Srpska radikalna stranka sledi onaj svoj početni stav, još kada je bio na dnevnom redu Predlog ovog zakona, mi nismo glasali za ovaj zakon. Pre mesec, dva, tri, aprila meseca, bili smo i protiv odluke o izboru članova Saveta za radiodifuziju i naveli smo brojne razloge zašto ne želimo da učestvujemo u ovoj igrariji. Umesto da nas predlagači i skupštinska većina demantuju, oni danas, nažalost, samo potvrđuju da je sve ono što smo rekli tačno i da je do tančina pogođen scenario - kako da se što duže razvlači ova tema i ne zalazi u neka, nazovistečena prava, medijske, ekonomske i političke interese.
Na početku ove sednice mi smo ukazali, u ime Srpske radikalne stranke, da nisu ispunjeni uslovi po Poslovniku da se ovo uvrsti u dnevni red. Naravno, predsednik Narodne skupštine je rekao - nema povrede - ali je predstavnik predlagača, gospodin Pajtić, izašao ovde i rekao - tri tačke, tri razrešenja, tri tračke, posebne, smeštene su u jednu tačku dnevnog reda, tri odluke, i kad pogledate, nijedan formalno-pravni uslov nije ispunjen da te odluke budu na dnevnom redu. To većina rešava po principu kartica.
Šta je rezultat ove ujdurme? Rezultat je što po Zakonu o radiodifuziji za razrešenje ova tri člana potrebno je da glasa većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Verovatno taj broj neće da se postigne ovde. Može da se postigne kod Radenovića, ali za prva dva teško da će se postići, jer predlagač je ovde napravio jednu podvalu. Da bi se to shvatilo, samo bih ukazao na jedan primer - šta bi se desilo da Vlada Republike Srbije bude predlagač nekog zakona, teče rasprava o tom predlogu zakona i oni kažu - povlačimo taj zakon, mi smo samo dali taj zakon da čujemo vaše mišljenje.
Ni jedan uslov nije ispunjen da se ovo nađe na dnevnom redu. Molim vas, ako se pogleda pismo koje je uputio Savet, videćete da u tom pismu stoji da oni traže da se predsednik Narodne skupštine, na pravno valjani način, još jednom izjasni o statusu tri člana Saveta. Mi nemamo to ovlašćenje. Po zakonu Savet može da traži razrešenje nekog člana, ali ne može da traži da se mi izjasnimo, pa onda da se kaže - oni to traže zato što je DSS predložio stavljanje van snage.
Znači, uopšte nemamo inicijalni akt za razrešenje. Pošto nema inicijalnog akta za razrešenje, onda su, praktično, propuštene sve ove odredbe iz člana 29. stav 2. koje kažu da je potreban obrazloženi predlog za razrešenje, da se utvrde sve relevantne okolnosti i da se omogući članovima, čije se razrešenje traži, da se oni izjasne. Ovde je napravljena kompletna papazjanija.
Bez predloga za razrešenje izjašnjavao se Zakonodavni odbor, Odbor za informisanje, a ovi članovi međusobno se optuživali, pravdali i ko zna šta sve radili. Mi uopšte danas ne možemo da raspravljamo o ovome. Naravno, i onaj ko je predložio ovakav predlog odluke, u obrazloženju kaže - ne tražim da se on razreši, nego samo da pričamo o tome. Valjda će posle te priče i zbog toga što ne može da se izglasa odluka, oni biti legalni, legitimni.
Šta bi oni trebalo da rade? Morali bi da opravdaju onih 680 miliona iz budžeta, odvojenih za RTS. Zašto bi mi više plaćali RTS, kad on ne želi da izveštava javnost šta mi radimo ovde.
Šta je zadatak tog radiodifuznog saveta? Verovatno do unedogled da se drži ovo nedefinisano stanje i da se vidi, u tom obračunu medija, nekih ekonomskih i političkih interesa lobija koji stoje iza pojedinih medija, ko će da dobije odgovarajuću frekvenciju i da zakonski uspostavi svoj neki monopol.
