Na nekoliko ovih primera moglo je da se utvrdi da ukoliko nemamo, uslovno rečeno, definiciju šta je politička stranka, onda se zapetljavamo i dolazimo u situaciju da ne možemo da rešimo problem. Što se tiče člana 4. stava 1, mi imamo situaciju da u nekim lokalnim sredinama fantomske grupe građana imaju više odbornika nego političke stranke. Po slovu ovog zakona te grupe građana ne mogu da se finansiraju, a onda ispada da one stranke koje nisu dobile poverenje birača na lokalnom nivou dobijaju nezaslužena sredstva.
To je ta nelogičnost, ako nemamo definiciju šta je politička stranka. Valjda je politička stranka ona grupa građana sa političkim ciljevima koja učestvuje na izborima, izražava volju građana, izražava spremnost da uredi državu, društvo, da vodi, da vrši vlast, i ona grupa građana tako organizovana koja pređe izborni cenzus. Sve što ne pređe izborni cenzus, sve što želi da se priključi uz neku koaliciju, to nije politička stranka, bez obzira što ima neke političke ciljeve, jer svaki čovek ima neki politički cilj, jer malo danas ima, u političkom smislu reči, idiota, koji razmišljaju samo o tome kako da se nahrane i da spavaju. Zato je potrebno da definišemo šta je politička stranka.
Drugo, stičem utisak da je ovaj predlog zakona pisao čovek koji nije član stranke, koji ne zna šta je politička stranka, šta je sloboda političkog delovanja i kako opoziciona politička stranka može da izdejstvuje 15 minuta na nekoj televiziji. Mi imamo tu sada uspavanku koju smo juče slušali, da se spreči finansijska premoć, da se napravi neki balans, da neke političke stranke ne bi neopravdano napredovale, a neke nazadovale. Mi to svakodnevno imamo. Gledajte izveštaj RTS-a, uzimaju se izjave samo od određenih poslaničkih grupa na RTS-u za emisiju "Za i protiv", samo neki mogu da budu pacijenti doktorke Slavice, a gde su drugi. O kojoj ravnopravnosti mi pričamo?
Ako Srpska radikalna stranka želi na privatnom mediju da ima jednu televizijsku emisiju, mora toliko i toliko hiljada dinara da se izdvoji. Imate ljude iz DOS-a koje pozivaju i ne traže pare, nego samo što im ne plaćaju da budu na toj televiziji. To je ta neravnopravnost. Sada vi hoćete da nas stavite sve u isti koš u pogledu sredstava. To je nemoguće.
Nemoguće je jer prvo po redosledu ide zakon o političkim strankama, pa zakon o finansiranju političkih stranaka, zakon o izborima, zakon o medijima. Ako mi nemamo u medijima ravnopravnost, o kojoj slobodi političkog delovanja pričamo. Napokon danas, pošto je zakon o finansiranju, ova javnost sa balkona, kada je bilo o ovim važnijim zakonima nije bilo interesovanja javnosti, a sada je došao CESID i oni prirepci koji treba da poguraju.

Ovaj amandman je dobar povod da se ukaže na neustavnost ovog stava. Ja ne znam koji je taj blistavi um mogao da ograniči moje raspolaganje kao pojedinca. Da li ću ja 20 prosečnih plata, 50 ili 500, kao fizičko lice da dam nekom ili pocepam na ulici, to je moje suvereno pravo. Nema pravo stranac da mi priča kako ću ja da trošim moje pare. To je prva i osnovna stvar.
Ako je predlagač ovim stavom 3, na to se odnosi ovaj amandman, hteo na neki način da ograniči fizička lica koja žele da pomognu neku političku stranku, onda je baš kod tog stranca kompletan instrumentarijum. O čemu se radi? Ako NN pojedinac u toku godine jednoj političkoj stranci uplati 500, 600, 700 hiljada dinara, a njegovi ukupni prihodi kao fizičkog lica registrovani u poreskoj upravi su daleko manji, taj pojedinac snosi krivičnu odgovornost i podleže poreskoj kontroli.
Rešen je problem. Instrumenti postoje u postojećem pravnom poretku. Nema potrebe ograničavati. Ko mene može, kao osnivača Srpske radikalne stranke ... da, ja sam osnivač. Ima ih puno ovde. Ima ih puno tu, koji su od početka u višestranačkom sistemu krenuli sa ulice, nisu uhvatili priključak 1996. Mirčić je tu, Stamenković je tu, delili smo letke, a vaš premijer se hvalio kako je delio naše letke. Ima ih puno i znamo kako je nastao višestranački sistem.
