Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, gospodine predsedavajući, ovde je izrečena jedna neistina u vezi 240 junica, čija je vrednost bila oko 300 hiljada evra, koje su u predizbornoj kampanji uvezene i podeljene simpatizerima i članovima stranke bivšeg režima.
Od tada je prošlo nepune četiri godine. Od tih 240 grla danas tri godine kasnije nije preživelo ni 20. Znači, ja odgovorno tvrdim da je na prinudno klanje ili je uginulo preko 200 grla koja su uvezena za 600 hiljada evra, umesto 300 hiljada era. I lako je, postoji baza podataka, lako je utvrditi uvozni kontigent i to Ministarstvo može da uradi, i ukoliko ima više od 50 preživelih grla, ja ću podneti ostavku.
Ako nema, da kolega koji ovde sa ponosom iznosi neke druge podatke, da to isto učini jer je učestvovao u uvozu 240 grla junica, od kojih je za tri-četiri godine preživelo jedva 20 komada.
To je istina i to mogu da potvrde i oni koji su tu stoku osiguravali, a postoji baza podataka i tačno se zna šta je uvezeno i tačno se znaju ti brojevi koliko je danas živih grla iz 2012. godine, koje su deljene u izbornoj kampanji i zato samih nazvao – šarene krave žute boje. Hvala.

Naravno po amandmanu.
Ja ću ponudu rado prihvatiti, ali se moja ponuda odnosi na uvezena grla i na autobusu piše „Lasta“, ali ne leti.
Dakle, brojeve koje će kolega doneti, mene ne interesuju, mene interesuju brojevi iz zvanične baze podataka o uvozu i na današnji dan zvanična baza podataka koliko od tih uvezenih grla još uvek postoje u bazi podataka kao preživela grla u odnosu na 2012. godinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, već sam rekao da je ovo samo malo dopunjen amandman Skupštine AP Vojvodine. On samo precizira da rok koji ministarstvo je bez odlaganja, kao što su oni predložili, ali najkasnije u roku od 15 dana da ministarstvo mora sankcionisati nedonošenje programa na teritoriji lokalne samouprave, odnosno odluke o raspisivanju javnog oglasa.
Dakle, mi smo tu precizirali želeći da izbegnemo situaciju da pokrajinska skupština mora da radi ispravku na svoj amandman, samo smo dodali da to bude 15 i da sem programa mora da bude i oglasa.
Da ne bi lokalna samouprava donela program, a onda ne raspiše oglas, a onda ni naša želja, ni želja Skupštine AP Vojvodine nema nikakvog smisla. To je bio jedini razlog zbog čega smo malo ispravili njihov amandman.
Inače, moram vam reći da tvorci ovog Predloga zakona nije Vlada Republike Srbije. Ona ga je samo transferisala, da su stvarni tvorci „Spas Kraljevo“ Udruženje, Udruženje proizvođača mleka Srbije, Banatski paori, Udruženja odgojivača goveda „Šabac“, Asocijacija proizvođača mleka „Vojvodine“, Udruženje „Voćar“ Leskovac, Udruženje odgajivača Srbije, Unija poljoprivrednih proizvođača „Sremska Mitrovica“, Savez seljaka i još neka udruženja.
Imamo ukupno 14 ispravki od 17 članova. U tih 14 amandmana, sadržano je najmanje 50 amandmana, što pojedinaca, što udruženja, što stranaka opozicionih vladajućih. S obzirom da se na jedan član može podneti samo jedan amandman, mi smo uzeli sebi za pravo da sve te dobre ideje objedinimo i da imamo 14 ispravki na 17 članova i da tako obogatimo Predlog zakona koji su Vladi RS u obliku nacrta dostavila udruženja o kojima sam govorio, a oplemenjivanje takođe, Vlada je samo prihvatila amandmane koji su takođe dostavljala udruženja, političke stranke, pojedinci, pojedini poslanici, itd.
