Ovim amandmanom SRS precizira ono što je predlagač zamislio, ali ujedno koristi priliku da ukaže na neke principe na kojima se zasniva Zakon o izboru narodnih poslanika. Prvi princip je da se svim biračima omogući da efikasno ostvare svoje biračko pravo. Drugi princip je da glasanje može da se sprovede samo na onim biračkim mestima gde je moguća višestranačka kontrola glasanja.
Višestranačka kontrola glasanja obavlja se preko predstavnika podnosilaca izbornih lista. Te svoje predstavnike određuju podnosioci izbornih lista i nema razloga da taj osnovni princip, na kome se temelji Zakon o izboru narodnih poslanika, ne važi kada su u pitanju birački odbori koji treba da sprovedu glasanje na biračkim mestima u inostranstvu.
U tom smislu mi tražimo prošireni sastav i za ta biračka mesta, ali imajući u vidu neke specifičnosti, pošto ljudi treba da borave u inostranstvu i tamo da kontrolišu izbore koji traju dva dana, kako ste vi to predložili, RIK treba da preuzme obavezu da obezbedi kompletnu dokumentaciju, neophodnu da članovi biračkog odbora doputuju do biračkih mesta u inostranstvu i, naravno, pošto je to trošak izbora, RIK treba da snosi te troškove, jer ona snosi i troškove izbora za biračka mesta u Republici Srbiji.
Sledeća stvar koja se amandmanom predviđa, to je da, ukoliko RIK ne može da obezbedi ovaj minimum, onda na tom biračkom mestu u inostranstvu bolje da se ne sprovode izbori, da se ne sprovodi glasanje, a ako se kojim slučajem sprovede bez višestranačke kontrole, onda sledi sankcija koja je i predviđena Zakonom o izboru narodnih poslanika, gde se raspušta birački odbor, poništavaju se rezultati glasanja ili treća varijanta koju je koristila RIK, ukoliko ti rezultati ne utiču, da se ne uzimaju u obzir. Amandman treba prihvatiti.

Građanima Srbije trebalo bi da bude jasno o čemu se danas raspravlja. Raspravlja se o Predlogu zakona o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike. Ovaj predlog mora da bude usvojen zato što je u skladu sa Ustavom. Kamo sreće da je ranije usvojen, Srbija bi imala predsednika Republike, imala bi jedan organ koji mora da ima.
Upozoravam građane da Ustav Republike Srbije, kao i svi ustavi na kugli zemaljskoj, ne predviđa situaciju da ne postoji organ. Nažalost, zbog raznih zloupotreba mi smo u situaciji da 14 meseci nemamo predsedniika Republike. A ovde nam politički vizionari koji izlaze pričaju da nam predsednik Republike nije ni potreban, pa nam mere predsednika Republike na kilo, na dva, na tri i iz toga izvlače neke teorije, meni nepoznate, ali nepoznate i Ustavu Republike Srbije.
Šta se prigovara ovom predlogu zakona? Dve vrste prigovora postoje. Jedna je – kad treba da stupi na snagu ovaj zakon i kada predsednik Narodne skupštine treba da raspiše izbore. Druga primedba se odnosi na većinu sa kojom treba biti izabran predsednik Republike. Rešenje se nalazi u Ustavu, u odredbama člana 86, 87. i 88. Te odredbe ne poznaju situaciju da predsednika Republike nema. One dozvoljavaju mogućnost da ukoliko predsedniku Republike prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, 60 dana Srbija ima vršioca dužnosti predsednika Republike, i to je predsednik Narodne skupštine. Već 61. dan je neustavno stanje. Postoji još jedna odredba koja govori o zameniku predsednika, kada je predsednik sprečen da obavlja svoju dužnost zbog bolesti, puta u inostranstvo itd.
Znači, Narodna skupština nema mogućnosti da razmišlja u drugom pravcu, nego da promeni one odredbe Zakona o izboru predsednika Republike koje predviđaju neuspele izbore. Ta kategorija u Ustavu ne postoji. Znači, ukoliko predsednik Republike podnese ostavku ili mu na drugi način prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, građani Srbije su dužni da u roku od 60 dana izaberu predsednika. To je ustavno stanje. U toj priči nema mesta za cenzus, nema mesta za neuspele izbore, nema mesta ni za jedan razlog, niti uslov da Srbija ne dobije predsednika neposrednim glasanjem birača.
Iz toga sledi i drugi zaključak – predlog svih onih koji predlažu da nakon usvajanja ovog zakona neko dobije pravo da razmišlja kada će da raspiše izbore, pa makar on bio limitiran i rokom od 60 dana, duboko je neustavan. Isto je neustavno, kao što je u prethodnom zakonu ona odredba koju je Ustavni sud eliminisao iz pravnog života, kojom je dato pravo predsedniku Narodne skupštine da razmišlja da li će da raspiše izbore. Nema razlike ni u odnosu na onaj predlog koji upućuje na to da predsednik Narodne skupštine razmišlja kada će da raspiše izbore. Ustav nikada nikome ne daje to pravo. I kada određuje rokove, to su poslednji rokovi, poslednji dani u kojima mora to da se završi.
Dakle, ovlašćenja predsednika Republike nisu današnja tema. Razrešenje, odnosno opoziv predsednika Republike nije današnja tema i sasvim je normalno, to ustavna praksa zna, da se, kada se radi o opozivu, postavljaju rigorozniji uslovi - da je predsednik prekršio Ustav, da se posebnom dvotrećinskom većinom iznese pitanje na referendum i da na referendumu velika većina građana glasa za to. To je potpuno u skladu.
Ko pravi bilo kakvu vezu između većine za razrešenje ili opoziv i većine potrebne za izbor, čini veliku grešku, jer za opoziv Ustav je jasan, precizan, a za izbor Ustav to pitanje ne postavlja, on kaže - u roku od 60 dana Republika mora da dobije predsednika. Sve što smeta izboru predsednika mora da se eliminiše iz zakona. To što se neko poziva da je neko nekada biran i tom kvalifikovanom većinom i sa tim cenzusom, to je bilo tada, to tada nije bio uslov koji onemogućava izbor, jer su postojali prostori sa kojih su se crpli glasovi, kao što se i sada, a u okviru sledeće tačke dnevnog reda, verovatno stvara prostor za neke druge da crpe svoje glasove i da obezbeđuju neku uspešnost na političkoj sceni.
Dakle, današnja tema je jasna, jednostavna, nema potrebe da se mnogo vizionari, nema potrebe da se kasnijim zakonima koji dolaze pre na dnevni red od ovog zakona jedna dlaka seče na četiri i patentira neki novi način šišanja, a onda u uputstvu se kaže - to se primenjuje samo za šišanje ćelavih. To vizionarstvo, molim vas, izbacite, bez obzira koliko je ova Narodna skupština laička, ona ne sme da bude naivna, pa da unosi nešto što je nemoguće.
Mi predsednika Republike moramo hitno da dobijemo. Da je bilo više ustavnosti i zakonitosti od onog dana kada je konstituisana ova skupština, predsednik je morao da raspiše izbore za izbor predsednika Republike Srbije, pošto bi dva minuta pre toga ova skupština usvojila ovaj zakon o kome danas pričamo. To nije urađeno. Nije urađeno, zato što je neko procenio da ni po novom, a ni po starom zakonu neko ne može da bude izabran za predsednika. Ne može Narodna skupština da bude žrtva nečijih želja, snova, nezadovoljstva; neko bi hteo da bude predsednik, ali ima jedan mali problem, neće narod da glasa za njega i zbog toga Srbija nema predsednika. To je nemoguća, zabranjena situacija.
