Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da amandman gospodina Milića treba prihvatiti.
Što se tiče manjkavosti amandmana, kako kažete, ovde nije predložen rashod, po kojim ekonomskim klasifikacijama – pa, po onim što BIA odvaja za plaćanje špijuna, tzv. saradnika, Vučića i ostalih.
Inače, ne slažem se sa informacijom gospođice Talijan, jer, prema potvrđenim informacijama MI 5, MI 6, CIA, BIA, VBA i Ivice Dačića, tamo se pripremalo krvoproliće; imaju informaciju da su dve četničke podmornice bile u Savi, da su tri torpiljerke bile kod Hrtkovaca i da je aerodrom u Velikim Radincima brujao od četničke avijacije. Da miting nije tako zabranjen, on bi bio neviđen, jedinstven, jer bi na njemu bio samo Aleksandar Vučić. Skup je bio neviđen, tzv. stelt skup, nikoga tamo ta naprednjačka stranka, osim dvojice članova, nema, i to su jedan bivši SPO-ovac i jedan neopredeljen. Uplašio se Aleksandar Vučić, ali ne srpskih radikala, jer su oni radili svoj posao, predizbornu kampanju, uplašio se da ne dođe pred praznu salu i ovo mu je usluga koju mu je učinio Ivica Dačić. Kako će on vratiti Ivici Dačiću, to ćemo tek da vidimo.
Dame i gospodo narodni poslanici, nema više one euforije kada se pojavi Aleksandar Vučić, kada ga pozdravljaju, jer su ga pozdravljali srpski radikali. Mislili su da je on u duši radikal. Od onog trenutka kada su shvatili koja je to izdajica više ga niko ne pozdravlja. Naprotiv, pominju ga, pominju mu i familiju kada se, recimo, pojavi na pijaci u Rumi itd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući jednom grubom nesporazumu, ja dobih opomenu. Opominjao sam podnosioca amandmana da se vrati na amandman. Nisam ga ometao, pa da ne ispadne, ako je ometen, da sam ja kriv.
Naime, lice je podnelo amandman (ne mogu da kažem narodni poslanik, jer nije) na član 5. razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451. Tražio je da se milijardu dinara da toj ekonomskoj klasifikaciji 451. Ekonomska klasifikacija 451 glasi - raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se po posebnom aktu Vlade. Deo sredstava ove aproprijacije, u iznosu od 400 miliona, koristi se za razvoj sela, za specifičan program podrške razvoju poljoprivrede i ruralnom razvoju, koji se tiču pripadnika romske nacionalne zajednice. Podsećam vas da nijednom svojom rečju nije pomenuo romsku nacionalnu zajednicu. Dakle, pričao je praznu priču.
Drugi deo sredstava ove aproprijacije, u iznosu od 600 miliona dinara, koristi se za razvoj sela, za specifičan program podrške razvoju poljoprivrede i ruralnom razvoju, koji se tiču pripadnika socijalno ugroženih, raseljenih i lica koja su izbegla.
Da li je jednom jedinom rečju ovo lice koje je napisalo ovaj amandman pomenulo raseljena lica?
Da li je jednom jedinom rečju pomenulo romsku nacionalnu zajednicu, odnosno romsku nacionalnu zajednicu koja živi u selu, pa da se ovih 600 miliona, odnosno 400 miliona njima usmeri? Nije.
Govoreći sa mesta hteo sam da ga vratim na njegov amandman, da govori o svom amandmanu, da ne priča praznu priču. Na to sam ga upućivao. Pogrešno me je razumela predsedavajuća i dade mi opomenu.
Što se tiče lupanja u klupu, lično sam sa onog mesta video da je i predsedavajuća jednog trenutka počela da lupa olovkom. Smatrao sam da to više nije zabranjeno u Skupštini, pa sam počeo da lupam olovkom da bih upozorio ovo lice da se vrati na amandman.
Međutim, meni je dala opomenu zbog toga, ali je zato njemu dozvolila da propagira svoju nepostojeću stranku, tačnije, samo je upisana. Na kojoj listi je taj izvesni Mašić dobio poslanički mandat? Na listi nepostojeće stranke, stranke koja se nije kandidovala na izborima, koja nije postojala na onim izborima, a kako stvari stoje, neće postojati ni na onim sledećim. Da li je on to svoje poverenje građana dobio na ime i prezime? Sa ovakvim amandmanom, sumnjam i u doktorsku tezu koju ste branili.
