Dame i gospodo narodni poslanici, ne krivim ministra zbog ovakvog njegovog ponašanja. Navikao je čovek, ali krivim predsedavajućeg, jer je predsedavajući obavezan da čuva dostojanstvo i Narodne skupštine i nas, narodnih poslanika.
Gospodine ministre, vaše je da sednete ovde, da saslušate šta imaju poslanici da vam kažu, da odgovorite na neko pitanje, razjasnite neku nesuglasicu, a ne da vodite predizbornu kampanju. Pobedićete u Leskovcu. Jel večeras tema predizborna kampanja, lokalni izbori u Leskovcu?
Gospodine ministre, vaše je ili da sedite ovde i da se ponašate kako treba ministar da se ponaša, ili da izađete na vrata, ostavite poslanike da rade.

Ne znam, dame i gospodo, dokle će se praviti farsa od ove skupštine, od odlučivanja, od usvajanja zakona i amandmana, jer Vlada je obavezna da sedi ovde. Ministar je obavezan, jer on može, ima i pravo i ovlašćenje, da neke od amandmana prihvati.
Ovo je, bukvalno, prvo, zloupotreba, a drugo, ponižavanje Narodne skupštine.
Ako nam dođu pomoćnici pomoćnika i činovnici iz ministarstva, mogu da sede i slušaju; nemaju pravo da prihvate amandman, nemaju pravo ni da daju primedbe, niti da izađu ovde i da poslanicima objasne zašto Vlada ne prihvata određene amandmane.Predlažem, odnosno, u ime Poslaničke grupe, zahtevam da predsedavajući da pauzu dok neko od ministara ne dođe i ne sedne ovde i odgovara narodnim poslanicima, jer su ovi zakoni među najvažnijim zakonima koje ova država donosi.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vreme kada je Srbija bila država, u vreme kada je vlast u Srbiji vodila računa o interesima Srbije i srpskog naroda, diplomatija je bila na vrlo visokom nivou.
Zahvaljujući "buldožer revoluciji", zahvaljujući tome što ste u vrlo kratkom vremenu survali diplomatiju, počeli ste da dovodite na mesta ambasadora, diplomata nesposobne ljude, nevične i neinformisane pre svega...
Podsećam vas da su nekada diplomatiju Srbije vodili jedan Ivo Andrić, jedan Dučić, a da su diplomatiju u poslednje vreme vodili ljudi, jedan Vuk, ne mislim na Vuka Jeremića, koji je bukvalno urušio sve što je mogao, sve interese Srbije izvan... Podsećam vas da je Vuk Drašković svojevremeno, ne pitajući nikoga, ali je valjda bila vaša koaliciona obaveza da ga stavite na to mesto, potpisao sporazum po kome američki vojnici mogu da prošetaju kad hoće, da se zadržavaju koliko hoće, da nose od oružja šta hoće, da angažuju iz okruženja koga hoće i da bukvalno nikome ne odgovaraju.
Ovaj zakon je zbog toga jedan od najvažnijih zakona koje Narodna skupština treba da usvoji. Međutim, kada pogledate sam Predlog zakona, mnogo je nedorečenosti, mnogo praznina i mnogo mogućnosti za proizvoljno delovanje i za samovolju pojedinaca. Zbog toga smo se na prethodnom sastanku dogovorili da se Predlog zakona izmeni, da se dopuni, da se određene izmene ugrade u Predlog zakona i da se takav dostavi narodnim poslanicima.
Danas smo, a o istom predlogu smo već jednom raspravljali, bez da je ijedna tačka izmenjena, imali na Odboru za inostrane poslove ovaj predlog zakona. Srpska radikalna stranka je dala nekih 15 amandmana, koji bi tekst Predloga zakona apsolutno poboljšali. Smatrali smo da ćete između dve sednice Odbora za inostrane poslove u novi tekst ugraditi ove predloge. To se nije desilo.
Mi ćemo pokušati da vam ukažemo, kada budu amandmani na dnevnom redu, da će tekst biti daleko bolji, da će onemogućiti samovolju. Jer, podsećam vas da je pre tog Vuka Draškovića bio izvesni Svilanović, jedna od najgorih epizoda srpske diplomatije. Danas, upravo zato što je prodao, bukvalno, srpske nacionalne interese, Svilanović negde u Evropi po nekakvim telima, nekakvim forumima naplaćuje dividendu za ono što je uradio.
Podsetiću vas na još nekoliko stvari, gospodine ministre. Spoljnu politiku ne vodi samo Ministarstvo inostranih poslova. Spoljnu politiku, deo spoljne politike mogu da vode i ostala ministarstva. Nažalost, recimo, u Ministarstvu kulture zamenik ministra je Branislav Dimitrijević, sin Vojina Dimitrijevića, koji je bio direktor Soroša za Srbiju, a mislim da je i sada, samo ne znam lično. Njegova je izjava da je jedino rešenje pitanja Kosova i Metohije nezavisnost Kosova. To će vas iz Ministarstva naterati da nedeljama radite da biste ispeglali takve izjave, takvih neodgovornih ljudi.
Upravo zbog toga Srpska radikalna stranka je izdvojila mišljenje i mi ćemo pokušati, zbog takvih stvari, da amandmanima i u daljoj diskusiji pripomognemo, a vi otvorite, odnosno imajte sluha za amandmane koji poboljšavaju zakon.
Znate, bili smo došli u situaciju da nam... Iako je nekad diplomatija bila u belim rukavicama, nekad se znalo, ako diplomata stavi zarez ili tačku, šta to znači, u poslednje vreme imali smo diplomate koji su u kaubojskim čizmama dočekivali predstavnike zemalja u kojima se nalaze; imali smo diplomate koji se nisu treznili, i to da znate. Moraćete puno štošta da uradite. Uostalom, nećete morati još dugo, jer će uskoro SRS, preuzimajući sve poluge vlasti, i to obaviti.

Dame i gospodo narodni poslanici, šteta što je ministar morao da otputuje, jer bi, čini mi se, imao sluha za neke predloge i primedbe opozicionih stranaka, a pre svega SRS, jer ovi što ga savetuju uglavnom ga pogrešno savetuju. Samim tim što se u tom savetodavnom telu nalaze razni Svilanovići, razni Kneževići, normalno je da čovek ne može očekivati od njih da bude dobro savetovan.
Pokušaj da se rasprava o ovom zakonu svede na suvoparnu raspravu je, kao što vidite, propao. Srpska radikalna stranka je očekivala sveobuhvatan zakon, koji bi rešio sve, bar sistematizovao sve odnose nas sa svetom, sveta sa nama. Mislim da smo umesto toga dobili jedan polovičan, uglavnom neupotrebljiv zakon, zakon koji će unutar Ministarstva spoljnih poslova regulisati neke stvari, i to delimično. Posle ovog zakona se ništa nabolje promeniti neće.
Dokaz za to su vam upravo ovi članovi 6. i 7, na koje je Srpska radikalna stranka podnela amandmane. Velika greška. Ministar kroz ovaj član 6. pokušava da ozakoni ono što je već urađeno i što će mu se obiti o glavu, upravo mislim na ova savetodavna tela. Kaže, ministar može da osniva savetodavna tela, sastavljena od uglednih stručnjaka iz odgovarajućih oblasti.
Ugledni stručnjaci iz odgovarajućih oblasti su onaj Goran Svilanović, bivši, na nesreću države, ministar inostranih poslova, čovek koji se od prvog trenutka jasno i nedvosmisleno zalagao za nezavisnost Kosova. Možda može da se razume to njegovo ponašanje, ali ne može da se opravda, jer je čovek između očevine i ujčevine izabrao ujčevinu, ali to je njegov problem.
Naravno, ovde prisutan Gašo Knežević, čovek koji je prednacrt zakona sprovodio na Pravnom fakultetu raskidajući radni odnos sa jednim od najuglednijih profesora u svetu danas, prof. dr Vojislavom Šešeljem. Tada je taj isti Gašo Knežević rekao – on ili ja. Podsećam vas, to je onaj ministar prosvete što je u tzv. igraonicama, u kampovima kroz igru terao devojčice da skidaju brushaltere. Zaboravili ste, to je taj, Gašo Knežević.
Dakle, zašto je onda ovakav polovičan i loš zakon došao pred Narodnu skupštinu? Vrlo jednostavno, uslov da se raspišu predsednički izbori je donošenje i ovog zakona. To je skarabudženo na dve, na tri, doneto pred Narodnu skupštinu i pred narodne poslanike da o tome raspravljaju.
