Poštovane koleginice i kolege, na današnji dan, čini mi se pre 60 godina, čuveni naš pisac, književnik, Ivo Andrić je dobio nobelovu nagradu. Ja sam imao tu čast i zadovoljstvo da pročitam dosta njegovih dela, ali nekako mi je uvek u glavi bila jedna njegova izreka gde on kaže – u svim državama ima budala, ali izgleda da je kod nas centrala.
Kada čujem da pojedinci ili grupe na društvenim mrežama, preko medija, u javnosti, izgovore takve gadosti koje se odnose na nečiju familiju, na nečiji život, na nečiju decu, to je zbilja dno dna. I što bi rekao Andrić, pa da ne ponovim baš tu reč, reći ću narodnim jezikom – to mogu samo ljudi koji nisu u vinklu. Nadam se da će Srbija imati snage da se sa takvim ljudima razračuna i da ih dovede na mesto gde bi trebali da se nađu.
U ovim teškim vremenima koja zovemo krizna vremena, moramo da imamo tzv. krizni menadžment, jer to ta krizna vremena i zahtevaju. Moramo da imamo stručne, jake i odvažne ljude koji znaju da uoče i reše nadolazeće probleme. Kreiranje i realizacija budžeta je veoma važna obaveza kriznog menadžmenta, jer je njihov zadatak u ovim vremenima kako obezbediti i kako trošiti sredstva, finansijska, normalno, a da sistem odnosno zemlja funkcioniše u skladu sa postavljenim ciljevima.
Kod nas je tu ulogu preuzela Vlada i sad taj naš krizni menadžment je u stvari Vlada Republike Srbije. Po meni, pred Vladom su mnogi izazovi i mnoga teška vremena i teške odluke, ali mislim da posebno Vlada treba da obrati pažnju na četiri oblasti njenog delovanja. Prva, i po meni najvažnija, je vaspitanje i obrazovanje. Druga – zdravstvo. Treća – kultura. Na kraju – zaštita čovekove okoline. Neki to zovu ekologija ili tako nešto slično, ja ću se truditi da govorim srpskim jezikom.
Neću nadugačko da pričam, ali ću samo da kažem da mi je krivo što nisu tu nadležni ministri, da mogu malo sa njima da razmenim po neku reč.
Vaspitanje smo odavno izbacili iz našeg obrazovnog sistema. Pod hitno moramo da vratimo vaspitanje u sve sfere ljudskog života, od porodice pa do staračkih domova. Decu od malih nogu moramo da vaspitavamo da budu čestita, poštena, da vole, cene i poštuju svoju zemlju.
Da bi to postigli moramo, ali ovo je veoma važno, Zavod za udžbenike da nateramo da radi posao za koji je stvoren. Odnosno, ne smemo da dozvolimo da nam udžbenike sa kojima naša deca u školi uče i obrazuju se stvaraju neki drugi, neću da navodim imena tih firmi, da to bude posao gde će korupcija da odlučuje šta će naša deca da uče. Pod hitno Zavod za udžbenike mora taj posao da ponovo vrati u svoje okrilje i da se ponaša onako kako je to bilo ranije.
U ovim vremenima mislim da bi bilo pametno za Ministarstvo prosvete da već jedanput reši problem starih studenata. To mislim da može prosto i jednostavno da se reši, da se omogući toj deci i ljudima da završavaju fakultet dokle god hoće, neka studiraju i 200 godina, da nemamo stalno pritisak od njih. Evo, i ovo leta, ove jeseni je bilo puno tih Bolonjaca koji su se obraćali i meni, a verujem i drugim kolegama, gde traže da im se dozvoli još ovoliko, još onoliko vremena, itd.
Još jedna veoma važna stvar u oblasti obrazovanja je – moramo da omogućimo svim našim građanima da im bude dostupno svo moguće raspoloživo obrazovanje. Ne smemo da se povedemo za Bolonjom i za težnjom globalizma, gde bi mi bili ljudi nižeg reda i gde bi nama bilo samo neko najobičnije obrazovanje dostupno, da budemo samo radna snaga.
Što se tiče zdravstvenog sistema, ova korona nam je pokazala koliko je važan taj sistem i zbilja je država mnogo učinila i mnogo finansijskih sredstava je odvojila i odvaja za poboljšanje i uslova rada i za životni standard tih ljudi. Ja neću mnogo o tome da govorim, prvo nisam stručan za to, a druga stvar, hoću samo da se zahvalim tim ljudima i još jedanput u ime svih građana Srbije da im kažem jedno veliko – hvala.
Što se tiče kulture, kultura je ogledalo svake zemlje, pa i naše. Ona je svedočanstvo o tome ko smo bili nekada, kako smo sada i ko ćemo biti sutra. Zemlje koje se odreknu svoje kulture su zemlje koje nestaju, kojih nema. Mi smo zemlja koja ima veoma značajne velikane u svojoj istoriji. Dovoljno je samo spomenuti Teslu, Pupina, Milankovića, cara Dušana, da ne nabrajam dalje. Mi smo stali na put Osmanskoj imperiji na pohodu ka Evropi. I to moramo sa ponosom da ističemo i nikada ne smemo to da zaboravimo.