Ustav poznaje samo 60 dana stanja u kome postoji v.d. predsednika Republike. Šezdeset prvi dan Ustav ne vidi i zato ovaj zakon mora da se donese po hitnom postupku i, naravno, mora da se prihvati amandman koji kaže da je narednog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predsednik Narodne skupštine dužan da raspiše izbore za predsednika Republike Srbije. Na ovaj način, praktično nema potrebe da se glasa o onom prethodnom zakonu, koji je očigledno bio za jednokratnu upotrebu, dok se ova koalicija zvana "očaj" ne formira; pošto ste očaj formirali, više ne postoji ni taj razlog da glasamo o pravno besmislenom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike.
Upozorenje novima koji dolaze na vlast, samo da podsetim, dok su opozicija oni su se zalagali, stalno se zalažu, pa u Skupštini predlažu, kada budu na vlasti onda će da nalažu, tu je nešto zajedničko, da vode računa, jer to se prepoznaje. To udaljenje od istine, to je udaljenje od Ustava, od zakona, prepoznaje se i u ovoj skupštini će biti žestoko žigosano.
Ustav, ma kakav je i kada je donet, ko ga je doneo, ne sme da se krši, ne sme da se gazi. Svako ko predlaže neki zakon prvo mora da pogleda Ustav, a ne zakon koji može da dopuni, jer dopunom zakona on praktično amnestira stanje koje smo zatekli, jer iz zloupotrebe izvlači navodno neko pravo da bi sprečio tu zloupotrebu. Dva minusa daju plus, tako se legalizuje nezakonje, bezakonje i situacija da Srbija nema predsednika Republike. Sve što budete više vizionarili, doći ćete u situaciju da se ljudima ogadi pomisao da Srbija treba da ima predsednika Republike.
Zato se ja obraćam građanima, vrlo prosto i jednostavno, porukom da je ovo stanje pravno nemoguće, Ustav ga ne poznaje, želimo da ga ispravimo, želimo da se već sutra ili prekosutra raspišu izbori i da izaberete svog predsednika, sa ovlašćenjima koja Ustav daje, a on mu daje ta ovlašćenja; kada promenite Ustav verovatno će biti neka druga ovlašćenja, verovatno će nekom matematikom da se izabere željeni predsednik.
Za to vreme, slobodno glasajte za ovaj zakon, nije komplikovan, jednostavno može da se shvati, ništa ne boli, a Srbiji se pomaže da dobije, u skladu sa Ustavom, svog predsednika. Hvala vam.

Pošto praktično raspravljamo o produženoj prvoj tački dnevnog reda, a one mogu da imaju jedan zajednički naziv – kako doći do kormilara jednog dvojca koji trenutno nema kormilara. Dvojac čine DSS i G17 ili njihove paradigme Koštunica i Labus, a kao neka verovatno normalna posledica toga, odnosno tog zahteva da se pronađe kormilar koji bi upravljao tim dvojcem, javlja se i jedna posledica da treba uraditi nešto brzo, što će verovatno biti kuso i kratko i loše – ovladati institucijom gde se prividno drže sredstva i pare; odatle praviti pritisak da se dođe do vlade.
To je potpuno obrnuti put, ali šta je karakteristika tog dvojca. To je dvojac koji deluje od oktobra 2000. godine. Samo da vas podsetim, Labus reče pre jedno dve godine, pa Koštunica mu je rekao da se prave krizni štabovi, da se osvajaju preduzeća. Da se setimo još nekih drugih stvari. Koštunica je i predložio i tražio od Ujedinjenih nacija da se Savezna Republika Jugoslavija primi kao najmlađa članica, ne da se suspenduje odluka kojom smo mi suspendovani iz članstva, i tako smo kao novi članovi ušli u nastavak, a to je Labusov pregovor oko sukcesije, loš sporazum, pa smo kasnije sve išli do Beogradskog sporazuma, kada smo izgubili državu i gle čuda obojica su potpisali Beogradski sporazum, s tim što ga je Labus odmah prekršio.
Setimo se sada dalje. U Labusovoj kampanji Kosovo ne postoji kao sastavni deo Republike Srbije. (Glasovi: Tema.) To je sve u okviru teme, da bi se shvatilo ovo vaše zamajavanje srpske javnosti i političke scene pričom o izboru vlade, te ko će s kim, te ko će kako, kako da se SDB dogovori, stranke demokratskog bloka, a da u našem neposrednom okruženju više nikoga ne interesuje šta se dešava na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj.
I to je ta priča... (Glasovi: Tema.) ... Naravno da je tema, naravno tema je...
(Predsedavajući: Molim vas da se vratite na temu.)
... hronološki i mentalni problemi redosleda tačaka dnevnog reda ne mogu da se prevaziđu. Žurba je prisutna. Legalisti treba da definitivno reše pitanje ko je upao sa puškama u NBJ. Što reče Mihajlović pre dva meseca – e, da sam ga uhapsio odmah, ne bi bilo ovih problema.
Da vas podsetim samo, SRS je i u Saveznoj skupštini tražila razrešenje Miroljuba Labusa. Danas ga neki napadaju, oni su ga odbranili. Tražili smo razrešenje i Mlađana Dinkića, i ovi koji ga danas napadaju tada su ga odbranili. Tada je bio ekspert, stručnjak, koji nikada neće doktorirati kod svog profesora. To su ovi eksperti sa ćoška.
I da se vratimo na ovo što vi kažete da je tema, vaši kandidati ne ispunjavaju uslove, osim prvog i početnog uslova da imaju neku visoku školsku spremu, sve drugo ne ispunjavaju. Niko mi nije dokazao da oni imaju odgovarajuće radno iskustvo.
Slažem se da Zakon o NBS nije dobar, da je loš, zato što nije napravio pravo razgraničenje gde treba da bude NBS, koliko treba da bude samostalna i po kojim pitanjima treba da bude samostalna.
Savet je obrazovan više kao nadzorni odbor, a ne kao institucija koja treba da se uključi u neke monetarne stvari.
Ono u šta sam apsolutno siguran – samo izbor ovog saveta može da spreči vašeg kandidata za guvernera da ovde ne predloži novi zakon o NBS, a budite sigurni da će to biti onaj isti tekst izmenjenog Zakona o NBJ, koji je dao velika ovlašćenja guverneru NBJ, ukinuo i savet, postavio samo jednog zamenika, na bazi jedne problematične odluke Saveznog ustavnog suda. Naravno, koristiće se i situacija da se u Ustavu Republike Srbije u jednom članu govori o NBS, ali se sve prepušta zakonu da se reši.
Ono u šta sam siguran je to da Oskar Kovač nikada ne bi glasao za ovaj savet i za ovog guvernera. U to sam apsolutno siguran. Čini mi se da je on još uvek član SPS. Nikada ne bi glasao. Zašto ne bi glasao? Iz prostog razloga što našu Narodnu banku bilo da se ona zove Jugoslavije, na početku je sada Srbije, ne vode ni ovi guverneri. Vode je ljudi iz Međunarodnog monetarnog fonda, jer oni znaju da su ovi nesposobni. Nesposobni su, ne mogu oni da je vode.
Tu je taj Rori O' Saliven, on kontroliše i zato se i desila situacija da kada je otišao Dinkić a došla Kori Udovički ništa se nije promenilo. Gazda je isti. Ali, današnja rasprava upravo pokazuje da je finansijski lobi mnogo jači od političkog lobija. Mnogo je jači.
E, sad, legalistima bih preporučio da samo imaju u vidu da će da glasaju za kandidata koga su predložili za guvernera, koji ne zna šta je ustavnost i zakonitost. On je podržavao svog guvernera, Mlađana Dinkića, koji je donosio rešenja o likvidaciji i stečaju banaka, iako mu je Savezni sud to poništavao i vraćao. On je istrajno išao. Nosio za čoveka koji je učestvovao na jednoj licitaciji, pa je kupio, čini mi se, i kola i slike neke od ovih ugašenih banaka. Da.
Kori Udovički ne podnosi ostavku, nema ni potrebe, 150 hiljada dinara nije za bacanje. Zašto bi podnosila ostavku?
