Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u skupštinskoj proceduri i raspravi, u ovoj šumi predloga zakona, našla su se i dva veoma važna i za građane Republike Srbije fundamentalno zakona, a to su Predlog zakona o šumama i Predlog zakona o vodama.
Prva i veoma bitna zamerka poslaničke grupe SNS se odnosi na sam naslov zakona o šumama, jer smatramo da naslov zakona mora biti zakon o upravljanju šumama. Razlog da prihvatite našu sugestiju, pretočenu kroz predloženi amandman, stoji u deklaraciji sa ministarske konferencije u Sankt Petersburgu, gde se govori o zakonu o šumama i upravljanju šumama. Istaknuto je da bi održiva eksploatacija resursa bila racionalna važno je obezbediti dugoročnu korist. Efikasno upravljanje resursima mora imati mehanizme za kontrolu uživanja prava.
U većini literature se dokazuje i sledeće, što u ovom predlogu zakona zaista nisam prepoznao, da bi se stvorila potrebna sigurnost i izvesnost da će resursi doneti dugoročnu korist, potrebno je da odgovornost za upravljanje resursima bude poverena onima kojima od tih resursa zavisi zarada sredstava za život.
Takođe smatramo da je ovaj predlog zakona trebao da ima jasniji stav i relaciju sa ekološkim, lovnim, rekreativnim i banjskim turizmom. U skladu sa strategijom prostornog razvoja Republike Srbije i delovi reka i jezera sa priobaljem, zemljište i predeli uređene prirode, izletišta, prostori visokih planina koji su pogodni za uređenje skijališta, ambijentalne, prostorne i kulturne istorijske celine, znamenita mesta, kao i manje prostorne celine sa izraženim rekreativnim atraktivnim i pejzažnim odlikama mogu se proglasiti za prostore od značaja za razvoj turizma, a sastavni deo su područja pod šumama.
Kako turizam nije u vašem resoru, gospodine ministre, ova činjenica ukazuje na slabu međuresornu saradnju u Vladi Republike Srbije. Ovaj predlog zakona, nažalost, ne prepoznaje i ne definiše banjske šume, kao ni način postupanja sa tim šumama. Banjske šume su šume koje u orografskom, hidrografskom i biološkom pogledu gravitiraju banjskom području i predstavljaju značajan faktor očuvanja i unapređenja banjskog područja.
Značajan deo turističke ponude Srbije čine banje. Međutim, banjski posetioci ne očekuju samo da probaju lekovite vode. Naprotiv, njihovi zahtevi su mnogo kompleksniji, što je razumljivo. Okolina banja, sa ostalim segmentima turističke ponude, kao što su šume, park šume, manastiri, izletišta, arheološka nalazišta su izuzetno značajna u tom pogledu i to ne samo za državu, već i za šumarstvo kao segment privrede.
Zaštitna funkcija banjskih šuma je višestruka i to kako zaštitno-regulativna, tako i socijalno-kulturna, s tim što se ne isključuje proizvodna funkcija. Naročito je značajna vodozaštitna funkcija, tj. zaštita mineralnih izvora i obezbeđivanje čiste pijaće vode.
Da bi sačuvali i obezbedili te zaštitne funkcije, a u isto vreme i omogućili ekonomski, i ekološki racionalno gazdovanje ovim šumama, banjske šume bi trebalo u okviru šumarskog zakonodavstva da dobiju posebno mesto. Korist u tom pogledu je višestruka za same banje što obogaćuju turističku ponudu, za šumarstvo i šumarsku struku što daju mogućnost i preuzimaju inicijativu u oblasti turizma, ali i u drugim oblastima, gde smo, nažalost, u zaostatku.
U članu 15. Predloga zakona o šumama, stav 2, predvideli ste da je za organizacije koje poslove monitoringa šuma obavljaju na teritoriji autonomne pokrajine nadležan organ autonomne pokrajine. SNS svoje zamerke na Zakon o prenosu nadležnosti na AP Vojvodine je iznosila javno, i na konferenciji za novinare i na raspravi ovde u Skupštini Republike Srbije.
Smatramo da je jedna od nadležnosti koja je nepotrebno preneta i monitoring šuma, koji mora biti objedinjen za celu teritoriju Republike Srbije, inače gubi svrhu, jer priznaćete biljne bolesti ne poznaju nikakve administrativne podele i granice.
Članom 44. definisali ste i izveštajno-dijagnozno-prognozne poslove u zaštiti šuma, za koje takođe smatramo da moraju da budu objedinjeni na nivou cele države sa jedinstvenom bazom podataka.
U članu 42, definisali ste da je sopstvenik i korisnik šuma dužan da prati uticaj biotičkih i abiotičkih činilaca na zdravstveno stanje šuma i blagovremeno preduzima mere zaštite šuma. Ako to ne uradi, Ministarstvo će obezbediti izvršenje te obaveze o trošku sopstvenika šuma.
Kada sa druge strane znamo da su većina sopstvenika privatnih šuma staračka domaćinstva, odnosno građani Srbije sa minimalnim primanjima i kada znamo koliko je selo osiromašeno pogubnom politikom Vlade Republike Srbije, hoće li primena ovog zakona biti samo novi namet i novi finansijski teret sopstvenicima šuma?
Velike zamerke imamo i na čl. 111, 112. i 113, koji definišu privredni prestup i sankcije. Novčanom kaznom od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara kazniće se pravno lice za privredni prestup ukoliko ne održava brojnost i vrste divljači na takvom nivou da se ne narušava biološka ravnoteža.
Međutim, nemeće se pitanje – šta će se desiti, odnosno ko će biti odgovoran ako je na istom području ustanovljeno lovište kojim ne gazduje korisnik šuma, već je korisnik lovišta drugo pravno lice, a dešava se ono što je navedeno u tački 21? Ko je odgovorniji – korisnik šuma ili korisnik lovišta?
Takođe, isto pitanje je i za tačku 22), odnosno čija je odgovornost ukoliko se donesu planski dokumenti u lovstvu koji nisu u skladu sa planom razvoja. Dalje, ponovo isto pitanje – ko je odgovorniji, korisnik šuma ili korisnik lovišta, ukoliko su to dva različita pravna lica?
