… ovakva rešenja koja oni predlažu, da primenjujemo mere i akte organizacije u kojoj nismo pristupili, dakle, to mi liči na ono što se desilo 2008. godine, kada je ugovoren sadržaj SSP-a koji nanosi nepovratnu i veliku štetu našoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni ne treba prevod srpskog na srpski. Posebno ako to kaže neko ko u naziv zakona stavi latinsku reč.
Što se tiče amandmana, on bi za mene bio prihvatljiv da smo mi članica EU. Ja govorim o amandmanu koji smo dobili, a ne govorim o amandmanu Odbora. Ja govorim o amandmanu predlagača. Predlagač, to je izborna lista, odnosno deo izborne liste čiji koalicioni partneri u ovom trenutku traže rušenje SSP-a.
Ovde je pomenuta Poljska. Poljska još nije dozvolila prodaju nekretnina, do dana današnjeg, a ušla je možda pre 10 godina u EU, ne mogu tačno da se setim da li je bila 2003. godina, a mi smo to predvideli pre šest, sedam godina. Odnosno, ne mi, već oni. Dakle, nije Poljska mogla potpisati lošiji SSP nego mi. Nedvosmisleno je da su stranke bivšeg režima po pitanju poljoprivrede i prodaje nekretnina ugovorile veoma loš SSP i sada još tu grešku hoće da pripišu nama. Tobože se oni sada bore protiv onoga što su sami proizveli.
Na kraju da kažem, ja nisam rekao da sam protiv EU. Velika je razlika između mene i njih. Oni bi da uđu u EU bez proizvodnje, a ja sa proizvodnjom. Ja bih da uđem u EU, a neki bi izgleda da upuzimo u EU. Hvala.

Naravno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja zahvaljujem Vladi Republike Srbije što je usvajajući ovaj amandman usvojila zakonsko rešenje koje su predložili, između ostalog, i poljoprivrednici, jeste da su sa Vračara, jel da su seljaci iz grada, ali seljak je seljak, a amandman je amandman.

Dakle, 50% zasluga za ovo imaju seljaci. Analogno tome, dakle moja Narodna seljačka stranka ima 4,8% ako to podelimo onih 9,6% pa podelimo ne zasluge, jer ovo nije mogao smisliti jedan, ovo su trebala dva pametna da smisle ovako komplikovan amandman, i zato, s obzirom da je moj kolega poljoprivrednik učestvovao u pisanju ovog amandmana, ja verujem i zahvaljujem Vladi Republike Srbije, da moja Narodna seljačka stranka je na ivici cenzusa, tj. da imamo 4,8% glasova.

Dakle, ja govorim, da me ne bi prekinuli, govorim na način na koji je predlagač obrazlagao svoj amandmane iznoseći procente, a ja govorim da ispravljanje ovih gramatičkih i slovnih grešaka je dragoceno, posebno kada u tome doprinos dajemo mi poljoprivrednici.

Mi smo se nekada udruživali 2000. godine, jesmo se politički udruživali da bi pobedili. Sada moj kolega poljoprivrednik hoće da plagira taj period, hoće da plagira 5. oktobar, ali se oni udružuju da pređu cenzus. Dakle, svi zajedno se onako udružuju da pređu cenzus i to je njihovo pravo, i to je njihovo pravo da dokazuju kao i kroz predloge amandmana, kroz procente, kroz analogije.

Sada kada uzmemo za koliko su amandmana glasali, od 1919 amandmana, da li verujete da su za samo osam glasali? Dakle, izvukli smo statistiku, predlagači amandmana su od 1919 svojih predloga podržali samo osam. Osam puta su glasali, pa kada to prevedemo u procente, analogno tome, ja verujem da je to negde 0,45% glasanje za sopstvene amandmane. Kada oni nisu verovali u te svoje ideje, u svoje amandmane, u svoje ispravke zakona, kako će građani da im veruju za nešto što oni ni sami ne veruju? Kako će građani da veruju u neki novi 5.oktobar, kada su 5. oktobar potrošili šestog oktobra? Energiju građana od 5. oktobra su zamenili za tašne od 6. oktobra i moj kolega poljoprivrednik bi mogao to najbolje potvrditi.

Što se tiče amandmana i tih njihovih ulazaka u EU, oni su meni obećali 2002, 2003. godine, da ćemo mi ući u EU 2007. godine. I umesto da moj kolega poljoprivrednik i jedini poljoprivrednik koji je bio premijer, umesto da nas uvede 2007. godine u EU, on nas je uveo u Frušku goru u vinograde. Dakle EU obećana 2007. godine se pretvorila u ulazak u vinograd na Fruškoj gori u Krčedinu 2007. godine.