A ovi što ih vi predlažete za Savet, oni samo zbog toga i ulaze u NBS, kao rezultat vašeg unutarstranačkog dogovora i kompromisa, da malo dohvate to što može da se dohvati, da se ovde izigrava neka demokratija. Znate i sami, krupne stvari se valjaju, narod se zabavlja, poslanici razmišljaju o tome ko će s kim, ko će kako, koja trgovina, i gle čuda prvi put ušli u Skupštinu i odmah nervozni, odmah bi da uzmu vlast. Doduše, ne puškama već identifikacionim karticama, nagodbama itd.
Znate, to mora da se kaže. Verovatno to ovde neće doneti nekog rezultata, jer je praksa ovde odavno da argumentacija ne igra nikakvu ulogu, pošto su politički i drugi dogovori mnogo jasniji, ali treba reći, zbog ovih građana koji prate ovaj prenos, da shvate, nema tu eksperata.
To je pokupljeno sve sa strane. Nema tu stručnjaka. Ko je stručnjak za bankarstvo? Pa pogledajte njihove biografije. Ako ste videli biografiju vašeg kandidata za guvernera, on bi mogao da bude viceguverner u Austriji ili u Mađarskoj, u Srbiji ne bi mogao da bude nikako. On nema čovek radnog iskustva.
Šta ima? Kaže – letnja praksa od tri meseca. Eto, to ste napisali. Letnja praksa od tri meseca, učio čovek plivanje. Čovek je bio u Americi i, gle divnog čuda, jugoslovenski fond ga je tamo obrazovao dodatno, pripremao za ovo, da ne pričamo o ovim Fulbrajtima, zna se ko su oni, ima ih poprilično u ovoj zemlji, kako dolaze, a posebno ću tebi da ispričam. (Obraća se nekome u sali čiji se komentar ne čuje.) Oni se odmah vrbuju tamo da rade ovaj posao. Odmah se vrbuju da rade ovaj posao, i to je potpuno jasno svima, svima.
Zašto žurba? Žurba je potrebna da se završi zauzimanje pozicija. G17 interesuju samo pare, ništa drugo. Pa kada je Mlađan Dinkić upadao, on je upadao da bi osvojio finansijsku instituciju. Nije njih interesovala policija, ili nešto drugo, policija je kriva kad je kiša, kad je sunce, što je intervenisala ili što nije intervenisala; vojska je kriva zbog ovoga ili onoga. Narodna banka nije kriva, drži sve pod svojom kontrolom, deluje na finansijske tokove i upravlja životom u ovoj zemlji, ali DSS očigledno beži od odgovornosti i prihvata i ovo. Prihvata da da jedno mesto, jedan resor, jednu čitavu oblast, navodno, ekspertima.
Koliko se sećam, Labus je pravnik, bavi se ekonomijom, Dinkić nikada neće doktorirati, u to budite sigurni. Nikada. Eto, pitajte profesora Madžara, pa neka vam kaže kada će on da doktorira. Nikada. U Narodnoj banci postoji samo jedna žena viceguverner koja ima nekog bankarskog iskustva. Drugo je sve rasterano, sve je rasterano da bi se stvorio prostor za neke druge banke, da bi se stvorio prostor za of šor firme kao osnivače nekih banaka, da se ne podsećamo na onih pet milijardi maraka, one konverzije, pretvaranja u evro i kako je sve to završeno i gde je otišao kajmak.
G17 mora da osvoji tu instituciju da bi sprečio iznošenje podataka, da bi se sprečilo vođenje krivičnih postupaka za ono što je urađeno i zato dosledni borci, Labus, nikada neće u prvi red, nego nekoga da isturi, Koštunica nikada u prvi red i isto bi ove druge da završavaju ovaj prljavi posao, da mu niko ne zameri kako je uprljao ruke. To je taj dvojac koji nikako da dobije kormilara, a sada mi kažite gde su našli zajednički jezik Demokratska stranka Srbije sa velikim brojem članova sa prostora Kosova i Metohije, G17 plus koji pledira - Kosovo, nezavisna republika, to je opterećenje za nas.
Samo vas molim, nemojte da se iznenadite jednog dana, kao kada je Koštunica napustio Saveznu Republiku Jugoslaviju da napusti ovu Srbiju i sa zakašnjenjem nas obavesti da ova država više ne postoji. Zato vas molim, nemojte da glasate za ovo.

Malo ste pobrkali redosled, a gospodin Pajtić je imao jednu repliku sa gospodinom Mihajlovim, pa sam se ja javio za repliku gospodinu Pajtiću, ali pošto ste utvrdili ovakav redosled, ova replika odnosi se i na ovo što je malopre pričao gospodin Pajtić.
On je u replici povodom Mihajlova izneo nešto što se tiče i SRS-a. Pričao je o nekom prirodnom pravu i o nečemu što je očekivano od SRS-a kao predlagača, a na temu veronauke i građanskog vaspitanja. Izneo je jednu opasnu insinuaciju i duboko povredio verska osećanja preko 360.000 ljudi u ovoj Srbiji, članova Srpske radikalne stranke, koji su samostalni u svom verskom opredelenju. Mogu biti religiozni, sami biraju svoju crkvu i ne dozvoljavaju da gospodin Pajtić tumači ono što je gospođa Pop-Lazić sa ove govornice rekla prvi put prilikom današnjeg obraćanja.
Ona je rekla i potvrdila ono što je ministar prethodno saopštio, da ni jedna stranka nije pravila bilo kakav problem kada je u pitanju rad Ministarstva vera. Odala je priznanje svim strankama na razumevanju povodom nekih akcija koje je vodilo Ministarstvo vera. Gospođa Pop-Lazić je samo ukazala da je degutantno da se sa ove govornice čitaju telegrami i pisma i ogradila se da na taj način ne želi da uvredi ni jednu versku zajednicu i alegorično protumačila ono što je na početku ove rasprave predsednik Vlade rekao da je najveća zasluga Gaše Kneževića što je uveo veronauku.
On je tako uveo veronauku, da smo mi dobili građansko vapitanje. To je lajtmotiv gospodina Gaše Kneževića. Građansko vaspitanje je ubačeno kao kukavičije jaje. To je ta kritika.
(Narodni poslanik Dragiša Marinković dobacuje sa mesta.)
Molio bih te da malo saslušaš. Ako si nervozan, deli letke napolju. Nikome ne dobacujem i nisam zaslužio da mi dobacuješ. Uzdrži se malo. Znam, odlazite, teško je, nije lako, verujte, svašta se otvara posle toga, svašta može da se desi i razumem tu nervozu.
Ono što po svom programu, statutu i po osećaju članova SRS mi kao stranka imamo kada je u pitanju religija i vera, ne zaslužuje gospodin Pajtić ovako da omalovažava i da kritikuje. Osim toga, vrlo vam je loš scenario da čitate telegrame ovde. Neka mi Bog oprosti što pravim jednu paralelu: kako bi bilo da ministar za rad izađe i da čita telegrame radnika koji ga podržavaju, a onda napravite analogiju - kako bi bilo da ministar unutrašnjih poslova čita telegrame kako ga podržavaju kriminalci.

Nema ministra. Očigledno da je njegova diskusija bila besmislena, jer to je bio peti izveštaj za dva dana. Očigledno da je Vlada odlučila da se brani besmislenom raspravom, sa izveštajem koji više niko živ ne sluša, deset puta je smanjena gledanost sednica Narodne skupštine. Izabrali ste ovaj scenario. Radite, radite, samo radite, smejte se, uživajte.
Gospodin Šumarac je sa nekim poluistinama i velikom količinom neistina ovde izneo da se SRS zalaže za zaštitu društvene svojine, a da li on veruje u to, meni nije jasno, ali tako je rekao. Svi oni koji su imali prilike makar jedanput da gledaju TV prenos sednice Narodne skupštine i ovih godina mogli su da primete da SRS ima jasan stav u pogledu društvene svojine i ona nije njen zaštitnik. Ako kažem da je protiv krađe i ovakve privatizacije, onda to nema veze sa društvenom svojinom, nego sa borbom protiv organizovanog kriminala. Vreme je da se krene sa tom borbom.
