Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, poštovani gospodine Pastor, SPS će podržati stav Vlade Republike Srbije i neće glasati za predlog amandmana Skupštine AP Vojvodine.
Želim da kažem da SPS se zalaže za jednu funkcionalnu, ekonomski isplativu autonomiju Vojvodine, koja će doprineti kvalitetu života svih građana Vojvodine, ali naravno, kao autonomija u Republici Srbiji, i boljitku i kvalitetu života svih građana Republike Srbije.
Naravno da samo takva autonomija može se uspešno razvijati i samo takva autonomija može da stvori jednu atmosferu dijaloga i tolerancije, na koju nas je, uostalom, i posle više od decenije, prilikom usvajanja budžeta Republike Srbije, pozvao premijer Vlade Republike Srbije gospodin Ivica Dačić. Zaista u tom smislu, na pitanje koje je i gospodin Pastor ovde postavio – šta možemo učiniti da se ova situacija zaustavi, razumejući kao vrstu politizacije, svake godine kada usvajamo budžet Republike Srbije, po pitanju 7% budžeta AP Vojvodine u odnosu na budžet Republike Srbije, vidim pre svega u jednom celovitom, sistemskom i konzistentnom rešenju, kakvo će biti usvajanje zakona o finansiranju AP Vojvodine i zbog toga je ovaj apel da postoji jedna atmosfera tolerancije i dijaloga, kako bi do njega došli.
Možda je to jedan od osnovnih razloga nerazumevanja i takvog nepristupanja ovom problemu, da evo, od Ustava koji je usvojen 2006. godine, kojim je u članu 184. definisano da budžet Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, a po Ustavnom zakonu rok za donošenje tog zakona je bio 31. decembar 2008. godine, ni do dan danas nismo došli do tog zakona.
Socijalistička partija Srbije je spremna da učestvuje u tom procesu, da daje svoj konstruktivni prilog tome i zaista da stvara jednu atmosferu dijaloga i tolerancije u smislu razvijanja i finansiranja AP Vojvodine, ali i razvijanja svih onih nadležnosti koje pripadaju AP Vojvodini, kako bi se stvorili preduslovi i okvir da se poboljša kvalitet života građana u Vojvodini, ali i u Republici Srbiji.
Naravno, i ovde bih u ovom delu mog obraćanja, a obraćam se, predsedavajući, u okviru vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, otvorio pitanje političkog dijaloga u smislu političkog sistema i da li u AP Vojvodini ovaj izborni sistem jeste pravedan i da li može dovesti do pravilne raspodele vlasti, odnosno odgovornosti za kvalitet tog života. Čini mi se da je ovaj način, koji je pokazao i na prethodnim izborima da sa 21% osvojenih glasova ili vrednosti u AP Vojvodini imate stranku koja ima više od 50% vlasti i odgovornosti AP Vojvodini, izborni sistem koji treba preispitati i o čemu takođe treba da se otvori dijalog.
Ali, gospodine Pastor, zaista želim da vam odam priznanje na doslednosti i vašoj principijelnosti. To ste i danas potvrdili u raspravi kada ste sami govorili o dva problema i sa vašim stavom da smatrate da i od 2008. godine nije poštovan Ustav. Vi ste i tada, odnosno vaša poslanička grupa je podnosila amandmane i čak niste glasali za budžet Republike Srbije. Bez obzira da li se mi slažemo u nekim političkim stavovima, a ne slažemo se, SPS i SVM, ali to je zaista jedan principijelan i dosledan stav.
Zbog toga zaista ne mogu da razumem političku stranku i neke pripadnike, pre svega DS, koji argumentaciju menjaju od vlade do vlade, od stava da li su u vlasti ili nisu. Finansiranje obrazovanja i lokalnih samouprava se uvek smatralo kao nadležnost AP Vojvodine. Išlo je preko budžeta AP Vojvodine, pa onda ka krajnjim korisnicima. To je tako bilo kada je DS imala predsednika države, predsednika Vlade, predsednika sada Vlade AP Vojvodine, a sada odjednom to nije tako i to nije nadležnost AP Vojvodine, već Republike Srbije i ta sredstva ne treba da prolaze kroz budžet AP Vojvodine, već treba da idu direktno korisnicima.
