Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7420">Zoran Babić</a>

Zoran Babić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, briga za školsku decu koju pokazujete tako što ćete kladionice i igraonice i kockarnice da izmestite na udaljenost veću od 200 metara od škola, predstavlja po mom skromnom mišljenju, čistu demagogiju i hipokriziju. Po pravilu, što je veća kriza, veći je i broj ljudi koji se okreću igrama na sreću. Samim tim, veći je i broj igraonica, kladionica i kockarnica, kako onih legalnih tako i nelegalnih.
Igre na sreću su poslednja nada roditelja dece koju vi želite da zaštite, jer su ostali bez posla, uništavanjem privrede, kriminalnim pljačkaškim privatizacijama. Ako stvarno mislite dobro deci Srbije, a ne sumnjam da je tako, omogućite im da im roditelji rade. Omogućite da od tog posla mogu pristojno da žive i da izdržavaju svoje porodice. Omogućite perspektivu porodicama u Srbiji, a ne ovako.
Kad prvo, roditelji posežu za kockom i upražnjavaju igre na sreću, kao poslednju nerealnu šansu za beg iz bede i besparice, šta će drugo deca da rade nego čak i po porocima da kopiraju svoje roditelje i to nema nikakve veze sa udaljenošću igraonica od školskih ustanova.
U jednim dnevnim novinama skoro je izašao članak u kojem je učenik drugog razreda Pete beogradske gimnazije rekao u intervjuu, odnosno na pitanje da li njegovi roditelji znaju da se on kladi, odgovorio, citiram – keva zna da se ponekad kladim, nešto se kao buni, ali, brate, kad donesem kući hiljadu-dve dinara, da vidiš kako ćuti. Ovo je rečenica koja se meni duboko urezala. Ovo je rečenica koju bih voleo da zapamtite, gospođo ministre, jer ona pokazuje ceo sumrak našeg društva i države.
Povećanje propisane udaljenosti igraonica od obrazovnih ustanova je nesvrsishodno rešenje, a način određivanja udaljenosti je vrlo problematičan. Maloletnim licima je, kao što je i kolega Rogović rekao, članom 50. zabranjeno ne samo kockanje, već i prisustvo, odnosno ulazak u igraonice i to je dobro.
Ali, obrazloženje da bi se povećanjem razdaljine od škole do kladionice za tih 50-ak metara pojačalo preventivno delovanje na problem učestvovanja maloletnih lica u posebnim igrama na sreću, zaista nema nikakvog smisla. Sledeći tu logiku koju ste propisali ovim zakonskim rešenjem, trebalo bi propisati i udaljenost škola od prodavnica prehrambenih proizvoda ili od kioska, jer se u tim prodavnicama prodaju alkoholna pića i cigarete, koje je takođe zabranjeno prodavati maloletnim licima.
Ova odredba stvara i neka zanimljiva pravna i tehnička pitanja. Da li, recimo, hotel u čijem sastavu posluje i radi kockarnica, treba tu istu kockarnicu da zatvori zato što se na udaljenosti manje od 200 metara otvara možda škola? Sam način određivanja udaljenosti takođe nije precizno formulisan, pa može zavisiti od tumačenja ovlašćenih lica, od njihove dobre volje ili, eventualno, od ponuđene sume, naravno, u konvertibilnoj valuti.
Nepoznanica je i pozicija nulte tačke od koje će se meriti udaljenost. Da li se ta nulta tačka nalazi na ulazu u učionicu, da li se nalazi na ulazu u školu, da li se nalazi na ulazu u školsko dvorište? Da li je ta nulta tačka možda na granici katastarske parcele na kojoj se nalazi škola?
Ako je ta nulta tačka na ulazu u školu, na kojem ulazu u školu? Gotovo sve škole imaju više ulaza i izlaza. Kuda će se meriti udaljenost? Kojom trasom? Ko će to određivati? Da li se računa pešački put uz obavezno korišćenje pešačkog prelaza i zabranu gaženja zelene površine ili ćemo to vazdušnim putem, kraćim putem, van prelaza i preko zelene površine?
Mislim da je ovakvo zakonsko rešenje i suviše elastično, da otvara vrata korupciji i zbog toga vas još jednom molim da o ovom predlogu SNS razmislite i da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, informacije koje je iznelo Udruženje poslodavaca u oblasti igara na sreću su frapantne i te podatke udruženje je prezentovalo Upravi za igre na sreću, Poreskoj upravi Srbije, Agenciji za borbu protiv korupcije i Agenciji za pranje novca i zato se ne možete pravdati neobaveštenošću.
Po tim informacijama u Srbiji postoji 60.000 neprijavljenih aparata za igre na sreću, 1.500 nelegalnih kladionica. Godišnji gubitak budžeta na ime naknade za nelegalne automate 30 miliona evra, godišnji gubitak na ime naknade za ne prijavljene kladionice je 20 miliona evra. Nelegalno je uvezeno 20.000 automata za koje nije plaćen PDV, gubitak budžeta desetak miliona evra.
Preko 50 nelegalnih kockarnica, gde se održavaju "Teksas Hold on" turniri, gde je gubitak na taksama i porezima oko 3,5 miliona evra, 32 sajta gde građani mogu da pristupe i igraju onlajn, bave se klađenjem, pokerom i videoigrama, gubitak na taksama i porezima je za državu i budžet Republike Srbije šest miliona evra godišnje. Preko 10.000 radnika radi na crno u nelegalnim kladionicama i kockarnicama.
Ukupan obim prihoda crnog tržišta igara na sreću u Srbiji je procenjen na bezmalo pola milijarde evra, od toga država godišnje gubi osamdesetak miliona evra samo na ime taksi i poreza i sve samo zato što je 26% tržišta legalizovano, a svi ostali rade u sivoj zoni.
Zbog toga se ne bih složio sa mojim kolegom, gospodinom Ostojićem, koji je procenio verovatno na osnovu lične procene da je to 50% - 50%, ipak je to jedna četvrtina u legalnim tokovima, a tri četvrtine u nelegalnim tokovima, a to je informacija udruženja poslodavaca u oblasti igara na sreću, a mislim da su merodavni o tome da govore.
Šta će se ovim zakonskim rešenjem desiti? Dozvolu za rad će izgubiti preko 300 legalnih objekata, bez posla će ostati nešto više od 1.000 ljudi, a država će na ime taksi i poreza imati manje oko šest miliona evra godišnje. Šta to znači za osobe sa invaliditetom? Da će samo tim jednim potezom ostati bez skoro pola miliona evra sredstava koja su im neophodna za poboljšanje uslova života i rada.
Najpogubniji efekat ovog predloga zakona koji će se desiti jeste rast ilegalnog tržišta, koji je generator devijantnih patoloških pojava i time bi se negativne pojave povećale, a ne smanjile. Ako vam je to bila želja podnošenjem ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, onda ga kao takvog izglasajte i primenjujte.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, imam pitanje za prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra gospodina Ivicu Dačića i gospodina Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Dana 28. novembra 2010. godine u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa obeležen je dan zastave. Iako je jedina razlika u veličini zastave, naime kraća je nekoliko santimetara, iako zakoni države Srbije omogućavaju nacionalnim savetima nacionalnih manjina isticanje zastave, ta zastava i sam čin isticanja zastave imaju i suviše bolne simbolike za građane Republike Srbije.
Tom prilikom zamenik predsednika opštine Preševo Orhan Redžepi je izjavio, a jedino Radio-televizija Pink u nacionalnom dnevniku istog dana i prenela izjavu sledeće sadržine: "Odgovorno izjavljujem da ćemo najskorije ovaj dan, najveći naš praznik, proslaviti u ovom istom Preševu kao delu buduće Albanije".
Ovo je izjava zbog koje se verujem svim građanima Republike Srbije sledila krv u žilama, ovo je izjava koja podseća na do sada mnogo puta doživljen scenario na ovim prostorima, to je izjava koja najgrublje krši Ustav, član 8, u kojem je propisano da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva.
Moje pitanje upućeno ministrima Dačiću i Markoviću glasi: šta će državni organi nadležni za očuvanje ustavnog poretka Republike Srbije uraditi i odreagovati povodom ovakve separatističke, protivdržavne i protivustavne izjave zvaničnika opštine Preševo?
Ovo pitanje ću dame i gospodo narodni poslanici u ime svih građana Republike Srbije postavljati na svakom mestu i u svakoj prilici, sve dok ne dobijem odgovor u kojem će se jasno videti da je Orhan Redžepi procesuiran u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je gospodin ministar ostao bez volje za daljom replikom, ali probaću u nekoliko rečenica da vam iznesem sve zamerke SNS na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o razmeni sredstava i dokumentacije.