Što se tiče očuvanja životne okoline, zbilja ne mogu da kažem drugačije nego da treba da nas bude sramota. Mnogo smo se ogrešili o prirodu koja nam daje vodu, koja nam daje vazduh, koja nam daje hranu, koja nam daje mogućnost da uživamo u svim lepotama koje Srbija ima i koje nam pruža.
Naša obaveza prema naraštajima koji dolaze i dug prema precima koji su nam podarili tu prirodu na upravljanje je da vodimo računa o njoj onako kako je govorio poznati indijanski poglavica Sijetl, koji nije imao ni fakultet, nije ni bio školovan, ali je bio mudar čovek, koji je rekao – I kamen i riba i voda i šume i sve redom oko nas to su naša braća i naše sestre, mi moramo da živimo zajedno i da jedni druge čuvamo.
Nadam se da ćemo u budućim vremenima učiniti mnogo, mnogo toga da zbilja ta naša životna okolina bude mnogo bolja, da bude zdrava i da nam omogući da živimo onako kako je Bog zacrtao.
Ako je Danska mogla silne te kune da uništi zato što su zaražene ovim virusom, a da naknadno posle iskopa tek sahranjene životinje da ne bi zagađivale zemljište i vode, danas-sutra hranu, moramo da se učimo na takvim primerima i tako i mi da se ponašamo.
Ja se uvek trudim da govorim kratko i jasno da nikad nikog ne uvredim, da nikog ne povredim i imam na umu nekoliko tih narednih izreka. Jedna od njih kaže – Ispeci pa reci, druga kaže – Tri puta meri, jedanput seci, a ima ona parafrazirana koju ja uvek pamtim pre nego što se javim da govorim, koja kaže – Što je dozvoljeno volu, nije narodnom poslaniku.
Zato se trudim da nikog ne povredim jer neću da se stidim danas-sutra pred naraštajima koji dolaze, jer sve ovo što mi danas govorimo, ove fine žene, devojke zapisuju i to ostaje u arhivama, neko će doći za 10-20 godina to da pročita i ne bi mi bilo drago da se stidim zbog toga što sam rekao, a još manje bi mi bilo drago da se neko drugi stidi da mora u moje ime da se izvinjava.
Jedno od veoma važnih stvari na koje moramo da obratimo pažnju su kadrovi. Ničega nema bez ljudi. Neko se trudi da stvori robote, da stvori automatske mašine koje će da zamene čoveka itd, neće to moći, jer nikada ništa neće moći da urade bez čoveka i taj čovek mora da da zapovest robotu da uključi tu mašinu tako da moramo da vodimo računa i o kadrovima. Ako vodimo o kadrovima računa, imaće ko da nas nasledi, imaće ko danas-sutra da vodi ovu zemlju.
Ja sam, recimo, ovde u Skupštini primetio u dva navrata jedan veliki problem gde su ljudi smenjivani, čini mi se, bez razloga. Ne mogu sada da garantujem, ali neki Dragoje Pavlović je bio ovde zadužen za finansije, izuzetan finansijski stručnjak, smenjen je ne znam iz kog razloga.
Nešto slično se dešava sa ovom koleginicom Darom Kupusinac. Mislim da ne smemo to tako da radimo, barem da pripremimo ljude, jer vidim da u tom sektoru nema ljudi koji su spremni da rade taj njen posao.
Sa druge strane, vrhovni, odnosno top menadžment naše zemlje u ovom trenutku predstavlja predsednik države. Pred Srbijom i pred njim su teška i zla vremena koja nisu ni prva ni poslednja. Srbija je zemlja hrabrih, mudrih i čestitih ljudi i ona nikome ništa ne duguje. Sve je stvorila pameću, trudom, znojem i krvlju svojih najboljih kćeri i sinova.
Predsedniku bih poručio da se okruži takvim ljudima koji su hrabri, pametni i pošteni, ljudima koji će čuvati i predsednika i Srbiju u vremenima koja dolaze. Čuvajte se laskavaca i ulizica, jer kako kaže Meša Selimović – ulizice to su za mene najgori ljudi na svetu, najštetniji, najpokvareniji, oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni seju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi verni svakoj državi, kao kurve neverni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi, dok njih bude nema sreće na svetu, jer će uništiti sve što je istinska, ljudska vrednost.
Nadam se da će iz ovih kriznih i teških vremena koja dolaze Srbija smoći snage da izađe kao pobednik i u to me uverava i još jedna izreka vezana za našeg velikog predsednika srpske Vlade Nikolu Pašića, čuvenog Baju, koji je rekao – spasa nam nema, propasti nećemo. Hvala.