Na početku bih iskoristio priliku da kažem da je i nadležni odbor na svojim sednicama glasao o ovim predlozima zakona o izmenama zakona i da je odlučio nakon glasanja da se ovi predlozi prihvate i da to predlože Narodnoj skupštini.
Potpuno je normalno da mi imamo različite stavove i da o tim stavovima možemo da diskutujemo, odnosno da sukobljavamo mišljenja. Ja sam veoma srećan, a verujem da i ministar deli to moje mišljenje, što i ovaj zakon a i drugi zakoni neće biti izglasani jednoglasno jer to nešto ne bi bilo u redu kada bi svi isto mislili. Čak i mi smo na Odboru većinom glasova doneli ovakvu odluku.
Vezano za ove zakone, mogu da kažem da je bilo dosta toga u čemu se nismo složili, recimo oko broja ispitnih rokova. Bilo je čak i razgovora i predloga da ispitni rokovi budu skoro svakog meseca, bilo je i predloga da ispitni rokovu budu određeni jednom granicom koja bi određivala minimum rokova, bilo je predloga da bude pet, i više rokova. Znači, normalno je da mi imamo različita viđenja i da imamo različite predloge. Nekome će se to dopasti, nekome neće. Najverovatnije i studenti neće biti zadovoljni ni sa četiri, ni sa pet, a možda ni sa 10 rokova. To i jeste draž ove borbe ovde u parlamentu, sukob pozicije i opozicije, pogotovo kada je u pitanju obrazovanje, naši stavovi ne treba da budu suprotstavljeni na način da opozicija pokušava da poništi sve ono što predlaže pozicija.
Mislim da je obrazovanje veoma bitno, i da tu trebamo da se trudimo da zajedničkim snagama pronađemo najbolji model, model koji će biti u interesu naraštaja koji dolaze i svih građana Srbije. Neko je malopre rekao na početku, kaže – ekonomija je alfa i omega svega, a sve ostalo dolazi kao nadgradnja. Svestan sam toga da svi više danas cene te materijalne vrednosti, nego duhovne, ali ipak, ne mogu sa ovim da se složim, obrazovanje je ipak temelj svega.
Mi moramo da poklonimo pažnju obrazovnom sistemu i da pokušamo da stvorimo takav obrazovani sistem koji će naše mlađe naraštaje dovesti u jedno stanje sa kojim će i oni biti zadovoljni, gde ćemo i mi biti zadovoljni. Nije dovoljno samo da imaju znanje, nego moraju i da znaju da znanje mora da bude i odgovorno i moralno. Svi mi koji radimo u obrazovnom sistemu, takođe moramo da budemo i odgovorni i moralni.
Vezano za Zakon o udžbenicima, hoću da podsetim da je do 2003. godine u Srbiji tema udžbenika nikad se nije postajala kao sporno pitanje, škole su radile normalno, udžbenici su obezbeđeni svakog 1. septembra za svu decu bez razlike i cene su bile primerene platežnoj moći roditelja. Od 2003. godine Zavod za udžbenike nije više jedini izdavač udžbenika, pod parolom bolji kvalitet, niža cena, država uvodi praksu da se izdavanjem udžbenika bavi i svako fizičko lice koje registruje firmu u APR-u.
Posle toga imao situaciju da monopolski položaj na tržištu umesto Zavoda zauzima firma „Klet“, možda zbog toga što je njihov menadžment bio dosta adaptivniji, u odnosu na menadžment Zavoda za izdavanje udžbenika, ali tu sada dolazi i do nekih problema.
Na terenu model ostvarivanja finansijskih rezultata izgleda ovako. Krenulo se u jednu bespoštednu borbu osvajanja nastavnika koji su, inače, dobili priliku da prema svom nahođenju i ličnoj proceduri, proceni, i biraju udžbenik koji će roditelj ili država da plati. Za taj izbor se privatnik sa nastavnikom dogovara u četiri oka, a potom se to formalno ozvaniči tzv. aktivima nastavnika. Roditelji i država u ovakav posao između privatnika ni na koji način nisu uključeni, i ako ga isključivo oni plaćaju. Privatni izdavači su izabrali za koji predmet će štampati udžbenike, s obzirom da je profit isključivi cilj privatnika odlučili su se za predmete koji imaju najveće tiraže. Udžbenici koji imaju niske tiraže ih ne interesuju jer su direktan finansijski gubitak. Taj posao država poverava javnom izdavaču. To su bili problemi na koje smo nailazili do sada.
Ministarstvo je odlučilo da kroz ovaj novi Predlog zakona o udžbenicima pokuša da reši neki od tih problema. Da li će sve to rešiti? Najverovatnije da neće. Da li u ovom trenutku trebamo unapred da aplaudiramo novom Predlogu zakona i da garantujemo da će taj predlog biti mnogo, mnogo bolji, nego što je bio do sada? Tu treba biti umeren, ali ga ne treba apriori ni kritikovati. Vreme će pokazati da li su obećanja iz ovog zakona bila realna, i oni koji su nadležno za to, oceniće da li smo dobro radili ili ne.
Nadam se da će ovaj zakon zaživeti u praksi i da će pružiti mnogo bolja rešenja nego što su bila u dosadašnjem. Jedan od većih problema je i korupcija. Kako rešiti korupciju? Najverovatnije da je nećemo rešiti na ovaj način koji mi pokušavamo, kojim pokušavamo da izađemo iz tog problema. Onog trenutka kada budemo ostvarili mogućnost da zaposleni u prosveti imaju prihode od kojih mogu normalno da žive, biće mnogo manje korupcije nego što je ima sada.
Kod realizacije udžbenika treba voditi računa da taj udžbenik mora da očuva i tradiciju i istoriju, jezik i pismo. To ne smemo da zaboravimo i ne smemo da prepustimo izradu udžbenika onima kojima je jedini cilj profit. Znam da je načelo većine teoretičara danas da je profit jedan od najvažnijih ciljeva, ali postoje i drugi ciljevi koje moramo da poštujemo. Ne smemo da dozvolimo da profit bude glavni motiv onih koji se bave ovim poslom.
Nadam se da će u raspravi o amandmanima biti mnogo lakše na konkretne stvari odgovarati i veruje da ćemo pronaći najbolja rešenja koja će zadovoljiti i jedne i druge apetite, tako da ćemo na kraju imati zakon koji će da bude u interesu i učenika, jer oni su najvažniji segment u ovom poslu, a i roditelj i društva u celini. Hvala.