Član 45. je jedan od najbitnih članova ovog zakona, jer, pored ostalog, propisuje šta će Ustavni sud svojom odlukom raditi. Da smo imali ovaj zakon unazad godinu, godinu i po dana, mnoge stvari bi bile ili prevaziđene ili predupređene, tako da ne bi dolazilo do mnogih nesuglasica, mnogih nepravilnosti, mnogih kršenja Ustava, mnogih stvari, od jedinica lokalne samouprave, pa do vrha države, zbog kojih su nanete štete.
Da krenemo redom. Kaže se: ''Ustavni sud odlukom utvrđuje da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i drugi opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti s Ustavom''.
Da smo imali Ustavni sud i da smo imali ovu tačku ovog člana ovog zakona, ne bi se moglo dešavati da svojevremeno međunarodni ugovori, koji su ovu državu debelo opterećivali, finansijski debelo opterećivali, budu sklapani sa nekim fantomskim firmama.
Tako je Bebina baba na železničkoj stanici u Beču otvorila firmu i dobila koncesiju za jedan deo autoputa Beograd-Novi Sad, da ga izgradi i da naplaćuje drumarinu. Desilo se da tri godine naplaćuju drumarinu, a da ni rupe na tom delu autoputa nisu bile zakrpljene i desilo se da posle toga niko nije odgovoran.
Kaže se, u tački 2) – Sud utvrđuje da zakon koji je izglasan, a nije ukazom proglašen, nije u saglasnosti sa Ustavom.
Imamo li mi zakone koji su izglasani u ovoj skupštini a da nisu proglašeni ukazom i da nisu bili u saglasnosti s Ustavom?
Supremacija podrazumeva da svi zakoni ispod Ustava moraju da budu u saglasnosti s Ustavom, ako nisu - ne menja se Ustav, nego se menjaju ti zakoni. Ustav je okvir kroz koji moraju da prođu svi zakoni. Sve što ne prođe, nije u skladu i to mora da se promeni.
Tačka 3: ''Utvrđuje da potvrđeni međunarodni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom''.
Koliko međunarodnih ugovora imamo a da nisu u saglasnosti sa Ustavom ili da su na štetu ove države? Međunarodnih, ili pod navodnicima, kako ste vi ono transparentno govorili, ''međunarodnih ugovora'', odnosno ugovora koje su neke strane firme, čiji su vlasnici upravo domaći tajkuni, ili nosioci ''buldožer'' revolucije, ili nosioci para sa Kipra na Sejšelska i razna druga ostrva, pa sad te pare vraćaju kroz vrlo štetne, po državu štetne ugovore u ovu zemlju. Svedoci smo burazerske privatizacije, gde su u mnogim preduzećima te pare, na vrlo loš, zakonski regulisan način, ušle u državu, a ta preduzeća otišla u nečije ruke.
Tačka 5: ''Utvrđuje da kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom'' i tačka 6: ''Određuje način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom''.
Ovde dolazimo u situaciju da u pojedinim lokalnim samoupravama u kojima su uvedene privremene mere, one traju već godinu dana, iako je zakonom regulisano da to ne može biti duže od tri meseca. Evo, Smederevo vam je više od godinu dana u tom statusu.
Ni u jednoj lokalnoj samoupravi u kojoj su uvedene privremene mere aktom ministra, tačnije, samovoljom ministra ''protiv'' lokalne samouprave, bio on Milan Marković ili neko pre njega, sasvim svejedno, do dan-danas nije utvrđeno da taj akt nije u skladu sa Ustavom. Razlog je vrlo jednostavan - treba da se ostane na vlasti, ali ne u svojstvu ljudi izabranih od građana, nego u svojstvu neke prinudne uprave.
Kaže tačka 10) ovog člana: ''Odlučuje o žalbi organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave u postupku ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave''.
Najsvežiji primer je, upravo, primer Rume. Napisao ministar neko ljubavno pismo koje nema ni naslov, ni početak, ni kraj, neko svoje mišljenje pripisao u tom pismu. Doduše, to pismo je vrlo nepismeno napisano, ja sam ga pročitao.
Nebitno je, ali u njemu nema ničega pravnog, jer se ''žutoj koaliciji'' u Rumi, izgleda, gle čuda, zasviđalo da na ovaj način uzme vlast, ne bi li sprovela izbore u Rumi, jer se približavaju izbori za lokalnu samoupravu.
Zahvaljujući tom aktu, mi danas imamo normalnu, legalnu, legitimnu vlast u Rumi i imamo neke koji kukaju kako im ne dozvoljava vlast u Rumi da održe sednicu, da donose odluke i da vladaju. Pa, ne mogu biti dva tela, može samo jedno, jer jedna je stolica.
Da imamo Ustavni sud, on bi ono pisanije ministra proglasilo neustavnim, kao što i jeste, nezakonskim, kao što i jeste, i to bi otišlo na bunjište, a ovi ljudi barem ne bi imali nadu da su u vlasti, nego bi, kao konstruktivna opozicija, i dalje pomagali da vlast u Rumi vrši vlast.
Doduše, sličan je pokušaj bio i u Staroj Pazovi, ali tamo se oglušilo o taj neustavni, nezakonski akt.
(Obraća se narodnom poslaniku Srđanu Milivojeviću)
Tebi bi bilo najpametnije da izađeš, ako imaš šta da kažeš, pa s ove govornice da govoriš. Nemoj da dobacuješ, nemoj da se praviš normalan, nego izađi za govornicu i kaži šta imaš.
Dolazimo do tačke 14) na koju je podneo amandman gospodin Zoran Krasić. Kaže se - odbija predlog za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti.
Gospodin Zoran Krasić, ispred Poslaničkog kluba SRS-a, smatra da reči: ''neustavnost i nezakonitost'' treba da se brišu, odnosno zamene rečima: ''da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom''.
Znate, vi pravnici, ja nisam pravnik, ja sam neki drugi fakultet završio, strogo vodite računa o utemeljenju reči koje primenjujete.
Tako su reči ''neustavnost i nezakonitost'' više žargonskog karaktera, a Ustavni sud utvrđuje da je neki opšti akt u saglasnosti sa zakonom, a ne da je nezakonit, da je u saglasnosti sa Ustavom, a ne da je neustavan.
Zato bi trebalo ovo izmeniti i čini mi se da bi tačka 14), posle izmene ovog dela, posle usvajanja amandmana Zorana Krasića, bila mnogo jasnija, a zakon bi bio lakše čitljiv i primenljiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, pročitaću delove člana 42. važećeg Zakona o lokalnoj samoupravi. Članom 42. je regulisano kada predsedniku opštine, analogno tome i gradonačelniku Beograda, prestaje mandat.