Iluzorno je i omalovažavajuće za ovaj parlament da mi danas 2. decembra 2010. godine raspravljamo o Sporazumu između Srbije i Crne Gore i zakonu o potvrđivanju tog istog Sporazuma kada je već izvršena razmena sredstava i dobrog dela dokumentacije, a što je predmet ovog zakona.
Gospodin Šutanovac je u ime Vlade Republike Srbije 14. aprila ove godine potpisao Sporazum. Svi avioni M-62 odnosno G-4 su sleteli na Batajnički aerodrom, istina, neki su jedva doleteli, jer kod nekih stajni trap nije hteo da se povuče, pa je bilo određenih problema prilikom preleta.
Kakva je sada naša uloga u svemu tome? Narodnoj skupštini i nama, narodnim poslanicima, ostalo je da podignemo ruke i pratećim zakonom potvrdimo nešto što je već urađeno. Mislim da je to dodatno urušavanje ugleda Narodne skupštine Republike Srbije i pozivam Vladu i predsednika Narodne skupštine da ubuduće predloge zakona daju u skupštinsku proceduru na vreme ili ih nemojte davati nikada.
Ovaj sporazum ima dve strane. Na jednoj strani je šta Srbija ovim sporazumom dobija, a na drugoj strani, šta Srbija daje zauzvrat.
Srbija ovim sporazumom dobija, odnosno već je dobila šest aviona tipa M-62 odnosno G-4 proizvedenih između 1985. i 1991. godine, avioni čija je namena školska i borbena obuka pilota Vojske Srbije su uz određene probleme tehničke tipa nemogućnosti uvlačenja stajnog trapa, ipak sleteli na Batajnički aerodrom.
Ne želim ni da razmišljam šta bi bilo da stajni trap nije mogao da se spusti i kakve bi to posledice nanelo veoma hrabrim pilotima Vojske Srbije, potpukovnicima Saši Ristiću i Salihu Hadžiću koji su pilotirali na zadnja dva aviona koja su stigla na batajnički aerodrom krajem oktobra ove godine. Avioni su stigli kompletni, ali ne remontovani, pa su posle sletanja i sagledavanja stanja upućeni na remont u Vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlović".
Voleo bih da znam da li postoji procena sredstava koju je neophodno uložiti da bi ti avioni bili bezbedni za upotrebu i kad će uopšte biti spremni za upotrebu. Srbija je, takođe, dobila rezervne delove za helikoptere MI 8 ukupne vrednosti, bar po specifikaciji ste tako naveli, 346.458 evra. Ono što je simptomatično je da pored specifikacije tih rezervnih delova u čiji kvalitet ne želim da sumnjam, ne stoji potpis i pečat neke od respektabilnih kuća, kao što je Remontni zavod "Moma Stanojlović" ili recimo odeljenje za aeronautiku Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Kako potpis i stručna overa na postoji, ne vidi se da li je i ko je izvršio procenu da ti rezervni delovi ručice, armature, brave i specifikacije stvarno koštaju 350 hiljada evra. Ostalo nam je da vam jedino verujemo na reč. Zaista ne mogu tako blanko da vam verujem da su ti delovi upotrebljivi, da možda nisu rashodovani i otpisani ili da im je možda jedina vrednost i jedina namena da budu muzejski eksponati.
Siguran sam da gospodin ministar, iako nije tu, da će me razumeti, jer je on, kao i ja, tehničko lice i bar je bio kad smo se upoznali pre nešto više od 15 godina na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Istražujući malo, a to može i gospodin ministar ili vi i neko od njegovih prvih saradnika, da proverite na sajtu Rašn Kargo Helikopters da je cena polovnih helikoptera MI 8T, recimo, 281.929 dolara američkih, MI 8TR 300.000 dolara američkih, a MI 8 TB koji više pripada glasi helikoptera MI 17 košta negde oko 406.000 dolara.
Upoređujući ove cene polovnih, ali bezbednih i upotrebljivih letilica helikoptera klase MI 8 i cenu za koju smo dobili helikopterske rezervne delove sumnjivog kvaliteta, mislim da sporazum u ovom segmentu nije povoljan za Srbiju.
Tih 350.000 evra Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane je, siguran sam, mogla da upotrebi na mnogo pametniji način. S druge strane, šta je Srbija zauzvrat dala? Jedan pokretni noćni start remontovan i kompletan, za koji uz najveću volju nisam mogao ni približno da dođem do vrednosti, jer sporazum ne sadrži dovoljno tehničkih detalja i karakteristika koji bi definisali ovaj pokretni noćni start.
Takođe, što je najzanimljivije u ovom sporazumu, Srbija se odriče 171.577 akcija u Privrednom društvu "Novi prvoborac" iz Herceg Novog. U ovom sporazumu se ne vidi niti je navedena nominalna vrednost ovih akcija. Preduzeće "Novi prvoborac", a ja ću vam reći, čini 801.275 akcija, od čega najveći broj akcija poseduje kompanija sa Devičanskih ostrva Pit investment sa 39,79% akcija, nešto manje ima jedna druga kompanija, takođe, sa Devičanskih ostrva Mejl investment koja poseduje 8,62% akcija, opština Herceg Novi 2,9%, a Elektroprivreda Crne Gore 1,79% akcija.
Ministarstvo odbrane Republike Srbije je drugi po veličini akcionar sa 171.577 akcija, što čini 21,6% ukupno upisanih akcija. Takođe, Ministarstvo odbrane, a samim tim i država Srbija pokazala je veliku nebrigu prema toj imovini koja nije mala, a što se dokazuje i što ću vam dokazati činjenicom da u menadžment uprave, odnosno UO "Novog prvoborca" nije bilo predstavnika Ministarstva odbrane, bez obzira na vlasničku strukturu i učešće Republike Srbije u vlasničkoj strukturi "Novog prvoborca".
Menadžment uprave "Novog prvoborca" čine Dragan Liješević, Vadim Poborabov, Viktor Kijalov i izvršni direktor Ilija Vukelić. Voleo bih da ako bi mi potvrdili da je neko od ovih lica delegirano od strane Republike Srbije, odnosno Ministarstva odbrane. Vrednost akcija "Novog prvoborca" koji niste naveli u sporazumu na podgoričkoj berzi se kretala od minimuma od 8,5 evra pa do maksimum nešto više od 23 evra po akciji, dok je sad nominalna vrednost jedne akcije deset evra, uz sve probleme koje ta firma ima sa inspekcijom rada, sudskim sporovima i otpuštenim radnicima.
Takođe, procenom vrednosti nekretnina preduzeća "Novi prvoborac" od strane ovlašćenog procenjivanja firme Drim iz Podgorice, utvrđeno je da je vrednost nekretnina te firme 10,5 miliona evra.
Šta se može zaključiti iz cele ove priče. Sporazumom smo dobili neremontovane i za upotrebu nebezbedne avione, rezervne delove za helikoptere neutvrđenog kvaliteta i bez ikakvog sertifikata, a zauzvrat ustupamo vlasničko učešće u "Novom prvoborcu" koje je vredno više miliona evra.
Zašto ove akcije nisu prodate na berzi? Zašto nisu prodate u onom trenutku kad je moglo da se dobije mnogo više sredstava? Da li je Ministarstvo odbrane biralo dividendu u ovom periodu od akcija "Novog Prvoborca"? da li ste pre potpisivanja sporazuma konsultovali struku? Da li avioni rezervne delove neko pregledao pre potpisivanja sporazuma?
Ne očekujem da ovim sporazumom ni Crna Gora bude oštećena, ali ono što želim je da nas ubedite da je vrednost razmenjenih dobara bar približno ista. Sporazum je potpisan, zakon će biti usvojen voljom parlamentarne većine, materijalna dobra su razmenjena i posao je završen. Mi tu više niša ne možemo da uradimo, osim da konstatujemo da je po mom skromnom mišljenju ovaj sporazum i prateći zakon štetan za državu Srbiju. Zbog toga će poslanici poslaničkog kluba Napred Srbijo SNS glasati protiv ovog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ovaj amandman se odnosi na ukidanje sredstava potrebnih za finansiranje Agencije za energetsku efikasnost u iznosu od 16 miliona 82.000 dinara.
Činjenica je da postoje i politički, i ekonomski i ekološki razlozi koji nalažu da Srbija razvija nove izvore energije i energetsku efikasnost. Unapređenje energetske efikasnosti, sa druge strane, jeste jedan od bitnih preduslova kako bi se Srbija priključila porodici evropskih naroda i postala članica EU.
