U prilog ovim konstatacijama i u obrazloženju ovog amandmana, samo da dodam da bi to praktično slikovito značilo da u tri ili četiri ujutro ovde ispred Skupštine na Čedinom semaforu bude upaljeno crveno svetlo, nema vozila, sami ste sa jednim policajcem i vi pređete ulicu, a on vam naplati kaznu, prekršio si, kaže zakon.
Nigde vozila, niti bilo kakvog ugrožavanja javnog saobraćaja. To je situacija sa našim kursem dinara i ovom virtuelnom stabilnošću. Samo polako, sve će biti jasno, samo će da dođe, nemoj da se sekiraš, sve samo dolazi po svoje, u to budi sigurna. Tako je sa našim kursom.
Stabilan, nije pokriven devizama koje dolaze iz izvoza, nego devizama koje dolaze za održanje makroekonomske stabilnosti, pa 80 miliona, pa 90, pa zajmovi itd. Šta je korist od tog stabilnog dinara. Svakim danom sve više fabrika se zatvara, sada je problem dečiji dodatak, sutra će biti penzija, prekosutra plata za policajce, naksutra za vojnike, vojna lica, pa isto i za poslanike, kao što je bilo pre dva-tri meseca, pa će tako da se krpi sve, jer to je jedna velika traktorska guma sa 17 rupa i kako napravite pokret jedan, ona pukne, odete kod vulkanizera, on kaže - menjaj gumu, sve je ispucalo.
Privreda ne radi, nema nove vrednosti, nešto što dolazi kao vrednost nije naša, nego tuđa, dali smo naše tržište tuđinu, proširio se. Vi rekonstruišete institucije, pa ne žive ljudi od rešenja sudskih presuda, rešenja za plaćanje poreza, novih obračuna struje itd. Valjda se živi od rada, nečega što čovek stvori, a toga nema u ovoj zemlji od kada ste došli na vlast.
Zato se predlažu ovi amandmani da se više ne igraju vlada i Narodna banka Srbije, da ne bude presipanja iz šupljeg u prazno, nije Pera, nije Mika, nije Laza. Da je malo normalnosti, oni bi juče posle emisije obavestili javnost da su podneli ostavke i otišli.
Juče sam rekao, mi se ovde kladimo koliko će ministara da podnese ostavke za vreme letnjeg raspusta, a koliko neće da se vrati u zemlju. Vi opet kao da se ništa ne dešava. Slažem se, naš ni jedan nije pobegao, naši su svi tu, samo da znate, i spremno čekaju.

Ako nema saglasnosti i usaglašavanja između robnih i novčanih fondova, eto je inflacija. Da se ona ne bi desila, država je pametno uređena, reguliše ko utvrđuje režim kursa dinara, kursa domaće valute, a ko sprovodi politiku i to je pravilo.
To bi eksperti morali da znaju, to stoji u svim udžbenicima. Eksperti nama predlažu, kaže - u okviru monetarne politike koja je u isključivoj nadlenosti monetarnog odbora, posebno taj monetarni odbor treba da - utvrđuje režim kursa dinara uz saglasnost Vlade, a šta ako nema saglanosti Vlade? Ko rešava? U prethodnom zakonu je rečeno, obaveštava se Savezna skupština i to je već situacija koja je alarmantno stanje.
Za to je nadležna Skupština, ne Bojana Lekić. Mi smo to juče slušali, Bojanu Lekić kako arbitrira u tom sukobu.
Dalje, samostalno vodi politiku kursa dinara. I treba da vodi samostalno politiku kursa dinara, ali režim kursa dinara treba da utvrđuje Vlada, jer ona odgovara za sprovođenje i ostvarivanje ekonomske politike, koja je daleko šira od monetarne politike.
Ovako ste nešto što je instrument Vlade baicili u ruke Narodne banke Srbije i kada se pojavi spor, onda mi pričamo na engleskom, ko je koga pre obavestio, zašto je obavestio, zašto nije bio korektan, zašto neće da ga zove na doček Nove godine itd. Shvatate ljudi, ovo je država, ne može to tako, ne sme to tako. Zašto si obavestio Brisel, sedam dana sam te čekao, nisi odgovorio, ti si neiskren, ti si psihopata itd. Gde vodite državu?
