Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih samo želeo da prokomentarišem jednu stvar, u vezi s Poslovnikom, čl. 225. i 226, i današnjim ''Presom'', koji piše: "Agošton neće romska geta".
Pre nego što kažem, gospodine Laslo Varga, vi ste verovatno krivi, zato što ste uzeli gospodinu Agoštonu birače, pa sada mora za lokalne izbore da se bori time da širi ovakve vesti; nada se da će, ako nije ušao u Republički parlament, verovatno da osvoji vlast negde na lokalu.
Radi se o sledećem. Gospodin Agošton kaže da je predsednik DSVM-a uputio pismo mađarskim vlastima i od mađarskih vlasti tražio da se zainteresuju za to što Srbija hoće da Rome koji se vrate iz readmisije uputi prema opštinama kao što je Subotica.
Između ostalog, kaže da je ovde mnogo opasno, da je velika opasnost što Vlada Republike Srbije želi da legalizuje neka romska naselja i da Romi i dalje žive koncentrisano tamo gde se nalaze.
Zaista ne znam da li njega možemo da nazovemo nekim lepšim imenom od imena koje ne volim da koristim za ovom skupštinskom govornicom, ali sam juče čuo da su to neki neonacizmi, itd, tako mi nešto provejava kroz glavu. Ne mogu da razumem čoveka koji insistira da se mađarski živalj koncentriše u određenim sredinama i da živi u velikom broju, kao što je to Debeljača u opštini Kovačica, ili Subotica, kao i neka druga mesta, sa kojima Romi imaju jako dobre odnose i saradnju, sa kojima žive skladno. Zašto onda ne kaže da neće da druge manjine žive u getoima, nego se našao, baš, da kaže - Romi ne treba da žive u getu.
Verovatno mu to smeta zato što će onda Rome, koji poštuju mađarsku nacionalnu zajednicu toliko da čak i mađarski jezik dobro govore, čak i uče u školama na mađarskom jeziku, na lakši način politički da razbije, pa će, kada bude u svakom šoru po dve-tri kuće, moći da im priča lepe priče, kao što je pokušao, možda, u nekim drugim izborima, pa da na konto toga uđe u Parlament.
U tom smislu, tražim od MUP-a i od Tužilaštva da to prouče i pozivam predsednika Skupštine da uputi pismo MUP-u u formi pitanja, da ispita sve njegove navode i da se vidi da li tu ima elemenata širenja nacionalne mržnje i netolerancije. Jer, dosta je bilo toga da, kako koji izbori dođu, tako nam neko širi nekakve ideje da je on veći Mađar nego svi drugi, da je on veći Rom nego svi drugi i "boli ga briga" za to šta će da se desi sutra sa Srbijom i da li će građani Srbije sutra da imaju neke probleme ili neće.
Da zaključim ovim - podržavam sve one koji se bore protiv nasilnog naseljavanja bilo koje teritorije u Srbiji, ali ne mogu da se složim s onima koji ovakvim izjavama unose strah kod građana i utiču na građane Srbije da ne mogu da imaju slobodan izbor prilikom odlučivanja gde će da se nasele. Sutra će neko da mi kaže da ne mogu da živim u Beogradu, ili ne mogu da živim u Nišu, ili ne mogu da živim na nekom drugom delu teritorije Srbije, zato što nekome ne odgovaram, zato što će u nekom lokalnom organu samouprave ili u Skupštini Srbije biti jedan Rom manje ili više, ili negde treba da bude jedan Mađar više ili manje, ili treba da bude tri Srbina manje, da bismo mogli da vodimo neku drugu politiku.
Dakle, očekujem, obraćam se s ove govornice MUP-u, da se ovaj slučaj istraži i da se daju određene informacije, jer mi svi ovde u Parlamentu Srbije i svi državni organi moramo da se borimo protiv takvih stvari.
Hvala najlepše.

Ja bih samo neke stvari da pojasnimo, vezano za ove članove Poslovnika 225. i 226. Prvo, moraću polako da pročitam o čemu se radi, a odnosi se na gospodina Agoštona.
On kaže da veliku opasnost predstavljaju pisma direktora Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije Petra Lađevića i ministra Velimira Ilića, koja su poslata 11. septembra u 39 opština, a u kojima se one pozivaju da razmotre mogućnost legalizacije.
Ne možete vi da legalizujete naselje onih ljudi koji dolaze iz procesa readmisije. Legalizujete naselje koje postoji, naselje koje je tu, legalizujete kuće koje su već izgrađene, a ne legalizujete vi nekome misao, sada ću da kažem, njegova misao je legalna, jer on hoće da dođe da živi u Subotici.
Dakle, radi se o legalizaciji. Vi jeste u pravu da je u Ustavu to definisano i ja se s vama slažem, i svi ljudi u ovoj sali se slažu s vama da treba da se poštuje Ustav, ali ne može da se poštuje mišljenje nekoga ko neće da legalizuje naselje, za koje ima sve pravne pretpostavke, samo zato što su tamo Romi.