Većina razvijenih zemalja sveta racionalnom potrošnjom energije u sistemskom smislu je počelo da se bavi još davne 1973. godine, još u vreme prve naftne krize, dok se kod nas sa mrtve tačke krenulo tek pre par godina, a ruku na srce, i na to nas je naterala svetska ekonomska kriza.
Da energetska efikasnost nije samo jedna od mnogih sektorskih politika, već da je to jedan socijalno-ekonomski projekat i koncept sa veoma pozitivnim ciljem, govori činjenica da bi primenom mera energetske efikasnosti samo u ovo malo industrije što radi u Srbiji moglo da se na utrošenoj energiji godišnje uštedi bezmalo 70 miliona dolara.
Kakvo je stanje u Srbiji danas? Energetska efikasnost se meri energetskim intenzitetom ili specifičnom potrošnjom energije po jedinici novostvorene vrednosti. Srbija na tom polju zaostaje za razvijenim evropskim zemljama, ali zaostaje i za zemljama u okruženju. Tako da trenutno Srbija ima indeks energetske efikasnosti 0,8, BiH 0,6, Hrvatska 0,45, Rumunija 0,4, Slovenija i Češka po 0,3, dok je jedna razvijena Nemačka na nivou od 0,17.
Iz svega ovoga može se zaključiti da je neophodno da se indikator energetskog intenziteta Srbije smanji kako bi privreda postala konkurentnija, životni standard građana Srbije povećan, a životna sredina čistija.
Agencija za energetsku efikasnost, čije poslovanje građane Srbije godišnje košta 16 miliona dinara, svoju misiju svodi na edukaciju, izradu studije izvodljivosti i realizaciju demonstracionih projekata.
Očito, gospođo ministre, da je to po ovim rezultatima, komparativnim rezultatima, o kojima sam vam pričao, nedovoljno, jer gotovo u svim aspektima energetske efikasnosti Srbija zaostaje za zemljama EU čak i do pet puta.
Da bi Srbija išta uradila u oblasti energetske efikasnosti, potrebno je da stvorimo povoljan ambijent za unapređenje energetske efikasnosti putem subvencija, novih oblika finansiranja, projekata partnerstva javnog i privatnog sektora, i uvođenje modela finansiranja iz ušteda. E baš taj model finansiranja iz ušteda predlaže SNS za finansiranje Agencije za energetsku efikasnost, ali i za finansiranje ostalih Vladinih agencija.
Uštedite bar deo od onih 70 miliona dolara, kolik leži u industriji Srbije, pa od toga možete da finansirate Agenciju za energetsku efikasnost, a ne kao što ste predvideli u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, izglasavanjem tri predlog zakona na ovo potvrđivanje ugovora o garanciji i jednog predloga zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu koji su danas na dnevnom redu, javna preduzeća, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, a samim tim i sama Vlada Republike Srbije i što je najvažnije svi građani Republike Srbije biće zaduženiji za dodatnih 340 miliona evra.
Ima li Vlada Republike Srbije mandat da sve građane dodatno zadužuje? Nisam se bavio grejs periodima, euriborima, maržama, provizijama, koje su po mom mišljenju karakteristike ovih ugovora.
Znam da ćete probati da nas ubedite da su to najpovoljniji uslovi, ali ću vam ukazati na određene manjkavosti ovih predloga zakona.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji EPS za Projekat zamene brojila u iznosu od 40 miliona evra, složiću se sa činjenicom da su 90% postojećih brojila neprecizni, prepravljivi, elektromehanički uređaji prosečne starosti oko 25 godina i samim tim njihova zamena je neophodna. Međutim, ovde se nameće nekoliko pitanja.
Ovakvim tehničkim rešenjem, odnosno ugradnjom pametnih brojila, sigurno će se smanjiti gubici u distribuciji električne energije. Kako, gospodine ministre, mislite da ćete na taj način povećati i stepen naplate, kao što ste i naveli u obrazloženju zakona?
Taj stepen naplate isključivo i prvenstveno zavisi od standarda i kvaliteta života građana Srbije, odnosno potrošača električne energije, a nikako od pametnih brojila kojima ćete meriti utrošenu električnu energiju.
Omogućite građanima Srbije da mogu da se zaposle, a ne da svakodnevno gube posao. Omogućite im lični dohodak za pristojan život, a ne za preživljavanje. To je ključ povećanog stepena naplate i poreza i električne energije i svih ostalih dažbina.
Ne znam da li ste se zapitali imaju li građani od čega da plate utrošenu energiju i povećaju taj vaš stepen naplate bez obzira o kojim brojilima i merili utrošenu električnu energiju.
Ugradnjom pametnih brojila planirate smanjenje operativnih troškova i komercijalnih i tehničkih gubitaka u distribuciji električne energije. Sve te uštede, složićete se, imaće svoj finansijski efekat. Da li to znači da će taj finansijski efekat preliti kroz cenu električne energije? Da li to znači da će cena električne energije pojeftiniti ili ćete te uštede usmeriti na neku drugu nepoznatu stranu? EPS će sigurno imati, ali kakav boljitak će imati građani RS nabavkom tih pametni brojila u iznosu ti 40 miliona evra.
U dosadašnjoj praksi pretplatnici, odnosno korisnici električne energije su bili u obavezi da kupe i ugrade brojila koja su naknadno predavali EPS na korišćenje. Da li će i sada trošak nabavke i ugradnja tih pametnih brojila pasti na teret tih 250 hiljada fizičkih lica i sedam hiljada firmi, kao ste planirali? Imamo opravdanu sumnju da će kroz komplikovane račune za utrošenu električnu energiju, koja gotovo niko ne može da dešifruje, da ćete vi u stvari fakturisati i naplatiti, i samim tim oteti 40 miliona evra od građana Srbije.
Ako je tako, zašto ste uzeli kredit na 12 godina, ako je namera EPS da taj novac od potrošača naplati kroz tri, šest ili dvanaest mesečnih rata, odnosno računa za električnu energiju? Dva su ključna pitanja na koja bih zbog građana RS voleo da dobijem precizan odgovor.
Prvo je – da li će uštede nastale nabavkom i ugradnjom pametnih brojila rezultirati pojeftinjenjem električne energije?
Drugo, ne manje bitno potanje – da li će cena nabavke i ugradnje pametnih brojila biti još jedno opterećenje skromnih budžeta građana Srbije ili ne?
Što se tiče zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu Železnica Srbije za rehabilitaciju dela pruge duž Koridora 10, zna se da je zaduživanje od 100 miliona evra samo kap u moru potrebnih sredstava za izgradnju celog Koridora 10. ukupna procenjena vrednost, odnosno ukupna procenjena vrednost z a okončanje ovog posla su u iznosu od 4,6 milijardi evra. Ovo zaduženje čini svega nekih 2%.
Ima li Srbija i snage i kapaciteta da ovaj posao uradi, ako se zna da je 767 kilometara pruge kroz Srbiju najslabija karika železničkog Koridora 10, čija je ukupna dužina 2528 kilometara, a jedna trećina i to ona najslabija trećina otpada na pruge koje na žalost prolaze na moju veliku žalost kroz Srbiju?
Srbija je prema Evropi preuzela obavezu da do 2020. godine završi železnički Koridor 10 na celoj dužini, od Hrvatske granice do Beograda, preko Niša do granice sa Makedonijom, kao i severni istočni krak sa Makedonijom, kao i severni i istočni krak do Subotice i Dimitrovgrada. Ovakvim tempom tu obavezu Srbija sumnjam da će ispuniti.
Srbiji je neophodna elektrificirana dvokolosečna pruga opremljena za mešoviti saobraćaj i za brzinu od 160 kilometara na sat. Međutim, sumorna realnost srpskih železnica je da polovina Koridora 10 nije pripremljena za velike brzine ili nije pogodna za teretni saobraćaj, ili nije elektrificirana.
Ukupni saobraćaj između Nemačke i Turske, čak 90% ide preko Mađarske, odnosno Koridorom 4, koji je za nekoliko stotina kilometara duži. Kako i ne bi koristili Koridor 4 kada je samo deo Koridora 10, bar onaj koji prolazi kroz Srbiju, od Beograda do granice sa Hrvatskom dvokolosečna pruga. Prosečan brzina na srpskim prugama je 50 kilometara na sat, dok je po evropskim železničkim standardima neophodno podići brzinu na 160 kilometara na sat. Kada će se to ovim tempom, gospodine ministre, desiti u Srbiji?
