Da li biste bili ljubazni da mi kažete koliko imam vremena?

Hvala.
Danas se nalazimo u tzv. trećoj fazi postupka izbora nove Vlade i svedoci smo jedne lepe činjenice, da napokon izlazi na videlo zakonomernost. Ja sam lično nezadovoljan što taj ekspoze i taj program nije bio na mnogo više strana, što nije obuhvatio sva poglavlja, što nije obuhvatio sve strategije, da sve to bude lepo jasno, i kada se glasa za program, glasalo se praktično i za sve buduće izmene.
Malo mi je čudno da postoji neka kritika ovoga, iz jednog prostog razloga što u Srbiji već nekoliko godina postoji proevropska vlast i proevropska opozicija. Ja mislim da ovaj program koji smo imali prilike da čujemo, da je to središnja tačka svih politika približavanja EU od 5. oktobra do danas. Tu se nalazi sve. Nalazi se i ono što je bilo predmet posmatranja, pregledanja, pohvala. Samo da vas podsetim, od 5. oktobra EU je hvalila sve što se dešava u Srbiji. Evropska unija i danas hvali ovo što se dešava u Srbiji i što se radi u Srbiji. Tako da, kada ovi iz DS kritikuju, ja ne znam zašto kritikuju. Doduše, oni kritikuju broj stranica i tako neke stvari, ne kritikuju ništa fundamentalno. To je taj put.
Ono što mi smeta, to je kada čujem da nema alternative. Mislim da je to nemoguća varijanta, ni logički, ni filozofski. To bi značilo otprilike kao da ja kažem – Šešelj nema alternativa, pa odem kod Čede Jovanovića. Znači da postoji
alternativa. Mi smo svesni toga da je bilo alternativa i bilo je i zakletvi i svega itd. Ali, znate i sami, jednu etapu istrči jedna ekipa, pa se onda pojavi druga ekipa, pa treća ekipa, pa ona prethodna ekipa je uzrok, ona napravi neku posledicu, ta posledica je uzrok da se pojavi neka druga ekipa, ali se ne odustaje od puta. Put se zove EU dogma. Tu nema ni ideologije, nema ni politike, nema bilo čega.
Ja cenim što napokon i birači znaju, nema zablude, cilj koji treba da se postigne u ovoj etapi jeste da kroz četiri godine Srbija dođe do pred vrata EU. Naravno, računa se da će vrata biti otvorena, da nema potrebe da se kuca. Ali, i ako budu zatvorena, nije nikakav problem. Zašto? Pa, evo, Turska tridesetak i nešto godina je na tom dugotrajnom trpnom putu i kada se pogleda, važno je da džokeri EU ovde imaju pristup evropskim fondovima itd, itd, i da se tu priča, da se rasipaju nade.
Meni je drago što u ovom ekspozeu nisam čuo precizne datume. Ranije smo slušali te primamo se 2004, te 2008. godine itd. Ovde toga nema. Ja ne mogu da komentarišem o lepim nadama, željama, u to nikada nemam prava ni da sumnjam, a nemam potrebe ni da držim neku moralnu pridiku.
Meni je važno da su birači saznali da nema alternative i da na tom putu ka EU mi moramo da savladamo materiju, da dobijemo samo briselsku administraciju. Moramo da saznamo da penzioner u Vladi Republike Srbije ne može da čuva Srbiju toliko dobro kao penzioner Svetske banke jer, čuli ste juče, sve što se plaća iz budžeta prvo ide na odobrenje nekom činovniku MMF. Onda je iluzorno pričati o statističkim podacima, o nadanjima. To je posledica puta ka EU, koji nema alternativu. Naravno, nekoga to srce zaboli kada čuje da praktično oni koji su nas bombardovali sada su nam prijatelji, oni koji nam otimaju KiM to su prijatelji, mi sada tu nešto kao nećemo, ne damo, ali moramo na bazi iskustva da izvučemo zaključak da za zelenim stolom sa njima bilo ko nije uspeo sa ove teritorije da napravi neki dobar potez. Ako neko misli da smo mi veliki mangupi i da možemo njih da preveslamo, grdno se vara, molim vas.
Meni je drago da poštujemo narodnu volju. Narodna volja je takva, većina postoji, nema alternative, mora da se ide prema EU i taj put ima neku svoju cenu i tu cenu ćemo mi morati da platimo, sa poglavljivama, podglavljivama, briselskom administracijom, dugom, poslovanjem stranih banaka na ovaj način kako one posluju ovde. Mi ćemo verovatno u budućnosti kada budu konkretni zakoni u pitanju vrlo detaljnije da pričamo o nekim pojedinačnim oblastima, ali moramo da izrazimo zadovoljstvo što više niko u Srbiji ne sme da sumnja u to da većina bez alternative vodi Srbiju ka EU, sa nadom da kroz četiri godine ima da pogodimo na ta vrata. Da li će ona biti otvorena ili ne, ne znam.
Još jedna stvar je vrlo interesantna. Menja se ovo brzo, znate, u Evropi. Čuli ste za ovaj referendum i Velika Britanija je donela neku odluku. Onda su počeli da prete Velikoj Britaniji pa su rekli – dobro, neki period razvoda ima da prođe, međutim, ako vi želite ponovo da se učlanite, vi morate da ispunite uslove, a vi već sada ne ispunjavate uslove koji su potrebni za ulazak u EU. Znači, postoji nekoliko kategorija, hajde da kažem, članova EU. Znate i sami da u EU svako primenjuje njihove propise i standarde koliko njemu odgovara. Mi nismo u toj prilici. Naravno, ja bih samo želeo da birači na nekim sledećim izborima što ozbiljnije shvate šta znači put ka EU, šta ćemo na tom putu sve da upropastimo, pogubimo.

Gospodine Mićunoviću, s obzirom na ova rešenja koja imamo u Poslovniku, izgleda da sve naše diskusije počinju i završavaju se tako što ja vas gledam u oči i vama pričam, a ovo drugo su posmatrači. Jer, ako bi nešto bilo drugačije, to bi već bio razlog da se primeni buzdovan Poslovnik. Te, u tom smislu i treba nešto reći o ovoj tački dnevnog reda.
Po Poslovniku, svako ko skupi 30 potpisa narodnih poslanika može da bude predlagač i može da predloži kandidata za predsednika Narodne skupštine. Sad smo na terenu lepih želja, nadanja i očekivanja. Nemamo ništa tu opipljivo što bi moglo da bude garancija da će pravi izbor i da bude, jer po Ustavu, po zakonima i po Poslovniku predsednik Narodne skupštine jeste organ, jeste prvi i najvažniji među jednakima, ali on je i vršilac dužnosti predsednika Republike pod određenim okolnostima. On ima i ovlašćenja koja direktno izviru iz zakona, a ovde je nekako najvažnije ono što se nalazi u Poslovniku.
Ruženje Poslovnika je stvarno krenulo 2001. godine. Razlog – da se smire opozicioni poslanici, imaju previše vremena. Onda, drugi put kad je krenulo sa tim restrikcijama, bilo je – moramo da uvedemo restrikcije jer samo što nismo ušli u EU. Pa – moramo 2800 zakona da donesemo po što hitnijem postupku. Pa, bile su i one noćne sednice, pa je i ta Bolonja došla negde oko pola pet ujutru. I, kao što vidite, Srbija se nalazi na dugotrajnom trpnom putu, a prema nekim najavama, za četiri godine će doći do pred vrata EU.
Naravno, onaj ko ima najviše poslanika smatra da ima i ekskluzivno pravo da ima i predsednika Narodne skupštine. Međutim, mi stvarno imamo loša iskustva sa predsednicima Narodne skupštine. Nekako, sve te restrikcije javljaju se kao bumerang, pa onaj ko je uskraćivao prava posle četiri godine postane žrtva svojih normativnih rešenja.
Sećam se 2003. godine, cela poslanička grupa je izbačena iz Narodne skupštine, pa čak i poslanici koji nisu bili ni u sali, a jedan nije ni bio u državi, bio je u inostranstvu i bilo je po Poslovniku, po ovlašćenju koje ima predsednik Narodne skupštine.
Sećam se, pre nekoliko godina, tamo smo sedeli, svi smo izbačeni zato što smo imali majice sa likom Vojislava Šešelja. I evo Vojislava Šešelja u sali Narodne skupštine. I oni što su nas izbacivali jure da se pozdrave sa Vojislavom Šešeljem. Vidite kako je to promenljivo. Ne valja kada je taj topuz u rukama, kada se od tog Poslovnika napravi opšti imovinski, građanski ili neki krivični zakonik, dvestatrideset i nešto odredbi. Čim ima toliko članova, onda je to loš pravni akt. Nekada davno, Poslovnik je bio mala knjiga sa velikim ovlašćenjima za poslanike, da budu pravi predstavnici naroda, a onda su uvedene sankcije, pa ako ne može neko ko je u manjini da se natera da bude tolerantan, zamislite tu diverziju u mozgu, većina traži od manjine da budu tolerantni. Pa šta oni mogu više da popuštaju? Bar da onaj ko ima vlast, on treba da bude milosrdan, on treba da bude na neki način tolerantan. Ne, tu se sve okreće. Onda, po logici stvari, ako 1. decembra padne sneg, onda je manjina kriva jer je imala loše namere. Tako se to dešava u Narodnoj skupštini, a nekada smo i sa tim rešenjima u Poslovniku imali relativno pristojnu praksu.
Ja ću da podsetim na Predraga Markovića koji je u jednom mandatu bio predsednik Narodne skupštine, nije bilo opomena, nije bilo kažnjavanja, a bilo je u Poslovniku tih odredbi. Sasvim pristojna diskusija je bila, čak je u to vreme bilo 15 minuta po amandmanu. Dva puta je posegao za kaznom. Prvi put je kaznio predsednika svoje stranke Mlađana Dinkića i drugi put je kaznio jednog opozicionog poslanika, ne zato što je nosio pidžamu kada treba uhapsiti Mlađana Dinkića ili što je pričao o tome da Narodna skupština treba da bude sigurna kuća za Ratka Mladića, nego sasvim iz jednog trivijalnog razloga. Sećam se i Dulića, koji baš i nije hteo da kažnjava poslanike, već je omogućavao jednu pristojnu raspravu.
Ali, kada je predsednik Narodne skupštine ženskoga roda, iskustva su opasna, pljušte kazne na sve strane. I u mišljenju možete da napravite težak prekršaj, da bude kažnjeni, da ne znate zašto ste kažnjeni jer, navodno, nekome se nije zasviđalo jer možete malo i da sputavate Srbiju na tom putu ka EU. Gle čuda, u svim tim silnim izmišljotinama pre nekoliko godina smo dobili u Narodnoj skupštini i pro EU vlast i pro EU opoziciju i tako počeli da se nazivaju. Ovo je proevropska vlast, ovo je proevropska opozicija, teško toj EU, jer niti su evrofanatici, niti evroskeptici. U čemu se razlikuju?
Imali smo još jednu novotariju. Ako krene neka rasprava, pojave se neke činjenice, onda se potegne argument koliko je ko dobio glasova na izborima i ko koliko ima mandata. To je Vrhovni sud, i za činjenice i za istinu i za pravo i za pravdu. Pojavio se i drugi argument. Ako kritikujete, onda vas pitam – jeste i vi za EU? Ako jeste, pa kako smete da kritikujete? Ovo je Evropska komisija odobrila. Naravno, da bi se u nečemu razlikovali onda se poteže za raznim činjenicama, različitim sredstvima borbe, a onda to daje neku sliku o kojoj može svako da tumači šta hoće i kako hoće.
Pojavio se i treći fenomen u Narodnoj skupštini od 2000. godine, a to je – imam dobre želje, imam dobra nadanja, dobra verovanja. Zašto vi kritikujete moje želje, moja nadanja i moja verovanja? Pobogu, svi su se zakleli da će raditi na promeni Ustava, a zakleli se da poštuju Ustavu. Svašta se ovde dešava.
Mi imamo sada i situaciju da neko ko je u nekoj Vladi kaže – od te velike diskusije u Narodnoj skupštini neće da se otvori ni jedno radno mesto, neće građanima da bude bolje. Ali, nije nam dao dokaz da kada se ćuti da se otvaraju radna mesta i da je ljudima bolje. Tako da, zabranjeno je ovde kritikovati neki zakon, predložiti neka bolja rešenja, uvode se sankcije Poslovnikom, ne zakonom, tako da funkcija predsednika Narodne skupštine je otprilike u rangu predsednika Vrhovnog kasacionog suda. U Kasacionom sudu postoje i građansko i ovo drugo veće, a ovde imamo univerzalnog pojedinca koji je ovlašćen. Javlja se tu problem što nemamo demokratski autoritet. Očigledno kao narod nismo spremni da ga iznedrimo, a sve i svašta nam se predstavlja kao autoritet koji može da koristi svoja diskreciona ovlašćenja i da se nadamo da ih neće zloupotrebiti, znači, samo da se nadamo.
Videli ste i sami, predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine se obrazlaže da poseduje bogato parlamentarno iskustvo. To je otprilike kao – i ja posedujem kola. Objasnite mi - koja je korist za Srbiju što ja posedujem kola? Još se kaže – u svim sazivima. Nešto ste pobrkali tu. Nije baš u svim sazivima. Ali, nije bitno. Onaj ko je skupio trideset i nešto potpisa i više ima to pravo, može da izabere, a nama ostaje da se nadamo, da se nadamo da će ipak taj Poslovnik o radu Narodne skupštine da se unormali, da svi narodni poslanici mogu da iznesu svoje mišljenje o predlozima zakona, da se čuje i kritika. Pa, ja ne znam, ako narodni poslanik nije slobodan i oslobođen, kako onda mi možemo da garantujemo građanima da su slobodni i da su oslobođeni? To je vrlo teška situacija. Znači, ostalo nam je da verujemo, da se nadamo.
Ja očekujem da za sledeće četiri godine nećemo šesnaesti put da promenimo onih 200 zakona jer samo 200 zakona se vrti od 2003. godine, preciznije od 2000. godine. Pogledajte tih 200 zakona, po šest, sedam, osam ili deset puta su menjani, a neki su po šest-sedam puta iznova doneti i ništa se nije promenilo značajno. Gde je taj neki boljitak za građane, a oni se nadaju tom boljitku? Nema tog boljitka. Naravno, nije kriv Poslovnik zbog toga, ali poslanike treba osloboditi, predsednik Narodne skupštine treba mnogo više da bude spiker, treba da poseduje elementarni demokratski autoritet, sposobnost i spremnost da primeni nešto što su ipak neki standardi. Standardi ne moraju da se nalaze samo u normama, nalaze se i u dobrim običajima, nalaze se čak i u potrebi da se čuje različito mišljenje i suprotno mišljenje. Može ono i da para uši, ali bolje da para uši u zgradi Narodne skupštine, nego izvan ove prostorije.
Hvala, gospodine Mićunoviću. Nadam se da niste ništa lično shvatili od ovoga što sam rekao.

