Možda smo se malo poveli za onom narodnom – videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Neko je poslao direktivu, neko je savetovao da treba sve privatizovati i da će onda da bude med i mleko u Srbiji. E, neće tako da bude. Zašto? Zato što nije bitno ko je vlasnik, nego je bitno ko upravlja i bitna je kontrola. Mi smo zatajili na ta dva segmenta. Osnovno pravilo u menadžmentu nalaže kada vlasnik koji vodi svoju firmu dođe do nivoa gde potrebna znanja njega prevazilaze, on angažuje menadžment, profesionalce, ljude koji će upravljati tom firmom. Isto tako i država, angažuje ljude profesionalce koji znaju svoj posao i koji će to da rade.
Šta je sada problem ovde kod nas u Srbiji? Problem je taj što je posle 2000. godine pa, evo, sve do današnjeg dana došlo do toga da mnogi nesposobni kadrovi stignu mnogo daleko, odnosno zauzmu mnogo bitna mesta, mesta na kojima oni ne mogu da odgovore sa svojim znanjem. E sada, lako je nesposobnima da rade sve što hoće, jer oni misle da znaju sve što hoće, a sposobni, oni prihvataju da rade samo ono što umeju. Tu je naš najveći problem. Bitno je izabrati ljude koji će da upravljaju i bitno je kontrolisati to. Mi smo mnogo propustili u pogledu kontrole i zato nam se dešavaju ovakve anomalije.
Vezano za prekoračenje roka. Ja se slažem sa svima onima koji su kritikovali. Rečeno je – biće tada, pa se sada menja taj rok. Ali, znamo da pri definisanju ciljeva normalno je da odredimo rok. Šta se dešava ako nas nešto spreči da taj rok ispunimo? Zato postoji ta kontrola sa kojom mi uspevamo da pomerimo taj rok da bi mogli da ostvarimo cilj. Nama je mnogo značajnije da dovedemo u željeno stanje ovaj zakon vezan za medije, nego da kukamo nad tim što je pomeren rok. Tri meseca, četiri meseca, šest ili godinu dana, nije bitno, bitno je da se to uradi onako kako će odgovarati građanima Srbije.
Imamo priliku, ako ćemo da budemo iskreni, da pogledamo kako izgledaju izveštavanja po medijima u vremenu kada je bila kontrola mnogo veća od strane države nego danas kada je većina tih medija privatna. Videli smo da se mnogo toga objavljuje po medijima, što ne služi na čast ni vlasnicima ni onima koji pišu o tome.
Na kraju svog izlaganja bih zamolio gospodina ministra, jer imam molbu od građana i rukovodstva opštine Bosilegrad, da mi odgovori, odnosno njima da odgovori. Oni su poslali jedan dopis Ministarstvu gde su molili da se reši njihov slučaj. Oni imaju manjinski medij koji je u okviru kulturnog centra, pa ih interesuje šta će biti sa tim njihovim medijem jer, koliko sam ja njih shvatio, za njih ovaj rok ne važi, nego će za njih da se to veže za 1. jul. Hvala.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Poštovane kolege, nemam problema da priznam da je struja, što se tiče cene, visoka u Srbiji, da će ovo donošenje zakona o akcizi uticati još više na to da položaj naših stanovnika bude još teži, a kako građani Srbije nisu suva drenovina, nismo ni mi Marko Kraljević i teško verujem da će moći neko da dugo cedi još vodu iz suve drenovine i zato moramo dobro da razmislimo o svakom koraku.
Radujem se ako dođe vreme koje je pominjao malopre kolega koji je rekao – kada dođe na vlast on i njegova politička stranka da će doći do pojeftinjenja struje. Ne verujem u to s obzirom u kakvoj situaciji je Srbija, ali radujem se da postoje i ljudi koji misle da će brzo doći to vreme.
Kako izađi iz ove muke? Pa veoma teško. Mnogi potezi koji dođu posle ovog zakona biće i bolni i teški, kako reče premijer, ali ja molim gospodina ministra da u prvom redu on i ministar privrede imaju na umu da se od njih očekuje da stvore ambijent u kome će građani Srbije moći mnogo lakše da posluju i u kome će moći mnogo lakše da žive.
Ako želimo da ostvarimo komparativnu prednost u odnosu na druge, moraćemo da povedemo malo više računa i obrazovanju jer to je preduslov za sve ovo što pokušavamo da radimo.
Nije nikakav problem videti kako građani reaguju na ovakve predloge i kakav je njihov život, porazgovarajte sa svojim komšijama, porazgovarajte na svojim putovanjima sa građanima Srbije, videćete da nisu zadovoljni i da im je teško. Ali, ne morate da čekate, i ja neću da čekam da odem u opoziciju pa kritikujem neke predloge, nego danas kažem – jeste, teško je. Ne kažem zbog toga da bih mogao sutra da se vadim, da kažem - pa ja sam rekao da je ovaj zakon opterećujući za građane Srbije, ali ne moramo da čekamo da dođemo u opoziciju, da nam se otvore oči i da onda počnemo da mudrujemo. Potrudite se od onog trenutka kad se ušli u parlament da radite u interesu građana Srbije, jer na to nas obavezuje zakletva koju smo položili. Hvala vam.