Pod jedan, kada podnese ostavku (to gospodin Bogdanović nije uradio); pod dva, ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora najmanje šest meseci (to nije urađeno, nije pravosuđe završilo posao); pod tri, ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti (to nije urađeno); ako mu prestane jugoslovensko državljanstvo (ni to nije urađeno); ako vrši poslove koji su ovim zakonom određeni kao nespojivi sa funkcijom predsednika opštine (ni to nije urađeno); ako mu prestane prebivalište na teritoriji opštine (ni to), i u drugim slučajevima koji su predviđeni ovim zakonom.
Drugi slučajevi predviđeni ovim zakonom su: ako gradonačelnik, odnosno predsednik opštine umre. Ovim zakonom je regulisano da predsednik Skupštine 15 dana nakon toga, najdalje 15 dana, mora da raspiše izbore za gradonačelnika Beograda, odnosno za predsednika opštine.
Pokušaj "demokratora" da uvedu neki novi vid vladavine nad Srbijom jeste i onih 12 opština gde više od godinu dana privremene mere funkcionišu, kako oni to kažu, inače, postoje nametnute privremene mere opštinama: u Smederevu više od godinu dana, u Smederevskoj Palanci više od četiri meseca, a zakonom je predviđeno tri meseca, u Ćićevcu je istekao rok od četiri godine. Prema tome, obavezni su bili.
Naravno, "ministar protiv lokalne samouprave" nema nameru da pokrene ovo pitanje, jer su vršioci vlasti u tim opštinama, tzv. privremena veća, sastavljeni upravo od onih zbog kojih su privremene mere uvedene; dakle, vladajuće demokratorske stranke, vladajuće demokratorske stranke Srbije, tu se nađe po neki G17 ili malo manje, ja očekujem da promene ime stranke jer koliko opadaju, odnosno ukoliko ih je manje, uvek je G17 i to plus, kada će G9, G pola itd.Tamo gde su radikali na vlasti pokušavaju na sve moguće načine da otmu vlast. Tu vam je slučaj Ruma, slučaj Stara Pazova i još mnogi drugi slučajevi.
Najflagrantnije kršenje svih mogućih pravnih normi, vezanih za lokalnu samoupravu, upravo nasilje nad demokratijom je u Beogradu. Gospodin Bogdanović je preminuo... Stao sam kod ovoga da je gospodin Bogdanović preminuo, javljam se ponovo po Poslovniku, jer nisam rekao ni treći deo onoga što sam imao da kažem.

I onda dolazimo do paradoksalne situacije da ukoliko građani daju vlast "žuto-žutoj" koaliciji, onda je u redu; ukoliko ne daju vlast, onda će ta "žuto-žuta" da preuzme vlast sama. Najočitije kršenje svih normi vezanih za lokalnu samoupravu je upravo grad Beograd. Pošto je gradonačelnik umro, u roku od 15 dana je trebalo raspisati izbore. Lako bi oni raspisali izbore da su ispunili sva ona predizborna obećanja. Podsećam vas da je trebalo tri mosta da dođu u Beograd, jer je 800 miliona evra godišnji budžet grada Beograda. Možete li da zamislite samo kolika je ta cifra? Pošto je...
Može se i po sistemu rad po učinku - učinim ja tebi, učiniš ti meni. Pošto se može za tender dobiti, pošto se može za ustupljen posao dobiti provizija itd., ne ispušta se baš rado taj kolač. Znaju da na tim izborima za gradonačelnika ne bi imali šta da traže. Znaju da bi neko drugi sutradan ne samo rukovodio tim narodnim parama i usmeravao ih tamo gde treba, nego znaju da bi se ušlo u arhive i mnogi bi posle toga morali da odu na hladno i mračno mesto da se više ne kvare. Naravno, uplašeni od eventualnog budućeg zatvora, a i vodica im ide na usta kada pomenu cifru od 800 miliona evra godišnje, dosmanlije, demokratori iz "žuto-žute" demokratije uz G17 odlučuju da nađu način da zadrže vlast.
Ako je u skladu sa zakonom, u redu, ukoliko nije u skladu sa zakonom, tim gore po zakon. Onda su, da vas podsetim kako je tekla ta sednica, onda su počeli da biraju v.d, pomoćnika v.d, zamenika v.d. gradonačelnika. Jezik da polomi čovek od gimnastike koju su napravili ne bi li pričuvali vlast. Odbornici gradske skupštine iz SRS su odmah u startu upozoravali da dolazi do flagrantnog kršenja zakona, da SRS to neće dozvoliti, da su obavezni, u skladu sa zakonom, da zahtevaju, a predsednik Skupštine da raspiše izbore za gradonačelnika. Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što .... Ja se javljam ponovo za reč, jer sam taman hteo da počnem da čitam stenogram, ističe tri minuta, ponovo me upišite.

Dame i gospodo narodni poslanici, duboko sam potresen ovim što je gospodin Jojić pročitao. Od 6. novembra 1991. godine do kraja marta 1992. godine bio sam, kao rezervista JNA, upravo u Vukovaru i delu oko Vukovara. Znam za ovaj događaj.
U to vreme smo pokretali ''Srpske vukovarske novine''. Ja sam pisao članak upravo o ovom događaju. To je bila sudbina Srba u ustaškom okruženju. To je bila sudbina svakog Srbina koga su se ustaše dokopale.
To je bila sudbina, nažalost i ostala do današnjeg dana, svakog Srbina na teritoriji nekadašnje AVNOJ-evske Hrvatske u administrativnim granicama, a sada države, zahvaljujući upravo Vatikanu. Vatikan nije osudio ni ovaj, ni njemu slične zločine. Sedmomesečno, nerođeno dete je zakovao zločinac, zlotvor, ne znam, nemam reči. Svoje rođeno dete je zaklao i zakovao ekserom za šljivu, a ne za krušku, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, država Srbija ima najmanje četiri problema vezana za temu o kojoj je ovaj zakon. Prvi problem su izbeglice i raseljena lica sa teritorije bivše Jugoslavije, problem koji traje već 17 godina i država Srbija ga ne rešava na adekvatan način, a u mnogim slučajevima ga uopšte ne rešava.
Nije rešeno pitanje samo smestiti izbeglo lice, obezbediti mu krevet, šporet i porciju hrane. Pitanje imovine je gospodin Buha, predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izbeglištvu, danas elaborirao do kraja. Vidi se koliko ste vi, gospodo, ovih sedam godina, otkad ovo traje, malo pažnje posvećivali upravo tom problemu i pitanju.
Drugi problem je problem tzv. raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Pitanje je, ukoliko se ovo zlo koje se priprema na Kosovu i Metohiji desi, koliko će još ljudi, Srba, morati da dođe u državu Srbiju. Sa ovim prethodno nerešenim problemom, sa nerešenim problemom od 1999. godine i sa raseljenim licima i sa tim novim problemom, pitanje je kako će država Srbija moći da izađe na kraj.