Druga stvar, u procesu readmisije, ne vraćaju se samo Romi u Srbiju, 50.000 je Roma, ima 100.000 pripadnika drugih nacionalnih zajednica koji se vraćaju, ali on ovde kaže da neće samo Rome. Njemu ne smeta 10.000 Aškalija, njemu ne smeta 50 ili 100.000 Srba, koji će da se vrate zbog toga što ne mogu da se vrate na Kosovo, njemu ne smetaju Vlasi, njemu smetaju samo Romi. Šta je suština toga?
Nije suština da njemu smetaju samo Romi, nego je suština da on udara na one slabe, jer misli da tamo sme, a ne sme da udari na one politički organizovane i jake, jer je politička kukavica da iznese ono što piše u Ustavu, da to traži dosledno i da kaže - državni organi treba dosledno da sprovode Ustav, državni organi treba dosledno da sprovode politiku. Ali, on ne bi da se zamera velikim političkim partijama, jer očekuje sutra, kada bude na vlasti, da sa svima pomalo radi, kao što je radio do sada, a ovi Romi nisu tako bitni. Jeste da ih ima pola miliona, ali nema ko o njima da priča, o tome se radi.
Ja sam hteo samo to da pojasnim, gospodine Varga. Slažem se sa vama da treba da se poštuje Ustav. Ja sam za poštovanje Ustava i mislim da je cela Skupština za poštovanje Ustava, međutim, ovo o čemu govori gospodin Agošton, to nije poštovanje Ustava, nego je, ako je to njegovo mišljenje, to jako loše, pa se postavlja pitanje koju partiju on vodi i kakva je ta partija, kakvog je ona opredeljenja.
Ja očekujem da se i članovi njegove partije ograde od ovoga, kao što su se ogradili članovi DSS-a od izjave svog poslanika, i očekujem da Srbija u budućnosti ima što manje toga.

Pozivam se na Poslovnik, članovi 225. i 226.
Želim samo da obavestim javnost i pripadnike romske nacionalne zajednice o dve stvari koje su urađene u Srbiji. Posle naše, zaista, parlamentarne borbe u ovom parlamentu, dve stvari koje su jako bitne. Jedna je da se, uz podršku i predlog SRS-a, u Parlamentu formirao Pododbor za integraciju Roma, a druga - da je, uz zalaganje ministra za državnu upravu, dogovoreno da 17. ili 24, ipak, budu vanredni izbori za Romski nacionalni savet. To je dokaz da su birači koji su birali i koji su glasali za Romsku partiju, zaista, birali nekoga ko može ovde da zastupa njihove interese i da se konstruktivno dogovara sa svim predstavnicima Parlamenta.
Šta to znači za romsku nacionalnu zajednicu? Za romsku nacionalnu zajednicu to znači da ćemo, isto kao u Vojvodini, gde je Romska partija učinila određene stvari i obezbedila, u Savetu za integraciju Roma, milion evra za stipendije srednjoškolcima, biti u situaciji da to uradimo sada za celu Srbiju.
Jer, da vas podsetim, od februara ove godine, blokiran je projekat Evropskog edukativnog fonda, čiji je nosilac bio Nacionalni savet, a koji je bio pomagan od određenih struktura u državnim službama, koji su bili, uzgred rečeno, i potpisnici na tom žiro računu. To je bio projekat vredan oko 300 hiljada evra, koji je trebalo da preraste u projekat od preko milion evra. Međutim, on je blokiran.
Na ovaj način, ovim izborima i stvaranjem parlamentarne kontrole u Skupštini Srbije, stvaraju se mogućnosti da se ta dobra praksa iz Vojvodine preseli u celu Srbiju i da iduće godine zaista možemo da kažemo da smo svim srednjoškolcima u Srbiji obezbedili stipendije, kao što smo to uradili u Vojvodini.
Još jedan komentar. Slažem se sa kolegama poslanicima koji su za jasno razjašnjavanje ko su predstavnici nacizma i za to da oni budu osuđeni.
Oni moraju da budu privedeni licu pravde i mi moramo na vrlo jasan i konkretan način da se razračunamo sa tim ljudima. Oni nisu opasnost samo za manjine, oni su opasnost za srpski narod, oni su opasnost za sve građane Srbije i ja ću u tom pravcu izneti jedan primer.
U Kovačici se gradi srpska pravoslavna crkva. Pre nedelju dana, posle polaganja krsta na mesto gde će da se gradi ta crkva, u dva navrata je, prvo, samo polomljen drveni spomenik, a u naredna dva dana je, jednostavno, sekirom isečen, iskomadan i nestao sa lica mesta.