Da li sam došao na red? Dobro.
Gospođo Đukić-Dejanović, samo da vas upozorim zbog ovoga što ste čuli ovde – "Galenka" ne safaltira put do Čačka. Niste pratili prethodno izlaganje.
Četiri godine su vrlo lepi bili amandmani "briše se", jer ne postoji bolja kombinacija reči sa kojima može da se opiše loš tekst nekog člana, nego da se interveniše amandmanom "briše se". Kada se kaže "briše se" to treba da se izbriše iz života građana Republike Srbije.
Ipak, "Galenika" treba da postoji zbog lekova. Vidite, sami se javljaju.
Međutim, kaže se – amandmani bi trebalo da se odbace, nisu oni prihvatljivi, briše se itd …
(Predsednik: Gospodine Krasiću, samo se nemojte posle ljutiti zbog utuka na utuk.)
Kakav utuk? Kakav luk?
Da li ste pročitali gospođo Đukić-Dejanović mišljenje Vlade? Pogledajte to. Drugo, zašto zloupotrebljavate moje ime na dvadeset mesta u ovom mišljenju? Svi sve amandmane koje ste odbili, odbili ste sa razlogom, zato što smo odbili Krasićev amandman na prvi član. Kakav je to način? Kakva vam je to argumentacija? Draganu Stevanoviću odbijate amandman zbog Zorana Krasića. Kakav je to stav Vlade?
Zamislite šta ste napisali u ovom obrazloženju – amandman, a možete da kažete amandmani, se ne prihvataju iz razloga što je "Galenika" a.d. Beograd usled pada prodaje lekova. Pad prodaje lekova. Čekajte, ako padne prodaja lekova, onda se povećava kupovina čega? Ako je pala prodaja lekova, znači da je pala potreba za lekovima. Jeli tako? Znači, proizvode se lekovi koji ne mogu da se prodaju. Proizvodi se za zalihe. Tako ispada. Tako ste i vi to napisali ovde. Onda, "Galenika" je došla u nelikvidnost zbog nelikvidnosti veletrgovaca lekovima. Ovo stvarno genijalci mogu da osmisle, eksperti poput onog iz "Bele lađe", master ekonomiste, novopečenog. Čim master ekonomisti, novopečeni vode državu, to je tako.
Zašto ne kažemo ko je bio na čelu "Galenike" sve ove godine? Vi ne znate? Vi koji ste u koaliciji ne znate, a ja iz opozicije znam. Čovek koji je uništio sva preduzeća gde je bio direktor. Ognjanović, kako beše? Da, sada ovi iz SPS čavrljaju i ne znaju ko je. Pa, njihov kadar. Gde god je ušao u preduzeće, zatvorio je preduzeće. Prirodna posledica ili zakonomernost takvog master eksperta, bolonjskog, jeste katastrofa. Koga je postavio? Vidite vi tamo u Vladi koja stranka, zašto? Ko je bio predsednik upravnog odbora, pa ko je bio u upravnom odboru?
Ko od poslanika, kada krene u Skupštinu, prvo svrati u Galeniku da se na... dobro, pa dođe ovde? To svi znamo, ljudi moji. Sad, poštovani građani Republike Srbije, vi kao poreski obveznici, zahvaljujući proevropskoj politici, ovo je evropski standard, pobogu, znate, evropski standard, uzmeš koliko hoćeš. A ko će da plaća? Plaćaju svi. A ko uzima? Samo neki. To je ta Evropa. Zato je važna priča o Evropi, da mali broj zarađuje na priči o Evropi, a da većina grca u dugovima. Grca u dugovima.
Šta ste rešili sa master ekonomistima, bolonjskim, na čelu Galenike? Jel otišao neko u zatvor? Jel sproveden neki postupak? Pa kako je moguće? Pazite, pala je prodaja lekova Galenike. Kako to onda? Čime ljude lečite? Znači, danas, ako hoćeš da se lečiš, moraš da imaš pare, moraš da platiš i lekara, mora da imaš pare za lekove. Ukoliko nemaš pare, biraj travke, ali nemoj da pobrkaš, imaju one otrovne. Tako ispada. A Galenika 70 miliona će da se zaduži da bi se došlo na pozitivnu nulu. Pozitivna nula, blistava budućnost EU.
Sad mi kažite kako se došlo u ovu situaciju. Setite se Galenike, gospođo Đukić-Dejanović, setite se Milana Panića, pa se setite one petooktobarske promene, gospođo Đukić-Dejanović kada su ovi palili Skupštinu, vaši koalicioni pobratimi. Malo pre oni zapeše na Slobodana Miloševića, vi ćutite tu, čavrljate, baš vas briga. Sve je bilo loše, sve ne valja, još ne valja zbog Miloševića, jeste li razumeli? Ne valja zbog Miloševića još uvek i portparola Miloševićevog Ivice Dačića i potpredsednika Miloševićevog Slavice Đukić-Dejanović. Eto, jeste li ga čuli šta kaže? On kad vam kaže, to vam kaže Barak Obama odmah. Vidite da je to najveći dijalog DS, jedino on strpljivo se bori za pozicije EU u Srbiji, ovi drugi vrdaju i napuste sednicu, itd. On ima jadan da izgori ovde. Ima da izgori. Dovoljno da Miki Rakić cimne telefon, to je odmah iz Stejt Departmenta, evo ga, tu je opisan. To su vaši koalicioni partneri. Čak smo pogodili i boju, vidite? Žuta. I boja pogođena. Pa se sećate, gospođo Đukić-Dejanović, 2000. godine ko je upadao u Galeniku? Batić.
(Ppredsednik: A šta mislite da se vratite na amandman?)
Ne pričam o asfaltiranju preko Galenike, kao što je moj prethodnik pričao. On je o zakonu koji se tiče Galenike pričao – građani Čačka vole da imaju asfalt do Čačka i vi ste sa oduševljenjem prihvatili to. Slažem se, ali zašto vam je mrsko ovo kad pominjem, pošto se malo sećam šta je sve bilo sa Galenikom. Od 1992. godine Milan Panić, onaj biciklista, pa onda Batić kada je došao sa onim svojima, pa da li se vratila Galenika, pa nije se vratila, pa ko je uzeo, pa šta je uzeo, pa bilo državno preduzeće, pa bilo dobro, pa da li će da ide na privatizaciju, pa da li neće da ide na privatizaciju, pa zašto je strateški važno, pa ovo, pa ono. Pričam vam od 1992. godine, ali hajde, od 2000. godine sve je bilo najgore. Znate da su oni mali kineski lekovi bili ružni tada, 2000. godine. Sećate se? Sad kineski lekovi najbolji. Tada su bili ružni. Kaže – mnogo mali, pravljeni za male ljude. Kako reče Tadić? "Malji deca".
Tada su povraćali na Rusiju kada se kaže, Kina – povraća im se, bljak, Engleska, Francuska, Nemačka, to je sve prosperitetan svet. Kakva crna Rusija? Sad vidim, kada neko postane master ekonomista, a mi ne znamo kako to čovek postade master ekonomista, pre dve godine je bio diplomirani pravnik na sednici Administrativnog odbora, sada master ekonomista. Kažite gde je taj oluk da idemo i mi da uzmemo po neku diplomu, možda pogodimo nešto. Čujem da Grocka ima istureno odeljenje. Kad vam dohvate ti eksperti da vam vode državu, znate šta se dešava? Dešava se upravo ovo.
Znači, sada ćemo 70 miliona, sada ćete vi, na kraju ovog mandata, sa 70 miliona evra da zadužite građane Srbije, kako bi opstala Galenika. Šta se dešavalo do današnjeg dana, to ćete, kako se to sad kaže, to ćemo da resetujemo, kao što ste izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave resetovali 68 milijardi duga prema jedinicama lokalne samouprave. Je li tako bilo? Vi biste sve da resetujete, resetujemo ovo, resetujemo ono, najvažnije da nam je slepa slika o EU, o predivnoj Keti. To je najvažnije.
(Glasovi iz klupe: Ko je to?)
Master? To je, kažu, ovaj Tomislav Nikolić. Niste čuli to? Amerikanci kažu kupio diplomu, gospođo Đukić.
(Predsednik: Molim vas, malo ozbiljnosti unesite u vaše obraćanje.)
Zamolio bih vas, nemojte da vređate američku ambasadu. Meni je dozvoljeno, vama nije.
(Predsednik: Dogovorite se sa svojim kolegama.)
Amerikanci napisali – kupio diplomu. Taj će da vodi državu sa kupljenom diplomom, master ekonomista. Šta vi meni tu nešto pričate? Čitajte malo knjige. Ne mogu ja da budem kriv što vi niste informisani. Vi se informišite, pa se kvalifikujte za razgovor sa mnom. Sada zadužite državu za 70 miliona evra. Zbog čega? Zbog kadrova SPS i drugih. Bruka i sramota. Naravno da svaki amandman ima da bude – briše se. Sve mora da se briše što je uradila DS, ako hoće ovaj narod da živi.