Analogno tome, da li vi želite da uđemo u EU ili da uđemo u vinograde u Krčedinu na Fruškoj gori? Voleo bih da je moj kolega poljoprivrednik tu i da čujem takvu vrstu odgovora.

Amandman jeste bio komplikovan, jeste bilo potrebno da lektori međusobno njih dvojica sarađuju, ali čak verujem da ga oni nisu pisali, već da to radi neka služba koja pregleda gramatičke greške itd. ispravlja ih, piše im amandmane, verujem da su ponekad toliko lenji da ne mogu da pročitaju ono što su navodno oni pisali, ali cenim tu njihovu borbenost u ispravljanju gramatičkih grešaka. Cenim i to što je Vlada to prihvatila što znači da je to sastavni deo predloga Vlade, da se za njega nije glasalo, da se o tome nisu izjašnjavali građani. Naravno, svemu tome smo mi poljoprivrednici dali svoj nedvosmisleni doprinos da takav komplikovan amandman sa ispravljanjem gramatičkih grešaka bude usvojen.

Na kraju da kažem, s obzirom da su ovde spominjane neke aveti, sablasti, da sam često nazivan ovde renesansnim likom, moj kolega poljoprivrednik nije tu, da je tu, objasnio bi mu da je renesansa bila jedan dobar plod, dobar period, tako da se mi iz Narodne seljačke stranke ponosimo time što učestvujemo zajedno sa drugim strankama, sa svojim malim doprinosom što učestvujemo u obnovi zemlje koju su oni doveli na rub provalije, da treba 100 da je podignemo, oni koji su obećali da će 2007. godine da nas uvedu u EU, ne bi nas uveli ni 2070. godine. Uveli bi nas u stotine vinograda, ali u EU nas ne bi uveli.

