Uvažena predsedavajuća, ministre, ovaj amandman je ključan za popravku budžeta i obrnuto, odbijanje ovog amandmana pokazuje zapravo da Vlada nema ozbiljan plan za zaustavljanje budžetskog deficita. O čemu se radi?
Predložili smo da Vlada uđe u agresivnu prevremenu otplatu skupih kredita, jer bez toga sve mere smanjivanja rashoda su potpuno uzaludne. Ako su troškovi za kamatu u budžetu bili 14 milijardi dinara 2008. godine, a slediće godine će biti čak 114 milijardi dinara, što je tri puta veće od kompletnog agrarnog budžeta i 20 puta više od kompletnog uvećanog budžeta za kulturu, a one tamo, 2015. godine će dostići 135 milijardi dinara, onda se postavlja pitanje – čemu sve ove male, sitne mere na povećanju PDV, na smanjivanju plata, na ograničavanju penzija, kada sve te uštede odjednom pojedu eksponencijalni troškovi otplata kamata?
Dakle, nijedna Vlada, ni ova, ni neka buduća, nema šanse da stabilizuje budžet, ukoliko se ne odluči na jedan zaista hrabar potez, a to je da otplati makar 2,5 milijardi evra prevremeno skupih kredita.
Mi smo dali takav amandman. Vi ste ovde planirali nulte privatizacione prihode. Ako pogledate strukturu budžeta, privatizacioni prihodi su nula. Dakle, ne planirate nikakve prihode od privatizacije, što ukazuje da ne postoji ta reformska orijentacija Vlade o kojoj neki pričaju.
S druge strane, čak ne postoji strategija kako će se dalje ići, jer 2015. godina neće doneti ništa bolje, kada će samo po osnovu kamata za 21 milijardu porasti troškovi u onoj tamo godini. Znači, već za šest, sedam, osam meseci ponovo će neko tražiti dodatno stezanje kaiša, dodatno smanjivanje plata i penzija i dodatno povećanje poreza. Jedan jedini način da se to zaustavi je da se napadne treća po vrednosti budžetska stavka u ovoj godini, a to su kamate na skupe kredite.
Šta mi predlažemo da se otplati? Treba kompletno završiti sa otplatom Londonskog kluba poverilaca. Dok sam bio ministar finansija, mi smo pola, oko 400 miliona dolara otplatili ovog proleća. Trebalo bi sledećeg proleća otplati i preostalih 400 miliona dolara.
Međutim, najveći troškovi kamata dolaze na domaće kredite, oni su najskuplji, jer se prethodna Vlada zaduživala od banaka koje posluju na tržištu Srbije po izuzetno visokim kamatama. Trebalo bi otplatiti oko 216 milijardi dinara glavnice takvih domaćih kredita i hartija od vrednosti. Takođe treba prevremeno otplatiti evroobveznice Srbija 2021, jer one nose kamatu od 7,25% godišnje. Osim toga, treba prevremeno vratiti i deo skupih dugova „Srbijagasa“, JAT i „Galenike“, jer oni nose marginu, odnosno kamatu preko 60%. Ako se to ne učini, cela ova višednevna rasprava nema nikakvog smisla, jer troškovi kamata i ulazak u tzv. dužničko ropstvo poništiće sve ove rezultate.
Imajući u vidu da je Vlada odbila ovaj, rekao bih ključni amandman Ujedinjenih regiona Srbije na budžet, mi zapravo shvatamo da Vlada nema koncept kako da se smanji budžetski deficit. Jer, ne bi možda bilo strašno što je deficit 7,1 najveći na svetu u sledećoj godini ako postoji plan za njegovo smanjivanje, ali ne može se plan bazirati svake godine na ograničavanje plata i penzija, povećanju poreza, a ne napada se stavka otplate kredita.
Zašto se krediti ne otplaćuju? Zato što Vlada ne sme da ide u hrabru meru da proda imovinu koju neproduktivno koristi i da to upotrebi za otplatu kredita, zato što političari smatraju da, ako se to učini, narod to neće videti. Ako se da 2,5 milijardi evra za otplatu kredita, političari razmišljaju - to narod ne vidi. Ali, bez toga nema kraja smanjivanju plata i penzija i nema kraja stezanju rupa na kaišu.
Još jednom apelujem na Vladu da razmisli i da sledeće godine uđe u prevremenu otplatu skupih kredita. Dve i po milijardi evra nam štedi 500 miliona evra godišnje trajno. Jer, umesto da budu 2015. godine troškovi za kamate 136 milijardi, bili bi 85 milijardi i onda taj prostor može da se iskoristi za veće ulaganje u poljoprivredu, industriju, infrastrukturu i sve ostalo. Ovako, eksponencijalni rast kamata poješće sve napore, ne samo ove Vlade, nego bilo koje druge koja to ne bi učinila.