Ko su ambasadori? Danas su nam spočitavali iz ovog koalicionog bloka, pa su rekli da je Dučić vrhunski intelektualac, Ivo Andrić, vrhunski intelektualac, bili su ambasadori. Apsolutno se slažemo sa tim da su Dučić i Andrić bili vrhunski intelektualci, bili su i pisci. Međutim, ono što ste vi posle "buldožer revolucije" slali u ambasadore nije dostojno ni cipele da očisti Dučiću i Andriću. Podsećam vas da je čovek otišao za ambasadora, otišao pijan, vratio se pijan, pojma nema ni dan-danas ni gde je bio, ni šta je radio.
Samo još dve rečenice jer moram da prekinem, ima još nekoliko govornika. Ministar kaže da postoji široka lepeza onoga što Srbija može da uradi s onima koji priznaju nezavisno Kosovo sutradan posle samoproglašenja.
Mi iz SRS-a sve vreme govorimo da treba prekinuti diplomatske odnose. Jeste, od mrkog pogleda do prekida diplomatskih odnosa. Prekid diplomatskih odnosa, to je ono kako država Srbija može da odgovori onima koji će se drznuti sutra da legalizuju otimanje dela teritorije.
Još samo jedna rečenica, državna spoljna politika nisu čarape, pa da možete svaki dan da ih menjate. Ozbiljne države ne menjaju državnu politiku ni po 100 godina. Od dolaska DOS-a, od "buldožer revolucije" do sada se najmanje četiri puta menjala državna politika. Za sada toliko, a sve što imam još da kažem reći ću povodom amandmana.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po dve stvari po članu 225. i 226.
Prva je, sinoć sam bio u Prokuplju na promociji knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić" i sreo sam se sa rezervistima koji već duže vreme štrajkuju zbog toga što im država nije isplatila ono što je bila dužna, nije im isplatila dnevnice za ratne dane koje su proveli na Kosovu i Metohiji.
Tamo sam čuo neverovatne stvari. Izvesna gospoda iz DS-a su naplatila, i to debelo, iako nisu, takoreći, prelazili administrativnu granicu, pa su čak naplatili i za svoje žene, za pretrpljeni strah jer su im se muževi nalazili u opasnosti. A nekoliko hiljada rezervista i dan-danas, osam godina posle zarađenih dnevnica, osam godina pošto su stavili glavu u torbu i otišli s one strane administrativne granice da brane srpsku nejač, osam godina im država duguje.
Pozivam ministra Vojske, ministra vojnog, kako voli inače da se naziva, gospodina Šutanovca, da pod hitno razreši problem rezervista u Prokuplju.
Druga stvar zbog koje sam se javio je da se, dok mi ovde raspravljamo o tome da li će budući predsednik Srbije imati generalnog sekretara, zamenike, pomoćnike i koliko će ih imati, u Beogradu ovog sekunda obavlja neverovatna pljačka.
Muzej savremene umetnosti se renovira. Dela Predića, Nadežde Petrović, dakle dela da se za jednu sliku može kupiti vila na Dedinju, prevoze se u običnim kamionima, zahvaljujući G17, u neki sef koji je odredio Mlađan Dinkić, bez ikakve dokumentacije, bez ikakvih pratećih papira, bez igde ičega.
Podsećam vas da sam pre dve godine sa ove govornice govorio o neverovatnoj pljački koja je obavljena u Muzeju istorije Jugoslavije, kada su plakete koje su Titu poklanjali u ono vreme razni sindikati i druga udruženja, a koje su merile po 700-800 grama dvadesetčetvorokaratnog zlata sa 10-12 brilijanata (završavam za minut), a tih plaketa nema i ostale su samo prazne kutije. Taj isti koji je pokrao Muzej istorije Jugoslavije, ili njemu sličan, danas krade Muzej savremene umetnosti.
Dame i gospodo, pozivam pravosuđe i ministra Jočića da zaustave ovu pljačku jer će za koji dan već biti kasno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne može izdaja bez lopovluka, ne može izdaja bez krađe i ne može krađa bez izdaje. To je, izgleda, postalo pravilo ponašanja od buldožer revolucije pa na ovamo.
Maločas sam pitao u koji se to trezor Mlađana Dinkića voze iz Muzeja savremene umetnosti umetnička dela neprocenjive vrednosti - Sava Šumanović, Nadežda Petrović... Muzej savremene umetnosti se, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, koristi za postavke Filipa Morisa, za raznorazne, samo da vidim kako se zove, nije me do sad interesovalo, Grejs Džons. Kaže, žena izuzetne energije, divlje energije. Verovatno nešto igra tamo.
Opet vas vraćam na prethodni mandat i na to kad sam upozoravao, čak tražio da se formira anketni odbor za Muzej istorije Jugoslavije. Neverovatna pljačka svega onoga što je vredelo. Nestalo je sve što je imalo umetničku, a i finansijsku vrednost. Gospođa Borka Vučić može da nabroji koje su sve slike bile pre ulaska onih sa čarapama na glavama i sa kalašnjikovima u Narodnu banku. Pogledajte da li sad ima u Narodnoj banci nešto od tih slika. Gde su te slike?
Da vas podsetim, neverovatna umetnička dela iz Muzeja istorije Jugoslavije su pokradena, a sad se vraćamo na trenutnu pljačku, na Muzej savremene umetnosti. Soroš se uvalio u Muzej savremene umetnosti. Izvesna Branislava Dimitrijević, snajka Vojina Dimitrijevića, sa srednjom spremom, direktor Muzeja savremene umetnosti, i izvesni Branislav Dimitrijević, sin Vojina Dimitrijevića, inače do nedavno, verovatno je i sad, direktor Soroša za Srbiju, a sad zamenik ministra za kulturu, vode kolo u Muzeju savremene umetnosti. Dela se odnose, muzej se kao renovira.
I da vam kažem još jednu informaciju. Evo, i muzej na Terazijama upravo priprema renoviranje. Gde god ima nešto što vredi, jer vide da im je kraj blizu, da pokradu što više, da opljačkaju. Zahtevam, dame i gospodo narodni poslanici, da uzmemo stvar u svoje ruke, da rešimo problem, da zaustavimo pljačku. Podsećam vas i na one pljačke koje su u NIS, podsećam vas na sve pljačke, na sve afere koje su do sad otkrivene i na one koje nisu otkrivene.
Dame i gospodo narodni poslanici, Muzej savremene umetnosti nije pravljen da u njemu rok grupe održavaju koncerte za probranu klijentelu, jer tamo ne mogu da odu sva deca koja vole rok i pop muziku. Amplituda kriminala i izdaje je dostigla vrh. Dajte da nađemo način da to zaustavimo. I sve je vezano uglavnom za izvesnu šifrovanu interesnu grupu, poprilično obojeno u žuto. Zahvaljujem.

Interesantno je da ministar gospodinu Žarku Obradoviću kaže sa ove govornice: evo, 11 zakona sam branio i 11 puta sa vama raspravljam o ovoj temi.
I jedanaesti, odnosno dvanaesti put, gospodine ministre, vi ništa ne preduzimate. Odnosno, da budem precizniji, preduzeli ste, i to ste vrlo preduzeli, jer ni u jednom privremenom organu nema, recimo, radikala iako imaju najveće odborničke grupe u mestima u kojima ste uveli privremene mere. Ni u jednom privremenom organu nema socijalista iako imaju značajne odborničke grupe.
Podsećam vas, recimo, na Smederevsku Palanku, gde najveću odborničku grupu ima SRS, a ono, kad uđete u Skupštinu – sve se žuti. Podsećam vas na Smederevo, gde je onaj vaš Saša, kako se zvaše, koji je izgovorio četiri prostoproširene rečenice i na tome se zasnivala njegova predizborna kampanja.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Njihova je bila ona kriminalka, koja je u apsu.)
A, da, izvinjavam se, vaša je ona što je bila u zatvoru zbog onog kriminala, ali nema veze. Uglavnom, slični su.
Više od godine dana u Smederevu su privremene mere, jedanaesti put se sa gospodinom Obradovićem raspravljate, a ne pada vam na pamet da kažete predsedniku Skupštine da raspiše izbore.