Ako se ne složite i ne pomirite, niko vas ne može poniziti, niko vam ne može stvoriti osećaj manje vrednosti, ako se vi sa time gospodine Babiću ne složite, ja se nikad sa tim uvredama ne slažem, zato što morate zapamtiti, moj kolega poljoprivrednik je retko pametan čovek. Ali stvarno retko, stvarno retko, stvarno retko. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da ovi koji uče studente i koji treba da obrazuju studente sami premalo čitaju. Dakle, malo smo čuli o zakonima, a više smo čuli o opštem utisku jednog narodnog poslanika koji je samo pokušao da savetuje Vladu o međunarodnoj politici koju ona treba da vodi.
Ovi zakoni jesu iz oblasti međunarodne politike, a mi koji smo bili žrtve vojnih i ekonomskih pritisaka kojima je naša zemlja bila izložena, vrlo dobro znamo kada su oni bili zakoniti, kada su oni bili deo politike UN, a kada su ih određeni međunarodni faktori uvodili na svoju ruku. S tim u vezi mi moramo biti izuzetno pažljivi, jer nekada uvođenje mera, ograničenje, sankcije, nekad mogu da daju pozitivan i negativan rezultat. Nekada je uvođenje sankcija pozitivno i u spoljnoj politici može da doprinese ugledu zemlje, jačanju njene međunarodne pozicije, ali ponekad uvođenje tih mera, ukoliko nije pažljivo, ukoliko nije u skladu sa zakonom, ukoliko nije u skladu sa odlukama UN, može i da naškodi. Tako bi uvođenje mera prema Rusiji izuzetno naškodilo zemlji, a neuvođenje može da doprinese jačanju međunarodnog ugleda. Recimo, zahvaljujući tome može da padne Rezolucija o Srebrenici, zato što neko u spoljnoj politici nije bio ponizan, nije puzio. Malo se pogeo, ali nije puzio. Pogeo se da narod ne bi puzio. Pogeo se da bi mogao da se uspravi i da je na takav način Rezolucija koja je bila predviđena o Srebrenici, koja je mogla imati poguban uticaj po naš međunarodni ugled, sprečena.
Dakle, ne treba olako potezati mere ograničenja, a posebno kada su u pitanju sankcije, posebno kada su one zahtevne samo od dela međunarodne zajednice i s tim u vezi treba biti izuzetno pažljiv.
Što se tiče Zakon o prekograničnoj saradnji, koji definiše prekograničnu saradnju, ona treba prema susedima da se vodi čak i kad su oni na određen način naši protivnici. Broj protivnika se ne smanjuje samo tako što ćemo ih pobediti, broj protivnika se nekada smanjuje i tako što ćemo ih ubediti da je saradnja u obostranom interesu, da ne treba ratovati i da se ne treba svađati, da se prekograničnom saradnjom mogu realizovati projekti koji su na dobrobit svih nacija na teritoriji Balkana.
Međunarodnom politikom u ubeđivanjem možemo da ubedimo naše susede, koji nam često u zadnjih 100 godina nisu bili naklonjeni, koji su nam bili ratni i politički protivnici, možemo ih uvek ubediti da je interes da nas određeni delovi međunarodne zajednice ne koriste jedne protiv drugih, nego da se okrenemo u saradnji jedni sa drugima. Često su interesi dela međunarodne zajednice da posvađaju naše narode koristeći animozitete koji su vekovni, koristeći verske i nacionalne tolerancije, umesto da to bogatstvo razlika koristimo u korist svih, a određeni krugovi, naravno, žele da te razlike proglase u podele među narodima na Balkanu i da na takav način u jednoj kući, kako to kaže Brana Crnčević, na sred druma pokušaju da realizuju svoje skrivene namere svađajući narode koji su čak i skloni svađama na teritoriji Balkana, odnosno i u toj kući na sred puta, kako je to rekao Brana Crnčević.
S tim u vezi, svaka prekogranična saradnja u kojoj se realizuju određeni projekti ide u korist saradnje sa okolnim državama, bez obzira što smo imali veoma gorka iskustva u poslednjih 100 godina. Ne moramo ih, kako to neki hoće da kažu, srediti, ne moramo ih pobediti, dovoljno je samo ih ubediti, jer broj protivnika se smanjuje i ubeđivanjem. Ako pređu na vašu stranu, onda imate više saveznika od protivnika. Kad od protivnika napravite saveznika, to je plus dva, jer imate jednog manje protivnika a jednog saveznika više, tako da su jedan i jedan dva. Meni je žao što je profesor Fakulteta političkih nauka izbegao moje predavanje i žurno se udaljio, kao deo intelektualne posluge jednog vincilira.
Što se tiče ostalih zakona koji doprinose našoj međunarodnoj saradnji, ja ću probati da budem veoma kratak i da kažem ono što je Pašić rekao – da i naša politika ne može da se vodi kruto, da mora da bude fleksibilna, jer smo previše mala zemlja, da bi se držali uvek kočoperno i uvek kruto, da se nekad u stilu Miloša Obrenovića treba poviti, da ne treba uvek sve reći, jer u politici nije bitno šta ste rekli i koliko ste rekli i koliko ste vatreno rekli, već kad ste rekli i šta niste rekli, odnosno šta ste mislili a niste izrekli i kako ćete političkim sredstvima politiku prilagoditi svojoj naciji, a ne naciju prilagoditi svojoj politici i svojim strankama.
Mislim da je međunarodna zajednica i međunarodna politika su kao klima i možete biti protiv klime, možete se buniti protiv takve klime, ali, pre ili kasnije morate joj se prilagoditi. Ukoliko joj se ne prilagodite, onda možete da doživite ono što smo mi doživeli 90-ih godina, doživeli smo ogromna ljudska, materijalna i finansijska, a pre svega privredna, razaranja, od kojih se lako ne možemo oporaviti, ukoliko ne shvatimo da ona poruka Pašića da naš mali čamac treba uvek privezati za neki veliki brod, ukoliko to ne shvatimo, mi onda nećemo izvući nikakve pouke iz prošlosti, a bolje je da ih izvučemo. Mogli bismo da izvučemo i pouke iz grešaka nekih drugih, jer se uvek valja više učiti na greškama drugih nego na svojim sopstvenim, jer greške na sopstvenim iskustvima, posebno ako se ponavljaju, veoma se skupo plaćaju. U međunarodnoj politici moramo da imamo kao sve velike, pa i neke male nacije, da moramo da imamo i vremensku prognozu. Da bi se prilagodili toj klimi, mi moramo računati na neku dugoročnu prognozu, na koji način se treba ponašati u nekom određenom vremenu, da bi se što uspešnije oduprli tim nepogodama, kao i kod vremenskih prilika, kao i kod vremenske prognoze, da što manje pokisnemo, da nas što manje vetar produva, da što manje ozebemo.
Mislim da našu spoljnu politiku treba voditi dugoročno, treba je voditi pre svega u korist našeg naroda. Mi smo previše mali i ja ne verujem da možemo da usmeravamo vetar, kako kaže ona izreka, ali mislim da možemo, ukoliko budemo pametni, da podešavamo jedra i da budemo što manje izloženi vetru, sa što manje posledica. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, slušajući mog kolegu predlagača amandmana, shvatio sam da nemamo boljeg predstavnika koji može da nam objasni šta je obmanjujuće oglašavanje.
Zamislite kada neko oglašavanjem od polovnih delova želi da napravi nova kola. Zamislite kada neko od polovnih političara, oglašavanjem želi da napravi novu organizaciju. Zato verujem da je veoma primereno bilo da nam predlagač amandmana prezentuje šta je obmanjujuće, lažno oglašavanje, odnosno predstavljanje kroz oglašavanje.