Nelogičnosti se vide i u članu 113, gde po našem mišljenju fizičko lice ne može biti odgovorno jer nije kompetentno da prati zdravstveno stanje šuma i njihovu ugroženost, kao ni da prati uticaj biotičkih i abiotičkih činilaca na zdravstveno stanje šuma.
Kažnjavanje fizičkog lica po ovim tačkama je krajnje diskutabilno, jer on ne mora i ne može da zna recimo ko odlaže smeće u njegovoj šumi. Smatram da je apsurdan princip koji ste ovim predlogom zakona uveli, a to je da je vlasnik šume odgovoran za štetu koju mu nanosi treće lice jer nije sprečio da u šumi koja je njegovo vlasništvo, na šumskom zemljištu i na udaljenosti manjoj od 200 metara treće lice neovlašćeno izvrši odlaganje smeća, otrovnih supstanci i ostalog opasnog otpada.
Što se tiče Predloga zakona o vodama, voleo bih da ukažem na jednu veliku ekološku crnu tačku koja se, na moju veliku žalost, nalazi u opštini iz koje dolazim, a to je Vrnjačka Banja, kraljica banjskog kontinentalnog turizma, površinski sjaj i šarm tradicije aktivnog bavljenja turizmom dugim 142 godine.
Međutim, malo ko zna da u Vrnjačkoj Banji postoji 7.000 priključaka na kanalizacionu mrežu, da laguna, odnosno taložnik već godinama nije u funkciji i da se godišnje u Zapadnu Moravu, bez ikakvog predtretmana, izlije više od milion i 200.000 kubnih metara fekalnih voda.
Zapadna Morava, iz koje samo pet kilometara nizvodno naše komšije iz Trstenika piju vodu, pripada "A" klasi vodotoka, iako posle uliva otpadnih voda, odnosno fekalija iz Vrnjačke Banje, rečna voda u Zapadnoj Moravi ne odgovara normama propisanim za rečne vode druge "A" klase, a sve zato što nema nikakvog predtretmana, odnosno prečišćavanja otpadnih voda, pa je mnogostruko povećana i hemijska i bakteriološka potrošnja kiseonika.
Moje pitanje za vas, gospodine ministre, i za Vladu Republike Srbije je – hoće li Vrnjačka Banja biti samo mesto gde se povremeno održi glavni odbor ili proslavi krsna slava stranke na vlasti? Ministri dođu, obećaju i odu, a problemi ostaju mojim sugrađanima u Vrnjačkoj Banji i komšijama u Trsteniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, donošenje novog zakona o divljači i lovstvu bilo je neophodno, jer lovstvo ima svoje ukorenjeno mesto u svim kategorijama stanovništva, u svim socijalnim slojevima u Srbiji. Udruživanje lovaca u lovačke organizacije zasnovano je na jednakosti i druželjublju i ima dugu tradiciju u Srbiji koja datira još iz 1887. godine, kada je u Kragujevcu osnovano prvo udruženje lovaca pod nazivom Lovački klub.
Ono što bih posebno istakao jeste, da se, ako se uzme u obzir socijalni sastav članstva, slobodno može reći da su retke društvene organizacije gde postoji takva raznolikost sastava članstva i ravnopravnost pri odlučivanju. U ovom predlogu zakona o divljači i lovstvu nazire se i jedan pozitivan pomak, a to je davanje mogućnosti struci da gazduje lovištima ravnopravno sa lovačkim društvima, jer će javna preduzeća iz člana 7. stav 1. ovog zakona izdavati lovne karte za lovišta posebne namene, kao i lovačka društva, koja su ih jedina izdavala do sada.
Međutim, ono što je ovim predlogom zakona trebalo omogućiti je i postizanje dogovora, odnosno sklapanje ugovora između lovišta posebnih namena i lovačkih društava tako što bi se za korišćenje lovišta posebnih namena izdvajala sredstva iz članarine lovačkih društava i to, naravno, tamo gde su obe strane zainteresovane. Takvih ugovora je bilo i ranije između nacionalnih parkova i ''Srbijašuma'', sa jedne strane, i lovačkih društava, sa druge strane. Na taj način bi se sprečilo cepanje lovačkih društava, a prihod od dozvola za lov prelio bi se jednim delom i u lovište posebne namene.
Površine današnjih lovišta u Srbiji su male i iscepkane, zalaze granicom jedna u drugu duboko u teritoriju, a poznata je činjenica da zarad boljeg i uspešnijeg gazdovanja lovištima treba ići na ukrupnjavanje lovišta. U Srbiji najveći broj lovišta ima površinu od 5.000 hektara pa naviše. Međutim, ovaj predlog zakona predviđa da lovišta mogu biti površine i od 2.000 hektara, a to usitnjavanje ne donosi ništa dobro. Jer, ako se zna da radijus kretanja visoke divljači prevazilazi površine i od 5.000 hektara, a kamoli od 2.000 hektara, kako je ovim zakonom predviđeno, u praksi, odnosno primenom ovog zakona, dešavaće se da se iste jedinke divljači evidentiraju dva i više puta od strane susednih lovišta, pa se planovi za odstrel na taj način multipliciraju za jedan te isti broj divljači.