Gospodin Šumarac je zaboravio da on i NATO ruše u ovoj zemlji. SRS samo gradi. Gospodin Šumarac, verovatno za koji dan, biće u istoj prilici i u istoj situaciji, kao što su Milan Milutinović, Legija, Spasojević, Boško Buha, Gavrilović, Čume, Lukić, Goran Petrović, Zoran Mijatović. Svi su oni verovali DOS-u, pa ih je DOS odbacio.
U sličnoj situaciji su i vaše perjanice Labus i Dinkić. Nekada tvorci vašeg ekonomskog programa, a sada oštri neprijatelji, samo zato što ponavljaju ono što je SRS o vama pričala od 2000. godine. Na toj listi su verovatno i Velimir Ilić, Marijan Rističević, Aleksandar Radović; on je prošle godine u ovo vreme pobegao iz zemlje, a sada se vratio, i on vas napada. Zatim, onaj ekonomista Dragaš, on vas odavno napada, pa počeo je i Janjušević, a danas i Rašeta.
Nemojte da se iznenadite ukoliko gospodin Šumarac za koji dan ospe drvlje i kamenje onako, frenetično, po DOS-u i Vladi Republike Srbije, jer prosto i on čuje glas naroda koji kaže, ne dobar dan, dobro jutro, nego kada će ovi da odu. To je centralno pitanje. Možete vi da odugovlačite ovu raspravu, da je obesmišljavate, ali vama je zastavica pala. Jasno vam je, DOS, to je nešto što znači destrukciona opozicija Srbije, to ste bili i to ćete biti, a ne možete da popravite vašim izveštajima taj utisak.

Prosto mora da se odgovori na ove pokušaje da se sitnim podvalama skrene rasprava o poverenju Vladi i odgovornosti ove vlade. Stvarno nije umesno da izađe neko za govornicu i kaže - dok ste vi bili na vlasti od Nemaca smo dobijali bombe, a kada smo mi došli na vlast dolazi donacija. Gospođa Pop-Lazić je svojevrsnu metaforu napravila u pogledu obrazovnih programa i donacija, ne toliko zbog zastava nego da ukaže na nedostatke naših obrazovnih programa. Ali kada već otvaramo temu bombe i donacije, moramo da podsetimo i poslanike i naše gledaoce i naše birače - bombe su padale, a na vlast je DOS dovela upravo ona grupacija koje je bombardovala ovu zemlju. Naravno da daje neke minimalne donacije kako bi se izbeglo raspravljanje o naknadi štete, dug postoji, on je očigledan, ceo svet je osudio tu agresiju i naravno da mora malo da se zamažu oči i javnosti u Srbiji sa nekim donacijama, kako se ne bi otvorilo pitanje o odgovornosti za ratne zločine.
Najvažnija tema koja je ovih dana na dnevnom redu Narodne skupštine nisu ni ekonomska, ni socijalna, ni politička, nažalost ni nacionalna pitanja, kada je u pitanju DOS. Niko od njih nije očekivao, niti se nadao, da će oni da naprave neke kvalitetnije pomake. Glavna tema današnje rasprave jeste borba protiv organizovanog kriminala. DOS je politička grupacija koja predstavlja čedo organizovanog kriminala, koji se nakupio devedesetih godina, što odavde, što iz inostranstva, bez obzira u kakvoj organizaciji i svojevrsna paradigma i metafora tog organizovanog kriminala jeste to što je organizovani kriminal dobio napokon svoju vlast.
Tako, Cane Žabac je zvanični predstavnik Vlade Republike Srbije u pregovorima sa BAT-om. Tako se i dešava da iz Šapca dođe čovek sa kragnom i sa jednom torbom i kupi akcije jedne velike firme, a posle nekoliko meseci se sazna da je to jedan drugi kriminalac, pod nekim drugim pseudonimom. To su ti biznismeni, to je ono što ste vi omogućili da se mafijaški stečena sredstva operu preko privatizacije na drugi način i da ti ljudi operu svoju savest i krvavo zarađeni novac. To je ono što građani Srbije primećuju, vide da ste produkt organizovanog kriminala, i u Srbiji se ovih dana ne priča - dobro jutro, dobar dan, nego - kada će ovi da odu. Zbog toga smo mi ovde, da pomognemo da što pre odete.

Naravno da mora da se da replika, jer se javljaju neke nepreciznosti,  i iznosi se nešto što je u sukobu sa notornom istinom. Naravno da ne snosimo nikakvu odgovornost, oduvek smo tvrdili da je "Galenika" jasan predmet, ali problem je u tome što u Vladi Republike Srbije postoji jedan ministar, odnosno ministar Batić, koji je oktobra meseca 2000. godine upao sa oružjem, osvojio "Galeniku" kao pravni zastupnik Milana Panića; sada vidimo ovaj luping, pa sada i ova nova vlast kaže - "Galenika" je naša, sporna je privatizacija.
Naravno, javljaju se i neke druge nepreciznosti. Ovde se kaže da je prethodni režim stvorio uslove za pojavu terorizma na Kosovu i Metohiji. Naravno, to nije tačno. Ceo svet zna da nije tačno.

Gospođo Čomić, upad naoružane grupe ljudi u "Galeniku", upad naoružane grupe ljudi u Carinu, u Narodnu banku Jugoslavije, paljenje Savezne skupštine, paljenje Radio-televizije Srbije  otprilike je nešto što je paradigma vašeg 5. oktobra. To je taj nulti datum od kada je krenula demokratija, po vama, u Srbiji. Ja pričam upravo o tome, da to jeste teroristički akt sličan onim terorističkim aktima koji se dešavaju na Kosovu i Metohiji.
Za Kosovo i Metohiju ova vlast koristi termin - ekstremisti. Sada su počeli da ih nazivaju teroristima. Rešite pitanje ovih naših ekstremista, ovih naših terorista koji su sada na vlasti. I pošto je napokon gospodin Korać pročitao knjigu u kojoj smo opisali slučaj "Galenika" preporučujem i njemu i ostalim članovima Vlade da pročitaju naše druge knjige. Tu je rešenje za sve probleme koje oni imaju i koje narod ima. Zbog toga sam izašao na ovu repliku, da ukažem da je teško sa ove govornice pričati nešto što je u sukobu sa notornom istinom i sa opštepoznatim činjenicama. Nijedna medijska manipulacija, niti podvala ne može da promeni sliku, jer znate i sami da više nije - dobro jutro, nego - kada odlazite.

Uz veliko uvažavanje statusa narodnog poslanika i prava narodnog poslanika da izrazi svoj lični stav, stav svoje poslaničke grupe, uz uvažavanje godina mog prethodnika i uz uvažavanje činjenice da je nedavno dobio nagradu za životno delo, verovatno je to bio taj odlučujući podsticaj da napokon čujemo stari repertoar. Čuli smo za zarđale kašike i viljuške i ništa dalje. Čuli smo jednu opštu zbrku kada je bila hiperinflacija i čuli smo da je 2000. godine bio rat. Vi još ratujete. Morali biste malo da kontaktirate sa svojim sponzorima iz inostranstva.
Znate, ova konstelacija DOS-a je za jednokratnu upotrebu. To vreme je završeno. Uz uvažavanje vaših godina, verujte, u Srbiji se više nikada DOS neće ponoviti. U Srbiji više nikada neće da se ponovi scenario fokusirane mržnje sa svih strana radi tuđih interesa. Niste vi pričali o vašim interesima, niste pričali o interesima građana Srbije, vi ste pričali o interesima onih koji su nas bombardovali i onih koji žele da naprave beogradski pašaluk. Ako vi jedini ne vidite da se u Srbiji gore živi 2003. nego 2000. godine, onda ja to ne mogu da vam pomognem. Ali, verovatno ste čuli naše građane, ne kažu više - dobro jutro, nego - kada ćete da odete. Ja samo izražavam zahvalnost i strpljenje građanima Srbije što su tri godine izdržali i napokon su saznali šta je demokratija, beda, rasulo, narušavanje dostojanstva. Verujte, više nikada neće niko ni da zaokruži "d". Smučili ste se svima.