Dame i gospodo narodni poslanici, kad neko stavi obraz pod noge ili pod jedan drugi deo tela, tamo gde leđa prestaju da se pristojno zovu, onda može ovako da se ponaša. Nije problem, dame i gospodo, što se oni ničega ne boje, problem je što se ničega ne stide.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok mi raspravljamo o budžetu i dok konstatujemo da rupa u tom budžetu od 45 milijardi nikako ne može biti pokrivena... Sinoć sam razmišljao kako će Mlađan Dinkić i ekipa to zatvoriti. Danas već znam. Članovi 225. i 226.
Dame i gospodo narodni poslanici, podsećam vas na prošli mandat kada smo mi poslanici SRS držali ovde dok u naselju Grmovac nije puštena struja, a 11 godina je to naselje bilo bez struje. Sada su se setila gospoda iz Elektrodistribucije, a samim tim i država, jer naplaćuje PDV na kobajagi utrošenu struju, da te građane kazne na najdrastičniji način. Imam račun za struju koji je stigao čoveku koji se zove Zuber Milenko, Nova 11, broj 25, u iznosu od 94.421 dinar. Kaže, potrošeno je 16103 kilovata, a na brojilu koje su očitali i uredno napisali u zapisnik - 3925 kilovata. Dakle, razlika između 3925 i 16103 treba otprilike da pokrije ovu rupu.
Zuber Milenko je kriv što je kad su ga poterale ustaše pobegao ispred ustaškog noža i došao u Zemun, odnosno naselje Grmovac, kupio plac, sam zidao kuću, sam se mučio i 11 godina bio bez struje, bez igde ičega, ne samo on, nego svi građani Grmovca, da bi mu danas oni koji su pustili prvo jednu sijalicu u naselju i držali mesec dana tako na banderi jednu neonsku sijalicu, da ljudi vide da ima struje... Onda su oni priključivali, Elektrodistribucija je priključivala, a danas kažu gospodinu Zuberu da su mu obračunali struju po kvadraturi provodnika. Dakle, najveće opterećenje za provodnik, pa puta 24 sata dnevno, pa puta 30 dana mesečno, pa puta 12 meseci. Tako su došli do ove cifre.
Dame i gospodo narodni poslanici, ova pljačka onih najsiromašnijih, najsiromašnijeg staleža u ovoj državi mora da bude zaustavljena. Ja pozivam sve poslanike, pozivam ministra energetike, Cvetkovića, Vladu da ovo zaustave.

Gospođo predsedavajuća, članovi 225. i 226. Podsećam vas na jednu od mojih diskusija sa ove govornice od pre otprilike mesec i po dana kada sam nabrojao sva obećanja gospodina Krkobabića. Obećao je da će penzije biti 70% od plate, od primanja zaposlenih, pa je posle toga obećao - neće to sada, nego će sada 15%, odnosno 20%, 17%, 15%, 12%. Koliko će sada obećati, pred isplatu, teško da ćemo znati. Naravno, ne može ništa tu da se pripomogne. Upravo na talasu tih obećanja je PUPS jahao. Meni je žao što gospodin Perić izlazi ovde i trpi vatru narodnih poslanika zbog obećanja njegovog šefa, ali ako je dobio domaći zadatak, neka izlazi i dalje.
Poslednja izjava gospodina Krkobabića: isplata penzija u iznosu od 70% od visine plata će biti do kraja 2010. godine zbog svetske finansijske krize. Hajde, molim te. Zbog cunamija u Polineziji, zbog mesečevih mena, zbog plime i oseke u Australiji.
Gospodo, vi ste obećali i upravo zbog toga i sedite tu gde jeste. Sloj stanovništva u Srbiji sa najmanjim primanjima, sloj stanovništva koji jedva preživljava upravo je taj sloj penzionera. Oni su vam dali glasove. Slagali ste ih. Izađite i kažite - ljudi, obmanuli smo vas, nemojte više da verujete u Deda Mraza.
Vlada Srbije je kriva. Gospodin Krkobabić je potpredsednik Vlade. Gospodin Krkobabić mora da ispuni ono što je obećao. Imam dva penzionera u porodici i znam kako žive. Kaže, treba da se vrate sredstva iz penzionog fonda 90-ih godina, što reče gospodin Maraš. Jeste, i "Sava centar" je zidan u ono vreme i mnoge druge građevine, ali opet dolazimo, kako god okrenete, do Krkobabića. Pa, on je bio direktor penzionog fonda tada. Neće biti da nije.