Ne dozvoljavamo da nam se na ovakav način uskraćuje naše pravo, zadovoljstvo i strast, u krajnjem slučaju. Politika jeste i strast. Ako ja odvajam pare od svoje porodice da finansiram svoju stranku, ako Stamenković pišeženine čekove da bi se izdali leci, ko je taj ko može da ograniči to čime ćemo mi da raspolažemo? Ne može, ne dozvoljavamo nikome da nam to pravo ograniči.
Ako sam osnivač stranke, ja imam razloga što sam je napravio. Ako sam ja više uplatio nego što su moji prihodi, gonite me. Ali nemojte na ovaj način da sputavate slobodu političkog delovanja i da brkate u moje pravo, kao građanina, da slobodno raspolažem svojim sredstvima, na način kako ja želim. Rekao sam, mogu da iscepam svoje pare nasred ulice, mogu da dam nekome ko prosi, a mogu da pomognem i moju stranku.

 Stvarno je šteta što nema predstavnika predlagača da vidi šta je besmisleno predložila Vlada. Vidite, u stavu 2. Vlada je dala dve rečenice koje su apsolutno prihvatljive, ali treća rečenica apsolutno ništa ne znači. Kaže - o prilogu političkoj stranci mora biti obaveštena skupština akcionara i organa upravljanja pravnog lica koje je dalo prilog. To je interna stvar tog pravnog lica. Što bi to bilo u zakonu o finansiranju političkih stranaka?
Zašto mi tražimo da se ovo birše? Pored ove nebuloznosti, zamislite, ukoliko pravno lice, odnosno direktor ne obavesti svoj organ upravljanja, za prekršaj odgovara politička stranka. Pogledajte kaznene odredbe pa ćete videti, politička stranka odgovara ukoliko pravno lice koje je dalo prilog nije obavestilo svoje organe upravljanja. Koji je to blistavi um tako nešto mogao da smisli? Eksperti kod kojih strada šarplaninac umesto jagnjeta.
Dalje, oko stava 3, to je stvarno besmisleno i pričati pošto je apsolutno neustavno i ja sam apsolutno siguran da će ovaj amandman da podrži ova Nova demokratija, naročito kada je u pitanju stav 6. Mi kažemo ovako, da u stavu 6. treba da ostane samo prva rečenica - politička stranka može sticati imovinu na teritoriji Republike Srbije; Kako - u skladu sa postojećim propisima. Kad stekne svoju imovinu, ona i raspolaže tom imovinom, koristi, upravlja, stiče prihode.
Ovde su vezali prihode. Ne mogu biti veći od nečega. Vi ste ugasili Liberalnu stranku Dušana Mihajlovića. Oni imaju veće prihode po osnovu imovine sa kojom raspolažu, nego što mogu da računaju na prihode od javnih sredstava ili članarine i drugih. Ako ste to namerno stavili, zbog njih, to je druga stvar. Onda razmislite.
Ovo što ste predvideli u stavu 7 - limite za sredstva i vezivanje sredstava iz javnih izvora sa sredstvima iz privatnih izvora i ograničenje radi nekog uravnoteženja - samo će da znači da će stranke na vlasti da vrše još veću zloupotrebu. Ne mora ona da bude samo novčana, ona može biti i u pogledu korišćenja postojećeg monopola, pre svega u medijima. Tu su najveći troškovi političkih stranaka. Nisu veliki troškovi izdavanja članskih karata, nego kako stranka da se pojavi, da bude prisutna. Uostalom, javnost strada, političke stranke se ne regulišu ovim zakonom, ali se sprečava ovim predloženim zakonom.

Izneću još jedan prilog ovoj raspravi, da se jednostavno dokaže da predlagač kao da nije član nijedne političke stranke i ne zna koji su problemi. Vrlo jednostavno može da se objasni. Ako Televizija Pink u svoje udarne emisije političke prirode poziva samo određene predstavnike i to određenih političkih stranaka, na taj način oni finansiraju tu političku stranku.
Da bismo se mi pojavili na Pinku verovatno nam ni velike pare ne bi pomogle, pošto je takva uređivačka koncepcija. Slično je sa B-92, taman posla da se tamo pojavimo. Sa RTS-om da vam ne kažem, Bojana Lekić se u špijunskim krugovima bolje ceni nego pojedini lideri DOS-a i vidite da svi trepte kada dođu kod nje u emisiju.
Na šta hoću da ukažem? Besmisleno je ovo. Mi se kao političke stranke delimo po tome što možda ima neko ko bi hteo da nam pomogne, želi da sledi našu ideologiju i naš program, i one druge stranke koje uzimaju sredstva od nekih donatora da bi omogućili tim donatorima da uvećaju svoj kapital. To je ta velika razlika. Naravno, Srpska radikalna stranka ni po jednom pitanju gotovo evo već tri godine ne može da računa, jer kada bi neko hteo da nam da, ne sme da nam da. Zašto ne sme da da? Odmah naiđe finansijska policija, ovaj Karleuša što otvara kase i ovi drugi inspektori. Odmah krene kontrola, gde su ova sredstva, ona sredstva itd. To je ta razlika. Zato je sve ovo besmisleno.
