Dame i gospodo narodni poslanici, kad pogledate Poslovnik Skupštine i kad pogledate odbore koje Skupština ima kao svoja tela, naći ćete pod brojem 21. Odbor za kulturu i informisanje.
Već sam četiri puta poslanik u ovom domu i sva četiri puta je bio Odbor za kulturu i informisanje, ministarstvo se zvalo Ministarstvo za kulturu i informisanje, a danas imamo ovaj Predlog zakona o ministarstvima gde se prvi put formira Ministarstvo kulture - bez informisanja.
Međutim, kad se pogleda sadržaj ovog teksta, šta bi to ministarstvo trebalo da radi, vidi se da je inkorporiran ovaj deo koji se odnosi na informisanje. Kaže: ''Ministarstvo kulture obavlja poslove ... sistem javnog informisanja; praćenje sprovođenja zakona u oblasti javnog informisanja; praćenje rada javnih preduzeća i ustanova u oblasti javnog informisanja; praćenje delatnosti stranih informativnih ustanova, stranih sredstava javnog informisanja, dopisništava i dopisnika u Republici Srbiji...''.
Sad sa stanemo tu, pa da se setimo da su mnoga pisana sredstva javnog informisanja, mnogi pisani mediji, već u rukama stranaca. Ne moramo da pitamo šta će raditi strani dopisnici. Šta rade naši novinari koji rade u sredstvima informisanja koji su u rukama stranaca? Pri tom, da ne pominjem čuvene novine ''Danas'', ''Blic'' itd. jer, eno, novinar, kolumnista novina ''Danas'', već hvata beleške i sutra će sigurno u novinama izaći tekst o toku ove današnje sednice Skupštine.
Ono što je mnogo bitnije od toga, kaže - informisanje nacionalnih manjina. U oblasti informisanja nacionalnih manjina, koliko vam je stalo, gospodo demokratori (demokratija je jedno, demokratura je vladavina tzv. demokrata), jedina televizijska kuća u oblasti informisanja jedne nacionalne manjine, koja nije imala nijedno slovo u svom programu vezano za politiku, koja se isključivo bavila kulturom Roma, muzikom Roma, edukacijom Roma, obrazovanjem, zvala se TV ''Amaro drom'', što na romskom znači: ''naš put''.
Ta televizija je počela da radi dobro, dobila je rešenje da se uklapa u šemu, sve do trenutka dok nisu shvatili da je vlasnik i pokretač te televizije uvaženi narodni poslanik i ministar u Vladi Srbije od 1998. do 2000. godine gospodin Jovan Damjanović. Tog trenutka je stiglo rešenje da se zabrani rad te televizije. Ponavljam, nijedno slovo vezano za politiku ta televizijska kuća nije obelodanila.
Dame i gospodo, vi iz stranaka nacionalnih manjina, pripadnici nacionalnih manjina, budite uvereni, kako su mislili o TV kući ''Amaro drom'', tako misle i o svim sredstvima informisanja koja su na vašim jezicima i koja se bave vašom kulturom i informisanjem. U ovoj semafor koaliciji su isključivo interesi DS-a i nešto malo ovih koji će tu vladu podupirati poput onih šprajceva kad se u građevini postavljaju.
Predlažem da se amandman narodnog poslanika SRS usvoji. Ako piše čime će se baviti to ministarstvo, nema razloga da ne bude i u samom nazivu ministarstva i informisanje, a ne samo kultura.
Usput, da vas podsetim koliko se kulturom bavite. Dame i gospodo narodni poslanici, bio sam član Odbora za kulturu i informisanje u prethodnom mandatu i otkrio sam jednu neverovatnu pljačku, neverovatnu aferu. Podsećam poslanike koji su bili ovde, radi se o krađi, bukvalno o čerupanju nekadašnjeg Muzeja istorije Jugoslavije.
Podsećam vas da je Nefertiti, skulptura koju je još Josip Broz Tito dobio od Nasera, preživela samo zato što su utvrdili da je pozlata. Nefertiti je skulptura koja je u tzv. nultoj vrednosti, ne može joj se proceniti vrednost.
Danas se bivši Muzej istorije Jugoslavije, odnosno sada Muzej istorije Srbije, renovira, kao što se i Muzej savremene umetnosti renovira, i pitajte me gde se nalaze eksponati. Za samo jednu sliku može se kupiti vila na Dedinju. Vrednost tih slika je neverovatna. Te slike se nalaze u sefovima. Gospođa Jorgovanka Tabaković će pogoditi ko drži ključeve od tih sefova - Mlađan Dinkić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pored toga što je ovaj predlog zakona apsolutno nakaradan i što treba da vam posluži samo da biste ovu vladu skrpili, opozicioni poslanici amandmanima pokušavaju da vam ga poprave bar toliko da možete, koliko-toliko, da ga primenite, a da pri tome državu ne brukate do kraja.

Narodni poslanik gospođa Donka je podnela amandman na član 3. i traži da se u delu teksta koji se odnosi na Ministarstvo spoljnih poslova posle reči "ili pregovorima za zaključivanje međunarodnih ugovora" kaže: "vodeći računa o očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije." Zašto je bitan ovaj amandman?

U prošlom periodu, kada smo imali neke ministre inostranih poslova koji su se potpisivali gde god su stigli i na šta god su stigli samo ako im je to potureno pod nos od strane NATO, EU, Amerike, dolazili smo u situaciju da posle toga Narodna skupština mesecima raspravlja o potpisu nekog ministra inostranih poslova na sporazumu sa NATO koji je omogućavao NATO-u, a pošto nije stavljen van snage i danas omogućava, da u neograničenom broju, apsolutno nekontrolisano može da prolazi prugama, rekama, drumovima, autoputem kroz Republiku Srbiju, da nikome ni za šta ne odgovara, da pri tome nosi koje god hoće oružje, da pri tom angažuje iz susednih zemalja, iz zemalja iz okruženja, iz zemalja koje njemu padnu napamet, pomoćno osoblje i da i ono ima prava da nosi oružje, pa nam se moglo desiti da nam ustaški koljači, koji su u "Bljesku" i "Oluji" proterali preko 250.000 Srba, koji su pobili onoliko Srba u ovom građanskom ratu, koji su bukvalno iselili i uništili sve što je srpsko, mogu da špartaju Srbijom pod naoružanjem i da im niko ništa ne može.