Ono što na prvi pogled bode oči u ovom Predlogu zakona što ste u razlozima za potvrđivanje zakona naveli da će 100 miliona evra biti utrošeno na revitalizaciju pruga duž ključnih deonica Koridora 10, dužine oko 112 kilometara i nabavku, opet, oko 15 višesistemskih lokomotiva. Po inženjerskim standardima, a i vi i ja smo gospodine ministre inženjeri, ne postoji definicija pojma oko.
Šta znači rehabilitacija pruge dužine oko 112 kilometara? Da li je to 80, 100 ili 150 kilometara? Mislim da je bilo potrebno jedno preciznije objašnjenje. Na kojoj lokaciji će duž Koridora 10 biti izvršena revitalizacija? Da li je urađen projekta rekonstrukcije? Koliko je to oko 15 lokomotiva, 10 ili 20?
Koliko će koštati međunarodni konsultanti koji će pružati pomoć u nabavci i realizaciji ovog projekta? Da li su nam ti međunarodni konsultanti i neophodni gospodine ministre? Ne znate ni lokaciju, bar je niste naveli, ni ukupnu dužinu pruge koju ćete revitalizovati, ne znate ni broj ni vrstu elektrolokomotiva, ne znate koliko će koštati međunarodni konsultanti, ali znate da će to građane Srbije koštati 100 miliona evra i da će zaposliti, istine radi, samo propagandno desetine hiljada radnika.
Cilj ovog projekta je da se kroz Srbiju ukine određeni broj laganih vožnji i najveće dopuštene vrate na nivo približan projektovanom stanju. Ovde ste posegli za odokativnom procenom približnih brzina i znatno povećane pouzdanosti.
Što se pouzdanosti tiče plašim ste da će nam se desiti efekat kao kada nulu pomnožite bilo kojim brojem, rezultat će uvek biti nula. Zbog ukazanih nedostataka, SNS će glasati protiv ovog predloga zakona i dodatnog zaduživanja građana Srbije. Hvala.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan više tehnički amandman kojim smo hteli da mogućnost zloupotreba zadužbina i fondacija svedemo na minimum.

SNS smatra neophodnim da zadužbine u svom nazivu sadrže oznake koje bi definisale da li je ta zadužbina odnosno fondacija osnovana radi ostvarivanja opštekorisnog cilja ili je osnovana radi ostvarivanja privatnog interesa. Na taj način bi se bez uvida u osnivački akt ili u registar zadužbina i fondacija moglo videti o kakvoj vrsti zadužbine se radi.

U obrazloženju za odbijanje ovog amandmana ste naveli da se u registru zadužbina i fondacija nalazi i podatak o kojoj vrsti zadužbina i fondacija je reč, međutim ono što smo hteli da postignemo ovim amandmanom je da ta proverljivost bude brža i dostupnija, a to može jedino kroz sam naziv zadužbine.

Sve ovo govorim jer naš pravni sistem do sada nije poznavao ustanovu, zadužbinu za ostvarivanje privatnog interesa. Kako sada imamo situaciju u Srbiji, sa velikom verovatnoćom da će se u budućnosti, ako ne prihvatite ovaj amandman, takva situacija ponoviti.

Čuvena manekenka ili neka druga javna ličnost formira svoju fondaciju radi ostvarivanja opštekorisnog interesa i taj opšti interes se preko svih medija promoviše. Onda značajan deo prikupljenih materijalnih sredstava usmeri i na privatni interes, recimo kupovinu garderobe ili iznajmljivanje džipa.

Na taj način je dovela u zabludu i javnost u Srbiji, ali i ljude dobre volje i društveno odgovorne kompanije koje su želele da deo svog profita usmere na pomoć ugroženih kategorija našeg društva.

Poštujući pravilo koje u Srbiji se nažalost retko primenjuje, a to je da je neko nevin sve dok se ne dokaže da je kriv, neću spominjati ni ime te fondacije, ni ime te bivše manekenke. Iz istih razloga o kojima sam do sada govorio, predložio sam da kao obavezan sastojak naziva zadužbine i fondacije bude i oznaka stečaja ili likvidacije u slučaju da se zadužbina odnosno fondacija nalazi u stečaju ili likvidaciji.

Zbog svega izrečenog pozivam vas da u danu za glasanje prihvatite amandman SNS.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, dobrodošli. Na početku, moram da vas pitam da li ste uopšte pročitali ovaj predlog zakona i da li ste pročitali amandmane koje je podnela …
Hvala, gospođo Čomić. Onda ću sam odgovoriti u ime ministarke. Mislim da nije pročitala, jer da jeste, siguran sam da u skupštinsku proceduru ne bi bio pušten ovaj predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o turizmu, koji je donet u proceduri koja je krajnje netransparentna, bez jednog jedinog dana javne rasprave i ne bi dali ovakva obrazloženja prilikom odbijanja naših amandmana.
Članom 6. Predloga zakona vrši se izmena i dopuna celog člana 28. Zakona o turizmu, a ne samo pojedinih njegovih stavova.
Poslanička grupa "Napred Srbijo" SNS je podnela amandman na član 6. Predloga kojim vršimo još neke korekcije člana 28.
Vi ste ovaj amandman odbili zato što u pravno-tehničkom smislu nije moguć, jer se odnosi na stav 5. člana 28. a ne stav 2. člana 28. koji vi menjate. Koliko je ovo obrazloženje pravno nepismeno, vidi se i u zadnjoj rečenici, gde ste naveli da se ne prihvata amandman na član 6. Predloga koji se odnosi na stav 5. člana 28, jer je predlogom izvršena prenumeracija stavova, tako da navedeni član zakona ima četiri stava.
Na ovaj način vi se pozivate na Predlog zakona koji još uvek nije prošao skupštinsku proceduru.
Po struci sam diplomirani mašinski inženjer, nisam pravnik. Moje skromno pravničko znanje mi govori da ne možete da se pozivate na Predlog zakona koji nije izglasan u Skupštini Republike Srbije, već samo i isključivo na zakon koji je važeći.
Zašto sve ovo radite? Zašto vređate našu inteligenciju, inteligenciju građana Srbije? Pogledajte na šta vam liči član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Citiram – u članu 28. stav 1. briše se, u dosadašnjem članu 2. koji postaje stav 1, posle reči "sredstva" dodaju se itd.
Gospođo ministre, šta znači to – u dosadašnjem članu 2. koji postaje stav 1? To je više od tehničke greške. Mislim da je to čist nemar pisaca ovog zakona. Sve ovo radite samo zato što hoćete da zamaskirate činjenicu kojom izjednačavate nerazvijena i razvijena područja, ali ne po kvalitetu i kvantitetu investicija, ne ni po stopi zaposlenosti, već po obavezi korisnika iz nerazvijenih područja da obezbede sopstveno učešće prilikom kandidovanja za podsticajne mere, što do sada nije bio slučaj.
Da li ste, gospođo ministre, konsultovali lokalne samouprave u Babušnici, Bojniku, Bosilegradu, Gadžinom Hanu, Žabarima, Krupnju, Kučevu? Da li ste konsultovali i druge opštine koje spadaju u nerazvijene ili nedovoljno razvijene? Da li ste konsultovali i kolege narodne poslanike koji dolaze iz tih opština?
Neka vam oni kažu da li mogu da trče trku sa Beogradom, Novim Sadom ili drugim razvijenim delovima Srbije, nazovirazvijenim delovima Srbije, i da li korisnici iz njihovih nerazvijenih krajeva uopšte imaju sredstava za sopstveno učešće?
Analizom stanja i perspektiva razvoja turizma u nerazvijenim prostorima na teritoriji Srbije utvrđen je loš kvalitet i zastarelost objekata materijalne baze turizma.
Ti objekti se uglavnom karakterišu velikom starošću i nepopunjenošću kapaciteta i sve to zato što nisu bili dovoljno investiciono praćeni od strane Vlade Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, turizam u Srbiji ne sme da se razvija samo na osnovu ličnog afiniteta resornog ministra, jer da je tako verovatno da bi svi bili skijaši.
Morate dati šansu i Sijarinskoj i Jošaničkoj, Prolom, Bujanovačkoj i Zvorničkoj banji, Parku prirode Sićevaćka klisura, Dolini Pčinje, Vlasni, Vražji kamenu, nalik Đavoljoj varoši u opštini Trgovište, manastirima Kaleniću, Rekovcu i Gornjak u opštini Žagubica, arheološkim nalazištima Kale u Bojanovcu, Justinijana prima u opštini Lebane i još mnogo turističkih potencijala je neiskorišćeno u nerazvijenim opštinama.