Juče sam pričao da ćemo mi ovo da izdržimo, jer smo i gore stvari izdržali, hapšenja, progon, vezivanje za radijatore itd. Vodite računa, zakon mora da bude normalan i primenljiv. Razlika je. Sve što dobijaju političke stranke treba da se stavi na uvid javnosti. Ako su u pitanju pravna lica, pa oni su poreskim propisima limitirani koliko i za šta mogu da ulažu.
Ovde recimo stav 3 - onaj ko proda robu političkoj stranci treba da joj da račun. Imate zakone, poreske zakone, imate propise o fiskalnoj kasi, i na televiziji ste rekli da čovek kada ode da kupi cigare mora da dobije račun. Zašto ubacujete ovo i koga želite da uplašite? Nas ne možete.

Bar što se tiče stranih država i međunarodnih organizacija, ova odredba se praktično ponavlja od 1992. godine. To je i ranije bilo zabranjeno, ali kao što rekoše ovi preko interneta, negde oko 400 miliona dolara je uloženo od 1990. godine da se promeni izborna volja građana u Republici Srbiji. Malo je degutantno da ovako nešto predlaže onaj koji je koristio sredstva iz inostranstva.
Kako? Segedin, Konrad, institucija koja drži navodno predavanja; a napokon postoji i DOS-ov amandman na ovaj član, u kome se kaže - moguće je da iz inostranstva dolaze ljudi i da drže obuku i da ih pripremaju, verovatno za nove forme psihološko-propagandnog rata, kao i stvaranje virtuelne stvarnosti da se izuzetno lepo i dobro živi i da je Srbija sva u pokretu, u velikom pokretu, napretku, kako bi se verovatno obezbedila još neka pozicija, valjda se još neko prevari na sledećim izborima.
Međutim, ovde ste zaboravili na nevladine organizacije. Opet se vrtimo oko toga šta su političke stranke. Mi imamo nevladine organizacije i medije koji su transmisija preko koje se obezbeđuju sredstva. Sećate se, svojevremeno, B92 i čuvenih kompjutera i kamera iz inostranstva, pa posete u Budimpešti, deobe para, pa svađe oko deobe para, čak je i Rističević hteo da dobije batine od onog iz Građanskog saveza kada je nosio pare da podeli za Srem, 14.000 maraka je valjda dao ocu, a otac nije prijavio itd.
Odredba treba da postoji. Verovatno treba i da se primeni. Mi u ovom zakonu, praktično, nemamo organ koji vrši nadzor nad primenom ovog zakona. Ovaj zakon ima kaznene odredbe, ali nema organ koji vrši nadzor. Ako se uzme u obzir da je predlog da stupi na snagu u roku od osam dana, a da se primenjuje od 1. januara 2004, pa će u decembru da kaže - menja se taj poslednji stav, pa će da se primenjuje od 1. januara 2005, onda nam je sve jasno, kristalno jasno da ovo treba malo da zamaže oči, kobajagi, a u stvari da omogući da se nastavi dalje sa zloupotrebama. Ovima koji plaćaju iz inostranstva nije bitno ko je na vlasti ovde. Njima je bitno da je on njihov.

Mi smo predložili novi tekst člana 6. U odnosu na predlog u stavu 1. se razlikuje samo u tome što smo mi ubacili i ove nevladine organizacije, doduše, oni su nas napustili, nije više interesantno i tražimo novi stav 2. koji ne znači retroaktivnost. Odmah da se dogovorimo, znači, ne postoji nikakva pravna smetnja, niti ustavna smetnja da usvojite ovaj amandman, ne teramo vas da kršite Ustav, vrlo precizno se kaže - novac ili novčanu vrednost druge imovine koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla na način suprotan stavu 1 (ali tu je u pitanju zabrana), politička stranka je dužna da prenese na račun budžeta Republike Srbije.
Ako poslušamo ono što su objavili Amerikanci, Stejt department, to je od 1990. godine 400 miliona dolara. Samo u 2000. godini to je 80 miliona dolara. Dosmanlije, sedite i dogovorite se ko će koliko da odreši kesu i da te pare uplati u budžet Republike Srbije.
Na taj način se izravnjavamo da ova zabrana iz prvog stava bude objektivna i važeća za sve od onog momenta kada ovaj zakon stupi na snagu.
Mi smo podneli amandman na član 25. Mi nismo za to da ovaj zakon počne da se primenjuje 1. januara 2004. godine, nego osmog dana od dana objavljivanja.