Treći problem je problem onih koji su odavde otišli. Nedavno smo raspravljali o zakonu kojim vas vaše gazde primoravaju da primite sva lica koja su ikad sa ove teritorije otišla. Pri tom ne mislim samo na građane Srbije, nego mislim i na one kojima je Srbija bila tranzit, koji su prošli kroz Srbiju, ubeležili se i tamo je ubeleženo da su potražili azil, a otišli iz Srbije. Drugi deo tog problema su oni koji su tajnim kanalima prošli kroz Srbiju i tamo izjavili da su došli iz Srbije – i njih će Srbija morati ovde da primi.
Četvrti problem koji će ova država morati da reši jeste problem azilanata koji će se sutradan pojavljivati, jer po Predlogu zakona političko i ekonomsko pitanje zbog kojih oni traže azil otvara mogućnost da ovde dođu teroristi i da potraže politički azil i da sa ovakvim zakonom budete primorani da ih primite. Pitanje je koliko će još njih proći, jer će ovde biti sistem spojenih sudova, propusna moć, dolaziti i tražiti azil u Srbiji. Ima li Srbija ekonomsku moć? Ima li Srbija dovoljno ekonomske snage da, pored svoje sirotinje, pored svog izbeglog naroda sa teritorija Republike Hrvatske, Republike Srpske Krajine, Bosne i Hercegovine, sa prostora Kosova, sutradan kad nagrnu raznorazni belosvetski da ih primi i ugosti?
Ovim zakonom predviđate neka prava koja nemaju ni građani Srbije. Recimo, besplatno osmogodišnje i srednjoškolsko obrazovanje. Koliko ćete sredstava morati da odvojite za to? Pitam vas iz vladajuće koalicije. Da li je ovo jedan od zakona na koje vas vaši šefovi primoravaju ne bi li onaj paraf ostao još koji dan, jer parafiranje nije i potpisivanje, a i EU nije ono što vi mislite. Ne daj bože da uspete da nas dovedete ovim tempom u Evropu, iz nje će svi da izađu i ostaćemo tamo opet sami.
Problemi koje je ova država imala sada se pojavljuju po domino sistemu. Belgija će se, ako bog da, uskoro podeliti na Flamance i Valonce. Predlažem da im Ahtisarija pošaljemo, on je stručnjak za te stvari. Hoćete li Flamance i Valonce primati u ovom azilu, kada sutradan krenu sa tog terena ovamo?
Dame i gospodo, gospodin Buha je rekao, nekoliko desetina milijardi evra srpske imovine danas eksploatiše Hrvatska. Srpska sirotinja koja je to stvarala i čije je to vlasništvo još uvek živi po izbegličkim kampovima i sa uglavnom nerešenim elementarnim potrebama. Jedino gde su mogli da reše elementarne potrebe da se skuće, to je opština Zemun. Imamo tri izbeglička naselja; za jedno od tih jedanaest godina vaši eminentni stručnjaci nisu dali dozvolu da se priključi električna energija. Toliko o tome koliko brinete o svojim građanima, o svojim državljanima, o svojim sunarodnicima. Kada vam se budu pojavili teroristi i tražili politički, a tražiće politički azil, jer je politika u pitanju i ne daju mu tamo da baca bombe, ako ovaj zakon ovakav usvojite, bićete primorani da ih primite.
Srpska radikalna stranka je podnela skoro 31 amandman. Amandmani mogu popraviti ovaj loš zakonski predlog. Ukoliko ne budu usvojeni amandmani, Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj zakon, jer neće tovariti još jednu bedu na vrat ionako osiromašenoj Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam rekao jednu stvar i moram, pre svega, da se ispravim. Poznato je da se poslanici Srpske radikalne stranke isprave kada nisu u pravu. Juče sam rekao za direktora kontrole leta da ima milion i trista hiljada platu i obmanuo sam narodne poslanike i javnost. Sinoć sam dobio informaciju da im je plata svima linearno povećana 20%, pa je sada direktoru kontrole leta milion i šesto hiljada, nekih sto hiljada manje, otprilike, ali to je to, tako da se izvinjavam građanima Srbije i narodnim poslanicima zbog neistine koju sam juče izneo.
Usput, želim da obavestim ministra pravde da mu je i danas u Ministarstvu štrajk administrativnog osoblja, sa predlogom da to preraste u generalni štrajk. To znači da će biti blokada svih sudova. Tamo zaposleni imaju od devet do osamnaest hiljada, pa neka naprave malo relaciju sa platom direktora kontrole leta, direktora javnih preduzeća itd.
Vratimo se na temu. Juče kada smo raspravljali o onoj listi koju je predsednik Boris Tadić predložio parlamentu, jasno je i nedvosmisleno, ovo što je gospodin Krasić rekao, pet iz prve lige će proći. Njemu je, naravno, svejedno ko će od tih deset proći. Trgovina o kojoj je juče govoreno izgleda sinoć nije završena i zbog toga imamo i danas raspravu i imaćemo do kraja radnog vremena, jer treba da se utvrdi kojih će pet od ovih deset biti u prvoj ligi, a kojih pet u drugoj ligi. Samo toliko da nisu stranački kandidati.
Ovo nije posao za političke stranke. Ovde je trebalo istaknute pravnike, kako piše. Međutim, ko je taj ko će da utvrđuje istaknutost određenih pravnika? Koja će to gradacija biti? Istaknut, istaknutiji, najistaknutiji i istaknut iznad svih istaknutih.
Neverovatno. Ostavlja se mogućnost predsedniku Srbije da po voluntarističkoj metodi, kakvu inače uvek koristi, odabere; onih svojih pet će dobiti sigurno i ovih pet i onda ćemo imati deset i imaćemo dve trećine Ustavnog suda i onda će Ustavni sud raditi, naravno, pošto nisu, kako piše, stranački aktivisti, jer ne može biti član stranke, onda će raditi po savesti. Taman kao što je i dosadašnji predsednik Ustavnog suda, dok je postojala neka farsa koja se zvala Ustavni sud, Vučetić radio po svojoj savesti. Inače, četiri godine mi nemamo Ustavni sud i normalno je onda da ništa ne može doći do Ustavnog suda, da imamo preko 1000 predmeta pred Ustavnim sudom koji će morati da se rešavaju, s obzirom na ovaj zakon koji ćemo usvojiti u danu za glasanje; naravno, mi iz SRS ćemo glasati protiv ovog zakona, pretpostavljam da će biti usvojen.
Na osnovu ovoga ima sada i žalbi koje će dolaziti tom Ustavnom sudu. Šta će se desiti ako jedan od tih sudija, ne daj bože, umre (ima ljudi u godinama) ili se razboli toliko da ne može da obavlja funkciju? Opet nemamo Ustavni sud, jer onih pet koje je trebalo kasacioni sud da predloži ne postoji. Dve trećine sudija može donositi odluku, a jedan ispod dve trećine već ne može.