Režim kursa dinara mora da utvrđuje onaj ko snosi punu odgovornost za ekonomsku politiku, to je pravilo, jer u njegovim rukama je i fiskalna politika. Fiskalna politika nije u rukama Narodne banke Srbije, a sinoć smo čuli, poreske zakone pisali viceguverneri i to ovi stranci. Vi ovde kažete - pa, ako bude nekih problema, Brisel će da dođe da reši, nećemo mi da rešavamo, ni Narodna skupština neće da reši, ni monetarni odbor, ni Vlada, ni Narodna banka, ne, nego Brisel, doći će oni kojima smo sudili u odsustvu i osudili ih, a oni su toliko dobronamerni. Evo, koliko su dobronamerni.

Pošto je monetarni odbor zamišljen kao glavni organ monetarne vlasti, a po pravilu sednicama monetarnog odbora ne bi smeo da prisustvuje niko drugi osim članova tog odbora, praksa poznaje tu situaciju da se dozvoljava ministru finansija ili drugom predstavniku izvršne vlasti da bude prisutan, ukoliko na drugi način nije obezbeđeno neko obavezno obaveštavanje nakon sednice monetarnog odbora.
Ova formulacija koja je predložena od strane Vlade nekako ukazuje da će biti po pravilu situacija ta da ukoliko nije prisutan ministar, nema ni sednice monetarnog odbora. Ako se pogleda sastav monetarnog odbora, vidi se da je tu guverner sa svojim viceguvernerima, od tri do pet, ako je pet i on, a to je ukupno šest. Znači, šestorica njih prijatelja, jer viceguvernere predlaže guverner.
Oni su u tom njegovom kolegijumu svakodnevno, a na 15 dana u ovom obaveznom. Ako se priključi i ministar kao sedmi, eto ga orkestar. Verovatno će na sednicama monetarnog odbora raditi faksovi i druga sredstva komunikacije sa Briselom. To će biti odluke monetarnog odbora.
Mi amandmanom samo predlažemo da ne postoji tako jasno izražena obaveza da ministar mora da bude prisutan na sednicama monetarnog odbora, da on ima to pravo po pozivu da prisustvuje, da to ne može niko da mu uskrati. Mislimo da ovim amandmanom, praktično, sprečavamo Bojanu Lekić da predsedava monetarnim odborom.
U datim uslovima je očigledno da ovo ne može da funkcioniše. Stvarno je čudno da ni trenutni guverner ni ministar nisu podneli ostavke i prepustili to nekom drugom. Očigledno, izvor sukoba još nije presušio, a posledice su opasne. Ovo pričam zbog posledica. Odavno je kod njih to puklo na prijateljskoj i poslovnoj osnovi, ali ne sme to da opterećuje državu. O tome se radi.
Ovako kako ste stavili, verovatno će sednice monetarnog odbora biti sednice na kojima, osim svađe, ništa drugo neće da se čuje, mesto gde će izvršna i monetarna vlast da se prepiru, a guverneru da daju podršku njegovi viceguverneri.

Samo nekoliko reči o drugom delu amandmana mojih prethodnika, koji se odnosi na odgovarajuće radno iskustvo. To u pravu ništa ne znači, jer to znači da onaj ko odlučuje može po svojoj slobodnoj proceni da kaže "odgovarajuće radno iskustvo je jedan dan, 10 godina, 40 godina".
Izuzetan stručnjak dokazan u toj oblasti, pa stručnjak u nekoj oblasti je i Nataša Kandić, pa i Toma Fila. U zakonsku normu ne ide ono što bi moglo da se podvede pod "ukus", jer o ukusima se ne može raspravljati. Može biti ukusno ili neukusno, ali se ne raspravlja.
Poučeni primerom koji nam se desio oktobra 2000. godine, svi smo saglasni danas da dva uslova koje je morao da ispuni pretendent na mesto guvernera Narodne banke Jugoslavije je bilo da zna da drži pušku, da lepo kaže medijima da ga je pozvao prethodnik Dušan Vlatković da uđe i da ima podršku MMF-a.
Što se tiče drugih uslova, koji su propisani Zakonom o Narodnoj banci Jugoslavije, on ni jedan nije ispunjavao. Ni jedan. Niti mu je tema na fakultetu bila iz oblasti koja se tiče Narodne banke Jugoslavije, niti ima bilo kakvog značajnijeg radnog iskustva, osim nekog asistenta, a kasnije je valjda i magistrirao, i tu se zaustavilo sve.