Ovo što čitate iz Ustava odnosi se na sve lokalne izbore, ne odnosi se na one u kojima su već privremena veća.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije bi trebalo da znaju da se radi o velikim parama iz budžeta koje se troše u tim opštinama. Ne troše se u skladu ni sa narodnom voljom, jer narodna volja je izražena kroz broj odbornika u tim lokalnim samoupravama, ne troše se ni u interesima građana. Tamo gde su uvedene privremene mere, uglavnom polomite točkove kad idete kolima; takoreći nijedna ulica nije sređena, ali su se sve pare potrošile.
Na nesreću, došli smo i u situaciju da nam u Beogradu, da nisu poslanici SRS-a i odbornici Gradske skupštine SRS-a onoliko insistirali, tu ste žestoko prekršili zakon, a i pored toga je pitanje kako će do lokalnih izbora. Posle lokalnih izbora nemojte da se pitate jer će biti sasvim drugačija struktura gradske skupštine i struktura vlasti i odlučivanja.
Ali je pitanje koliko će do lokalnih izbora još narodnih para koje se nalaze u budžetu grada Beograda da ode niz Savu i Dunav. Da podsetim građane Srbije da se radi o cifri od preko osamsto miliona evra godišnje.

Hvala kolegama poslanicima DSS-a na ovakvom aplauzu pre nego što sam izašao za govornicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, nešto mnogo žulja vladajuću koaliciju, tačnije jedan deo vladajuće koalicije, pa se potrudila da zbrza ova dva zakona i da stvori bar delimične uslove za raspisivanje izbora. Da li je to, dame i gospodo, rešavanje pitanja Kosova i Metohije? Da li je to konačno uništenje Dejtonskog sporazuma i utapanje Republike Srpske u Bosanskohercegovačku federaciju, pa će to eventualno nekakve negativne posledice izazvati po vašeg kandidata?
Naravno, kako ne veruju jedni drugima, a znaju jedni druge vrlo dobro, ovo se i protezalo dosad. Međutim, i sad se uslovi ne stiču jer Ustavni zakon jasno i nedvosmisleno propisuje koji zakoni moraju biti doneti pre nego što se izbori raspišu: zakon o izboru predsednika, zakon o predsedniku Republike, zakon o spoljnim poslovima, zakon o Vojsci i zakon o službama bezbednosti. Bez tih pet zakona nema raspisivanja izbora, bez obzira što se to kolo oko konačnog rešavanja statusa Kosova i Metohije ubrzava.
Ali, pošto su ova dva predloga zakona ispred nas, onda da malo proanaliziramo šta je to što su nam blagoizvoleli servirati i ubediti nas da je ovo mnogo dobro i da ovo moramo da usvojimo. Naravno, poslanici SRS-a imaju veliki broj primedbi i veliki broj amandmana i na jedan i na drugi predlog zakona, ali o tom potom; kad dođe red da se o amandmanima raspravlja, puno štošta ćemo reći, šta zameramo ovom predlogu zakona.
Kaže, recimo da krenemo od zakona o predsedniku Republike, od člana 4. Uslovi za izvršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike: ''Uslove za izvršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike obezbeđuju Vlada, ministarstva i drugi državni organi u skladu s propisima''. Članom 112. Ustava su regulisane sve nadležnosti i ovlašćenja predsednika Republike, pa da vidimo kako će to Vlada u stvaranju uslova za sprovođenje poslova iz nadležnosti predsedniku Republike pomagati.
Kaže: ''Predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu''. Gde vi vidite to što treba Vlada da uradi da bi predsednik Republike predstavljao Srbiju u zemlji i inostranstvu? Koji su to poslovi što Vlada treba da uradi da omogući predsedniku da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu? Da mu obezbedi gorivo? Da mu obezbedi avionsku kartu? Zašto trpate Vladu tamo gde nema potrebe da bude?
Druga nadležnost: ''Ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom''. Koje će to uslove Vlada obezbediti predsedniku da on ukazom proglasi zakon u skladu sa Ustavom?
Treća: ''Predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista''. Sad će Vlada da obezbedi uslove predsedniku da on predloži kandidata za predsednika Vlade. Mislim da su ovde, ovaj ko je prepisivao ovaj zakon, odakle ga je prepisao - ne znam, ali prošli put sam vas pohvalio, gospodine ministre, da ste vi onaj zakon pisali, očigledno ovaj niste.
I, ako već prepisujete zakone, pa imate najboljeg prepisivača, zove se Stevan Lilić, predaje na Pravnom fakultetu. Prepisao je čitavo administrativno pravo, doduše plagirao. Ima još jedan, završio Resavsku školu, sve što mu date - sve će prepisati.
Kaže: ''Predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom''. Gde je ovde aktivnost Vlade? Šta je to što Vlada treba da pomogne predsedniku da on predloži nosioce funkcija?
''Postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade''. E, ovde imate ''na osnovu predloga Vlade'', na osnovu Ministarstva inostranih poslova, i to je, koliko vidim, jedina nadležnost gde vi možete nešto da učinite.
''Prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika''. Hoće li neko od predstavnika Vlade da mu nosi poslužavnik s akreditivima kad dođe tamo?
''Daje pomilovanja i odlikovanja''. Gde je ovde Vlada? Šta treba Vlada da radi predsedniku države da bi on pomilovao nekog? Osim ako mislite u pomaganju da ga ubeđujete da treba da pomiluje, recimo, Čumeta i tako još neke, recimo Bagzija i neke koji su vrlo zaslužni u onoj ''buldožer revoluciji'' za osvajanje vlasti.
''Vrši i druge poslove određene Ustavom''. E, ovde ćete se pretrgnuti pomažući mu da izvrši i te druge poslove određene Ustavom.
Al' ima ovde jedna stvar koja je iza tačke 8. u članu 112. Kaže: ''Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije''.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite, Vlada bi da servira, da pripomaže, da daje mišljenja, da ubeđuje, da eventualno predsednik Srbije ne pogreši u obavljanju svojih nadležnosti.
Ako se ovaj član 112. Ustava i član 4. ovog predloga zakona stave u nekakvu relaciju, jasno se vidi da to neće biti predsednik Srbije nego će biti predsednik vladajuće garniture.
''Sedište predsednika Republike je u Beogradu'', član 5. ''Rezidencijalni prostor, protokolarne objekte, objekte za boravak predsednika Republike i članova njegovog domaćinstva u zemlji i inostranstvu i radni prostor Generalnog sekretarijata predsednika Republike i Vojnog kabineta predsednika Republike određuje Vlada pošto pribavi saglasnost predsednika Republike''.
Zašto bi to Vlada određivala? Zašto ne bi odlukom Narodne skupštine, jer striktna podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku reče da je zakonodavna malo nadležnija od ove dve? Zašto bi onda Vlada umesto Narodne skupštine? U Narodnoj skupštini sede narodni poslanici, predstavnici naroda, i oni imaju, čini mi se, najviše prava, da ovakve odluke i predlažu i donose?
Obezbeđivanje predsednika Republike: ''Predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada. Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike''.
Ovde dolazimo do jedne malo simptomatične situacije. Koliko znam, sveli ste Vojsku samo na ''Kobre''. Ima još jedno dva bataljona, koja postrojavate kad vam naiđu prijatelji iz sveta; sve manje ih imate, ali kad naiđu, onda postrojite jedan-dva bataljona. Vojsku, koja bi branila državu Srbiju - nemamo. Imali smo je do pre nekoliko meseci. Pogotovo sad, kada je došao ovaj vaš ministar vojni, sad je Vojsku sveo upravo na taj bataljon koji se postrojava i na ''Kobre'' koje čuvaju sadašnjeg predsednika. Gde će tu biti policija? Hoće li policija da čuva Vojsku koja će čuvati predsednika? I koja su to druga lica koja predlažete? Hoćete li opet neku ''braću Burgije'' da izmislite, i njima slične?
Dame i gospodo, dosad se znalo ko čuva predsednika Republike, ko ga obezbeđuje, ko obezbeđuje rezidencije, ko obezbeđuje radne prostore, prostore za odmor. Sad, posle ovoga, sigurno se neće znati.
Razrešenje. Dolazimo do jednog člana ovog zakona koji može da bude vrlo opasan. Predsednika biraju građani na referendumu, tajnim glasanjem. Ko ima najviše glasova postaje predsednik države.
U ovom slučaju, kako ste ovde predvideli, većina, iz čijih redova ne mora da bude predsednik, može doneti odluku da smeni predsednika, naravno, uz saglasnost Ustavnog suda.