Prema tome, pored dileme ko će odlučivati da li je neko istaknuti pravnik ostaje i ova dilema šta će biti ako jedan od tih istaknutih (naravno, mnogi od njih pod znacima navoda istaknuti) ne može da obavlja sudijsku dužnost, opet nemamo Ustavni sud. Na kraju krajeva, vama i ne treba Ustavni sud, jer sve ove afere od 2000. godine, od "buldožer revolucije" naovamo bi morale da dođu, već su prošle sve sudske instance, ukoliko ima uopšte afera. Ne govorim o ministarskim aferama i aferama iz privatizacije, jer to do sada nije sigurno ni pokrenuto, pa prema tome nije ni moguće da je došlo pred Ustavni sud. Pred Ustavni sud će doći kada se vlast promeni, kada neki drugi budu imali većinu.
Da vas podsetim na zakon... Naravno, razgovarajući o listi koju je predložio predsednik Skupštine gospodin Dulić, tačnije koju su predložili članovi, odnosno poslanički klubovi određenih stranaka, da vas podsetim da SRS u takvim ujdurmama sigurno nije htela da učestvuje. Nemate ovde kandidata SRS. Pri tom, naravno, kažem da i na jednoj i na drugoj listi ima časnih imena, ali ima i imena za koja sigurno nećemo nikada glasati. Da vas podsetim, recimo, na član 15. Kaže – sudija Ustavnog suda razrešava se ako postane član političke stranke. Dve dileme: prvo, šta ako je već član političke stranke, jer pokažite mi jednog ko nije član političke stranke, a izabrali ste ga. Drugo, ko će utvrditi da li je on član političke stranke?
Ko će ulaziti u stranačku dokumentaciju pa da kaže da ovaj nije član nijedne političke stranke, ne nalazi se na listi članstva nijedne političke stranke. Ovo je magla.
Svaki kandidat od ovih 10, odnosno 20 je član neke političke stranke. Ne verujem da ima dvoje da nisu članovi. Ali, pri tom, drugi deo dileme – a nevladine organizacije? Nevladine organizacije su organizacije koje nam kroje 90 posto ovih zakona, raznorazni, kako volite da im tepate, en-dži-o, donose zakone i prosleđuju i vi ih stavljate pred narodne poslanike. Nevladine organizacije rade posao Vlade i vode politiku ove države. Nažalost, ali činjenica.
Prema tome, može biti član bilo koje nevladine organizacije koja će razvlačiti, a upravo jedna od tih ovih dana razvlači i Narodnu skupštinu i poslanike Narodne skupštine po sredstvima informisanja, apsolutno nepotrebno, ali eto, to im je posao. Sve te nevladine organizacije se ili malo finansiraju iz inostranstva, a uglavnom su paraziti i žive na račun ove države i građana.
Opet se vraćamo na to zašto trebaju poslušne sudije Ustavnog suda.
Član 45. ovog zakona o kome smo raspravljali kaže u tački 8) - zabranjuje rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice. Tu je, da ne kažem, kvaka, tu je ono što treba vladajućoj strukturi i predsedniku od preko puta. Sve političke stranke koje ne budu po demokratorskoj volji vladajuće koalicije ili po volji onoga od preko puta doći će pod udar Ustavnog suda i doći će do zabranjivanja. Razlog se vrlo lako nađe.
U okruženju, dame i gospodo narodni poslanici, ustavni sudovi nemaju ovu tačku 8). Tačnije, ustavni sud može raspravljati o programu, o statutu stranačkom, o statutu udruženja građana, sindikalnom ili bilo kom drugom, o programu udruženja građana, i to stavljati van snage, odnosno primoravati političku stranku ili udruženje građana da to dovede u sklad sa zakonima. Ne, ovde ne može, ovde ćemo da zabranjujemo.
Dame i gospodo, je l' to demokratija o kojoj pričate već sedam-osam godina?
Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv toga da se zabrani rad bilo koje političke stranke. Jedini sud o radu političke stranke je sud naroda na izborima, sud glasača na izborima. Ne može dekretom, jer onda je to apsolutizam. Zato trebaju poslušni i predsedniku, a izgleda i vladajućoj koaliciji, trebaju poslušne sudije Ustavnog suda, pa će se onda tumačenje... Kao ovaj bivši predsednik Ustavnog suda, za koga reče gospodin Batić da već 13 meseci prima platu predsednika suda, jer penzija mu je mala, pa će on onda moći da iznosi svoje stavove o ustavnosti ili neustavnosti nekog projekta, da li se radi o predlogu zakona ili se radi o nečemu drugom, da li se radi o nekom stavu neke političke stranke, da li se radi o nekom dekretu, svejedno, on će uvek da se nađe izabran i pozvan da komentariše i, naravno, komentarisaće uvek u skladu sa strankom koja ga je predložila.
Moraću da skratim zbog toga što ima dosta govornika Srpske radikalne stranke koji će obrazlagati dalje zašto SRS neće glasati za mnoge od ovih kandidata.
Ostade mi još jedna dilema, čisto lična, pa i to da raspravim: kada je jedan od prethodnih govornika govorio o poslanicima, pa je nabrojao pet političkih stranaka, samo da se razjasni da li je to neka nova koalicija formirana u Narodnoj skupštini, a mi poslanici ne znamo, ili su to poslanici koji su od 2000. godine naovamo promenili pet, šest ili sedam stranaka?

Meni je, dame i gospodo narodni poslanici, žao što gospodin Bajram Omeragić još uvek veruje u Deda mraza i predizborna obećanja Borisa Tadića.  U to vreme ste pevali ''Novi Pazar mali gradić, živeo nam Boris Tadić''. Upravo ste vi Borisa Tadića doveli na poziciju na kojoj se danas nalazi, i evo kako vam vraća. Nadam se da u sledećim izborima ćete povesti računa, jer se samo neoprezan čovek dva puta spotiče o isti kamen.
Naravno, sve vreme ste govorili o gospođi Zejnepi Kavrajić, sudiji Okružnog suda, i pri tom ste zaboravili da je ona na trećoj listi, da je to treća tačka dnevnog reda, da danas raspravljamo o drugoj tački dnevnog reda, raspravljamo o listi koju je predložio predsednik Boris Tadić.
Pre nego što pređem na listu, moram nekoliko današnjih svojih utisaka da iznesem. Prvi utisak mi je bio oduševljenje Boška Ristića time što ćemo konačno dobiti Ustavni sud. Čovek u euforiju pade jutros govoreći sa ove skupštinske govornice kako eto dobija Srbija Ustavni sud. Gde je bio i Boško Ristić, i svi ostali. Godinu dana unazad, dve, tri, četiri, mi nemamo Ustavni sud, i sad dolazimo u situaciju da konačno i tu enigmu razrešimo.
Zašto nemamo Ustavni sud? Da vas podsetim, i u prošlom mandatu, i u ovom mandatu SRS, poslanici SRS gotovo na svakoj sednici pokrenu pitanje neke afere. Afera se zataškava, jer da imamo Ustavni sud ne bi se mogla zataškati. Ustavni sud, ma kakav bio, morao bi te afere da razrešava i aktere afera da privodi k poznaniju, pre svega, prava.