Takođe, kad su procenti u pitanju, koje često pominje, nema boljeg primera kako se šire narodne mase, kako se naši građani pokušavaju obmanuti i na koji način. Ja verujem da, kada su procenti u pitanju, da će moj kolega poljoprivrednik, šef te organizacije, da će smoći snage da izađe sam na izbore i da se ta organizacija koja sebe naziva novom ili ne znam kako već, predstavi biračima, ne samo oglašavajući ovde lažne procente, nego da to ima uporište u biračkom telu da će sami da izađu na izbore, da se izlože biračima, njihovoj volji, glas naroda je glas boga. Ja koji sam izlazio pet do šest puta na izbore, to najbolje znam. Moj najbolji rezultat je 72.000 glasova 2003. godine. Imao sam niz lošijih rezultata i verujem da će moj kolega predlagač ovog amandmana i moj kolega poljoprivrednik, smoći snage da sebe provere u biračkom telu, a, budući da su neki od njih doktorirali i na teoriji da se predstavnici u centru povremeno moraju izložiti volji birača, da bi se utvrdilo da oni imaju podršku da upravljaju državom, bilo kroz izvršnu vlast, bilo kroz zakonodavnu vlast. Uglavnom, ta teorija je zasnovana na tome da oni koji su u centru treba da budu provereni kod birača.
Verujem da će s obzirom da se da je oglasio već svoj procenat, da će u praksi, ne samo u teoriji,pokušati da to i potvrdi. Takođe među obmanjujuća oglašavanja može da bude i recimo oglašavanje lažnih vinarija, koje uopšte nisu proizvodile vino. Samo je bio razlog da se dobije podsticaj od države,a da nikada ni jednu kap nisu proizvele, da nisu proizvele ni toliko koliko je potrebno popu za pričest, mislim da i to možemo nazvati obmanjujućim oglašavanjem, budući da je to država i te kako skupo platila.
Kada neko tvrdi da je njegovo vino prilikom neke inauguracije ili prilikom izbora Vlade itd. služeno, to je takođe obmanjujuće oglašavanje pa mislim da nije bilo boljeg primera da sa puno reči neko nam prikaže šta je stvarno političko obmanjivanje odnosno obmanjujuće oglašavanje kako to piše u ovom članu i u ovom amandmanu.
Ima ona narodna izreka „Gde su usta prepuna reči, tu nema leba“, a izgleda ni vina. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz pristojnosti prema političkim strankama koje čine ovaj parlament, ovaj amandman treba odbiti.
Obrazlažući svoj amandman predlagač je govorio o pristojnosti, nepristojnosti, pa ću i ja govoriti. Nepristojno je da mi kao političke stranke prihvatimo amandman jednog udruženja građana. Zamislite, da nam se obratilo Udruženje pčelara Novi Karlovci. Zamislite da nam se obratilo Udruženje lažova Ljukovo? Bilo bi nepristojno.
Nepristojno je da mi kao šefovi, članovi, funkcioneri političkih stranaka ovde danima slušamo predavanje predstavnika koji pokušava da falsifikuje političku stranku i da se udruženjem od tri člana sebe predstavi kao vođu nekog pokreta za obrtaj itd.
Kad je već reč o pristojnosti, to je krajnje nepristojno zato što ta udruženja građana mogu da se finansiraju iz inostranstva. Mi političke stranke ne možemo. Oni mogu da se oglašavaju van izbornih kampanja, mi političke stranke ne možemo. Oni mogu da ne podnose izveštaj Agenciji za borbu protiv korupcije i razne druge akte za koje su političke stranke obavezne, mi to ne možemo. On može to da ne podnosi. On može da bude van kontrole svih državnih organa, uključujući i policiju, mi to kao vođe političkih stranaka ne možemo.
Dakle, kada se već govori o nepristojnosti, ja tražim od predstavnika i članova političkih stranaka da ovaj amandman jednog udruženja građana sastavljenog od tri člana odbijemo, jer nepristojno je i ono što oni čine povodom finalne utakmice, gde zabranjuju nama kao političkim predstavnicima ili članovima ili simpatizerima da budemo na jednoj utakmici. Mom kolegi predlagaču ovog amandmana se može pomoći, ali mora sarađivati. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, iz nekoliko razloga treba odbiti ovaj amandman. Prvo, zbog elementarne nepismenosti. Drugo, zbog neurednosti. Gospodine Martinoviću, vi kao šef Odbora treba da znate da amandmane mogu da predlažu narodni poslanici, to je njihovo suvereno pravo. Evo, ja držim amandmane jednog profesora, narodnog poslanika, profesora koji predaje pravo na fakultetu. U zaglavlju piše da amandman predlaže poslanik profesor. Nije narodni poslanik. Mi ovde nemamo funkciju poslanika. To su pokrajinske funkcije. Mi smo ovde narodni poslanici.
Niko ne spori narodnim poslanicima da predlažu amandmane. Ali, ovo je po ko zna koji put da nepostojeća funkcija – poslanik, to je pokrajinska funkcija, predlaže amandman. Da se to desilo meni, poljoprivredniku, pa hajde. Ali, desilo se profesoru prava. Znači, pogrešio je Ustav, zakone, Zakon o skupštini, Poslovnik, koji su oni pisali, čak je možda i učestvovao u pisanju Poslovnika, i ne zna da amandmane mogu da predlažu narodni poslanici i drugi predlagači, ali moraju da se potpišu kao narodni poslanik. Ovo – Pokret za preokret neću ni da tumačim, već sam rekao, to je ono – ja, žena i svastika i evo ti Pokreta za preokret. Sledeće.
Nepismenost. Pročitajte obrazloženje. Prva rečenica kaže: „Predloženi Zakon o javnom redu i miru, s jedne strane, ulazi se u materiju Krivičnog zakonika“. Bilo bi ispravno da se kaže: „Predloženim Zakonom o javnom redu, s jedne strane, ulazi se u materiju Krivičnog zakonika“. Ovde su sporni padeži. Ovo ni Šojić ne bi uradio. I zato, zbog nepismenosti i neurednosti, ovaj amandman treba odbaciti.
Treća stvar – briše organe. Po njemu, mislim da bi stranka bivšeg režima morala da održava javni red i mir itd. jer on svojim predlogom briše celu policiju, komunalnu policiju. On se ne zaustavlja, on briše sve one koji bi trebalo da pomognu građanima u održavanju javnog reda i mira, time i u fizičkoj i imovinskoj sigurnosti. Toliko od profesora prava na fakultetu i mislim da treba ovaj amandman odbaciti.
Ono što me vređa, a uvredio me kao strica trećeg golmana vaterpolo reprezentacije, koji je bio na utakmici, koji često ide na utakmicu, gospodina Stefanovića sam viđao, viđao sam gospodina Čedu Jovanovića, viđao sam gospodina Dulića, viđao sam glumca Cvijanovića na vaterpolo utakmicama često. Ovog predlagača sam video protiv Hrvatske, među hrvatskim navijačima i kada on kaže – bruka i sramota, moram da kažem da je bruka i sramota vladala 12 godina ovom zemljom i vreme je da stavimo tačku na tu bruku i sramotu, jer u Vojvodini vlada 15 godina. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač amandmana je malopre govorio o moralu. U obrazloženju jednog od svojih amandmana rekao je i to da narod teško živi. Evo, ja se s njim slažem. Narod teško živi zato što su on i stranka bivšeg režima u svoje vreme sa narodom podelili dobro i zlo – sebi su uzeli dobro, a narodu ostavili zlo.