Da vas podsetim, dame i gospodo demokratori (poslanici opozicije, poslanici SRS-a, to vrlo dobro znaju), da je ministar u makedonskoj vladi nastradao tako što su mu auto besno i beskrupulozno pregazili tenkom nasred ulice. Taj koji je to uradio otišao je u Ameriku, ne podleže odgovornosti zakonodavstvu države u kojoj je zločin učinjen ili čiji je ministar poginuo.

Upravo takvim potpisima, koji su stavljani na ove ugovore, a koliko vidim i ova vlada neće biti imuna na stavljanje potpisa na slične ugovore, do kraja se nipodaštava integritet države Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman treba prihvatiti jer će vas bar malo ograničiti u svojoj bahatosti kada uskoro, ako uskoro formirate vladu, počnete da krčmite. Bar će nekakvo ograničenje ostati u ovom zakonu i neće vam omogućiti do kraja odrešene ruke. Jer, kad vama budu ruke odrešene, onda je Srbija svezana, i to debelo.

Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte me nije iznenadio predlog Odbora, koji kaže: "Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da odbije sledeće amandmane...", pa pored ostalog i amandman narodnog poslanika Momira Markovića na član 5.

Amandman koji sam podneo glasi: U članu 5. posle reči "opasnih materija", dodaju se reči: "nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije".

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo ono što je gospodin Jojić rekao malopre, kad pogledamo od onog nesretnog Petog oktobra do današnjeg dana koliko je ovde ingerencija i poslova za pripadnike MUP, nešto prepisano, nešto dopisano, nešto izbrisano, a ljudi onemogućeni da posao rade onako kako su ga radili otkad je policije u svetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da svedočim o mnogim herojstvima ljudi u plavim uniformama u onom ratu, kako fosilni ostaci nekakve proevropske ideje rekoše danas, za koji su okrivili SRS, da smo mi krivi za proterivanje Srba iz Republike Srpske Krajine, za pogrome Srba u "Bljesku" i "Oluji", za proterivanje Srba iz Bosne i Hercegovine i za ono što se dešava danas Srbima u Republici Srpskoj, što znači da im polako brišu državu koja je Dejtonskim sporazumom zapisana.

Gospodin Delić i mnogi koji su učestvovali u ovom ratu za odbranu Srbije, koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, takođe mogu da svedoče o herojskim delima policajaca koji su i živote ostavljali braneći građane Srbije, braneći imovinu i teritorijalni integritet. Prema tome, uvek je bilo časno, čestito i pošteno nositi uniformu, vojske ili policije, sasvim je svejedno. Srbin je voleo uniformu. Vi ste pokušali da je ogadite.

Da krenemo od onoga što piše ovde da pripada ministarstvu, pa da malo analiziramo kako je u ovih osam godina ovo što piše, a nije se mnogo promenilo, primenjivano.

Kaže: ''Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: zaštitu života, lične i imovinske bezbednosti građana; sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i pronalaženje i hvatanje učinilaca krivičnih dela i njihovo privođenje nadležnim organima...''

Dame i gospodo narodni poslanici, imam prijatelje policajce koji su mi se žalili da uhvate večeras dilera droge ili kriminalca, predaju ga istražnim organima i sutra veče ga opet vide na ulici. Šta je to što je između njih i onih što je trebalo da nastave taj posao u državi Srbiji prekinuto? Koja je to karika koja nedostaje u ovom poslu?

Kaže dalje: ''...održavanje javnog reda i mira; pružanje pomoći u slučaju opasnosti; obezbeđivanje zborova i drugih okupljanja građana...''. SRS je pravila najveličanstvenije zborove u predizbornim kampanjama i mitinge koji su zapisani u anale. Nijedan incident se nije desio na našim skupovima. SRS je i sama organizovala redarsku službu koja je vodila računa ne o tome da li će nešto da naprave naši koji su došli, nego da nam ne ubacite nekog koji će napraviti incident.

Dalje kaže:''...obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata...''. E, ovde ste, dame i gospodo iz demokratorskog žutog preduzeća, do kraja ponizili policiju. Zahvaljujući nakaradnim zakonima koji se odnose na tzv. čuvanje tzv. zaštićenih tzv. svedoka, policajci koji su uvek časno i čestito zarađivali hleb, danas moraju da čuvaju kriminalce koje ste vi raznim kvazizakonskim propisima zaštitili od izdržavanja kazne jer su tobož postali zaštićeni svedoci. Danas časni policajci sede i kuvaju se u kolima, a zimi se smrzavaju čuvajući razne ''bagzije'', ''čume'' i ne znam kako se već zovu. Umesto da ih hapse, oni moraju da ih čuvaju.

Dalje kaže: ''... uključujući i strana diplomatska i konzularna predstavništva ... (to su uvek i čuvali) ... bezbednost državne granice...''. Na policiju ste natovarili i čuvanje državne granice. Uvek je vojska čuvala državnu granicu, a danas nepripremljena i finansijski nedovoljno obezbeđena policija čuva granicu, pa se može desiti da policajac iz mesta stanovanja putuje po 80 kilometara na radno mesto negde na graničnoj rampi ili na karauli.

Dalje kaže: ''...promet i prevoz oružja, municije, eksplozivnih i određenih drugih opasnih materija...''. Ovde sam svojim amandmanom tražio da se iza ovoga stavi i:'' nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije''. Svi zločini, svi mafijaški obračuni koji se dešavaju na ulicama vrše se upravo neregistrovanim i nelegalnim oružjem. Do sada nije zabeleženo da je neko izvršio zločin oružjem za koje ima dozvolu za držanje ili nošenje. Čuveni član 33. Zakona o oružju i municiji obavezuje i policiju, a ovde u ovom delu vi niste našli za shodno, nabrojali ste puno toga čemu nije mesto u ovom članu zakona, ali ste zato ispustili onaj deo koji se odnosi na jedan segment, jednu materiju čije je nekontrolisano pojavljivanje u društvu, u državi vrlo opasno.