Kako je u našoj praksi? Ranije je bila situacija, pre 70 godina, da smo imali kao guvernere Narodne banke Srbije i ljude koji apsolutno nikakvih profesionalnih dodirnih tačaka sa ekonomijom i bankarstvom nisu imali. Onda je monetarni sistem bio vrlo stabilan, dinar cenjena valuta, u onoj staroj Evropi, i nije bilo nekih većih problema. I danas se čitaju one anegdote kako su ti pregovarali i obezbeđivali kredite onoj Srbiji, da bismo sačekali dok padne majska kiša.
Ako ovo ostane ovako, onda ćemo dobiti stvarno ovu najezdu eksperata, koji ne znaju šta je šarplaninac, a šta jagnje. Mi smo sinoć videli na delu kako eksperti razgovaraju. Ko sme sada da da ruku i da se zakune da su ono eksperti?

Deset godina radnog iskustva je ipak neka garancija da se radi o ozbiljnoj ličnosti, da je valjda za deset godina naučio nešto i to je neki minimum koji možemo da prihvatimo, obzirom ako se ima u vidu koju funkciju treba da obavlja i koje poslove treba da obavlja guverner.
Problem člana 16. je i ko je predlagač. Ovde se navodi da je predlagač izbora radno telo Narodne skupštine, pa se čak i ne vidi ko pokreće inicijativu prema tom odboru. Da li Odbor raspisuje konkurs ili onako kako reče Labus pre neki dan "dobar dan, ja sam taj i taj, čuo sam da vam treba guverner". Ne vidi se.
Obzirom da su guverner Narodne banke i predsednik Vlade u istoj ravni, a imajući u vidu situaciju da je 1990. godine, kada je donet Ustav Republike Srbije, na snazi bio Ustav SFRJ i primenjivan je bio zakon o Narodnoj banci Jugoslavije i narodnim bankama socijalističkih republika i autonomnih pokrajina, tada nije ni postojala potreba da se u Ustavu Republike Srbije na drugačiji način uredi pitanje Narodne banke Srbije i izbora guvernera Narodne banke Srbije, je su ovi viši pravni akti to regulisali.
Sada, onaj ko je učestvovao u pisanju Ustava iz 1990. godine, pa u međuvremenu promenio ćurak, sudija Ustavnog suda Republike Srbije, Vučetić, tvrdi da guvernera ne može da predlaže predsednik Narodne skupštine, jer to nije izričito navedeno u Ustavu. Tačno da nije izričito navedeno, ali po nekoj analogiji i logici stvari, i uzimajući u obzir okolnosti pod kojima je donet Ustav Republike Srbije, jedino predsednik Republike može biti zvanični predlagač izbora guvernera Narodne banke Srbije. Nema drugog, nema tog organa.
Kada skupštinsko radno telo predlaže, onda znači da Narodna skupština sama sebi predlaže. Onaj ko odlučuje o nečijem predlogu ne može da bude predlagač i zato je potrebno da predlagač izbora, odnosno predlagač kandidata za guvenrenra Narodne banke Srbije bude predsednik Republike Srbije, uz sve rizike faktičkog stanja da nemamo predsednika Republike i da ga u dogledno vreme nećemo imati. A u prilog ovoj tvrdnji ide upravo i ono što je Vlada prihvatila, to je ona većina sa kojom se bira guverner.

Pričamo o radnom iskustvu, kao uslovu za izbor i verovatno kao o uslovu za zasnivanje radnog odnosa i kada ne postoji elementarno radno iskustvo, pa neka bude nazvano i odgovarajućim, onda imamo situaciju da je čovek bez adekvatnog radnog isksutva vršio i vrši još uvek dužnost guvernera, ali on ne zna, jer nema radnog iskustva, da u ovim poslovima važe neka druga pravila, pa tako imamo situaciju da se on radi obezbeđenja monetarne sigurnosti i stabilnosti obraća institucijama, ranije preko Labusa, a od kada Labus više nije potpredsednik, onda direktno Narodna banka Jugoslavije, pa se donose zakoni o zaduženju.