Poštovane kolege, posle Babićeve diskusije moram da kažem nešto vezano i za to, a nisam mislio da kažem. Pa, ja se ne slažem sa kolegom Babićem da je lepo vaspitanje ili nevaspitanje razlog da neko ne mora ili neće da poštuje pravopis. Ja sam se baš javio zbog toga. Da kažem, ja se potpuno slažem sa tim da sve mora da bude u skladu sa našim jezikom i našim pravopisom.
Samo bih hteo da ukažem kolegama na jednu sitnicu. Veoma često kažu zarez, umesto zapeta. U našem pravopisu ne postoji zarez, kod nas se taj znak zove zapeta.
A ovo drugo što sam rekao, to što je neko nevaspitan, što čačka nos ili ne znam, ne znači da ne mora da se izražava jezikom našim i da poštuje pravopis. Hvala.

Poštovane kolege, javio sam se po amandmanu, ali sam sada malo zbunjen posle ovolike diskusije pa ne znam ni o čemu se radi u tom amandmanu.
U principu, ako već ne bi prihvatio taj amandman, ne bih vas uslovljavao da se izvinjavate jer mislim da nismo mala deca pa da se tako igramo, nego da treba da budemo ozbiljni građani, odnosno ozbiljni predstavnici građana ovde.
Ovo što građani danas gledaju mene ne raduje, a verujem da ne raduje ni njih. Mi pravimo od ovog parlamenta nešto što mu ne priliči – takmičimo se ko će koga više da uvredi, ko će više prljavog veša da iznese pred javnost, a zaboravljamo da smo položili ovde zakletvu i da smo se obavezali da ono što radimo, radimo u interesu građana Srbije.
Neko nam je možda podvalio i uvukao nas u neku igru gde će biti važno ko se koliko puta javio i koliko puta je diskutovao. Ja mislim da to nije dobro i zato vas molim da u svojim diskusijama budete konkretni, da pokušate da uradite nešto što će biti dobro za građane Srbije i u vezi sa tim reći ću i ja jednu narodnu umotvorinu koja kaže – bolje je govoriti malo a pametno, nego mnogo a glupo.
Hvala vam.