Članom 9, ovog predloga zakona, predvideli ste osnivanje i rad Lovačke komore. Međutim, ne slažem se sa stavom 4, ovog člana, koji predviđa da se za osnivanje i početak rada Komore sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Ataka na budžet ima mnogo, postoji Savez, postoje privredna društva, sada i Komora koja bi trebalo da se finansira iz budžeta Republike Srbije bar godinu dana, što je po mom mišljenju neprihvatljivo. Potvrda ovakvog mog tumačenja stoji u članu 14, ovog predloga zakona, kojim ste definisali prihode Komore. Ti prihodi su zaista ogromni, pa je zbog toga u najmanju ruku drsko da se pored takvih prihoda traže dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
U članu 20. definisan je Status zaštite divljači. Smatram da je ovakvo zakonsko rešenje nedorečeno, jer je u Prilogu zakona trebalo da se navedene koje su to vrste divljači koje imaju status zaštite. Interesantno je i to da u Predlogu zakona o divljači i lovstvu, tamo gde pisac zakona nije imao konkretna rešenja, proglašavao je vas, gospodine ministre, ni krivog ni dužnog, za nadležnog. Ti povereni poslovi su najčešće stručne prirode, koji bi trebalo da se rešavaju preko Komore, lovačkih saveza, naučnih institucija, zavoda i slično. Ako ste već predvideli osnivanje Komore i ako ste želeli da opravdate postojanje Komore, onda je trebalo da joj date određena ovlašćenja.
Ovaj predlog zakona, takođe, definiše i pojam trajne zaštićene vrste divljači kao strogo zaštićene vrste divljači. Međutim, pored suvoparne definicije, trebalo je, u prilogu ili dodatku zakona, navesti koje su to vrste ili, barem, u kojem dokumentu ili pravilniku će biti navedeno ili su već navedene po drugom zakonskom osnovu. U prethodnom zakonu, ako se ne varam, to je bilo regulisano članom 4.
U članu 30. definisali ste da se u lovištu mogu kretati lica koja su naoružana lovačkim oružjem ili opremljena drugim sredstvima za lov, ako imaju lovnu kartu i dozvolu za lov. Ali, ako je predlagač zakona želeo da u potpunosti uredi ovu oblast, onda je, pored ovih uslova, morao da propišete obavezu lica u lovištu da imaju i dozvolu za nošenje lovačkog oružja, jer kako bi se inače izbegla situacija ako lice u lovištu ima jednu urednu lovnu kartu i dozvolu za lov, a zbog određenog ekscesa mu je oduzeta dozvola za nošenje oružja. Nejasno je da li bi status takvog lica u lovištu bio legalan ili ne.
U članu 40. stav 4, takođe, predvideli ste da prednost pri dodeli prava na gazdovanje lovištima ima pravno lice koje u programu ulaganja ima najveću planiranu vrednost ulaganja u lovište. Tu se nameće osnovno pitanje – kako se proverava da li pravno lice prilikom dodele prava na gazdovanje može da ispuni to što je planirao, obećao, što se obavezao?
Vi ovim zakonskim rešenjem niste definisali da imovina pravnog lica ili bankarske garancije budu dokaz ozbiljnosti da će se preuzete obaveze i realizovati, jer na ovaj način kao da želite da prenesete najgora iskustva iz privatizacije društvenih preduzeća. Vama je bilo bitno da država naplati sredstva od dodele prava na gazdovanje lovištima, a šta će nakon toga biti sa lovištima, nije ni bitno.
Bojim se da će lovišta stići ista sudbina kao i većinu privatizovanih društvenih firmi.
Ovako definisani članovi 53, 54, 61, 64, 71, 74. i 89. obesmišljavaju postojanje Komore, jer smatram da bi poslove oko vođenja katastra lovišta, centralne baze podataka, objavljivanje godišnjeg izveštaja o stanju divljači i lovstvu, utvrđivanje broja lovnih karata koje se distribuiraju, kao i način obuke i korišćenje lovačkih pasa i mere za sprečavanje štete od divljači to su oblasti u kojima presudnu reč mora da ima struka, pa bi te poslove trebalo poveriti Komori, a ne ovako kako ste definisali ovim predlogom zakona.
Zbog svih iznetih opaski na Predlog zakona o lovstvu i divljači ne možete dobiti podršku Poslaničke grupe Napred Srbijo, Srpske napredne stranke. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa „“Napred Srbijo”“ SNS podnela je 12 amandmana na Predlog zakona o vanrednim situacijama, od čega je Vlada prihvatila šest, što govori o ozbiljnosti s kojom se poslanička grupa „“Napred Srbijo”“, SNS, ophodi prema svakom predlogu zakona koji uđe u skupštinsku proceduru. Međutim, ovo govori i o manjkavosti jednog veoma važnog predloga zakona koji smo amandmanima pokušali da poboljšamo.
Ovaj amandman, koji nažalost niste prihvatili, odnosi se na obavezu autonomnih pokrajina da obezbede izvore finansiranja za razvoj i izgradnju, ali i održavanje i unapređenje sistema zaštite i spasavanja. Obrazloženje koje nam je Vlada dostavila, u odbijanju amandmana, stoji da Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što održavanje i unapređenje je obuhvaćeno pojmom razvoja sadržanom u članu 14. stav 1. tačka 3).
Ovaj odgovor mogu da prihvatim, ali delimično, a to je da se pod pojmom razvoja može podrazumevati i unapređenje, ali svakako ne i održavanje, jer jedno su investicije, a skroz je drugi pojam investiciono održavanje.
Pod pojmom održavanje smo prvenstveno mislili na održavanje sistema za prevenciju nastanka vanredne situacije, jer jednom izgrađeni protivpoplavni nasip ima, zbog erozije i drugih uticaja, odgovarajući vek trajanja. Ovim amandmanom poslanička grupa „Napred Srbijo“, SNS, predvidela je da autonomne pokrajine imaju obavezu da obezbede finansijska sredstva za održavanje sistema zaštite i spasavanja i zbog toga mislim da ovaj amandman treba prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 52. definiše ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu. Tu je predlagač zakona predvideo: Radi ostvarivanja lične, uzajamne i kolektivne zaštite, državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna  lica obezbeđuju i drže u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu.
Stav poslaničke grupe “Napred Srbijo” - SNS je da zakonom predviđeno rešenje da sredstva i oprema mora da bude u istom stanju nije dovoljno precizna. Naime, da bi neka specijalna mašina, kombinirka ili utovarivač, recimo, bila u ispravnom stanju znači da je ispravan kočioni sistem, da agregat, odnosno motor radi, da je upravljački sistem ispravan, ali u vanrednim okolnostima je potrebno da sredstva i oprema budu u upotrebnom stanju, što podrazumeva da nadgradnja na tim mašinama bude u ispravnom stanju, kako bi uopšte mogla i da se koristi.