Uz prilog zakona dobijamo i uslove koje treba da ispunimo, pa nam oni kažu - cena struje, penzije, dečiji dodaci, progon bivše vlasti, kontrola budžetskih sredstava itd. i on slepo izvršava te uslove kao zvanični pregovarač naše države sa inostranstvom, pa tako guvernera uporedimo sa jednim koji je bio predstavnik one vlade, mislim u vreme Milke Planinc, koji je tri godine vodio razgovore o reprogramiranju duga i to je poprilično ličilo na ono što je radio Radovan Karadžić kada je pregovarao pred Dejton. Pregovarao, vodio računa.
Ovde imamo brzopletost, a istovremeno Vlada traži pare za neke druge potrebe i onda onaj ko daje pare iz inostranstva kaže - gde su pare. Mi dali pare jednima i drugima, a para nema. Da postoji radno iskustvo, adekvatno radno iskustvo, to se nikada ne bi desilo. Bili bi makar veći majstori da prevare taj Zapad, ali nisu, ne mogu da ih prevare, već se žale tom istom zapadu. Ovi kažu - vi ste dali pare za stabilnost, a nama trebaju pare za ovo drugo ovamo.
Gde su pare? Znači, TV duel dvojice bivših može da se završi vrlo opasno, jer Zapad je vrlo opasan kada su u pitanju njihove pare. Ovde je spor o parama, nije spor o emocijama ili samo o emocijama, nego o parama. Ako mi ne budemo sposobni da isteramo priču do kraja o parama budite sigurni da će oni koji su vas doveli da završe tu priču.

Samo bih hteo da ukažem predlagaču koje će probleme da ima u praksi sa predloženom odredbom članova 19. i 20, nezavisno od toga kako prođu ovi amandmani na članove 19. i 20, ukoliko ostane ova ideja koja je ovde zacrtana.
Savet Narodne banke Srbije, po nekoj definiciji, morao bi da bude kontrolni organ. Monetarni odbor, kako je navedeno u Predlogu zakona, jeste guverner sa još tri do pet istih takvih verzija. U ovom predlogu zakona Savet bira Narodna skupština, viceguvernere bira Savet. Praktično, tako ono što je odlučila Narodna skupština prilikom izbora guvernera, potvrđuje niži organ - Savet. To je guverner puta tri, odnosno puta pet.
Javiće se problemi što Monetarni odbor mora da bude jedinstven, jer ih je sve predložio guverner, a Savet izabrao. Mi, kao skupština, daleko smo od Monetarnog odbora, nemamo pravo čak ni da pokrenemo postupak za razrešenje. Nemamo to ovlašćenje da ono što je u nadležnosti Narodne skupštine prenesemo Savetu. Taj problem je bio i sa Savetom Narodne banke Jugoslavije. U jednom trenutku, kada je bilo potrebno da se razreši jedan guverner, savet nije mogao nekoliko meseci da se sastane, a kamoli da formira predlog.
Mnogo je bolje rešenje da viceguvernere bira Narodna skupština na predlog guvernera, pa da eventualno dođe i do sukoba, profesionalnog i druge prirode, između guvernera i viceguvernera, a sve u interesu kvalitetnijeg rada Narodne banke Srbije. Ovako, mi jedno isto potvrđujemo nekoliko puta - guverner u vidu Monetarnog odbora, guverner u vidu Saveta, jer savet nema tu kontrolnu funkciju, vidite i sami šta ste zacrtali da je nadležnost Saveta. Oni pristojno udaljeni od Narodne skupštine, narodni poslanici mogu da pokreću inicijativu za smenu Vlade, ali ne mogu da diraju guvernera.
To nije nezavisnost rada guvernera, to može da bude samo anarhija, i to će biti veliki problem i budućeg guvernera Narodne banke Srbije i uopšte problem u radu Narodne banke Srbije.

Ovaj amandman je prilika da se ukaže da i usvajanje amandmana i usvajanje predloženog teksta člana 23. u stvari ništa ne rešava. Problem se nalazi u članu 24. Ono što je navedeno da predstavlja nadležnost Saveta Narodne banke Srbije odnosi se u stvari na nadležnosti organa upravljanja.
Sinoć smo imali prilike da čujemo da ovaj savet ima pre svega kontrolnu funkciju, odnosno da je to organ nadzora. Ako je organ nadzora, onda on ne usvaja finansijski plan. Ako je organ nadzora, onda ne usvaja godišnji račun, onda ne utvrđuje jedinstvenu tarifu Narodne banke Srbije, onda ne utvrđuje listu poslova sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima i mogao bi da predloži ko da vrši reviziju završnog računa Narodne banke Srbije.