Dame i gospodo, tražim da gospodin Krkobabić kaže kada će da ispuni obećanje i da podigne penzije na 70% od vrednosti plata, jer je bilo 70, pa je bilo do 70, i 48, koliko je sada, do 70. Ako ne može to da uradi, neka časno i pošteno podnese ostavku, i on i cela dinastija Krkobabića...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... koliko ih ima. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, kada je opozicija bila u obavezi da daje kvorum vladajućoj koaliciji po bilo kom pitanju? To je principijelno pitanje. Skupite 126, odredite dnevni red, uradite šta god hoćete, ali osnovna matematika je 126 poslanika.
Dame i gospodo narodni poslanici, u svoj ovoj gužvi koja se stvara u državi Srbiji, u svim strahovima koji se pojavljuju u državi Srbiji, jedno pitanje, iako veoma bitno i veoma bolno za Srbiju, osim u sredstvima javnog informisanja, među političarima, među vladajućom garniturom, u ministarstvima, u Vladi Srbije ostaje nezapaženo. Zbog čega vlast ne reaguje? To je pitanje za predsednika Vlade, javio sam se po članovima 225. i 226, hoću da me obavesti. Zbog čega vlast ne reaguje na izjavu Helen Ranta u vezi sa Račkom?
Sećate se, gospodo narodni poslanici - zločin u Račku, velikim slovima u novinama, civili pobijeni. Zbog toga je počelo bombardovanje Srbije i trajalo je 78 dana. Od 30 do 100 milijardi iznosi šteta naneta Srbiji, da ne govorim o drugim štetama, samo materijalna šteta. Sećate se da je Vilijem Voker tamo dovodio TV ekipe u onu jarugu da vide sirote civile kako su streljani, a sada se ispostavilo da su to teroristi koji su u džamiji u Račku presvlačeni u civilna odela, pa rana mu ovde, a na jakni nema rupe tu. Ni to nije bilo dovoljno. Promenili mu jaknu, presvukli ga, jer mu ona SMB nije odgovarala, mogao je neko da pomisli da je bio slučajno terorista.
Zašto nisu parafinske rukavice sa tih ljudi skinute? Utvrdilo bi se da su pucali, utvrdile bi se barutne čestice na rukama.
Sada, posle toliko godina, posle devet godina, Helen Ranta mrtva hladna objavi knjigu - znate, oni su bili teroristi koji su pobijeni u akciji i onda su ih presvlačili, i Vilijem Voker im zapretio. A ova država ništa. Koliko je takvih obmana na štetu srpskog naroda učinjeno od devedesete godine do sad na čitavoj teritoriji bivše Jugoslavije? Koliko smo sposobni da se ovako mazohistički ponašamo? Zašto Vlada Srbije ne reaguje? Pogledajte, glavni tužilac Haškog tribunala objavi knjigu, rekao Zoran Đinđić - vodite Šešelja u Hag i ne vraćajte nam ga. Opet nikom ništa, ova država uopšte ne reaguje.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je rebalans budžeta koji smo inače toliko kritikovali kad je bio donošen upravo zbog nekoliko stvari. Prvo, i onaj budžet i ovaj rebalans su potrošački, rasipnički, neizbalansirani, nerealni, nisu razvojni i nisu štedljivi.
Već u članu 1, kada pogledamo kolika su nam primanja u budžetu, odnosno primanja budžeta, vidimo da su ukupna primanja, dakle ono sa čim svaki domaćin može da raspolaže, ono što se nalazi u tom državnom džepu, 650.174.345.330 dinara. Ukupna potrošnja za ovu godinu je, a unazad nekoliko godina uvek potrošnja prevaziđe prihode, 695.959.075.793 dinara.
Podsećam vas, kad je ovde gde danas sedi ministarka sedeo Mlađan Dinkić, kao ministar finansija, kada se busao u grudi i govorio - imamo suficit, pa posle dva meseca - imamo deficit, radilo se o nekih 13-14 milijardi. Ovoga puta imamo 45 milijardi više troškova nego što imamo u budžetu. Naravno, to će se sve pretočiti na sledeću godinu, na sledeće prihode u budžetu i tako ćemo državu zaduživati što više.