U njihovo vreme se nije živelo od zarađenog, već od zaduženog. Filozofija je bila, a koja je dovela do prosjačenja, filozofija je bila - bolje uvesti nego proizvesti. Za tuđ novac smo kupovali tuđu robu. Tako su lustrirali radnike iz fabrika, njih 400 hiljada. Sada zamislite ovu državu, da imamo 400 hiljada poreza i doprinosa, da nemamo 400 hiljada radnika koje su sa prihodovane strane prebacili na rashodovanu stranu i tako napravili još veći socijalni trošak. Zamislite sada da imamo u proizvodnji 400 hiljada radnika, koji su izgubili posao dok su oni sa narodom delili dobro i zlo, uzimajući sebi dobro, a narodu ostavljajući zlo, ostavljajući lustrirane radnike bez posla, ostavljajući ih nezaposlene, slabo plaćene, zamislite tu dobrobit za državu da oni to nisu učinili i da nisu vladali u prethodnom periodu na način na koji su vladali.
Mislim da na ovakve amandmane koji su, uzgred budi rečeno, i neuredni, jer i ovaj amandman je predložio poslanik, a ne narodni poslanik i to kada napiše dr pravnih nauka, dr prava, to je onda gotovo nezamislivo i takve amandmane treba odbacivati. Mislim da ne treba na takve obraćati pažnju, jer ima ona izreka – lovci na lavove ne treba da troše municiju na zečeve. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo mislim da Zakon o javnom okupljanju ne dodiruje predstavnike opozicije. Teško da bilo koja njihova stranka, a posebno ne organizacija – nevladina udruga kolege predlagača može da okupi 20 ljudi. Oni gotovo imaju više stranaka i organizacija nego birača koji će glasati za njih. Tako da ovaj zakon njih ne dodiruje. Za javno okupljanje je potrebno 20 ljudi.
Sumnjam, izražavam sumnju da organizacija koja broji tri člana može da okupi 20 ljudi. Iz tih razloga ne vidim zašto se predlagač toliko upeo, ali kada već priča da je narodu ostala ulica, ja se sa njim slažem. Slažem se da je narodu ostala ulica.
Sećam se 2000. godine kada je ogromna energija građana bila uložena u jedne promene, ta ogromna energija građana je potrošena uzalud, ne zato što građani nisu hteli da srede društvo, već zato što su ih oni koji su ih vodili ostavili na ulici bez ikakvih prava, a za to vreme su sebe umesto pocepanih patika, farmerki, ubacili u odela „Armani“ i te neke druge luksuzne marke. Narod su ostavili na ulici a sebe smestili u dvorce. Tako su oni kao neka vladajuća elita počeli da žive kao u bajci, a narod je živeo kao u basni.
Dok su oni životarili, grickali jastoge na Maldivima zajedno sa svojim prijateljima tajkunima narod je praznih džepova, praznih stomaka besposlen, ostao bez posla, fabrika, tumarao po industrijskim predgrađima. Zato je narod na ulici i zato se slažem sa predlagačem amandmana da su upravo oni taj narod ostavili na ulici i to treba da bude više nego jasno.
Zato verujem da oni nikada, posebno ova organizacija – udruga za obrtaj, neće steći priliku da okupi 20 ljudi koji će podržati takvu opciju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče vremena okupljanja i mesta okupljanja, to naravno ne zavisi od policije, čak i najmanje od građana. Da ćemo da budemo prvaci u Latinskoj Americi u nekom sportu, to po našem vremenu dođe negde posle 24 časa. Naša omladina, to nekada nije bilo tako, sada počinje da izlazi u 11 sati uveče. Oni su uvek tu u Beogradu i vrlo se brzo okupe, gledajući uživo te prenose zahvaljujući satelitima itd, savremenim komunikacijama, vrlo brzo se okupe u želji da to proslave. Okupljanje se vrši po pravilu do 24 časa, ali eto, ja sam naveo jedan izuzetak spontanog okupljanja, a možda i zakazanog okupljanja, da posle neke velike pobede, poput ove koja je sada bila, osvajanje evropskog prvenstva, gde se sami vaterpolisti zahvaljuju na sjajnoj organizaciji i sjanom navijanju onih koji su imali karte, dakle, u takvim situacijama okupljanje je najverovatnije dozvoljeno i posle 24 časa.
Zato stoji ovde da se po pravilu okupljanje vrši do 24 časa, što ne znači da ne može u nekom drugom terminu, a već sam naveo objektivan razlog za to. Recimo, u Kruševcu okupe se uveče na sastanku Udruženja vinogradara. Nezadovoljni time što nisu ostvarili pravo na subvencije, iako se, evo ima kolega koje znaju da su takvi ljudi dolazi kod mene, nezadovoljni zato što nisu dobili subvenciju za zasade do 10 ha. Čuju recimo u prenosu u kasnim večernjim satima ovde da je neko dobio na 50 ha, da nije imao registrovano gazdinstvo u proleće, da nije ispunio uslov, da je to dobio, a da oni koji su ispunjavali sve te uslove nisu ta prava ostvarili. Recimo, oni tako nezadovoljni krenu za Beograd, održe sastanak uveče, oni u takvoj situaciji moraju da predvide da dok dođu oni do Beograda i da prijave to će biti posle 24 časa, posebno ako žele da recimo sačekaju Sveti Trifun rano ujutru itd, da tu bude sveštenik, da se to zareže, da se to po tradiciji obradi itd, oni za to javno okupljanje moraju da odaberu i mesto. Tako policija mora da ima pravo da to okupljanje bude na mestu koje je dozvoljeno, to ne može na privatnom posedu. Policija mora da kaže – izvinite gospodo, mi znamo da ste vi oštećeni, da je neko dobio sva prava na vaš račun, da vi niste dobili nikakva prava u tom smeru, da je neki seljak sa Vračara dobio pet puta više od vas, a da je vama osporeno da dobijete to pet puta manje, shvatamo vaše nezadovoljstvo, možete da dođete i posle 24 sata, ali nikako ne možete da dođete pred vinariju „Živković“, govorim o vinariji, da ne bude replike, jer ona ne proizvodi vino, nema tamo ni za pričest.
Kad neko izjavi kako su se služila njegova vina, to su uvozna, uzgred budi rečeno, ukoliko budu želeli da protestuju radnici „Empresa“ zato što je njihov direktor, moj kolega, poljoprivrednik, u nepoznatom pravcu otuđio 138 hiljada flaša vina, gospodine ministre, vi ste ministar policije, bez otpremnice, dokumentacije, itd. nekoj firmi za marketing na konsignaciju, iako ona nema uopšte magacin, i ukoliko oni nezadovoljni tim podatkom da je nestalo 137 hiljada flaša vina, uvoznog vina, vrednih 89 miliona dinara, ukoliko žele da nateraju ministra policije da reaguje, tužilaštvo, oni mogu da se okupe posle 24 časa, jer dolaze iz Trstenika, iz Kruševca, iz Župe, sa Fruške gore, iz Iriga i policija mora da vodi računa o tome da ta udruženja uveče kad održe sastanke mogu svoje članove da dovedu i posle 24 sata, ali da ih upozore – nikako pred onu vinariju, jer to nije javno mesto za okupljanje.
Kad već govorimo o Zakonu o javnom okupljanju, najčešće se javljaju oni koji ne mogu da okupe 20 ljudi. Njih moram da upozorim – ne može se stranka praviti od tri člana. Ne može stog sena da čine tri travke. Ne može jezero veličine tri kapi. Ne može stranku da čine tri člana. Hvala.