Pošto sam u odboru za izgradnju te crkve, pozvao sam tada i ovde pozivam predstavnike svih političkih partija da svojim centralama u opštini Kovačica prenesu da se uzdrže od pokušaja iskorišćavanja tog slučaja za određene političke obračune, da se spuste tenzije i da se insistira kod SUP-a da ta služba definiše ko su ti pojedinci, da ti pojedinci odgovaraju, a da ostave na miru građane opštine Kovačica, gde žive Slovaci, Mađari, Rumuni, Romi, predstavnici drugih nacionalnih manjina i, naravno, pripadnici većinskog naroda, Srbi, da ih ostave na miru, da žive u dobrim odnosima, kao što su živeli do sada.

Dame i gospodo, želeo bih samo par komentara da iznesem na ovaj zakon.
Za nas u Romskoj partiji, za mene kao narodnog poslanika, prihvatljiv je princip da se određene ustavne kategorije prenose u zakon, kako bi taj zakon bio jasniji.
Međutim, mi smo pokušali svojim amandmanima, ja sam pokušao da dam određene amandmane koji će da budu dosledni u pravcu onoga što je definisao Ustav, da se na isti način to prenese u zakon, kako se ne bi ostavio prostor da se ta suština na malo drugačiji način shvati. Kao ilustraciju toga, postaviću pitanje - kada se definiše kome pripada izvršna vlast? U Ustavu je jasno definisano ko je nosilac izvršne vlasti, da je Vlada nosilac izvršne vlasti, a ne da Vladi pripada izvršna vlast. U tom pravcu, mi smo imali nekoliko intervencija, koje sam potpisao kao narodni poslanik i predložio ih u obliku amandmana.
Na ovaj način se obraćam i predlagaču da to prihvati, jer zaista ima dosta mesta u ovim izmenama i dopunama Zakona o Vladi koja nisu baš u saglasnosti sa Ustavom. Jedna od ilustracija je, recimo, ko čini Vladu. Dok Ustav govori da Vladu čine predsednik Vlade, potpredsednici Vlade i ministri, u zakonu se govori da je čine resorni ministri, a tek u drugom pasusu se govori o ministrima bez portfelja.
Onda se postavlja pitanje da li ministri bez portfelja zaista čine Vladu ili Vlada može samo da ima, odnosno mogu samo da se biraju ministri bez portfelja? Predložio sam jedan amandman kojim se ta nedoumica raščišćava i na drugačiji način se to definiše. Ne bih dalje o sličnim stvarima, koje sam predložio, samo bih u vezi sa Zakonom o državnoj upravi definisao nešto.
Svi znamo da je u Ustavu, u članu 21, definisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su, suštinski, u nejednakom položaju s ostalim građanima.
Na koga ovo može da se odnosi? Može da se odnosi na pripadnike ruralnog stanovništva, može da se odnosi na učenike koji u unutrašnjosti Srbije imaju malo drugačiji kvalitet nastave nego u samom Beogradu, može da se odnosi na pripadnike nacionalnih zajednica, na lica sa posebnim potrebama. Mi smo u Ustavu definisali to kao mogućnost, ali ni u jednom zakonu nismo rekli ko je vlastan da to i sprovodi. Istini za volju, imamo praksu da državni organi sprovode ovo ustavno načelo, međutim, ne na osnovu toga što imaju izričito utemeljenje u zakonu, već je to više akt dobre volje.
Mi smo svojim amandmanom pokušali to da definišemo, da to ima utemeljenje u zakonu i da, zaista, svi državni organi mogu delovati svojim afirmativnim merama, bilo da daju subvencije poljoprivrednicima, ili upisuju učenike iz ruralnih delova Srbije na fakultete po afirmativnim merama, da bi ravnomerno razvijali sve delove Srbije, bilo da upisuju Rome, znači, u srednje škole, po afirmativnim merama, da bi im dali jedno ozbiljno zakonsko utemeljenje, tako da nevernici, koji hoće to datog momenta da zloupotrebe, ne mogu da kažu – pa, znate, vi propisujete nešto za šta nema zakonskih osnova.
Samo toliko. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, ako je u ovoj skupštini reč o karakternim osobinama, onda bih hteo da kažem par reči na romskom i molim službu da to prevede. ''Manga najpares čiti k sm Rom, čiti k vareko akarelma k sm Ciganin.''

Ja ću da prevedem onda to. Molim samo da mi isključite vreme.

Ne stidim se niti što sam Rom, niti se stidim što neki pesnici, poput Miroslava Antića govore o Ciganima, o pripadnicima nacionalne manjine kojoj pripadam na način onako kako govore. Ali, stidim se što se nalazim u poslaničkim klupama zajedno sa nekim ljudima, koji na takav način, ako sam ih dobro razumeo, govore o pripadnicima ili delu građana Srbije.
Pre nego što sam izašao ovo da kažem za skupštinskom govornicom, nisam slučajno sačekao dan i po. Konsultovao sam se sa svojim saradnicima i svi se slažu sa time da Romska partija može da nastavi rad u ovom parlamentu ukoliko se predstavnici DSS vrlo jasno i konkretno izjasne da se ograđuju od bilo kakve eventualne mogućnosti da se izjava gospodina Jakšića tumači na takav način i da se dovede u vezu sa karakternim osobinama romske nacionalne manjine, odnosno onima koji su njihovi pripadnici, a spominju se kao Cigani.