Gospođo Čomić, koliko je vremena?
(Predsedavajuća: Dvadeset pet minuta i 45 sekundi.)
Hvala. Gospođo Čomić, ja ću na početku da krenem sa petom kolonom koja je na vlasti od jula 2008. godine, pošto je to jedina zajednička tema za ovih 13 tačaka dnevnog reda. Znači, vezivno tkivo je peta kolona. Znači, 1,5 milijardi evra zaduživanja, što direktnog, što indirektnog, objedinjeno u okviru jedne rasprave, 13 tačaka dnevnog reda, pa nađite koliko je to prosečno stotina miliona po tački dnevnog reda, pa izračunajte koliko minuta ćemo da pričamo o svakoj od ovih tačaka u okviru ove teme i videćete da ste vi devalvirali i evro. Nekada se o svakoj od ovih tačaka pričalo po dva dana, da bi snaga argumenata ubedila, kako vlast tako i opoziciju, a naročito publiku, javnost, zašto je ovo rešenje najprihvatljivije i najbolje u ovom trenutku. Znači, nema više ubeđivanja, nema prostora za argumente, ostavljen je prostor za jednu sliku koja se zove očekivanje, nada, verovanje i u toj konfrontaciji verovanja i nade gospođi Čomić i moje argumentacije, uvek je na glasanju pobeđivala većina od 126 koja je delila istu nadu sa gospođom Čomić, a to je – Evropa nema alternativu.
Međutim, statistika kojom se ova vaša vlast, gospođo Čomić, služi je ipak argumentacija. Ne sporim vaša nadanja, međutim, 400 hiljada radnih mesta više nema u Srbiji. Trista hiljada se povećao broj nezaposlenosti. Petsto hiljada ne mogu mesečno da serviraju kredite. Znam da ste vi verovali da to neće da se desi, ali ljudska inteligencija nalaže da se malo mućne glavom pa da se pronikne, da se vidi, da se ne prihvati baš sve zdravo za gotovo. Vidite, mućnuli glavom ovi u EU, pa sada niko u EU ne podržava EU, ali ovde je Kineski zid, poslednja linija odbrane EU. Zato vam kažem, pričamo u stvari o petoj koloni. Da smo prezaduženi, ja vam to pričam 10 godina.
Toliko ste me iskažnjavali da nemam potrebe više to da ponavljam. Normalno, pa znam da je normalno da vi mene kažnjavate. Zašto to ne bi bilo normalno. To jeste normalno. Mi smo na potpuno različitim linijama. Vi ćete svaki zahtev iz Brisela, iz Vašingtona da ispunite, a ja neću okom da trepnem kada su oni u pitanju. Mene interesuju. Znam da je loše. Onaj koji nas je bombardovao, onaj ko nam otima Kosovo i Metohiju da nam misli dobro, hajte molim vas. Samo se vi nadajte.
Argumentacija je nešto što mora da ima primat prilikom zdravog rasuđivanja gospođo Čomić. Rasuđivanje na nadama i verovanjima nije rasuđivanje, već uverenje. Ne uverenje lekara, nego verovanje.
Kako je to krenulo gospodo poslanici? Hajde da vidimo kako je krenulo 2008. godine. Podeljena je bila politička scena, pa su rekli – radikali, DSS i SPS je protiv Evropske unije, oni će biti poraženi. E, 128 mandata se osvojilo. Šta kaže Vikiliks, gospodine Obradoviću, šest meseci pre izbora Dačić se sa Manterom dogovorio da vi pređete u ovaj demokratski blok…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, s obzirom da se zalažete za argumentaciju, zamolila bih vas da to na svom primeru primenite, a o temi dnevnog reda.)
Naravno, mora argumentacija se nalazi u Vikiliks mi se javlja.
(Predsedavajuća: Upozoravam vas da u tom slučaju vi mene prisiljavate da koristim argument, kršite Poslovnik narodni poslaniče.)
` Dobro, samo vam kažem kako je krenulo zaduživanje. Zašto je krenulo zaduživanje?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, tema dnevnog reda. Molim vas da svu svoju kreativnu diskusiju ipak svedete na 13 tačka zajedničkog načelnog pretresa.)
Samo pričam o ovih 13 tačaka.
(Predsedavajuća: Ja ću moliti.)
Komponenta koja spaja svih ovih 13 tačaka jeste patološka ljubav prema Evropskoj uniji.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas upozoravam, drugi put nakon ovog, izričem opomene, zbog toga što ne koristite argumente, a za argumente se zalažete i mene opominjete da su argumenti neophodni, da bi bilo dobro, da patološka ljubav nije argument. To je jedno stanje nepotrebne emocije. Tako da vas molim, argumente.)
Gospođo Čomić, nisam uticao na vaše emotivno stanje nadam se? Mogu? Znam teško je uticati na vaše emotivno stanje. E vidite, gospođo Čomić, kada hoćete već o argumentima, pre 10 godina napravljen je jedan projekat za izgradnju postrojenja za odsumporavanje za Termoelektranu "Nikola Tesla". Taj projekat je, odnosno čak i ugovor je postojao sa domaćom firmom, zamislite u Srbiji postoje ljudi koji znaju ovaj posao da rade. Elektroprivreda je platila velike pare za taj projekat i to nije bio neki veliki problem da se realizuje. Ima to svoje ekonomsko i ekološko stanje, itd, itd.
Ali, ne leži vraže, zaigra mali Đelić. Zaigra mali Đelić, napravi sporazum sa Japancima, sada imamo u ovom sklopu od 13 zakona dva koja se tiču odsumporavanja za Termoelektranu "Nikola Tesla".
Gospođo Čomić, da vam sada neko objasni argumentaciju. Malo ekonomski i tehnološki osposobljen čovek sa ovoliko velikim srcem, punom ljubavlju prema Srbiji i srpskom narodu. Od naše elektroprivrede mogao bi da napravi ne zlatnu koku, nego farmu, da više ne postoji ni jedan problem u našem budžetu za dodatnim sredstvima. Nešto slično bi se desilo i kada bismo imali takvog jednog istog, a ne bivšeg dilera cigareta na čelu "Telekoma".
Onda ne bi postojala potreba da se interveniše prema eventualnom obrazovanju, jer iz dobiti ta dva javna preduzeća moglo bi da se završi mnogo štošta. Znači, ipak je ovo tema ko koliko voli Srbiju, ko koliko poštuje Republiku Srbiju. Ko se skoncentriše da sve naše unutrašnje snage stavi u funkciju razvoja Republike Srbije.
E sada, da se malo vratim na ono što vi želite da se priča o tome. Vidite, postoje neka fiskalna pravila. Vi ste napisali i vi ste izabrali ljude koji treba da budu u tom fiskalnom savetu. Oni pogledali neke papire i vide da postoji velika opasnost. Uz sve rizike, uz sva ograničenja, što kada se priča o bruto društvenom proizvodu daje se neka projekcija, neka slika, neka pretpostavka. Uz sva ograničenja i neizvesnosti, što veličina bruto društvenog proizvoda može da zavisi i od kursa i da preko njega se pegla itd, kao što se godinama peglalo.
Ali, oni kažu – ove godine neće biti rasta bruto društvenog proizvoda. Oni vaši mentori iz inostranstva kažu Evropa ne može da računa na 1,5. Nula pet, bi bio izuzetno dobar rezultat. Kada to uzmu kao ograničenje u planiranju budžetske potrošnje ili uopšte javne potrošnje za 2012. godinu, oni kažu štednja, nema druge. Mora štednja. Zašto. Puca sistem, Ali, vi ne možete da napravite štednju. Pogledajte koliko je zinulo Duliću za ovo njegovo u Stepe Stepanovića. Ma nema veze to, kada se završi, tu će cena da bude jeftinija po metru kvadratnom, nego što su oni dali para za izgradnju. To je gubitak na supstanci. To vas ne interesuje. Vi želite za ova dva-tri dana da projurite kroz ovih 27 zakona i da dobijete mogućnost da trošite sredstva po budžetu.Zašto da trošite ta sredstva? Pa računajući da će još neka slika da zavlada u glavama ljudi kako bi eventualno u očekivanju početka razgovora o pridruživanju za članstvo 2389. godine neko izabrao proevropske stranke.
Sada smo zatrpani očekivanjima i sada gospođo Čomić nešto što se slaže. A kada se slaže kod 15 agencija u odnosu na ukupno 20 agencija onda to ima veliki stepen verovatnoće. Znate šta kažu gospođo Čomić građani Republike Srbije za stanje u Republici Srbiji? Ne znate. Kaže se, ako je ocena jedan do pet, gospođo Čomić dali su vam 1,8. Ponavljali ste gospođo Čomić. Šta da radimo, morate na popravni.
Na pitanje kakvo je stanje kod vas pojedinačno, građani Srbije kažu, između jedan i pet, 2,25, kod vas je četvorka, znam gospođo Čomić, zato vi volite EU.
(Predsedavajuća: Ili da povežete ocene sa garancijom da će tako biti i u sledećem periodu ili o dnevnom redu.
Neće, tu ste se nešto preračunali, sad ću da vam dalje kažem gde ste se preračunali. Sad ću da vam kažem gde ste se preračunali. Kakva su očekivanja vaših komšija za 2012. godinu? Kaže, biće bolje 16,2%. Biće isto, znači ništa ne valja.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, prekidam vas i usudim se da prekinem poslanika samo kad on krši odredbe Poslovnika. Dakle, istraživanja javnog mnjenja dovedite u vezu sa zajedničkim pretresom.
Sa zaduživanjem? Upravo o zaduživanju i pričam. Ovo su sve građani koji pričaju o zaduživanju. Pa oni vas prepoznaju kao vlast koja je zadužila ovaj narod. Oni smatraju da ste vi zadužili državu.
(Predsedavajuća: Molim vas o temi dnevnog reda. Ne bih vas prekinula da pričate o temi dnevnog reda.