Predložio sam da se iza ovoga stavi: ''nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije'', a Odbor je rekao - predlažem Narodnoj skupštini da odbije sledeće amandmane, pa i ovaj. Bez ovog dela, bez ovog amandmana ovaj zakon ostaje krnj, nedorečen i ostavlja pravnu prazninu, da može puno štošta zlog da se u ovoj državi desi. Naravno, vi ćete reći - ne snosimo odgovornost.

Pored toga, piše i: ''...ispitivanje ručnog vatrenog oružja, naprava i municije; zaštitu od požara; državljanstvo; jedinstveni matični broj građana; prebivalište...'' (kada smo kod jedinstvenog matičnog broja, ono što ste ''uvalili'' policiji kao posao, da ona sad pritiska građane Srbije, jeste onaj čuveni čip u ličnim dokumentima, protiv čega se SRS još onda borila i dan-danas smatramo da taj deo mora da bude izbrisan iz onog zakona; došli ste, doduše, u situaciju da kažete ''ko hoće, može'' a to znači da ćete, kada počne prvi, onda tražiti da se zakonom reguliše da svi to nose)... ilegalne migracije; azil; obučavanje kadrova...''

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je ova navrat-nanos sklopljena koalicija, u žurbi da prepiše i pripremi zakon ne bi li na Dan nezavisnosti SAD njihove gazde proglasile vladu Srbije, uspela delimično da prepiše i predloži nam zakon koji u stvari ni na šta ne liči. Obavestite ''dragog Džordža'' da ćete morati malo da sačekate sa formiranjem vlade i da nećete moći dva praznika istovremeno da slavite.

Član 225. i 226. Pre nego što pređem na ove članove, na Poslovnik,  da ispravim gospodina Martinovića kada je rekao - da li to vaši prijatelji slučajno u Americi gledaju. Nemaju oni, gospodine Martinoviću, prijatelje, u Americi su njihove gazde.

Član 225. i 226. kaže da narodni poslanik ima pravo da bude obavešten. Otkad je počela da se nazire ova koalicija, jasno je bilo i građanima Srbije i nama, narodnim poslanicima, da će početi treniranje strogoće.

Pravo da vam kažem, samo sam očekivao bar izvesno vreme da prođe da se uhodaju. Znam da oni ne mogu da vide pojedine narodne poslanike i pojedine poslaničke grupe. Očekivao sam da će bar mesec dana da sačekaju, a onda da krenu sa ovakvim odnosom prema narodnim poslanicima, koji je danas ispoljila gospođa Čomić u svojstvu predsedavajućeg, inače potpredsednik Narodne skupštine.