Pitam - kako je moguće da je 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine to tako bilo, pa Demokratska stranka to nije primećivala, nije stavljala primedbu na to, glasala je za taj budžet i to je bilo poštovanje Ustava, a sada se pozivamo na nepoštovanje Ustava? Vi tu jeste dosledni, a Demokratska stranka svakako menja argumentaciju i postavlja se pitanje kredibiliteta - na koji ozbiljan način možemo da raspravljamo o tom pitanju?
Znači, ako Vlada Republike Srbije na istovetan način, uvažavajući metodologiju, poštujući Ustav Republike Srbije o najmanje 7% budžeta AP Vojvodine u odnosu na budžet Republike Srbije i od 2003. godine na taj način finansira obrazovanje i lokalne samouprave, a 2006. godine se prilikom usvajanja Ustava vodilo računa i o tim transfernim sredstvima obrazovanja i lokalnih samouprava, utvrdi na ovaj način, onda to nije u skladu sa Ustavom, a kada je DS, kažem još jednom, imala sve poluge vlasti, onda je to bilo u skladu sa Ustavom.
Postavlja se još jedno logično pitanje. Upravo su oni najveći kritičari i apsolutna većina trenutno u AP Vojvodine i logično je pitanje – zašto do sada nije usvojen zakon o finansiranju AP Vojvodine? Da li je bio problem u Beogradu, kako se to želi predstaviti, ili je bio problem negde drugde? Nemojte reći da je bilo volje, namere i želje kod DS, koja je u tom trenutku imala i predsednika države i predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Vlade AP Vojvodine, da to ne bi bilo usvojeno. Samo o tome govorim, da se postavlja ozbiljno pitanje kredibiliteta da pripadnici te stranke stavljaju bilo kakvu vrstu zamerke na usvojeni budžet Republike Srbije i 7% budžeta AP Vojvodine. Uvažavajući ove argumente, apsolutno smatram da je budžet Republike Srbije vrlo realno predstavljen i da je u tom smislu opredeljenih 7% za budžet AP Vojvodine takođe realno i u skladu sa pozitivnim propisima i Ustavom planirano. Mi ćemo zbog toga podržati Predlog Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prilično dokaz da usred nedostatka argumentacije posežete u prošlost i za pričom koja apsolutno nema veze sa temom finansiranja AP Vojvodine.
Socijalistička partija Srbije je prepoznala svoje greške u prošlosti. Mi smo podneli politički teret zbog toga. Ne želimo da koračamo napred glavom okrenutom unazad. Prošlost ne možemo da menjamo. Mi hoćemo da utičemo na sadašnjost i budućnost. To je poznato opredeljenje i našeg predsednika stranke SPS. Taj rad je prepoznat i u Vladi u kojoj je dominirala DS i građani su na izborima rekli kako je koja stranka, kako je koji lider obavljao svoju funkciju u korist građana Republike Srbije i takav rezultat smo i postigli na izborima.
Pitanje je da li je Demokratska stranka podnosila izveštaj o radu i kakvi su efekti rada u AP Vojvodini, pre svega funkcionisanja Fonda za kapitalna ulaganja. Četiri godine niste podnosili izveštaj o funkcionisanju tog fonda.
Gospodine Veselinoviću, ne znam zašto spominjete cenzus. Rezultate istraživanja imate svakodnevno, ali rezultati lokalnih izbora, pokrajinskih dokazuju da vi imate problem sa cenzusom. Da vas pitam da li ste vi u Kovinu prešli cenzus? Kakve rezultate imate u poslednje vreme? Zbog toga nemojte vi da se brinete za SPS. Mi ćemo nastaviti da radimo na dobrobiti i kvalitet građana Vojvodine, ali i svih građana Republike Srbije i argumentovano ćemo diskutovati o ovoj temi, za razliku od vas.

Želeo sam da završim ali očigledno da je prethodnom govorniku bitnija prošlost zato što nema argumentaciju za sadašnjost i za budućnost. Ali, postavio bih neka ključna pitanja rezultata politike DS. Slažem se i sa gospodinom Pastorom da se utvrdi odgovornost, ali DS može samo da pokuša da prikaže da je ista vrsta odgovornosti bila među stranaka u prethodnoj Vladi. To je zaista svima jasno napolju i vrapcima na grani, onaj koji je imao predsednika države, predsednika Vlade, predsednika AP Vojvodine isključivo snosi odgovornost. To je valjda svima jasno.
