s obzirom na to da je gospođa "odlučila da odluči" da uvede vanredno stanje, u tom vanrednom stanju nisu mogli da ostvare kontakt sa advokatom, nisu mogli da pripreme svoju odbranu. Doneto je 43 ili 45 presuda na osnovu onih 12.500 hapšenja, ostalo je uglavnom stavljeno van snage.
Uslovi u zatvorima u kojima su se ljudi za vreme tog vanrednog stanja nalazili su, u najmanju ruku, bili neljudski. Od tih 12.500 bar će 9.000 pokrenuti postupak pred međunarodnim sudom, jer su mnoge tužbe već pred našim sudovima. Sudovi to razvlače, razvlače, i dok dođu do Vrhovnog suda, dok se ispoštuje procedura, dok se iskoriste sva pravna sredstva u Srbiji, onda će se sigurno ići pred međunarodne sudove, pred sud u Strazburu. Mnoge će presude otuda doći i onda će ministarstvo biti zaduženo da to sprovodi u delo, da izvršava presude Međunarodnog suda za ljudska prava.
Ima još jedan problem koji je mnogo važniji, koji će ovo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava morati da razrešava. Nama srpskim radikalima je drago što je to ministarstvo formirano, jer, kako se ono zvaše, Komisija za ljudska i manjinska prava, koju je do sada vodio gospodin Rasim Ljajić, ama baš nikome nije pomogla. Radi se o građanima Republike Srbije koji su isporučeni Haškom tribunalu i čija su ljudska prava apsolutno pogažena.
Nažalost, država Srbija je poslala jednog, u najmanju ruku, nekompetentnog i nekorektnog čoveka za ambasadora u Holandiju i taj se patnjama tih ljudi koji se nalaze u haškom kazamatu podsmeva. Nijedan zahtev tih ljudi, a bilo ih je, uglavnom su Srbi, bilo je zahteva, nijedan zahtev do sada nije ispunjen.
Mi smo morali po tri puta da pišemo, tim koji pomaže u pripremi odbrane prof. dr Vojislava Šešelja je po tri puta morao da piše da bi se neki dokumenti bar prosledili i da bismo mogli da pomognemo u pripremi odbrane. Na tone dokumentacije ste dali vašoj prijateljici gospođi Karli del Ponte. Uostalom, ona vas hvali u ovoj knjizi. Doduše, rekla je štošta, ali o tome ćemo kada knjiga bude prevedena na srpski jezik. Mislim da će mnogi od vas morati da se pokriju po glavi od stida.
Tim ljudima koji se nalaze u haškom kazamatu ova država, građani su ove države, mora da pomogne. Ova država ne sme da im uskraćuje njihova elementarna ljudska prava, pravo na odbranu, pravo na pripremu odbrane. Kada smo u onom prethodnom mandatu doneli zakon da porodice onih koji se nalaze u haškom zatvoru primaju potporu od 200 evra mesečno, tog trenutka se, usred noći, Ustavni sud sastao i usred noći ste doneli odluku da se stavi van snage taj zakon.
Dame i gospodo, ovo ministarstvo će imati mnogo posla. Ili će taj posao raditi ili će imati posla sa srpskom javnošću, a srpski radikali će pripomoći da srpska javnost bude informisana do poslednjeg detalja. Naravno da ćemo podržati ovaj deo koji se odnosi na formiranje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i naravno da ćemo od tog ministarstva, čim bude formirano, tražiti da svu dokumentaciju koju je dostavilo Haškom tribunalu dostavi timu doktora Vojislava Šešelja, i ne samo doktora Vojislava Šešelja, nego svih haških zatvorenika. Ova država je obavezna da svojim građanima pomogne u isterivanju ljudske pravde, u isterivanju pravde i u ostvarenju njihovih ljudskih prava.

Članovi 225. i 226 – narodni poslanici imaju pravo da budu informisani.