Meni je iskreno žao što još nećete da potrajete neki dan, ali niko nije mogao od vas bolje da uništi beogradski krug dvojke. Vi ste uništili tu paradigmu onih plaćenika i drago mi je što ste podsetili građane Srbije da još uvek važi podela na patriote i izdajnike. Svaka reč koju ste izgovorili je jasno vas definisala i prepoznalo se gde ste. Mi nismo tamo gde je Hakerup, nismo tamo gde je Šreder, gde je Džejmi Šej. Mi nismo oblačili uniforme da se slikamo za vreme NATO agresije. Oni koji su oblačili uniforme kao civili, nisu služili vojsku, dobiće optužnice Haškog tribunala vrlo brzo, kao i Mihajlović...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
... za koji dan.

 Gospodin Pajtić je poslovično inspirativan za poslanike, jer koristi jednu proverenu metodu na neke Marfijeve zakone, pa u 2000. godinu stavlja nešto što je bilo pre sto godina. Tako smo čuli da je najveća inflacija bila 2000. godine i da su Dafina i Jezda napravili neki deficit od 12 milijardi evra. To piše u stenogramu, ono što ste rekli. Da je gospodin Pajtić malo više čitao knjige, postoji jedna lepa knjiga objavljena 1994. godine, ima lep naziv "Šta opljačka levica, da ne zna desnica". Mogao je i gospodin Kastratović da vam da tu knjigu, pošto je i on opisan u toj knjizi. To je izveštaj anketnog odbora koji je razmatrao šta je bilo 1993. godine sa tim bankama. Velika knjiga, 400 strana, vrlo poučna, ima puno vaših članova koji su opisani u toj knjizi, i delom šta su radili.
Kada pričate o "Sablji", zapamtite, gospodine Pajtiću, dokle god ste živi nad vama ima da lebdi 11.000 porodica, koje su došle u situaciju da neko od njihovih najdražih bude u zatvoru, da je uhapšen, da je dva-tri meseca proveo u zatvoru, da od toga mesec dana niko nije došao da ih pita zbog čega su u zatvoru, a valjda se prvo hapsi ako se obezbede neki dokazi, a ne ukoliko postoji nekakva sumnja. To biste morali da znate, jer se bavite nekom profesijom.
Jedina stvar koja je tačna - stvarno za proteklih sto godina mi nismo imali ovakvu vladu koja je imala toliku podršku iz inostranstva; podršku od Šredera, znate i sami da je 10. juna 1999. godine prosto skakao od sreće kada mu je Ahtisari rekao da je napokon potpisan neki sporazum, a Vlada samo što nije pala; imate podršku Blera, Solane, Tačija, Rugove, a sa njim ste i 1998. godine razgovarali, ali ta podrška vam ništa ne znači, jer su vas svi otpisali, apsolutno svi.
Sinoć je vaš televizijski dnevnik potvrdio naše stavove ovde o poljoprivrednoj proizvodnji. Zapamtite jedanput, između 100.000 tona i milion tona postoji velika razlika. Zbog milion tona se vodio jedan postupak, pa se okrivljeni snishodljivo ponašao i molio sudiju Čaulinu da zaboravi onu jednu nulu. Vi veliki eksperti biste morali da znate šta znači milion tona, koja je to površin, koliko vam treba vremena da se to izveze.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Vodite računa da iznošenjem vaših stavova ne upropastite i ono malo demokratije što je ostalo u ovoj zemlji.

Moramo da se javimo za repliku da bismo prekinuli ovaj pokušaj manipulacija. Spor oko magistrata nije sudski presuđena stvar. Taj spor još uvek traje. Koliko imam informacija, i republički javni tužilac ima da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, jer je grubo prekršen Zakon o kulturnim dobrima, ali takođe postoji i revizija i ona treba da se napokon dostavi Vrhovnom sudu kako bi Vrhovni sud potvrdio jedan pravni stav Okružnog suda koji je nekoliko puta vraćao ovaj predmet.
Taj predmet je interesantan i zbog falsifikata u Direkciji za imovinu Republike Srbije. Neko je potpisao jednu odluku i zbog jednog falsifikata potvrde koju je učinio ZIPS, a zbog javnosti treba da se zna da taj spor suštinski vodi pravni savet Demokratske stranke, Gradskog odbora u Beogradu, i treba da se zna da je u Četvrtom opštinskom sudu postupajući sudija bila jedna žena koja je poznata po tome što bije sudske pripravnike. Naravno, promenjen je pravni osnov, sve je promenjeno kako bi se Srpska radikalna stranka izbacila pred izbore ili nakon izbora i na taj način da se nastavi sa očiglednim političkim progonom.
Druga stvar zbog koje sam se javio, i mene prosto čudi da gospođe koje predsedavaju ovom sednicom nisu intervenisale: ona insinuacija sa "Plavim mostom" na račun gospođe Pop-Lazić je neumesna. Za mnogo manje insinuacije, a ona je realno i uvreda, obzirom na mimiku kojom je bilo praćeno pominjanje "Plavog mosta", naravno predsedništvo nije imalo namere da interveniše, niti neke mreže, niti bilo ko drugi, pa bih vas u nastavku zamolio da ovo tretirate i kao povredu Poslovnika, jer je izneta uvreda. Pošto već znam vaš odgovor, neka se o tome izjasni i Administrativni odbor, kako bismo znali ubuduće kako i mi da se ponašamo, jer i mi možemo da pominjemo mostove, groblja, burad, sve i svašta.
Nemamo namere, jer želimo putem činjenica da osporimo neke stvari, ali pošto je ova taktika prepoznatljiva, ne ide se sa raspravom o činjenicama, nego se ide sa nekim nesuvislim podsećanjem, predlažem Vladi i onima koji podržavaju Vladu, prosto sam iznenađen da još niste pomenuli studente, pištolj, prosvetne radnike, novinare, dajte onaj poznati arsenal koji se već zgadio građanima Srbije, a koji vi ponavljate u nedostatku bilo kakve druge argumentacije i surovih činjenica koje govore o našoj stvarnosti. Nastavite dalje, jer očigledno vaša namera je prepoznatljiva, vi ćete da pričate o potpuno nebitnim stvarima, a neće Vlada da položi račun za ono što je radila. Vi ste krivi što se ova rasprava odugovlači, jer želite i na ovaj način, pored one kupovine poslanika, otimanja mandata....

Ovde se iznose neke činjenice, neki podaci, sa očiglednom namerom da se marginalizuje rasprava o poverenju Vladi Republike Srbije. Čuli smo neke podatke koji mogu delimično da se prihvate kada je u pitanju prethodni zakon o izgradnji objekata, koji je imao nekih svojih nedostataka, ali mnogo većih nedostataka je imao zakon koji se nastavlja na taj, ili koji je prethodio tom zakonu, a to je zakon o planiranju. Gospodin Šumarac je spojio to na nekim novim osnovama, nov zakon. Taj zakon je neprimenljiv. Vi znate vrlo dobro da je neprimenljiv taj zakon.
Znam konkretno na kojim lokacijama imate probleme i gde se vi hvatate za glavu i kažete - šta smo doneli i kakav smo zakon doneli. Koji je prostorno-planski dokument urađen po ovom novom zakonu? Nijedan. Ko je dobio dozvolu? Ako je nešto zaostalo, pa vi i dalje koristite onu odredbu onog zakona da je moguća privremena gradnja objekta, a to ste obećali da nema, pa ste obećali građanima da im na jednom šalteru 30 dokumenata služba obezbeđuje, gde je to, ko je dobio dozvolu na taj način. Niko. Nemojte, molim vas, da zamajavate građane nekom pričom.