Kad pogledate kako će se ta sredstva ubirati, to je opet preko grbače građana i opet će i poslednju krajcaru iz džepa građana izvući, jer kaže ovako – ukupna primanja: poreski prihodi - 606 milijardi; porez na dohodak građana - 76 milijardi; porez na dobit preduzeća - 36. Ovo je dokaz da preduzeća ne rade.
Ovo je dokaz da se ne može ako ništa nije proizvedeno, ne može se ni uzeti porez. Porez na dodatu vrednost - 315.642.230.983 dinara, što će reći, porez na dodatu vrednost u zemlji - 88 milijardi (dakle, to su oni prihodi iz zemlje na proizvode proizvedene u Srbiji); porez na dodatu vrednost iz uvoza - 222 milijarde. Kad uzmete da je ovo 18% od onoga što se uveze u ovu državu, jasno će vam biti da se u ovoj državi bukvalno ništa ne proizvodi, da gotovo ništa ne funkcioniše, ništa ne radi.
Kad pogledamo kako ćemo se to dalje zaduživati, član 3, država Srbija će izdati garancije. Kad država Srbija izda garancije onaj ko daje kredite je siguran da ako ne plati preduzeće koje je uzelo kredit, moraće da plati država. U krajnjoj liniji, vi se sećate koliko smo onih zakona o garancijama ratifikovali ovde u Skupštini. Dakle, Svetskoj banci, jugoslovenske železnice, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, JP "Putevi Srbije", sanacija mosta "Gazela", lokalna samouprava, rekonstrukcija komunalne infrastrukture, "Železnice Srbije", opet vozna sredstva, Evropskoj investicionoj banci i opet JP "Putevi Srbije" itd. To se nabraja na tri-četiri strane, da bi se ukupno... Doduše, nisu izračunali ukupno jer bi znali da bi to bilo kritikovano.
Dame i gospodo narodni poslanici, 2000. godine država Srbija je bila dužna oko šest milijardi i nešto dolara, a danas je dug Srbije preko 19 milijardi. Javni dug, govorim o dolarima, dug države Srbije je preko 19 milijardi. Javni dug u domaćoj valuti, to je ono što duguju građanima Srbije, država Srbija je dugoročne hartije... Odnosno, to je ono što se zadužila država Srbija izdajući hartije od vrednosti za neku buduću proizvodnju, za neke buduće prihode, dugoročne hartije od vrednosti, obaveze po osnovu neisplaćenih penzija poljoprivrednicima, obaveze po osnovu neisplaćenih penzija u fondu zaposlenih, kratkoročne hartije od vrednosti itd. Kad se to sve presabere, otprilike je ukupan dug oko 30 milijardi.
Što se penzija tiče, postoji jedna nelogičnost koju moram da pomenem sa ove govornice. Radi se o vojnim penzijama. Ukoliko se, recimo, potpukovnik penzionisao prošle godine, imaće upola manju penziju od potpukovnika koji se penzionisao ove godine. Kako? Vidite, ministarka, pa preračunajte tamo.
Kaže ministarka... Evo, ovde imamo plan za 2008. godinu, bio je 639.600.289.635 dinara. Povećanje ovim rebalansom je 10.547.055.695. Prema tome, novi plan je 650.174.345.330. Izdaci iz budžeta - 680.548.763.000 je bilo planirano. Povećanje - 15.410.331.000 itd. Ukupni izdaci iz budžeta - 695 miliona. Bio je planiran deficit u budžetu od 40 milijardi. Sad je 45. U svom uvodnom izlaganju ministarka reče - samo pet milijardi smo povećali. Povećali smo dug, gospođo ministarka, za još pet milijardi; to nije "samo" pet, nego je to još pet. Minus u budžetu je 45.785.000.000.
Moram zbog kolege da ostavim još nekoliko minuta, inače bih nastavio da govorim.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad nešto od početka krene naopako, ne mogu se očekivati dobri rezultati. Slažem se s gospodinom Buhom, da se moramo vratiti na cenu gasa i na sve igranke koje ste vi, evromeraklije iz žutog preduzeća, sve vreme pravili do današnjeg dana oko te cene.
Povećanje cene gasa odjednom 60% i upravo na domaćinstva, na one koje ste već za ovih osam godina opljačkali, kožu s leđa ste im skinuli. Sada, posle silnih pregovaranja, posle silnih "intervencija" pojedinih iz vaše sklepane koalicije, pa se neki ljutili, pa govorili kako će da krenu u opšti revolt, da pokrenu široke narodne mase itd. Ispostavi se - tresla se gora, rodio se miš.