Poštovane koleginice i kolege, imam običaj da pomno pratim ove amandmane opozicije jer mislim da može u njima dosta toga pozitivnog da se nađe. Zašto? Zato što je njima mnogo lakše da pronađu bolja rešenja kada dobiju gotov nacrt zakona jer nemaju potrebe da se bave kreativnim poslom.
U okviru ovog amandmana hoću da kažem dve stvari. Jedna stvar je, kod nas se veoma često prema upravnim i nadzornim odborima pristupa sa aspekta – ne mora da bude plaćeno.
Znate kako, uloga upravnog odbora je veoma velika, ona spadaju u vrhovni menadžment svake firme i njihov zadatak je da vode firmu, da upravljaju njome, tako kaže i sama reč. To što se kod nas u praksi nije tako postavilo nego sasvim suprotno da upravni odbor čine ljudi koji samo dižu ruke i izglasavaju neke odluke koje vidimo u dosta slučajeva budu negativne po sistem je i rezultiralo time da je svako mogao da bude član upravnog odbora ili nadzornog i da za to dobija neku nadoknadu.
Po meni članovi upravnih odbora i nadzornih odbora trebaju da budu ljudi koji su stručni, koji se razumeju u delatnost firme gde su u upravnom odboru i obavezno im treba dati naknadu za taj posao. Da kažem, lično nisam član ni jednog upravnog odbora niti nadzornog odbora, nisam ni bio, niti se kandidujem za neko od tih mesta, ali oni nemaju samo privilegiju da budu članovi upravnih odbora i da naplate taj posao koji rade nego imaju i odgovornost. Doći će vreme kada će mnogi članovi upravnog odbora morati da odgovaraju za odluke koje su izglasavali.
Zato našim kolegama iz opozicije predlažem da dobro razmisle, a i to važi i za nas koji smo u poziciji da dobro razmisle šta su radili u vremenu kada su bili na vlasti, kada su imali mogućnost da to srede, a za nas važi isto to da predlažemo dobre zakone i dobra rešenja, da se ne bi posle stideli onoga što smo predlagali. Hvala.

Poštovane kolege, jedna tačka za koju sam mislio da će biti brzo završena protegla se na par sati i ne znam dokle će da traje to.  Ovo što reče koleginica Čomić, ja se slažem sa njom. Obrazovanje je problem sa kojim se mi igramo, ako mogu tako da kažem, već 50 godina. Za to prvo vidim krivicu kod sebe, pa onda kod svih ostalih, jer ja pripadam to sistemu, skoro ceo svoj radni vek sam proveo u obrazovanju. Ali, ako ćemo biti iskreni, to nije problem koji je problem ove sadašnje većine ili prethodne većine, nego kako sam rekao svih nas i zato mi svi zajedno moramo da rešimo taj problem.