Bez namere da ulazim u temu koja je vezana za ovaj amandman i da trošim vreme SRS, onih 15 minuta na kojih, bez obzira ko je podneo amandman, poslanička grupa ima pravo, samo da ispravimo tri stvari.
Prvo, nafta zvana ''ural'' uopšte nije toliko zasićena sumporom koliko pričate. Da vas podsetim da su vaši uvoznici uvozili sirijsku naftu, koja je bila jedna od najzagađenijih nafti sumporom, i tada vam to nije smetalo.
Druga stvar, koja je vezana za ovaj gasni aranžman sa Rusijom, odnosi se na tih 0,2% i 5%. Radi građana Srbije da kažem, 2% troškova transporta kroz Srbiju nisu troškovi da bi se gas transportovao, nego je to gas koji potroše kompresori u kompresorskim stanicama da bi održali pritisak od ulazne stanice do potrošača, odnosno do izlazne stanice. Prema tome, nije 0,2%, gospodine, nego 2%. To su troškovi transporta.
Ljudi koji su makar malo privirili u naftnu privredu to znaju. Ljudi koji su radili bar dva dana u gasnoj privredi to znaju, a proveo sam 25 godina u "Energogasu" i ove stvari su mi izuzetno poznate.
S druge strane, nafta ''ural'' nije prezasićena sumporom i molio bih da me demantujete tako što ćete doneti nalaze sa hromatografa za uralsku naftu, jer čini mi se da ovo što je danas izrečeno ima jednu drugu težinu i da ima političku diskvalifikaciju u sebi.

Gospodo narodni poslanici, kada pogledate član 2. i pogledate ministarstva, ni u jednom ministarstvu nije predviđen turizam, kao jedna od grana od koje mnoge države bukvalno žive. Kada pogledate član 30, gde su ove tzv. agencije, ni u ovom članu 30. nema posebne organizacije koja bi se bavila turizmom.
Nije ovo ispušteno slučajno. Pitam ko će se u ovoj državi baviti turizmom ako to u Zakonu o ministarstvima nije predviđeno, ni ove organizacije koje ste predvideli kao posebne, odnosno ni u ministarstvima niti u jednom ministarstvu. Neće li to biti sada privatizacija skijališta, pa privatizacija banja, pa će se svako o svom trošku i na svoj način baviti turizmom?
Čak i da ste to tako predvideli, država mora da brine o ovoj grani, od koje recimo Austrija ubire milijarde dolara, od koje zemlje u okruženju ubiru milijarde dolara, i od koje mnogi građani tih zemalja žive. Mislim da se iza ovoga što je ispušteno krije nešto opasno, krije se još jedan vid pljačke ove države.

Dame i gospodo narodni poslanici, za ovih nekoliko dana koliko zaseda ovaj parlament, evo, Boško nam se pismeno obratio, dostavio je poslanicima nekoliko dokumenata i dva puta morao da se izvinjava.
Da li je problem u stručnim službama? Ne verujem, jer te iste stručne službe prate ovaj parlament već duže vreme, nema novih lica, ljudi su verzirani, iskusni i na njih ne sme da se svaljuje krivica.
Da li je to neiskustvo Boška Ristića? Ne verujem ni to, jer Boška Ristića znam unazad deset-petnaest godina, pojavljuje se u političkom životu i poslanik je bar od buldožer revolucije na ovamo, ne znam da li je bio ranije. Jeste, pardon, bio je, jer je onu vampirsku sednicu Administrativnog odbora zakazivao u jedan sat noću i tako dalje.
Da li je ovo zaluđivanje poslanika? Jeste. Da li je ovo zaluđivanje Srbije i srpske javnosti? Jeste.
Gospodine Ristiću, kao iskusan političar, kao iskusan poslanik, vi jedan isti amandman s jedne strane usvajate, a s druge strane odbijate, odnosno dva amandmana u apsolutno istom tekstu, jedan odbijate, jedan prihvatate.