Naravno, s obzirom na činjenicu da ste podelili Srbiju na despotovine, na spahiluke i onda svako svoj segment, i tu mi se ne mešaj, ja se neću mešati tebi, koliko vam je dugo trebalo da konstituišete Vladu, samo zbog podele.
Koliko vam je dugo trebalo da podelite javna preduzeća? Da li su to interesi građana bili prevashodni pa ste odlučivali onoliko dugo kome će koje preduzeće da pripadne?
Da ima Ustavnog suda ne bi se desilo da se u Naftnoj industriji Srbije onolike afere dešavaju.
Ne bi se moglo desiti da 200.000 litara pred novu godinu ode, toj instalaciji nema pristup ceo Novi Sad, nego možda desetak ljudi. Tačno se moglo, u ime i prezime, u sekundu kad je to urađeno pronaći. Nekome nije u interesu.
Da li su MUP i ministar Jočić bilo šta po tom pitanju uradili? Nisu. Dozvolite mi da steknem utisak da tu ima malo interesa nekih stranačkih prijatelja, u najmanju ruku, ministra. Da li je ministar pravde bilo šta učinio po pitanju istrage? Nije. Dozvolite mi da steknem utisak da tu ima sigurno i interesa stranačkih prijatelja ministra pravde.
Šta je sa onim silnim aferama, da vas podsetim, od prodaje Knjaza Miloša pa do ove poslednje Voda Voda? Šta je sa kontrolom leta gde se neverovatne pare, državne pare, kradu iz dana u dan? Čovek ima 1.400.000 dinara platu. Čovek pravi tendere kako njemu padne na pamet, pogodbe kako njemu padne na pamet. Pogledajte njihov vozni park, i nikom ništa. Ali, on ima kvalifikaciju, on je po zanimanju muž gospođe koja je bila sekretarica u nekim od ministarstava, pa ima debelu zaleđinu i može mu se.
Dame i gospodo, da vas podsetim, on posle sledećih izbora, ne znam šta ima dalje od školske spreme, ali ovo muž - to znam sigurno. Dame i gospodo, posle sledećih izora će sve te afere biti otvorene.

Gospodine Albijaniću, nemojte me prekidati, taman dolazim u meritum stvari, pa bojim se da me ne zbunite.
Upravo zbog tih silnih afera, zbog lopovluka, zbog toga što ste državu podelili na spahiluke, zbog toga što svaki ministar ima više od 40 pomoćnika, pa ni Ali Baba nije imao više od 40 pomoćnika i zamenika. E, vaši ministri imaju, 54 pomoćnika ima jedan ministar. Zar to nije sramota?
Jedino što radi u ovoj državi, jedino što prima platu, to su upravo ove administracije koje ste vi proizveli, birokratija koju ste bukvalno po sistemu deobe ćelija, po sistemu ameba se namnožilo, pa agencija za ovo, pa agencija za ono itd. Oglodaste državu do kostiju, nema više šta.
E sad ćemo da dovedemo da napravimo ustavni sud, ali nećemo praviti ustavni sud koji će raditi u skladu sa Ustavom, nego ćemo početi tako što će se predložiti upravo oni koji su se dokazali u zakonu koji je bio na javnoj raspravi i koji ćemo sad, kad bude dan za glasanje, glasati i izglasati.
U članu 15. kaže - sudija Ustavnog suda razrešava se ako postane član političke stranke.
Koja je garancija da ovi koje je sad predložio Boris Tadić i ovi koje je predložio predsednik Dulić nisu članovi političkih stranaka? Kako ćete to sad nas poslanike da ubedite da oni nisu u političkim strankama. S obzirom na njihovo dosadašnje delovanje, i u sudovima gde su se nalazili, a i ovako u javnom životu, tačno mogu da odredim ko kojoj političkoj stranci pripada. Da li ćete otvoriti kompjutere da uđemo u bazu podataka, da proverimo da li su vam članovi političkih stranaka? Nećete, naravno.
S obzirom na to da ima još dosta govornika iz SRS, neću svih 10 predloga koje je predložio Boris Tadić komentarisati, zadržaću se samo na dva. Mislim da će moje kolege, poslanici SRS, iskomentarisati i ostale, pa da vidite, da ogolimo građanima Srbije da vidite koga to predlažete za sudije Ustavnog suda.
Prvi o kome bih stvarno hteo da govorim je kandidat koji se nalazi pod brojem osam je Dragiša Slepčević, inače sudija Vrhovnog suda. Da vas podsetim na to delovanje tog sudije Vrhovnog suda. Pre desetak godina preduzeće ''Putogradnja'' dobije u Inđiji tender da izgradi vodovod i vodotoranj. Putogradnja izgradi, završi posao i vodovod i vodotoranj uđu u eksploataciju i dan-danas građani Inđije koriste i taj vodovod i taj vodotoranj.
Kad je trebalo da se plati Ješić, predsednik opštine, zabrani isplatu, a i nisu imali izgleda odakle da plate jer su sve prethodno počistili, ko gubar šumu, opštinsku kasu, zabrani isplatu i naravno čovek, Mihajlo Mihajlović, mislim da se zove vlasnik i direktor preduzeća, pokrene tužbu.
Već tri puta okružni sud donosi u korist izvođača radova i tri puta Vrhovni sud odbija to i vraća na ponovno odlučivanje. Gle čuda, sva tri puta predsedavajući sudija tog veća je taj Slijepčević. Radi se o cifri od preko milion evra. Sa kamatama od devedeset i neke godine, kada je to bilo, verovatno već prilazi cifri od dva miliona.
"Putogradnja inženjering", pošto su joj dužni, javi se ponovo na konkurs kada je, valjda u Maradiku, ispravićete me gospodine Vukeliću, trebalo graditi vodotoranj. Naravno, nisu mu dali, jer mu već mnogo duguju i nađu drugog investitora. Čovek izgradi vodotoranj, vodotoranj stoji uspravno, ni vetar mu nije mogao ništa. Elem, kada su ga napunili vodom, vodotoranj padne, čak i povredi neke ljude tamo. Toliko o kvalitetu izvođača tih radova koji su uz proviziju dobijali tendere. Ovom čoveku, zahvaljujući Slijepčeviću, opština Inđija i dalje duguje preko dva miliona evra.
Tog čoveka, pošto se dokazao kao moralna gromada, a pri tom da vas podsetim da je predsednik opštine Inđija, ako ste ispustili iz vida, bio član GSS, pa onog trenutka kada je GSS počeo polako da hramlje, kada su počeli da ga napuštaju, on tap u DS.
Ne treba njemu ni vaš program, ni vaš statut, ni vaša ideologija, njemu treba vaša zaštita, a zaštitiće ga upravo sudija Slijepčević, sada kao sudija Ustavnog suda. Poslanici SRS neće glasati za ovakvo kadrovsko rešenje.