I ukoliko se DSS jasno bude distancirala od toga, onda će za nas da bude znak da je pojedinac u ovoj skupštini zlonamerno ili slučajno pogrešio u svom izlaganju, rekao nešto što nije mislio da kaže, kao što je pokušao to danas da tumači. Svaka druga stvar za nas će da bude vrlo jasan signal da mi ne možemo da nastavimo više rad u ovakvoj skupštini, jer mislim da smo mi pokušali, govorim sada što se tiče Romske partije i mene za ovom govornicom, da zaista ovih devet-deset meseci rada damo jedan konstruktivan doprinos, da zaista izgrađujemo tolerantne odnose i da zaista pokažemo pravu sliku Srbije, a prava slika Srbije jeste da srpski narod, da Srbija nemaju negativan odnos ni prema romskoj nacionalnoj zajednici, a ni prema Ciganima, kako neko tradicionalno zove pripadnike ove nacionalne zajednice.
U tom pravcu očekujem zaista da će ovo i da se desi i da ova skupština, rasterećena takvih stvari, eventualno sutra u štampi komentara da je to bilo na ovaj način, da je to bilo na onaj način, da Skupština može normalno da radi i da ova skupština na taj način jasno pokaže i Srbiji i drugima da mi ovde zastupamo zaista interes Srbije i srpskog naroda.
Samo još pola minuta, ako mi predsedavajući dozvoli. Danas se vraćam iz Novog Sada, iz grada u kome smo uspeli da za jednim stolom sednemo i predstavnici gradskih vlasti, i predstavnici pokrajinskih vlasti, i da se gradske vlasti i pokrajinske vlasti na jedan određeni način dogovore kako da se reši situacija tri stotine Roma, koji žive u jednom naselju u kojem je zabranjeno da dolaze zaprege u Novi Sad i da u narednih sedam-osam dana rešimo zajednički to pitanje, ali su svi pokazali volju da je to moguće.
To su predstavnici različitih političkih partija, ali jesu bili jednoglasni u tome da Romima treba pomoći. Mislim da ova skupština isto to danas mora da demonstrira i da pokaže.

Samo bih rekao par uvodnih napomena, pre nego što bih dao konkretno mišljenje o zakonu.
Svi moramo da posmatramo funkciju sporta kao nešto što razvija zdrav takmičarski duh i kao poligon na kome moraju da se razvijaju opšteprihvaćene vrednosti u jednom društvu.
U tom smislu, moramo da uložimo sve napore, a vidim ovaj zakon kao nešto što treba da dovede do toga, da zaštitimo društvo od bilo kakvog oblika nasilja, bilo kakvog oblika huliganstva i da ne dozvolimo da se nasilje iz jedne oblasti života prenosi u neke druge sfere.
Kada govorimo o tome i o ovom zakonu, da bi on sve to ispunio, mora da učini kompromis između dve stvari koje, možda, nisu na najbolji način definisane u ovom tekstu, kompromis između toga da događaji na terenu ne smeju da budu izvor nacionalne, verske i rasne netrpeljivosti, ali, s druge strane, ne mogu da budu ni izvor obračuna različitih političkih ideja i zloupotrebe takve situacije.
Ne sme da bude takva norma koja će dati mogućnost da se vrlo široko tumači i da preraste u svoju suprotnost.
U tom smislu, u ime Romske partije, predlažem Odboru da unese jedan vrlo bitan elemenat u normu, a to je elemenat namere, jer ne možemo da govorimo o krivičnom zakonodavstvu ako ne govorimo o elementu namere.
Svi pravnici i advokati vrlo dobro znaju da, ukoliko sankcionišemo samo radnju, a ne kažemo da postoji jedan lični odnos učinioca radnje prema određenom krivičnom delu koje je definisano, onda često govorimo o nepostojanju krivičnog dela, jer ne može neko ko nema psihički odnos prema određenoj radnji da bude kažnjen zbog takvog svog postupanja.
U tom smislu, samo da navedem jednu situaciju. Ne možemo na isti način da tretiramo onog ko, recimo, obuče majicu Ratka Mladića, ubeđen da je Ratko Mladić srpski junak, i izađe na teren u tom uverenju i, na primer, nekoga ko kaže zvezdašima - cigani, a ne misli time ništa loše, jer ih, jednostavno, smatra kao takve, i, s druge strane, nekoga ko, u jasnoj nameri da nekoga omalovaži, kaže - zakoljite Roma, zakoljite katolika, Srbina, pravoslavca, ili bilo koga.
U tom smislu, moramo jasno da definišemo u članu 7. individualan odnos učinioca, onog ko je učinio radnju, da bi jedino u toj situaciji to bilo krivično delo.