A kakav će nam biti Ustavni sud, vrlo dobro znamo s obzirom da smo pre nekoliko dana imali ovde predlog izbora sudija Ustavnog suda, pa su prošli ljudi koji bi pre trebalo da budu u Ustaničkoj, u onom zatvoru, nego u Ustavnom sudu. Ali, to su vaši predlozi. Poslanici SRS-a su nedvosmisleno ukazali na to da bar trojica od njih zaslužuju robiju.
Sada će tako izabranog predsednika, od strane građana, moći da smenjuje Ustavni sud, u kome će sedeti i verovatno predsedavati Slijepčević, jer on vam se najbolje pokazao. Vidim, u ovim biografijama za izbor, napisali ste mu dve strane. Naravno, to ćete objaviti u Službenom glasniku Srbije.
Član 17: ''Ako predsednik Republike podnese ostavku, bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine najduže tri meseca''. Ova zadnja rečenica je vrlo diskutabilna.
Imali smo priliku u nedavnoj prošlosti da nemamo predsednika države, da ga zamenjuje predsednik Narodne skupštine, da na tom mestu bude izvesna Nataša Mićić, da ona, kako je sa ove govornice rekla - ja sam odlučila da odlučim - i da uvede vanredno stanje u državi, iako na to nije imala pravo, i da za nepuna tri meseca 13.000 ljudi bude uhapšeno. E, to je opasnost koja se krije. Naravno, ne mislim da će gospodin Dulić da raspisuje vanredno stanje, ali nikad se ne zna.
Pravni akti predsednika Republike: ''Predsednik Republike donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, naređenja i druge pravne akte koji su određeni zakonom. Ukazom predsednik Republike proglašava zakon, raspušta Narodnu skupštinu, postavlja i opoziva ambasadore Republike Srbije, daje odlikovanja i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije. Odlukom predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, daje pomilovanja, imenuje generalnog sekretara predsednika Republike, šefa Kabineta predsednika Republike, savetnike predsednika Republike i druge funkcionere...''
Odlukom raspušta Narodnu skupštinu i raspisuje izbore. Kako Narodna skupština može biti raspisana? Ne daje li se tom predsedniku malo više ovlašćenja nego što mu i Ustav daje?
E, dolazimo do još jednog mesta, izgleda da se još neko učlanio u stranke koalicije pa dolazimo do još jednog mesta gde će moći mnogi, koji nose člansku kartu žutu, žućkastu ili onu šifrovanu, da se eventualno uglave.
''Pored generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara, poslove koji su neposredno povezani s funkcijom i nadležnostima predsednika Republike izvršavaju šef Kabineta predsednika Republike i savetnici predsednika Republike''.
Nigde ne piše koliko savetnika. Pa, kad je ministar imao pravo na 42 savetnika, odnosno pomoćnika, a svaki pomoćnik ima još onoliko savetnika... I ono što je najopasnije u svemu ovom, opet se otvara mogućnost da, kako reče gospodin Tomislav Nikolić jutros, ambasade u maltene svim gradićima, gradovima, selima po Srbiji, da se otvore kroz tzv. Narodnu kancelariju, koja je toliko narodna samo što je trošila narodne pare.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće glasati za ove zakone, a predložili smo amandmane. Ukoliko ih usvojite, onda ćemo moći da razgovaramo o njima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, hvala što ste došli u ovolikom broju. To je dokaz koliko vam je stalo do stava i mišljenja narodnih poslanika, predstavnika naroda, pa samim tim i naroda.
Imam mnogo pitanja, a s obzirom na kratko vreme pokušaću vrlo brzo da ih postavljam, a vi, gospodine Đeliću, rasporedite ko treba da odgovara na koje pitanje. Nadam se da ćete izaći i vi da mi odgovorite na neko pitanje da biste mi pružili pravo i na onih pet minuta.
Prvo pitanje: Kada ćete i da li smete izvršiti reviziju poslovanja Agencije za osiguranje depozita i sanaciju i stečaj banaka?
Tamo se nalaze pare i tamo će se videti gde su te pare otišle, koje su banke osnovane tim parama i kako su pojedine, nemam prigodan izraz, individue, postale uspešni poslovni ljudi.
Imam za vas još nekoliko pitanja. Dvadeset sedmog oktobra 2006. godine nestao je iz Agencije za privatizaciju laptop u kome su se nalazila dokumenta, odnosno podaci vezani za NIS, EPS i Bor. Nije suština u vrednosti laptopa, nego je suština u onome što se na hard disku nalazilo.
Mesec dana kasnije, 24.11.2006. nestaje i drugi laptop iz kancelarije 712 (ono je bilo iz kancelarije 708), a zadužila ga bila izvesna Ljiljana Mlađan, direktor pravne službe. U njemu su se nalazili podaci o NIS-u i Boru.
Da li je to razlog da posle iz Agencije za privatizaciju u NIS prelazi izvesni Vučur za jednog od direktora i da li to znači da polako privodite kraju privatizaciju NIS-a, onako, po vašim aršinima i onda će neko ko ostane zadnji da ugasi svetlo?
Dalje, da li vam je poznato da je preduzeće PAN d.o.o. ili PUN d.o.o., Beograd, Uskočka 4, čiji su osnivači članovi G17 plus, a direktor Bojan Krišto, uz pomoć Vlade Srbije, preoteli Lutriju Srbije, ugasili je i onda lažno, privatnim sredstvima, formirali Lutriju Srbije d.o.o.? Direktor postaje Bojan Krišto, a to je onaj... (Koristim i drugih pet minuta.) Izađite potpredsedniče, pa mi dajte šansu i za onih pet minuta.

Kao što vidimo, dame i gospodo narodni poslanici, Bor je završio taman onako kao i Sartid, taman onako kao i cementara Popovac i sve ostalo što je vredelo u Srbiji.
Mene brine šta će biti sa NIS-om, s obzirom da je ovaj Vučur iz Agencije za privatizaciju, pretpostavljam sa oba laptopa, otišao za direktora u NIS. Kada smo već kod NIS-a, da vas podsetim, gospodine potpredsedniče, imam podatak da Trizon - sećate se Trizona, to je onaj što ste ga hapsili, pa je pobegao iz suda i više ga nikada niste našli - duguje 63.148.000 za uslužnu preradu nafte NIS-u i duguje 2.990.000 dinara kamate.
Da krenemo dalje, kada smo već kod NIS-a, a vi posle uzmite stenogram i pitanja rasporedite tamo u Vladi. Po kojoj ceni NIS uvozi mazut? Po kojoj ceni NIS izvozi mazut? Po kojoj ceni NIS prodaje mazut MK Komercu, odnosno njegovoj firmi Sunoko? Kakav je kvalitet uvozne sirove nafte, s obzirom na činjenicu da nam je JANAF, to je bivši Jugoslovenski naftovod od Omišlja na Krku pa do ovamo, zapretio da ćemo snositi posledice s obzirom da je nafta uvezena iz Sirije, sirijan blend nafta, sa mnogo sumpora pa smo tako zagadili deo naftovoda?
(Molim vas, saslušajte me, gospodine potpredsedniče, posle razgovarajte s njim.)
Koliko direktora u NIS-u ima menadžerski ugovor i zašto? Da li je policija otkrila ko je za novogodišnje praznike iz instalacija u rafineriji ukrao 200.000 litara benzina? Evo, sada će Nova godina opet, opet će da ukradu bar još 200.000, a vi ni one prve lopove niste uhvatili.
Samo još jedno pitanje i mislim da ću onda moći da očekujem da mi odgovorite. Da li se Agencija za privatizaciju preselila u zgradu bivše pošte? Znate li, gospodine Đeliću, da je za adaptaciju, dakle za krečenje, farbanje stolarije, eventualno još izmene nekih utikača, prekidača itd. potrošeno 160.000.000 dinara? Pitam: Ko je to odobrio, kako je potrošeno, ko je uzeo proviziju i kolika mu je ta provizija?
Da se vratim na Lutriju Srbije d.o.o. Osnovao ju je G17 plus. Doduše, u toj interesnoj grupi G17 plus je sada žestoka rasprava. Izgleda da se ne slaže više niko ni sa kim. To sam mogao da zaključim iz ovog predloga zakona gde će oni upropastiti svog predsednika. Naime, predložili su Skupštini, u javnoj je raspravi, zakon o oduzimanju imovine stečene na kriminalan način. To znači da će Mlađana Dinkića ostaviti bez igde ičega.