Bez obzira ko je autor amandmana, ja želim da zahvalim svima onima koji su doprineli makar jednim slovom da se ovim amandmanima ovaj zakon oplemeni. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, poštovani građani, sad ja moram da vam prikažem na šta izgleda Skupština Srbije kad bude ono - sad neću ni kako ja hoću.
Idemo redom. Sedamnaestog avgusta, Pokrajinska vlada, pokrajinski sekretar, sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kažu ovako, u nacrtu da se doda – ukoliko jedinica lokalne samouprave ne donese program iz stava 2. ovog člana, u skladu sa odredbama ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija će na predlog Ministarstva, privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade toj jedinici lokalne samouprave, dok tu obavezu ne izvrši, kaže – AP Vojvodina, odnosno Pokrajinski sekretarijat Pokrajinske vlade.
Idemo dalje. Amandmani na Predlog zakona. Skupština AP Vojvodine podnosi amandman – posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi: „ako jedinica lokalne samouprave ne donese program iz stava 2. ovog člana, u skladu sa odredbama ovog člana, Ministarstvo bez odlaganja obaveštava ministra nadležnog za poslove finansija, koji privremeno obustavlja prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade toj jedinici lokalne samouprave, dok tu obavezu ne izvrši. Mi smo dodali samo - u roku od 15 dana. Hajde, ljudi, dogovorite se šta hoćete. Da li ste se vi podelili na dve stranke? Tako mala stvar ne može da se pocepa. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, na član 4. koji glasi onako u tekstu kao što je 17. avgusta predložio pokrajinski sekretar pokrajinske Vlade, gotovo kao što glasi amandman koji su podneli na stav 4. jedina razlika je između početne cene. Oni su predložili jedan dinar, a kolege koje će se baviti problematikom biomase će objasniti zašto zapušteno poljoprivredno zemljišta se 830 hektara uz zakup izdaje samo 248 hiljada 531 hiljada na teritoriji Srbije predmet ili uzurpacije. Za mene ono što je gore od uzurpacije jeste da je zapušteno, nije obrađeno, iz tog razloga su odredbe člana 4.
Ono što sam ja podnosio i kolege se odnosilo na energetiku i druge kolege će to pojasniti, ali sam ja u obavezi ponovo da kažem da se pripadnici stranke bivšeg režima dogovore da li su oni jedna stranka u Vojvodini, u Vojvođanskoj skupštini jer su predložili – Ako poljoprivredno zemljište koje je bilo obuhvaćeno godišnjem programom zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta nije bila predmet zakupa najmanje poslednje tri agroekonomske godine niti je bila predmet korišćenja po drugom dozvoljenom osnovu, ostavljeno i neizdato nakon okončanja postupka zakupa određenih jedinica lokalne samouprave, to poljoprivredno zemljište može se dati na korišćenje za poljoprivrednu proizvodnju fizičkim i pravnim licima na period do pet godina nakon ponovnog postupka javnog nadmetanja po početnoj ceni od jedan dinar. Razlika je samo između nula i jednog dinara.
Dakle, još jednom pokazujem da oni više neće ni ono što su hteli. Već sam govorio da tako više ne znam da li je to jedinstvena stranka ili nije, ali u svakom slučaju to je brod koji tone i kome spasa nema. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 5. amandmanom koji je takođe zbir ideja koje smo dobili, podneo sam amandman koji pooštrava pitanja zloupotreba koje se očigledno dešavaju, jer od 830 hiljada hektara zemljišta, 248 hiljada je predmet zakupa, a 581 hiljada i nešto hektara je predmet uzurpacija i neobrađivanja.
Nepravilnosti su mnogobrojne i članom 5. su se u dobroj meri ovim propisima otklonile. Dakle, u buduće oni koji prekrše ova pravila, a po članu 5. neće više imati pravo da zakupljuju poljoprivredno zemljište. Uglavnom se radi o kaznenim odredbama, ali smo dodali da pravna lica koja ostvaruju pravo na zakup po bilo kom osnovu, pravna lica koja ostvaruju pravo na zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, obezbediće zapošljavanje nezaposlenih lica.