U redu je objašnjenje da ne mogu dva amandmana sa istim tekstom da budu prihvaćena. Ali, pogledajte onda kada je na pisarnicu stigao amandman gospodina Delića – u 11.40 časova. Kada je stigao amandman gospodina Đorđa Milićevića? U 11.45 časova.
Po logici stvari, ako uopšte logika može da se primenjuje u vašem delovanju, pogotovo unazad dva-tri dana, nešto ste se posvađali sa logikom ili hoćete da se Srbija posvađa sa logikom, pa da prihvati ta vaša nesuvisla objašnjenja, po logici stvari morali ste da raspravljate prvo o amandmanu generala Delića, pa tek onda o amandmanu gospodina Milićevića.
Po logici stvari, ako su isti amandmani, ako je tekst apsolutno istovetan, morali ste ili da prihvatite amandman generala Delića ili da odbacite amandman i generala Delića i gospodina Đorđa Milićevića.
Da li je to trebalo da znači učvršćivanje te vaše koalicije pred sklapanje vlade? Ne verujem, jer vas znam kao prilično ozbiljnog čoveka, mada ste u ovih nekoliko dana apsolutno neozbiljno radili. Ali, kad pogledam one izlive nežnosti u Grčkoj juče, sve je moguće.

Dame i gospodo narodni poslanici, kaže - nije ga tukla majka što se kockao, nego što se vadio.
Pokušavajući da se izvadi preko službi, gospodin Boško Ristić je vama, narodnim poslanicima, dostavio ispravku izveštaja Odbora za pravosuđe i upravu, u kojoj kaže: U Izveštaju Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije o razmatranju Predloga zakona o ministarstvima u pojedinostima ... u delu Izveštaja u kome se navode amandmani za koje je Odbor odlučio da predloži Narodnoj skupštini da ih odbije, alineja 32 koja glasi: ''na član 11, koji je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević'', briše se.
Dakle, ovim papirom je gospodin Boško Ristić pokušao da ovaj deo gde piše da se odbija amandman poslanika Đorđa Milićevića izbriše iz izveštaja. I ostade sada da je taj isti amandman u ovom gornjem delu gde kaže da je Odbor Narodne skupštine Republike Srbije za pravosuđe i upravu prihvatio amandman Đorđa Milićevića, a amandman gospodina Božidara Delića ostaje u ovom delu gde kaže - briše se.
Ne bi ni to bio problem da Boško Ristić, kao predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, nije zloupotrebio to što sedi na tom mestu i nije uzimao amandmane po redu, kako su stizali u Narodnu skupštinu, u pisarnicu, gde je amandman narodnog poslanika generala Božidara Delića stigao u 11.40, a amandman poslanika Đorđa Milićevića u 11.45 časova.
Mogao je da prihvati oba amandmana i da ih u zakonu formuliše kao jedan jer, kako reče gospodin Jojić, ne piše ko je predložio amandman i ko je doprineo da se zakonski predlog usavrši i pobošlja itd., ali je morao prethodno da razmatra amandman generala Delića, pa tek onda amandman gospodina Milićevića i, ako usvoji amandman generala Delića, onda bi bilo samo da je i amandman gospodina Milićevića u istovetnom tekstu.
Naoko nema mnogo problema. Ima, gospodo, ima. Ne može se favorizovati amandman jednog narodnog poslanika, pa makar došao dva sata kasnije u službu, u pisarnicu, a amandman drugog narodnog poslanika, samo zato što pripada drugoj poslaničkoj grupi, da se odbije.
Prema tome, mislim da se Boško Ristić ovim papirom nije izvadio i mislim da bi za ovaj parlament najbolje bilo da on podnese ostavku na mesto predsednika ovog odbora i da dođe neko ko se malo više od njega razume u pravo, a verujte da nije teško naći, i među studentima prava, one koji se u pravo razumeju više od njega.