Uhvatili ste se za legalizaciju. Zašto? Kada ste došli na vlast krenuli ste da rušite, milion bespravno podignutih objekata, a u Zemunu ste počeli i rekli - to su sve radikali dobili. Posle drugog talasa rušenja, kada je opština napravila 110% uspešnosti za jedan mesec, ustanovili ste da ste porušili objekte članova Demokratske stranke, pa ste stali sa rušenjem. O čemu vi to pričate? Gledate da pokupite sada ovo malo para, gradnja je stala, a vi ne želite da se ova zemlja gradi i razvija. Odgovorite ko pravi kuću na Dedinju, pored Belog dvora, a preko puta ste porušili kuću; kako to sada? Preko puta nema dozvole, a sa ove strane ima dozvole. Znaju oni vrlo dobro ko pravi. Prekinite sa tim manipulacijama.
Što se tiče sudskog spora, vodi vaš Gavrilović iz kancelarije Ivančević, a tu vam je i Đorđe Nedeljković, tu su vam i sudovi, nemojte da zaboravite, i sudovi su vam tu uključeni, neću da vam pričam o nebuloznosti koji je član primenjen i zašto je primenjen. Okružni sud je prvi put upozorio opštinski sud da tako ne može da presudi. Ponovio je presudu, a onda su tri žene u Okružnom sudu sa dva prezimena završile posao. Vodite računa šta radite. Prekinite sa ovim manipulacijama.
Demokratske standarde ste pogazili. Molim vas, juče na RIK-u DOS postavlja pitanje da li članovi biračkog odbora iz DOS-a mogu da drže spisak sigurnih glasača. Otkud oni znaju ko će sigurno da glasa? Koristite štambilj i memorandum DOS - Vojislav Koštunica. Molim vas, o čemu vi pričate, ljudi, vi ste van prostora i vremena. Dajte te izbore, pa da čujemo kakvi će rezultati biti...

Ne šurujemo, nego ih šurimo, da znate. To je velika razlika. Prethodnik, kao veliki politički vizionar, zaboravio je da kaže "drug Staljin". Nadam se da će to da ostane zapamćeno. Od te čuvene vizije, kao što sam vam na početku rekao, nema više pištolja, prosvetnih radnika, sada je neka koalicija. Ne možemo sa vama nikako.
Vidite, vi ste tri godine na vlasti i još ste opozicija, demokratska opozicija. Juče ste podneli papir da ste opozicija, i to demokratska, sa crticom Vojislav Koštunica, i tu se nalazi, zamislite, čak i Velja Ilić. Vas su svi napustili, zapamtite. Pa, zašto bismo mi sa vama koji ste u raspadu pravili bilo kakve kombinacije, a pogotovo sa političkim vizionarima koji su na početku ove rasprave rekli: "reforme mogu da budu ili neuspešne ili nepopularne". Ova vlada je napravila i treću varijantu, i neuspešne i nepopularne, pa je rečeno da nešto mora. Znate, kao kada je u pitanju operacija. Operacija malo više boli nego osnovna bol. Jeste, ali zato postoji anestezija, ali vi niste anestezija, vi ste surova realnost za ovaj narod. Ovaj narod ne želi ovakvu Srbiju, to vam je jasno, ljudi.
Dilema je ili DOS ili Srbija. Svako normalan će za Srbiju, neće niko za DOS. Vi tri godine ne znate birački spisak da napravite. Prepun je mrtvih, ima upisanih ljudi bez ličnog broja. O čemu vi pričate? Vi običan spisak niste mogli da sredite. Pričate o nekom kliperu, nekom ekselu, ekspertima, divno je, predivno dok je Demokratska stranka bila na vlasti. Sada znamo da je to intelektualna pustoš Srbije. Gde su vam toliki intelektualci? Niste mogli da skupite da sastavite Vladu. U ovoj vladi se ne zna da li je predsednik Vlade ministar saobraćaja, njen muž ili ovaj ko se predstavlja da je predsednik Vlade. Ovo je Vlada koja nema ministre, ovo je Vlada koja ima biroe i agencije. Napravite agenciju za birački spisak, napravite agenciju koja treba da vam odredi, napokon, ime. Lepo vam je ime: Demokratska opozicija Srbije. Sluti da idete u opoziciju, a kako mi se čini, za godinu dana ćete biti teška vanparlamentarna opozicija, jer sa Demokratskom strankom više niko nikada neće da sadi tikve, zapamtite.
Zar bismo se mi spuštali na taj nivo da pravimo bilo kakve dogovore i pregovore sa Demokratskom strankom, sa onima koji su preklinjali i molili da našeg predsednika smeste u Hag? Ko bi nama to oprostio? Nećete naći nijednog radikala, a bogami ni građanina Srbije, koji će više sa vama da razgovara.

Ukazujem na povredu člana 213. st. 2, 3, 4. i 5. Naravno, ovo što ću izneti ne treba da se tumači da osporavam pravo Vladi koju će argumentaciju i kako da koristi u odbrani svojih stavova po ovoj tački dnevnog reda, ali ako se već za ovom govornicom koristi pojam da je ovo prilika da Vlada podnese svoj izveštaj, onda moram da vas upozorim da ovde nije objedinjena rasprava o predlogu Srpske radikalne stranke da se izglasa nepoverenje Republičkoj vladi i rasprava o izveštaju Vlade, jer takav izveštaj ne postoji.
Stav 4. člana koji sam malopre naveo glasi: "Izveštaj Vlade predsednik Narodne skupštine odmah po prijemu dostavlja narodnim poslanicima, radi upoznavanja". Poslanici tako nešto nisu dobili, te ako Vlada smatra da u toku rasprave može da koristi neke izveštaje internog karaktera neka to radi, ja to pravo ne osporavam, ali nemojte da se pozivate onda na izveštaj kao neki zvaničan dokument koji ne postoji, nemojte da se pozivate na izveštaje odbora, jer je očigledno da su oni to razmatrali, mada se čitanjem ovih odredbi ne može utvrditi po kom osnovu i na čiju inicijativu.
Ako želite da koncentrišete raspravu povodom ove tačke dnevnog reda na način kako je predsednik Vlade malopre izneo, prvo gospodin Pitić, pa Đelić, pa tako redom, moram da vam kažem da to nas kao predlagače ne obavezuje i da ćemo mi tokom rasprave koristiti argumentaciju na način kako smatramo da je najbolje i najcelishodnije da ubedimo većinu u Narodnoj skupštini da ova vlada nije postigla rezultate zbog kojih bi i dalje mogla da vrši vlast.
Mislim da je ova povreda člana 213. verovatno u funkciji zamagljivanja istine. Šta se dešava ovde? Ne sporim pravo da odlazeći ministri daju na ovaj način svoj izveštaj o tome šta su 1000 dana radili, ali ne koristite reč "izveštaj", jer onda se krši odredba Poslovnika. Može Pitić da izađe i da kaže - moje ministarstvo, ja kao ministar uradio sam to i to, ali nemojte da se pozivate na neki papir naslovljen kao izveštaj, jer to poslanici nemaju, nisu dobili, nije u skladu sa Poslovnikom ušlo u skupštinsku proceduru. Nemojte, jer onda, praktično, stičete mogućnost da, kao u prethodnom izlaganju, stvorite svojevrsnu zabunu kod birača, tako da birači malo slušaju šta je bilo, malo šta ste radili, malo šta obećavate, a nema ga ni u jednom papiru. Kao što reče jedan od članova Vlade - mislim da ova vlada ima neki program. Niko nije video taj program.
Pošto znam kakav će odgovor biti, predlažem da se o ovome izjasni Administrativni odbor.

 Pošto smo ovo pitanje raspravili, znači, danas pričamo o rezultatima rada Vlade Republike Srbije, odnosno o stanju u kome se nalazi Republika Srbija od kada je DOS preuzeo vlast, od 25. januara 2001. godine, praktično do današnjeg dana. Imali smo prilike da čujemo da je to sve normalno. Normalno je što radnici ne rade, normalno je da idemo u dužničko ropstvo, normalno je da se trajno zatvaraju neki industrijski kapaciteti, bez bilo kakve perspektive.