Znači, požurite u petak da se ovo izglasa, za osam dana budite ravnopravni, objektivni, patriote, pošteni, vratite u budžet Republike Srbije sve ono što ste stekli po osnovu zabrane. Ova zabrana je u kontinuitetu od 1990. godine.
Ovo nije prvi put danas da se priča o toj zabrani, znate, to je bilo zabranjeno i ranije. Vratite te pare, dogovorite se sa ovima oko ovih iznosa, možda nije 400, možda je i više. Oni su sami rekli - samo 80 miliona su potrošili septembra 2000. godine; da vas podsetim, to je onaj izveštaj gde su rekli da su izuzetno nezadovoljni koalicijom DOS jer ima 17-18 lidera i da nijedna od stranaka nije profilisana kao politička stranka, da nema organizacionu strukturu i da su morali da rade sa političkim liderima, pežoi 206 su dolazili, ne znam kako beše itd. Primenite zakon onako kako ste zamislili, dali ideju, mi smo samo malo tu ideju oplemenili da bi bila u interesu građana i političkih stranaka.

Pored ovoga što je gospodin Ljubojević na jednom konkretnom primeru ukazao da postoje i drugi troškovi finansiranja izborne kampanje  i konkretno ukazao kako to izgleda u Beogradu, moram da kažem da se ovde pojavljuje taj nedostatak ovog zakona, jer se, praktično, član 8. odnosi samo na političke stranke. Mi ćemo imati situaciju, jer postojeći izborni zakon dozvoljava da kao predlagač kandidata, odnosno podnosilac izborne liste, pored stranaka, pa još u zakonu stoji i političkih organizacija, možda i koalicija, to pravo imaju i grupe građana. Mi ničim nismo ograničili grupe građana.
Imali smo situaciju sa dva puta neuspelim predsedničkim izborima, gde je nekoliko tih grupa građana imalo status predlagača kandidata, a jedna grupa građana je toliko potrošila, verovatno koliko i sve druge političke stranke i svi drugi predlagači. Praktično, ovim zakonom oni nisu obuhvaćeni. Naravno, nisu politička stranka, interesna su grupa i to je nedostatak. Praktično, vi na ovaj način limitirate političke stranke, a grupama građana dozvoljavate da se slobodno ponašaju. Po nekoj logici, ovo neće biti materija novog izbornog zakona.
Na ovaj način se samo potvrđuje onaj naš početni stav iz načelne rasprave, doduše, poprilično oktroisane, da je ovo zakon protiv finansiranja političkih stranaka, da je ovo zakon kojim treba da se uskrate materijalna, finansijska sredstva i druge predispozicije koje su neophodne za slobodno političko delovanje jedne političke stranke.
Znači, tražimo da se u okviru ovog člana sagledaju i ovi troškovi promotivnih skupova. Pogotovo je to interesantno i značajno za opozicione političke stanke kojima je, praktično, zabranjeno da preko elektronskih medija najave svoje promotivne skupove. U tome je ta velika razlika. Liberali i kad bi smogli snage da organizuju neki skup, njima bi bilo dovoljno da samo podnesu saopštenje i svi mediji bi odmah objavili, prvo kao atrakciju - Liberali prave miting, drugo, što moraju, jer tu bi ministar Mihajlović odmah hapsio, otimao džipove. Mi i kad bismo platili, ne možemo da obezbedimo objavljivanje, pa makar i onog kajrona - u toliko i toliko sati, na tom i tom trgu biće promotivni skup.
To je ta razlika, ogromna razlika, da se jedna stranka sa 337.000 članova baca na stranu, izopštava se, što bi rekli ovi iz GSS-a, a jedna minorna, koja je zgrabila sredstva, otima, povezana, može kao parazit da računa na sve.

Ova greška koja stoji u članu 10. je uzrokovana time što autor ovog zakona očigledno nije iz političkih stranaka, čovek koji ne zna šta je politička stranka. Osnovna primedba koju želimo da ispravimo u članu 10. potiče zbog onog nedostatka u članu 2. tačka 2) jer inokosnih organa više nema.
U krajnjem slučaju ovo što ste vi predložili u članu 10. stav 1. je prihvatljivo i mi smo to u našoj verziji i potvrdili. Kada se radi o izboru tih vaših inokosnih organa, predsednika Republike, gradonačelnika i predsednika opštine, onda ovaj način podele 20%, pa onda ostatak nakon izbora, ne samo što je nepravedan, nego je nelogičan, nebulozan.
Mi predlažemo da se 50% tih sredstava podeli svim predlagačima proglašenih kandidatura, a nakon sprovedenih izbora i u zavisnosti od rezultata izbora onome ko je osvojio mandat predsednika, gradonačelnika, predsednika opštine isplati ostatak. Ako bi ostala srazmera 20 prema 80 onda bi se Milan Milanović ponovo kandidovao za predsednika Republike ispred grupe građana, uzeo 30-40 prosečnih plata, kao što je to bilo devedesete godine, i kao drugi kandidati za predsednika koje predlažu grupe građana. Verovatno je vaš stav 3. ovako koncipiran da bi se sprečila ta zloupotreba, ali ona postoji kod grupe građana, kod političkih stranaka ne postoji.