U suprotnom, time završavam, poništavamo sve osnove na kojima se zasniva srpsko krivično zakonodavstvo. Govorim o zakonodavstvu Srbije. Onda stvaramo jedan dodatni izvor koji ne polazi od tih osnova.
Ako to budemo na jasan način precizirali, u tom pravcu pozivam Odbor da to uradi, onda ćemo da otklonimo ove dileme i zaista ćemo učiniti pravu stvar, da događaji na terenima budu u funkciji jačanja suživota u Srbiji, a ne da budu mogućnost za različite zloupotrebe.
Hvala najlepše.

Poštovane dame i gospodo, zamislite jednu pravnu državu u kojoj vam jedan ministar kaže - ovaj zakon ne može da se sprovodi jer pripremam novi zakon i kada se bude taj novi zakon usvojio, onda će nešto da se uradi. Da li je to pravna država?
Zamislite demokratsku državu u kojoj isti taj ministar kaže - znate, mi smo za demokratiju, mi smo za Evropu, mi smo za poštovanje prava nacionalnih manjina; ali, kada 30.000 građana podnese neku inicijativu, a po zakonu treba 18.000 građana, onda to ne mogu da poštujem, znate, jer to je dva puta više nego što treba i to nije u skladu sa demokratijom. Demokratija je kada kažu 18.000, onda može da se podnese 10.000, ali ako je 30.000 onda je to malo više nego demokratija, onda se toga plašim.
Gospodo, danas se to dešava u Srbiji, danas se to dešava u Ministarstvu za lokalnu samoupravu. To su reči koje upućuje gospodin ministar Marković kada je u pitanju održavanje vanredne elektorske skupštine za izbor Romskog nacionalnog saveta.
Da li on misli da su Romima potrebni tutori, da su Romi maloumni, da su Romi retardirani i da on treba da manipuliše ustavnim i zakonskim pravima, na taj način što će da drži u fioci već 90 i kusur dana jednu inicijativu, prema kojoj je bio obavezan da, po zakonu, posle 45 dana raspiše vanredne izbore za Romski nacionalni savet.
Gospodo, zamolio bih naročito vas iz DS, verujem da je većina ljudi u DS čestita i poštena, verujem da je većina ljudi ovde u parlamentu čestita i poštena, ali objasnite vašem kolegi da ovo nije rasprava u kojoj treba on da se lakta da bude ministar unutar DS. Objasnite mu da je ovo ozbiljno pitanje i da smo mi danas o tome obavestili i Ombudsmana.
Obećao sam vam na početku zasedanja da ćemo svakog dana iznositi nove stvari, nove argumente po tom pitanju i da su, nažalost, Romi spremni da izađu na ulice, ali uzdržavamo se do kraja ovog meseca, jer nećemo niko da nam stavi hipoteku, u situaciji kada Srbija pregovara o statusu Kosova, da neko kaže da su Romi izašli na ulice i hoće da zloupotrebe tu situaciju.
Urazumite tog čoveka već jednom. Objasnite mu da treba da poštuje zakone, a ne sa dvoje-troje partijskih kolega, kojima je stalo da ostvare neki politički uticaj u Romskoj nacionalnoj zajednici, da zbog toga treba ovo da blokira.
To što smo mi bili dobronamerni, to što smo ga 90 dana upozoravali, to što smo ga molili, to nije rezultat toga što mi ne možemo da ostvarimo naša prava na neki drugi legitiman način.
Razlog je što smo hteli da budemo konstruktivni, što smo poštovali sve političke partije u parlamentu i vas, ali moramo da shvatimo da ne može niko nikoga više na takav način da "vuče za nos".
Zaista vas molim da poštovanog ministra upozorite i zaista očekujem da će on napokon da realizuje zakone. Od njega ne očekujem ništa drugo, neka ispuni ono što mu nalaže zakon. Hvala.

Govoriću o članovima 225, 226, 100. i 101. i svima onima koji govore o odnosu Vlade i Parlamenta.
Moram da iznesem dva primera iz prakse. Jedan je dobar, jedan loš. Prvi je da je unazad mesec i po dana urađeno dosta toga na saradnji pripadnika Romske nacionalne zajednice i Ministarstva unutrašnjih poslova, tako da se tu, u jednom delu naselja, povećala bezbednost.
Međutim, očigledan primer loše prakse je sledeće. O ovom prvom sam govorio u štampi, a o ovom drugom bih želeo da upozorim predstavnike Parlamenta.
Nedopustivo je da se i posle poslaničkog pitanja - zašto nisu raspisani izbori za Romski nacionalni savet, do danas to još uvek nije desilo, i pored toga što smo razgovarali sa ministrom za lokalnu samoupravu.