Namirili ste toga koji se ljutio, on je bio nezadovoljan prethodnom raspodelom, a sad iskoristio priliku da se malo ohlebi i u redu, i građanima ostade cena od 60%.
Sada ste se odlučili - nećemo da vam uzmemo te pare, nego sada, pa opet za 15 dana. Koja je korist građanima što neće plaćati u jednoj radi, nego u dve rate kada je cena 60% veća.
Postavio sam pitanje, odgovor nisam dobio, ni ne očekujem da dobije, jer ova vlada ne razmišlja da treba narodnim poslanicima da prosledi odgovor.
Šta je sa domaćim gasom? Čija je proizvodnja? Čija je cena, daleko jeftinija? Naša nalazišta koja su u Vojvodini, ponderišite cenu, uvozni gas plus domaći gas, pa onda dođete do cene gasa. Neka industrija plaća uvoznu cenu gasa, ali neka domaćinstva plaćaju cenu domaćeg gasa, nemojte ponderisati.
Šta je sa platom direktora Srbijagasa? Pre tri dana, kada se otprilike znalo ko će biti direktor, objaviste da direktor ima 12 hiljada evra: tri hiljade evra platu, devet hiljada evra kao predsednik Upravnog odbora, to je 12 hiljada. Sve vreme, kada su neki drugi sedeli na tom mestu, primali su 12 hiljada evra i nikome dlaka s glave falila nije, čak se to krilo.
Naravno da je velika plata direktora 12 hiljada evra, i naravno da ćemo se uvek boriti protiv toga i naravno da ćemo tražiti da se sve plate direktora javnih preduzeća i ostalih svedu u normalne okvire, jer ne možete sada pričati da onaj treba da plati 60% povećanje cene gasa, a da mu direktor tog preduzeća ima 12 hiljada evra.
(Predsednik: Vreme.)
Naravno da sve to može da se dešava kad još uvek u Skupštini sede građani, završavam za pola minuta, kad odborima predsedavaju građani, kad nekima treba dva pakovanja papirnih maramica...
(Predsednik: Molim vas, završite misao.)
Završavam. Bojim se da krenem dalje jer će neki ovde da se rasplaču.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad pogledam ovu knjigu koja se zove rebalans budžeta i kad se prestane po Poslovniku razgovarati, kad budemo prešli na ovu knjigu videćete zašto su ogromna poskupljenja. Rupa u budžetu je 45.784.730.463 dinara.
Zbog toga je, dame i gospodo narodni poslanici, cena gasa 60% veća, zbog toga će i cena hleba, i cena ulja, i cena svih proizvoda i široke potrošnje uskoro dostići cenu gasa.
Nego, da završim onaj deo, jer kad sam govorio o plati direktora Srbijagasa i o plati predsednika Upravnog odbora Jugorosgasa, pa kad se to skupi jer je jedna ličnost, onda ispadne 12.000. Da ne ostane nedorečeno, plate zaposlenih u Srbijagasu se kreću od 30.000 do 50.000 dinara.
To su oni ljudi koji celu noć dežuraju, koji održavaju gasovodni sistem, koji su spremni svakog trenutka da izađu da završe havariju, nekad rizikujući, vrlo rizikujući i sopstveni život, jer podsećam vas, kad su neke velike eksplozije na magistralnom gasovodu se dešavale, onda su i životi onih koji su došli da rade bili ugroženi.
Prema tome, plate zaposlenih nisu velike. Plate onih koje mi ovde izaberemo, odnosno koje izaberu one koje mi ovde izaberemo su ogromne. Da podsetim na platu direktora Uprave za kontrolu leta, sad je on predsednik upravnog odbora, koji je po kvalifikaciji muž sekretara, bivšeg sekretara, bivšeg predsednika, odnosno šefa kabineta bivšeg predsednika Vlade, Biljane Stankov.
Da vas podsetim da su plate mnogih direktora preko milion dinara, odnosno preko 10-12.000 evra. Prema tome, ovo nije izuzetak. Skrešite plate tih koje ste vi izabrali i doveli da im sa državnim novcem plaćate ono što su nekad učinili ili što će nekad učiniti i doći ćete na nivo da ne morate ovih 45 milijardi, koje ćete opet u krajnjoj liniji sa grbače građana skinuti, iz praznog džepa ćete izvlačiti, crno ispod nokata ćete ljudima uzimati da pokrijete ovo.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje, zahtevam da mi se odgovori, kolike su plate sa svim primanjima – ne samo plate, jer tu i jeste igranka, plata je 500.000-600.000 i još dva puta po toliko na razne načine dobijeno, onda to izađe na milion i nekoliko stotina hiljada – kolike su plate svih direktora svih javnih preduzeća u Srbiji, javnih preduzeća koje kontroliše i o čijem se poslovanju stara Vlada Srbije.