Povreda Poslovnika, član 105, 106, 107, pa možemo da nabrojimo sve članove koje je moj kolega poljoprivrednik povredio.
Dakle, gospođo predsednice…

Član 105. - niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč. To je moj kolega poljoprivrednik učinio.
Član 106. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Član 107. - govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, a da ne govorim o opomenama itd. koje predsednik Narodne skupštine i predsedavajući treba da izrekne.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne možete naterati nikog da vas poštuje, ali morate da se suprotstavite svakome ko vas ne poštuje. Da bi se poštovala tuđa vrednost treba imati svoju. To što neko to ne razume, to je njegov problem.
Međutim, vi ste bili u obavezi da reagujete na sve uvrede koje su upućene vama. Ja cenim vašu toleranciju, ali za manje stvari su ovde izricane opomene i molim vas da ubuduće primenjujete ove odredbe zato što se sednica može oteti kontroli, jer moj kolega poljoprivrednik jednostavno ne može da shvati da ne može da vređa nekontrolisano druge narodne poslanike. Da bi neko mogao da nas uvredi, mora prvo da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Stoga, molim da ubuduće vodite računa o tome zato što on permanentno vređa, omalovažava itd. i sam sam predmet toga i verujem da vi, kao predsedavajuća, morate da primenite odredbe iz člana 108, člana 109. Poslovnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada smo čili kako o policijskoj državi govori narodni poslanik, profesor prava, koji sebe predstavlja kao poslanikom, iako je za vreme vladavine stranke bivšeg režima, gde je i on pripadao, na jednom javnom okupljanju, ubijen demonstrant, tako što su nabačeni navijači  na skup, na kome sam ja bio sa suprugom, sa puno majki, sa puno male dece, gde su čak i lideri opozicionih stranaka dobili pendrekom preko leđa. I danas, čovek koji je sve to odobravao i koji je prećutao da je na tom protestu poginuo Ranko Panić od prebijanja, on govori o policijskoj državi.
O ovom drugom kako je biti majka, ja ne znam, morate pitati njega. Drugo, moje mišljenje posle svega ovoga, govori o lekarima, ja mislim da ovo sa predlagačem ne mogu da reše ni lekari, ni travari. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici ja sam strpljivo slušao obrazloženje ovog amandmana i meni je drago što je Vlada prihvatila niz tih amandmana, ali nije mi drago što se u ministarstvu kod onih koji pišu ove predloge, dešavaju pravopisne greške. U obavezi sam da kažem, s obzirom da moj prethodni govornik često osporava moje pravo, iako je predavač na Fakultetu političkih nauka i vrlo često osporava moje pravo da komentarišem zakone i amandmane, a samim tim osporava možda i da ih  predlažem, ali kada jedan predavač na Fakultetu političkih nauka kaže demokratski, a demokratija je zasnovana, pre svega na ravnopravnost, kada kaže da njegov kolega nema ta prava i kada ih ospori u svetilištu demokratije, kako je on to sam rekao, onda je to stvar za zabrinutost, ne samo u Narodnoj skupštini, u ovom parlamentu gde delamo, kako on kaže, već je to stvar da se zabrinemo i malo šire, i u obrazovanju naših studenata, ko to njima predaje na Fakultetu političkih nauka, s obzirom da ospori svom kolegi u parlamentu da komentariše zakone i amandmane, a to nije učinio samo jednom.