Ako ne prihvatite amandman naše poslaničke grupe, doći ćemo u situaciju da u stanju vanredne situacije specijalne mašine dođu u ugroženo područje, ali neće moći da se koriste zato što je nadgradnja neispravna. Tehnička ispravnost specijalnih vozila je jedno, a ispravnost hidraulike, kopaćih i utovarnih kašika i druge nadgradnje je sasvim drugo i zbog toga bi trebalo u danu za glasanje da prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 64. stav 2. ste predvideli da ukoliko investitor ne gradi sklonište, a to se dešava u 99% slučajeva, dužan je da uplati naknadu u visini od 2% od ukupne vrednosti građevinskog dela objekta, koji se uplaćuje javnom preduzeću za sklonište. Tako ubrana finansijska sredstva nisu nimalo zanemarljiva.
Poslanička grupa “Napred Srbijo”-SNS ne pokazuje samo zabrinutost za nivo, odnosno iznos koji su investitori dužni da izdvoje, već smo i te kako zabrinuti gde ta sredstva uopšte završavaju. Da li se ona koriste za izgradnju novih skloništa? Da li se koriste za preduzimanje preventivnih mera kojima bi se sprečile neke vanredne situacije? Da li se koriste kao pomoć građanima koje je zadesila elementarna nepogoda? Odgovor na sva ova pitanja je, siguran sam, ne.
U Javnom preduzeću "Skloništa Srbije", koje nije toliko eksponirano javno preduzeće i koje, umesto da se bavi unapređenjem postojećih i izgradnjom novih oblika zaštite ljudi, bave se i biznisom.
Na sajtu tog javnog preduzeća stoji, kao jedina aktivnost, nadgradnja skloništa, odnosno izgradnja poslovnog i stambenog prostora koje to javno preduzeće posle toga izdaje u zakup.
„Skloništa Srbije“, pored ovog prihoda od 2% koje ste ovim zakonom predvideli, imaju prihod i od izdavanja poslovnog i stambenog prostora, kao i od izdavanja jednog broja prostora koji svojim izgledom izazivaju posebno interesovanje za turiste ili specifičnu delatnost kao što su vinoteke ili delatnost koja zahteva ambijent vezan za podzemne andergraund prostore.
Šta će se onda finansirati sa ovih 2%? Rad odnosno nerad preko 100 zaposlenih u javnom preduzeću „Skloništa Srbije“, čija je jedina obaveza da na kraju meseca vide koliko je stanje na njihovom žiro računu i da podele plate, a to su zaposleni partijski kadrovi i partijski jurišnici stranaka na vlasti.
Zbog svega izrečenog, pozivam vas da u danu za glasanje prihvatite amandman Srpske napredne stranke i smanjite procenat koji su investitori dužni da izdvoje sa 2 na 1%.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa “Napred Srbijo” SNS smatra da je zabrana konzumiranja alkoholnih pića van sportskih objekata u ovakvom obliku kako je zakonodavac predvideo neprimenljiva zbog brojnih pravnih i praktičnih razloga.
Ograničenje vlasnicima prodavnica i ugostiteljskih objekata da u određenom periodu prodaju alkoholna pića je ograničavanje preduzetništva čija je sloboda, podsetiću vas, zagarantovana članom 83. Ustava, a može se ograničiti samo iz razloga predviđenih Ustavom.
Ako bi nekim slučajem to i bilo dozvoljeno, vlasnicima bi morala da se isplati šteta. Ko bi utvrđivao nivo štete? Čija bi obaveza bila da isplati štetu?
Da li bi to bila obaveza lokalnih samouprava ili budžeta Republike Srbije, odnosno da li bi tu štetu morao da isplaćuje sportski klub, iako svi jako dobro znamo u kakvom se finansijskom stanju i finansijskoj situaciji nalaze sportski klubovi?
Postoje značajni problemi i u utvrđivanju oblasti subjekata na koje se zabrana i odnosi, jer nije definisano kako se utvrđuje propisana udaljenost od jednog kilometra, odnosno od 300 metara, jer nije definisano da li je to vazdušna linija ili je to udaljenost određena vrstom saobraćajnice.
Takođe, nije utvrđeno ni čija je obaveza da označi ili obeleži zonu zabrane i da obavesti vlasnike prodavnica i ugostiteljskih objekata da se nalaze u zoni zabrane. Uz to bi se moralo definisati i od koje tačke se računa udaljenost, odnosno da li je to od ulaska u stadion ili od linije katastarske parcele na kojoj se sam stadion nalazi.
Naravno, problemi se multipliciraju za lokale koji se nalaze u zahvatu od jedan kilometar od više sportskih objekata, što u velikim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad ili Niš, nije retkost.
Pri tome, vlasnici bi morali na pouzdan način biti obavešteni o vremenu održavanja priredbi, čiji se početak i završetak razlikuju u zavisnosti od toga da li su proglašene priredbama visokog rizika, jer se svakako ne može zahtevati od vlasnika lokala da oni vode evidenciju kada je neka utakmica počela, da li su igrani produžeci.
Sve što je navedeno za vlasnike radnji, u još većoj meri se odnosi na građane koji i ne učestvuju u priredbi, a zabrana se po slovu ove sporne odluke odnosi i na njih. Doslednom primenom člana 18. svaki građanin koji konzumira alkoholna pića u zabranjenoj zoni, pa makar i u svom dvorištu, mogao bi biti kažnjen i mogao bi biti na udaru ovog zakona.
Da bi se ova odredba mogla primeniti na način kojim se ne krši pravo, svi građani na koje se zabrana eventualno odnosi bi morali biti obavešteni, a zona zabrane obeležena da ne bi i građani koji u nju ulaze mogli biti upozoreni na zabranu.
Navedeni razlozi nisu samo teorija, jer su već zabeleženi pojedinačni slučajevi da su hapšeni i kažnjavani građani koji su konzumirali alkohol u zoni od jednog kilometra iako nisu imali nikakve veze sa utakmicom i navijačima, niti su uopšte znali za utakmice.
Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje ipak prihvatite amandman SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS i kroz ovaj amandman pokušava da obuzda Vladu Republike Srbije u trošenju novca građana Srbije na beskorisne agencije. Jedna od njih je i Agencija za efikasnost, koja je osnovana 2002. godine, sa zadatkom da doprinese efikasnosti nacionalnog energetskog sistema i obezbedi energetsku bezbednost zemlje.
Kakva nam je energetska bezbednost, najbolje govori situacija od pre godinu dana, kada u jeku gasne krize nismo imali prirodnog gasa ni za 24 časa.
Građani Srbije su se tih 15 dana smrzavali, a da zbog toga, po vašem oprobanom receptu u Srbiji, niko nije odgovarao.
Iako posedujemo skladište prirodnog gasa Banatski Dvor, sa respektabilnim kapacitetom i prirodnog gasa, pa ni sada ne znamo sa kojim količinama gasa smo sačekali i ovu grejnu sezonu i zimu.
Na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i uputstvu za objavljivanje Informatora o radu državnih organa, sve agencije, pa i Agencija za energetsku stabilnost, imale su obavezu da objave Informator o radu Agencije.
Informator o radu Agencije je objavljen, međutim nije ažuriran od 19. marta 2007. godine. Šta to zapravo znači? Da ste budžetom za 2010. godinu predvideli sredstva od 14.230.000 dinara za Agenciju u kojoj ne znamo šta se dešava, za koju ne znamo kakva joj je funkcija, šta se radi.
Organizaciona struktura Agencije je tek priča za sebe. Direktor Agencije ima ravno, ni manje ni više, nego 10 savetnika, 10 pomoćnika. Mislim da tako nešto ne može da izdrži ni neka mnogo bogatija država nego što je Srbija.
Naravno da to nije sve, u potencijalnim izvorima prihoda odnosno finansiranja agencija, pored budžeta Republike Srbije, Svetske banke i EU i pored deficita od 107 milijardi dinara, koliko ste predvideli u budžetu za narednu godinu, dali ste mogućnost da Agencija može da se zadužuje preko komercijalnih kredita i na taj način indirektno zadužuje i budžet Republike Srbije.
Zbog svega rečenog, mislim da ova agencija, kao i sve agencije, treba da rade po ekonomskom odnosno komercijalnom principu, tržišnom principu, a ne ovako, radili-ne radili, dobijaju 14 miliona dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pažljivim čitanjem ovog predloga zakona vidi se da ste menjali gotovo sve odredbe osnovnog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, osim odredbi koje se tiču Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Te vaše agencije, Vladine agencije su postale gotovo nedodirljive, van svake kontrole.
Vi ste odredbama ovog zakona toliko uzdigli agenciju i njene službenike, miritelje i arbitre, da ste čak delimično suspendovali i sud, nalažući u članu 8. da sud zastane sa postupkom ukoliko se spor rešava pred arbitrom, a taj isti postupak može da inicira samo jedna strana u postupku. Dokle treba sud da zastane? Sme li, gospodine ministre, pravosuđe da zastane?
Vi na ovaj način direktno utičete na pravosuđe kao nezavisnu granu vlasti, a samo pre nekoliko dana ovde u ovoj istoj sali prilikom izbora javnih tužilaca za osnovna i viša javna tužilaštva predstavnici Vlade i narodni poslanici vladajućih stranaka su se kleli kako reformišu pravosuđe i štite nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa i kako se politika ne meša u pravosuđe, a vi sada samo nekoliko dana nakon toga zakonom radite upravo suprotno.
Koliko ste sigurni u stručnost i nepristrasnost arbitara koje imenuje Agencija za mirno rešavanje radnih sporova, za koje čak ne postoje ni kaznene odredbe, ukoliko ne budu nepristrasni, vi ste čak predvideli i brisanje člana 34. osnovnog zakona kojim se predviđa da arbitar može da angažuje veštaka. Zašto gospodine ministre? Da li je razlog ekonomičnost? Da li će usluge veštaka mnogo koštati ili vama nije potrebno stručno mišljenje veštaka, kao što vam nije potrebno, izgleda, ni mišljenje Državne revizorske kuće? Kako li bi tek mišljenje bilo da nije državna, već nezavisna revizorska kuća?
Ako je razlog ne angažovanje veštaka ekonomičnost, mišljenja sam da nema skupljeg procesa od onoga kada je doneto pogrešno rešenje kojim je jedna strana u procesu, odnosno u sporu oštećena, a siguran sam da će ti oštećeni biti zaposleni, odnosno bivši zaposleni.
Niste prihvatili amandman poslaničkog kluba Napred Srbijo Srpske napredne stranke, a obrazloženje je bilo – arbitar po potrebi može da angažuje veštaka odgovarajuće struke na koga se primenjuju odredbe ovog zakona o izuzeću arbitara.
Međutim, gospodine ministre, ako nešto nije predviđeno zakonom i ako, kako ste predvideli, arbitar može da angažuje veštaka, ne znači da mora da ga angažuje. Ispravno je to što ste članom 38. osnovnog zakona predvideli da arbitar ima visoku stručnu spremu i najmanje pet godina radnog staža u oblasti radnih odnosa, kao i položen pravosudni ispit, ali to ne znači da arbitar sve mora i da zna i da mu usluga veštaka nije ni potrebna.
Uostalom, ako se vratimo nekih godinu i po dana u nazad, uz sva obećanja od 200 – 300.000 novih radnih mesta kojima ste zasipali građane Srbije u predizbornoj kampanji, ja sam pre ovde očekivao da ste angažovali agenciju u kojoj će ti ljudi se zahvaljivati Vladi i ministrima, odnosno predsedniku države koji ih je slagao o tim radnim mestima, a ne da formiramo agenciju o mirnom rešavanju radnih sporova.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Vlada Republike Srbije je u članu 13. zakona o stečaju pokazala vrhunac licemerja, jer je predvidela da u slučaju da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti, sva sredstva koja ostanu po pokriću troškova stečaja uplaćuju se u budžet RS.