Dame i gospodo, da li to iz žutog preduzeća i na brzinu skrpljene koalicije oko tog preduzeća vi planirate da uvedete ponovo oktobarsku revoluciju. Da nećete možda i Sablju ponovo da uvedete? Da nećete možda narodne poslanike da iznosite iz ove skupštine? Da nećete možda ponovo da nam oduzimate reč, da ne dozvolite da kažemo šta imamo da kažemo, ne vama, jer je vama sve jasno, nego građanima Srbije, da vide koliko su prevareni kod izbora, kod onih obećanja koja ste davali i kod izvršenja tih obećanja koje ćete sada morati da radite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gledam u vas iz ove žute koalicije, da vas upozorim, SRS neće dozvoliti da ućutkate poslanike SRS. SRS će uvek iznositi sve ono što ima, ne vama, opet ponavljam, građanima Srbije, koje vi polako uvodite i u medijski, i u informativni, i u politički i u ekonomski mrak. To vam neće proći, ni vama gospođo Čomić, ni bilo kome ko sedi tu na vašem mestu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, još pre neki dan, u onoj prethodnoj raspravi, upozorio sam vas upravo na ovaj podatak, na ovu činjenicu dobronamerno, naravno, smatrajući da ćete vi to uzeti u obzir i da ćete do ove sednice taj problem, koji objektivno stoji pred Narodnom skupštinom i pred građanima Srbije, razrešiti.
Naime, Ustav je ovde nedvosmislen, ma kako pojedinci tumačili Ustav, po nekakvom svom nahođenju. Narodni poslanik ne može biti i predsednik opštine, odnosno gradonačelnik istovremeno. Predsednik opštine ne može biti narodni poslanik. Očit je sukob interesa, Odbor za sprečavanje sukoba interesa se izjasnio. E, sad, što to vama predstavlja problem, jer onda nećete imati kvorum, bar izvesno vreme, dok se ne pojave drugi narodni poslanici sa iste liste i dok im mandat ne bude verifikovan u ovoj skupštini, to je druga priča. Ako ste ovako počeli, gospođo Đukić, šta mislite kako ćemo završavati, ako drugi dan na prvoj sednici vi počinjete sa drastičnim kršenjem i Poslovnika i Ustava? Čini mi se da ovo nadaleko neće izaći.
Gospodo gradonačelnici, ako imate malo časti i morala nemojte kršiti Ustav, povucite se! Znam čoveka koji je istovremeno i predsednik opštine i narodni poslanik koji je rekao da je podneo ostavku, pa zašto, gospođo Đukić, nije ta ostavka danas verifikovana? Ima bar još trojica, ja znam još trojicu, otprilike četiri gradonačelnika znam da se nalaze u poslaničkim klupama.
Zašto, gospodo gradonačelnici, ne može "i jare i pare"? Upravo, gospodine Stevanoviću, zbog toga što ste vi ovde rekli, sa ove govornice, ne možete biti i gradonačelnik i narodni poslanik, jer ćete kao narodni poslanik odlučivati o visini učešća u budžetu države, upravo za grad čiji ste gradonačelnik. Ne može, gospodine Stevanoviću.
Naravno, nije samo zbog sukoba interesa i zato što se Ustav krši, nije samo to, postoji nešto što se zove moral. Nijedan predsednik opštine iz SRS neće biti poslanik i nijedan poslanik iz SRS neće biti predsednik opštine; on će, pre nego što postane, podneti ostavku na jednu od tih funkcija.
Dame i gospodo narodni poslanici, o vremenu koje dolazi tek ćemo pričati, a kako stoje stvari, čini mi se da za Srbiju dolazi poprilično crno vreme.
Gospođo Đukić-Dejanović, gospodin Dragan Todorović vam je dao predlog kako da izađete iz ovog galimatijasa u koji su vas uvalili. Dajte pauzu, idite na konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, iznađite način da prevaziđemo ovo, tražite od gradonačelnika da podnesu ostavku, neka sa njihovih lista drugi ljudi dođu i neka preuzmu mandate, pa da nastavimo da radimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno dođoh na red. Pre nego što počnem svoje izlaganje, radi nas narodnih poslanika, radi građana Srbije, radi postupka koji ćemo na kraju sprovesti, radi ovog doma da jednu nedorečenost raščistim.
Prvo, svi ćemo se složiti, uostalom, i ne mora da se postavlja pitanje, da je Ustav najstariji pravni akt u jednoj državi i svi drugi pravni akti, ako su kojim slučajem u nesaglasnosti sa Ustavom, primenjuje se Ustav kao viši, po sistemu jurisdikcije, primenjuje se Ustav kao najstariji pravni akt. Ovo govorim zbog toga što ćemo na kraju svih diskusija, upravo koristeći supremaciju Ustava kao najvišeg pravnog akta, morati da donesemo jednu odluku.
Članom 104. Ustava Republike Srbije je predviđeno kako se bira predsednik Narodne skupštine. Kaže - Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, bira predsednika i jednog ili više potpredsednika Narodne skupštine. Članom 14. Poslovnika je to malo drugačije predviđeno, pa kaže - za predsednika Narodne skupštine izabran je narodni poslanik koji je dobio većinu glasova prisutnih narodnih poslanika.
To znači da bi ovde moglo da bude 84, koliki je najniži kvorum, i da od 84, 43 glasa za kandidata za predsednika Narodne skupštine i da po osnovu toga on dobije, bude izabran za predsednika Narodne skupštine. S obzirom na to da je Ustav viši pravni akt, da Poslovnik nije u saglasnosti sa Ustavom, u ovom slučaju će se primenjivati Ustav.
Dakle, da bi gospođa Đukić-Dejanović bila izabrana za narodnog poslanika ona mora da ima 126 glasova, tako da to raščistimo, jer 125 je polovina. Ostalo je nekoliko pitanja upućenih predsedavajućem, na koja on nije hteo ili mogao da da odgovor, pa ću se potruditi za neke, a neka ću samo pomenuti, jer na ta pitanja mora da se da odgovor i nama narodnim poslanicima i srpskoj javnosti, odnosno građanima Srbije i biračima koji su nas poslali u ovaj visoki dom da ih predstavljamo.
Prvo, pitanje gradonačelnika, predsednika opština, koji su istovremeno narodni poslanici; sukob interesa ne dozvoljava nikome od nas, i tu je Ustav jasan, da vršimo te dve funkcije istovremeno.
Ili su gospoda gradonačelnici, a vidim ovde s ove leve strane, ili kako koleginica reče, ove semafor koalicije, vidim tri gradonačelnika, koji ne mogu istovremeno biti gradonačelnici i narodni poslanici.
To pitanje mora da se reši pre nego što se pređe na glasanje. Ili će gospoda dati ostavke na mesto narodnih poslanika i biti zamenjeni ili će dati ostavke na mesto gradonačelnika i ostati narodni poslanici i onda glasati apsolutno ravnopravno sa svima nama.
Drugo pitanje, koje je takođe ostalo samo pomenuto ili nedorečeno je pitanje poslaničke grupe i šefa poslaničke grupe ove koalicije ZES.
Danas smo videli formiranje poslaničkih grupa i izbor šefova i zamenika šefova poslaničkih grupa, a za ove koji kažu da su najveći, najjači, iako ima tu sedam ili osam stranaka, računajući i one patuljaste strančice koje su uvukli u parlament na leđima, pa imaju jednog ili dva poslanika. Na žalost od takvih nam zavisi i sudbina Srbije, ali to je već njihov problem. Problem Narodne skupštine je da nisu formirane poslaničke grupe i da nema šefa poslaničkih grupa, i zbog toga nema ni diskusije sa ove strane. Sigurno je bar jednog, ako ne i više njih isprovocirala diskusija, pa bi izašao da kaže.
Razlog zašto nema poslaničke grupe i šefa poslaničke grupe je poprilično prozaičan, ali vrlo jednostavan: ucena G17 plus da ili će gospođa Grubješić biti šef poslaničke grupe koalicije ZES ili će G17 plus izaći i formirati novu poslaničku grupu. Tu su se našli u nebranom grožđu.
Nova poslanička grupa može istovremeno da znači i nesaglasje kod budućih donošenja odluka, tako da je ovo pitanje koje Narodna skupština mora takođe prethodno da razreši.