Turistički promet tokom poslednjih 12 godina u nerazvijenim krajevima je u opadanju, a postoje neke lokalne samouprave u kojima turistički promet na osnovu zvaničnih statistika uopšte nije ni evidentiran, a vi na ovaj način i ovakvim zakonskom predlogom ga dodatno usporavate.
Zbog svega izrečeno pozivam vas da prihvatite naš amandman, kojim korisnici iz nerazvijenih područja prilikom korišćenja podsticajnih sredstava ne moraju da obezbede sopstveno učešće.
Gospođo Kolundžija, zahvaljujem vam se na ovom času, ali mislim da je nepotreban.
Članom 6. vršite izmene i dopune člana 28. Zakona o turizmu. Međutim, te, kako ste naveli, pravno-tehničke stvari zbog kojih ne možete da prihvatite ovaj amandman su samo jedna obična maska. Ono što je osnova da izjednačavate razvijena i nerazvijena područja, da nerazvijena područja i dalje gurate da ostaju na repu bilo kakvog razvoja Republike Srbije. Da li ti ljudi imaju sredstava da prate sve to? Da li ti ljudi mogu da žive od svog rada? Mislim da ne mogu i to je suština ovog amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ovim amandmanom smo probali da amortizujemo nezadovoljstvo Udruženja banja Srbije, kao i Udruženja specijalizovanih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju.
Naime, ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu koji je, ponavljam, pisan u dubokoj ilegali i bez ijednog jedinog dana javne rasprave predvideli ste da zdravstvene ustanove koje pružaju usluge svojim korisnicima, u kojima se organizuje boravak i pružanje usluga prevencije, lečenja i rehabilitacije, mogu pružati usluge smeštaja i ishrane trećim licima na osnovu odobrenja ministra i to sa rokom važenja do jedne godine.
Šta ste na taj način uradili? Sveli ste nivo specijalizovanih zdravstvenih ustanova na nivo opštih bolnica, s tim što ove prve u svom nazivu imaju prefiks specijalne. Oduzeli ste i poslovanje specijalnih bolnica koje 50% svojih kapaciteta popunjavaju preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a drugih 50%, što čini negde oko 3500 ležajeva, nalazi se na slobodnom tržištu.
Ovakvim zakonskim rešenjem rizikujete opstanak specijalnih bolnica, koje su neretko bile generatori turističkog razvoja i banja Srbije. Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da bez medicine nema ni banja, a vi ovakvim predlogom rizikujete banje Srbije i to samo zato što je državni sekretar gospodin Goran Petković ocenio i maltene se uplašio da će specijalne bolnice uzimati posao hotelima. To ste izjavili u jednom nedavnom intervjuu.
U tržišnoj utakmici pobeđuje bolji, kvalitetniji i ako su to specijalne bolnice mislim da to ne treba da brine nijednog državnog službenika.
Na kraju, ono što je najvažnije, na ovaj način ste ugrozili radni odnos preko 2500 zaposlenih u nemedicinskom delu zdravstvenih ustanova samo zato što ste prenebregli dve činjenice. Jedna je da planiranje poslovanja bilo kog privrednog subjekta na period od najviše godinu dana, kako ste ovim predlogom zakona predvideli, nosi visok rizik sa teško predvidivim posledicama, a druga činjenica je da je Ministarstvo zdravlja, kao osnivač specijalnih bolnica, njima već dalo saglasnost za bavljenje ugostiteljstvom.
Kao član Odbora za trgovinu i turizam znam da je došlo do nekih pomaka i kompromisa kada su ta odobrenja i rokovi u pitanju. Podržavam i pozdravljam te kompromise, ali mi ostaje nejasno zašto i zbog čega struka i javnost moraju da vas priteraju uza zid da biste te zahteve pretočili u zakon?
Hvala vam, gospođo predsedniče, i dobro je što se vraćamo na temu dnevnog reda.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat sastoji se od tri člana.
U prvom članu, za razliku od nekih drugih sporazuma, nas obaveštavate da je ovaj sporazum potpisan 28. maja 2010. godine i da ga je potpisao potpredsednik Vlade gospodin Jovan Krkobabić. Ostaje nejasno zbog čega ste vi ovaj sporazum i prateći zakon stopirali, proteklih šest meseci niste ga davali u skupštinsku proceduru. Najkraći komentar ovog sporazuma i pratećeg zakona je jalovost, jalovost u svakom segmentu i svakom članu ovog predloga zakona.
Dobra namera je nesporna i ona se ogleda kroz razmenu informacija stručnjaka u oblasti turističke i hotelske obuke, kao i kroz razmenu programa obuke i nastavne planove turističkih i hotelskih fakulteta.
Međutim, konačni rezultat i efekat ovog sporazuma je zaista ništavan i ja ga nisam, uz svu pažnju, mogao videti. Kao što je rekla juče gospođa Jorgovanka Tabaković, čim nema izveštaja o očekivanim efektima ovog sporazuma, to samo znači da tih efekata nema, jer mislim da bi ga vi gromoglasno najavljivali.
Lepo je to što ste nas vi, gospođo Kalanović, obaveštavali i juče i danas o saradnji Srbije sa Belorusijom, ali da bi vi nekoga opominjali kao što ste juče probali da opomenete gospođu Tabaković da se drži dnevnog reda, morate i vi da pokažete primer i da se i vi držite dnevnog reda, a ne ovako. Međutim, to govori o vašoj bahatosti.
Predsednik Vlade, gospodin Mirko Cvetković, do juče je bio u zvaničnoj poseti Egiptu. Ustanovljeno je da je bilateralna saradnja između Srbije i Egipta odlična, potpisan je jedan sporazum, jedan memorandum i jedan program, premijer se susreo sa predsednikom Vlade Egipta, gospodinom Nazifom, i predsednikom Skupštine, Ahmedom Fahti Sururom, a stigao je i na otvaranje izložbe koja je upriličena u dvorcu princa Taza, tako su bar objavili mediji.
Sve u svemu, prava turistička poseta premijera Mirka Cvetkovića u društvu ministara Nebojše Bradića i Slobodana Milosavljevića, koja je građane Srbije koštala više nego što je bila pomoć koju je Vlada Srbije uputila građanima zemljotresom razrušenog Kraljeva.
Kako to rade drugi, gospođo Kalanović? Pre samo par meseci u zvaničnoj poseti Egiptu bio je i premijer Crne Gore, gospodin Milo Đukanović. I on je zajedno sa predsednikom Egipta, gospodinom Hosni Mubarakom, ustanovio da je saradnja između te dve države savršena, odlična.
Međutim, umesto izložbe na kojoj je bio turista Mirko Cvetković, gospodin Đukanović je svoju zvaničnu posetu završio susretom sa direktorom i predsednikom kompanije "Oraskom hotels", koji u Crnoj Gori na poluostrvu Luštica realizuje jednu od najznačajnijih investicija. Projektom, čija je ukupna vrednost milijardu i 100 miliona evra, biće izgrađen novi luksuzni moderni turistički grad sa osam hotela, kapaciteta 2.200 soba, kategorije od tri do pet zvezdica, 1.600 apartmana, 750 rezidencijalnih vila, šoping zona, zdravstveni centar, dve marine, konferencijska dvorana i tereni za golf sa osam rupa.
Ono što je najznačajnije u ovom projektu, čija je realizacija krenula u oktobru ove godine, jeste to što će nakon izgradnje tog kompleksa zaposlenje u njemu dobiti 10.000 ljudi.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kalanović, e to je sporazum, a ne ovi bezvredni papiri ili neke komisije ili komiteti koje ste nam vi juče najavili. To samo znači da Egipat ima izuzetno veliki, ogroman investicioni potencijal, ali i znači da Vlada Republike Srbije nije sposobna da taj potencijal dovede u Srbiju.
SNS se zalaže da ovakvi sporazumi prate investicije ili da investicije prate ovakve sporazume i zakone. Međutim, plaši me da će jedini produkt ovog sporazuma biti, kao što ste i naveli u članu 1, organizacija poseta turističkih funkcionera koji bi se upoznali sa turističkim potencijalima ove države. To znači da ćemo u narednom periodu, osim turista Cvetkovića, Milosavljevića i Bradića, imati još mnogo državnih turista o trošku građana Srbije.
Šta to Egipat ima osim mora i piramida što Srbija nažalost nema? Egipat ima odgovore na sva ključna pitanja iz oblasti turizma. Egipat ima Ministarstvo turizma, i ne samo to, već su u cilju pojačane promocije u svetu, a naročito u zemljama čije je stanovništvo ciljano, otvorili turističke kancelarije u diplomatskim predstavništvima.