Ministar nadležan za poslove rada u saglasnosti sa ministrom nadležnim za poslove poljoprivrede propisuje bliže uslove za obezbeđivanje, zapošljavanje nezaposlenih lica iz stava 9. ovog člana. Ako se nakon davanja zemljišta u zakup promeni sopstvenik prava svojine na poljoprivrednom zemljištu, novi sopstvenik stupa na mesto zakupodavca, a prava i obaveze zakupa nastaju između njega i savesnog zakupca.
Ovo smo za svaki slučaj dodali ukoliko se desi do poklapanja i po pitanju restitucije, bude neka parcelica slučajno izdata u zakup, vlasnik te parcele postaje onaj kome je restitucijom to pravo ostvareno. Dakle, pravni sledbenik bivšeg vlasnika kome je zemljište oduzeto od 1945-1953. godine na raznorazne načine.
U takvim situacijama, onaj kome po restituciji bude dodeljeno pravo neće biti oštećen i stoga su ove izmene u članu 5. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja pre svega želim da zahvalim na korektnom ponašanju, s obzirom na situaciju koja je vladala u poslednjih mesec dana u javnosti. Mislim da sada naši gledaoci mogu da uvide da se ne radi ni o kakvoj tajnoj zaveri protiv poljoprivrednika u Republici Srbiji, niti protiv ostalih nivoa vlasti. Ovaj amandman je dokaz za to.
Dakle, on je uvažio intenciju koju je pokazala i pokrajina. Zbog previše skupog zakupa u prethodnim periodima, nismo krenuli sa 100% početne cene, što je bio zahtev i pokrajine, nego u prvom krugu je ona 80%, a u drugom 60% od srednje cene na toj teritoriji lokalne samouprave u prethodnoj licitaciji. Na takav način smo želeli da ispoštujemo AP Vojvodinu, a samim tim i poljoprivrednike da po nižoj ceni mogu da krenu u zakup, jer se može desiti, recimo, da interesovanje bude malo slabije i želimo da što pre u prvom, odnosno u drugom krugu oni zakupe to poljoprivredno zemljište. Ali, dodali smo i još jedan stav, koji glasi da ako i to ne uspe, onda Ministarstvo može da sprovede ponovo postupak javnog nadmetanja, ukoliko za to bude vremena.
Imamo i ono oko obnovljive energije, ja mislim da će gospođa Tomić to reći malo više, a cilj nam je da što više zemljišta bude obrađeno, da ukoliko i to ne bude izlicitirano, tri godine prođe i Ministarstvo ne uspe to da izda u zakup, da onda možemo ono zapušteno zemljište izdati sa početnom cenom od 0 dinara i da u takvim situacijama proizvođači biomase za obnovljivu energiju imaju prednost. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim članom je regulisano pravo prečeg zakupa koji sada po povoljnijim uslovima imaju naši stočari. Cilj nam je da po jedinici površine napravimo što veći prihod. Umesto ratarskih 1200 do 1500 evra, što je legitimno, za šta se koleginica zalagala, mi želimo kroz stočarstvo da pravimo 2.500 do 3.000 evra po jedinici površine.
Zemljište nije vlasništvo onih koji ga obrađuju. Državno poljoprivredno zemljište je vlasništvo svih građana Republike Srbije, svih onih koji gledaju ovaj prenos i svih koji ne gledaju ovaj prenos.
Mi koji ga obrađujemo smo podložni zahtevu građana da po toj jedinici površine, gde su vlasnici svi građani, a ne mi koji ga obrađujemo, oni od nas zahtevaju da pravimo što veći prihod po jedinici površine i da se usput bavimo i preradom. S toga imamo pravo prvenstva zakupa i pravo prečeg zakupa.