Nije moguće da ste vi taj kantar koji tačno zna šta pričam.
(Predsedavajuća: Pažljivo vas slušam, ako to retko doživljavate, uvek vas pažljivo slušam i mogu da ponovim šta ste rekli. Usudim se da vas prekinem samo kad potpuno odlutate od teme dnevnog reda.
Samo vi slušajte, ali bolje da me samo čujete. Nemojte da me slušate, pogrešićete.
(Predsedavajuća: Sad vas upozoravam, tema dnevnog reda inače ćete vi mene morati da slušate.
Dobro, ne treba da se zadužujemo jer ako se zadužujemo onda idemo prema Nato paktu, a 71% građana ne želi da čuje za Nato pakt, ne vidi Srbiju u Nato paktu. Znači, ovo je u velikoj suprotnosti sa interesima i očekivanjima građana Republike Srbije. Ljudi, pa vi nemate pravo da radite nešto protiv naroda, ovo je protiv naroda.
Vi nemate pravo da radite protiv naroda da radite nešto protiv naroda. Ovo je protiv naroda. Vi nemate pravo da radite protiv naroda. Vi morate da se pridržavate Ustava. Sad ću gospođo Čomić, da vam kažem drugi deo ovog zaduživanja. Vidite, u ovih 13 zakona o zaduživanju nemamo ni jedan zakon koji se odnosi na Rusku federaciju, a 60% smatra da jedino Rusija na nas gleda u ekonomskom smislu da kažem sa nekim simpatijama. Mrštite se. Nemojte da se mrštite. Napravićete veliku grešku.
Ovo zaduživanje gospođo Čomić, ima veze sa otimanjem KiM i kada postavite pitanja građanima Republike Srbije, da li ste za to da se uđe u EU, a da se preda KiM? Znate li koliko je građana za to? Devet zarez sedam posto, znači 9,7% građana bi prihvatili ove predloge zakona, a 76% ne želi da čuje. Pa, ja želim ljudi da zastupam 76% građana Republike Srbije. Ne sporim da vi zastupate ovih 9,7% građana Republike Srbije. Zastupajte. Ja samo želim da se to čuje gospođo Čomić.
Ovi zakoni kažu – da vi niste ispunili ni jedno obećanje koje ste dali građanima 2008. godine. Da ste vi rekli 2008. godine da ćete da zadužujete državu, znate koliko bi glasova dobili? Nula. Vi ste dobili. Mogu tačno da vam kažem koliko ste glasova dobili, ali neću, da mi ne bi dali opomenu. Vidite, sad kada pitate građane da li je Vlada ispunila obećanja, kaže – potpuno 0,8%, Žarko 0,8%. Kaže – delimično 25,30 kaže – ni jedno obećanje nije ispunjeno 56%. Gospođo Čomić, želim da zastupam ovih 56% nemam ništa protiv 0,8% koje vi zastupate.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče sigurna sam da niko u tih 56% koje želite da zastupate ne bi vam odobrio da kršite pravila ove institucije, a ne odobravam vam ni ja. Dakle, o temi dnevnog reda. Poslednje upozorenje.)
Gospođo Čomić, samo pričam o zaduživanju.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče ukoliko ne počnete da govorite o temi dnevnog reda onda ću vas ja zadužiti.)
Ali, gospođo Čomić…
` (Predsedavajuća: Molim vas o temi dnevnog reda, inače ću ja morati da vas zadužim prvom opomenom, pa drugom opomenom, pa tako dalje. Molim o temi dnevnog reda.)
Gospođo Čomić, uopšte ne sumnjam u to što vi pričate, nemojte da se sekirate uopšte. Znam da vi to mislite što pričate. Znam da ćete vi to da uradite što ste rekli…
(Predsedavajuća: I u pravu ste. Dakle, ovo je poslednje upozorenje za vreme koje vam je na raspolaganju ili ćete vreme do kraja iskoristiti za temu dnevnog reda ili će moje sledeće prekidanje biti zato da vam izreknem meru opomene zbog nepoštovanja Poslovnika.)
Gospođo Čomić, nemojte da se sekirate. Ja se držim dnevnog reda. Trinaest zakona držim u levoj ruci. Svi su zakoni neko zaduživanje, da li garancija, da li potvrđivanje nekih sporazuma koji u suštini znače zaduživanje. Svima je jasno u ovoj Srbiji kada se govori o nekom zakonu o davanju garancija to je zaduživanje Republike Srbije, nije to klasična garancija.
Ni jedno naše javno preduzeće osim "Elektroprivrede" po neki put nije izmirilo svoju obavezu pa su se uvek aktivirale garancije Republike Srbije, i to mi svi znamo. To je samo pitanje tehnike da li će ići direktno zaduživanje ili će da ide davanje garancije.
Ovo sve ide na naplatu preko budžeta. Kad se kaže preko budžeta to znači po glavi stanovnika, porezi, takse sve moguće što država naplaćuje, služi za otplatu ovoga. Da li je nužno ovo? Da li postoji mogućnost da se obezbede bolji aranžmani? Mi nemamo odgovor na to pitanje.
Mi imamo odgovor ako čitamo depeše iz Američke ambasade.
Gospođo Čomić, u depešama iz Američke ambasade je napisano zašto se zadužujemo na ovaj način, a zašto se ne zadužujemo na drugi način, ali ja neću pošto ste rekli da ćete mi dati opomenu. Daću vam knjigu pa ćete da vidite. Amerikanci ne lažu. Nemaju potrebe da lažu. Uostalom to su vaši prijatelji, ajde sad kažite da lažu. Ne smete.
Gospođo Čomić, ovih 13 zakona su najvažniji dokaz korupcije i kriminala. Ako meni ne verujete tvrdim vam da pedeset i nešto procenata građana Republike Srbije smatra da je Vlada Republike Srbije Cvetković-Dačić korumpirana. Preciznije 89,5% građana, to su oni koji smatraju da bez korupcije ne možete ni lek da dobijete, ni da odete kod doktora, niti bilo šta. Znam ako bih ja to pričao ovako to se vama ne sviđa, to možete da osporavate lepom pričom o tome kako je bilo ružno dok je Milošević bio predsednik SPS-a, Slavica Đukić Dejanović bila potpredsednik, a Ivica Dačić portparol SPS-a. Možete da napadate to slobodno, možete to i da pripišete meni. Žarko ja se ne ljutim. Nema potrebe da se ljutim. Slobodno to pripišite i Srpskim radikalima. I kad ste vi bili na vlasti 1992. godine i to pripišite nama nema veze, ali zaboravite na jednu stvar vreme nadanja i očekivanja je odavno prošlo sada je važno gospođo Đukić Dejanović da se objasni ljudima kakva je to slika koju oni vide.
Kakva je to vlast koja u očekivanju nekih izbora zadužuje državu dve milijarde sa kamatama evra naravno, da bi progurala još nekoliko meseci, da bi eventualno još nešto se začepilo tamo, nešto sitno platilo, ali ta priča je ispričana, ali ta priča je ispričana. Svako ko je verovao DS je stradao to vam je jasno, svako ko je verovao zapadu je stradao. Ko je sa zapadom napravio dobar dogovor povodom državnih pitanja? Ma niko, nikada. Vi ste produkt zapada na vlasti, vi morate njima da verujete, vi morate njima da služite i morate da potpisujete sve i svašta i nema veze što kaže Hilari Klinton šta je. Ne, vi ćete u našoj javnosti dalje trla baba lan, i sada ćete 1. marta da pričate o statusu kandidata za članstvo, ma nema veze za početak pregovora, eventualno šta će da bude, kad će da bude. Znate da od toga nema ništa. Pa to je potpuno irelevantno za život. Pa to ne rešava ni jedan problem ove zemlje. Pa gde vam je ona narodna kancelarija predsednika Republike koja rešava efikasno sve probleme. Nema više narodne kancelarije, šta je sa njom? Povećale se narodne kuhinje, od kancelarije postala kuhinja. Pa to je evropski standard kod nas. Pa kako to izgledaju evropski standardi kad ih vi primenjujete u Srbiji? To je to zaduživanje gospođo Đukić Dejanović.
Mogao bih ja sada o svakom od ovih zakona da vam kažem konkretno šta se krije, ne između redova. Mogao bih čak i po imenima da vam govorim i koferčići i ovi i oni, i službeni automobilčići i ko je predsednik kog Upravnog odbora, ko se koliko ugradio, ko je prebacio kom fudbalskom i sportskom timu itd, sve to ja mogu vama da ispričam, vi znate da ja to znam. Ali, nije danas važno to. Danas je važno što je vezivno tkivo za ovih 13 zakona. Vezivno tkivo za ovih 13 zakona je peta kolona u Srbiji. Vas ne interesuje Srbija, vas ne interesuje srpski narod, vas interesuje kako da zadržite pozicije – uzmi sve što ti život pruža. Koga da bude sramota? Ko je to rekao da me sram bilo? U "Galeniku" po lekove, ko zna da li će biti za koji mesec. To je vezivno tkivo.
To mora da se žigoše na sledećim izborima. Na sledećim izborima narod pre svega treba da kaže šta misli o ovoj vlasti, ova vlast treba da položi račun za ovo. Ne samo da položi račun sa gledišta obećanja, nego onoga što je urađeno. Kažite šta je dobro urađeno? Nema ništa. Javiće se jedan primerak da nešto žvalavi posle, nema veze. Dva primerka će da žvalave, nema veze. I? I baš će biti dobro, rešićete sve probleme građana. Hajde sad napadnite na Miloševića, zaobiđite Slavicu Đukić-Dejanović, napadnite Miloševića, napadnite sve. Na taj način ćete da izlečite ovo stanje? Jeste, baš ćete da ga izlečite. Od vas narod nije očekivao to. Od vas je narod očekivao rezultate, ali rezultate za narod i za državu, a ne za privatne džepove. I ja neću da pričam o privatnim džepovima. A ovo vreme što prizivaju, čašćavam vas pa šibajte u EU.