Srbija, istine radi, ima ekonomske diplomate, o čijem radu se ništa ne zna. Efekti njihovog rada, čak i ako postoje, krajnje su netransparentni, jedino što je poznato da su na velikom teretu svih poreskih obveznika Republike Srbije i nisu jedini. Pomenuću samo Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, fensi nazvanu Sijepa, koja građane Srbije košta preko 400 miliona dinara godišnje, a ni investicija, ni stranih investicija, ni izvoza nimalo, odnosno, sve manje i manje.
Egipat ima odličnu infrastrukturu, devet međunarodnih aerodroma, svi delovi zemlje su povezani putnom mrežom, a glavni pravci i modernim auto-putevima. Kakva je situacija u Srbiji? Imamo jedan i po aerodrom, auto-puteve gradimo samo u obećanjima i u predizbornoj kampanji, srpska železnica je priča za sebe, najmoderniji segment srpske železnice je Šarganska osmica.
Zamislite situaciju u kojoj će se naći evropski turista koji je krenuo, recimo, u Vrnjačku Banju. Trebaće mu dva do tri sata leta do Beograda, a onda putešestvije po srpskim putevima do Vrnjačke Banje, od Beograda do Vrnjačke Banje bar jedno četiri sata, bez ikakve prateće infrastrukture. Hoće li takav turista doći u Srbiju? Mislim da neće, gospođo Kalanović, i toga ste i vi svesni.
Koliko traje turistička sezona u Srbiji? Dva meseca, jul i avgust, i tada je zgužvano sve, i Guča, i Egzit, i Vrnjački karneval, i Bir festival. U ostatku vremena, poneki kongres i proređene ekskurzije, pa hoteli ključ u bravu.
Pogledajte kako to rade naši prijatelji u Egiptu. Svi međunarodni sajmovi, festivali i turniri se održavaju između januara i marta, odnosno između oktobra i decembra, od manifestacije Cairo international Book fair u januaru, do National fishing festivala u Šarm el Šeiku, koji se održava u novembru i sve to se radi i organizuje kako bi se posetioci privukli i van zvanične turističke sezone.
Jedino u Srbiji je na snazi poslovna politika i poslovna filozofija koja glasi – radimo dva meseca i od tog rada živimo narednih deset meseci. To ne može, to je nemoguće. To je perpetum mobile.
Inicijativa za privatizaciju hotela u Egiptu je pokrenuta 1985. godine i od tada je napravljena takva klima koja je privukla strane investitore, pa je recimo, samo u jednoj godini jedna alžirska kompanija uložila 120 miliona dolara u Al Gardeku na obali Crvenog mora. U Srbiji je tek privatizacija napravila pravi dar mar.
Možete li se pohvaliti bar jednom uspešnom privatizacijom, naročito hotela i drugih turističkih kapaciteta?
Šta je sa Zelenkadom na Zlatiboru? Da li radi posle privatizacije? Ne radi. Šta je sa zaposlenima? Baš vas briga. Ko je omogućio Šariću i njegovim saradnicima da kupuju hotele na Palićkom jezeru?
Šta je sa HTP "Fontana" iz Vrnjačke banje? Tretirate ih kao zamorče, prvo neuspešna privatizacija, pa na ivici stečaja, pa bajpas date restruktuiranjem, a sada eksperimentalna privatizacija i to samo onoga što vredi u "Fontani" zajedno sa specijalnom bolnicom i sve to po ne postojećem zakonu, već po eksperimentu, kako je najavio Mlađan Dinkić u poslednjoj poseti Vrnjačkoj banji.
Sada hoćete da izdvojite najzdraviji deo "Fontane", zaposlene, nagomilane dugove i hipoteke ostavite u tom drugom invalidnom delu, da takvu "Fontanu" pripojite specijalnoj bolnici "Merkur", jedinoj uspešnoj firmi, u okviru koje su i banjski parkovi i lekovite mineralne vode, i prodate je za 10 miliona evra investicija u naredne tri godine.
Biće dovoljno, gospođo Kalanović, da potencijalni kupac prebaci iz desnog u levi džep 10 miliona evra i postaće vlasnik ne samo "Fontane" i specijalne bolnice "Merkur", već gotovo cele Vrnjačke banje. Gde je tu interes građana Vrnjačke banje? Gde je tu interes lokalne samouprave, gotovo i da niste pitali?
To nije bilo dovoljno gospodinu Mlađanu Dinkiću, već se obavezao da preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje popunjava 75% smeštajnih kapaciteta te buduće firme. Da li je to novi "Fijat" u Srbiji? Da li će to biti nova firma preko koje će se isisavati i ovo malo novca što je ostalo u državi? Sa takvim preduslovima, uspešno tu buduću firmu će moći da vodi i malo dete.
Šta će biti sa zaposlenima u "Fontani"? Vremena je ostalo još malo, oglas je raspisan, dokumentacija otkupljena. Vodite računa šta radite.
Nemojte misliti da smo protiv investicija i stranih ulaganja. Naprotiv, te investicije su nam neophodne. Mislim da u okolini Vrnjačke banje ima još uvek sasvim dovoljno neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta. Dovedite nekog ko će započeti grinfild investiciju, napraviti hotel, zaposliti ljude, dovesti turiste. Biću prvi koji će tako nešto pohvaliti, a ne ovako kao što radi Mlađan Dinkić, na tacni nudi, poklanja celu Vrnjačku banju.
Zbog svega izrečenog, u danu za glasanje SNS će glasati protiv ovih predloga zakona.
Gospodine Seniću, dosta nam je najava i lepih želja, mi hoćemo realizaciju. Hoćemo da Šumadija, ali i ostali delovi Srbije rade. Inače, šta je ko najavio i šta ko želi, to ostavite za neku kampanju i za neke stranačke tribine.
Zarad te istine o kojoj govorite, gospođo Kalanović, pozdravljam vašu sponu i vašu vezu sa Vrnjačkom Banjom, samo ću vam citirati nešto i siguran sam da ćete vi to prepoznati.
"Nažalost, ni "Fontana" ne može da se deli zbog toga što je opterećena velikim dugovima i hipotekama, tako da ne možete prodati nešto što je atraktivno, a ostaviti nešto što neće niko da kupi i onda šta dalje i sa radnicima, ali ovaj deo gde pominjete za izgradnju nove "Zvezde" za to su, čini mi se, zainteresovani svi. Ja sam odavde, iz ovih krajeva i meni se javljaju oni koji bi kupili novu "Zvezdu", ali neopterećenu. To nije moguće. Nije moguće kupiti srce Vrnjačke Banje, neopterećeno napraviti hotel sa pet zvezdica i reći: mene ostalo ne interesuje. Moraće ceo sistem da se razmatra."
Ovo su vaše reči, gospođo Kalanović. Tada ste rekli da je Vrnjačka Banja atraktivna, rekli ste da je to srce Vrnjačke Banje, a onda ste naglo promenili pamet i rekli – da, izdvojićemo najvažniji segment iz "Fontane". Radnike, hipoteke i dugove ćemo ostaviti u drugom delu i ovo privatizovati sa specijalnom bolnicom "Merkur". Niko nije rekao – nemoj da dođe strani investitor, nemoj od Vrnjačke Banje da se napravi sistem kao što je u Karlovim Varima, ali nemojte ostavljati ljude u "Fontani" zajedno sa dugovima i zajedno sa objektima nekim na Goču ili nekim perifernim objektima. Nemojte menjati mišljenje svakih mesec-dva. Imajte neki kontinuitet u tome što pričate.
Ako ne verujete ovome što sam pročitao, imam i audio-zapis vaše izjave. To je vaša izjava, to su vaše reči, gospođo Kalanović.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, govoriću o Predlogu zakona o zadužbinama i fondacijama. Veliku čast i zadovoljstvo mi predstavlja činjenica da je jedna od prvih fondacija u Srbiji osnovana u Vrnjcima, odnosno Vrnjačkoj Banji, još davne 1868. godine. Ta fondacija se zvala Osnovatelno fundatorsko društvo lekovite kiselo-vruće vode u Vrnjcima.
Velikim i humanim ljudima tog vremena, vašim i mojim zemljacima, gospodine ministre, nije bio potreban ovako glomazan i neretko nerazumljiv zakon. Zbog toga ću vam pročitati jedan tekst iz kojeg ćemo, verujem, svi izvući dobre pouke.