Vama, gospođo ministre, kao ovde jedinom prisutnom predstavniku Vlade, nije važno što je procenat namirenja stečajnih dužnika i stečajne mase u Srbiji ne samo najmanji u regionu nego i u celoj Evropi. Podsetiću vas da je stepen namirenja stečajnih poverilaca u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i u našem najbližem okruženju oko 30%, u Nemačkoj 52,2%, a u zemljama OECD 68,6, dok je u Srbiji to jedva 10%.
Pored ovakvih podataka se čudite - zašto stečajni poverioci nisu zainteresovani za stečajni postupak? Zašto je u Srbiji takvo stanje? Zato što ste obezbedili uslov i zakonsku regulativu da Srbija ima i najskuplji stečajni postupak u Evropi i on u Srbiji iznosi čak 23% stečajne mase, dok je u Bugarskoj i Rumuniji od 9%, a u Nemačkoj jedva 8.
Ovakvi članom 13. ne definišete kolika je to neznatna vrednost. Još više poskupljujete troškove stečaja, a da pri tom ne hajete za stečajne poverioce koji su kao i cela srpska privreda u veoma teškom stanju.
Amandman SNS se odnosi na brisanje dela stava 3. u članu 13. i to dela u kome se kaže - ako po pokriću nastalih troškova preostanu sredstva, ta sredstva se uplaćuju u budžet RS. U obrazloženju ste naveli da se amandman ne prihvata, jer se po definiciji radi o imovini neznatne vrednosti.
Međutim, gospođo ministre, recite nam šta je to po vašem mišljenju, po mišljenju Vlade RS imovina neznatne vrednosti? Kolika je to egzaktna vrednost koja je po vašem mišljenju neznatna? Verujte mi i ono što je za vas neznatno, za ovako osiromašenu srpsku privredu i stečajne poverioce je veoma značajno i bitno.
Svrha celog ovog zakona je da što pre pokrenete stečaj u preostalih neprivatizovanih 350 društvenih preduzeća sa preko 5.000 zaposlenih, da raznim beneficijama nagradite vaše stečajne upravnike koji mogu biti čak i lica osuđena na pravosnažnu kaznu zatvora do pet godina i da kroz veliku muku koja se zove stečaj želite da za budžet RS obezbedite sredstva.
Zašto su vam potrebna ta sredstva? Da po nekoliko puta asfaltirate iste ulice na Voždovcu, bez tendera i bez ikakve projektne dokumentacije. Treba vam za paketiće od po dva kilograma šećera i brašna kojima pokušavate da potkupite građane Voždovca.
Siguran sam da građani Voždovca i Srbije znaju da oni koji danas tim paketićima nude mito sutra će, ako bi nastavili da vrše vlast na Voždovcu, tražiti mito, ali mnogo veći nego što je to brašno i šećer.
Onaj ko nudi mito, kao što to radi Dragan Đilas i DS, spreman je i da primi mito. Građanima Voždovca i Srbije je potrebna drugačija vlast i drugačija Vlada. Zbog toga, prihvatite amandmana SNS. Smanjite troškove stečajnog postupak, a onda najveći deo stečajne mase prosledite, ne budžetu RS nego stečajnim poveriocima.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa kolegama iz Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS podneo sam amandman kojim se predviđa brisanje člana 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu. Član 16. je, po mom mišljenju, ključni član ovog predloga zakona, kojim vi umnogome smanjujete dužinu trajanja i uprošćavate proceduru za otvaranje rudnika. Što je najgore, izbacili ste mogućnost kasnijeg ponovnog otvaranja rudnika. Kome to odgovara, gospodine ministre?
Vi, s jedne strane, zahtevate da građani Srbije urade projekat za najmanju sitnicu, ako naprave ostavu za drva ili montažnu garažu za automobil, za sve predviđate obavezu izrade projekata, a samim tim i dodatno opterećujete građane Srbije, dok, s druge strane, članom 16. ukidate obavezu preduzeća nosioca eksploatacionih prava da uradi glavni projekat o zatvaranju rudnika, u kome će se tačno definisati svi potrebni parametri za eventualno kasnije ponovno otvaranje rudnika.
Rudnici se mogu u datom trenutku nepovoljnom za eksploataciju konzervirati, sve do stvaranja pogodnih uslova da se ponovno otvore, i tu nema ničega spornog. Međutim, Vlada Republike Srbije ovakvim predlogom zakona, a naročito članom 16, to nije predvidela ni kao mogućnost. To znači, kada se rudnik jednom zatvori, on je zatvoren za eksploataciju za sva vremena.
Sama vaša želja da se ne definišu parametri za eventualno kasnije ponovno otvaranje rudnika kod mene, ali i kod ostalih građana Republike Srbije budi sumnju da ćete vi ovakvim predlogom zakona neka napuštena rudarska okna možda ustupiti za deponovanje radioaktivnog otpada. Kako već zakonom niste predvideli da se konzervirani rudnici eventualno ponovo koriste, samim tim ste ostavili mogućnost da ti rudnici postanu deponija Evrope, čime bi se dodatno ugrozilo zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine. Mislim da smo kao država i kao narod 1999. godine bili zasuti raznim radioaktivnim bombama da bismo sada morali da ustupamo i naše rudnike da postanu deponija raznog radioaktivnog otpada.
Odredbe Zakona o rudarstvu kojima su propisane mere zaštite i sanacije životne sredine radi obezbeđenja života i zdravlja ljudi i imovine ovde su, sumnjam, predviđene samo pro forme, jer sve dok nema zakonske mogućnosti da se zatvoreni i konzervirani rudnici ponovo otvore vi otvarate mogućnost da se ta rudarska okna naknadno zloupotrebljavaju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na brisanje tačke 2) u članu 71. koja glasi: "AP Vojvodina rešava po zahtevima za izdavanje odobrenja za geološka istraživanja". Srbija je po rudnom bogatstvu veoma bogata država i to potvrđuje i prisustvo u svetskim okvirima poznatih kompanija, kao što su "Rio Tinto" ili "Dandi", koje vrše geološka istraživanja na nekoliko lokacija u Srbiji.