Pravo prečeg zakupa imaju stočari, voćari, povrtari, staklenici, plastenici itd. Pravo prvenstva je samo nadgradnja. Sa jedne strane, nadgradnja, a sa druge strane oročavanje poljoprivrednog zemljišta na 30 godina.
Sada ću reći zašto je nadogradnja. Ako kao stočari napravimo 2.500 do 3.000 evra po hektaru, jer imamo kravu, krava se teli, ima tele, utovimo bika, mi imamo 3.000 evra godišnje, što znači dupli prihod. Pošto meso, mleko i jaja, voće i povrće neko mora da preradi, najmanje što možemo da ostvarimo je šest hiljada evra. Razlika između šest hiljada i 1.200 ili 1.500 evra je 4.500 evra. To su porezi, doprinosi, plate zaposlenima, itd. Taj novac dolazi do penzionera, do javnog sektora. Taj novac utiče da se iz realnih izvora povećaju plate i penzije. Dakle, da proizvodnja bude motor koji će da tera ovu državu napred.
Ja nemam ništa protiv ratara. Možda meni ovaj zakon ne odgovara kao rataru, ali ratari mogu da postanu stočari, a mogu i da se udruže. Zašto pravna lica? Zato što fizička lica ne mogu da zapošljavaju druge ljude. To je veoma teško. Veoma teško mogu da dobiju kredit iz Fonda za razvoj. Zajedno sa IPARD fondom stiču se uslovi da oni naprave akcionarsko društvo, zadrugu. Može da bude više pravnih lica u jednoj lokalnoj samoupravi.
Voleo bih da ovi zakupci, ratari budu i stočari, da naprave svoje zadruge, poljoprivredno-prerađivačke, da ono što proizvedu na njivi prerade u svom prerađivačkom kapacitetu, dopune svoje prihode, uposle svoje članove porodica i otuda pravo prvenstva na 30 godina za investicije koje garantuju zapošljavanje, a takav amandman je već usvojen.
Zašto kažem da je to oročenje? Da su oni, a nisu, oročili na 30 godina u zakup ovo zemljište što su prodali za 50 miliona 300.000 hektara, a od čega je 100 hiljada zadružnog, a 200 hiljada državnog, jer to je u momentu prodaje pretvoreno u državno, mi bi na 30 godina danas imali zakupnina 1,8 milijardi evra i zemljište bi danas vredelo tri milijarde, a oni su ga prodali za 50 miliona, a za 15 godina bi vredelo šest milijardi, što bi bila trećina našeg duga i time bi mogli da servisiramo svoj dug. Znači, to je oročavanje, dobijate prihod koji ne može da bude manji od 200 evra po hektaru, jer to je prosečna cena za naše stočare, a sa druge strane, to zemljište uvećava vrednost protokom vremena. Da su oni to radili, a nisu, mi danas bili bogatiji za tri milijarde, a za 15 godina bi imali šest milijardi u zemljište.
Kako su oni radili? Ja ću da pročitam. Ugovorom sa vinarijom „Živković“ kaže „Zemljište iz člana 1. ovog ugovora daje se u zakup na period od 40 godina“. Do 2052. godine, bez ikakve komisije, bez ikakvog zapošljavanja, bez ikakvog investicionog plana, bez ikakvog programa, bez donje cene zakupa od 200 evra, zakupnina je bila 60 evra po hektaru.
Oni koji su to nama uradili, oni koji su to uradili građanima Srbije danas imaju hrabrosti da ovde prigovaraju onima koji žele da isprave sve te anomalije. Takva politika, a izvinjavam se građanima, može da se opiše samo sa jednom rečenicom – što stražnjici godi, obrazu ne smeta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaka stranka ima pravo na svoju političku kampanju. Ja se pitam i vas pitam – ko garantuje sadašnjim zakupcima da će sledeće godine biti zakupci tog poljoprivrednog zemljišta? Zašto stalno govorimo samo o ratarima od 5.400, odnosno 4.300 poljoprivrednih gazdinstava, jer čini mi se da su 1.100 od 5.400 stočari, a oni već imaju privilegije po Predlogu ovog zakona?