Skup poklonika tople mineralne vode u Vrnjcima održan je u Kruševcu 1. jula 1868. godine. To je bio dogovor na kome je odlučeno da se osnuje dobrovoljno udruženje za podizanje Vrnjačke Banje. Iz Kruševca na skupu su bili prisutni profesor Matija Karamarković, sreski načelnik Stanko Mutavdžić, sudija Okružnog suda Stevan Kovačić i trgovci Vule Radosavljević i Stojan Brkić. Iz Trstenika su došli načelnik sreza, kapetan Atanasije Mihailović i trgovci Teodosije Petković i Stevan Katić. Iz Karanovca, današnjeg Kraljeva, načelnik sreza kapetan Stevan Popović i trgovci Jovan Novaković i Dimitrije Crvčanin.
Na skupu je profesor Matija Karamarković pročitao pregled poziva za upis u dobrovoljno udruženje, odnosno osnivački akt u kojem je bilo predloženo sledeće: pod jedan, da se osnuje udruženje građana koje će se zvati Osnovatelno fundatorsko društvo lekovite kiselo-vruće vode u Vrnjcima; pod dva, da su humanost i rodoljublje osnovni i jedini motiv udruženja; pod tri, da je podizanje Vrnjačke Banje osnovni i jedini cilj udruženja; pod četiri, da će potreban novac društvo prikupljati isključivo dobrovoljnim prilozima članova i da prilozi ne mogu biti veći od jednog dukata i da su, naravno, nepovratni; pod pet, da će upis u društvo vršiti odbor koji čine Matija Karamarković, Atanasije Mihailović i Stevan Popović.
Skup je prihvatio predloženi osnivački akt u celini, te je nastala prva takva organizacija u Srbiji pod nazivom Osnovatelno fundatorsko društvo lekovite kiselo-vruće vode u Vrnjcima. Tom prilikom Pavle Mutavdžić se upisao za prvog člana i priložio dva dukata, uz napomenu da će, ukoliko se program rada proširi, priložiti još osam dukata.
Istovremeno, on je dopisao primedbu da dobrovoljni prilog članova društva može biti i veći od jednog dukata i da takav prilog treba smatrati izrazom čovekoljublja i patriotizma. Društvo je egzistiralo 15 godina, odnosno do 1883. godine, kada je Vrnjačka Banja prešla u državne ruke.
Iz ovog teksta možemo da vidimo da je formiranje zadužbina i fondacija bila uloga ne samo bogatih ljudi tog vremena, ne samo trgovaca, nego i načelnika srezova, odnosno ljudi koji su se bavili i politikom.
Gospodine ministre, ovako je nastala prva fondacija i, što je još mnogo važnije, ovako je nastala Vrnjačka Banja. Ja sam tim ljudima duboko zahvalan i na ideji, i na čovekoljublju i na patriotizmu. Posle osnivanja prve fondacije, posle 142 godine, dobićemo zakon gde vi u članu 3. definišete ciljeve zadužbina i fondacija, s kojima se apsolutno slažem.
Gospodine ministre, pored promovisanja demokratskih vrednosti i regionalnog razvoja, borbe protiv korupcije, zaštite potrošača, zar niste mogli da predvidite i promovisanje i nacionalnih vrednosti. Mislite li da mi kao država, kao narod nemamo nacionalne vrednosti koje bi trebalo da promovišemo. Zašto ovim predlogom zakona to niste predvideli. Čega se stidite? Patriotizma koji je promovisao pre 142 godine sreski načelnik Pavle Mutavdžić.
Duboko sam ubeđen da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Ali, nemojte misliti da je ta budućnost brža i sigurnija ukoliko se odreknemo nacionalnih vrednosti, ukoliko postanemo bezlični. Šta ćemo takvi i Evropi i nama samima, jer ako sami sebe ne cenimo zaista to niko drugi neće uraditi umesto nas.
Kada čitate neku knjigu i kada dođete zbog štamparske greške do bele stranice, praznog papira, nećete se zadržati na toj stranici, preći ćete siguran sam na sledeću. Kao građanin Srbije ne bih voleo da Srbija u budućnosti u toj bogatoj knjizi, koja se zove Evropska unija, bude baš takav jedan beli papir, ali siguran sam da nešto tako ne bi želeli ni naši prijatelji u Evropi.
Ne treba da se stidimo naših nacionalnih vrednosti, pa da ih zaboravljamo kao što ste ih vi zaboravili u ovom predlogu zakona. U proklamovane ciljeve zadužbina i fondacija, istina negde pri dnu prioriteta, predvideli ste i brigu o deci i mladima, iako smo svedoci svakodnevnih poziva za pomoć oboleloj deci, operacije, transplantacije, troškovi lečenja astronomski, nemaština, bol roditeljska nad bolesničkom posteljom deteta, ogromna, neizreciva.
Treba li za ovu državu promovisanje vrednosti regionalnog razvoja da bude važnije od pomoći bolesnoj deci ili je to možda nalog arhitekte tog regionalnog razvoja. Ima li humanijeg, čovekoljubljivijeg cilja zadužbina i fondacija nego što je to pomoć našoj deci. Šta je sa decom sa posebnim potrebama. Treba li da gradimo Srbiju u kojoj ćemo se setiti dece sa posebnim potrebama samo u dečijoj nedelji, malo slatkiša, neka olovka, bojica, srceparajuće, obećavajuće izjave političara izrečene, ne zbog te dece, nego zbog medija, kampanje, rejtinga.
Kakvu vi poruku ovim predlogom zakona kao država šaljete, kada ste recimo članom 24. predvideli da upis u registar zadužbina i fondacija vrši Agencija za privredne registre i da visinu naknade za upis zadužbina i fondacija u registar i druge usluge koje pruža APR određuje upravni odbor uz saglasnost Vlade.
To znači da će prilikom ovakvog humanog gesta kao što je formiranje fondacije ili zadužbine država ipak naplatiti svoje usluge. Kako mislite da podstičete humanizam i čovekoljublje kada nam je država skupa i kada ne pokazuje znake humanizma, i to malim sitnim gestom, tako što će se odreći svojih prihoda prilikom upisa zadužbine i fondacije u registar.
Ovakvim zakonskim rešenjem, gospodine ministre, pokazujete da imamo humane pojedince koji su spremni da izdvoje 30.000 evra prilikom osnivanja zadužbine i fondacije, ali nemamo humanu državu koja bi se odrekla bar dela svojih prihoda.
Članom 5. ste predvideli, to je jedan benigni član, da se zadužbine i fondacije osnivaju dobrovoljno, mislim da je ovaj član nepotreban, opterećujući, jer nešto što zakonom nije obavezno, naravno da je dobrovoljno, tako mislim da taj član treba i brisati.
Gospodine ministre, u Srbiji je oduvek bilo i zadužbina, i fondacija, i donatora i donacija. Neki od njih nisu uzor društvene odgovornosti jer se busaju u grudi malom ili velikom donacijom, ili zaštitom životne okoline i svu pomoć medija koji im služe kao alat u toj promociji. Kompanije, ne samo kod nas već i u svetu, sve više koriste društveno odgovorno poslovanje kao marketinško oruđe.
Društveno odgovorno poslovanje je često način na koji firme rade, ali je i način da se poboljša imidž preduzeća ili imidž vlasnika preduzeća. Nije nikakva tajna, a i istraživanja to pokazuju, da potrošač birajući između dva proizvoda iste cene, istog kvaliteta odlučuje se za onaj proizvod koji potiče iz kompanije koja posluje na društveno odgovoran način.
Međutim, pored ovih primera verujem da većina njih ima one druge iste pobude. Verujem da unutrašnje biće svakog od nas uživa u tome da pomaže drugima i da nam je teško da posmatramo tuđu patnju. Ali, to je ono što ovaj predlog zakona ne prepoznaje i da je poljuljano poverenje građana i kompanija u humanitarne organizacije i društveno odgovorne projekte, naročito posle obelodanjenog slučaja Fonda Katarine Rebrače.
Ne vidim kako će ovaj predlog zakona sprečiti pojavu nekog novog takvog slučaja. Zbog svih izrečenih zamerki poslanička grupa Napred Srbijo Srpske napredne stranke je podnela 21 amandman na ovaj predlog zakona, ali bez obzira na vaš odgovor na te amandmane u danu za glasanje nećemo podržati ovaj predlog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, prva zamerka poslaničke grupe Napred Srbijo SNS na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu odnosi se na sam postupak donošenja ovog zakona. Turizam je grana privrede u kojoj se očekuje veliki rast, kao i priliv velikih finansijskih sredstava, kako kroz dugo očekivane investicije, tako i kroz pozicioniranje naših destinacija na svetskoj i evropskoj turističkoj mapi.