Ali, uprkos tome, ja ću se usuditi da prokomentarišem amandman i obrazloženje predlagača amandmana i moram da kažem da sam jedini poslanik ovde sa najvećim brojem glasova koji je dobio od birača. Niko se ovde od narodnih poslanika direktno nije izložio biračima sa 70.000 i nešto više glasova iz 2003. godine, to je moj najbolji rezultat, bio je lošiji, ali je proverljiv i nema ovde ni jednog kolege, a ja im ne zameram, jer smo svi ravnopravni koji nije sebe izložio biračima, odnosno ko je sebe izložio biračima i dobio taj rezultat.

Uprkos tome, smatram da smo svi ravnopravni, a oni koji sebe nikada nisu izložili biračima, imaju priliku da sada taj moj rezultat prevaziđu, da me na takav način poraze, a ako hoće, mogu i da me ponize nekim svojim rezultatom od 9,4%. Ja se nadam, s obzirom da su ubeđeni u svoju veličinu da će se usuditi da kao i ja sam što sam izlazio pet puta na izbore, makar jednom, da kažem figurativno, mišje rupice izađu i sebe demokratski izlože biračkom telu, a moj prethodni kolega to vrlo dobro zna, jer se za njega zalagao, za izlaganje biračkom telu onih koji vladaju u centru, se zalagao onaj na čijim radovima je doktorirao.