Sledeći kandidat, koji se istakao od "buldožer revolucije" naovamo, od trenutka kada je sinulo nad Srbijom, kada ste zapalili Skupštinu i RTS, do današnjeg dana, upravo se dokazala, radi se o gospođi Mariji Draškić. Ona je, kao naučnik, kao profesor, izdavala i neke knjige.
Samo ću iz njenog golemog opusa nekoliko knjiga da izdvojim. Prva je "Transeksualitet i brak". Ne znam da li ovde ima nešto poučno, za SRS sigurno nema. Druga je "Osnovi prava I", zajedno sa Stevanom Lilićem. Ovde dolazimo do problema. Da vas podsetim, taj Stevan Lilić je ona lopuža ...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, molim vas da vodite računa, upozoravam na vreme.)
Izvinjavam se, gospodine predsedavajući. Stevan Lilić je onaj intelektualac koji je ukrao mrtvog Lazu M. Kostića, ukro mu Administrativno pravo i prepisao od tačke do tačke. Mislio je čovek - umro Laza Kostić, nema više ko da ga brani, niko i ne čita to Administrativno pravo, sada Upravno pravo, pa niko neće ni primetiti. Međutim, našao se dr Vojislav Šešelj, pa kaže upravo ovo što sam rekao maločas, citirao sam dr Vojislava Šešelja: "Lopuža Stevan Lilić".
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, zaista vodite računa.)
Dalje, "Osnovi prava II", zajedno sa Stevanom Lilićem, opet ista priča. "Prava pacijenta - Fond za otvoreno društvo". Al' im je društvo i to otvoreno. "Prava pacijenta II", "Prava pacijenta III", takođe Fond za otvoreno društvo. "Model Zakona o medicinski potpomognutom rađanju - Fond za otvoreno društvo i Centar za bioetiku". Šesta, "Pravna klinika - Fond za otvoreno društvo", "Model Zakona o transeksualcima - Centar za bioetiku i Fond za otvoreno društvo".
S obzirom na nauku koju je gospođa Draškić elaborirala svetskoj i našoj javnosti, pre svega, i s obzirom na to da pouzdano znam da pripada jednoj od političkih stranaka vladajuće opcije, preporučujem poslanicima SRS da, kada bude gospođa Draškić na glasanju, pritisnu crveno dugme.

Dame i gospodo narodni poslanici, odavno je prošlo vreme kada je trebalo da imamo i ovaj zakon i sudije Ustavnog suda, da smo država ko što nismo, jer godinu dana ova država nema Ustavni sud, godinu dana građani Srbije nemaju kome da se žale zbog kršenja njihovih ustavnih prava.
Da imamo Ustavni sud i da smo imali ovaj zakon, ne bi se moglo desiti, recimo, samo iz jednog segmenta javnog života, iz oblasti lokalne samouprave, da se u 11 lokalnih samouprava, u nekima više od godinu dana, ne vrše izbori, da su uvedene privremene mere i, gle čuda, organi privremenih mera su upravo oni zbog kojih su privremene mere i uvedene, jer su oni bili na vlasti pre nego što su privremene mere uvedene.
Tipičan je primer Smedereva, Smederevske Palanke, primer još mnogih drugih opština, a imamo opštine, recimo Ćićevac, gde je istekao rok od četiri godine. Dakle, ne uklapa se kada su lokalni izbori baš u svim opštinama da tih dana budu lokalni izbori. Upravo zbog poremećaja i uvođenja privremenih mera taj rok je pomeren, pa su u Ćićevcu recimo već četiri meseca istekli mandati onima koji su izabrani i izbori se ne raspisuju.
Da smo država ko što nismo, da imamo Ustavni sud ko što nemamo, ne bi se moglo desiti da mnogi zakoni, koji su u direktnoj koliziji sa Ustavom, i dalje žive u pravnom prometu ove države, jer bi Ustavni sud, ukoliko ne bi bio partijski Ustavni sud, ukoliko ne bi bio Ustavni sud vladajuće stranke ili koalicije, postupao u skladu sa svojim ovlašćenjima i, štiteći ustavna načela, mnoge od tih zakona vratio na doradu ili proglasio neustavnim.
Međutim, specifikum ovog zakona je da je jedan od retkih zakona koji nisu prepisani. Podsećam vas, gospodine ministre, da smo imali zakone apsolutno nebulozne u prethodnom mandatu, kada su se hvalili da je 260 i nešto zakona parlament usvojio.
Da vas podsetim da smo tada usvajali zakon o zaštiti foka, a Vuk Bojović ima dve foke u Zoološkom vrtu, da smo usvajali zakon o zabrani piratstva na otvorenom moru, a ni Jadransko, koje smo imali, pa sad nemamo, ni Sredozemno, nisu otvorena mora, tek je Atlantski okean otvoreno more, i takve nebuloze i zakone koji su bili zakoni za policu i zakoni za ministra, kad kaže - dva zakona sam dok sam bio na ministarskoj funkciji usvojio.
Upravo zbog toga možda što nije prepisan, neke stvari su, u najmanju ruku, problematične. Jer nemam ništa protiv da se pametni i lepi zakoni primenjuju i prepisuju iz drugih zakonodavstava, ali pre svega moraju da budu primenjivi na našu zemlju, na naše građane, na našu privredu, na državu Srbiju.
Pre nego što počnem da pričam o zakonu, samo ću da napomenem, recimo član 45. tačka 8) - zabranjuje rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice. Da ste prepisali iz zakona u okruženju, recimo iz Republike Srpske, iz Slovenije, Hrvatske, mogli ste da vidite da Ustavni sud ne može da zabrani političku stranku.
Može da raspravlja o ustavnosti i zakonitosti njenog programa, njenog statuta, da to podvodi pod znak pitanja i da se o tome raspravlja, i da politička stranka, čiji program i statut nisu u skladu sa Ustavom, upodobi program, statut i ostala akta koja ima u skladu sa Ustavom. A ne da se zabranjuje, pogotovo ne stranka, odnosno koalicija koja, tako je bar kod tri četvrtine stranaka, u svom prefiksu nosi naziv "demokratska".
Ako je to demokratija, zabraniti političku stranku i druge društvene organizacije, ali pre svega mislim na političke stranke, onda tu ni "d" od demokratije nema. Demokratija je dozvoliti građanima da se okupljaju, zabraniti program, zabraniti statut, naložiti da se program i statut izmene, raspravljati možda o delovanju političkih stranaka koje nisu u skladu sa Ustavom. Ali, zabraniti političku stranku; ma koliko se ne slažem sa delovanjem nekih stranaka, nikad ne bih mogao da dignem ruku da se neka politička stranka zabrani.
Prema tome, predlažem da razmislite da ovu tačku 8) redefinišete, uostalom mislim da je amandmanima obuhvaćena ova tačka 8). Da smo imali pre toga zakon i Ustavni sud, ne bi se moglo desiti da u novom Predlogu zakona o vojnom osiguranju, kako se već zove, desi da se pojedinim oficirima priznaje staž u uvećanom trajanju, penzijski staž, a drugima se ne priznaje.
