Poštovane koleginice i kolege, pa, bili smo čuli jednu interesantnu bajku za kojom sam ja mislio da će samo u nju poverovati deca, ako eventualno gledaju ovaj prenos, o nečijoj budućoj pobedi na ovim izborima. Međutim, to se pretvorilo u pola sata ili čak i više, u jedno poluvreme, u neko uzburkano stanje ovog prostora koje možemo da povežemo sa ovim Zakonom o zaštiti životne sredine.
Problem životne sredine nije problem novijeg datuma, to su uglavnom problemi koji su nastali tokom 200 godina ekskluzivnog, naučno-tehnološkog razvoja i prateće industrijske revolucije.
Čovek je u jednom trenutku pomislio da je jači od Boga i da će on moći po svojoj želji da sređuje i uređuje prirodu onako kako njemu to odgovara. Međutim, najverovatnije da su Bog i priroda mnogo jači od nas ljudi i da ne dozvoljavaju tako lako da se igramo sa njima, što je najteže i najčudnije, trebaće da prođe mnogo desetina godina, možda čak i vekova da bi se to stanje prirodno vratilo u neku normalu.
Najčešći ekološki problemi današnjice su zagađenje vazduha, zemljišta nadzemnih i podzemnih vodotokova, produktima industrijske obrade sirovina, kao i proizvodima industrijske proizvodnje kojima je istekao rok korišćenja.
Zagađenost zemljišta u regionima u kojima je nastala industrijska revolucija u Evropi je tolika da se podzemne vode mogu upotrebljavati samo uz ozbiljnu i skupu obradu, a rok za samoregeneraciju tog podstistema se procenjuje na više vekova.
Nedavno sam bio u Crnoj Travi, koja je jedno pitomo i lepo mesto, za koje sam mislio da je zaštićeno od svih ovih zala. Međutim, video sam tom prilikom više izvora na kojima piše da nije voda za piće. Čak smo i takva mesta uspeli da upropastimo.
E, sad, svugde oko nas, čini mi se da je koleginica Lazić govorila o tome, srećemo se sa situacijom da je na svakom koraku đubre, raznorazni otpad koga mi čak i ne pokušavamo da rešimo na jedan normalan i ljudski način.
Nedavno sam bio na jednom međunarodnom kongresu, gde je kolega Zarije Bulatović imao interesantno izlaganje o uništavanju otpada sa sistemom plazma-gasifikacija otpadnih materija, kako je on rekao. Ja ću u kratkim crtama pokušati da kažem šta on tu predlaže.
Kaže: „Rešenje ovog Gordijevog čvora leži u umerenosti, proizvodnja malih mobilnih postrojenja koja mogu da zadovolje potrebe malih naselja 30 do 50 hiljada stanovnika koja se mogu modularno spajati i premeštati prema potrebi. Takvo se postrojenje može spakovati zajedno sa pratećim agregatima, mlinovima za otpad, generatorima struje za napajanje postrojenja, hladnjacima itd, u jedan standardni kontejner. Lakoća transportovanja standardnih kontejnera i skoro svuda raspoloživa transportna infrastruktura omogućuje skoro trenutno reagovanje na potrebe uklanjanja nepoželjnih materija tamo gde je potrebno“.
Ja ću biti slobodan, s obzirom da je to i gospođa ministar predložila, da svako od nas može da dođe ili da predloži nekome da dođe u ministarstvo, pa ću gospodinu Zariju predložiti, sa ovim njegovim projektom da se pojavi u ministarstvu i verujem da će taj projekat zaživeti.
U izlaganju kolege Blažića čuo sam nešto o čemu ja stalno govorim. Ne moramo mi slepo da poštujemo svaku direktivu EU i ne moramo sve to odjednom da uradimo. Ja sam bio u Strazburu u Evropskom parlamentu i tamo sam dobro zapamtio kada je jedan od govornika rekao – vi to što radite ne radite zbog EU, nego treba da radite zbog svoje zemlje i svojih stanovnika. Tako i mi moramo da se ponašamo u ovom i u svim drugim prilikama vezanim za zaštitu životne sredine. Sve što radimo, treba da radimo u interesu naših građana i naše zemlje.
Normalno, imali smo problema. Bilo je onih koji su bili na odgovornim položajima. Nisu se ponašali onako kako su zahtevali ti položaji od njih i doveli su nas u situaciju kakva je danas. Nadam se da ćemo u budućnosti zajedničkim snagama uspeti da prevaziđemo ove probleme i da ćemo od Srbije zbilja napraviti jednu lepu zemlju, čistu zemlju, onakvu kakva ona treba da bude i kakvu zaslužuju njeni građani.
Što se tiče izmene zakona vezanih za stočarstvo, evidentno je da je stočarstvo glavna grana poljoprivrede Srbije. Da li smo se mi ponašali u toj oblasti onako kako ta oblast od nas zahteva? Mislim da nismo. Dakle, 80% poljoprivrednih gazdinstava ima makar jednu liniju stočarstva. Tu je najmanje zastupljeno živinarstvo, jer ono je bilo zastupljeno preko ovih državnih firmi i kombinata, a sve ove druge vidove imala su poljoprivredna gazdinstva.
Šta je veliki problem u stočarstvu? Veliki problem je to što je nizak stepen obrazovanosti poljoprivrednika i što je starosna struktura jako nepovoljna. Ja mislim da ministarstvo, odnosno Vlada i zemlja u celini mora da pronađe modus kako da vrati ljude na selo, kako da im omogući da se bave ovim poslom i kako da od tog posla imaju korist svi.
Moj kolega Rističević, i čini mi se još jedan kolega, je rekao da je veliki problem što ima malo goveda u Srbiji. Ja se ne slažem sa njima. Ja mislim da je problem Srbije što je bilo mnogo goveda, što su ta goveda zauzimala bitna i važna mesta i donosili odluke koje su upropastile Srbiju i stočarstvo u Srbiji, odnosno poljoprivredu. Ne odnosi se to ni na ovu Vladu, ni na prethodnu Vladu, ni na ljude iz pet ili tri godine unazad, to je mnogo dalje u prošlost otišlo i mnogo toga su oni učinili loše i za našu poljoprivredu i za državu u celini.
Jedan od primera koji mi jako smeta, nešto što sam pročitao u novinama, a kao neko ko je dugo godina u prosveti, uglavnom se trudim da ne verujem novinama, internetu itd, obično tražim te podatke na drugoj strani, ali nedavno sam u jednom dnevnom listu pročitao da je Srbija pojela 20.000 tona mesnog otpada. To je bilo živinsko meso, to je bilo goveđe meso, meso iz uvoza koje je došlo, nekvalitetno, bez određene kontrole. Iz svega toga, kada govorimo o problemu stočnog fonda i stoke, opet mogu da kažem da je Srbija imala muku što je bilo mnogo stoke koja je odlučivala o njenoj budućnosti, o njenom razvoju i dovela nas u ovu situaciju.
Nadam se da više nikada ni u novinama, ni u životu, se neće pojaviti ovakva vest da je neko uvezao 20.000 tona, odnosno da su Srbija i njeni građani pojeli 20.000 tona neispravnog mesa. Ne samo u ovoj oblasti, u svakoj oblasti moramo da se potrudimo svi zajedno da sprečimo da se nešto takvo dešava u budućnosti. Hvala.