Od svih proizvoda i usluga koje pruža srpska privreda, turizam, po mom skromnom mišljenju, ima najveći potencijal. Zato, gospođo ministre, ostaje nejasno zašto ovako bitan zakon donosite na krajnje netransparentan način? Zašto po hitnom postupku? Zašto bez ijednog jedinog sata javne rasprave? Zašto ignorišete mišljenje i stav onih kojih se ovaj zakon najviše dotiče?
Podsetiću vas da od turizma u Srbiji živi oko 100.000 ljudi. Ovim predlogom zakona menjate 67% 132 člana Zakona o turizmu. Menjate, a bolje je reći kasapite gotovo pola Zakona o turizmu a da struku i javnost ne pitate za mišljenje. Šta ovim predlogom zakona želite da sakrijete? Čega se bojite?
Ma koliko okretali glavu na drugu stranu, ovim predlogom zakona svi su nezadovoljni, i JUTA, i Udruženje banja Srbije, i Udruženje specijalizovanih zdravstvenih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju, i Grupacija banjskih i klimatskih mesta Srbije u okviru Privredne komore Srbije, svi su nezadovoljni.
Dokle ćete te zamerke da gurate pod tepih? Kako da vam verujemo, gospođo ministre, kada je resorni ministar vaš lider, gospodin Mlađan Dinkić, pre samo nešto više od godinu dana u ovoj Narodnoj skupštini ubeđivao nas narodne poslanike da je Zakon o turizmu najbolje zakonsko rešenje koje će urediti oblast turizma?
Jedan od parametara kojim se određuje kvalitet nekog zakona je i dužina primene tog zakona. Međutim, i te vrednosti mislim da su kod vas poremećene, pa kvalitet zakona merite brojem izmena i dopuna zakona, tako da su sada u Srbiji u primeni zakoni koji izgledaju kao vreće sa puno zakrpa, a svaka od tih zakrpa je u stvari izmena i dopuna zakona.
Gospođo ministre, sada posle vremenski skromne primene vršite izmene i dopune u više od pola članova Zakona o turizmu. Te promene nisu male, kozmetičke, već zaista suštinske, pa vas slobodno mogu pitati kada ste nas vi odnosno gospodin Mlađan Dinkić dezavuisali, tada kada ste predlagali Predlog zakona o turizmu ili sada kada raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu?
Svejedno je kakav će odgovor da bude, poslanička grupa Napred Srbijo SNS traži odgovornost i pisca i predlagača oba ova zakona, jer pretpostavljamo da su, bez obzira na učinjene greške, to isti ljudi.
Tri su ključna problema čije rešenje otvara vrata nekakvoj perspektivi srpskog turizma, a to su privatizacija hotela odnosno turističkih preduzeća, nepostojanje ministarstva turizma i očajna infrastruktura. U Strategiji razvoja turizma, banjski turizam je označen kao segment sa najviše potencijala.
S obzirom na dosadašnja iskustva, opravdano sumnjam da vi taj potencijal u banjskim i klimatskim mestima Srbije vidite samo kroz očekivana finansijska sredstva u privatizaciji predstojećoj medicinskih, ugostiteljskih i smeštajnih kapaciteta u banjama Srbije. Taj potencijal se očigledno nije ogledao u dosadašnjim privatizacijama jer setite se kroz kakvu golgotu prolaze zaposleni u HTP "Fontana" iz Vrnjačke Banje, ali i zaposleni u mnogim drugim preduzećima u Srbiji.
Hotele kupuju i otvaraju ljudi koji imaju kapital, ali se bave delatnošću koja nema blage veze sa turizmom. Umesto edukovanih i iskusnih menadžera, na rukovodeće pozicije postavljaju svoju decu i rođake, pa nije ni čudo što nam u turizmu Srbije nedostaje pet ključnih fraza, a to su dobar dan, dobrodošli, izvolite, hvala i dođite nam opet. Dok god se to ne promeni, govorićemo samo o krizi turizma u Srbiji.
Taj potencijal koji ste naveli u strategiji razvoja turizma se nije video ni kroz ravnomerno ulaganje u infrastrukturu.
Recimo, iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, meni je žao što danas sa nama nije gospođa Verica Kalanović, za 2010. godinu za opštine Čajetina, Raška i Brus, koje gravitiraju zimskim turističkim centrima Kopaoniku i Zlatiboru, između ostalog, opredeljeno je 170 miliona dinara za finansiranje projekta pod nazivom "Turistička infrastruktura za aktivan odmor". To je odlično, sjajno.
Ali, s druge strane ste opštini Vrnjačka Banja udelili, a vi jako dobro znate da se samo milostinja udeljuje, 30 miliona dinara za finansiranje, za izgradnju dve školske sale i 900.000 dinara za poboljšavanje vodosnabdevanja u vrnjačkim selima.
Kraljici srpskog kontinentalnog turizma nepun 31.000.000 dinara, od čega 900.000 dinara za poboljšavanje vodosnabdevanja vrnjačkim selima, koji nikakve veze nema sa turizmom, a priznaćete da sa 900.000 dinara ne može da se napravi ni jedna spomen česma, a kamoli da se poboljša vodosnabdevanje.
Ako tome dodamo da ste rebalansom budžeta i umanjenjem transfernih sredstava za 2010. godinu opštini Vrnjačka Banja oduzeli nešto više od 90 miliona dinara, kako onda mislite da Vrnjačka Banja bude evropski konkurentna? Kako bez dobre infrastrukture i bez kvalitetne privatizacije?
Ovim putem se usmeno pridružujem i podržavam zahtev Stalne konferencije gradova i opština Srbije za vraćanje transfera lokalnim samoupravama u 2011. godini na nivo predviđen Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, odnosno po formuli od 1,7% od bruto društvenog proizvoda.
Gospođo ministre, bez medicine nema ni banje. To je staro pravilo, pa makar te medicinske usluge bile na nivou određivanja količine i načina konzumiranja banjskih voda, a kamoli na vrhunskom medicinskom nivou koji se gaji i pruža u banjama Srbije. U Srbiji egzistiraju 23 specijalne bolnice za rehabilitaciju koje pružaju svoje usluge, jednim delom preko sistema Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a drugim, većim delom, na slobodnom tržištu.
Ovim predlogom zakona vi ste pokazali jasnu nameru, da ustanove za prevenciju lečenja i rehabilitaciju izdvojite od ostalih privrednih subjekata koji se bave ugostiteljstvom i svedete ih na nivo opštih bolnica, samo što bi ove, u svom nazivu, u prefiksu, imale reč "specijalne", i to, samo zato što ih sputavate i ograničavate u obavljanju ugostiteljskih delatnosti, odnosno ugostiteljskih usluga.
Podsetiću vas da je Ministarstvo zdravlja kao osnivač tih ustanova, dalo saglasnost na bavljenje turizma. Da li je to još jedna disharmonija u Vladi Republike Srbije? Da li vi komunicirate između resora i između ministarstava uopšte? Koji je razlog što se ovim predlogom zakona, specijalne bolnice uvrstili u privredne subjekte i druge kategorije?
Istine radi, ovako diskriminišuće rešenje je najavio državni sekretar, gospodin Goran Petković u jednom intervjuu, kada se gotovo požalio da specijalne bolnice uzimaju posao hotelima. Pa, neka uzimaju ako su kvalitetni. Da li to gospodin Petković pokušava da namesti tržišnu utakmicu koja bi trebalo da se odigra u nekim fer okolnostima? Koliko znam, mislim da je to kažnjivo.
Ovakvo zakonsko rešenje nije u skladu ni sa Ustavom, ni sa fer tržišnom utakmicom koja bi trebalo da se svakog dana odigrava u Srbiji. Razlog za ovakvo zakonsko rešenje, vidim jedino kao vašu želju da se specijalnim bolnicama pred predstojeću privatizaciju dodatno umanji vrednost. To je jedini razlog.
Jer, da ste razmišljali da se preko tri i po hiljade ležajeva, što čini negde malo više od 50% smeštajnih kapaciteta u ovim ustanovama nalazi na slobodnom tržištu. Da ste razmišljali da će radna mesta dve i po hiljade zaposlenih u nemedicinskom delu zdravstvenih ustanova biti ugroženo, vi biste prihvatili sugestiju i izvršili brisanje člana 20. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.
Zbog svih iznetih zamerki, zbog nedefinisane ciljne grupe turista koje želimo da privučemo na naše turističke destinacije, kao i zbog politike u turizmu koja se bazira na ličnim afinitetima resornog ministra, u danu za glasanje ne možete očekivati podršku, odnosno poslanička grupa Napred Srbije Srpske napredne stranke glasaće protiv ovog predloga zakona.