Zato mi predlažemo da se stav 3. izbriše, jer on ništa ne znači. Sredstva iz javnih izvora namenjena za izbornu kampanju, bilo da su u pitanju izbori za poslanike ili predsednika Republike, jesu sredstva kojima se pomaže politička stranka, i ovaj zakon tretira političke stranke. Nemoguća je situacija da stranka manje potroši u kampanji, nego što bi joj pripalo iz budžeta. To je nemoguće. Vi ste uspeli i nemoguću situaciju da svedete u situaciju da je moguće oduzeti sredstva. Vi praktično terate sve nas prilikom izbornih kampanja, da ukoliko naš kandidat za predsednika Tomislav Nikolić krene iz Beograda u Kragujevac da održi neki miting, svi mi iz izbornog štaba odemo do benzinske pumpe, natočimo gorivo i tražimo račune na teret SRS, kako bi mogli da opravdamo ovaj iznos koji ste vi propisali, a koji je stvarno skroman iznos, i na taj način vam dokazali da smo više dali za kampanju, nego što bi nam pripalo po rezultatima izbora i po samoj činjenici da smo učesnici na izborima.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Ove predloge, rezultate blistavog uma, povlačite, jer ovo ništa ne znači. Ovo je nebulozno, neprimenljivo.

S obzirom na to da se vrtimo oko pojma i definicije političke stranke, verovatno bi predlagači napokon mogli da saslušaju i da shvate šta je politička stranka, ne samo u Srbiji, nego šta je po definiciji.
To je samostalna politička organizacija dobrovoljno udruženih građana Republike Srbije koja je osnovana i organizovana radi ostvarivanja grupnih političkih interesa na osnovu demokratskih načela i vrednosti oblikovanja i izražavanja političke volje građana, učešća na izborima za organe vlasti jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. To potvrđuje na taj način što stalno učestvuje na izborima i prelazi cenzus koji je zakonom propisan. Sve što se ne uklapa u ovo je GG, odnosno UG, udruženje građana. Ima neke interese, ali oni nisu politički, i to nije politička stranka.
Prema ustavnom načelu koje reguliše slobodu političkog organizovanja i delovanja jedina obaveza političke stranke jeste da svoje prihode učini dostupnim javnosti. Moguća su neka ograničenja u pogledu finansiranja, ali je to stvar poreske politike usmerene prema pojedincu koji usmerava svoja sredstva prema nekoj stranci i poreske politike usmerene prema pravnom licu koje usmerava sredstva prema nekoj političkoj stranci. Sve van toga ne postoji. Zbog toga tražimo da se ovi stavovi 2, 3. i 4. brišu, jer su apsolutno neustavni. Oni su u suprotnosti sa osnovnim načelom koje se jemči Ustavom Republike Srbije, pa i ove vaše Ustavne povelje, a moraćete da ga ugradite i u ovaj dokument koji pravite, bez obzira kako ga vi nazvali, što će verovatno da liči na neki konstitutivni akt buduće državotvorne zajednice, ko zna kako će se ona zvati i šta će biti.
Zato su ovi stavovi 2, 3. i 4. neprimenjivi, pravno nemogući. Kako možete da ograničite čoveku da raspolaže svojim sredstvima, da uplaćuje? Možete poreskom politikom, oporezujte ga, ako je uplatio više nego što vi smatrate da treba da se uplati. Naplatite mu tri puta porez na dodatnu vrednost na tu osnovicu što je preko uplatio, ali nemojte da ograničavate. Na ovaj način ne postižete ravnopravnost političkih stranaka, nego neke podstičete da lucidnije rade zloupotrebu, i to će biti ove na vlasti, a zloupotreba je pre svega preko medija. Najveći trošak stranaka jeste nastup na medijima. Nas nema na medijima, zabranjeno, šta nas više kontrolišete?

 Nema potrebe da se pojašnjava, pošto teško da ću da uspem kada neko ne želi ili ne može da vidi, ali ja bih samo hteo da upozorim predlagača na jednu stvar, da je ovo neprimenjivo. Ako biste ovo primenjivali što ste napisali, onda treba da pogasite sve državne i lokalne medije. Zašto da pogasite medije? Iz jednog razloga što ako uzmete u obzir šta je Medija centar objavio, kakva je bila izborna kampanja u decembru 2000. godine, intenzitet, učestalost, broj pojavljivanja, trajanje emisije, u kom kontekstu se koja stranka i koji pojedinac pojavio itd, doći ćete do podataka da je opozicija bila prisutna 1%, a stranke DOS-a 99%. Doći ćete do tog podatka.