Postoji samo jedna stvar koja još nije jasna građanima Republike Srbije, gde otprilike DOS pokušava da kaže da je to pozitivan rezultat, a to je, kako se obično kaže, monetarna stabilnost, siguran i stabilan devizni kurs. Nadam se da gospodin Pitić sluša, s obzirom da ga je i gospodin Šešelj jutros pominjao u Hagu, a pominju ga i oni prijatelji iz Amerike koje ne može da obiđe, da malo obrati pažnju na taj devizni kurs i na te donacije. Imali smo mi prilike da gospodina Pitića slušamo mesecima ovde.
Znači, devizni kurs bi bio otprilike neki vođeni devizni kurs. On se praktično od novembra 2000. godine, ali pošto ovu vladu možemo da prozivamo za nešto od 25. januara, onda znači od 25. januara 2001. godine, u suštini zasniva na potcenjivanju stranih valuta, pre svega, konvertibilnih valuta, a cilj toga jeste da se obezbedi stabilnost i na taj način suzbije inflacija. Naravno, inflacija posle 25. januara 2001. godine, jer u toku oktobra, odnosno novembra i decembra 2000. godine i dobrim delom januara 2001. godine ona prelazna Vlada je pustila rast cena na malo, tako da su za ta dva meseca indeksi rasta cena na malo bili praktično zbirno preko 60%.
Tako je napravljena jedna dobra startna pozicija da u svom mandatu ne prikazuju veliki rast cena na malo i da se prikaže da je inflacija mnogo niža. Zašto je to urađeno? To je urađeno baš u onom periodu kada su krizni štabovi upadali u preduzeća, da li sa puškama, da li bez pušaka ("Metaloplastika", "Galenika" i druga preduzeća); krizni štabovi koji je trebalo da podsete na samoupravljanje, da se promeni poslovodna struktura, a glavni cilj jeste da se uguši proizvodnja i smanji vrednost osnovnog kapitala tih društvenih preduzeća, kako bi došli ovi sa tašnama, kumovi ili poput onog iz Šapca koji je sa tašnom otkupio dobar deo akcija "Soje proteina", a niko ga ne zna, ni ko je ni šta je, niti se u poslovnim krugovima to tretira. Doduše, kasnije se saznalo da je to neki Cane Žabac.
Ta politika stabilnog kursa dinara je dala i rezultate. Gotovo iste rezultate kao kada je velika inflacija, a to je nesrazmeran i neskladan rast cena robe u Srbiji, i to pre svega uvozne robe. Ona je kod nas skuplja nego u zemlji porekla. Dalje, dinar - dolar, dinar - marka, a kasnije evro, odnosno taj kurs, valutni odnos došao je u situaciju da pogoduje samo uvoznicima. Nijednom izvozniku ne pogoduje i zato nema izvoza. Uvoz se isplati, a uvoz je suočen sa problemima, a to znači rast uvoza i povećanje trgovinskog deficita.
Ova vlada će biti prepoznatljiva po enormnom rastu trgovinskog deficita. Naravno, tome je pogodovala i liberalizacija u izmenama propisa i podzakonskih akata koji regulišu spoljnotrgovinski promet, pa smo došli u situaciju da se pretežno na našem tržištu nalazi roba koja konkuriše našoj proizvodnji i našoj robi.
Naravno, tu konkurenciju nije mogla da izdrži naša proizvodnja i bila je osuđena na propast. Ako idemo sistemom brojeva, onda kumulativno izražena vrednost uvoza u periodu 2001. i procena do kraja 2003. godine treba da bude oko 17 milijardi dolara, a ukupan izvoz u ovom periodu treba da bude negde oko šest milijardi dolara. To znači da je taj spoljnotrgovinski deficit, kumulativno posmatran, oko 11 milijardi dolara, a postoje dve prognoze koliko će to da iznosi samo u 2003. godini: to u jednoj boljoj varijanti treba da bude negde oko 4,5 milijarde dolara, mada ima i onih koji procenjuju da će taj deficit biti daleko veći.
Naravno, smanjivao se i procenat pokrivenosti izvoza uvozom, tako da ako ovde godine to bude na 35%, to je otprilike taj plafon dokle može da se ide. Ranije je to bilo mnogo više, recimo 2001. godine 38%, 2002. godine 37%. Ova politika kursa je stimulisala samo potrošnju, ali je i dovela neke da zbog te potrošnje i obezbeđenja elementarnih potreba moraju da prodaju ono deviza što prodaju, a bogami neke i da smanjuju neto vrednost svoje imovine. To je ono čime se opravdava ono što je gospođa Kori Udovički rekla - ako ne možete da platite struju vi prodajte stan. To je neto smanjivanje vrednosti imovine.
Ogroman uvoz, neisplativost izvoza, gubici u poslovanju imaju za posledicu da se jedan deo naše proizvodnje trajno gubi. Mi smo juče čuli da to nije nikakva šteta, da je to normalno, pa bih vas zamolio da odete do "Prve petoletke" i da objasnite ljudima da je to normalno. Juče je bilo takođe i prigovora da se radi o kapacitetima koji su planirani za neka druga tržišta. Taj kapacitet jeste pravljen za neko drugo tržište, a samo da podsetim, od 1998. do 2000. godine ti proizvodni kapaciteti su koliko-toliko radili i imali izvoz i moglo je da se živi. Od kad je došla ova nova tržišna ekonomija i "Petoletka" je pred zatvaranjem. Slična je situacija i sa drugim preduzećima.
Ekonomska logika promene valutnih odnosa, nadam se da me slušate, zasniva se na nečemu što ekonomska teorija ne zna.
(Goran Pitić, sa mesta: Na čemu?)
Evo, sada ću, gospodine Pitiću, pošto ste vi ekspert za to, da čujete. Praktično, na sledećem se zasniva. Ako ove godine vi planirate da će u Srbiji biti inflacija oko 8%, moram da vas obavestim da će u SAD-u ta inflacija biti između 1,5 i 2%. Vi kao stručnjak za svetsku istoriju ekonomije to, pretpostavljam, znate. U Srbiji će doći do pada društvenog proizvoda oko 5%, prema vašim procenama, dok će u SAD-u doći do povećanja za oko 2%. Vrednost dolara u dinarima se smanjuje. Taj kurs je nestabilan i dešava se nešto sasvim obrnuto, da se kod nas 20 puta nešto povećava. To ekonomska teorija još nije zabeležila.
Pre nekoliko meseci kada smo vam ovde ukazivali na nešto što malo liči na Argentinu, vi ste osporavali. Sada je Narodna banka Srbije dobila i službenika MMF-a, nema neke suštinske razlike između Dinkića i Kori Udovički. Oni sprovode istu politiku, a ta politika je politika destrukcije.
Što se tiče donacija, odnosno donatorskih konferencija, vama je rekao ovaj gospodin Busek da ne računate na one četiri milijarde, odnosno na 3,9 milijardi. Nema više donatorskih konferencija, nema, jer su vas otpisali, ne veruju u vas, sumnjaju u način kako su potrošena ova sredstva, jer rezultati nisu zadovoljavajući. To što se vi ovde hvalite, pa izađe jedan predstavnik DOS-a i kaže - Institut za uporedno pravo je ocenio da je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala najbolji zakon, u skladu sa svetskim standardima, obična je laž. Razgovarao sam sa ljudima iz tog instituta, oni su rekli - katastrofa od zakona.
Ovde je izašao ministar za rad, boračka i socijalna pitanja...
(Predsedavajuća: Da li koristite sledećih 10 minuta?)
Da, nastaviću. I kaže da ceo Zapad podržava naš Zakon o radu. To uopšte nije tačno.