Dilema da li Savet treba da ima pet članova, zajedno sa predsednikom, ili sedam, nije od odlučujećeg značaja za kvalitet ovog zakona, ali ideja nije loša jer sigurno veći broj ljudi snižava ili povećava cenu posla koji preko tog saveta mora da se završi, pogotovo ako se ima u vidu da članovi Saveta moraju da ispunjavaju, u pogledu izbora, sve uslove koji su propisani za guvernera, a kako su dati uslovi za guvernera, možemo da pogodimo kakav će taj savet biti, ko će da ga sačinjava.
Sačinjavaće ga neki profesori ekonomskog fakulteta, ekonomskog instituta, eksperti iz nevladinih organizacija, odnosno još jedna transmisija MMF-a, možda eventualno kontrolori, da se dva puta ne plati jedno isto, što se tiče ovih sa Zapada, i možda garancija za njihova sredstva.
Garancija za kvalitetniji rad Narodne banke Srbije na ovaj način ne može da se obezbedi jer ovde nema kontrole i zbog toga se vraćam na početnu rečenicu koju sam danas izgovorio - ovo je sve fingirano u funkciji, tresla se gora, ne rodilo se ništa.

Dobro je što se primećuje ovaj nedostatak Predloga zakona, da praktično ne postoji kontrolni organ, bez obzira na varijantu da li ćemo monetarni odbor kao kolegijum guvernera da ovlastimo toliko, da vodi i kreira monetarnu politiku, ili ćemo to da damo u nadležnost saveta Narodne banke. Moguća je i jedna i druga varijanta, ali nama fali organ koji će da vrši kontrolu.
Po Predlogu zakona, član 24. ne pruža minimum garancija da savet vrši kontrolu, već se savet postavlja kao organ upravljanja pravnog lica, i to samo za one poslove gde treba da se odgovori na zakonske obaveze u pogledu završnog računa i nekih organizacionih stvari.
Nama je potreban kontrolni organ u Narodnoj banci Srbije, zbog toga što treba da kontroliše da li guverner i monetarni odbor, ako se prihvati ovaj koncept, rade u skladu sa zakonom.
Druga stvar, da li su sve odluke, naredbe, preporuke, pisma, intervencije Narodne banke Srbije bile pravovremene, društveno opravdane i celishodne i zato je potrebno da članovi tog kontrolnog organa, nadzornog organa, budu stručnjaci koji bi ušli u pitanje struke, a to znači - da li je guverner ili monetarni odbor odlučio o povećanju rezervi kod banaka u trenutku kada je to bilo neophodno prema kretanjima na tržištu ili je to uradio u onom trenutku kada je hteo da blokira Vladu Republike Srbije i da je spreči u sprovođenju ekonomske politike. Toga nema u zakonu.
To je pitanje struke, ali vi to ne dajete u članu 24. Vi mislite da kroz usvajanje završnog računa može da se izvrši ova kontrola, količina monetarne mase, sekundarna tržišta, kreiranje novog novca itd. Mi nemamo taj organ koji kontroliše struku. Vi ovo što ste dali da je nadležnost saveta nije kontrola struke. To je taj problem, što će svako moći u svakom trenutku da optuži Vladu, da optuži guvernera, odnosno da po mišljenje ide u Međunarodni monetarni fond.
Ovakav član 24. nikome nije potreban. Sa ovim članom 24. nema potrebe Dinkić da se ljuti. On je dobio turbo ovlašćenja. Da li ima pet ili sedam članova, to uopšte nije bitno. Nema nikoga ko kontroliše njegovu struku, da li je operaciju na otvorenom tržištu izvršio prvovremeno i kvalitetno ili nije, pa su sve banke otišle u stečaj, a one se pripremaju za stečaj.

Po pravilu, centralna banka je ozbiljna institucija i u političkom, a naročito u profesionalnom smislu, i bez obzira kakav bude sastav saveta Narodne banke kao centralne banke, sve odluke treba da se donose kvalifikovanom većinom.
Nemoguće je da se običnom, prostom većinom donose odluke, pa čak i kada su u pitanju odluke i poslovi koji su navedeni u članu 24. Naravno, treba imati u vidu odredbu člana 27. da ovi ljudi koji su članovi saveta primaju naknadu i ona, verujte, neće biti tako mala. Biće verovatno na nivou plate zamenika ili pomoćnika neke poslovne banke.