Kako ćemo ga rešiti? Pa, evo ovako iskreno rečeno, stalnim kritikama i pozivanjem na greške iz prethodnog perioda, ne može se popraviti loše stanje. Ono se može poboljšati samo ličnim primerom. Svako od nas pojedinačno na svom radnom mestu, u svom okruženju neka da pozitivan primer i neka učini napor da se stanje makar malo poboljša. Svako to pojedinačno poboljšanje doneće Srbiji boljitak.
Kako ćemo mi poslanici ovde u Skupštini Srbije da se potrudimo da svojim ličnim primerom poboljšamo to stanje? Pa, nedavno mi reče jedan građanin u Grockoj, vezano za rad naše Skupštine, kaže - pametan čovek govori kada ima šta da kaže, a onaj drugi, da ne kažem izraz koji je on rekao, govori da bi govorio. Evo, ja vas sada pozivam, jer verujem da niko od nas ne želi da bude u toj drugoj klasifikaciji, hajde da se potrudimo da učinimo rad ove Skupštine zbilja efikasnijim, da govorimo onda kada imamo šta da kažemo, a ne da se trudimo da pričamo radi priče i da što duže i duže traju ove naše sednice. Jer, na taj način učini ćemo boljitak za sve građane koji plaćaju kroz budžet ova naša zasedanja, a i vreme koje ćemo utrošiti na rad skupštine će biti kraće tako da možemo da radimo i neke druge stvari.
Vezano za ovo autentično tumačenje, moj stav je da se ono prihvati onako kako je to predloženo. E sad, da li ima tu nekih grešaka sa jedne ili druge strane? Pa, najverovatnije da ima. Greška je i kod nas u Odboru za prosvetu, što nismo to ranije primetili i što nismo ranije podneli taj zahtev. Da li su ovi iz Odbora, odnosno od Vlade mogli brže da donesu te odluke da nam dostave? Pa, mogli su, ali nije ovo problem, ja sam razgovarao sa ljudima koji rade u osnovnom i srednjem obrazovanju, jer su se i meni obraćali sa ovih zahtevom da se vidi zašto njih predstavljaju u Nacionalnom prosvetnom savetu, profesori univerziteta. Pa, su mi rekli da su oni te zahteve upućivali i pre četiri i pre pet godina, ali da niko nije reagovao na to. Znači, sve je moglo, ako ćemo mak na konac, sve je moglo da se završi mnogo, mnogo, ranije, ali sada je situacija takva kakva jeste i predlažem da prihvatimo ovo tumačenje i u budućnosti možemo da pokušamo blagovremeno da ispravimo sve ono za šta mislimo da je problem. Ja se slažem da se formira taj Nacionalni prosvetni savet, da sa tim ljudima sednemo i porazgovaramo. Bruka i sramota je da je samo 16% građana Srbije. 16% ili 17%?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: 14%.)
14%? Eto, još grđe, da vodi računa o obrazovanju. Svi moramo da se angažujemo, da se to stanje popravi. Neće moći da se popravi za dan, dva, mesec ili osamdeset i nešto dana, što reče koleginica Jerkov, ali dajte da svako učini mali napor pa polako to da popravljamo za naraštaj koji dolaze da ta situacija bude mnogo bolja. Hvala lepo.