Mislim da će, kad taj zakon bude došao na dnevni red ovde u Skupštinu, izazvati popriličnu polemiku. Da ima Ustavnog suda, ne bi se mogle stvari mogle desiti. Međutim, nemamo ga i krajnje je vreme da država Srbija dobije Ustavni sud.
Pre nego što pređem na zakon, nešto malo o predlozima. U predlogu predsednik Republike svaki predloženi kandidat ima određenu biografiju koju su narodni poslanici mogli da čitaju. Možemo da se složimo ili ne složimo, možemo da glasamo ili ne glasamo, možemo da kritikujemo, ali ima šta da se pročita. U ovom predlogu koji smo dobili od strane Skupštine nema ništa osim imena, prezimena i zanimanja.
Vidim među ovih deset, a video sam i među onih deset, neke ljude sa časnim imenima i biografijama, za neke ljude od časti, ugleda, stručnosti, digniteta SRS će da glasa, ali vidim neke kojima nije mesto ni u opštinskom sudu, a ovde su došli na najvišu funkciju koju jedan pravnik može da poželi, na funkciju sudije Ustavnog suda Srbije.
Kada ove liste sa kandidatima budu došle na raspravu, mnogo štošta će moći da se kaže po ovom pitanju. Da bismo to uradili, morali ste bar, ne vi, ministre, nego onaj ko je predložio Skupštini, morao je bar još neke elementarne podatke uz ime, prezime i zanimanje. Znamo da im je zanimanje - pravnik, jer da nisu pravnici ne bi mogli da budu predloženi ovde.
Ne može se desiti da se bivši predsednik Ustavnog suda sad i dalje potpisuje - sudija Ustavnog suda, ili - bivši sudija Ustavnog suda i daje ustavna tumačenja. Da imamo Ustavni sud, sigurno njega niko ne bi pitao, nego bi pitao aktuelnog predsednika i aktuelni Ustavni sud.
Nekoliko stvari, zbog kratkoće vremena moraću mnogo što šta da skratim, recimo, imamo član 11 - Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na način propisan Ustavom. Ustavom je propisano da predsednik Republike predloži 10, da Skupština izabere pet, da Skupština predloži 10, da predsednik izabere pet i pet daje Kasacioni sud. Taj predlog nemamo.
Šta će se desiti ako, ne daj bože, a vidim ovde neke i u popriličnim godinama, živi su ljudi, smrtni su ljudi, šta će se desiti ako se jedan razboli, ako jedan umre, bilo šta da mu se desi, od ovih deset koji budu izabrani. Opet nemamo Ustavni sud i opet dovodimo državu u situaciju da ne može da se raspravlja. Pri tom podsećam da preko hiljadu, odnosno skoro hiljadu ustavnih žalbi već čeka ove sudije, čim zasednu da počnu da raspravljaju.
Sudija Ustavnog suda se razrešava kad postane član političke stranke. Kako ćete utvrditi, osim da uđete u dokumentaciju političke stranke, da bilo ko sa ovog spiska nije član neke političke stranke. I kako ste ih predložili, a da znate da nije član političke stranke i otkud znate da možda nije član neke druge političke stranke?
Kako ćete utvrditi to njegovo članstvo u političkoj stranci i samim tim što je član političke stranke da mu prestane mandat? Šta ako krije?
Uostalom, šta ima loše u tome, gospodine ministre, što je možda član političke stranke? Svi smo članovi političke stranke. On ne sme svoje političke stavove kroz delovanje u Ustavnom sudu da iznosi.
Uostalom, da vas podsetim, gospodin Vučetić je bio član političke stranke, i to vaše, koliko se sećam, pa su gotovo sve sudije ondašnjeg sastava ustavnog suda bili članovi političkih stranaka. Nađite nekoga ... mislim da ste pogrešili sad kad ste pritisnuli.
(Predsedavajući: Nisam.)
Nađite nekog sudiju od imena i od stručnosti, a da se već nije uključio u politički život Srbije, jer smo zemlja na trusnom tlu, gde jedino možete delovati tako što ćete se politički angažovati.
Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju, niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu. Mislim da je ovaj deo, bez obzira što je iz Ustava prepisan, morao malo drugačije da se upiše ovde u Predlog zakona.
Kao što znate, imamo na drugim fakultetima, na mom fakultetu, koji sam nekada studirao, na političkim naukama, ima izuzetnih, vrhunskih pravnika koji predaju pravne predmete na tom fakultetu.
S druge strane, na pravnom fakultetu imate ljude koji predaju ekonomiju i neke druge predmete. Ne sme ovo da bude kočnica, da najkvalitetnijim ljudima, jer po meni treba izabrati najkvalitetnije ljude na ova mesta, samo zato što predaju na političkim naukama, na FON-u, a ne na pravnom fakultetu, to bude kočnica.

Evo, privodim kraju, još 15 minuta i gotovo.

Ima još jedna stvar koja izaziva malo i nedoumicu, teritorijalno određivanje sudija. Znam da je i ovo prepisano iz Ustava i mislim da to rešenje baš i nije najbolje, jer ako prestane mandat nekome ko je sudija Ustavnog suda, a on je sa teritorije pokrajine, onda mora da se bira upravo sa teritorije pokrajine. Mislim da je sudija Ustavnog suda sudija Ustavnog suda za celu teritoriju države Srbije.
Ovo nas onda ograničava da moramo ići tim principom i da izaberemo nekoga ko je možda manje kvalitetan, da ne kažem neku drugu reč, od nekoga ko je na drugom mestu. A ako treba i ako su najkvalitetniji sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu, zašto bi bio jedan, zašto ne bi bilo dvoje, recimo, ili ako nema troje, nego jedan, zašto bi ova druga dva morala da budu odatle, ako nisu kvalitetni, zašto ne bi mogli da budu sa teritorije Srbije itd. Ne treba birati teritorijalno sudiju Ustavnog suda.

Dobro, kada bude rasprava o amandmanima onda ćemo se javljati dalje.

Gospodine predsedavajući, član 104.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam, nije problem što mi postavljamo poslanička pitanja, mnogo je veći problem kakvi nam odgovori stižu na poslanička pitanja. Podsećam vas da sam pre mesec i po dana, otprilike, postavio sedam poslaničkih pitanja koja su se odnosila na Naftnu industriju Srbije. Dobio sam sa jučerašnjom, odnosno prekjučerašnjom poštom odgovor na poslanička pitanja, koji su u najmanju ruku ponižavajući.