Da vidimo kakve to zamerke dolaze. Kakve dolaze možemo ceniti po onome iz kojih stranaka dolaze.
Članom 3, a to gospodin Martinović zna, Zakon o privatizaciji kaže – kaže se da prirodna dobra ne mogu da budu predmet privatizacije, a onda je mišljenje Aleksandra Vlahovića koji je bio pripadnik stranke bivšeg režima, je bilo starije od zakona i Ustava i to beše predmet privatizacije.
Pa, ću ja navesti, da je recimo – u Šećerani „Kovačica“, čiji je kapital vredeo 20 miliona, koja je prodata za tri evra, a kapital procenjen na 20 miliona evra, poljoprivredno zemljište koje je ujedno bilo i građevinsko od 181 hektar, 84 ara, 65 metara kvadratnih prodato za tri evra sa šećeranom, šećerom, mehanizacijom privrede. Kada to podelite da isključite šećeranu dobijete 20 evra centi, manje od 20 evra centi po hektaru.
Takođe, treba ceniti i druge stvari kada predlagač nešto traži da je gotovo nepojmljivo da se na Ustav pozivaju oni koji žele da predmet referenduma koji oni sprovode, stranačkog, bude međunarodni sporazum koji se zove SSP koji su oni potpisali i koji su oni u dogovorima sa ljudima iz EU činili i potpisivali.
Dakle, oni traže da predmet referenduma bude dvadesetsedmostruki međunarodni sporazum, da ako neko govori o ustavnosti treba i to da kaže.
Ima jedna izreka na što se predlagač često poziva, a ovde držim, ovo je finansijski direktor stranke bivšeg režima, inače kum i prijatelj drugog lidera, ovde držim i kako je 1.200 hektara najboljeg zemljišta u državnoj svojini zamenjeno za trnje, kanale itd. u opštini Inđija. Radi se o firmi „Agrounija“ i na takav način možemo da vidimo kako je to Pokrajina i Vlada Republike Srbije pre promena rukovodila poljoprivrednim zemljištem.
Mi nemamo nameru to da činimo i bojim se da su njihove sumnje na bazi zloupotreba koje su vršene dok su oni imali vlast i držali takvu vlast. Nama ne pada na pamet da to činimo. Mislimo da ovaj član, velika šansa da poljoprivrednici se stvarno udruže, da naprave sem ratarstva stočarstvo, preradu, i da budu jedne moderne prerađivačke zadruge koje će imati pravo da do 30% zemljišta na teritoriji svoje lokalne samouprave zakupe i na takav način dopune svoje prihode, zaposle svoje ukućane, ostanu na selu, da ne idu u grad, da ne pune preterano pretrpane gradove koji nemaju industrijsku podršku, a da novac koji oni zarade dođe do svih nas da imamo realno pokriće za plate i penzije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, evo zašto su bili sigurni. Ne morate biti prvi na licitaciji da bi dobili poljoprivredno zemljište u zakup. Možete biti drugi, ali pod uslovom da 13. aprila 2012. godine pre licitacije uplatite 200.000 u skladu sa članom 10. stav 3. i 4. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti DS, stranci bivšeg režima. Ovo je njihov izveštaj, zvanični.
Vlasnici te firme, možete da se uverite, da ne spominjemo imena, ljudi ovde ne mogu da se brane, sve sam izvadio iz APR, ko god hoće može da proveri, recimo Ž.P. na šifri 72 je dobio odlukom pravo zakupa, ali u zapisniku sa licitacije Ž.P. ima drugu ponudu po vrednosti. Ko želi može da se uveri. Imam nekoliko ovakvih odluka. Ovo je sa teritorije opštine Inđija. Evo, Ž.P. ima 25.400 dinara manju ponudu od prvog, ali odlukom on dobija to zemljište, a Ž.P. je ujedno vlasnik one firme koja je donirala 200.000 dinara.