Gospođo Đukić, koliko imam vremena?
(Predsednik: Imate još 23 minuta.)
Sasvim dovoljno.
Gospodine Obradoviću, da se malo hvalim, jer ove najnovije ankete kažu da građani Republike Srbije dele stavove sa SRS.
Ako dozvoljavate, građani Republike Srbije na prvo mesto kao prijatelje stavljaju Rusiju, Kinu, Makedoniju, Rumuniju, Grčku, nesvrstane. Sve je sa više od 50% Kada je u pitanju anketa u pogledu neprijatelja, na prvom mestu su SAD. To se uklapa sa ovim što je gospodin Delić pre mene pričao, Radiša Ilić i gospodin Dušan Marić. Na drugom mestu je Velika Britanija. Na trećem mestu su Nemačka, Francuska, Hrvatska i naravno NATO pakt. Znači, to je percepcija građana. Jasno im je, prijatelji su nam upravo one zemlje za koje SRS kaže da su prijateljske. Sećate da smo potpisivali neke sporazume u ovoj zgradi, tamo 2000. godine sa Rusijom i Belorusijom, na bazi čega imamo i specijalni status.
Vidite, mogu da se stave na sto razni sporazumi, mogu da se izraze lepa očekivanja, ali ono što je percepcija građana, gospodine Obradoviću, poklapa se sa stavovima SRS. U SAD, u Velikoj Britaniji, NATO paktu, pa sada ako hoćete – Nemačka, Francuska, tj. EU, to je okosnica EU, oni u tome vide neprijatelje Srbije i srpskog naroda.
Ovo je vrlo važno zbog nekoliko tačaka dnevnog reda koje se nalaze u ovoj objedinjenoj raspravi, gde se nalazi 14 predloga zakona. Vidite koliko su važne ove države, kada ste ih svih 14 stavili u jednu tačku dnevnog reda. To sa gledišta diplomatskih odnosa jeste malo nepoštovanje, ali vam ne zameram, sretan sam što niste stavili 37 tačaka dnevnog reda. Ranije smo imali 37 tačaka dnevnog reda u okviru jedne jedinstvene rasprave.
Kada sam već tu kod tih anketa i onoga što je nesporno što se tiče agencija koje se bave istraživanjem, vidite, kod građana Republike Srbije još nije jasno ko su nam prijatelji i neprijatelji kada su u pitanju neke države. Recimo, kada je u pitanju Turska, 33% građana smatra da su nam prijatelji. To je verovatno zbog ovih serija, a 34% smatra da su nam neprijatelji, dok 33% nezna. Kada je u pitanju EU, 28% kaže – prijateljski su raspoloženi prema nama, 39% EU doživljava kao neprijatelje i 32% ne može da kaže da su prijatelji niti neprijatelji.
Gospodine Obradoviću kada postavite građanima Republike Srbije pitanje – da li u Srbiji postoji opasnost od separatizma? Da kaže 67%. Što se tiče ove parole – EU nema alternativu, ko to podržava? Podržava 10,5%. Onako, slaže se sa tom inicijativom – 20%. Ne slaže se sa tom inicijativom – 19,3%. Protivnici te parole – 35,30%.
Da li EU predstavlja štetu za Republiku Srbiju? Da kaže 22%, 21% se slaže sa tom konstatacijom, a kažu da nije štetna za EU samo 17,20%. Da vam ne čitam dalje ove ankete, iz toga treba da proizađu neki zaključci, kakvo je raspoloženje građana Republike Srbije. Mi iz SRS možemo biti zadovoljni sa rezultatima ove ankete, jer vidimo da sve ove godine koje smo na političkoj sceni proveli zastupajući stavove da Srbija nema alternativu, da srpski narod nema alternativu, napokon dolazi do građana Republike Srbije da shvataju zašto se zalažemo i videćemo to, to sada nije toliko bitno, ali očekujemo dobru komunikaciju.
Gospođo Đukić-Dejanović, ne znam da li ste bili na početku. Gospođa Kolundžija je pričala o ovoj tački dnevnog reda i ono što je dominiralo njenom raspravom jeste politika koja laže. Pričala je i gledala je u mene. To je bila asocijacija da SRS vodi politiku laži. Vidite, anketa kaže da baš i ne lažemo, da se to slaže sa građanima. Međutim, zaboravila je samo jednu stvar, da ona politika koja je obećala 250.000 novih radnih mesta i zapošljavanje, nije postigla te rezultate. Ona politika koja je rekla – i EU i Kosovo, nije postigla rezultate, znate? Ona politika koja je pričala o boljem standardu, nije postigla rezultate.
To nije sada moje mišljenje. Znate da sam ja mnogo oštriji u tim kritikama, ali to je vaša statistika pokazala, registrovala, Zavod za statistiku. Znači, 500.000 radnih mesta više nema, ne postoji 500.000 budućnosti. Povećan je broj nezaposlenih za 300.000.
Gospodine Obradoviću, čini mi se da 15.000 visokoobrazovanih čeka na birou, ili 22.000. Možda 22.000, pobrkao sam, 158 magistara nauka, jeli tako beše? Čak i tri doktora nauka su nezaposleni. Ovo malo, ne znam kakav je ovo prevod – celo životno učenje. Šta to znači? Postoji li poluživotno, delimično životno učenje ili ovo – učiš dok ne umreš? Gospodine Obradoviću, smanjite vi te kurseve i te stvari, mi imamo visokoobrazovni kadar koji nije zaposlen. Ne treba ništa da ulažemo, već je država uložila u njihovo obrazovanje, i veštine, i sposobnosti.
Naš narod je toliko inteligentan. Dovoljno je da mu date kompjuter, za tri dana ima da nauči da radi na njemu i bolje ima da radi nego ovaj Srđan Milivojević, on gleda u ekran i samo se smeje nešto. On misli to je ogledalo. Naš čovek je inteligentan, aman ljudi. Kako vam nije jasno?
Sad kažete tu se daju neke velike mogućnosti. Slažem se, hoćete da demonstrirate neku drugu politiku, to je politika - EU nema alternativu. To je politika - verovatno ćemo dobiti status kandidata za početak razgovora. A kada će da krenu razgovori? Pa, ko to zna. Turci čekaju, jadnici, dve generacije odoše u penziju čekajući. Jadni Makedonci već i zaboravili, izradovali se prve godine, posle toga rekli – ma diži ruke, od ovoga, nema ništa. Ali dobro, nije to najveći problem ovog seta zakona koji se donose.
Rekoste malopre da se vi socijalisti borite za socijalnu pravdu, to su ove besplatne knjige. Najveći borac za socijalnu pravdu je Dušan Bajatović. Jadnik krvari, ne može podigne tolike plate koje uzima. Ne znam, pišu po novinama, milion i 200, milion i 300 mesečno. Žarko bi voleo da ima makar 50%, ali nema. Nažalost, on je ministar, nije direktor Javnog preduzeća. Pa, nemojte toliko za socijalnu pravdu da se borite. Bolje kad se ne borite za socijalnu pravdu.
Sada najvažnija stvar koja se tiče ovog kompleta zakona, mora ovde da se kaže, ima ovde i dva ugovora sa Ruskom Federacijom koju, naravno, radikali podržavaju, to se podrazumeva. Bez obzira na ove kritike koje se mogu izraziti u pogledu ovih konvencija koje se tiču ekologije, koje verovatno treba da se dograde, da se usavrše, sa gledišta načelne politike one jesu prihvatljive, ali sa gledišta posledica koje mi trpimo ovde, one su uvredljive za nas, to moram da vam kažem. General Delić je samo deo tih podataka je izneo, a kada biste imali prilike da čitate podatke dr Kovačevića koji ispred države vodi ove stvari, da vam on objasni šta je osiromašeni uranijum, gde se nalazi i kakve su posledice, verovatno ne biste imali toliko oduševljenja povodom ovih predloga ovde.
Sada dolazimo na ovo što je verovatno najvažnije da se prikrije. Imamo ovde dva sporazuma koja je potpisao ovaj što je 2002. godine dobio otpremninu, samo da ne radi više u državnoj službi, Šutanovac, pa ga Tadić postavi za ministra odbrane. Nema razlike između EU i NATO pakta. Ko to priča da postoji neka razlika? Nema razlike. Ne znam odakle vama pada na pamet ideja da u toj politici EU nema alternativu, toliko daleko da odete. Moram da vam objasnim jednu stvar, gospodine Obradoviću, u junu mesecu 1999. godine, postojao je plan Ahtisari – Černomirdin. SRS je bila protiv tog plana. Sve stranke su bile za taj plan, one koje su bile u vlasti i one koje su u opoziciji i one koje čak nisu bile ni u Skupštini. Na bazi tog plana doneta je Rezolucija 1244. Donošenjem Rezolucije 1244 u stvari se ostvarilo ono u najboljoj veri, povodom čega su se partneri dogovorili. Da partneri nisu imali garanciju da će to da se poštuje onako kako je napisano, niko ne bi potpisao taj plan. Isto kao i Dejtonski sporazum. U dobroj veri da to što je napisano važi, ugovorne strane su priznale i potpisale. Šta se dešava kada posle nekoliko godina jača ugovorna strana kaže – to mene više ne interesuje? Onda svaki razuman čovek izvlači zaključak da tom partneru ne sme više da veruje, jer da ga je taj partner jedan put prevario, drugi put prevario, treći put prevario i uvek te vara i to je taj odnos sa EU. Dobrosusedski odnosi i sada filozofsko pitanje – da li je zvezdica ili pahuljica?
Gospodine Obradoviću, sećate se, 2006. godine je moralo da bude UNMIK-Kosovo. Ukoliko dođu presvučeni teroristi kao poslanici njihove nezavisne ili one, srpska delegacija napušta skup. Da li je tako bilo, gospodine Obradoviću? Sve skupove smo napuštali u inostranstvu. Nismo hteli da sedimo u sali gde oni dolaze. Ako je UNMIK, u redu. Na početku nisu uvodili te teroriste u funkciji političara prelaznih institucija. Danas smo došli, u koju situaciju? Tadić kaže Tačiju – gde si pobratime? Tako je. Zbog čega? Zbog EU. Zbog čega? Predpristupnih fondova, da se zgrabi. Nemojte ljudi, država je mnogo ozbiljna stvar.
Sada da objasnimo neke stvari, kako smo u stvari došli u tu situaciju. Evo, gospodine Obradoviću, SPS, DSS i SRS su od strane Borisa Tadića 2008. godine optuženi da su antievropske stranke, pred izbore, da li se sećate, gospodine Obradoviću? Mi dobismo 128 mandata. Sećate se, Vučić je objavljivao tajne razgovore što ste imali sa Lilićem. Kako se ne sećate? Bilo u "Pravdi", kad ste vi Liliću rekli – ja sam sa Borisom to ovako. Doneću vam ja, u knjizi objavljeno, nemojte da se sekirate. Zašto bih ja nešto izmišljao? Znate da se ne bavim tim stvarima.
(Predsednik: Najbolje se vi sećate komunikacije sa gospodinom Vučićem. Držite se dnevnog reda.)
Gospođo Đukić, ja se najbolje sećam komunikacije sa vama. Samo da objasnim neke stvari, gospođo Đukić-Dejanović. Čekajte, 128 mandata, gospođo Slavice. Sada smo mi objavili, Vikiliks mi javlja, depeše iz američke ambasade, demanter kaže – Dačića sam ja obradio da mora da pređe na ovu stranu. Šta se desilo? SPS je preneo 20 mandata kod Srđana Milivojevića, pa ste onda vi formirali ovo, stranka neprijatelja Srbije, SNS, i tamo imate ovog obrazovanog, celoživotno učenje. Više nije građevinski tehničar. Znate li šta je danas rekao istražnom sudiji? Menadžer ekonomije, kako čovek napreduje. Samo je potrebno da u 58. godini života progledaš. Onda je otišla Nova Srbija jer su se ovi uplašili da ćete ih uhapsiti, ne vi, nego ovi i onda smo mi ostali na 57, DSS ostao na 20 i Srbija je postala proevropska. Nije proevropska. Neće ni posle ovih izbora da bude proevropska, nego će biti srpska. Kažem vam, 2008. godine nije dobila, koncepcija EU nema alternativu, 2012. godina ima do nogu da bude potučena.
Jeste videli šta kažu na ova istraživanja? Vaši birači više veruju EU, nego što su protiv EU, SPS, ali PUPS i SNS, i dalje je većina protiv EU, ali oni ne znaju da su i Krkobabić i Toma za EU. Oni ne komuniciraju među sobom. Birači misle nešto, a ova dvojica teraju. Njih baš briga. Ja ovo pričam da sutra ovolike oči otvaraju za koga glasaju. Ko jednom prevari, taj stalno vara. Vidite šta kaže vaš Dačić juče, on bi da se bije sa ovim šiptarima što su mu uhapsili policajce i to sad deluje prihvatljivo, ali EU nema alternativu, rekao mi Barak Obama kad sam bio na doručku.
Samo da napravimo koordinate da se zna gde je ko, kako, koliko je to važno, koliko nije važno, da čovek uludo ne baci glas, a očekujući nešto, dobije nešto drugo. Tu moramo da budemo vrlo oprezni. Moramo, ako poštujemo Ustav Republike Srbije, da iznesemo jedan opšte obavezujući stav. Republika Srbija može imati prijatelje samo u onim državama koje nisu priznale nezavisno Kosovo. Svi oni koji su priznali nezavisno Kosovo, sa njima moraju da zahlade odnose, smanje nivo.
Kad pravite sporazum sa EU, 22 države EU su priznale nezavisno Kosovo i od toga ne odstupaju. I u svim pričama, razgovorima, dogovorima uvek Tačijevo Kosovo ima primat nad Republikom Srbijom. Jel beše velika afera oko organa, pa ko će da reši, pa da li istražitelj UN, da prepustimo Euleksu i oni da jure Tačija, pa nemojte molim vas. Ali, vi razgovarate sa njima, vi dogovarate. To je taj problem. A sada ove operacije kako da se ublaži stav onih pet članova EU?
Opet se pravi greška kao što je napravljena decembra 2008. godine, iz čista mira ste pozvali Euleks i Euleks je ušao sa predsedničkim pismom decembra 2008. godine da bi posle šest meseci taj isti koji je pozvao Euleks rekao – au, pa nisu statusno neutralini, oni su pristrasni. A onda u ovoj Skupštini skoči jedan dilber pa kaže – što vaši Rusi nisu stavili veto? Kako će da stave veto kada je predsednik Srbije tražio Euleks.
Kako beše sa generalnom skupštinom? Ovde izglasasmo jednoglasno tekst rezolucije itd. 70 i nešto država, Vuk Jeremić obišao zemljinu kuglu šest puta, izlobirao, svi će nas da podrže ima 70 država koje ima da se posvađaju sa SAD u Generalnoj skupštini. Zašto? Zato što je on načelno pitanje, zalazi u međunarodno pravo itd. Pred početak Generalne skupštine SMS poruka, lepa Keti, lepom Tadiću da se promeni da ide zajednička rezolucije EU i Srbije i u jednom delu te rezolucije pregovarački proces. Gde u Rezoluciji 1244 piše o pregovorima? U Rezoluciji 1244 piše da su naši partneri za razgovore o suštinskoj autonomiji i širokoj samoupravi UN Savet bezbednosti. Kako to? Nadali se, očekivali su. Očekuješ nešto od nekoga ko ti je milion puta konkretno pokazao primerom da ne poštuje ništa što je potpisao, već samo svoj interes. I mi sad ulazimo u ova dva zakona, te bezbednost, te saradnja, te mi ćemo sada sa njima krize da definišemo itd. oni će baš nas da pitaju za krize.
Sećate se 2007. godine, radikali kada su izašli sa stavom – vi iz EU, ako smatrate da EU ne može da postoji bez Srbije kao člana, evo odmah nas primite. Donećemo sve zakone na engleskom jednim glasanjem, ali nemojte da nas mrcvarite i nemojte da nam otmete KiM. I šta se desilo oćutali i rekli – nikada vi nećete biti članovi EU, bićete šargarepa, prut, motka, pritka itd. itd. ali nikada nećete biti članovi EU, pogotovo ne sada kada ni oni sami sebi ne znaju kako da začepe rupe, jer su bušni sa svih strana, jer i Nemačka primarna emisija novca ne može da izdrži. Znate vi kako je to sa primarnom emisijom i kod njih je primarna emisija zaigrala. Odakle tolike milijarde? Samo iz štamparije. Neke njihove dobiti itd. ma pustite tu priču. Evro je odigrao svoju ulogu. Preko evra cela Evropa je platila troškove ujedinjenja istočne i zapadne Nemačke i kraj. Šest meseci je to lepo zvučalo, dve marke jedan evro, posle šest meseci ono što je bila marka sada je evro i poklopili stvari i završili posao, ali mi verujemo. Mi verujemo. U šta verujemo? Biće dobro, desiće se nešto, nećemo da radimo a pare će da nagrnu, jest đavola. To samo u Srbiji može da se veruje. Zahvaljujem.