Da se vratimo na ono o čemu se diskutovalo ceo dan i da bar pokušam da kažem nešto što do sada nije rečeno. Vratiću vas na postizbornu kampanju, izbori su prošli, počeli su pregovori sa koalicijom DSS-NS sa SRS i, otprilike kada je počelo da miriše da se istovremeno pregovara i sa drugim taborom, Boris Tadić je u jednoj emisiji ili u pregovoru sa SPS rekao da DS i SPS imaju otprilike istu sudbinu, jer su tragično izgubili predsednike.
Dame i gospodo narodni poslanici, moja savest mi ne dozvoljava da pređem preko ovakvih reči, i da dozvolim da se stavi znak jednakosti između žrtve Slobodana Miloševića, žrtve tih istih koji su ga uhapsili, na Vidovdan isporučili u Hag haškim dželatima, gde je završio tragično, gde je ubijen i kada je donet ovde ti isti ili bar deo njih su duvali balone i pravili performanse ovde, kada ga je SRS, SPS, da ne ispustim neku drugu stranku, dostojanstveno otpratila na poslednji put.
Mene kao građanina, kao Srbina, kao hrišćanina duboko je povredilo ponašanje nekih mojih kolega poslanika, koji su posle tog čina mirno, čak bezobrazno došli i sedeli u ovim redovima. Ne može se izjednačiti žrtva Slobodan Milošević i Zoran Đinđić, mafijaški premijer, koji je u mafijaškom obračunu poginuo. (Uzvici, dobacivanje.)
Samo da se umiješ, ne mogu takvog.
Šta je razlog ove neprincipijelne vlasti i koalicije? Razlog je vrlo jednostavan. Pritisak zapadnih ambasadora, pritisak gazdi, vlasnika ovih političkih stranaka. Naš gazda je narod Srbije, građani Srbije, a oni imaju svoje gazde. Američki ambasador, engleski ambasador. Engleski ambasador se u Utisku nedelje javno hvali kako je vršio pritisak na vas, kako vas je ubeđivao, kako je pokušavao da ubeđuje neke druge i vi sada pričate o nečemu.
Dalje, pritisak tajkuna koji su zahvaljujući vašoj vladavini postali tajkuni, mnoge u prethodnom periodu kuče nije imalo za šta da ih ujede, sada ne znaju šta imaju, pa dele, naravno, sve ima svoju cenu.
Zatim, pritisak demokratora iz zemlje i sveta. Kada mislim na pritisak demokratora iz zemlje mislim upravo na pritisak, na pojedine političke stranke koje nisu mogle taj pritisak da izdrže i ne krivim ih, žao mi je što su tako odlučile, ali ih na kraju ne krivim.
Obraćam se onima koji su pristali da formiraju sa ZES-om vladu. Nije valjda da su ih ubedili da će ispuniti sve uslove koje ste postavili, pretpostavljam da su identični uslovi i kada ste pregovarali s nama i s njima.
Povećanje penzija; pa Mlađan Dinkić je otvoreno rekao da od toga nema ništa, da su to samo priče postizborne, ne bi li građani Srbije lakše progutali tu gorku pilulu koja im se u tome spremala.
Očuvanje Kosova i Metohije; pa zar vam nije jasno, gospodo,
da je vraćanje naše delegacije iz Strazbura sa sednice Parlamentarne skupštine Saveta Evrope jasan znak da oni nemaju nameru da prstom mrdnu oko očuvanja Kosova i Metohije. Nije li vam jasan znak i to da je predsednik Srbije Boris Tadić otkazao put u Strazbur. Neće otići jer će ga neko pitati - šta si rekao tamo, ako išta kaže, ili će ga neko tamo pitati - šta mislite o Kosovu i Metohiji, o ustavu Kosova itd.
Besplatno zdravstvo i školstvo; nemojte, molim vas, ipak smo mi suviše ozbiljna institucija da ovde, pred narodnim poslanicima, kažete da je to dogovoreno. Nema besplatnog zdravstva, nema besplatnog školstva, naprotiv, zdravstvo će biti sve skuplje jer ovaj ministar, koji već dva mandata ministruje zdravstvom, doveo je zdravstvo do prosjačkog štapa.
Moje kolege poslanici, koji su inače medicinska struka, neka kažu koliko moraju administracije da urade bi jedan pacijent dobio jedan recept za jedan lek koji se nalazi na toj tzv. pozitivnoj listi.
Pretvorili su lekare u pisare. Imam prijatelja koji je lekar opšte medicine, koji kaže - 20 minuta treba da pišem da bih dva minuta pregledao čoveka i razgovarao s njim. To će se nastaviti, lista lekova koji moraju da se kupuju u apotekama i dalje će se proširivati, sužavati lista obaveznih lekova i od zdravstva nema ništa.
Ovo što se sada radi, neće se dosadašnji vladari žutog preduzeća odreći nijednog santimetra svojih privilegija. I dalje će pljačkati ili kroz burazersku privatizaciju, dok očiste ovo malo imovine što je ostalo u Srbiji, i dalje će prodavati privredu, Kosovo i nacionalne interese, haške optuženike. Pre neki dan su nesretnog Stojana Župljanina uhvatili i otpremili u Hag. Odgovornost za to sve, dame i gospodo, snosićete svi koji ste u toj koaliciji, a mi ćemo samo u testamentima utvrđivati koliko su nakrali, jer znam jednog koji je bio godinu i po na funkciji, a sada mu je testament težak 20 miliona evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 5. važećeg Poslovnika Narodne skupštine kaže - prvoj sednici Narodne skupštine do izbora predsednika Narodne skupštine predsedava najstariji narodni poslanik.
Najstariji narodni poslanik, gospodin Krkobabić, tu je na mestu predsedavajućeg samo zato što ga je sudbina tu dovela. Da je kojim slučajem gospodin Mićunović rođen dva meseca ranije, jer koliko znam samo je dva meseca razlika, pri tom ne mislim da bi gospodin Mićunović bio nedonošče, nego bi on sada predsedavao ovde i bio iza nas i daleko bolje vodio ovu sednicu.
Gospodine Krkobabiću, vi ste narodni poslanik i ništa više i ništa manje od toga. Vama mesto na kome sedite ne dozvoljava, prvo, da komentarišete izjave narodnih poslanika sa ove skupštinske govornice, drugo, ne dozvoljava vam da ograničavate vreme izlaganja narodnih poslanika, jer kada pogledamo Poslovnik, ovlašćenja predsednika Narodne skupštine nisu i ovlašćenja predsedavajućeg Narodne skupštine.
Ovlašćenja najstarijeg poslanika, ovlašćenja onoga ko samo sticajem okolnosti sedi tu, jer to što vi sada sedite, pored vas vidim i četvoro-petoro najmlađih poslanika, koji takođe imaju ista prava, kažu da vam pomažu u radu, to znači da bi svako od njih sada mogao da kaže - gospodine, vaše vreme je sada isteklo.
Gospodine Krkobabiću, molim vas, ako već niste na vreme prelistavali Poslovnik, uzmite Poslovnik, pa pre nego što odlučite da nekome od narodnih poslanika uskratite njegova prava, pogledajte imate li vi to pravo u Poslovniku.
Naravno, mi poslanici SRS nemamo ništa protiv da vi zakažete nastavak konstitutivne sednice. Konstitutivna sednica se razlikuje od ostalih sednica, jer su ostale radne, na ostalima se donose zakoni, redovne su, a konstitutivna sednica je samo sednica gde treba da se izaberu oni koji će sedeti u skladu sa Poslovnikom tu gde vi sada sedite.
Ali, imamo protiv da nas pozivate SMS porukama, imamo protiv da cimate i ljude koji su otišli na godišnje odmore, ili da narodne poslanike koje je ovaj parlament poslao u Strazbur da brane interese Srbije dovlačite, šaljete avion po njih i dovlačite ih na ovu sednicu, koju ste usput rečeno apsolutno mimi Poslovnika zakazali.
Mi nemamo ništa protiv vaših koalicionih dogovaranja, nemamo ništa ni protiv toga što ste se sa nama dogovarali danju, a sa njima noću, čak to i razumem, jer ste se noću sastajali, jer niste mogli očima da ih vidite, pa je u mraku malo drugačije.
Imamo protiv samo da radite mimo Poslovnika i mimo Ustava. Što se poslanika SRS tiče, ova sednica nije zakazana u skladu sa Poslovnikom, nije zakazana u skladu sa Ustavom i ovo je samo jedna najobičnija sedeljka, pričaonica.
Kada budete u skladu sa Ustavom i Poslovnikom zakazali, onda će poslanici SRS izlaziti za ovu govornicu i argumentovano vam dokazivati gde niste u pravu, argumentovano vam pokazati kako trebate da radite još to malo dok se predsednik Narodne skupštine ne izabere.
Nemojte da vam padne na pamet da uskraćujete vreme, da određujete vreme, jer na to nemate pravo. Nemojte da vam padne na pamet još da slučajno i nekoga od poslanika kaznite, to može predsednik na predlog parlamenta, vi ne možete.