Naveo sam takođe primere kako je 2052. godine na 40 godina čuvenoj „Kući vina“ izdato zemljište za 60 evra i tu je rečeno da nije tačno da je 2.7. osnovano poljoprivredno gazdinstvo u Inđiji, to je to, tačno 2.7, za nekoliko sati.
Zašto kažem za nekoliko sati? Ako neko može da registruje poljoprivredno gazdinstvo, a to je komplikovano, podnese zahtev 2. jula na bazi parcela, kao Krajkovac Merošina u Inđiji, i sve to provere za nekoliko sati i registruje ga, zašto ne bi ti poljoprivrednici registrovali pravno lice, što je manje komplikovan, učestvovali u pravu prvenstva zakupa, pojedinačno formirali zadrugu, iskoristili to pravo, bavili se proizvodnjom stočne hrane, pakovanjem voća, povrća, proizvodnjom mesa, mleka, preradom toga i tako dopunili svoje prihode? Na nama je samo da na tom državnom delu zemljišta pokušamo da iniciramo promene zakone koje će njima, a i svim građanima Republike Srbije doneti veće prihode.
Ovde sam već naveo kako se to radilo za finansijskog direktora stranke bivšeg režima, a pošto se ovi predlagači iz pokrajine često koriste rečima Baltazara Bogišića, čuvenog pravnika, to gospodin Martinović zna, ja sam dužan da kažem sledeću njegovu izreku. Kaže – najgore je kad neko od zla djela svog još kakvu korist ima. Mislim da je to u pitanju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. je posvećen većem bruto domaćem proizvodu po hektaru po jedinici površine, nego što je to bio slučaj do sada. Mi u privatno poljoprivredno zemljište ne ulazimo, mada mnoge zemlje to čine. Mi prednost stočarima dajemo iz prostog razloga – hajde, kad hoćemo da ulazimo u EU, da vidimo na 104 miliona hektara obradivog zemljišta koliko EU ima krava? Reći ću vam – 89 miliona. Dakle, 0,8, po hektaru gotovo jedna krava, ne govedo. 
Srbija ima manje od 300.000 komada na četiri miliona hektara obradivog zemljišta, manje 0,1, devet puta manje nego u EU. To je jedan od razloga zašto stočari imaju pravo prečeg zakupa, ali stočari su ujedno i ratari. Ja želim da ratari postanu stočari, da uzmu nešto stoke. Jeste problem SSP, mnogo imamo problema, ali zajedno, ruku pod ruku, možemo ići napred. Nismo mi usvajali SSP, ali smo ga nasledili. Što je nasleđeno - moramo ljuljati. Prema tome, moramo zajedno sa drugima tražiti rešenja koja su bolja.
Takođe, moram da vam kažem, po pitanju zaposlenosti, ovde su spominjani nadničari. Jedan ratar, jedan paor, a ja sam to radio, angažuje jednog radnika traktoristu na 100 do 200 hektara sa modernom mašinom, mesec do dva godišnje i nekoliko nadničara za prebiranje šećerne repe. Državno poljoprivredno zemljište nije ubiralo plodove, do sada se raubovalo. Za tri godine bude repa–kukuruz–repa. Za pet godina bude repa–kukuruz–repa–žito–repa, bude najmanje tri godine. Poljoprivredno zemljište se uništavalo, a Evropa zbog toga i preterane upotrebe mineralnih đubriva odmara 7% svog zemljišta. Kada izgubi plodnost, trebaće nam 150 godina da bi se obnovila plodnost nekog upropašćenog, degradiranog zemljišta. To su razlozi zašto smo stočarima dali pravo prvenstva zakupa, iz prostog razloga što ako želimo da navodnjavamo ili zalivamo, kako to neko kaže, moramo da imamo stočni fond. Dakle, za organsko đubrenje steknemo uslove da se to zemljište navodnjava jer se, u suprotnom, ono ne može navodnjavati, zato što se dolazi do upločavanja, degradacije, erozije itd. Stručnjaci, a ovde ih ima, to svakako znaju.