Dame i gospodo, reklamiram članove Poslovnika 225. i 226. Prošli put kad sam se javio po Poslovniku isteklo mi je vreme pa nisam mogao da završim. Da podsetim građane Srbije da plate zaposlenih u "Srbijagasu" nisu velike, da se kreću od 30.000 do 50.000 dinara za neka rukovodeća mesta, a da su plate vrha rukovodećih, počev od generalnog direktora, predsednika upravnog odbora pa nadole, enormno velike.
Ima još jedna stvar, dame i gospodo, o kojoj se do sada nije govorilo, sad sam dobio SMS poruku od mojih nekadašnjih kolega, pa su me podsetili da pored ovoga u "Srbijagasu" postoji šest lica koji su potpisali tzv. menadžerske ugovore.
Dakle, pored plate koju primaju u javnom preduzeću, oni su potpisali menadžerske ugovore koji im omogućavaju da uzmu, ne da zarade, neverovatne sume novca. Menadžerski ugovor podrazumeva da kad završite neki posao za javno preduzeće, dobijete procenat od završenog posla i to se kreće otprilike za neke i do sto hiljada evra u jednom potezu.
Zahtevam da se poslanicima, da se Narodnoj skupštini dostave imena tih ljudi koji su u "Srbijagasu" potpisali menadžerske ugovore i ukupna primanja koja su za prošlu i ovu godinu uzeli po tom osnovu.
Da obavestim građane Srbije da su nam jutros vraćeni odbornički mandati u Priboju i Užicu i da se polako privodi kraju taj posao, da okružni sudovi rade svoj posao i da pri tom pohvalim pravosuđe i Ministarstvo pravde, rade korektno i u skladu sa zakonom taj posao, osim u Kragujevcu i u još jednom ili u dva grada, Novi Beograd i mislim da je još jedan grad u pitanju. Taj deo posla će završiti Ustavni ili Vrhovni sud. Ima načina da se i ti mandati vrate.
Zahtevam od Narodne skupštine da učini sve da se krađa koja je evidentna, koja je dokazana, zaustavi i da se mandati vrate SRS, mislim na poslaničke mandate.
Da obavestim još i članove i simpatizere SRS da Srbijom sad ide druga priča od ove grupe građana koji sede ovde u zadnjim redovima. Znate, mi smo to učinili da bismo prikupili veći broj glasova, pa ćemo onda eventualno.
Nema eventualno, nema isto između časnih i poštenih radikala i izdajnika koji su pokrali SRS, finansijski pre svega, pokušali da je unište. Neće im uspeti. Pokušali su da ukradu ove mandate, takođe ni to neće uspeti. Protivpravno i neovlašćeno potpisivali su ugovore o kreditima koji SRS nisu bili potrebni.

Zahvaljujem za ovaj jedan minut. Gledaću da nadoknadim kada se sledeći put budem javljao.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je kršenje Poslovnika od strane predsedavajuće postalo pravilo ponašanja, pa se često desi da u toku sednice jednom ili dva puta ne prekrši Poslovnik.
Radi se o gruboj povredi člana 106. Poslovnika, o gruboj povredi člana 201. Poslovnika, jer se prilikom izricanja opomena i kazni, uglavnom, poslanicima SRS-a, samo da vas podsetim, vraća neko vreme i nemojte se iznenaditi da, recimo, ležite kući bolesni od gripa, gledate TV i dobijete informaciju da ste dobili opomenu.
Podsećam vas da je svojevremeno ova demokratorska vlast kažnjavala poslanike koji su se nalazili u Igalu, uopšte nisu bili na sednici, čini mi se da se radi o gospodinu Božidaru Vučuroviću, kažnjavali su poslanike koji uopšte nisu bili tu, bili su u Batajnici i ležali bolesni od gripa, čini mi se da se radi o gospodinu Stevi Dragišiću.
Prema tome, nije čudo, kada su mogli celu poslaničku grupu da isključe, zašto ne bi i sad.