Juče smo imali prilike da čujemo da nema nijedne ozbiljne primedbe na proces privatizacije od strane onih koji su učestvovali u tom postupku. A zašto bi lopovi prigovarali kada su jeftino došli do kapitala? Zašto bi Cane Žabac prigovarao? Zašto bi Kostić prigovarao? Nema za šta da prigovara. Ovo je vlast koju je finansijska mafija dovela na vlast. Ako meni ne verujete, gledajte Studio B, B-92, emisiju o rasturanju SFRJ i rasturanju Srbije, gde vi sami priznajete koliko ste dobili para od koga, koliko od Amerikanaca, koliko od nekih drugih institucija Vaš premijer je priznao 30 miliona.
Do pre nekoliko meseci u puču su učestvovali predstavnici državnih organa, vi ste ih u međuvremenu pohapsili. Sa vama čovek ne sme da se druži. Vrlo prosto i jednostavno: sa vama se družio Milutinović, završio je u Hagu; sa vama se družio Vuk Drašković, evo ga u teškoj opoziciji; sa vama se družio Sreten Lukić, kopao, kopao pa sebi iskopao, a upozoravali smo ga. Jovica Stanišić koji vam je pomogao, koji vas je i formirao u krajnjem slučaju, evo ga i on u Hagu.
Vreme za mentalno-medijske manipulacije je prošlo. Evo, da vas podsetim, kada su "crvene beretke" bile na ulici, vi ste rekli da to nije dozvoljeno, oni zbog saradnje sa Hagom protestuju i ne mogu da budu u svojim radnim uniformama. Pre neki dan po vašem nalogu u tim istim radnim uniformama bila je policija, i opet protest zbog Haga. Ne znam, nešto tu nije u redu.
Nemamo onaj izveštaj za lekarske preglede još uvek. To čekamo da nam se dostavi. I Đinđić je, jadnik, morao da krije taj izveštaj, jer se razočarao kada je pročitao koje su dijagnoze.
Zašto ste mogli da očuvate taj kurs dinara i da prikažete neku stabilnost? Mogli ste iz prostog razloga što su došle i pare iz inostranstva. Zakon o vraćanju stare devizne štednje ipak podrazumeva da se u kasnijim godinama, a to su godine koje nam slede, povećava obaveza vraćanja. Ovih prvih nekoliko godina je ipak nizak taj anuitet koji se otplaćuje, a verovatno sve interesuje kako ćete da izađete sa procesom denacionalizacije i vraćanja imovine koju ste obećali. Mi nismo, mi smo protiv toga.
Mi vas podržavamo, kada to stavite na dnevni red, kada se zna da će veliki broj ljudi iz inostranstva imati potraživanje na bazi onoga što ste vi obećali. Vi ste došli na vlast zahvaljujući jednoj pogrešnoj iluziji zasnovanoj i potkrepljenoj mržnjom kao sredstvom za ostvarivanje te iluzije. Iz te iluzije ne možete da izađete. Vi ćete u nastavku ove sednice ići po sistemu (evo, to se već prepoznaje) - ne verujete baš mnogo statističkim podacima. Jeste da ste ih nešto malo promenili ali mi citiramo vaše podatke, ono što vi pričate. Potvrđujemo samo ono što vi pričate kada je u pitanju statistika. Znam i neke ljude koji su se bavili utvrđivanjem metodologije statističkih istraživanja i znam šta ste promenili i ne osporavam vam to, ali poražavajući su rezultati i ova statistika ne može da pruži pravi uvid u dubinu ponora u koji smo pali od kada ste došli na vlast.
Ima i dobrih stvari. Godine 2002. je usvojen u Saveznoj skupštini jedan zakon i onda je neko greškom dostavio kao prilog materijal jedne međunarodne finansijske institucije koja govori pod kojim uslovima mogu da se obezbede tranše nekih kredita od 300, 400 miliona dolara. Tamo sve lepo piše. MMF i sistem Svetske banke je odredio kako treba da se utvrdi cena električne energije, pa je uslovio, pa je rekao - ako tu cenu podignete na neki nivo, koji je tamo propisan, onda možemo da pričamo o tome da vam se da neki kredit.
Slično je bilo i sa penzijama. Rečeno je - ako promenite način obračuna penzija i način usklađivanja penzija, pa uprosečite sa rastom cena na malo i troškova života i na taj način se realno smanji penzija, onda možete da računate na pomoć. Ukoliko preispitate budžetsku potrošnju, ukoliko budete izvršili proganjanje onih koji su protiv Haga, ukoliko dođete u situaciju da građane Srbije ubedite da su svi oni koji su se branili od NATO pakta kriminalci, to je vaša teorija. Zato su podnete krivične prijave protiv pojedinih predstavnika prethodne vlasti, da bi se obesmislila svaka pomisao vođenja jedne ispravne nacionalne politike.
Dovodite ljude u depresiju, da kažu da ne može ništa da se promeni. Može da se promeni i svi moraju da cene narodnu volju. Ako idemo sistemom brojki, onda kažite šta radi u ovoj državi, šta proizvodi. Ja moram da vam kažem da ste lepo sproveli politiku koja vam je zacrtana iz inostranstva, uništavate vojsku i krešete socijalne fondove, uz gašenje svih naših proizvodnih kapaciteta. Kada budete završili taj posao, pokupićete se, ima da odete i da kažete - pa to je demokratija, to je normalno.
Iluzorno je dalje da citiram ekonomske i finansijske podatke o rezultatima vaše vlade, ali afera sustiže aferu. Ministri se štite uspostavljanjem imuniteta, Vlada je sposobna, još nije našla odgovor ko je učinio koje krivično delo. Ovo je jedina vlada kojoj ne odgovara da krene suđenje za organizovani kriminal, jer će onda da se sazna ko je šta radio. Ova vlada je produkt organizovanog kriminala, pa bez obzira u kojoj kombinaciji, ekspertskoj, političkoj, međustranačkoj ili nekoj drugog.
Vi znate za izveštaj onog instituta iz Nemačke, koji je rekao još 2000. godine pred izbore da oni više nikada neće doći ovde, jer u 17 političkih stranaka ne postoji nijedna politička stranka po organizaciji, nijedna nije sposobna da napiše program, da izvuče državu iz krize, da sprovede proces tranzicije, a on ima otprilike dva cilja. Prvi, da se uvede malo više slobode, demokratije i poštovanja ljudskih prava i drugi, da zaživi jedna tržišna ekonomija na potpuno drugačijim osnovama, pre svega privatnoj svojini. Ova vlada je dokazala da nije sposobna to da uradi. Nemamo mi potrebe da se protivimo tim ciljevima, ali iskrenim ciljevima tranzicije.
Svi su videli i nije normalno da Šreder bude samo četiri sata ovde. Došao malo da pomogne, pošto se raspravlja o nepoverenju. Nije normalno. Vodi privrednu delegaciju, a nema nijednog privrednika u delegaciji, nego malo da se slika i da kaže - eto i mi smo sa njima, mi ih podržavamo. Niko vas ne podržava. Nema tog koji vas podržava. Vi se međusobno podržavate zbog interesa. Nešto slično kao na prošloj raspravi povodom Nataše Mićić. Svi ste je otpisali, jedino GSS gleda da zaštiti neke svoje pozicije još nekoliko dana, meseci dok ne prođe ili dok se nešto ne desi. Nema šta da se desi. Sve što može da se desi u ekonomskoj sferi biće još gore i lošije. Nema programa, nema kadrova, eksperata, koji su samo eksperti u svojoj kancelariji.
Pogledajte šta ste napravili sa pravosuđem, šta ste napravili sa javnim tužilaštvima. Gde je ta pravda? Ustavni sud neće da se oglasi i da kaže šta je sve u skladu sa zakonom, a šta nije u skladu. Oborio vam je toliko uredbi. Vi u nastavku možete da vladate uredbama, na osnovu člana 2. stav 2. Zakona o Vladi, ali samo pod uslovom ako sprečite da Ustavni sud o tome raspravlja, a inače ovde nemate podršku, kao ni na ulici, kao ni na selu, nigde vi nemate podršku. Vi ste izgubili podršku i u svojim familijama.