Evropa ima na svakih 10,7 hektara jednog zaposlenog, ali ona ima prerađivačku industriju, a mi se bavimo filozofijom – bolje uvesti nego proizvesti. Namera ove Vlade, namera onih koji su učestvovali u pisanju ovog zakona, udruženja, namera kolega poslanika koji su učestvovali u oplemenjenju ovog zakona je da to okrenemo, da to bude – bolje proizvesti, nego uvesti. Da bolje bude zaposliti nego otpustiti. Jer, filozofija – bolje uvesti nego proizvesti, dovodi do one filozofije – bolje otpustiti nego zaposliti. Mi idemo obrnuto. Bolje zaposliti nego otpustiti. Bolje zaposliti nego otpustiti.
Ako Evropa ima 10,7 zaposlenih, mi to nemamo. Zašto nemamo? Jer nemamo stočarstvo, nemamo prerađivačku industriju, jer bi mi morali na našoj površini da imamo 400.000 zaposlenih u poljoprivredi, a nemamo ni 40.000. E, upravo zato što je koleginica govorila da treba uposliti, a i taj amandman je usvojen, gospođo ministarko, za novo zapošljavanje, dakle, u prethodnim članovima, upravo zbog toga, zbog angažovanja radne snage, zbog prihoda većeg BDP-a po jedinici površine, mi menjamo ovaj zakon, ne da samo jednima bude bolje, da milionerima bude bolje, već da milionima bude bolje.
Ako ne bude stočarstva, dame i gospodo, politički istomišljenici i neistomišljenici, ako ne krenemo u razvoj stočarstva, neće biti krava, misliće da su ih seljaci evakuisali, za nekoliko godina neće biti ni jedne krave. Nećete imati šta u izbornoj kampanji da pomilujete. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica me je svrstala u red njihovih velikana. Njihovi velikani su: finansijski predsednik stranke bivšeg režima u društvu sa tadašnjim predsednikom stranke bivšeg režima, ispod po hijerarhiji, kasnije ga je nasledio moj kolega poljoprivrednik, ispod u hijerarhiji je bio gospodin Vlahović, ispod njega je bio direktor Agencije, gospodin Cvetković Mirko, treći premijer stranke bivšeg režima. Onda tamo jedan činovnik Siniša Mali, ali je ostao od napred, a oni su krenuli od pozadi. I ako je Mali nešto uradio za vreme vladavine stranke bivšeg režima, vi ste za to odgovorni, a ne ja, ne mi. Vi ste krenuli od činovnika.
Takođe ste rekli da sam ja prodao „Agrouniju“ onom vašem finansijskom direktoru Demokratske stranke, zato što sam bio ispred lokalne samouprave član tenderske komisije koji je glasao protiv zato što mi je cena bila mala od 300 evra po hektaru. Valjda imovinu prodaju oni koji glasaju za, a ne oni koji glasaju protiv. Onda vaš kolega u stranci u kojoj ste ranije bili, koji ima gitaru od 44-40 hiljada evra, koja košta više nego moji traktori, kaže za to što sam ja glasao protiv da je to dokaz da sam ja reketirao finansijskog direktora vaše stranke, jer samim tim što sam bio protiv, on tvrdi da sam ja tražio reket. Hajde konačno dogovorite se, a bili ste u obe stranke, šta sam ja to uradio.

Ja shvatam da su u laži kratke noge, ali je jezik dug.

Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo malo poboljšali ovaj amandman, upravo u želju da mala poljoprivredna gazdinstva, mali poljoprivrednici konačno nešto mogu da zakupe, regulisali smo da pravo u prvom krugu u nadmetanju imaju fizička lica upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava koji su aktivno statusu najmanje tri godine, sa prebivalištem od najmanje tri godine iz prostog razloga da ne bi bilo fiktivnog prijavljivanja radi uzimanja u zakup, radi izdavanja u podzakup.