Pitam: Da li je od kada je formirana Lutrija Srbije d.o.o. do današnjeg dana i jedan dinar uplaćen? Vi znate da je Lutrija Srbije imala obavezu da iz profita jedan deo uplaćuje u humanitarne svrhe i to je bila poprilična cifra. Da li je jedan jedini dinar od onda do sada uplaćen i koliko je onih koji su te čuvene sedmice dobijali? Nijedan se nije pojavio i rekao - evo, ljudi, ja srećan čovek, dobio sedmicu na lotou.
Velike su prevare u Lutriji Srbije d.o.o. A sada ste ga smestili za direktora Aerodroma Beograd ili JAT-a, pa će biti i Aerodrom Beograd d.o.o., kako je krenulo.
Gospodine Đeliću, očekujem od vas da ova pitanja rasporedite, da li će odgovoriti finansije, ekonomija, policija, pravosuđe i očekujem pisane odgovore na sva ova pitanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvrežilo se u poslednje vreme jedno pravilo da se kroz zakonska akta, kroz predloge zakona provuku neke nedorečenosti i nedoslednosti koje će sutradan omogućiti mnoge manipulacije.
Upravo je moj prethodnik gospodin Plužarević, koji je inače podnosilac ovog amandmana, pomenuo gospodina Dinkića i kaže ko je kriv za stanje u Srbiji. Da vas podsetim pre nego što pređem na amandman, za ekonomsko, za finansijsko propadanje Srbije krivi su Dinkić i njegov teča; građani Srbije će uskoro saznati ko mu je teča.
Kao što rekoh, kroz nedorečenosti se provlače mogućnosti za manipulaciju. Evo, član 19. stav 2, koji narodni poslanik Plužarević u svom amandmanu traži da se briše, glasi: ''Ovlašćeni službenici koji vode postupak azila u Kancelariji za azil posebno su osposobljeni za vršenje tih poslova.''
Dame i gospodo poslanici, kroz ovo posebno su osposobljeni, dve mogućnosti. Prva - da će se sada naknadno plaćati, pripremati neki kursevi opet neke nevladine organizacije, uostalom imali smo prilike da nam te nevladine organizacije zamalo nametnu ovde da narodnim poslanicima Soroševi poslušnici drže predavanje iz demokratije. Dakle, postoji mogućnost da se deo para iz budžeta Srbije, određen za Ministarstvo unutrašnjih poslova, odlije u nevladine organizacije, u nekakve kurseve, škole i onda ćemo dobiti umesto stručnjaka kursadžije.
Druga opasnost - da niko ko ne bude završio taj njihov kurs ne može raditi ovaj posao. Ako se radi o poslovima koji se rade sa srednjom stručnom spremom, zar nije dovoljno srednje stručno obrazovanje? Šta je još potrebno da bi neko sutra mogao da obavlja ove poslove, koji su inače uskostručni? Za dva dana čovek može sam uz pomoć priručnika da nauči. Ne, nego ćemo ovako omogućiti pojedinima da se zapošljavaju u ovu Kancelariju za azil, pored stručne spreme i tog Soroševskog kursa, moraće da ima i stranačku legitimaciju određene boje. Doduše, koalicija nema boju, ima samo miris neprijatan.
Druga stvar koja se pojavljuje upravo u ovom članu 19. i gospodin Plužarević je i na nju ukazao, a evo i poslednjih pet-šest godina se to provlači kroz svaki zakon: ministar će doneti odluku. Pravimo od čoveka, od državnog činovnika instituciju. Valjda je ministarstvo institucija i MUP je postojalo, postoji i postojaće. Ministar je prolazna figura. Danas je tu, sutra već može ne biti. Šta će se desiti ako ministar ode u lov, čuo sam da lovi, a treba da donese ovu odluku, da propiše? Šta će se desiti ako sledeći ministar ne bude lovac nego ribolovac? Šta će se desiti ako ministar ode na bolovanje? Da li će onda pomoćnici i zamenici?
A još jedno pravilo se uvrežilo u ovoj, pogotovo u ovoj vladi. Pošto imamo one državne sekretare, to su bivši zamenici ministara, imamo onda pomoćnike ministara i sad bude jedan, dva, tri, zamenika ministara državnih sekretara, ali su zato otvorili široko vrata za postavljanje pomoćnika.
Nedavno sam pročitao da jedan ministar ima 42 pomoćnika. Ali Baba je imao 40 pomoćnika, ovaj je premašio i Ali Babu. Što više pomoćnika - resor u sve težoj situaciji.
Zato nemojte praviti instituciju od ministra. Ministarstvo je institucija. Ministar je ličnost, ministar je činovnik državni, ministar je promenljiv, ministar ne može imati tolika ovlašćenja.
Zbog toga predlažem vladajućoj koaliciji da u danu za glasanje usvoji ovaj amandman, da pritisnete zeleno dugme da usvojite ovaj amandman, jer ovaj amandman umnogome poboljšava ovaj inače poprilično loš tekst zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija ulazi u fazu obezbeđivanja zakona za azilante, a u prethodnoj fazi, koja traje 17 godina, samo na teritoriju Srbije se slilo nekoliko stotina hiljada što izbeglica, što raseljenih lica, kako ste ih sve zvali, svejedno, Srba iz Republike Srpske Krajine, iz Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije, a kako stvari stoje, i po pitanju Republike Srpske, i po pitanju kako ovi vaši nalogodavci nazivaju konačnog rešenja statusa Kosova i Metohije, još neki talasi Srba će se sliti u Srbiju.
Pri tom, ne smemo zaboraviti ni nedavno formiranu samostalnu Crnu Goru, u kojoj su Srbi maltene izbačeni iz ustava. Slično se desilo Srbima u Republici Hrvatskoj.
Upravo onu Crnu Goru koju je ovih dana posetio ministar odbrane Šutanovac i potpisao sa tamošnjim ministrom sporazum, koji pored ostalog predviđa da mi školujemo vojne kadrove za Crnu Goru, pretpostavljam besplatno, jer su se mnogi iz Crne Gore školovali u Srbiji i sve što je školovano, što je steklo znanje i zvanje i obrazovanje, školovano je ovde.
Pri tom je ministar Šutanovac posetio gotovo sve političke stranke, zaboravio je samo da poseti, da obiđe i da se sastane sa srpskim strankama, sa strankama koje su na srpskoj listi.
Dame i gospodo, nemojte se iznenaditi kad sutra obespravljeni Srbi upravo i iz Crne Gore budu krenuli u Srbiju. Mi smo svojevremeno predlagali dvojno državljanstvo, čini mi se da to nije rešeno i pitanje je šta će se dalje dešavati.
Narodni poslanik Srboljub Živanović podneo je amandman na član 26, gde u stavu 1. traži da se reči "u najkraćem mogućem roku", kao roku koji je apsolutno nedefinisan, zamene rečima "u roku od 24 časa". Obrazloženje zbog čega je amandman narodnog poslanika Srboljuba Živanovića, poslanika SRS-a odbijen glasi - Vlada ne prihvata amandman jer nije zamisliva pravna posledica propuštanja roka od 24 časa od strane ovlašćenog službenika Kancelarije za azil.
Kad smo već kod ove kancelarije za azil, s obzirom da je ta zapadna sisa, preko koje su nevladine organizacije sve vreme otkad su formirane, od buldožer revolucije pa naovamo i poprilično se ugojile, počela da presušuje i treba naći uhleblje za Natašu Kandić i njene, Sonju Biserko i njene, Sonju Liht i njene itd. Ima onoliko tih nevladinih organizacija, nicale su kao pečurke posle kiše.
S obzirom da ste u agencije, pomoćnike ministra, u raznorazne kancelarije zbrinuli valjda do sad sve vaše nosioce vaših članskih karata, da ne kažem sve vaše članove jer imate jedno amorfno telo, koje kako se promeni vlast tako oni pređu na onu stranu, tako da ste i njih zbrinuli, bar ste obezbedili hleb za njih. Uveravam vas da kad uskoro SRS preuzme kormilo ove države, takvo telo neće preći u SRS, neće biti primljeno.
Ali, da se vratimo amandmanu i ovom roku od 24 časa. Zar je malo vremena od 24 časa da kancelarija na granici primi azilanta, završi kompletnu onu proceduru i reši pitanje? Zašto najkraći mogući rok i koliki je taj najkraći mogući rok? Da li taj najkraći mogući rok podrazumevate sa najduže 24 časa ili će to moći da traje i tri dana, sedam dana, 15 dana, dok mu ne rešite problem.
Ima još jedan veliki problem sa kojim će Srbija ovih dana već da se suoči. Reč je o readmisiji, zakonu o readmisiji je sad u proceduri i uskoro će biti na glasanju.