Zato se pravi zbrka, zato se pravi nemir unutar ovog radiodifuznog saveta.
Faktički, iako je Zakon donet pre godinu dana i pre dva i po meseca izabrani ovi članovi, mi nemamo savet, Zakon se ne primenjuje i dalje imamo haos na tom medijskom tržištu. Ali, to je interes. Čiji? Većine, interes onoga koji je predložio odluku radi uspostavljanja samo neke diskusije i onda stvaranje nekog zaključka, da pošto nije izglasano razrešenje, oni su punopravni, punovažni i mogu da rade.
Osim toga, dva člana su podnela ostavke. Ne znam da li je neko od nas dobio te ostavke. Ako su podnete ostavke, onda mi treba, ako se držimo slova zakona, da sprovedemo postupak izbora ta nova dva člana. Stičem ovde utisak kao da su te ostavke medijski puštene, možda stoji u Skupštini, ali se ne iznosi, jer se, navodno, čeka ovo, ako je moguće da se pomire rogovi u vreći, pa da se isparceliše - ovo će ova interesna grupa, ovo će druga interesna grupa.
Zamislite o čemu mi pričamo. Ovde gledamo i neke biografije. Gotovo da se ova dva kandidata utrkuju u tome ko je više doprineo 5. oktobru, pa čak ovaj prvi Cekić kaže - bio sam pirat, radio-pirat, bez dozvole sam radio. On će i sutra bez dozvole da radi. Zašto bi njega obavezivao neki novi zakon? Vidite, njega ništa ne obavezuje, apsolutno ništa. On je profesor neke etike i on drži neku svoju etiku, priča nam neku svoju etiku. U Skupštini ima ljudi koji su radili sa njim još od onog prvog Indeksa, kada su parčali B92 itd. Vrte se sve jedni isti ljudi.
Lobi je jak, u pitanju su velika sredstva, u pitanju je priprema za predstojeće izbore. Na delu je sputavanje javne reči. Ovo je produženo vanredno stanje. U susret novim izborima, mediji treba da se zaplaše da ne smeju da puštaje informacije o aktivnostima opozicionih stranaka. Sve što je u vanrednom zasedanju danas i sutra, ima samo tu funkciju kako da se zaustavi javna reč, kritika, kako da se sačuva vlast.
SRS ne želi u tome da učestvuje. Mi smo vam rekli da će ovo da se desi. Isto ima da vam se desi sa komisijom za lustraciju, potpuno isto. Biće lustracija lustratora. Ovde je eksproprijacija eksproprijatora.
Nezavisni mediji, njihove slobodne asocijacije vi tretirate kao neke institucije. Nisu to institucije, to su ekspoziture, to su, nazovinezavisni mediji, koji su u vreme najžešće ekonomske krize i blokade iz inostranstva dobijali sredstva i formirali informativna glasila kod nas. Nemoguće, nelogično - beda i sirotinja, a mediji rastu, stvaraju se. Tako je "Danas", tako je "Blic", tako je i ova nova "Košava", tako je "B92". Pogledajte "Pink". Ima li još neke stranke kojoj taj Pink neće da služi? Svima će da služi, samo da očuva svoju medijsku imperiju.
U toj vašoj DOS-manlijskoj svađi mi ne želimo da učestvujemo. Ne želimo da se svrstavamo ni na jednu stranu. Nama je želja, kao političkoj stranci, da što pre raspištete izbore i da narodnom voljom i jedni, i drugi i treći, u paketu, odete što pre.
Zapamtite, vaša ministarka, kako vi to volite da kažete, za saobraćaj i veze je pre nekoliko dana rekla: "Pa, nisu toliko važni ti mediji, niti taj etar, postoji digitalni zapis, pa je možda čak i besmisleno što toliko pričamo o radiodifuznom Savetu". Zapamtite tu poruku. Na sve moguće načine će se sprečiti opozicija, sprečiće se javna reč za sledeće izbore, kako bi se očuvala ova ili neka druga, ali opet DOS-manlijska vlast. Zato mi ne želimo da učestvujemo u ovome.