Poštovane koleginice i kolege, mislim da je vreme da shvatimo da je obrazovanje jedan od najvažnijih procesa u svakom društvu, da je ono temelj društva. Ne bi smeli da se ovde mučimo sa tim problemima da opozicija ima jedan stav, a pozicija drugi. Mislim da tu moramo da budemo jedinstveni, a do sada smo i dokazali da u procesu obrazovanja nismo bili uspešni ni u reformama, ni u rešavanju mnogih drugih problema. Verujem da je krajnje vreme da jedinstveno nastupimo na tom polju i da zbilja obrazovanje dovedemo na meru i nivo koji zaslužuju građani Srbije i Srbija.
Da li je bilo nekih problema u ovom poslu? Jeste, evidentno je. Moram da se složim sa kolegama i koleginicom, koji su rekli da je jedan od problema i taj što se pred Skupštinu postavlja zadatak da samo aminuje nešto što je neko doneo, odnosno nije bilo mogućnosti da biramo između određenog broja kandidata koji su predloženi i onih koji se biraju. Ako je Vlada već imala tu mogućnost da ne mora da ima širu listu, ostali nisu imali tu mogućnost. Mislim da nije bilo korektno od njih, pogotovo što smo mi kao odbor i tražili da ta lista bude proširena.
Ima tu i drugih primedbi. Ne bežim od toga, doduše, ne znam sve kandidate i ne mogu da govorim o njima, ali mogu da kažem jedno moje viđenje, mišljenje. Nije bitno da li je neko mlad, da li je neko sa dosta godina, da li je u penziji, jer ovo je posao koji treba da završe pametni, mudri ljudi koji to znaju i znaju svoj posao. Nedavno mi je jedan sveštenik, prilikom jedne proslave, rekao na moju opasku - na mlađima svet ostaje, on je rekao – profesore, niste u pravu, na pametnima svet ostaje. To što je neko mlad ne znači da je pametan. Naša je obaveza da izaberemo najpametnije, najmudrije ljude koji će zbilja uraditi posao na zadovoljstvo svih koji su ovom sistemu.
Mislim da bi bilo dobro da smo imali mogućnost da se o svakom kandidatu posebno izjasnimo i da izaberemo one koji dobiju najviše glasova.
Tu ima još jedan problem, odnosno jedna primedba koju sam ja isto iz akademskih krugova čuo. Potpredsednik KONUS je predstavnik Univerziteta „Singidunum“, a takođe se predlaže na listi još jedan za člana Nacionalnog saveta koji je sa Univerziteta „Singidunum“. Mislim da je bilo mnogo logičnije, s obzirom da je do sada, koliko znam, predstavnik bio sa „Megatrenda“, da je bilo mnogo logičnije da predstavnik bude neko sa drugog univerziteta, recimo sa „Poslovne akademije“, sa „Alfe“ ili bilo kog od tih drugih univerziteta, jer ipak bi tu bila zastupljenost mnogo bolja i da se koliko god se može omogući da budu zastupljeni i drugi univerziteti.
Verujem da ćemo doneti odluku onako kako se od nas očekuje, ali nadam se da ćemo ubuduće mnogo više voditi računa o obrazovanju, jer bez dobrog obrazovanja nećemo imati šanse da sprovedemo ni reforme koje se toliko najavljuju kod nas. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, današnja sednica je po meni počela dosta fino, nije bilo pozivanja na Poslovnik, odnosno Ustava i taman sam mislio i da će se nastaviti u tom stilu, ali opet po starom.
I ja pozdravljam odluku da dođe do pomeranja ovog roka, ali istovremeno, pošto sam i ja jedna od onih koji je na sednici svojevremeno ovde uputio apel ministru da se omogući lokalnoj samoupravi, da i dalje radi ove poslove, a na zahtev ovih studenata koji su sada, kada su me sreli, izrazili, rekli mi da su izrazili sumnju da uopšte neće doći do toga, da lokalne samouprave i dalje mogu da overavaju potpise, rukopise itd.
Nemam tih problema da se pozivam na to šta je bilo 2011. godine. To što je nekada neko grešio, ne opravdava nas da grešimo i mi sada. I mi smo kroz izmene ovog zakona napravili greške, jer nismo videli, nismo bili dalekovidi da vidimo da ovo neće moći da prođe na ovakav način posle 1. marta. Nemam nikakvih problema da prihvatim pametan predlog, bez obzira da li dolazi od pozicije ili opozicije. I ja sam za to da, ova izmena što se tiče lokalnih samouprava, čak i sudova, bude trajna.
Što se tiče te nadoknade mislim da je enormno velika za naše uslove, a istovremeno, spreman sam sa kolegama mimo ove diskusije da sednemo i razmotrimo, da vidimo da li notari mogu da prihvate da ta nadoknada i kod njih bude ista kao što je u opštinama.
Bio sam predsednik opštine Zvezdara i danas sam često u toj opštini i često komuniciram sa njima. Na čelu opštine su demokrate, da ne bude da hvalim neku opštinu, gde su naprednjaci i mogu vam reći da oni zaista taj posao rade izuzetno kvalitetno dobro i na zadovoljstvo građana.
Zaposleni koji rade na tim poslovima, svoja primanja opravdaju kroz ona sredstva koja se uplate budžetu.
Ako imamo situaciju da jedan sud godišnje napravi po milion overa, to su ogromna sredstva koje će da izgubi i država, a notari koji dobiju 10, 20 hiljada ili ne znam koliko tih overa godišnje, mogu da pokriju svoje troškove i dosta lepo da žive od tih sredstava.
Zato mislim da treba imati razumevanja, bez obzira od koga dolaze ovi predlozi, da prihvatimo ono što je u interesu građana i što njima čini najveću dobit.
Na kraju, pogledajte zakletvu koju smo svi položili. Obećali smo da ćemo sve raditi u interesu građana Srbije. Hvala.