Takođe, broj izdatih licenci za geološka istraživanja iz godine u godinu je sve veći, pa je tako 2002. godine izdato 58 licenci, 2004. godine 83, 2006. godine 92, a 2008. godine čak 101 licenca. Samo u toku 2008. godine na oko 80 lokacija inostrane i domaće kompanije uložile su oko 18 miliona evra. Baš je to glavni motiv predlagača ovog zakona. Motiv je novac koji se dobija od davanja odobrenja za geološka istraživanja.
Međutim, na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike dat je spisak od 21 licenciranog fakulteta, instituta i firmi koji jedino mogu da rade projekte iz oblasti geoloških istraživanja. Od 21 projektantske kuće, jedna je iz Lazarevca, dve iz Bora i 18 iz Beograda. Šta to znači? Znači da u oblasti geoloških istraživanja na području Vojvodine ne postoji niko sa referencom da može da vodi i projektuje ta istraživanja. Vi poslove poveravate nekome ko ne zna to da radi.
Podrška za ovaj amandman poslaničke grupe "Napred Srbijo" SNS leži i u članovima 5. i 26. Zakona o geološkim istraživanjima, koji su veoma eksplicitni, tako da se u članu 5. kaže: "Osnovna geološka istraživanja su poslovi od opšteg interesa za Republiku Srbiju i finansiraju se iz budžeta Republike Srbije".
Zbog čega ste promenili mišljenje? Zbog čega geološka istraživanja više nisu poslovi od opšteg interesa? Takođe i član 26, koji je još precizniji, i u njemu se kaže: "Geološka istraživanja na određenom prostoru izvode se na osnovu odobrenja za istraživanja koje izdaje ministarstvo", a ne autonomna pokrajina.

Dame i gospodo narodni poslanici, odluka o izboru javnih tužilaca za Osnovna javna tužilaštva i odluka o izboru javnih tužilaca za Viša javna tužilaštva liče kao da se igrate. Uostalom, takav je vaš odnos i prema ostalim bitnim odlukama i zakonima koji se donose. Kao da ste uzeli dva loto bubnja pa ste iz jednog izvlačili imena i prezimena javnih tužilaca, a iz drugog bubnja sedišta tužilaštava, pa zbog toga imamo situaciju da se za tužioca u Kraljevu bira sudija iz Trstenika, za tužioca u Novom Pazaru tužilac iz Čačka. Na ovaj način ovim odlukama pravite haos u srpskom pravosuđu.
Verovatno da ste prilikom formiranja ovih odluka prekopirali patent ministra Mlađana Dinkića, koji je rekao da će se za stečajne upravnike birati lica po nekom posebnom kompjuterskom programu. Čak ste i u izmenama i dopunama Zakona o stečajnom postupku predvideli da stečajni upravnik može biti lice osuđivano na pravosnažnu kaznu zatvora do pet godina. Na taj način pretpostavljam da gledate na dostojnost pojedinih funkcija. Ovakve odluke siguran sam neće doprineti efikasnosti u srpskom pravosuđu. U ove odluke niste uvrstili nikakve specifičnosti opština i gradova, čim ste ovako izmešali okružne odnosno opštinske javne tužioce.
U razlozima za donošenje ovih odluka ste naveli da je za sve prijavljene kandidate koji ispunjavaju zakonom propisane uslove sproveden postupak utvrđivanja stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. Ko je vršio to utvrđivanje? Na osnovu čega? Da li je ta sposobnost, odnosno stručnost podvučena žutim? Siguran sam da jeste. Ako ste utvrdili stručnost i dostojnost, zašto niste dali i biografije predloženih tužilaca, odnosno predloženih kandidata za tužioce?
Sve ove odluke su sakrivene iza reči „reforma sudstva i nezavisnost tužilaštva i sudstva“. Koliko smatrate da sudstvo u Srbiji treba da bude nezavisno, govori jedan intervju koji je predsednik Boris Tadić dao za jednu televiziju sa nacionalnom frekvencijom, između dva kruga predsedničkih izbora, u februaru prošle godine.
Probaću da parafraziram, rekao je da je velikodušno ponudio gospodinu Tomislavu Nikoliću da predloži neke od sudija Vrhovnog suda i da ga čudi činjenica da je gospodin Nikolić takvu ponudu i odbio. Naravno da je odbio i naravno da ćemo uvek odbiti, zato što suštinski mislimo da pravosuđe u Srbiji treba da bude nezavisno.
Ove odluke su protkane politikom i svetlosnim godinama su udaljene od nezavisnosti, stručnosti i dostojnosti i naravno da će poslanička grupa Srpske napredne stranke – poslanička grupa Napred Srbijo glasati protiv ovih odluka.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivim čitanjem člana 16. vidi se da je predlagač zakona predvideo da u svim poslovima vezanim za vodoprivredu ostvareni prihod bude prihod samo budžeta AP Vojvodina. Tu ste predvideli da se ubiraju sredstva od naknada za korišćenje i upotrebu voda, zatim ste predvideli da vršite i inspekcijski nadzor, i ako je naše mišljenje da inspekcijske službe moraju da budu jedinstveni republički organ, a u Srbiji se zna – gde su inspekcije, tu su i kazne, gde su kazne, tu je i prihod.
Takođe ste predvideli i osnivanje javnog preduzeća za gazdovanje vodama na teritoriji AP Vojvodina, i ako to preduzeće već postoji i zove se „Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine“, koje je po izveštaju o radu samo u prošloj godini imalo prihod od 3,79, a rashod od 3,72 milijarde dinara, što znači da je imalo dobit od 70 miliona dinara.
Onda ste u članu 16. tačka 1. predvideli da AP Vojvodina uređuje vodoprivrednu delatnost za teritoriju AP Vojvodine, i to je u redu, osim u delu zaštite voda od zagađenja radi zaštite zdravlja ljudi, životinjskog i biljnog sveta i zaštite životne sredine.