Pitao sam, samo jedno pitanje koje će biti vrlo interesantno, koliko Trizon, sećate se gospodina koji je kroz prozor pobegao iz suda, ni dan-danas ga nisu našli, koliko je dužan Naftnoj industriji Srbije za uslužnu preradu nafte. Dobio sam odgovor ne koliko je Trizon dužan, nego kaže - pravna lica koja obavljaju uslužnu preradu rafinerijama NIS-a su Lukoil, Petrobart, Timoil i AD Nafta. Uopšte moje pitanje nije bilo ko je pored Trizona, nego zašto Trizon duguje onolike pare, radi se o nekoliko desetina miliona evra.
Dalje, na pitanje broj sedam dobio sam nepotpun odgovor, već sam jednom pitao oko nabavke nafte iz inostranstva, pa sam onda pitao za firmu Moil Koal, da joj je sedište na Kipru, ko su vlasnici Moil Koala. Jedan od vlasnika je gospodin Novaković, to je onaj ekspert što je došao sa pocepanim patikama 2000. godine direktno u Vladu Srbije, a danas je pun ko brod, jedan od vlasnika Moil Koala.
Pitao sam zašto je samo Moil Koal u 2006. godini inostrani isporučilac nafte za Naftnu industriju Srbije. Da vas podsetim, od 1.819.058 tona nafte samo je Glenkor 84 tone, za januar i februar 380 tona, Glenkor je 54 tone, sve ostalo je Moil Koal. Kome se to pune džepovi i po sistemu spojenih sudova - prelivanje iz džepova u džepove.
Dame i gospodo narodni poslanici, ova država se debelo pljačka. Ministarstvo pravde bi trebalo da povede malo računa o tome. Ministarstvo unutrašnjih poslova bi takođe trebalo da povede računa. (Evo, još tri minuta i završavam.) Sva ministarstva da spakujemo onde gde im jeste mesto.
Čujem da je gospodin Petrović izjavio da pravimo pet novih zatvora. U pravu ste, gospodine Petroviću, nećete valjda u škole da ulažete, vi u školu više da idete nećete.

Dame i gospodo narodni poslanici, da iskoristim priliku da obavestim ministra; s obzirom na to da nam je on rekao da će ovim zakonom zaokružiti otprilike pravosudni sistem i da će pravosuđe funkcionisati itd. (verovatno kada je išao na parafiranje Sporazuma o pridruživanju pa gledao njihove sudove tamo i pravosuđe), da vas obavestim, ministre, već tri dana vam je u pravosuđu totalna blokada.
Ljude ste doveli, pri tom ne mislim na sudije, tužioce, nego na administrativno osoblje, do granice krajnje bede, ljudi štrajkuju, nemaju ni elementarnih uslova za rad, nemaju nikakve plate, a vi parafirate sporazume o pridruživanju.
Gospodine ministre, prvo u kući svojoj sredite, prvo u pravosuđu, podignite tim ljudima platu, smešne su im plate. Obezbedite im stolove i kompjutere. Znate da je kompjuter izmišljen, oni još uvek rade na pisaćim mašinama u mnogim sudovima. Obezbedite im elementarne uslove za rad, pa onda recite. Uostalom, ove laptopove što ste planirali poslanicima, podelite u sudove, biće vam zahvalni.
Gospodine ministre, 55 hiljada predmeta je u Okružnom sudu, zatrpani su. Zakon o parničnom postupku ne valja i to je osnovna kočnica, a ovde smo vam ukazivali kada je donošen Zakon o parničnom postupku da neće valjati i da će biti zakon za policu. Zakon o krivičnom postupku takođe ne valja. Ne znam da li ste predložili vi ili vaš prethodnik, tamo je određeno da tužioci vrše istragu, a nemate elementarnih uslova da primenite Zakon o krivičnom postupku: nema prostora, nema nikakvih uslova, nemate dovoljno ni kadrova. Pravosuđe vam tavori, a vi parafirate sporazume o pridruživanju, a do potpisivanja Sporazuma o pridruživanju proći će još mnogo vode Dunavom.

Dame i gospodo narodni poslanici, da konačno raščistimo ko dobija vize i za koga su te olakšice po ovom zakonu predviđene? Kaže: "za članove zvaničnih delegacija koje će, na zvanični poziv upućen Republici Srbiji, učestvovati na sastancima, konsultacijama" itd. Da li su zvanične delegacije, predstavnici i Narodne skupštine, pojedinih odbora, i svi drugi do sada dobijali vize i normalno odlazili na sastanke u svet itd?
Kaže: "za poslovne ljude i predstavnike privrednih društava". Da li su poslovni ljudi i predstavnici privrednih društava i do sada dobijali vize? Šta je to što će ovaj zakon sada da olakša?
"Za vozače koji obavljaju usluge međunarodnog transporta". Svi vozači koji voze kamione sa onom TIR tablom imaju vize za prolazak kroz sve evropske zemlje. "Za članove posada vozova, vagon hladnjača i lokomotiva koji putuju na teritoriji država članica". Da li je ijedan vozovođa mogao da sedne u voz i da pređe granicu, a da nema vizu? Da li su naši vozovi odlazili i strani dolazili ovde? Jesu. Prema tome ništa se ne menja. "Za novinare". Koliko je novinara odlazilo da prati pojedine vaše funkcionere od 2000. godine naovamo? Pun avion. Delegacija od 10 ljudi i pun avion novinara, naravno, podobnih novinara koji će da pišu slavopojke i hvalospeve kako ste neverovatne uspehe postigli na tim sednicama ili gde ste već bili.
Sećam se kada je gospodin Dinkić išao u ''Evroaksis'' banku u Moskvu, pa je išlo 10-15 novinara sa njim. Neverovatni finansijski rezultati, otvara se Nacionalna štedionica. Mi smo svi mislili da je Nacionalna štedionica državna banka. Kad ono, banka nekoliko vlasnika "Malog kolektiva", čini mi se Hamovića, tako mu se zvala firma i još pojedinih. Tu banku, napravljenu od državnih para koje su ležale u ''Evroaksis'' banci, prodadoše posle Grčkoj, naravno, uz debeo miraz, 7.200 kvadrata najkvalitetnijeg poslovnog prostora.
"Za lica koja učestvuju u naučnim, kulturnim i umetničkim aktivnostima, uključujući univerzitetske i druge'' profesore. Da li do sada ta lica nisu mogla da dobiju vizu da odu i šta im se to olakšava sada?
Izvinjavam se, ako može još nekoliko rečenica, da se ne bih javljao ponovo. "Za učenike, studente, postdiplomce'', ekskurzije itd. I do sada su naša deca odlazila, bar u Grčku, sigurno sa vizom i sigurno bez problema.
"Za učesnike u međunarodnim sportskim događajima". Koji to sportista, osim ako nije naručeno odande da ne dođe taj, jer će možda i da pobedi, kojem su to sportisti uskratili vizu?
"Za učesnike u zvaničnim programima razmene". Razmena studenata je tekla i do sada bez problema.
"Za bliske rođake – supružnika, decu" itd. Takođe, uvek su mogli da dobiju vizu.
"Za posete vojnim i civilnim grobljima".
Javljam se ponovo po Poslovniku.