Možete da pretpostavite koji će to iznosi da budu, pa ako se ovde za neke sitne pare prelazi iz jedne poslaničke grupe u drugu, onda budite sigurni, tamo gde se vrte velike pare, za takođe, velike pare izglasavaće se ove odluke predviđene članom 24.
Navešću vam samo jedan primer; neki izvoznici su na nekom poslu došli u situaciju da su im zamrznuta sredstva u jednoj banci i bilo je potrebno da se promeni samo jedan član Zakona o deviznom poslovanju i Zakona o bankama, da bi ti izvoznici ostvarili to što im je bilo zamrznuto. Jedan član saveta Narodne banke Jugoslavije, profesor, prihvatio je da podnese predlog za izmenu i dopunu Zakona o deviznom poslovanju, naplatio to kao član saveta.
Dao sam vam samo jedan primer, naravno, to je na vreme osujećeno od strane Skupštine i nije to tako urađeno kako je on zamislio i kako je obećao izvoznicima, ali budite sigurni, imajući u vidu, kako funkcioniše Narodna banka i Vlada Republike Srbije, članovi saveta će bitno povećati svoju cenu i daleko veća cena ima da bude nego ova koja je propisana u članu 27.
Ne zaboravite, dobar deo eksperata potiče iz Ekonomskog instituta Danka Đunića.

Očigledno, ovaj amandman je jedan od pokušaja da se da neka nova duša savetu Narodne banke Srbije i amandmanom se određuje rok do kada savet mora da podnese Narodnoj skupštini Republike Srbije izveštaj o svom radu.
Međutim, mi smo sinoć čuli da je Narodna banka već dostavila neki izveštaj, ali poslanici još nisu dobili. Verovatno će dobiti za koji dan. Nije materija zakona, ali kako se ono kaže, nužda zakon menja, pa verovatno bi i ovaj amandman trebalo da se dopuni sa odredbom u kom roku je sekretar Narodne skupštine dužan da podeli te izveštaje narodnim poslanicima.
Ono što sigurno neće biti u ovom izveštaju o radu, a tiče se monetarne politike i rada Narodne banke Srbije, svakako neće biti podaci o tome ko je otkupio mercedes Beogradske banke, da li neko iz Narodne banke Srbije; ko je kupio umetničke slike, jer naprosto, takvo ovlašćenje i nadležnost saveta ne postoji, a kroz kontrolu i usvajanje završnog računa, tu ne može da se utvrdi.
Ni u postojećem sastavu ovog monolitnog izgleda Narodne banke Srbije, gde je guverner sa prijateljima, imamo samo jednog čoveka koji zna bankarski posao. To je jedna gospođa, viceguverner, i ona ih uči kako se radi taj posao. Imamo ljude sa dvojnim državljanstvom, što bi rekao gospodin Pal Šandor, kaže i stranac. Imamo neke ljude koji su došli iz inostranstva, a imamo ljude iz MMF-a koji sve to drže pod kontrolom i oni vode Narodnu banku Srbije, praktično. Toga neće biti u ovom izveštaju, jer to ne radi savet.
Ovo pričam samo zbog toga što želim da ubedim većinu da usvoji one prethodne amandmane na prethodne članove, kako bi ovo imalo nekog smisla, jer ovako kako je napisano, savet treba u svom izveštaju o radu da kaže, imali smo četiri sednice, na prvoj smo usvojili finansijski plan, a na četvrtoj završni račun. Dalje, na drugoj smo odredili platu, ne zaradu nego platu guverneru, na trećoj smo odredili koja je naknada koja se plaća Narodnoj banci Srbije, a na četvrtoj sednici smo odlučili ko je od načelnika odeljenja sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima i kraj priče. Više nema nadležnosti. Takav izveštaj nama nije potreban. Mi ne želimo preko novina da saznajemo ove, hajde neka bude, pikanterije, ko je iz Narodne banke otkupljivao predmete banaka u stečaju.

Članom 28. pokušava se da se reši jedan problem, a to je sukob interesa i nespojivost funkcija. Tačka 1) odnosi se na nešto što bi se reklo da je politika, a tačka 2) na nešto što se može reći materijalni interes.