Morate da znate da tada nismo imali nadzorni odbor, nije mu bilo dozvoljeno da radi 2002. godine, dva kruga predsedničkih izbora, nadzornom odboru, jednom parlalelnom organu zaduženom za medije, koji treba da oštrom rečju ukaže na sve zloupotrebe izbornog zakona u pogledu ravnopravnosti učesnika na izborima i na one medije koji su prekršili obavezu objektivnog, pravovremenog i istinitog informisanja o aktivnostima političkih kandidata. Ako to uzmete u obzir i pogledate, onda ćete videti da odredbama o nekoj navodnoj materijalno-finansijskoj ravnopravnosti političkih stranaka vi u stvari opozicione stranke drugi put kažnjavate.
Nekome će delovati malo čudno. Vi predlažete nešto i tražite da oni koji imaju dobiju još više. Možda to tako deluje, ali oni već imaju sve. Imaju više para i nema nikakvih problema. Teraćete i vi tako. Terali su i neki drugi pre vas. Terali, terali, bili osioni, hapsili, preko noći oduzimali mandate, skidali imunitet, šta nisu radili. Preživeo je "Alkatel", preživeće i grad Beograd. Svaka pesma ima početak i kraj.
Nemojte ovo da stavljate u ovaj zakon. Neće biti dobro, jer ne možete da ugasite opoziciju, a uz ovu navodnu koju pravite nekim izmišljenim svađama, nepotrebnim svađama unutar jedne porodice, samo ćete isprovocirati građane da vas obrišu sve u paketu. Bliži ste tome nego bilo čemu drugom.

Član 12. Predloga zakona nije dobar, jer direktno pogađa predsednike opština i izvršnih odbora koji moraju da prave kvorum ovde, a evo zbog čega. Predlagač zakona, odnosno onaj koji je ovo pisao, stvarno ne zna ovu materiju. Od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora treba da protekne između 45 dana i 90 dana, a oni u stavu 1. kažu da mora da se otvori podračun kada se proglasi lista, a to se proglašava 15 dana pre dana izbora, kada je izborna kampanja već dve trećine vremena protekla. Protekla kampanja, zapamtite. Kampanja počinje kada se raspišu izbori i traje do dana izbora i to traje 90 dana, 45 dana. Lista se proglašava 15 dana pre izbora. Šta da radimo od dana raspisivanja do 15 dana pre izbora? Kao da nema izborne kampanje, tako tumače ovi stručnjaci.
Mora čovek da zna kada radi nešto. Ne može papir sve da trpi, prosto ne može. To će rasturiti ove u Skupštini grada Beograda. Verujte, neće moći da se snađu. Kako da opravdaju bilborde, velika sredstva, a 15 dana na računu bila mizerna sredstva, a oni vodili kampanju od 90 dana i na Pinku, pa ćemo sada svi da računamo minutažu, pa koliko košta koji minut i da kažemo da ste to na neki način platili, jer ima ona odredba da su dužni da vam daju potvrdu da su izvršili usluge i da je to pomoć. Besmisleno, ništa ne znači.
Ubaci se u zakon, pa se onda krste svi redom, a ovaj zakon nema nadzorni organ, nema ko će da proverava. Neće Bogdanović da proverava Odbor za finansije. Nema ga. Pišite ljudi nešto što može da stane u blistavi um. Nemojte da pišete neke nebuloze. Ništa ne znači ovo. Da uplašite nekoga? Nećete. Mečka se tojagom ne plaši, zapamtite. Ostaje kao dokaz o vama, kao što svaka izgovorena reč više govori o onome ko je rekao nego o onome kome je upućena.
(Milka Marinković, sa mesta: Jedino pametno što si rekao otkako te znam.)
Baš mi je drago. Drago mi je da smo se složili makar po nečemu. To znači da će biti dobro.
Promenite nešto. Normalno je da nas proganjate, to je normalno. Nismo mi očekivali da se vi divite nama što smo u opoziciji, ali vodite makar računa da i to ima neki minimum, da to ima neko dostojanstvo, jer je opasno kada se padne ispod neke crte, a vi ste odavno pali ispod te crte. Vratite se makar malo ispred te crte.

Vrlo je prosto i jednostavno: izborne aktivnosti, to je nešto redovno, što radi svaka politička stranka, trebalo bi, moralo bi da bude, a ne računam ovo što je iz Alisine zemlje čuda. To je redovna aktivnost svake političke stranke. Čim se raspišu izbori, sve što stranka radi je u svrsi te izborne aktivnosti u užem smislu te reči.