Ali, efekti takvog rada, a imao sam prilike da o tome razgovaram i u prošloj raspravi kada je bila, prosečna zarada u Novom Sadu u decembru mesecu 2012. godine, dakle, kada su još vidljivi efekti DS, bila je oko 60.000 dinara. Samo tik pored Novog Sada su Sremski Karlovci koji su imali oko 30.000 dinara. Na isti taj način u opštini Nova Crnja isplaćena je zarada po stanovniku te opštine dva i po puta manje i od vojvođanskog i od republičkog proseka. Isti je slučaj, a ovo je podatak iz oktobra meseca u srednje banatskom okrugu u opštini Novi Bečej, 31.505 dinara, 40% manje od proseka u Republici Srbiji koji je bio 43.615. dinara.
Da li su to rezultati koji zaslužuju pažnju? To je sadašnjost, a mi želimo da pričamo o budućnosti kakvu autonomiju želimo. Rekao sam da želimo funkcionalnu, ekonomsku, isplativu autonomiju koja će voditi računa o građanima Vojvodina, ali i o svim građanima Republike Srbije. Ovakvi rezultati nisu zaista za pohvalu i zbog toga se izbegava rasprava argumentovana o sadašnjosti i o budućnosti.

Poštovani predsedavajući, pa Socijalistička partija Srbije je sve saveze i koalicije pravila isključivo sa željom da radi u korist i za dobrobit građana Republike Srbije i sa najboljom namerom posao koji smo obavljali u Vladi 2006. godine sa manjinskom podrškom Vladi Vojislava Koštunice, isto tako i 2008. godine, kada je dominantnu ulogu imala Demokratska stranka.
Gospodine Stefanoviću, ukoliko izvlačite neke pouke, jedina pouka je bila ta da zaista, ako i kada budete imali priliku da ponovo posle dužeg vremena obavljate…

Ne, ja kao ovlašćeni predstavnik. Spomenuo je i premijera Dačića.

Član 106. povreda dostojanstva.

Poštovani predsedavajući, pomenut je premijer Vlade Republike Srbije u negativnom kontekstu i želim da kažem da zaista premijer Dačić i Vlada Republike Srbije nije deo problema, već deo rešenja problema i ova vlada radi na rešenju svih onih problema koje prethodne Vlade, a pogotovo Vlada Demokratske stranke, kada je dominantno odlučivala sa predsednikom države, predsednikom Vlade i predsednikom AP Vojvodine, nisu učinile, a to su Evropske integracije, to je borba protiv kriminala i korupcije i to je ono što će doneti boljitak svim građanima.
Dakle, ja bih još jednom rekao da ukoliko izvlačite bilo kakvu vrstu iskustva ili pouke, naučite u tome da u budućem obavljenom vlasti treba da radite u korist građana i za dobrobit svih građana Republike Srbije, a nikako da vodite računa o rejtingu Demokratske stranke. Uostalom, to su pokazali rezultati. Svi su dobili koliko su zaslužili od građana.

Ne.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine ministre, gospodine Pastore, sa saradnicima, samo još jednom bih da neke stavove potkrepim koje smo govorili danas povodom prvog amandmana, a uvažavajući predlog da se ovim amandmanom pokuša u okviru tih 7% budžeta za AP Vojvodinu od budžeta Republike Srbije prihodovati i određeni deo akciza koji se ubere na teritoriji AP Vojvodine – 33%.
Meni je poznato i da je Skupština AP Vojvodine usvojila i platformu ili osnovu za rad na izradi zakona o finansiranju AP Vojvodine. Ceneći ovaj predlog, čini mi se da je on na tom fonu u smislu da se poveri ubiranje dela prihoda AP Vojvodini, što bi u određenom smislu značilo da postoji poreska uprava na nivou AP Vojvodine.
I ovoga puta želim da podržim Vladu Republike Srbije da ne prihvati ovaj amandman sa prihvatanjem obrazloženja da zaista jeste malo sporno da se akcize koje su potrošni porezi teško mogu locirati za teritoriju, odnosno potrošača. Tako da je to u stvari prihod centralnog nivoa vlasti i da u ovakvom zakonskom okviru koji trenutno sada imamo nije moguće u tom smislu realizovati ovu ideju.
Takođe, zaista mislim da je ovaj budžet napravljen po istom principu i metodu i u skladu sa Ustavom i zakonima koji su postojali u ranijem periodu i da je od 2003. godine praktično transfer sredstava za obrazovanje i lokalne samouprave, a pre svega za obrazovanje, išao u budžet AP Vojvodine i kao takav se tretirao, a posle nakon toga krajnjim korisnicima.