Tu nastaju problemi, zbog toga što je srećom Narodna banka Srbije državni organ, i oni koji rade u Narodnoj banci Srbije moraju da ispunjavaju sve one uslove koji su potrebni za sve druge zaposlene u državnim organima. To je jasno navedeno u članu 16. Ako rade stranci, onda mi ne znamo kakvo je stanje njihove imovine, jer po ovome kontroli podleže samo imovina koja postoji, mi nemamo mogućnosti da prekontrolišemo šta oni imaju od imovine u inostranstvu.
To može da bude i osnivački kapital i akcije neke banke kod koje Narodna banka Srbije drži svoje devizne rezerve. Korespondentska banka, banka kod koje se nalazi konto korentni račun. Nije bitna čak ni forma. Banka koja zastupa naše interese, banka preko koje vršimo platni
promet sa inostranstvom, uvoznički lobi, farmaceutski lobi, apsolutno nije bitno, ali je bitno da mi ne možemo da izvršimo kontrolu, pa bez obzira kakvu izjavu da nam taj budući funkcioner ili guverner, zamenik, viceguverner, član saveta ili zaposleni napiše. Očigledno ovim amandmanom pokušava se da se pronađe neko rešenje i jedino rešenje jeste javnost.
Da se stavi javnosti na uvid kakvo je stanje, a ne da se prave neka ograničenja, jer ako se prave ograničenja onda neminovno sledi zloupotreba. Zloupotreba može biti vrlo opasna. Da je kojim slučajem ovaj zakon na snazi, monetarni odbor bi doneo odluku, odnosno rešenje o oduzimanju dozvole jednoj banci. Ako član saveta ima akcije u toj banci, on bi na vreme mogao da obavesti banku da krene sa nekim plasmanom, isisa sredstva banke i tako on spasi svoj kapital. Jedna od ovih banaka je stradala što nije htela da odobri kredit, niti da da garanciju, jednome koji se priprema da učestvuje na licitaciji da otkupi jedno veliko preduzeće.

Ovaj amandman je u skladu sa praksom i rešenjima u velikom broju naših zakona koji ne samo pravosnažnu osudu, nego i bezuslovnu kaznu zatvora, pa čak i odlazak na izdržavanje kazne zatvora vezuju za prestanak radnog odnosa, a po toj logici i prestanak funkcije kao jednog od razloga za razrešenje. Ako se uporedi amandman sa osnovnim tekstom, osnovni tekst je rigorozniji. Za njega je potrebna samo pravosnažna osuđujuća presuda, pa neka bude i uslovna kazna, ona jeste osuđujuća i proizvodi neko pravno dejstvo u smislu ovog člana.
Međutim, moj prethodnik je ukazao na veliki problem koji imamo, a on se ogleda u tome što prilikom svakog krivičnog postupka obično mora da se vodi računa o individualizaciji u svakom pogledu, i kod odgovornosti i kod izricanja kazne. Ali mi nemamo rešenje za slučaj kada osumnjičenog niko ne goni. Mi smo pisali protiv Mlađana Dinkića, obaveštavali nadležne državne organe kada je upadao sa oružjem, niko nije hteo da pokrene ni pretkrivični postupak protiv njega. Tek pre nekoliko meseci smo čuli da lije suze Dušan Mihajlović što ga nije izveo na odgovornost zbog toga što je puškama osvojio Narodnu banku Jugoslavije, u to vreme.
Naravno, odmah je skočio Dušan Matković da ga brani, da ga je on navodno pozvao. Šta dalje imamo? Dalje imamo na delu očigledne zloupotrebe. Ne ulazim u vrednosno određivanje. Sva rešenja guvernera Mlađana Dinkića koja se tiču Astra banke ukinuta su, poništena su rešenjem Saveznog suda. On izlazi i na medijima priča - neću da sprovedem to rešenje, već pokreće postupak protiv sudija, proziva sudije koje su tako nešto uradile.
Vidite, po svim pravilima onaj ko ima osuđujuću presudu na uslovnu kaznu zatvora, ima više moralnog prava da bude član ovog organa, nego onaj koji u medijima potvrđuje sklonost ka kriminalu, ali niko ne vodi postupak protiv njega. Zato ne postoji rešenje u ovom predlogu zakona, niti u nekim našim drugim zakonima, već je potrebna prava mera i odmeravanje prilikom izbora.