On se i dalje oglušuje o sprovođenje zakona, i dalje ima neki lični interes, i dalje pomaže svojim kolegama, pojedincima koji su, verovatno, pripadnici njegove političke partije i stoje na čelu Romskog nacionalnog saveta, da zloupotrebljavaju ovu značajnu instituciju romske nacionalne manjine.
Podsećam, bilo je predato 30.000 potpisa za nove izbore u Romski nacionalni savet i za 30.000 potpisa ovde nam je rečeno da se ne zna gde su.
Kada smo ponudili da im pomognemo u tome da se tih 30.000 potpisa nađe, kada smo im ponudili dokumenta, onda su nam rekli - dobićete novi zakon, pa ćete po tom novom zakonu imati izbore, i mi i vi i svi ostali.
Ne znam da li moramo da sačekamo lokalne izbore, da li moramo da sačekamo i druge izbore, da se smene čelnici u Nacionalnom savetu, koji i te kako zloupotrebljavaju novac koji dobijaju i druga sredstva, a koji bi mogao da se iskoristi u nekakve druge svrhe.
U tom smislu želim da informišem Parlament.
Znači, to ministarstvo ne sprovodi zakone, to ministarstvo ne sprovodi volju građana Srbije, to ministarstvo krši prava koja je dobila Romska nacionalna manjina zakonom i to ministarstvo, očigledno, ne sprovodi Ustav.
Moja obaveza, kao poslanika, jeste da informišem Parlament, da upozorim da je veliki broj građana romske nacionalne manjine, a tu je i tih 30.000 koji su potpisali takav zahtev, nezadovoljan, da su spremni da, ukoliko i posle ove intervencije ne bude ozbiljno upozoren gospodin ministar, ja se nadam da će to njegove partijske kolege da mu prenesu, krajem meseca izađu na ulice i na taj način jasno kažu da je jedino što traže - da se sprovede ono što im Ustav i zakon garantuje. Ne tražimo ništa drugo. Ne tražimo ni da politiziramo situaciju.

Ja sam pokušavao tri meseca u Parlamentu, ovim zaključujem, da upozorim na to.
Molim još jednom da se ovo upozorenje prihvati ozbiljno, da sutra teret odgovornosti ne bude prebacivan na nekoga drugoga, da je neko neozbiljan, da je neko državni neprijatelj, da neko, u situaciji kada se pregovara o Kosovu, pokušava da povlači poteze koji mogu da štete državi.

Dame i gospodo, Romska partija u potpunosti razume aktuelni trenutak u kome se nalazi država Srbija i u kome se nalazi srpski narod.
U tom smislu i u smislu toga što nas istorijski određene stvari vezuju za patnje zajedno sa srpskim narodom, Romska partija će da podrži ovaj dokument, iz prostog razloga jer on stvara uslove da Srbija uđe u jedan proces novih pregovora, u jedan proces u kome će da se nađe najbolje moguće rešenje.
Takođe nam je zadovoljstvo što smo, posle razgovora sa ministrom Samardžićem, mogli da pronađemo u tekstu deo koji je usvojio naše sugestije, a to je deo da će Srbija da garantuje ne samo perspektivu mira, nego i prosperitetnu budućnost svih građana u Srbiji, odnosno na KiM.
U tom pravcu smatramo da ne samo pravna argumentacija, već i argumentacija koja za sobom drži suštinski humanitarne elemente, može i te kako da pojača položaj Srbije u pregovorima i na taj način im stvori, pregovaračkom timu, situaciju da na najbolji mogući način ispregovara i dogovori ono što su stavovi Srbije.
Moram da napomenem da, pored 200 hiljada Srba raseljenih sa Kosova, ima i oko 100 hiljada Roma koji su napustili svoje domove na Kosovu.
Od toga je oko 50 hiljada Roma u zemljama EU i u tom smislu očekujemo da srpski pregovarački tim poseban akcenat stavi na stvaranje uslova da mogu da se povrate na Kosovo sva izbegla, interno raseljena lica, i da u tom pravcu posebno se akcentira položaj Roma, jer je najviše Roma u zemljama EU koji su sa Kosova raseljeni.
Očekujem u tom pravcu da se tokom pregovora vodi stalna aktivna politika Vlade da se prevaziđu socijalni problemi u kojima se nalaze svi građani, a posebno pripadnici Romske nacionalne zajednice koji su izbegli. Očekujemo da se stane čvrsto na stanovište i da se stalno objašnjava međunarodnoj zajednici da moramo da ostvarimo povraćaj imovine svima onima koji su bez svoje imovine ostali na KiM.
Danas sam primio izbegla lica sa Kosova koja su ispod Gazele. Među njima su ljudi koji su imali i dvospratne zgrade tamo, a danas žive ispod Gazele, očekujući da li će vlasti Beograda da im opredele kakav-takav alternativni smeštaj ili će da budu žrtve određenih pregovaranja u pregovaračkim procesima sa gradskim vlastima.