Zaista, ne vidim razloga zašto se sada 2013. godine prilikom planiranja budžeta za 2014. godinu odjednom prihvata neka druga argumentacija i tvrdi da sredstva za obrazovanje, odnosno transferna sredstva za lokalne samouprave nisu prihod budžeta AP Vojvodine, odnosno za osnovno i srednje obrazovanje osim visokog, i da praktično njih treba direktno usmeriti ka krajnjim korisnicima.
Ako se od 2003. godine na taj način tumačilo AP Vojvodina i Vlada Vojvodine prihvatala takve standarde i kriterijume prilikom pravljenja budžeta AP Vojvodine mislim da je u potpunosti ispravno što je ovoga puta Vlada Republike Srbije na ovaj način planirala 7% za budžet AP Vojvodine.
S tim u vezi, zaista još jednom želim da naglasim, da poslanički klub SPS želi da podrži Vladu Republike Srbije, ali i apel premijera gospodina Ivice Dačića da ostvarimo jedan dijalog, jedan duh tolerancije kako bi i ovo što je ministar finansija više puta najavio da u toku naredne godine, a što pre dobijemo i zakon o finansiranju AP Vojvodine, što će na jedan sistemski i pravi način rešiti to pitanje i nećemo više imati bilo kakvu vrstu politizacije tom pitanju. Samo u takvom jednom načinu rešavanja ovog problema i kažem još jednom dijalogu, moguće je doći do kvalitetnog rešenja. Ubeđen sam da će resorno ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije to i učiniti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine ministre, uvaženi gospodine Pastor sa saradnicima, podržavam ovaj amandman i slažem se sa gospodinom Jeremićem da je ovo jedan izraz političkog stava i mislim da je za Srbiju važno da učestvuje u usvajanju nove globalne razvojne strategije zasnovane na održivom razvoju. Svakako da pomalo i koncentracija popušta.
Slažem se sa tim da je gospodin Jeremić upozorio da izgleda neki poslanici nisu pročitali amandman do kraja i diskutuju o tome. Želim da upozorim kolege iz DS da je ovaj amandman sa ispravkom usvojen i da se ne radi o stavci - troškovi putovanja premijera ili bilo koga, već potpredsednika, ali da sa ispravkom amandmana koriguju se budžetske rezerve sa 5,7 miliona dinara, a to je od te ukupne stavke budžetskih rezervi zanemarljivih 0,3%, koliko smo izračunali na samom Odboru za finansije, tako da, molim vas, kada razgovaramo o amandmanu da budemo krajnje precizni, da pročitamo do kraja amandman i da shvatimo i da je ovaj amandman sa ispravkom usvojen i da ne spominjemo nikakve troškove putovanja jer oni nisu predmet korigovanja ovog amandmana.

Kratko.
Ispravka amandmana je urađena blagovremeno. Uručena je svim poslanicima. Mi smo na Odboru za finansije o tome raspravljali. Bio je prisutan i ministar finansija. Ja sam konkretno i pitao šta to znači 5,7 miliona dinara u odnosu na budžetske rezerve i rekao sam da je to 0,3%. Žao mi je što niste imali tu informaciju, ali proverite sa vašim kolegom gospodinom Đelićem. On je učestvovao u raspravi. Mogao je da vam prenese to kako bi mogli adekvatno da učestvujete u raspravi.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je dobro što smo danas bili u prilici da nakon jedne decenije premijer Vlade Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić, obrati nam se povodom Predloga zakona o budžetu za 2014. godinu i to je svakako jedna snažna poruka i dokaz jedinstva Vlade Republike Srbije u akciji fiskalne konsolidacije i privrednog restrukturiranja koje treba da usledi u narednoj godini.
Naravno, želim da kažem da i gospoda ministri, pre svega gospodin Krstić, predstavlja formalno odgovornog ministra i kompetentnog da u daljem toku vodimo raspravu o Predlogu zakona o budžetu.