Član 201. mislim da je predsedavajuća pogrešno protumačila. Molim vas da mi ovo vreme odbijete, jer citiram Poslovnik:
"Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru, u trajanju od najviše pet minuta".
Svi odgovori gospođe Čomić su u trajanju od najviše pet minuta, pa pet minuta puta dva, pa svaki komentar. Ne znam, danas je malo smanjila dužinu tih svojih komentara, verovatno je nešto bolesna.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije ni čudo, kad u Skupštini Beograda, grada koji broji dva i po miliona stanovnika, gradonačelnik takve skupštine može da psuje na najvulgarniji i najprimitivniji način odbornike, onda pokušavaju da tu "lepu" praksu prenesu i ovde. Nemojte se iznenaditi kad počnu da nas, s mesta predsedavajućeg, i psuju i šalju na izvesna rodna mesta.
Ima još jedna stvar, mislim da će se kandidovati za neku od nagrada za doprinos u poboljšanju jezika. Oni su izmislili novi glagol "gepekovati". Odborniku Gradske skupštine jedan od odbornika, mislim da nije neki funkcioner, kaže: "Nemoj da te gepekujem". Molio bih da mi se objasni. Pročitao sam Klajna, pročitao sam Vujakliju, pretražio sam i nigde nema reči "gepekovati". Šta znači biti gepekovan?
Dame i gospodo narodni poslanici, upozoravam da slučajno ne pokušate da ''gepekujete'' nekog od poslanika SRS-a, neće valjati.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne samo sad, ne samo danas, već od početka rada ove skupštine grubo se krši Poslovnik.
Član 23. stav 1. kaže – u Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu, najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Narodne skupštine. Dakle, po ovom poslovniku, koji bi trebalo da bude ''Sveto pismo'' za rad Parlamenta, sve poslaničke grupe koje su formirane sedam dana posle izbora predsednika Narodne skupštine nisu izabrane po Poslovniku. Da vidimo da li može danas, može i u pauzi, može kako hoće, jer se Poslovnik krši.
Gospođo predsedavajuća, vi niste prvi među jednakima, vi ste jednaki, samo je gospođa Đukić-Dejanović prva među jednakima. Ingerencije predsednika ne pripadaju vama, osim kad predsedavate, a vi se malo zanesete, pa, čak, i kad izađete, bojim se da ćete jednog trenutka početi da kažnjavate poslanike i u hodniku.
Grubo je prekršen član 106. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže: ''Opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika'', a videli smo iz stenograma da gospođica Nataša Jovanović nije prišla govornici, ''koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč'', ni to se nije desilo, ''koji, i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, ako prekida govornika u izlaganju, dobacuje, odnosno ometa govornika'', a iz stenograma se vidi da se to nije desilo, ''ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica''.
Pa, znate šta, privatni život drugih lica, ukoliko ta druga lica nisu napravila ovakvu pljačku kakva je napravljena, neverovatnu pljačku volje građana Srbije kakva je napravljena u poslednjih mesec dana, zahvaljujući istom gazdi. Sad vam je isti gazda, Manter, i vaš i njihov. Nekad se kleo – matere mi, a sad se kune – Mantera mi.
Takođe, opomena se izriče ako poslanik upotrebljava psovke ili uvredljive reči. Pravo da vam kažem, bojim se da kad se malo zagrebe ta politura demokratska, izađe najprljaviji primitivizam. Imali smo u Skupštini prilike da to vidimo, i to u dva slučaja, od gradonačelnika i u slučaju jednog odbornika.
Grubo se krši i član 201. Poslovnika, gospođo predsedavajuća. Moram da ga pročitam: "Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta...", zatim: "po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta".
Narodni poslanici koji su postavili poslaničko pitanje imaju pravo na pet, odnosno još pet minuta, a ne vi koji odgovarate; vi dva puta po pet minuta odgovarate svakom poslaniku. Prosto, neverovatno. Do krajnjih granica kršite Poslovnik i ponašate se kao da na to mesto na kome sedite sutra neće sesti neko drugi da vas uči demokratiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako predsedavajuća već nekoliko puta hoće da kaže, da dokaže da nije prekršila član 106, opet reklamiram povredu Poslovnika, član 106, u slučaju kada je predsedavajuća izrekla dve opomene gospođici Nataši Jovanović.
"Opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine" – nije se desilo, "koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč" – nije se desilo, "koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu" – nije se desilo, "ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora" – nije se desilo, "ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica" – nije se desilo, doduše, nije se desilo tada, ali se može desiti u drugom slučaju, "ako upotrebljava psovke ili uvredljive izraze" – pa, pola Demokratske stranke bi odmah moralo da dobije opomene čim se pojavi u sali Skupštine, ne mislim na ove, nego na odbornike u gradskom parlamentu, koji je tu, 150 metara od nas, "ako drugim postupcima narušava red na sednici itd.", i protiv narodnog poslanika se izrekne opomena, izrekne se i druga opomena.
Pitam vas, gospođo predsedavajuća, ko može vama da izrekne opomenu? Ovo što vi radite sa poslanicima, pogotovo s poslanicima SRS-a, to je teror. To prevazilazi granice svakog ukusa.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo evromeraklije, pošto se toliko kunete u poštovanje demokratije, demokratskih načela, ponavljam, jer nisam od prethodnog predsedavajućeg dovoljno shvaćen, pitam, kako je moguće da se mimo Poslovnika formiraju poslanički klubovi i popunjavaju odbori?
Član 23: "U Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu, najkasnije sedam dana od izbora predsednika Narodne skupštine".
Sedamdeset puta po sedam dana je već prošlo od kada smo izabrali gospođu Slavicu Đukić-Dejanović na mesto predsednika Narodne skupštine, a sada se formiraju neke poslaničke grupe, sa zahtevom da uđu u skupštinska tela, u skupštinske odbore.
Gospodo evromeraklije, znam da vama odgovora: što gore, to bolje. Međutim, moraćete ili da prestanete da se deklarativno zalažete za demokratiju i da počnete tu demokratiju, koju uvozite sa Zapada tolike godine, da sprovodite, ili da se odreknete toga.
Što se tiče mandata ovih građana, član 102. Ustava je nedvosmislen: "Mandat narodnog poslanika počinje da teče..." itd. Stav 2: "Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika".
Svi narodni poslanici SRS-a su ovu svoju slobodu iskoristili i potpisali blanko ostavke, potpisali ugovore i svoje mandate poverili SRS-u. Kad je, zloupotrebljavajući poverenje koje je stranka u njega imala, jedan od građana koji se predstavlja narodnim poslanikom uzeo ostavke i priznao, pre toga, i u nekoliko novina, "ja sam blanko ostavke zaturio", to znači da su ostavke postojale, da su ostavke, sticajem nesretnih okolnosti, bile kod njega. Priznao je da je ostavke zaturio i da je time oštetio stranku. Država, s obzirom na to da su ostavke postojale, može da reaguje i da mandate vrati SRS-u.

Svaka čast našoj policiji, uspela je i ministra da privede.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS insistira već godinama, od kad ste vi evromeraklije preuzeli državu u svoje ruke, da se ne stavlja nikad ''ministar'', nego ''ministarstvo''. Ministarstvo je institucija, ministar je pojedinac u tom ministarstvu, jeste na čelu, ali je pojedinac. Ako ovako budete nastavili, ispašće da kad ministar spava, celo ministarstvo spava, ministar na pecanje, celo ministarstvo na pecanje.
Ministar može u ime ministarstva, ali ministarstvo mora da bude nadležno. Ministar gleda Skupštinu preko televizije, celo ministarstvo gleda Skupštinu preko televizije.
Zbog toga insistiramo na tome da je ministarstvo institucija, a ministar je državni činovnik, i ništa drugo, i ne mogu mu se ovakva ovlašćenja davati, ne samo kad je u pitanju Ministarstvo unutrašnjih poslova, nego sva ministarstva. Ne znam kad će vam već jednom doći u pamet da poslušate pametne savete SRS-a i da ih konačno primenite.
Kad je već ministar tu, da ga pitam. Predlog zakona o zaštiti državne granice, sve je u redu, ministre, ali na jednom delu teritorije države mi nemamo granicu, odnosno ne možemo je štititi. Da ste iskoristili Rezoluciju 1244, ovlašćenja iz Rezolucije 1244, pa da onih 1000, do 1000 policajaca bude na KiM-u, mogli bismo da kažemo da i tu državnu granicu kontrolišemo, ne ovu između Kosova i Srbije, to nije ni granica, nego onu dole, gde se Kosovo i Metohija graniči s Albanijom i Makedonijom.
Prema tome, predlažem poslanicima da u danu za glasanje usvoje amandman gospođice Nataše Jovanović i umesto reči "ministar", u zakonu piše "Ministarstvo".