Ovim zakonom i suviše velika ovlašćenja se daju jednom radnom telu Narodne skupštine. To članom 31. Odbor za finansije Narodne skupštine utvrđuje da li su ispunjeni uslovi i poziva guvernera da se izjasni i predlaže Narodnoj skupštini.
Sva prethodna rešenja u pogledu razrešenja guvernera Narodne banke Jugoslavije bila su bolja od ovoga. Na ovaj način je sputana inicijativa i predlog 20 poslanika, a oni su ipak ustavna kategorija i to ne sme da se zaboravi.Ako mogu da traže izglasavanje nepovrenja Vladi, oni to pravo moraju da imaju kada je u pitanju guverner Narodne banke Srbije. To što je Ustav 1990. godine donet na onaj način i ne sadrži precizne odredbe ne znači da u ovom zakonu ne treba da se ugradi baš ta odredba koja omogućava poslanicima, a da bi taj predlog dobio ozbiljnost potrebno je 20 poslanika da pokrenu postupak razrešenja guvernera.
Pošto ste zauzeli ovaj stav i idete na ovaj način preko saveta, odnosno saveta i nadležnog nekog odbora Skupštine, mi predlažemo da taj nadležni odbor Skupštine bude tako određen u zakonu, a ne po nazivu da je to baš Odbor za finansije. To bi mogao da bude neki novi odbor koji bi se formirao izmenom Poslovnika i koji bi poprilično kontrolisao monetarnu sferu i vršio taj upliv i nadoknadio taj nedostatak što 20 poslanika ne mogu da pokrenu inicijativu.
To je svrha ovog amandmana, da se ako je moguće nešto učini normalnim sa ovim zakonom, pa da većina napokon shvati da ovo nisu obične stvari, već krupni problemi. Razloga za razrešenje i te kako ima. Ne samo ovi postojeći, nego budite sigurni kada nove izaberete posle mesec dana ćete saznati da su još godinu dana pre toga nastupili uslovi za njihovo razrešenje.

Svako ko ima pred sobom zakon i čita član 32. stav 1. mu uopšte nije jasan, jer šta bi značilo ovo u poslednjoj rečenici, ako Odbor za finansije utvrdi da su ispunjeni uslovi za prestanak funkcije i razrešenje članova saveta, on pokreće postupak pred Narodnoj skupštinom u roku od 60 dana od utvrđivanja tih uslova. Čemu rok, šta znači taj rok, zbog čega rok?
Odbor za finansije je utvrdio da su ispunjeni uslovi da prestane funkcija, utvrdio da su ispunjeni uslovi za razrešenje, valjda odmah prosleđuje Narodnoj skupštini da ona odluči, jer ovde se stiče utisak da u roku od 60 dana Odbor za finansije razmišlja da li će da predloži Narodnoj skupštini da se razreši član saveta. Ako je utvrdio po automatizmu, to ide prema skupštini gde treba da dođe na glasanje. Stičem utisak da se ovde primenjuje ista logika kao kod Radiodifuznog saveta i kao kod Komisije za lustraciju. Napisano je nešto sa molbom da nikada ne zaživi, a većina moguće je da podnese predlog za razrešenje pa da glasa protiv svog predloga.
Nemojte to da radite sa Narodnom bankom Srbije. Narodna banka Srbije mora da bude ozbiljna institucija. Znate kako je, radi se sa parama, nema tu nekih velikih emocija da može i ovako i onako, u pitanju su pare, sredstva, u pitanju su životi ljudi.
Znači, pored toga što tražimo, da ako već mora neko to da raspravi pre Narodne skupštine, onda neka to bude odgovarajuće nadlženo radno telo koje bi se naknadno formiralo izmenom Poslovnika. Nemojte sve i svašta da trpamo Odboru za finansije. Pa, pola članova tog Odbora ovde samo služi radi kvoruma. Gde su oni upozorili Vladu ili Narodnu banku? A, na ovaj zakon mi smo upozoreni onog momenta kada je promenjen Zakon o ministarstvima i kada je Ministarstvo finansija postalo Ministarstvo finansija i ekonomije, i kada je dobilo nadležnosti iz monetarne sfere, tada su poslanici prigovarali - zar je to moguće?
E, sazrelo je, došlo je, sada vidimo zbog čega je to promenjeno tada.