To svakako stranka bivšeg režima zna kako su to radili u Kikindi itd. Koje su porodice od toga napravili biznis, koji zakupci kojih ukupno ima 5.400 u Srbiji? Tačno je da imaju preko 10.000 ugovora, jer jedan zakupac može da zakupi više parcela, da učestvuje na više šifri i da ima više ugovora, a ukupan broj zakupaca je 5.400 od čega su 1.100 stočari kojima ovim zakonom dajemo izuzetne povoljnosti.
Takođe, smo definisali koji ima pravo zakupa i u drugom krugu. Ali, da vidite kako je to izgledalo za vreme vladavine stranke bivšeg režima? Kako se nadmetalo na šifri broj 7, Vinarije „Živković“ prijavile su se dva ponuđača, jedna je bila „Agrounija“, a.d. Inđija vlasništvo finansijskog direktora stranke bivšeg režima, a druga je bila Vinarija „Živković“ vlasništvo bivšeg premijera stranke bivšeg režima i ništa ne bi bilo čudno, zakupnina je bila 60 evra, ništa ne bi bilo čudno da u nadmetanju oba pravna lica nije zastupao Branko Đurić, Branko Đurić. Kako se i jedno lice nadmetalo samo sa sobom baš bi voleo da vam odgovori stranka bivšeg režima? Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko nije prošao kroz poljoprivredne kulture sunčajući tabane na mesečini i ostale delove tela, moram da vam kažem da pravo prvenstvo neće uzeti niko najbolje zemljište, najbolje je već otišlo, prodato. Trista hiljada hektara društvene, odnosno državne zemlje je prodato. Među tom zemljom je 100 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta koje su pripadale zadrugama. Zadružna svojina je na čudan način privatizovana 2012. godine, a ono je bila vlasništvo ujedinjenih seljaka, dakle, oni nisu mogli da razdele ali očigledno da su se tajkuni domogli te zemlje iako su to zadruge stekle teretni put.
Nisam dobio odgovor, kako je neko protiv zakupa na 30 godina sa investicionim planom, novim zapošljavanjem, sa 1000 stvari koje neko mora da ispuni, a pri tome bez ičega izdvao do 2052. godine za 60 evra. Pravo prvenstva se ne može ostvariti bez 200 evra po hektaru. To je najmanja moguća cena koju plaćaju naši stočari. Ali, neko ko je to izdavao za 60 evra na 40 i nešto godina sada postavlja pitanja iako iz Predloga zakona sve je jasno.
Takođe, moram da kažem da prodaja poljoprivrednog zemljišta isključivo je namenjena malim poljoprivrednim gazdinstvima koji su u aktivnom statusu tri godine koji imaju manje od 30 hektara koji su državljani Republike Srbije, koji imaju prebivalište na teritoriji te katastarske opštine i lokalne samouprave i samo oni nikakvi tajkuni, samo oni mogu da budu kupci poljoprivrednog zemljišta i da ga otplaćuju do deset godina s tim što je povoljnost koje je država dala da zemljište kao predmet kupovine može da bude založeno, da ne moraju da zalažu svoju imovinu već da ono što je predmet kupovine mogu da založe i da to otplaćuju na deset godina.
Nisam čuo da hektar košta 20.000 evra u Vojvodini, sad prvi put čujem, ali vidim da su te cene naglo skočile, da neko ko je prodavao trista hiljada hektara za 50 miliona eura, sa prosečnom cenom od 160 evra po hektaru, sada odjednom to isto zemljište ceni na 20.000 eura. Prema tome, gubitak nije tri milijarde eura kao što sam ja izračunao dana današnjeg već po cenovniku koje je gospođa pomenula, to je onda šest milijardi. Toliki je gubitak koji su nam napravili. Hvala.