Zbog vremena bih samo još tri stvari kratko istakao. Smatram da političke partije koje su u parlamentu Srbije, zajedno sa Nacionalnim savetom, treba da daju bitan doprinos pregovaračkom timu u definisanju svojih pravih stavova. Bez obzira što sam govorio na prošloj sednici Skupštine da Ministarstvo za upravu nije raspisalo vanredne izbore za Nacionalni savet, iako je bilo u obavezi, kao građanin Srbije smatram da ovo telo treba da se uključi u pregovore, jer je to jedino legitimno telo koje postoji sada.
Ali, to ne umanjuje odgovornost resornog ministarstva da zaista svoju zakonsku obavezu ispuni. Sa ove govornice želim da pokažem jedno razumevanje za budućnost Srbije koje ima Romska partija, ali nerazumevanje za ponašanje ovog resornog ministarstva.
Takođe smatram da je gospodin Pastor slučajno, kad je nabrojao nacionalne manjine, pod "ostale" svrstao Rome. Mislim da oni to ne zaslužuju u Srbiji ni po brojnosti, ni po bilo kom drugom svojstvu.
Na kraju, sa time zaključujem, da Romska partija glasa za, jer očekujemo da ovo otvara perspektivu za dogovore i da ovo otvara mogućnost za postizanje najboljeg mogućeg rešenja, rešenja koje će da bude najbolje moguće za Srbiju i srpski narod, i rešenje koje će pripadnicima albanske nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji da stvori odgovarajući prosperitet. Hvala.

Poštovani poslanici, jednostavno, moram da vas obavestim o jednoj situaciji, a to je da, iako je Vlada imala obavezu, odnosno Ministarstvo za upravu, da raspiše izbore za vanrednu skupštinu Romskog nacionalnog saveta u roku od 45 dana od kada je izglasan zakon koji određuje te nadležnosti, do današnjeg dana to još uvek nije urađeno, iako smo mi iz Romske partije predlagali resornom ministru da mu pomognemo u tom procesu. On nije prihvatio takve stvari.
Nije nam jasno zbog čega Ministarstvo, umesto da raspiše vanredne izbore, pokušava da nas ubedi da će, evo, za nekoliko nedelja da budu redovni izbori, pa ajde, idite opet na redovne izbore, jer, navodno, to nam je bolje. To je izuzetno veliki problem. To je stvar koja je nezakonita. Na taj način Ministarstvo za upravu direktno utiče na ostvarivanje prava na samoupravu u oblasti kulture i drugim oblastima koje su u nadležnosti nacionalnih saveta.
To je nedopustivo. To može da ima izuzetno velike negativne posledice i na pitanje procesa readmisije, jer jedan broj pripadnika romske nacionalne zajednice želi da kaže da Srbija, time što krši prava Romskog nacionalnog saveta, nije spremna da prihvati ljude iz readmisije koji treba da se vrate u Srbiju, da nije spremna da integriše romsku nacionalnu zajednicu, a da smo mi sve uradili u tom pravcu.
Reći ću vam da smo pre jedno 40 dana, poslaničkim pitanjem, tražili odgovor na to. Umesto da nam kažu da će da to zakažu, oni su nam održali lekciju u Odboru, svi ste to dobili, kako se to radi na osnovu zakona. Kada smo ih upozorili da smo skupili dovoljan broj potpisa, oni su rekli da će da pronađu to. Sada ne znaju gde je. Onda ne znam da li je Ministarstvo sposobno, kada ne može da nađe dokumentaciju. Zašto onda ne prihvati našu pomoć?
Sve je to ova situacija, ili je nešto drugo po sredi. Možda je to zato što su neki predsednici Romskog nacionalnog saveta podržali određene stvari u kampanji. Ja to cenim i poštujem, međutim, to je nedopustivo.
Ne možemo nacionalne savete da mešamo u politička prepucavanja. Jednostavno, pravo na izbor je ustavno pravo i mi moramo da raspišemo izbore.
U tom pravcu, molim predsednika Odbora za međunacionalne odnose da najhitnije sazove sednicu Odbora i da pozove resornog ministra da nam da kvalitetan odgovor.
Ovde sam 20 sekundi, a pošto je aktuelni ministar za finansije tu, zamolio bih ga sledeće. Iako smo predlagali, iako ste vi bili dobronamerni, iako ste prihvatili da se odvoji 12 miliona za sistematizaciju određenih radnih mesta itd, direktor Službe za ljudska i manjinska prava, jednostavno, to neće da uradi. On nam govori da ne postoji mogućnost da nam podnese zahtev da 5% te aproprijacije odredite da se sistematizuju nova radna mesta.
Hvala vam.

Želim da govorim u skladu sa članovima 225. i 226. Poslovnika.
Prvo, hteo sam da se osvrnem na izlaganje gospodina Tomislava Nikolića, ne znam na koji deo se izlaganje odnosilo, da li na izlaganje kolege Rajka Đurića ili na moje.
Ja sam uvek bio vrlo jasan. Srbija je dobronamerna, građani Srbije su dobronamerni.
