Ovim amandmanom i sledećim amandmanima Srpska radikalna stranka je predložila da se ovi članovi Predloga zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije brišu, iz jednostavnog razloga što su ove dopune višak, nepotrebne, jer duboko zadiru u nešto što se zove rad suda i obavljanje sudijske funkcije.
Pokušao sam u načelnoj raspravi da ukažem da u postojećem Krivičnom zakonu, Osnovnom, kako se sad zove, postoji odredba člana 69. kojom je uređena mera - oduzimanje predmeta, i to predmeta koji su korišćeni za izvršenje krivičnog dela i predmeta koji su nastali izvršenjem krivičnog dela. Ukazao sam vam da ukoliko je taj predmet svojina učinioca krivičnog dela, on se oduzima; ukoliko je taj predmet svojina trećeg lica, oduzima se pod određenim okolnostima. Ukazao sam i na onaj treći stav koji kaže da se izuzetno zakonom može propisati da se ova mera obavezno izriče za određena krivična dela.
Taj stepen društvene opasnosti i elemente bića svakog krivičnog dela utvrđuje Narodna skupština kada definiše određeno krivično delo i propisuje sankciju i propisuje mere. Prošli put sam ukazao da je to pravo iskoristila Narodna skupština Republike Srbije i da postoji nekoliko članova Krivičnog zakona Republike Srbije u kojima je ta mera kao obavezna i propisana, uz krivičnu sankciju koja se izriče.
Ukazao sam i na nelogičnost te procene stepena društvene opasnosti i opravdanosti izricanja ove mere; i možda je baš dobar primer upravo krivično delo iz člana 228. Krivičnog zakona Republike Srbije, a to je izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnih dela. U okviru tog člana ne postoji obavezna mera oduzimanja predmeta.
Verovatno se većina vas slaže sa tim da to nije logično, jer ukoliko se kod tog krivičnog dela predmeti obavezno ne oduzimaju, koje bi to drugo krivično delo bilo za koje bi ta mera bila obavezna, ako se posmatra stepen društvene opasnosti, ako se posmatra šta je zaštićeno dobro, ako se posmatra i utvrđuje način na koji je neko krivično delo urađeno.
Ovim predlogom zakona o dopunama ovog zakona praktično se dopunjuju samo one odredbe koje smo prošli put ugradili u Krivični zakon Republike Srbije (i to je čitav kompleks krivičnih dela), kojima se navodno štite autorska prava, štite maloletnici, štiti "Majkrosoft", kao autor najvećeg broja kompjuterskih programa koji se očigledno nalaze u nekoj fazi zloupotrebe i potrebna je zaštita. Uopšte ne postoji nijedan opravdani razlog zašto za ova krivična dela da ova mera bude obavezna. Zašto da bude obavezna, kad ta diskrecija postoji kod sudije koji izriče prvostepenu presudu?
Prošli put sam ukazao da i kod krivičnog dela ubistva ne postoji obavezna mera oduzimanja predmeta. Ali, po logici, stvari nijedan sudija neće sebi da dozvoli taj luksuz da nekoga osudi za krivično delo ubistva, a da ne izrekne meru oduzimanja pištolja, puške, noža ili drugog sredstva kojim je učinjeno krivično delo. Naprosto, sudije to primenjuju po nekom automatizmu, na bazi sudske prakse, bogate sudske prakse, stavova koji su za sudije praktično obavezujući. Oni u stvari i kreiraju tu kaznenu politiku, stavovi Vrhovnog suda, stavovi svih naših sudova, u pogledu primene odgovarajućih odredbi Krivičnog zakona.
Zato ne postoji razlog da mi "Majkrosoft" štitimo i merom obaveznog oduzimanja predmeta, ako je u prometu, ako je nastalo itd. A ukoliko bi ostala ova odredba ...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Da li bih ja mogao da nastavim?
(Predsedavajuća: Da li koristite drugo vreme? Izvolite.)
Ukoliko bi obavezno bilo oduzimanje predmeta, verujte, kod nekih krivičnih dela bismo došli u jednu besmislenu situaciju. Ako je neko na nekom kompjuteru tamo napravio neki virus, ili sa tog kompjutera ušao u neki sistem i poremetio nešto tamo i to sada predstavlja krivično delo, taj kompjuter, možda u vašoj kući, ako je neko obio kuću pa to iskoristio, jeste predmet krivičnog dela i vama se oduzima po ovoj izričitoj odredbi ovog zakona. I to se obavezno ta mera izriče, a slaba je vajda što ćete vi imati pravo na naknadu štete od izvršioca krivičnog dela. Zbog toga je potrebno da ovo bude diskreciono ovlašćenje sudije, koji će, imajući u vidu način na koji je izvršeno krivično delo, stepen društvene opasnosti i sve okolnosti pod kojima je došlo do izvršenja krivičnog dela, a naročito okolnosti nakon izvršenja krivičnog dela, da proceni da li ima mesta primeni ove mere.
Ukoliko se ovo ovako zakiva, cementira, onda, verujte, ne postoji logičko objašnjenje zašto to isto nije predviđeno za druga krivična dela. Zar je moguće da i na ovaj način moramo da dokazujemo kako smo, navodno, preduzeli sve mere, ugradili sve u naše propise, kako bismo zaštitili autorska prava stranaca? Pa mi valjda štitimo autorska prava naših ljudi, naših građana. Odakle taj poriv da sve što dolazi kao nalog mora da se sprovede, pa makar bilo besmisleno u našim okolnostima?
Ovo možda ima opravdanja u Nemačkoj, u Francuskoj, ali u našem pravno-političkom sistemu je ovo tragikomično, jer devalvira i ovaj naš sud, devalvira postojeće stavove sudske prakse, obavezujuće sudske prakse, isključuje mogućnost da sudija utvrđuje sve okolnosti i da procenjuje, a predlagač čak ide toliko daleko da u obrazloženju navodi nekoliko stvari koje direktno vređaju sve ljude koji se bave profesijom sudije. Praktično je ovo zakon kojim se izražava nepoverenje prema sudijama. Zašto nepoverenje? Zar i na ovaj način treba da se lustriraju? Zar i na ovaj način treba oni dodatno da se stiskaju, pritiskaju, da moraju po svaku cenu nešto da rade? Okolnosti, recimo, ukazuju da uopšte nije opravdano da se izriče ta mera.
Narodna skupština je ovlašćena da proceni stepen društvene opasnosti. Narodna skupština je ovlašćena i dužna da vidi da li je taj stepen ugrožavanja ljudskih prava nastupio, da je potrebno da se kod svih ovih krivičnih dela obavezno izriče ova mera.
Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da u čitavom kompleksu ovih krivičnih dela obuhvaćenih ovom dopunom Krivičnog zakona ne postoji nijedan razlog da ova mera bude obavezna, već treba prepustiti sudijama da, u skladu sa propisima, u skladu sa zakonom, procene, utvrde i odluče da li će da se primeni ova mera. Naravno, i ova tačka dnevnog reda se uklapa u onu pređašnju priču, zbog koje sam opomenut, bavimo se trivijalnim stvarima, ipak selo gori, zapamtite.