A koliko minuta, gospodine Novakoviću?

Više, više. Kažite gospođi Čomić da je zaboravila sanke tamo kod nas.

Nema problema. Gospodine Novakoviću, preporučio bih vam,  da sve ono što ne budem uspeo da kažem u ovih 15 minuta, možete da nađete u najnovijem broju "Velike Srbije" – Tribunal pokušava da ubije Šešelja. Preporučio bih vam, gospodine Novakoviću, da se pojavite 25. februara u 13.00 časova u Areni, gde održavamo veliki miting "Srbija neće u EU, Srbija hoće Šešelja", da se i vi pridružite, da podignemo svi glas protiv EU koja devet godina teroriše Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Preporučujem i da uzmete knjigu "Vikiliks mi javlja". Delove ste mogli da čujete od gospodina Aleksića, ali ima još boljih stvari koje se tiču našeg pravosuđa.

Sad kad sam vam preporučio ovu novinu, na 34. strani je tekst "DS kroji pravosuđe". I tu sad imamo izveštaje, između ostalog i oko tonskog snimanja jedne sednice Visokog saveta sudstva kada se glasalo, šest članova je bilo da se to snimi, pet je bilo protiv, Boško Ristić je zapretio da će da napusti sednicu i naravno gospođa Nata Mesarević je rekla – nema snimanja, jer bi moglo da se obelodani javnosti, molim vas. Ne sme transparentno. Gospodine Novakoviću, ima lepa sličica, ovde se nalaze gospođa Nata Mesarević i Snežana Malović, to je svojevrsno jedinstvo dve boginje, Nata Mesarević kao Tenida i Snežana Malović kao Dika. Jedna je boginja pravde, a druga je boginja zakonitog postupka. One su sedele pored Zevsa, Zevs u ovoj priči je Boris Tadić. Kada deli pravdu, on pozove ove dve gospođe. Vidite Nata ima naočare, nema krpicu preko očiju i ne drži u desnoj ruci mač, a u levoj vagu. Tako da vidite da naša pravda gleda. Naša pravda otvorenih očiju gleda. Kada budete pročitali gospodine Novakoviću ovaj tekst biće vam mnogo, mnogo jasnije.

Sada da krenemo sa temom dnevnog reda, prosto sam iznenađen da tako malo ljudi se prijavilo za ovu raspravu. Ima ovde ljudi koji su odavno poslanici, pa Veroljub Tomić nije nepoznata ličnost. Gospodine Novakoviću, pa je li znate tamo u onoj zgradi, na jedovite jade oterasmo da ne bude predsednik Okružnog suda u Kragujevcu. Muka živa da ga oteramo i nekako se usaglasile stranke sve. Šta se to u međuvremenu desilo sa čovekom? Nije valjda on promenio biografiju svoju? Pa to je bio jedan od najgorih okružnih sudova. On prilikom prvog izbora nije mogao da prođe za v.d. predsednika Apelacionog suda.

Sad imamo demonstraciju demokratije. Kako demokratija funkcioniše, 217 sudija u četiri apelaciona suda, isto glasanje kao što je i glasanje i za izbor odbornika i poslanika, velikom većinom glasova je izabran. Izvinite, molim vas, pa ovde su i neki dekani bili izabrani, odnosno predloženi za ove organe pa nisu mogli da prođu u Narodnoj skupštini. Kasnije ću da se vratim na ova četiri glasa koja vam fale. Zašto je ta priča sa četiri glasa važna? Da bi se zaboravilo ko je Miroljub Tomić. E, pa vidite iz njegove biografije vidi se da je to reformator našeg pravosuđa. Molim vas, kada čujete da je čovek posvećen reformisanju našeg pravosuđa i da je aktivan proteklih nekoliko godina u reformi pravosuđa, pa to je krunski dokaz da njega ne treba izabrati. Pa, na šta liči ovo pravosuđe? Objasnite mi molim vas.

I danas na stub srama za pravosuđe Dika i Tenida, moderne. A gde su idejni tvorci? Krenulo od kada smo dobili advokate za ministre pravde, Batić, jel tako beše, Stojković, Dušan Petrović sad se on samo razume u poljoprivredu, a u kontinuitetu se ništi princip stalnosti sudijske funkcije. Ušli ste u reizbor iz koga ne možete da izađete i nikada nećete izaći iz tog problema. Blagoje Jakšić napokon je uhapšen, zašto? Zato što je 60, 70% prigovora sudija prihvatio. I onda se setili nekog predmeta od pre deset godina, hajde da ga pomerimo. Lukić podneo čovek ostavku, kaže – nema ni zapisnika tamo, ljudi?

Šta su refernce? Nati se zasviđalo da u Specijalnom sudu za ratne zločine, odnosno organizovani kriminal posebno odeljenje, kako se to zove, ima dva puta veću platu, hvalila se, dobili smo presudu da je pročitamo, sećate se ono i dala banku da uđe u kolo, sad ne pomaže ni dva miliona da izađe iz kola. I ušla tamo, i nema izlaska iz te priče. Ne pušta se. Boško Ristić, omiljeni lik srpskog pravosuđa. Šta god je taj čovek uhvatio u politici to je unakazio. I državnu zajednicu, sećate se, one povelje i one transformacije od suda, da vam ne pričam. Videćete u novini, neće on da radi ako treba javno da se beleži ko je kako glasao.

I vama treba provereni kadar – Miroljub Tomić. Taj vam treba. Zašto? Da se preokrene većina o Visokom savetu sudstva. Zamislite šestoro njih, traže da bude javno, da se vode zapisnici, da se zna šta je šta, da se primenjuje, ali ne, sile mraka. Zevs rekao Diki i Temidi – ja kada delim pravdu, drage moje boginje morate da idete tamo. Rimljani su izmislili justiciju, znate, gospodine Novakoviću. Pa su spojili i Diku i Temidu. Međutim, ima još jedan mitski lik tu koji je ostao, sad je državna sekretarka u Ministarstvu pravde to je Adikia. To je rođena sestra Dike, a ona je zadužena za nepravdu. Znači, boginja nepravde, državna sekretarka Slobodan Homen. On sve predmete komentariše. On unapred sve zna. Šta je ljudima potrebno? Ljudima je potrebna napokon pravda u sudu, a ne transformacija reforma koja je sama sebi cilj.

Ne može pravosuđe da izađe iz problema. Može da piše jedan Zaštitnik građana i poverenik za informacije, možete vi da se trkate sa Društvom sudija, ali ono što javnost zna jeste da ste izvršili svojevrsnu tribunalizaciju srpskog pravosuđa. Videla žaba gde se konji potkivaju, pa i ona digla čaponjak, očekuje potkovicu. Nema veze što žaba ne može da drži potkovicu, digli ste vi batak da ličite na EU, jer EU nema alternativu zbog vas i za vas, a za običan svet ko ga pita. To nije interesantno.

Kaže - sudija od karijere. Tomić sudija od karijere, pa hajde da se smejemo malo. Zamislite čoveka u Pravosudnoj akademiji, piše neke nove propise za transformaciju. Aman ljudi, pa ko će da glasa za njega? Njemu je loša referenca. Loša mu je referenca, ali zato kada mu se naredi završava posao.

Zašto tog čoveka danas ne kritikuju neki iz opozicionih stranaka? Zavetovali se. Do pre nekoliko godina su ga kritikovali. Ne, danas ćute. Zašto? Na kraju će problem da se svede da zavisi od četiri poslanika SPO-a. Vidite, priprema se javnost. Nema više Miroljub Tomić. Nego, da li će da prođe. Po sistemu nije bitno da li je mačka bela ili crna. Bitno je da vata miševe. Pa gde nađoste baš u februaru kada mačke idu na bunjište? Baš u februaru kada mačke idu na bunjište.

Ko treba da sedi u tom Visokom savetu sudstva? Pa valjda najkvalitetniji ljudi. Šta je dokaz da je kvalitetan čovek? Prošao na izborima. Koliko je vas prošlo na izborima? I to vam je garancija da ste kvalitetni ljudi. To je samo garancija da ste osvojili narodnu volju, a da li ste za nešto stručni? Izvinite molim vas, to neko stručan iznad procenjuje. I sada i sudije možemo po demokratskom principu. Većina je za njega, ajde, ide. Pa čekaj, da li ima mrlje u prošlosti? Ma nema veze. Pa čak i Slavici odgovara, ako je on bio predsednik suda, kada su je proganjali njeni koalicioni partneri u Kragujevcu i ona je zaboravila. Uzmi sve što ti život pruža.

Čim promovišeš EU lepo živiš, dobijaš lepo, može 4-5 apanaže, slikaš se, jeste da svaki dan lupaš ko Maksim po diviziji, dijametralno različite izjave. Ma nema veze, sve to prolazi. Zašto sve prolazi? EU nema alternativu. Dokaz za to, pa evo vam ga "Vikiliks". "Vikiliks" je objavio da ste peta kolona, da idete po svoje mišljenje. Siniša Važić, bio je predsednik onog okružnog suda, ide u američku ambasadu da se žali na ministra policije. Kako je taj sutra mogao da dođe na posao? Kako je mogao da dođe na posao? Dušan Ignjatović iz Kancelarije za saradnju i on ide tamo. Bruno Vekarić i on ide tamo. Odlaze tamo pričaju sve i svašta, podnose izveštaj gazdi. Džeki – k nozi. Dođe Džeki i sve ispriča.

Očekujete u takvom ambijentu da građani imaju poverenje u sudske odluke. Kako je to moguće? Zamislite u ovom posebnom odeljenju nema zapisnika, nego se pravi transkit i advokat utvrdi da je u transkitu nešto upisano što on nije rekao i on traži video i audio snimak. Tri godine vodi postupak. Četrnaest odluka postoji da to mora predsednik okružnog suda, odnosno ovog višeg suda, Albijanić da da. Čak ga je i Šabić kaznio sa 200.000 dinara. I sada je kandidat za predsednika tog suda, jedini. Niko drugi nije smeo da konkuriše. Sve je u redu. Zašto? Imamo 126. Ma, 126. To vam je i Saturn, Jupiter, Justicija, Dika, Mika, Pera i Đoka. Zašto?

Pitanje je da li ćemo da dobijemo status kandidata za početak dugotrajnih razgovora o eventualnom približavanju, ako postoji, EU tamo negde 2389. godine? To je vrhunac vaše politike. Vi ćete, ako ne prođe Tomić, to je zbog SPO.

Šta reče ova naša predsednica? Kaže – i Riza Halimi hoće da glasa, ali da ne bude 126, nego 127. Molim vas objasnite mi kako će te sudije da veruju u kvalitet Visokog saveta sudstva kada zavise od Rize Halimija? Od njegovog glasa kao 127? Znate koliko Rizu Halimija interesuje da li je baš kvalitetan kandidat prošao? Kao lanjski sneg ga interesuje. Ako sunete malo para biće glasanja.

Tačno znamo kad Čanak uđe koliko je ušlo para. Tačno se zna ko daje kvorum za koje pare. To vas baš briga. Bitno je da će da vas pohvali EU, gospodine Novakoviću. Evropska komisija, prosto se plašim da ne počnu da seku vene od sreće. Napokon je Evropa zaživela u Srbiji. Vi bespogovorno sve uzimate. Ove sudije, imam taj ceo spisak, koje su išle na obuku u inostranstvo, u Haški tribunal, u Ameriku, znate li vi kada bih ja za njih glasao da budu sudije? Nikada. Oni se hvale što su otišli da budu čipovani. Šta se čipuje kod nas? Valjda vam je jasno šta se čipuje kod nas. Nije potrebno ni da pomenem ime, odmah se jave.

Sada dolazimo na temu disciplinskih i krivičnih postupaka protiv sudija. To nema. To je zaustavljeno. Kako možete da sumnjate u sudiju? Gospodine Novakoviću, kada je krenula ova igranka sa reizborom, napravljena je jedna mentalna greška. Do juče je čovek bio i stručan, sposoban i dostojan, danas je izgubio dostojnost. Šta je sa njegovim presudama? Nije on dostojnost izgubio preko noći. Ne, BIA je dostavila izveštaj svakoga ko je podoban za saradnju, ko nije podoban za saradnju. Nekada su imali samo Drugi opštinski sud u Beogradu, jer je on bio nadležan za njih, pa su ga držali pod kontrolom. Sada se malo promenilo, sad imaju celokupnu kontrolu nad celokupnim pravosuđem. Kontrolišu sudije i građani očekuju pravdu u ovakvom pravosuđu. Zar je to moguće? Očekujete to od ovih što su iz Bodruma, iz Turske glasali jedan zakon. Ovi su iz Bodruma. Neda Arnerić letovala žena u Bodrumu, međutim, prilikom glasanja njena kartica je bila tu. Ona se transportovala. Hvala.

Dobro. Gospođo Đukić-Dejanović, samo da vas podsetim o dnevnom redu, jer ovo je prvi izbor zamenika javnih tužilaca i ne pretendujem da budem metalon za ukus, tako da to što vi vodite računa o ukusu, znajte ja volim slatko, nemam ništa protiv što vi volite slano.

Da krenemo redom. Sve što budem rekao gospođo Đukić-Dejanović, a ne odnosi se na imena i prezimena kandidata onda se odnosi na kriminal u Beogradu, kriminal u Vranju, u Kragujevcu, u Novom Sadu i Šapcu. Sve što vam ne bude bilo jasno protumačite da tužilaštvo dobija sada ovlašćenja da vrši istragu. Kako će ta istraga da izgleda? Verovatno će da izgleda kao ona u Hagu. Prvo, uhapse čoveka, pa se

optužnica potvrdi, pa onda krene neka istraga koja se ne vodi, posle devet godina zaključe da je došlo vreme da čoveka ubiju da bi mogli da zatvore predmete. Vi se prihvatili školu tužilaštva koje je prisutno u anglosaksonskom sistemu. Ova reforma pravosuđa koja obuhvata i ovu promenu kod tužilaštva ide ka tome.