Sada ću da kažem.
Osećam se lično prozvanim iz njihove međusobne diskusije…

Replika. Zbog Mirijeva. Ja sam Mirijevac.

Jesam i hoću da kažem. Nemam ništa protiv njihove replike, mogu da teraju koliko hoće.

Spomenuti su Mirijevci. Ja sam Mirijevac i lično se osećam prozvanim.

Nemam ništa protiv.

Poštovane koleginice i kolege, u neka davna vremena čuveni Salomon je rekao – gde je mnogo mudrosti, tu je i mnogo brige. Mi živimo u vremenu koje od nas zahteva da budemo mudri, da budemo razumni i samim tim stavljeni smo pred mnoge brige.
Da bi rešili sve te naše probleme, trebali bi da krenemo u susret problemima, a ne da čekamo da se oni nagomilaju i da se pretvore u krizu. Nema smisla da komentarišem ovaj dogovor između ministarstva i advokata, jer čim je postignut dogovor, znači da je to nešto što su oni želeli. Samim tim, mislim da je ispunjen cilj koji su postavili jedni i drugi sebi.
Dve stvari me raduju koje je rekao ministar. Jedna je da će takse za overe i te najjednostavnije usluge biti onakve kakve su bile do 1. septembra, odnosno još i niže. Samo mi nije jasno da li će to i dalje raditi opštine i sudovi, jer mislim da je to isuviše veliki posao da bi mogli to da rade samo notari. Znam primer iz moje struke i moje prakse gde tokom godine studenti veoma često su u situaciji da moraju da overavaju fotokopije diploma, svedočanstava itd. i to bi im bio veliki problem ako bi prešlo samo na notare.
S druge strane, ministar je rekao da naknada za overu nekih ugovora koji su preko, spomenuo je cifru od pet miliona evra, biće povećana. Mislim da je takvih ugovora veoma malo, tako da to nije ni bitno kolika će biti nadoknada, ali verujem da će i ona biti u okviru nekih normalnih uslova.
Mi smo danas imali priliku ovde da se veoma često pozivamo na neke predloge zakona iz ranijeg vremena i da smo govorili kako su ti zakoni bili loši i da nam je to neko opravdanje. Ja se sa tim ne slažem. Ako je nešto bilo loše u prethodnom periodu i ako je bilo loše kod kolega koji su u prethodnom periodu bili na vlasti, to za nas ne sme da bude opravdanje. Neću da se poredim sa lošima i neću da se poredim sa onima koji nisu bili dobri. Hoću da se poredim sa najboljima i da budem najbolji među najboljima i mislim da to treba da bude vodilja za sve nas.
Još dve stvari samo da kažem. Spomenuto je u nekoliko navrata da je advokatura časna profesija, da su notari časna profesija, ja se slažem u tom delu ali ljudi, sve profesije su časne ako oni koji obavljaju te profesije rade pošteno i čestito svoj posao.
Kada krenem, veoma često sam u Grockoj, i kada god krenem iz Grocke ima jedan čuveni Mile, čuveni advokat Gročanski koji me uvek pozdravi i kaže – profesore, srećan ti put i sve što radiš radi pošteno i čestito. E, nadam se da tako trebamo svi da radimo, na kraju krajeva mi poslanici ovde smo položili zakletvu koja na kraju kaže da sve što radimo radimo u interesu građana Srbije. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ne sumnjam u dobru nameru kolege iz opozicije kad predlažu ove amandmane, ali njihova argumentacija me ne ubeđuje da te amandmane treba prihvatiti. Voleo bih da svi budu kratki, jasni i blago rečeno pristojno da se izražavaju, ovako kao što je kolega Arsić objasnio u svom nastupu. Tako da i nama koji nismo stručnjaci za finansije i budžet to bude jasno. Pozdravljam svaku uštedu i nadam se da će ti novci biti iskorišćeni u najboljoj nameri za svrhe koje su neophodne.

Danas sam prolazio Birčaninovom ulicom kada sam dolazio ovde u Skupštinu i nešto me zapanjilo. Institut za urologiju je jedna cenjena ustanova, ima fasadu koja u najmanju ruku može da bude tragična, odnosno može da nanese posledice onima koji prolaze tom ulicom. Te uštede koje budemo napravili mogu da se iskoriste i za to da se ta zgrada dovede u red, jer je to zgrada i u centru grada, a i to je zgrada u kojoj su radili najpoznatiji svetski urolozi kao što su profesor doktor Sava Petković, profesor dr Vlada Petronić, a danas kolega Džamić sa njegovim timom.

Nadam se da ćemo uspeti da dovedemo ovu raspravu u jednu normalnu proceduru i da ćemo uraditi onako kako je najbolje za građane Srbije, a to smo se obavezali i našom zakletvom. Hvala.