Evo sada, nisu raspisani izbori, predstavnici skoro svih stranaka, gde god ima prostora u medijima gostuju i daju izjave, objavljuju se članci u novinama o njima, daju svoje poruke; pa, sve te poruke su upućene biračima. Čim se raspišu izbori taj račun koji ima stranka je račun na kome se knjiži i preko tog računa ide sve što je namenjeno izborima. Ovde niste zahvatili grupe građana, ne bi me iznenadilo da ako se ovakav zakon usvoji imamo najezdu grupa građana kao predlagača na sledećim izborima, jer nisu obuhvaćeni zakonom.
Sada unosite neke odredbe - dva lica, podračun sa overenim potpisom, to sve stranke imaju. Svaka stranka je od nove godine morala da promeni žiro račun u tekući račun i da dobije PIB broj, pa su opštinski odbori otvarali podračune da bi opštine uplaćivale ona sredstva koja im pripadaju po osnovu odborničkih mandata. To već sve postoji. Znači, drugi propisi su nas na to obavezivali. Opšti propisi o materijalno-finansijskom poslovanju su iznad ovih propisa. Konkretno govorim, nemoguće je da se za političke stranke odredbe o računovodstvu i knjigovodstvu nalaze u zakonu o finansiranju političkih stranaka, a ne u Zakonu o računovodstvu, u odredbama Zakona o porezima i dr. Nemoguće je.
Zašto se onda to unosi? Koja je svrha? Koja je druga svrha osim da se pošalje neka poruka i da se nešto ako je moguće uplaši, zastraši, sputa, ograniči. Nepotrebno vam je to. Ovaj zakon bi možda, u vrh glave, morao da ima deset članova i da reguliše ono što država iz budžeta uplaćuje političkim strankama i da načelno razreši načine na koje stranka može da obezbeđuje sredstva po osnovu članarine, priloga itd. I ništa više drugo. Sve preko toga je besmisleno i ne rešava problem. Samo tera neke da idu u još veću zloupotrebu.

Mi ovim amandmanom činimo jednu intervenciju u stavu 1, jer stvarno ne vidimo zbog čega bi Odbor za finansije imao bilo kakvu nadležnost kada je u pitanju finansiranje političkih stranaka. Stvarno ne vidimo.
On ne može da bude ni nadzorni organ, to je radno telo, to je jedno propusno telo da dokumenti dođu do Narodne skupštine, sa mišljenjem jedne grupe poslanika koji bi trebalo da budu stručnjaci za tu posebnu oblast i ništa više. Sve preko toga nije u skladu sa Poslovnikom, niti sa Ustavom, niti sa zakonom.
Ali, nije opasnost ovog člana samo u Odboru. Mi podržavamo ovo da sadržaj tog izveštaja propiše ministar, ali ovde ste nešto pobrkali sa rokovima. Kako jedna politička stranka da dostavi kompletan izveštaj o izbornim aktivnostima i utrošenim sredstvima u roku od 10 dana od dana održavanja izbora, kada možda još i ne zna rezultate izbora i ne zna šta će iz javnih prihoda da da i po osnovu onoga što ide iz budžeta, šta će biti uplaćeno, kako? Naravno, to njih ne interesuje, jer ih ni zakon ne interesuje. Jednostavno, ni hronološki ne može da se uklopi ovo, nikako.
Drugo nešto, nije potreban toliki strah, jer svi oni koji su koristoljubivi u nekoj stranci vrlo brzo završe. Imali smo i mi jednog, on je sada na letovanju, ali ovde u ovoj sali, naravno, prešao je u DOS, kod nas nije mogao da se zadrži dugo.
I u drugim strankama je tako, neke su se pocepale zbog tih para, i niko nije vodio krivični postupak, niko. Zašto bi sada država imala neko posebno interesovanje za to? Čovek je došao u DOS, vozi "pežo", baš ga briga, uživa, doduše i u Republici Srpskoj je zakačio nešto tamo, od političara nešto uzeo. To je više stvar za kriminalističku policiju, nego za Odbor za finansije.
Znate, neka bude malo, ali neka bude pametno, nemojte da bude mnogo besmisleno. Ovo je stvarno besmisleno što se navodi ovde, pogotovu Odbor za finansije, jer kakve veze ima Odbor za finansije sa izbornim aktivnostima i sa finansiranjem političkih stranaka? Zašto bismo mi to prenosili jednom odboru za finansije? Pa njegov predsednik ovde služi za kvorum, on ulazi u 84, a persona, predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada najvećeg mesta u Srbiji ovde je samo radi kvoruma. Kako on može da kontroliše nešto?
Predsednik jednog radnog tela, grupe koja primi u ime Skupštine neki dokument i kaže - aha, odgovara, dajemo mišljenje, izvolite, i onda kontroliše i njegov odbor i tamo neki iz kojih bi stranaka da kontrolišu, stranka koja ima 337.000 članova ili više, nemojte besmilice unositi u zakon.