Idemo redom. Ovi mladi ljudi su svi između 32-37 godina života. Imaju nekog iskustva radnog u pravosuđu. Verovatno ih je život terao da se snalaze kako da steknu uslove da reše pitanje rada u struci. Siguran sam da je Državno veće tužilaštva vodilo računa o svim aspektima koja se tiču stručnosti, dostojnosti itd. Moram da vas podsetim, ovde se zaboravlja za čas, da kada se vrši onaj prvi izbor od 2009. godine, ovde u Skupštini poslanici su diskutovali o kvotama koliko treba da prođe iz DS, koliko iz SPS. Onda su neizabrane sudije i tužioci, koji su bili u kontaktu sa lokalnim opštinskom odborima DS, to isto pričali. Samo da vas podsetim, uzmite stenogram.

Da vas podsetim, u javnosti pitanje "žute kuće" je pokrenuto zahvaljujući Karli del Ponte i njenoj knjizi. Zapamtite. Ovde smo tražili tačku dnevnog reda. Niste dozvolili tu tačku dnevnog reda, strpite se Savet Evrope će to da završi sa Šiptarima, pa ćemo mi da budemo u EU.

Gospođo Đukić-Dejanović, za koji dan mi ćemo ovu knjigu, Vikiliks mi javlja, da distribuiramo. Imaćete priliku da obezbedite jedan primerak te knjige. Videćete ko je peta kolona u Srbiji. Između ostalog, videćete i Vukčevića i Vekarića kako odlaze u američku ambasada da podnesu izveštaj. Videćete i Sašu Vukadinovića koji bi da proda informacije Amerikancima. Videćete i Mikija Rakića koji odlučuje šta će tužilaštvo da radi. Ovi u tužilaštvu misle da oni odlučuju o nekim postupcima. Ništa njih niko ne pita. Savet za nacionalnu bezbednost, sekretar Saveta Miki Rakić kaže – ovog ima da gonite, Đurašković za puteva ima da se napadne. Zašto? Da bi se SPS spustio malo na zemlju, pošto je on finansirao SPS. Možete vi da ripate do mile volje, ali zna se ko je gazda. Čujete da postoji vrlo interesantna veza između ministarstva…

Koji termin je pogrešan, gospođo Đukić-Dejanović?

Kada budete odredili bonton, zamolio bih vas kao 1921. godine kada je u Narodnoj skupštini u prilogu Poslovnika bio rečnik zabranjenih reči. Tamo je bila i reč bumbar. Znači, poslanik nije smeo poslanika da nazove bumbarom. To je bila zabranjena reč. Vi dogradite onaj vaš bonton, pa ripanje neka bude izbačeno. Nemam ništa protiv. Za sada ne postoji spisak zabranjenih reči. Postoji spisak nepristojnih reči, taman posla da ja to kažem, molim vas.

Onda vidimo i da Miki Rakić ide tamo. On ne završavamo samo pitanje bezbednosti. Centralno pitanje bezbednosti je kako da otme ovu belu lađu. Kaže – šest meseci radi ona po nalogu Tadića. Znate šta je Manter napisao u depeši? Kako je Dačić šest meseci pre izbora prešao na stranu Borisa Tadića, pa ste prevarili birače. Oni su mislili SPS Slobodana Miloševića. Ovo je sada SPS Vesne Pušić. Sve se u međuvremenu promenilo. Idemo dalje.

Dozvolili ste, izuzetno vas cenim zbog toga što ste dozvolili da ova rasprava bude malo šira zahvaljujući jednom poslaniku vlasti koji je proširio, pa onda po sistemu jednakog oružja ako može on možemo i mi. Da vas obavestim o nekim stvarima. Sa kojim izazovima se suočavaju ovi mladi ljudi kada budu krenuli kao zamenici javnog tužioca.

Tu postoji hijerarhija. Zna se, gospođa Zagorka Dolovac, kadar Nenada Čanka, pa onda nekoliko stepenica niže, tu je i onaj Slobodan Radovanović. Zamislite, i on je iz Kragujevca, bivši, ali tu se nalazi i Ostojić. Zbog njega smo menjali Zakon o Javnom tužilaštvu da bismo ga izabrali za Republičkog javnog tužioca u vreme "Sablje". Da li se sećate, nije imao radni staž. Sve je to po vašim standardima, demokratskim. Sve je to po demokratskim standardima. Vi nekoga da prozivate?

Onda idemo dalje, naniže i tu smehotresna olimpijada. U našem tužilaštvu ne postoji nešto što se zove fama. Tužilac načuo da postoji možda neka sumnja da se nešto desilo što predstavlja krivično delo i on angažuje kapacitete da istraži. Đavola, nema.

Sada ću da vam pričam o tom sistemu gde su državni organi u jednoj organizaciji, pa vi nazovite kako god hoćete. Da li su im gazde tajkuni, organizovani kriminal, sasvim je svejedno ili su svi.

Vi imate poslanika Dragišu Đokovića. Politički se ne slažemo. Međutim, on je 2005. godine napisao krivičnu prijavu protiv Dimkića, direktora "Trepče" što je prodao poslovni prostor. Kome? Pajtašu iz Šapca Bogićeviću. Da li je rešena ta krivična prijava? Hajde, kada ja napišem krivičnu prijavu, pa je ne vatate u ruke, to mi dođe kao normalno, ali vaš čovek napisao, podneo dokumentaciju, ovolika dokumentacija o "Trepči" šta se dešava? Što niste uzeli u ruke? Nema. Zašto? Dva miliona evra dnevno u olovni koncentrat odlazi, pa nešto preko Zajače zavrti i u Šapcu, pa u "Black horse" akumulatorima. Što to ne rešavate?

Što niste rešili ko je zapalio Skupštinu? Da li postoji veće nasilje koje se videlo na javnom mestu od paljenja Narodne skupštine? Još nema slike, znate. Ono što ste pokrali još nije vraćeno. Ko je maltretirao ljude, ko je prebijao ljude na ulicama, što to niste rešili sa novim tužiocima?

Izmislili ste kategoriju svedok-saradnik, bruka i sramota. Dali ste nekim ljudima taj status, ali zamislite, njihovo svedočenje u sudu nije prihvaćeno, a oni i dalje imaju status svedoka saradnika. Zašto im je dat status? Da bi optužili druge za krivična dela, a da bi oni bili amnestirani da odgovaraju i oni odu na sud, svedoče, sve to kažu, sud im odbije to svedočenje, a oni dalje status svedoka saradnika.

Imate onog Čumeta, može da gazi, može da deli šamare po ministarstvima, može da zaključuje. Čume asfaltira.

Šta bi sa onom ministarkom što je ne znam koliko hiljada evra dala za ikebanu na aerodromu? Da li ste rešili to? Ko vam je smetao to da rešite? Da li vam je Slobodan Milošević smetao da to rešite? Pa, njega ste isporučili na Vidovdan 2001. godine.

Ovde vam se, gospođo Đukić-Dejanović, javljaju… shvatam ovu trku unutar DS ko je veći ideolog. Pre godinu dana sam vam rekao da je najveći ideolog Srđan Milivojević pošto Otpor kontroliše sve, međutim, on ima mali problem, ne sme da ide u Kruševac. Tamo ima četiri frakcije DS. Da li ste čitali pismo onog čoveka koji je napustio DS zato što ste njega stavili da bude poslanik? Morao je da bude poslanik, Miki Rakić je odlučio.

Sve ono što misli protiv Dačića on natovari SRS i misli da to može da prođe. Ne može da prođe. Da li ste čuli šta kaže Slavica Đukić-Dejanović? Više voli Vesnu Pušić nego Nadu Kolundžiju. Da li ste čuli malopre?

To što se međusobno mrzite, to je vaš problem, ne ulazim u to, ali da li vam funkcioniše tužilaštvo? Koje predmete smete da hvatate u ruke, a koje ne smete?

Hajde sada malo da pričamo o Novom Sadu. Računam da ovaj kandidat koji će da bude izabran za zamenika tužioca prvo što će da uradi to je da će da obiđe u pritvorskoj jedinici bivšeg direktora "Metals banke". To je sada Vojvođanska razvojan banka, ali nismo pričali u ovoj Skupštini kako Pajtić hoće da ukrade tu banku, da napravi razvojnu banku Vojvodine, buduću narodnu banku Vojvodine. Šta se dešava? U drugoj polovini 2008. godine uveli ste privremene mere, doveli vašeg čoveka i pre godinu dana ste ga uhapsili zato što je bio pripadnik Šarićeve kriminalne grupe. Kako vam se to omaklo? Da li ste rešili pitanje Kneževića? Gde smete, ne smete da pisnete.

Šta beše sa Kljajevićem, onaj što je bio predsednik sudskog veća u predmetu za Zorana Đinđića? On je išao stalno u američku ambasadu da podnosi izveštaj. "Vikiliks" javlja, ljudi. Poruke, kažu Amerikanci, tačne su, ali mora da zaštitimo, da više ne curi. Curi, peta kolona je na vlasti. Tamo ćete svi da se nađete, kada, kog dana ste išli i šta ste pričali, šta ste dogovarali. Šta mislite, da ćete da nas uspavate sa tim hvalospevima – lepe priče, jao, pa vi, pa je morbidno kada Aleksić kaže, to je morbidno i to ne možete da prevalite preko usta.

Ko sme vama da veruje, vi glasate iz Bodruma? Vi neku toleranciju, vi ste zasnovani na diskriminaciji. Vi gde stanete sprovodite diskriminaciju. Vi pričate o nekoj političkoj pripadnosti. Pa, ko šta može da uradi u ovoj zemlji, ukoliko ne pripada strankama koje su na vlasti? Pa ni koalicioni sporazum sa Vukom Draškovićem ne poštujete. Pa ko će sutra da vam veruje?

Evo, da vi mene ne bi neosnovano prekidali, predlažem vam da svoj autoritet iskoriste da pozovete Marića i da ga obavestite da selo Raševac u opštini Kuršumlija deset dana zavejano, to je 13 kilometara iznad Kuršumlijske banje, ima male dece tamo i mladih ljudi koji su zavejani, koji bukvalno rečeno nemaju šta da jedu, pa ako možete, iskoristite vaš autoritet u tom smislu da pomognete, a nemojte da kvarite jednu demokratsku raspravu koja dobro ide.

Očekujem da ovi koji su predloženi za zamenike tužioca u Prvom opštinskom, osnovnom, javnom tužilaštvu pod hitno posete uhapšenog sudiju Blagoja Jakšića. On je uputio jedno pismo i priča kako se tamo sprovodi tortura nad njim.

Aman ljudi, pa to je bio član Visokog saveta sudstva. Ni sada ga niste razrešili, ne možete. Pa kako dozvoljavate da neko u zatvoru maltretira čoveka u pritvoru? Znam da volite Tita, nemojte preterujete. Revolucija jede svoju decu, pa vi potamaniste sve. Sve potamaniste. Šta radite sa tim čovekom? Isto radite i sa onim bivšim direktorom "Metals banke". On je u pritvoru da bi ćutao, da ne bi javnost čula kakva otimačina se dešava. Gde je tužilaštvo? Nezavisno, objektivno, nepristrasno, imaju svi maramu preko glave i sprovode pravdu na bazi činjenica, koga će da gone, koga neće da gone.

Ovaj nam pokrade mandate, još priznao čovek u novinama. Mi pokrenuli krivični postupak, baš vas briga. Gde ćete vi to? Zloupotrebio službeni položaj, zadužio nas, niti je koga obavestio, imao zabranu, baš vas briga. Vi ste proevropski, Tužilaštvo. Oni pametni. Oni razmišljaju na daleko. Neće oni odmah da se izlete, nego polako, natenane, pa kada dođe, kada pripreme dokaze onda će oni to da srede sve.

Kome bre to pričate ljudi? Pa, zar vi mislite da niko na kugli zemaljskoj ne zna šta se radi u sudu i šta se radi u tužilaštvu? Pa ako ništa drugo svakog dana imam petoricu koje sam podmetnuo da dolaze do tužilaštva da traže neku intervenciju i da ukazuju šta treba da se radi. Pet ljudi imam, svakog dana obilaze tužilaštva povodom aktuelnih predmeta i izbacujete ih napolje, a ja sve beležim, naravno. Svi imate kod mene fajl. Svi oko mene imate u kompjuteru fajl, preskliping šta ste radili, kad ste radili, kad ste radili, zašto ste radili, sve. Ja ne znam kako drugačije da izađem na kraj sa vama. Ili ovaj u Vranju. Evo, ovaj u Vranju koji će da bude izabran, prvo neka ga zaduže da reši pitanje "Jumka", što bi rekle moje Nišlije "kam gi pare". To je kako beše, zamber. Mogu da rešavaju, nemate ni jednog iz Kruševca, ali da ga imate, njemu bi dali ideju šta tamo da radi.