Pritiskaju vas vaši nalogodavci da primite sve one koji su svojevremeno iz Srbije otišli, ne pitajući njih da li bi da se vrate. Ono što je mnogo gore od svega toga, kroz državu Srbiju su prošli mnogi strani državljani, pogotovo u vreme ratno, poratno, vreme rovito.
Odlazili na zapad, pri tom je bilo zloupotreba, pa su možda dobijali i pasoše. Da vas podsetim da su mnogi Albanci iz Albanije, dobijajući pasoše dole na Kosovu i Metohiji, tamo gde su radili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova njihove nacionalnosti, prolazili kroz državu Srbiju sa našim pasošem, odlazili i tamo tražili politički azil.
Sad će se desiti da će se u Srbiju, pored svega ovoga, pored svih problema koje imamo, sliti još 150.000 azilanata, povratnika, po sistemu readmisije. To je još 150.000 gladnih usta, gospodine ministre. O tome Vlada, izgleda, ne razmišlja. Niste to shvatili kao način, ne vi, mislim na Vladu, niste to shvatili kao način da tražite i neku protivuslugu za to. Sredstva koja vam nude, obećavaju, prvo su zanemarljiva i suviše mala da bi pokrila stvarne troškove tih ljudi koji u readmisiji dolaze. Niste razmišljali o tome šta ćete sa ljudima koji su iz Irana, Iraka, iz Albanije, iz drugih zemalja, prolazili, Srbija im bila propusni ventil i odlazili. Gde ćete njih da vratite? Ostaće ovde. Ostaće na teretu države Srbije.
Gospodine Milivojeviću, izađite za govornicu, pa kažite šta imate, nemojte dobacivati, ja vama ne dobacujem. Inače, uzdržavam se od dobacivanja uvek kad govornici izađu za ovu govornicu.
Dame i gospodo, mislim da je krajnje vreme da ministar shvati da su svi amandmani SRS samo sa ciljem da poboljšaju tekst zakona, da ga upodobe i da taj zakonski projekat može sutra da funkcioniše u pravnom prometu. Nema zle namere i nema namere da se projekat upropasti.
Sve ono što je upropašćeno je došlo ili sa zapada, pa su vaši prepisivači, resavska škola, prepisali predloge zakona ili su neki neuki iz ministarstava pisali te zakone. Malo je zakona koji su pisani u ministarstvu i koji su pisani stvarno sa namerom da zažive u pravnom sistemu države Srbije. Podsećam vas na onih 260 i nešto zakona, od kojih ni 30-ak ne može da se primenjuje sad, a oni su služili da se ministri hvale sa tim.
Pri tom, ne mislim da je ovaj zakon takav zakon, ali ako hoćete dobar zakon, slušajte poslanike SRS, usvojite njihove amandmane. Biće to kvalitetan i primenljiv zakon.
Na kraju, u zemlji apsurda, kakva je danas Srbija, moguće je sve. Moguće je da napunimo zemlju, ne samo našim, državljanima Srbije, koji su zbog političkih, ekonomskih ili bilo kojih drugih razloga otišli na zapad, pa nam ih sada po sistemu readmisije vraćaju.
Moguće je da primimo i mnoge druge iz drugih zemalja, i što je najgore, moguće je da dođu i oni koji su spremni i na terorističke i druge aktivnosti. Svašta se slilo na taj zapad. Svašta je prolazilo kroz Srbiju i odlazilo na zapad zahvaljujući tome što je i crveni pasoš imao cenu utvrđenu na tržištu, mnogi su kupovali pasoše i odlazili, pogotovo sa teritorije Kosovo i Metohija. To će se sve sada vratiti u Srbiju.
Razmislite koliko će problema država Srbija, pored ekonomskih, pored finansijskih problema, koliko će problema država Srbija dobiti sa njima kad se budu vratili imati. Nemojte u ovom zakonu omogućavati da se slične stvari i dalje dešavaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, u trenutku kada raspravljamo o zakonu o azilu, Srbijom vršlja banda haška. Sada smo dobili još jedan poziv još od jednog svedoka koji će svedočiti kao svedok odbrane u postupku doktora profesora Vojislava Šešelja, da su i kod njega dolazili, da su mu ušli u kuću, da su ga maltretirali, maltretirali mu porodicu.
Pozivam vas, ministre, imate policiju, imate žandarmeriju, zaustavite te huligane. Oni mogu u Hagu tako da se ponašaju, kršeći i pravilnik koji su oni doneli. Pravilnik o postupku i dokazima Haškog tribunala, član 77, podrazumeva da ako se neko izjasni da je svedok odbrane, da tog trenutka sve kontakte moraju da prekinu sa njim.
Ako se neko izjasni da je svedok tužilaštva, tim koji pomaže odbranu tog sekunda mora da prekine sve kontakte sa njim. Ima li u ovoj državi zakona, imaju li građani Srbije pravo na slobodu, bezbednost, na nepovredivost stana, sva druga prava? Ili li ćemo izigravati zakon, državu, ministarstvo, sve, jer oćemo u Europu.
Ta Evropa danas vršlja Srbijom. Ta Evropa danas maltretira građane Srbije. Ta Evropa danas šikanira ljude koji su se izjasnili nedvosmisleno da će biti svedoci odbrane prof. dr Vojislava Šešelja.
Malo li im je što su u ulici Jevrema Grujića 11 napravili zatvor u kome drže građane Srbije, lomeći ih da postanu svedoci tužilaštva. Gospodine ministre, imate ovlašćenje i obavezu da zaštitite građane Srbije, uradite to.
Narodni poslanik Ivana Zečević podnela je amandman na član 38, gde traži da se u stavu 1. u tački 7. posle reči "propisom" dodaju reči "koje donosi nadležno ministarstvo".
Radi jasnosti i vama i građanima Srbije pročitaću taj član 38 - Prava i obaveze stranaca kojima je odobrena privremena zaštita: ''Stranac kome je odobrena privremena zaštita ima pravo na: 1) boravak do perioda važenja privremene zaštite; 2) ispravu koja potvrđuje njegov status i pravo boravka (to znači nekakva legitimacija kojom će se moći legitimisati pred organima reda i države); 3) zdravstvenu zaštitu u skladu sa propisima kojima je uređena zdravstvena zaštita stranaca.''
Što se tiče zdravstvene zaštite, naravno da će dobiti zdravstvenu zaštitu, ali pri tom vas podsećam da i građani Srbije gotovo da nemaju ni delić od one zdravstvene zaštite koju su imali pre buldožer revolucije. Pogledajte pozitivne liste lekova koje građani Srbije mogu dobiti na recept. Sve je manja lista, sve je više lekova koje možete kupiti u apoteci, sve je manje pregleda, sve više pregleda koje morate platiti, sve manje zdravstvene zaštite, a mi ćemo, iako građanima Srbije koji plaćaju porez od koga država Srbija živi, strancima obezbeđivati zdravstvenu zaštitu.
Ali, kako smo se već obavezali i to da im omogućimo dalje ''4) besplatno osnovno i srednje obrazovanje u državnim školama u skladu sa posebnim propisom.''
Gospodine ministre, srednje obrazovanje ni za građane Srbije više nije besplatno. To što ne plaćaju školarinu debelo plaćaju kroz udžbenike, kroz nastavna sredstva, kroz opremu, pribor, sve ostalo. Građanima koji će doći iz belog sveta i prijaviti se kod nas kao azilanti država Srbija, od poreza koji naplaćuje od građana Srbije, moraće ovo da obezbedi.
Dalje: ''5) pravnu pomoć pod uslovima propisanim za lica koja traže azil (takođe još jedan trošak za državu Srbiju); 6) slobodu veroispovesti, pod istim uslovima kao državljani Republike Srbije.'' Hoće li to značiti da ćemo morati da u tom mestu koje će biti azil obezbedimo verske objekte za sve vrste koncesija jer će nam se pojaviti vernici svih vera.
Na kraju, tačka 7, na koju smo inače podneli amandman - ''7) smeštaj u skladu sa posebnim propisom.'' Narodni poslanik Ivana Zečević je tražila da se posle reči "propisom" dodaju reči "koje donosi nadležno ministarstvo".
U obrazloženju zašto nije prihvaćen amandman narodnog poslanika Ivane Zečević kaže se: ''Vlada ne prihvata amandman zbog toga što, shodno članu 36. Predloga zakona, o pružanju privremene zaštite odlučuje Vlada, tako da se smeštaj stranca kojem je odobrena privremena zaštita reguliše posebnim propisom – uredbom koju donosi Vlada. Iz amandmana takođe nije jasno ni koje bi ministarstvo bilo nadležno za donošenje propisa.''