Šta to zapravo znači? Kada se ubira prihod onda je to prihod samo AP Vojvodine, a kada treba da se investira onda se naslanjate na budžet Republike Srbije. Sada vas, kao lojalni građanin Republike Srbije iz Raške oblasti, sa punim pravom mogu otvoreno da pitam – a gde su naši novci?
Opština Vrnjačka Banja, turističko mesto prve kategorije, iz koje ja dolazim, deponuje smeće na obali Zapadne Morave u depresije nastale eksploatacijom šljunka i peska. Otpadne, fekalne vode se direktno izlivaju u korito Zapadne Morave bez ikakvog predtretmana, i ako nizvodno samo neka četiri kilometara naše komšije iz Trstenika piju tu vodu.
Zar ne mislite da i u drugim krajevima Srbije treba da se vrši zaštita vode od zagađenja radi zaštite zdravlja ljudi? Naravno da treba, ali se to ne radi zato što je prihod u Vojvodini samo vaš, a prihod u ostatku Srbije i vaš i naš.
Da li su to evropski principi i vrednosti koje vi tradicionalno negujete? Takva projekcija ovog zakona je neizdrživa. Zbog toga u danu za glasanje pozivam zaista sve narodne poslanike, bez obzira na političku orijentaciju i partijsku pripadnost, a koji dolaze iz mesta nerešenim ekološkim problemima da glasaju za ovaj amandman poslaničkog kluba Napred Srbijo SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe Napred Srbijo – SNS podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina.
Dovoljno je samo pogledati član 3. i stav 3. ovog predloga zakona, pa da čovek koji živi u unutrašnjosti Srbije, u Raškoj oblasti, kao što živim ja, oseti nelagodnost, da se oseti inferiornim. Tim famoznim 3. članom ste sve nas građane Srbije koji živimo južno od Save i Dunava dodatno ponizili, jer ste naveli da jedino AP Vojvodina, kao regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti, može biti član evropskih i svetskih udruženja, regiona i u okviru svoje nadležnosti, može osnovati predstavništvo u regionima Evrope, odnosno u Briselu.
Zastrašujuće je što vi dodatno delite Srbiju. Zar vam nije bila dovoljna podela na partizane i četnike, na zvezdaše i partizanovce, da se sada delimo i na one koji tradicionalno neguju evropske vrednosti i na one koji tradicionalno ne neguju evropske vrednosti? Mirite Srbiju, gospodo iz Vlade, ne delite je, ne svađajte nas dodatno.
Trećim članom ovog predloga zakona otvarate nekoliko pitanja – koje je to državno ili naučno telo koje je utvrđivalo u kojim delovima Srbije se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti, a u kojima ne? Da li je to plod istraživanja ili je to bila obična skupštinska anketa?
Koji se to tačno evropski principi i vrednosti tradicionalno neguju u Novom Sadu, Somboru ili Vrbasu, a ne u Kraljevu, Nišu ili Valjevu? Da li to znači da je gospodin Srđan Milivojević iz Kruševca, narodni poslanik sa liste ZES, manji Evropljanin od mog kolega Igora Bečića, narodnog poslanika SNS?
Da li to znači da regije u kojima žive prva klasa građana, tradicionalnih Evropejaca, imaju neka posebna prava, kao na primer na predstavništvo u Briselu? Nije li to, dame i gospodo narodni poslanici, eklatantan primer diskriminacije?
Kada smo kod Brisela, zamislimo situaciju da Brisel sutra otvoreno uceni Srbiju da mora da prizna Kosovo, ako želi da uđe u EU? Da li će se i tada Vojvodina pozvati na svoju posebnu tradiciju negovanja evropskih principa i vrednosti i nastaviti evropskim putem?
Koliko puta ste se vi iz DS, ulagujući se minornim političkim strankama iz Vojvodine i njihovim samo fizički i nikako više ogromnim liderima, bez kojih niste mogli da skrpite ovu vladu, govorili da je Vojvodina lokomotiva koja će Srbiju odvesti u Evropu? Da li će konačna realizacija ovog zakona nastati u situaciji kada vagoni zbog ucene neće moći u EU, a lokomotiva će naravno tamo nastaviti sama? Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, svrha podnošenja ovog amandmana na član 4. Predloga zakona o popisu stanovništva je da skrenemo pažnju Vlade Republike Srbije, ali i cele srpske javnosti, na položaj dece bez roditeljskog staranja.
U ustanovama socijalne zaštite u Srbiji trenutno boravi oko 1.400 dece bez roditeljskog staranja. Ovakav predlog zakona ne prepoznaje tu populaciju stanovnika Srbije, koja je veoma egzistencijalno ugrožena. Ko će da izvrši popis dece bez roditeljskog staranja? Da li se država odrekla te dece? Imali ste elegantnu mogućnost da prihvatite amandman Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS i da zakonom obavežete Ministarstvo rada i socijalne politike da izvrši popis dece bez roditeljskog staranja koja se nalaze u ustanovama socijalne zaštite.
Predlagač zakona nije vodio računa ni o deci bez roditeljskog staranja koja se nalaze u hraniteljskim porodicama, jer ne postoji nijedna rubrika u odeljku Podaci o licima, u kojoj član hraniteljske porodice može da prijavi dete koje se kod njega nalazi. Ne znam ni da li će imati sve podatke o tom detetu.
Ako se već sa toliko nebrige odnosite prema deci bez roditeljskog staranja, zašto bar ne ubrzate proceduru usvajanja? Godišnje se usvoji oko 120, a na usvajanje čeka oko 1.400 dece, što znači da je na ovakav način i ovom dinamikom potrebno 12 godina da bi sva deca bez roditeljskog staranja našla svoj kutak za normalno odrastanje i sazrevanje. Ovako, parovi koji se odluče za usvajanje suočavaju sa dugim čekanjem i zahtevnom birokratskom procedurom.
Pozivam vas da pokažete više brige o deci bez roditeljskog staranja, ali i o bračnim parovima koji žele da izvrše usvajanje dece, i da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman. Hvala.