Dame i gospodo narodni poslanici, dve su vrste problema vezani za životnu sredinu sa kojima se Srbija sreće. Jedni su spoljni faktori, jer je Srbija okružena zemljama koje imaju tehnologiju koja je uvek i spremna i pogodna za akcidente.
Podsećam vas na atomsku centralu koja je pre dve godine morala da bude zaustavljena jer je iscurila radioaktivna voda. Postojala je opasnost da se to proširi i da doživimo ono što smo pre 15-20 godina doživeli kada je atomska centrala u Ukrajini eksplodirala. S druge strane, pre jedno mesec dana je zaustavljen rad elektrane ''Krško'' zbog istih problema.
Treći primer, da vas podsetim da je devedesetih godina, recimo, Tisa za 24 sata postala mrtva reka. Sve što je u njoj bilo živo, uginulo je zbog toga što su Rumuni, ne poštujući elementarne uslove, pustili u reku neke hemikalije. Tada je ministar ekologije bio iz redova SRS i znam da je celo ministarstvo danima dežuralo na obalama Tise i znam da je posle toga reka lečena, da tako kažem, poribljavana i unošeni su u nju drugi organizmi ne bi li se Tisa povratila. Nedavno je opet doživela istu sudbinu.
Svi ti otrovi iz Evrope se, zahvaljujući rekama koje prolaze, zahvaljujući pravcima vetrova, slivaju i dolaze na teritoriju i u vazduh Republike Srbije.
Drugi vid problema je i naš nemar u industriji. Da vas podsetim na to da mnoge fabrike nemaju elementarne filtere za zaštitu i vode i vazduha, da se na prste jedne ruke mogu prebrojati dani u godini kada je vazduh nad Pančevom čist, da je u Pančevu, a mnogi su gradovi slični Pančevu, neverovatan porast kancerogenih oboljenja, uglavnom respiratornog trakta i pluća.
S druge strane se ogleda i nemar građana koji ugrožavaju životnu sredinu. Gotovo na svakom ćošku su divlje deponije na koje se baca sve i svašta.
Prema tome, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je jedno od najvažnijih ministarstava u Vladi Republike Srbije. Doduše, nije atraktivno sa finansijskog aspekta, jer sve što je sa tog aspekta atraktivno, kako reče gospođa Tabaković, moja uvažena koleginica, prigrabio je Mlađan Dinkić u one tri strane ovog predloga. Gde god miriše nešto na pare, to sigurno mora da bude u ministarstvu Mlađana Dinkića. Zato predlažem da mu prebacite i ovaj deo koji se odnosi na prostorno planiranje. Verujte da će Mlađan Dinkić umeti iz te suve drenovine da iscedi debele pare. Ne za državu, ne za građane Srbije, za sebe, ali to je već druga priča.
Smatram da je amandman narodnog poslanika mog uvaženog kolege smislen i da treba odvojiti ministarstvo za zaštitu životne sredine, ili ministarstvo ekologije, nazovite ga kako hoćete, od ministarstva prostornog planiranja jer ovako, kako ste vi predložili, ovo niti smrdi niti miriše, ni riba ni devojka, dve apsolutno nespojive stvari spakovali ste u jedno ministarstvo.
Osim, ako je to koaliciona želja nekoga koga ste videli na mestu ministra ovog ministarstva. E, onda je to druga priča, ali ste onda morali nama narodnim poslanicima da zalepite sliku tog čoveka, da bar vidimo ko je, ili da napišete ime i prezime - budući ministar toga će biti taj i taj - pa da vidimo, možda on ima neke sklonosti da spoji nespojivo, da istovremeno radi dva apsolutno različita posla, a onda bi i narodni poslanici bili mnogo informisaniji.
Smatram da je amandman narodnog poslanika nešto što će ovako rogobatan, ružan i nikakav zakon bar za delić poboljšati i da će bar u tom segmentu društvenog života uvesti nekakav red. Zato predlažem da se u Danu za glasanje glasa za ovaj amandman.