Izvinite, molim vas, a koje ministarstvo je donelo ovaj predlog zakona pred narodne poslanike? Koje ministarstvo je pisalo ovaj predlog zakona i donelo u Narodnu skupštinu? MUP. Pa ne možemo raspravljati o Ministarstvu vera, recimo, ako MUP donosi predlog zakona i obrazlaže ga ministar ovde. Dakle, odnosi se na MUP.
Mislim da smo ovu dilemu ovom mojom diskusijom raščistili i mislim da bi, ministre, mogli da prihvatite ovaj amandman, tim pre što mnogi akti koji dolaze iz Vlade često znaju da budu nedorečeni, pogotovo kada se odnose na konkretne slučajeve. Da vas ne podsećam na niz slučajeva gde su poslanici SRS-a žestoko napadali neke nemušte i nedorečene predloge zato što su radili mnogi, a narod srpski kaže - mnogo babica, pa sve bi da pipnu, da vide i onda dete kilavo.
Zato i jeste ovaj predlog u amandmanu da nadležno ministarstvo, odnosi se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, donese propis za smeštaj u skladu sa posebnim propisom. Dakle, bio bi ovaj sedmi član – koji donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Pozivam vas, ministre, da prihvatite ovaj amandman i da razrešimo još jednu od nedorečenosti ovog zakona i da zakon bude stvarno primenljiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo me je iznenadilo odbijanje ovog i još nekih amandmana koje su podneli poslanici SRS-a.
Jjer, kako smo na početku rasprave rekli, ovo je jedan od zakona koji nije prepisan iz neke evropske zemlje, jedan od predloga zakona koji je rađen u Ministarstvu, pa smo podneli ove amandmane s namerom da upodobimo, poboljšamo tekst, da ne ostavimo nelogičnosti, nedoslednosti i praznine u tom tekstu.
Nažalost, praksa Vlade Srbije, ministarstava u Vladi Srbije, pa i ovog ministarstva, jeste da, uglavnom, sve što dođe od SRS-a biva odbijeno, makar koliko bilo logično i logičnije od predloženog rešenja.
Podneo sam amandman na član 63. u ime Poslaničke grupe SRS-a, gde tražim da se deo teksta upodobi i prilagodi. Ja ću pročitati član 63. i predlog svog amandmana.
Član 63. glasi: ''Ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom''.
Moj amandman traži da se, posle reči: ''zastati sa postupkom'', dodaju reči: ''predsednik tog suda će'', pa onda dalje ide: ''pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti akta pred Ustavnim sudom''. Razlog je vrlo jednostavan. Znamo, dame i gospodo narodni poslanici, kako se biraju sudije svih sudova opšte nadležnosti, od opštinskog, pa do vrhovnog suda.
Znamo na koji način se od 2000. godine naovamo postaje sudija. Znamo da su mnogi, i pored kvalifikacija da imaju pravni fakultet i položeni pravosudni ispit, morali da imaju dve kvalifikacije. Jedna je stranačka, članska karta, a druga – prijateljstvo sa nekim od ministara.
Ne govorim o sadašnjem ministru pravde. Govorim o nekim drugim ministrima, koji su za predsednike opštinskih sudova postavljali svoje kućne prijatelje.
Pa, kako ode taj čovek sa mesta ministra, tako ode i predsednik suda, konkretno, Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.
Da se ne bi desilo da ovaj deo zakona o Ustavnom sudu ostane nedorečen, da se ne bi desilo da se ne zna ko je i kako je sudija, može, a i ne mora, po ovom rešenju, naš je predlog da je predsednik suda obavezan, u ime tog suda, da podnese zahtev za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom Srbije.
Znajući kako se po dogovoru biraju i sudije Ustavnog suda, jer, bez obzira na ono što smo rekli, 10 kandidata predlaže Skupština, a bira predsednik, 10 predlaže predsednik, a bira Skupština, i pet Vrhovni kasacioni sud.
Činjenica je da će, zahvaljujući sistemu preglasavanja, i od onih pet koje mi treba da biramo ovde, a predlaže nam ih predsednik, i od onih pet koje će predsednik izabrati, a predlaže Skupština, među sudije Ustavnog suda biti, uglavnom, izabrani ljudi ili po koalicionom dogovoru, po sistemu – ja tebi orden, ti meni lentu, ja ću tebi ovoga za sudiju Vrhovnog suda, ti ćeš meni onoga za sudiju Ustavnog suda, ili samovoljom pojedinca.
Doći ćemo u situaciju da nam sudije Vrhovnog suda budu oni koje je odavno, možda, trebalo oterati na robiju, preispitati njihovo ponašanje u Vrhovnom sudu, preispitati njihove odluke u Vrhovnom sudu, jer su se vraćali na ponovni postupak čisti predmeti, gde su vrednosti preko dva miliona evra.
Konkretno, vraćam se na opštinu Inđija i na vodovod i na kanalizaciju, koje je ''Putogradnja inženjering'' izgradila. Od 1994. godine, od kad je sklopio čovek ugovor i završio posao, Okružni sud tri puta donosi rešenje da je opština Inđija obavezna da plati čoveku za posao koji je uradio. Tri puta izvesni Sljepčević, sudija Vrhovnog suda, vraća to na ponovno odlučivanje. Iz ljubavi prema pravdi – nije, iz ljubavi prema novcu - verovatno.
Zbog toga smatram, tj. mi poslanici SRS-a, da se ne može dozvoliti praznina u kojoj će svi biti krivi, niko odgovoran, ili - ko ono beše nadležan ako nešto kod sudova opšte nadležnosti dođe. Ako se dođe do trenutka da treba utvrđivati ustavnost određenog akta, da ne ostavljamo sudijama, nego da obavežemo predsednika tog suda, bez obzira na to da li se radi o opštinskom ili okružnom sudu, da je tog trenutka kada sud zastane sa odlučivanjem obavezan da traži ocenu ustavnosti određenog opšteg akta. Tek tada pojedini predmeti neće moći da se razvlače godinama i decenijama, a imamo, gospodine ministre, i sada u pravosuđu predmete koji su od pre 15 godina i još uvek nisu završeni.
Kako stvari stoje, s obzirom na štrajk koji vam u pravosuđu traje već tri nedelje, izgleda da je to bila inicijalna kapisla, pa, evo, čujem da i u prosveti kreću štrajkovi, svuda redom kreću štrajkovi, narod kliče i vrlo je zadovoljan uslovima koje je DOS-ovska vlast od 2000. godine naovamo obezbeđivala i, na kraju, obezbedila.
Vi znate, ministre, da vam tamo upisničari imaju od 8 do 12 hiljada platu. Znate da imaju do 18 hiljada ljudi sa radnim stažom od preko 20 godina. Znate da vam na granici egzistencije živi upravo to osoblje koje nosi najveći teret u sudovima. Sudija pročita predmet i donese odluku, uz saglasnost itd. Sve ostalo, administrativni deo, rade, upravo, ti ljudi.
Ja se sećam, kada smo prikupljali potpise, pa su morali potpisi biti overeni u sudu, da je kompletan teret bio na tim ljudima, i to na dvoje-troje ljudi iz jednog opštinskog suda.
Pogledajte koliki su redovi pred šalterima. Pogledajte kako ti ljudi izuzetno časno i čestito obavljaju svoj posao. Nađite mogućnosti da podignete platu tim ljudima i nemojte slušati one koji vam predlažu da otpustite 2000, pa će oni ostali imati veću platu. Možda će oni i moći da imaju veću platu, ali, ionako su vam upravo ti delovi u sudovima zakrčeni poslom. Neće imati ko da radi u sudovima, to će biti usko grlo i kočnica za efikasan rad sudova.
Morate pronaći neko drugo rešenje. Ne slušajte onog ministra što bi da otpušta, baš ga briga za Ustav i zakon, ako su neke stvari i neke činjenice u saglasnosti sa zakonom, onda tim gore po činjenice. Vodite vaše ministarstvo, ministre, i gledajte da ovaj štrajk rešite na zadovoljstvo onih koji su zaposleni u tom vašem resoru. Sigurno su to ljudi koji zaslužuju mnogo više poštovanja, kao i mnogo više sredstva nego što, inače, dobijaju.