Ovim amandmanom tražimo da se brišu stavovi 5. i 6. Prvo, Odbor za finansije nema šta da traži u zakonu o finansiranju političkih stranaka. Verujte, ovo sa ovim iznosima od 6.000 dinara, itd, to je, otprilike, tri puta da se napuni rezervoar, da se bude prisutno na tri mitinga - jedan u Subotici, drugi u Nišu i treći u Boru. To je taj iznos, to svako od nas najmanje nekoliko puta više potroši u toku obične izborne kampanje. To je jasno. Što bih sad knjižio moju potrošnju goriva kao pomoć stranci? Besmisleno.
Pogotovo je besmisleno ovo što tražite da završni račun ide obavezno na reviziju. Zna se koje firme idu na reviziju, zna se koja pravna lica podležu obaveznoj reviziji, pregledu revizorskih kuća. Za stranke to uopšte nije bitno, jer one ne traže bonitet za neke kredite, te je to besmisleno. I do sada su stranke podnosile završni račun. I do sada su stranke imale ovlašćena lica koja odgovaraju za zakonitost materijalno - finansijskog poslovanja. I do sada su sve stranke svoje kompletno poslovanje činile dostupnim javnosti. Mi smo na konferecijama za štampu saopštavali koji su naši prihodi i rashodi tokom izbornih kampanja. Na kraju svake godine organi stranke rešavaju o ukupnim prihodima i rashodima. Na svakom kongresu stranke podnose se izveštaji o materijalno - finansijskom poslovanju stranke. Sve je to dostupno javnosti, inspekcijskim organima i apsolutno nikakav problem ne postoji.
Obaveza objavljivanja jednog ovakvog izveštaja u "Službenom glasniku Republike Srbije" ništa ne znači, osim neki dodatni trošak. Ne dobija se nikakav kvalitet i nije to dokaz javnosti rada političke stranke. Javnost rada političke stranke je pravo i dužnost političke stranke, ali je takođe i dužnost organa vlasti da obezbede uslove za javnost rada političke stranke. Tu su mediji, otprilike, nešto što je na prvom mestu.
Otvorite medije, kako vi kažete da želite da budete transparentni, dajte nam prostor da dokažemo građanima koliko smo "primitivno prosti". Nemojte da nas branite, nije lepo, mi vas ne branimo. Znaju, ali da ih ubedimo još bolje, pa da im kažemo i kakvi ste vi, da malo vide, pa dok je vremena, neka požure.

Mi smo predložili brisanje ovog člana i to je vezano pre svega za Odbor za finansije, jer smatramo da on nema šta da radi kada su u pitanju poslovi finansiranja političkih stranaka. Postoje drugi organi koji kontrolišu materijalno-finansijsko poslovanje svih pravnih lica, pa i političkih stranaka. Radi se o poreskim organima i drugim inspekcijskim organima. Oni su ovlašćeni da kontrolišu, ukoliko utvrde nepravilnost, podnose zahtev, pa u zavisnosti od toga da li je prekršaj, privredni prestup, pa i ako je krivično delo, obraćaju se odgovarajućem državnom organu i to se tamo rešava.
Ovako, da se Odboru za finansije daje da on bude kvazinadzorni i pseudodržavni organ nije niti primereno, niti je pravno moguće. Ne znam koju preporuku da tumačite. Nigde se ne kaže skupštinski odbor, nego odgovarajući organ ili poseban organ ili nadležni organ. Ni u jednom međunarodnom dokumentu se ne sugeriše toliko direktno gde treba da bude taj organ, na kom nivou vlasti, koliko udaljen od predsednika, od parlamenta, od izvršne vlasti ili u sastavu izvršne vlasti. Zbog toga je dobro da se ovaj amandman prihvati, da se jednostavno ovaj član izbriše, jer i ova odredba što stoji u stavu 2, kaže - ukoliko politička stranka bude pravosnažno kažnjena za prekršaj propisan ovim zakonom, gubi pravo na sredstva iz javnih izvora.
Ja sam vam na primeru iz člana 5. stav 2. dokazao nemogućnosti. Vidite, ako direktor pravnog lica koje je pomoglo neku političku stranku ne obavesti svoju skupštinu i upravni odbor, vi kažnjavate političku stranku, zato što je direktor donatorskog preduzeća pogrešio. Za prekršaj kažnjavate stranku i, po članu 18. stav 2, uskraćujete joj ono što joj po zakonu pripada. Kako je to moguće? Gde je to moguće? Kako je moguće 17 sankcija za jedno delo? Pogotovo za delo koje je učinio neko treći, koji nema nikakve veze sa političkom strankom. Olupaće vam se ovo o glavu.