Dame i gospodo narodni poslanici, dilemu koju imam od 2000. godine razrešio mi je narodni poslanik gospodin Stupar. Naime, sećam se da su nam oni govorili 2000. godine da su ti koje su doveli -  eksperti. Za mnoge nisam znao za šta su eksperti. Sada bar za jednog znamo.
Gospodin Dinkić je ekspert mađioničar. A ovo ''sad ga vidiš, sad ga ne vidiš'' se ne odnosi samo na Dinkića, nego se to ''sad ga vidiš, sad ga ne vidiš''...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, molim vas.)
... ovo mi je uvodna reč, da biste lakše shvatili šta hoću po amandmanu da kažem.
''Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš'' važi i za one četiri i po milijarde sa Kipra, pa je ''sad ga vidiš, sad ga ne vidiš'' i za državni kapital u ''Evroaksiz" banci, pa ''sad ga vidiš, sad ga ne vidiš'' Nacionalna štedionica i ''sad ga vidiš, sad ga ne vidiš'' – tako se vodi ekonomija.
Da se vratimo na amandman. Kaže tačka 2) u članu 2 - da su na dan 30. juna 2007. godine bili državljani Republike Srbije.
Da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, 1994, 1995. i 1996. godine, pa sve ove nesretne godine, ratne i poratne, mnogi ljudi iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske, iz Bosne i Hercegovine došli su u Srbiju i uglavnom u to vreme i podnosili zahteve za prijem u državljanstvo.
Svedok sam da bar dve trećine građana u naselju Grmovac – podsećam, to je ono naselje kojima ovi nisu davali struju 11 godina, napravljeno na obodu Zemuna, naselje gde su došle izbeglice – nema državljanstvo, a podneli su zahtev na vreme. Po sedam-osam-devet godina se čeka za državljanstvo.
I onda kaže Vlada u obrazloženju zašto amandman nije prihvaćen: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što bi predložena izmena značila da bi pravo po ovom zakonu imala i lica koja bi bila eventualno odbijena za prijem u državljanstvo Republike Srbije, što je neprihvatljivo. U preostalom delu, amandman je trebalo da postigne efekat koji će se postići serijom amandmana koje je predložila Vlada''.
Vlada Republike Srbije je podnela predlog zakona. Da li treba sada da sumnjam da oni govore između sebe tamo? Jer, Vlada Republike Srbije je narodnim poslanicima dala predlog zakona. Pretpostavljam da je prethodno usaglasila, da su prethodno pregledali, da su prethodno bar pročitali to što im je prevedeno. Pretpostavljam da je i ovaj preveden, kao što su i svi ostali predlozi prevođeni iz nekih pravnih sistema Europe, kako oni to hoće da kažu, pre nego što su ih doneli narodnim poslanicima.
Neshvatljivo mi je da neko podnese predlog zakona i da istovremeno serijom amandmana popravlja taj predlog zakona. Zašto ga ne povučete iz procedure? Popravite ga tim vašim amandmanima, pa ga tako popravljenog dajte poslanicima. Biće mnogo manje amandmana, ili mnogo više, u zavisnosti od toga kako ćete ga popravljati tom serijom, kako vi kažete, amandmana.
Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je, kako je rekao gospodin Šajn, da su bez dokumenata ostali mnogi sa Kosova i Metohije, pogotovo u ono ratno vreme kada su prelazili u Srbiju. Požar bio, desilo se, nema dokumenata. Ali, to su građani Srbije. Matične knjige su uglavnom prenete, nalaze se na teritoriji Srbije i vrlo je jednostavno bilo utvrditi da je taj i taj rođen tu i tu, tad i tad, i dati mu dokumenta. Država Srbija se maćehinski odnosila prema tim ljudima koji su sa Kosova i Metohije prešli, odnosno, kako vi to kažete, koji su raseljena lica.
Država Srbija se maćehinski odnosi ne samo prema licima izbeglim od 1993-1994. godine pa naovamo, ne samo prema raseljenim licima, kako nazivate one koji su pobegli ispod šiptarskog noža u ovaj deo Srbije, nego i prema svim građanima Srbije, ne bi li vama, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, dame i gospodo demokratori, bilo sve potaman.
Ovaj zakon sa ovom serijom amandmana najbolje bi bilo da povučete, da prestane ovo mrcvarenje narodnih poslanika, da napravite zakon koji liči na nešto i da ga donesete.
U svakom slučaju, predlažem da se i amandman gospodina Šajna i prethodni amandmani na član 2. prihvate.