Nemojte raspisivati po dva-tri miliona evra glavarine za one koje potražuje Haški tribunal. Haški tribunal će se ugasiti već ove godine, na kraju ove godine, ostaje na obrazu i pravosuđa bruka.
Pri tom, ne mislim na vas, nego mislim da ovog specijalnog tužioca Specijalnog suda, specijalnih ne znam čega. On je specijalni sluga Karle del Ponte i nemojte brinuti o njegovoj plati, njega Karla del Ponte debelo plaća. Možete i ovo što mu dajete komotno da ukinete, neće crći gladan. Ono što je, inače, opšta zamerka Poslaničkog kluba SRS-a, jeste da su ti specijalni sudovi, specijalna tužilaštva, gde su plate specijalno veće po dva ili tri puta od plata ostalih sudija i tužilaca u sistemu pravosuđa, apsolutno nepotrebni i prave razdor među zaposlenima.
Sve što radi taj specijalni sud i to specijalno tužilaštvo, da li je za organizovani kriminal, da li je za ratne zločine, da li je za bilo šta, može komotno da radi svaki sudija i svaki tužilac okružnog suda, za to su osposobljeni, za to imaju dovoljno prakse. Jedino će vam, možda, promaći da neko neće imati člansku kartu DS-a, DSS-a, G14, odnosno G17 plus, još uvek su 17 plus, i još nekih koji vas podupiru u ovoj vlasti. Svaki sudija okružnog suda može i najteža krivična dela da sudi. Svaki tužilac okružnog suda može i najteža krivična dela da tuži.
Još jedan problem koji se, upravo, pred vašim ministarstvom, da iskoristim još i to da kažem, otvara, to je pitanje primene Zakona o krivičnom postupku, gde ste deo istrage preneli na tužilaštva, pa ćete morati da primite određeni broj tužilaca.
U mnogim sudovima, znam, konkretno, za Četvrti opštinski sud, jer je zgrada na teritoriji naše opštine, pa vidim koliko su pretrpani, biće problem i poslovni prostor, a i osposobljavanje ljudi, pa mislim da nećete moći, bez obzira na vremensko ograničenje, to da sprovedete.
Dame i gospodo, gospodine ministre, pozivam vas da ovaj amandman usvojite, samo će poboljšati tekst.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je ovaj predlog zakona došao u Poslanički klub SRS-a, mi smo, razmatrajući Predlog, konstatovali da je ovo jedan od retkih predloga zakona koji su došli u javnu raspravu a da nisu prepisani negde sa Zapada.
Upravo zato smo se svojski potrudili da amandmanima ispravimo ono što ministar, odnosno Ministarstvo, njegovi saradnici, nisu uspeli, da li zato što nisu znali, da li zato što nisu mogli, da li zbog nekih drugih ograničenja, u svakom slučaju, nisu uspeli da ubace u ovaj zakonski predlog.
Bilo mi je drago kada sam video da je nekoliko amandmana poslanika SRS-a usvojeno. Međutim, gledajući amandmane koji nisu usvojeni, a koji potiču iz Poslaničkog kluba SRS-a, dolazimo do zaključka da se "iza brda ipak nešto valja" i da taj predlog zakona nije baš da nije obojen na ovaj ili onaj način, pre svega, da nije nekakvim zapadnim vetrovima malo oduvan.
Amandmani Poslaničkog kluba SRS-a su svi smisleni i kad bi se svi do jednog uključili, ovaj predlog zakona, kad postane zakon, bio bi daleko prihvatljiviji i lakše primenljiv u pravnom prometu, tim pre što sam izbor sudija Ustavnog suda, tačka o kojoj ćemo kasnije raspravljati, odnosno predlog zakona o kojem ćemo kasnije raspravljati, mi smo raspravljali i u načelu o tome, omogućava da se partijska pripadnost stavi ispred interesa države, bez obzira na to što je tako uvijeno u oblandu da laiku, onome ko vas ne poznaje, tačnije rečeno, ne vas, ministre, nego vašu stranku, može da bude i prihvatljivo i primamljivo.
To je jedan od članova ovog zakona - ne sme da bude član političke stranke. Šta ćemo sa nevladinim organizacijama koje diktiraju političkim strankama pravila ponašanja, upravo političkim strankama iz vladajuće nomenklature?
Šta ćemo s onom ustaškom Natašom Kandić, koja je sociolog a brani sve optužene sa Kosova, brani šiptarske interese u mnogim sudskim procesima, a ispostavilo se da nije advokat? Znate za to.
Znate li da vam je na mnogim procesima prisutna Nataša Kandić, da diktira presude Nataša Kandić, a Nataša Kandić je sociolog, nije uopšte pravnik? Čak i da je pravnik, nema položen pravosudni ispit i nije upisana u spisak advokata u Advokatskoj komori. Trebalo bi, eto, to neka vam bude šlagvort, da preispitate ponašanja nekih sudija koji primaju Natašu Kandić u sudnice.
(Vjerica Radeta, s mesta: Zna on.)
Mislim da ne zna, ne verujem da zna a da ne bi reagovao ministar. Mislim da ne zna, evo, sad je upoznat. Očekujem da će uskoro ministar reagovati na ovaj problem.
Podneo sam amandman u ime Poslaničkog kluba SRS-a na član 17, kojim tražim da se deo člana preformuliše. Član glasi: ''Gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda utvrđuje se na osnovu stručnog nalaza i mišljenja ovlašćene zdravstvene ustanove''.
Ovim amandmanom tražim da se reči: "ovlašćene zdravstvene ustanove" brišu i da se, umesto toga, napiše: "u skladu sa propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju".
Propisi penzijsko-invalidskog osiguranja važe za sve državljane Srbije, počev od predsednika, pa do onoga ko će se, recimo, sutradan zaposliti i isti su za sve.
I predsedniku države, da, ne daj Bože, poludi, desilo bi se da mu, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, bude utvrđivana radna sposobnost i, analogno tome, ukoliko se radna sposobnost izgubi, odlazio bi čovek u penziju.
Prema tome, ne vidim razlog da predsednik države, predsednik Vlade, svi u ovoj državi podležu ovim zakonima, a da sudije Ustavnog suda dovedemo u ovakvu situaciju; pitanje je da li je bolja ili lošija situacija u koju ih dovodimo. Jer, upravo obrazlažući amandman, koji je sličan mom amandmanu, prethodnik reče da će postojati mogućnosti zloupotrebe, pa ukoliko se sudija Ustavnog suda drzne da donese neku odluku koja nije u skladu i u interesu njegove stranke, odnosno stranke koja ga je predložila, odnosno vladajuće koalicije, doći će u situaciju da se pošalje na zdravstveni pregled, tendenciozno, dakle, ne poštujući zdravstvenu struku, a ima takvih koji su u stanju da za pare ne poštuju zdravstvenu struku. Podsećam vas na Smederevo i na aferu oko utvrđivanja invaliditeta i dobijanja penzija po tom osnovu.
Dakle, ako je neko spreman da za pare da rešenje da je neko invalid prve kategorije i da na osnovu toga ostvari pravo koje mu po prirodi ne pripada, zašto ne bi bio spreman i da, zarad volje svoje stranke, donese odluku da je taj i taj radno nesposoban i da na taj način uklonimo sudiju Ustavnog suda sa njegovog radnog mesta?
Zbog toga smatram da sudije Ustavnog suda ne treba izdvajati iz konteksta i određivati im posebne uslove za utvrđivanje njihove radne sposobnosti, tim pre što odlazak u penziju podrazumeva i automatski prestanak bavljenja funkcijom na koju je izabran.
Očekujem da više nikada u ovoj državi nećemo biti u situaciji da nam bivši predsednik bivšeg Ustavnog suda, Ustavnog suda kojeg, inače, nemamo već nekoliko godina, tumači ustavne norme, tumači i daje svoja mišljenja i da ta mišljenja budu verifikovana kao mišljenja sa najvišeg mesta, tim pre što znamo i kojoj je političkoj stranci pripadao, i koje je političke opcije zastupao, i šta se krije iza mnogih njegovih odluka, čak i neke kriminalne afere.
Ali, na stranu to. Smatram da sadašnje sudije Ustavnog suda, prvo, moramo zaštiti zakonski. Drugo, ne smemo ih izdvajati iz čitavog korpusa građana Srbije u tom smislu. Postoji opasnost da neko ovo zloupotrebi. Postoji opasnost da se prema nekome od ovih koji su predloženi ogrešimo. Zato predlažem - usvojite ovaj amandman, gospodine ministre, pa da idemo dalje.