Verujem, s obzirom da je doktorirao, na Džonu Plamencu, koji je rekao da svi koji su u centru bi trebalo da prođu neku volju birača, bilo kada, a ja verujem da će moj kolega, ovog puta sebe i svog kolegu, odnosno mog kolegu poljoprivrednika, izložiti biračkom telu i dokazati tih 9,5%, a mislim da tu fali nekoliko nula ispred, ali to ostavljam biračima da procene da li valja za to glasati.

Verujem u rečitost mog kolege, ali znanje nije samo nabubati nešto, znanje može da se stekne i opažanjem, mora da bude primenjivo, a ja bih voleo da bude neka korist, sem za lektore, ovih zareza i ispravki i cenim što su one postignute, ali verujem da će moje kolege dobro razmisliti da znanje koje je samo teoretsko, koje je nabubano i nije neko znanje, jer ja smatram da je gram prakse jači i veći od tovara teorije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam za to da se ovaj amandman ne prihvati, iz više razloga. Mislim da se on prvo treba razraditi. Mora biti ugrađen u Krivični zakonik, mora negde biti ugrađen, a ovako kao što je predložen, po meni je nesprovodiv.

Svi su krenuli od toga da će muškarac da izvrši nasilje nad ženom ili eventualno žena nad muškarcem. Ukoliko nekoga udaljite na 14 dana, vi ste ga na određen način lišili slobode i morate da vidite šta ćete sa tom osobom, a ja vas pitam i sve češća je pojava, šta ako nasilje u porodici vrše maloletna lica nad roditeljima, i babom i dedom?

Znači, u takvim situacijama moramo da imamo od predlagača amandmana jasno i precizno uputstvo, šta se u takvim situacijama dešava, odnosno na koji način policija, udaljujući te osobe koje su maloletne, koje su izvršile nasilje nad roditeljima, starcima, babom i dedom, a to je sve češća pojava, možemo da čitamo u štampi, šta se u takvim situacijama dešava, tako da je predlagač u obavezi, mada mi se njihova ideja dopada i to moram da priznam, da malo temeljnije razradi bilo u ovom zakonu, u nekim drugim zakonima, da temeljnije uredi način na koji to policija radi i šta se dešava sa osobama čije udaljenje predviđaju, šta ako se radi o maloletnicima, a roditelji ili deda i baba su žrtve zato što siromaštvo, besposlica, slabo plaćen posao, donosi posledice?

Deca su često nervozna da nemaju ono što imaju druga deca i često pribegavaju nasilju prema roditeljima i prema babi i dedi, zato što ne mogu da im priušte ono što drugi mogu da priušte svojoj deci i svojim unucima. Hvala.