Dame i gospodo poslanici, nije da amandman nije u skladu sa Ustavom, nego predsedavajući nije čitao Ustav.

Pročitajte vi to još jednom, pa ćete drugačiji zaključak da izvučete.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam rekao ''padež'', nisam mislio na opšti padež Vlade, odnosno padavinu. Gramatički je ispravno i jedno i drugo, ali to je političko i fizičko pitanje. Nisam mislio na padež određenog ministra, nego sam mislio na gramatički izraz padež.

Međutim, moj amandman se ne odnosi na to, nego se odnosi na nešto drugo. Kaže: U članu 9. reč "ministar" u odgovarajućem padežu zamenjuje se rečju "ministarstvo" u odgovarajućem padežu, i u svi ostalim članovima Predloga zakona reč "ministar" u odgovarajućem padežu zamenjuje se rečju "ministarstvo" u odgovarajućem padežu.

Razlog je vrlo jednostavan. Državna institucija je ministarstvo. Ministar je činovnik na čelu te institucije. Ministar može biti jedan dan ili četiri godine, koliko traje mandat, ili dva puta po četiri godine ukoliko bude dobar ili ukoliko se tako dogovori vladajuća koalicija. Ministarstvo mora da bude, kao institucija, nosilac upravo ovakvih poslova.

Razlog više - ministar može da bude korumpiran, potkupljiv, može da bude čak i kriminalizovan, sa prošlošću ovakvom ili onakvom, a kroz istoriju, pogotovo ovu najnoviju, od 2000. godine naovamo, imali smo slučajeve i takvih ministara i državnih činovnika.

Ministarstvo nosi i određenu težinu. Ministar može vrlo lako jednog trenutka da bude i smenjen. Ministar može da ide u zatvor, ministarstvo ne može da ide u zatvor. Na svu sreću, kažem, ministar može da ide u zatvor i znam da će mnogi upravo tamo i završiti, pogotovo ovi "eksperti" za sve i svašta, koji su nam se sjatili posle "buldožer revolucije" u Srbiju, da "usreće Srbiju". Kako su je usrećili, vidimo.

Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je za rešavanje upravnih stvari u drugom stepenu, čak i kada je za takvo postupanje nadležno ministarstvo, odgovoran i ovlašćen upravo ministar, a u skladu sa članom 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 101/07).

Podsećam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da smo najžešći kritičari ovih zakona o upravnom postupku, koji su doneti i 2005. i 2007. godine, bili upravo po ovoj stvari. I tamo smo insistirali i silne amandmane pisali ne bi li vam oči otvorili, da ne možete čoveka poistovećivati sa institucijom.

Podsećam da je i tada, zahvaljujući vladajućoj većini, bilo izglasano nešto što je neshvatljivo, ali nije ni prvi ni poslednji put da se takve stvari izglasavaju zato što imate većinu, možete izglasati da je Zemlja četvrtasta i da je kocka okrugla. Možete kako hoćete, ali ne možete dokle hoćete.

Zašto ne ministar, nego ministarstvo? U članu 9. stav 2. kaže se: "Ministar odlučuje o podnetoj žalbi u roku od 60 dana". Osim ovog "ministar", što nije "ministarstvo", ovo drugo bi moglo da bude u redu.

Međutim, ''prilikom odlučivanja o žalbi iz stava 1. ovog člana, ministar može:1) zaključkom odbaciti neblagovremenu žalbu ili žalbu koja je podneta od neovlašćenog lica;'' – dakle, on će odlučiti da li je žalba neblagovremena i da li je podneta od neovlašćenog lica, pritom ne konsultujući nijedan akt jer se njemu na volju, kao pojedincu, kao ministru, kao ekspertu, stavlja na raspolaganje.

Dalje kaže: "2) rešenjem odbiti žalbu kao neosnovanu;" – opet ne konsultujući nikakav akt, ministar može jednostavno da kaže - vaša žalba je neosnovana i zbog toga je odbačena, a ako se dogovorimo, a obzirom na to da smo skloni dogovorima, žalba može da bude i osnovana i samim tim prihvaćena.

Naravno, ta odluka ima određenu težinu. Građani Srbije vrlo dobro znaju na koju težinu mislim.

Dalje kaže: "3) rešenjem naložiti upis podnosioca prijave u evidenciju". Tek ovde se otvaraju sva vrata, sve rajske dveri za ministra, jer ne mora nikoga više da pita, ne mora nikoga da konsultuje, ne mora nijedan papir da konsultuje. Svojim rešenjem on može naložiti da se izvrši upis podnosioca prijave u evidenciju.

To ima mnogo veću težinu, dame i gospodo narodni poslanici, od one tačke 2).

Jer, to znači da je direktno omogućio sticanje raznih prava, ministar, "hokus-pokus", kako reče gospodin Stupar, pošto može sve. Ovde mu se otvaraju mogućnosti bukvalno da vlada kao da mu je Srbija očevina.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko ovaj amandman ne prihvatite i ne obuzdate šarolike mogućnosti našeg poznatog ministra za sve i svašta, jer kada su predlagali njegovo ministarstvo, kada sam čitao, samo još ne može da reguliše tok reka, sve ostalo može, sve što je vezano za dinar, sve što je vezano za finansije, za ekonomiju – u njegovom je ministarstvu.

Znajući ministra kao takvog, a inače, insistirajući na tome da samo i jedino ministarstvo, kao državna institucija, može o ovakvim stvarima da odlučuje, podneo sam ovaj amandman.

Amandman se, kao što vidite, ne odnosi samo na član 9, nego na sve članove, od člana 9. pa nadalje. I uvek ćemo se zalagati, mi iz SRS, da se detronizuje ''ekspert ministar'' i da se ministarstvo, kao državna institucija, kao državni organ, kao nešto bez čega država ne može, dobije sve te atribute i sve te nadležnosti.

Prema tome, predlažem da u Danu za glasanje povedete i vi iz demokratorskog bloka računa i pritisnete ono zeleno dugme, jer će ovaj prepisan i nikakav zakon, bar u tom delu biti prihvatljiv za građane Srbije, tačnije, onemogućiće malverzacije, korupciju, pljačku i sve ostalo što nosi skriveno ovaj član 9.

Skriveno, ali nedovoljno, jer srpski radikali znaju da otkriju i vaše skrivene stvari. Što reče Branko Ćopić: "Znamo mi vas".