Međutim, ne možemo za sve nosioce aktuelne vlasti da kažemo da su dobronamerni, jer ne poštuju zakon. To je aktuelna, zvanična politika Srbije.
Kada sam govorio o tome, govorio sam o onim predstavnicima koji zvanično predstavljaju politiku Srbije, a nikako nisam govorio, izvinjavam se ako je pogrešno shvaćeno, o odnosu između Roma i predstavnika ...
Hvala.
Drugo, zamolio bih ministra da nam odgovori na pitanje, verovatno je propustio, a pitanje je bilo vrlo jasno: da li postoji spremnost u Ministarstvu finansija da se od 23 miliona aproprijacije koja je predviđena za Kancelariju za ljudska i manjinska prava, odnosno za službu, u skladu sa zakonom, 5% tih sredstava izdvoji za finansiranje sistematizacije novih radnih mesta u ovom delu Vlade, jer ako to ne učinimo, proces integracije Roma će da nam vode nevladine organizacije.
Da li mi hoćemo da nam politiku vode nevladine organizacije, ili hoćemo da država, u svojim strukturama, preuzme odgovornost, sistematizuje radna mesta? To je suštinsko pitanje.
Izvinjavam se što se vama, ministre, obraćam na taj način. I dalje sam ubeđen da to nije vaš stav i da to nije vaš propust, ali direktor Službe za ljudska i manjinska prava to tako tumači. Zamolio bih, u tom pravcu, da nam vi pomognete da izađemo iz tog ćorsokaka i da se objasnimo s ljudima koji stalno koče nekakve procese u Srbiji.
Hteo bih da ovo čuje gospodin Tomislav Nikolić, znači, odnosi se na te pojedince koji neće volju naroda da pretoče u aktuelnu politiku Srbije, nego svoju volju, svoje lične interese pretaču u zvaničnu politiku Srbije.
Mi sada imamo situaciju da nam se javlja 180 elektora, koji kažu - mi hoćemo da se žalimo Savetu Evrope, OEBS-u, a mi iz Romske partije im kažemo: stanite, Srbija ima snage da unutar institucija reši taj problem. Postavlja se pitanje da li su u pravu oni koji hoće da internacionalizuju problem, ili smo u pravu mi koji tražimo da se problem reši u okviru institucija.

Poštovane kolege, poštovani ministre, ja bih samo hteo da govorim o članu 12. naslovljen je kao ''Prevencija'', koji govori da organi za sprovođenje zakona ugovornih strana razmenjuju iskustva u oblasti prevencije kriminala, i u tom cilju započinju i sprovode zajedničke programe.
U tom smislu hoću da kažem da u Srbiji živi nekoliko desetina hiljada Roma koji nemaju lična dokumenta. Isti je taj problem i u državama u okolini.
Sve to zajedno govori da u ovom regionu ima preko stotine hiljada Roma koji nemaju lična dokumenta, a sama ta činjenica da ne poseduju lična dokumenta govori o tome da oni ne mogu da uđu u redovan proces obrazovanja, da ne mogu da uđu u redovan proces socijalne zaštite i to za direktnu posledicu ima da, ne samo Romi, nego svaki građanin koji nema lična dokumenta kada se nalazi u takvoj situaciji, on onda učini neko krivično delo.
Ukoliko budemo zajedno pokrenuli jednu regionalnu akciju u tom pravcu, jer imamo različita dobra iskustva i u Srbiji i u zemljama u regionu, i ukoliko budemo to pitanje rešili na kvalitetno nov način imaćemo situaciju da više ne govorimo, recimo, u nekim vestima da su kablove ukrali Romi, a ne građani, da su predmeti trgovine decom u Italiji Romi iz Srbije ili Romi iz Bosne i Hercegovine, već ćemo time zaista dati konstruktivan doprinos jednom regionalnom projektu unapređenja položaja Roma.
Onda neće biti potrebe da opominjemo sve, nemojte da spominjete pripadnike jedne nacionalne zajednice, bez obzira koja je u pitanju, da je ne pominjemo i da kažemo da su njeni pripadnici učinili krivično delo, već ćemo da imamo situaciju da zaista ljudi ne čine krivična dela, a i Romi da se ne bave nezakonitim sticanjem osnovnih sredstava za život, jer ukoliko imaju dokumenta, ponavljam još jednom, moći će da uđu u redovan proces obrazovanja, moći će da uživaju socijalnu zaštitu i onda će moći na jedan drugačiji način da žive.
Hteo bih samo da podsetim da su to zaključci mnogih međunarodnih konferencija, da su to zaključci i Evropskog romskog foruma, koje je savetodavno telo Saveta Evrope.
Ja očekujem od ministra da naša država, Vlada Republike Srbije i vaše Ministarstvo bude jedno od lidera u regionu koji će ovo pitanje da postavi na jedan kvalitetno nov način. Samo toliko. Hvala vam.