Evo, ovaj što je u Šapcu i ovde se osporava kandidatura nekome iz Šapca, verovatno je po nekoj internoj raspodeli taj je bio zadužen za Bogićevića iz "Farmakoma" i onda preventivno nećemo da stavimo za zamenika javnog tužioca, jer on treba da proganja velikog sponzora DS. Bogićević, "Farbakom", on ima sve tamo, biznismen čovek. Da mu nije Dušana Petrovića ne bi imalo kuče za šta da ga ujede, ali sad je postao biznismen i to vi znate. I, hoćete li nešto da uradite? Đavola ćete da uradite, gde smete da uradite. Kažite mi kako smete da uredite?

Hajde sada da vidimo malo kako izgleda smehotresna olimpijada najviših organa pravosuđa. Doneli smo Zakon o budžetu i ubacili smo tamo da Visoki savet pravosuđa ima svoj budžet za sudove. Šta se desilo? Januara 16. ove godine Nata zasedala i donela zaključak i tri sledeća meseca sve te knjigovodstvene ima da vodi Ministarstvo pravde. Što ste se onda borili, sudije, za samostalni budžet, kada dobrovoljno dajete Nati Mesarević, Nata Mesarević dobrovoljno daje Snežani Malović koja je potpisala rešenja za isporuku srpskih heroja i dajete onoj državnoj sekretarici Homen?

Vi sami tražite da budete pod pritiskom, sami ne želite samostalnost. Zašto? Znate ko vas je izabrao, znate ko očekuje od vas, šta očekuje, šta morate da uradite i znate, prirodna posledica ako ne uradite šta će da bude. Sada se neko hvali o evropskim standardima, o međunarodnim standardima, hvali vas EU, hvali vas Evropska komisija. Ne znam gde pročitaste tu pohvalu? Da nije nekoliko primeraka ovde, ne znam ko bi hvalio našu reformu pravosuđa. Niko ne hvali. Sudije ne hvale, tužioci ne hvale. Narod ne hvali, društvo sudija ne hvali, zaštitnik građana ne hvali, poverenik ne hvali, SRS ne hvali. To vam je najvažnija kritika jer smo vam na vreme rekli šta će da bude. Sada čujem ovi iz Evropske komisije i oni se setili. Kažu – zamerava vam se još oko pravosuđa i zamislite, oko organizovanog kriminala. Kažu da organizovani kriminal cveta ovde. Ovde se lepo zaliva to cveće, cveta, a vi nas ubeđujete kako je sve to super, lepo. Dobro, nemam ništa protiv.

Sada, zamislite još jednu stvar, šta radi Visoki savet sudstva. Oni donose zaključak da Maja Kovačević-Tomić se ponovo rasporedi na godinu dana u ovo posebno odeljenje. I ona tako sedam, osam godina na godinu dana. Tamo je dva puta veća plata. A, imate ljude koji su već 10 godina na po godinu dana ovako. Hoćete li da pravite sud ili nećete da pravite sud?

Kada izađe godinu dana, pa treba da joj prekine ta funkcija, oni kažu – ne, mora još da se okončaju oni predmeti u kojima je radila jer ako bi je pomerili, onda bi morala da krene rasprava iznova. Da li je tako? To rade ovi u Hagu. Oni stalno produžavaju po toj strategiji završetak rada Haškog tribunala. Sa 2008. godine sada su došli na 2015. godinu, a sada su izmislili i ovaj rezidualni sistem, kako će da nastave i posle da sude baš ih briga i ako nema više optuženih, nema veze, oni će da sude. Zašto? Četrdeset do 50 hiljada evra svakog meseca u džepu. Tržišno se ponašaju, pa i naši tužioci se tržišno ponašaju. Savij šipke, saslušaj one iz ministarstva. Ima da calne para u džep. A koliko si predmeta rešio? Kokoške će da rešimo. "Večernje novosti", nikada, "Ušće", "Luka" nikada. Što ne rešite "Sartid". Labus poklonio, pa je milijarde navalio na budžet Republike Srbije.

Kad se zakačili oko para sa Dinkićem, on ga pomerio, a sve kreće od američkog instituta za razvoj demokratije NED, koji su napravili G17 plus. Vi to ne znate? Nije moguće. Kako ja znam, a vi ne znate? Znači, ja radim dobro moj posao, vi se ne bavite vašim poslom. Onda kući da idete. Nemojte da glumite tužioce.

U Srbiji cveta mito i korupcija, organizovani kriminal. Koga god da pitate, samo može da vam pogreši redosled. Zdravstvo, državna služba, ovo, ono. Svaka čast retkim izuzecima u advokaturi, koji rade časno i pošteno. Ovo drugo, angažuješ ga, pa ti ne znaš da li radi za tebe, da li radi za protivnu stranu, da li radi sa tužiocem da ti namesti zatvor. Ko želi da živi u ovakvom društvu? Samo ovi što dobro plivaju, što se tržišno ponašaju.

Uzmi sve što ti život pruža, to je ta koalicija. Malo da glume i Vesna Pusić je vrlo značajna. Važno je da nas pohvali EU, važno da ste ovoliko do EU, ovoliko da bi počeli pregovori. Znate li koliko treba za ovo? Jao, ljudi, pravite zatvore, koliko vidim, posle izbora, u tišini pisaćete lepe memoare. Moraćete i da priznate sve ono što možda mi još ne znamo, a prilično znamo.

Promenite terapiju, vidite da se loše odražava. Mali žuti lekovi ne smeju da se piju, jer kada se piju mali žuti lekovi, onda se ide na čipovanje.

Tako da, gospođo Đukić-Dejanović, mi bismo mogli da odgovorimo osporavanjem svih kandidata, ali pošto je sve ovo privremeno samo godinu dana, tim ljudima treba pružiti šansu i treba tim ljudima dati poruku, bez obzira na tu hijerarhiju koja je prisutna u tužilaštvu, neka vode računa kako rade svoj posao, neka uzmu Ustav, zakon, čast i činjenicu da treba da rade jednu vrlo odgovornu državnu funkciju, neka to sve uzmu u ruke, neka ih to rukovodi i neka se pokažu da su pravi poznavaoci ovih stvari zbog kojih su predloženi da budu izabrani na ove funkcije.

Gospodine Cvetkoviću, iznenađen sam da niste prihvatili ovako dobar amandman. Za razliku od gospođe Kolundžije, koja je podnela jedan komemorativni amandman u čast Božidara Đelića, ali još nismo dobili odgovor da li je uzet pasoš da ne bi pobegao iz zemlje, moj amandman je u prilog štednji.
Gospodine Cvetkoviću, moram da vam skrenem pažnju da imate mangupe u Vladi koji vas lažu. Pogledajte ovaj razdeo Tužilaštvo za ratne zločine. Pored sredstava iz budžeta, ovde su planirani i izdaci iz dodatnih prihoda i sve po 1.000 dinara. Da li je ovo dobrovoljni prilog od 1.000 dinara za plate zaposlenih u ovom Tužilaštvu za ratne zločine?
Ono što sam amandmanom tražio to je ovo 422 – troškovi putovanja, da sa 3.501.000 dinara, to svedemo na 501.000. Zašto? Ne znam koji bi bili troškovi putovanja kada ste pre tri meseca, gospodine Cvetkoviću, rekli – završena je saradnja sa Haškim tribunalom, to je ružna prošlost, na potezu su naši partneri iz Brisela, da vidimo kako oni ispunjavaju obećanja u pogledu onog statusa člana za početak eventualnih pregovora o eventualnom pridruživanju EU ako ona opstane od 15. janura ove godine, a tamo negde 2389. godine.
Šta bi bili ti troškovi službenih putovanja? Ako, mislite na kartice, to je ova naknada u naturi, to je već obezbeđeno. Da nam se švrćkaju Vučković i ovaj Bruno Vekarić. Bruno Vekarić može samo da se švrćka od suda do suda, ali ga tuže. Ništa više drugo. Što bi mi plaćali privatne troškove Brunu Vekariću? Došlo je vreme da i Bruno Vekarić da podnese račune za ono što je radio.
Drugo, ako mislite da su ovi troškovi službenih putovanja potrebni zbog one trgovine organima itd, gospodine Cvetkoviću, da li vidite koje nepoštovanje izražavate to tužilaštvo? Oni bi da gone Tačija, a vi sa Tačijem pravite sporazume. Sram ih bilo i još tražite ovde sredstva za službena putovanja.
Sad, šta smo mi hteli? Mi smo hteli da se ova tri miliona preusmere na odgovarajuću poziciju, a to je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, mada moram da vam kažem, to je veliki rizik kad smo predlagali, s obzirom da se tamo nalazi Tačijev ministar za KiM, zove se Goran Bogdanović. On je na platnom spisku i kod Tačija i kod Tadića.
Gospodine Cvetkoviću, Goran Bogdanović je bio prvi Srbin koji je bio ministar poljoprivrede u Vladi Bajrama Redžepija. Vi njega ovlastili da vodi KiM. Gospodine Cvetkoviću, koja je to dijabolična odluka? Onda se čudite šta je Boris Tadić u međuvremenu napravio sa KiM.
Šta smo mi tražili? Da se to preusmeri na poziciju naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta, umesto 100 miliona da bude 103 miliona. Zašto? Da se pojačaju naše institucije na KiM, a da se pogase one šiptarske terorističke. One su paralelne. To da kažete gospođi Merkel. Paralelne su institucije one koje se nalaze u Prištini. Ove što se nalaze u Kosovskoj Mitrovici i u srpskim opštinama, to su jedine legalne institucije Republike Srbije i jedine institucije države koja postoji na ovom prostoru.
Zašto to? Da ti ljudi ne bi postali kosovari, oni su Srbi, imaju državljanstvo Srbije. Vi ih terate da budu kosovari zbog 42 evra. Pitajte Bogdanovića. I njegova žena prima platu od Tačija. Ako se poveća ova stavka, onda se gubi materijalna pretpostavka da Srbi pod pritiskom prihvataju državljanstvo da budu kosovari.
Gospodine Cvetkoviću, mangupi iz vaših redova su vas prevarili. Vi ste potpisali ovu uredbu o kontroli prelaska administrativne linije prema AP KiM. Administrativna linija prema KiM nalazi se i između Raške i Kraljeva i između Kragujevca i Kraljeva i između Sopota i Kragujevca i Topole. Sve su to administrativne linije. Katastarske opštine se dele po opštinama. To su sve administrativne linije. Sve je to prema KiM.
Gledajte šta su vam mangupi uradili, gospodine Cvetkoviću. Da li ste gledali član 19. stav 3. tačka 3) od pet hiljada do 50 hiljada dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako obavlja plovidbu, lov, ribolov, preleće vazduhoplovom, kreće se ili zadržava uz graničnu liniju. Gde je ta granična linija prema KiM, ako je to aktom Vlade zabranjeno i ograničeno? To se direktno poziva na član 13. vaše uredbe, gde pričate o administrativnoj liniji. Kod kaznenih odredbi proradilo vam srce, pa ste priznali da su granične linije.
Gospodine Cvetkoviću, šta će istorija da kaže o vama? Šta će istoričari da pišu o vama? Za koliko para ste prodali ovo ili ono – dao banku da uđe u kolo i da da kad izađe.

Kako da ne. Sprečavam da ova ideja ne zaživi kod Čanka, pa da na Dunavu napravi administrativnu liniju. Koga zmija peče i guštera se plaši. Zbog toga pričam. Pričam – pojačajte, gospodine Cvetkoviću. Kako mislite da naplatite meni kaznu kada idem u Kosovsku Mitrovicu? Vi ste ovde napravili – ako idem sa još jednim da ću da platim kaznu, ako idem sam neću da platim. I tu vas mangupi prevarili kad su vam pisali ovu uredbu. Ali, ova uredba nema pravni osnovu. Ne postoji pravni osnov, kao što ne postoji pravni osnov za krađu koja se dešava iz Leposavića sa olovnim koncentratom.