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u poslaničkom klubu SRS primili građane Pančeva i obavezan sam da pročitam pismo koje su nam oni dali.
Kaže ovako: Pre više od godinu dana jednom privatniku iz Beograda sa suvlasnikom iz inostranstva prodata je pančevačka Azotara za 13.000.000 evra. Trebalo je da ti kupci ulože investiciju oko 40 miliona dolara na ime ekologije i proizvodnje. Međutim, kada je ministar za ekologiju zapretio tom strancu da će fabriku da zatvori zbog ekološke katastrofe...
Podsećam vas, ministar ekologije je javno, sa ove skupštinske govornice, rekao građanima Srbije i poslanicima u parlamentu da će sve fabrike koje ne poštuju ekološke standarde ''privesti k poznaniju prava'' i zatvoriti ukoliko se lica i dalje oglušuju.
Kaže dalje: ...da će fabriku da zatvori zbog ekološke katastrofe u Pančevu, kojoj je uzrok pančevačka Azotara, taj stranac je pokazao ugovor u kome na tenderu nije definisano kako da se reši pitanje ekologije i koja je trebalo da bude cena ekologije.
Dame i gospodo narodni poslanici, sad vidimo kako su prodavane fabrike po Srbiji, sad vidimo kakvi su ugovori potpisivani, sad vidimo kakvi su tenderi pripremani za privatizaciju i sad vidimo kolika je u stvari katastrofa ukupna privatizacija, koliko su državu Srbiju doveli u bezizlazan položaj i koliko su građane Srbije osakatili ovom privatizacijom.
Da bi izbegao ulaganje u Azotaru Pančevo, dalje se kaže u pismu, taj kupac stranac je demontirao novu fabriku u sklopu Azotare koja je proizvodila karbamid (to je sirovina za veštačko đubrivo) i taj profiter je fabriku, novu novcatu (uopšte nije puštana u pogon), demontirao, odvezao iz kruga Azotare i prodao za 32 miliona evra.
Platio je fabriku 13 miliona a deo sistema koji proizvodi karbamid prodao za 32 miliona evra, što je oko 40 miliona dolara. Sada se spremaju da u Azotari samo uvoze i prepakivaju veštačko đubrivo i da otpuste oko 500 radnika. Dakle, 500 porodica će ostati bez hleba zahvaljujući ovakvom tenderu, zahvaljujući ovakvoj privatizaciji i zahvaljujući proviziji koja je prilikom privatizacije Azotare uzeta.
Ovo je, kaže dalje, lopovska privatizacija da veća ne može biti i tražili su od mene da postavim poslanička pitanja, te ja ovom prilikom to činim, a molim stručne službe da rasporede kojem će od ministara koje pitanje biti dostavljeno. Zahtevam da mi se u pisanom obliku, u najkraćem mogućem vremenu, odgovori na ova pitanja jer moram da odgovorim i građanima koji su mi ovo pismo dostavili.
Prvo: za koju cenu je putem privatizacije prodata Azotara Pančevo sa svim pogonima i fabrikama i ko su kupci?
Drugo pitanje: jesu li kupci ispunili ugovorne obaveze i, ako nisu, koje su obaveze u pitanju?
Treće pitanje: zašto u ugovoru nije predviđeno rešavanje pitanja ekologije i zagađenja, što ubija Pančevce?
Četvrto pitanje: ko je demontirao fabriku karbamida, kome je ona prodata i po kojoj ceni?
Peto: da li se sprema otpuštanje 500 radnika iz Azotare?
Tražim da mi se u što kraćem roku na ovih pet pitanja odgovori.

Dame i gospodo narodni poslanici, pogotovo poslanici koji su bili poslanici i u prethodnom mandatu, vrlo dobro se sećaju da unazad četiri godine u ime poslaničke grupe SRS sa ove govornice upozoravam na neverovatnu pljačku koja se odigrala upravo u Lutriji Srbije dolaskom Bojana Krišta i...

Molim vas, donosio sam papire, ako vi tada niste predsedavali ili ako ste zaboravili ili ako vas boli to što je Bojan Krišto iz G17, to je vaš problem. Podsećam građane Srbije da skoro četiri godine prva pljačka se odigrala tako što je Lutrija Srbije, državno preduzeće, pretvoreno u Lutriju Srbije d.o.o. Ona fun ili fan firma. Od onda počinju, dame i gospodo, neverovatne pljačke.
Zahtevam od Ministarstva finansija da svim narodnim poslanicima dostavi dokumentaciju koliko je sredstava ubirano uvek kada je loto u pitanju, odnosno kada su sve igre na sreću u pitanju, a idu preko toga, koliko je u skladu sa zakonom izdvajano iz tih sredstava u humanitarne svrhe, koliko je odlazilo dalje da takmičari, učesnici u igrama na sreću dobiju nagrade, ukoliko su ih dobili. Koliko je para opljačkano?
Tražim da finansijska inspekcija uđe u Lutriju Srbije i da konačno stavimo tačku bar na jednu od ovih afera. Doduše, tražio sam i da se ispita gde su pare sa Kipra, koje je Dinkić pronaša na Kipru i on je zadnji koji ih je pronašao. Podsećam da su bili mnogi ministri iz one prve DOS-ovske vlade i odlazili i pronalazili su pare, i ostajale su tamo, i posle toga ih nema.
Želim da ukažem na još jednu, da ponovim, za još jednu pljačku koja se odnosi na kontrolu leta. Jedina firma koja ima između Srbije i Crne Gore, zajednička firma za Srbiju i Crnu Goru je kontrola leta. Upravo zbog toga što su odlični ventili i tamo i ovamo da se može mnogo štošta opljačkati. Doduše, Dinkić više ne nosi čarapu i kalašnjikov, ali uzima više nego što je uzimao.

Podsećam vas kako je ušao u Narodnu banku. Pri tom, da se podsetimo, u toj Narodnoj banci bejahu neke slike neverovatne vrednosti, umetnička dela, sada ih nema.

Da li je tako, gospođo Vučić? Bile su slike neverovatne vrednosti, umetnička dela u Narodnoj banci. Sada ih nema. Podsećam vas, Muzej istorije Jugoslavije, neverovatna pljačka; Muzej savremene umetnosti na Ušću; upravo ovog trenutka se iz muzeja u neki depo Mlađana  Dinkića...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću...)
... odnose dela ogromne vrednosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, posle 3. februara počinjemo sa raščišćavanjem svih kriminalnih afera, jer će onda predsednik Srbije biti gospodin Tomislav Nikolić, pa će onda moći sve službe da rade svoj posao.