Teška ekonomska i socijalna situacija u uslovima suženog prostora za izbegavanje krize jeste činjenica i u takvoj situaciji nema mnogo dobrih opcija, ali suočavanje sa istinom i realnom situacijom, to je manir Vlade Republike Srbije i građanima, a čuli smo i od ministra, saopštena je istina, dakle, i građanima i svetu, o stanju javnih finansija Republike Srbije. Kada razgovaramo o Predlogu budžeta, razmišljao sam, pošto smo imali raspravu o merama, odnosno predlogu 11 zakona u kojima su oličene ove mere, kakav pristup danas da zauzmem i uvažavajući raspravu koju smo imali do sada, želeo bih da budžet pre svega prikažem kao rezultat u jednom trouglu, pre svega da vidimo šta su ekonomski pokazatelji i na kojoj tački se nalazimo danas, koji cilj imamo u narednih nekoliko godina, koji je predstavljen fiskalnom strategijom, koje su mere pomoću kojih ćemo doći do tog cilja i naravno, kao rezultat svega toga, imamo Predlog budžeta za 2014. godinu.
Činjenice su i ekonomski pokazatelji govore da se nalazimo na tački da imamo situaciju da od 2008. godine pa do kraja 2012. godine beležimo pad BDP prosečno 0,5%, da imamo rast nezaposlenosti sa 14% na 24%, uz privatizaciju, neki su rekli da je neprimereno reći „pljačkašku“, ja bih rekao da je ona bila promašena privatizacija. Ali, ako pogledamo rezultate te privatizacije, mnoga uništena preduzeća, mnogo otpuštenih radnika, 762.000 nezaposlenih, čini mi se da takvi rezultati ozbiljno kandiduju takvu jednu privatizaciju za pljačkašku.
S druge strane nalazimo se u situaciji eksponencijalnog rasta javnog duga od 2008. godine sa nekih 29%, do danas kada ćemo imati preko 60%, a cilj i target nam je bio 45%, što smo i Zakonom o budžetskom sistemu i fiskalnim pravilima predvideli. Trenutno imamo nivo sive ekonomije od 30% BDP. To su činjenice, to su ekonomski pokazatelji i mi odavde polazimo ka rešenju ovakve jedne situacije.
S druge strane, cilj kome težimo, ukratko bih želeo da kažem da su oni dobri, da ih je Vlada dobro ostavila, ali su i logični, kada pogledamo i sagledamo ovu situaciju koju sam izneo. Svakako da je prvi cilj smanjenje fiskalnog deficita jer on predstavlja jedan od osnovnih generatora krize javnog duga i cilj sa 7,1% fiskalnog deficita BDP na ukupnom nivou konsolidovane države.
Cilj je da se 2015. i 2016. godine smanji za 4% BDP, i naravno, sa idejom da se osnovni krizni elemenat, javni dug stavi pod kontrolu do kraja 2016. odnosno 2017. godine i javne finansije učine održivim i rast privrede. Ovde zaista da je to preko potrebno jeste i činjenica o kojoj su mnogi ovde govorili da mi imamo sada učešće kamata u ukupnim rashodima budžeta koja raste iz godine u godinu i imamo trenutno da je na preko 10% ukupnih rashoda na nivou od 114 milijardi sa dva procenta poena iz 2008. godine i troškovi, kamata veći su od socijalne zaštite svih korisnika i dvostruko veći od kapitalnih investicija. To je jedan veliki, gorući problem i činjenica je da se moramo posvetiti tom problemu. To su jednostavno ekonomski pokazatelji i brojke o tome govore.
U smislu dostizanja postavljenih ciljeva, rekao sam u onoj trećoj stranici trougla u kome sagledavam ovaj budžet, jesu postavljeni ciljevi i konsolidacija javnih finansija. Vlada je predložila mere koje su bile oličene u izmenama 11 zakona o kojima smo raspravljali i videli smo da tu zaista nema ni lepih želja ni velikih reči, već odlučnih, nepopularnih, teških ali i neophodnih mera.
Rekao sam i tada u raspravi, da možda bi teško u istoriji javnih finansija Republike Srbije pronašli način rešavanja problema u prvom koraku od javnog sektora, što ova Vlada ovim merama čini, i mi imamo pre svega smanjenje javne potrošnje i uštedu u javnom sektoru kada je u pitanju solidarni porez, o kome smo raspravljali, što će dovesti do smanjenja određenih plata. Pod znacima navoda zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, jer se došlo do frapantnog podatka da trenutno imamo 740.000 zaposlenih u javnom sektoru što je prevazišlo sva očekivanja.
Složio bih se sa konstatacijom ministra u raspravi, i to jeste činjenica da on je popularno nazvan – zabrana zapošljavanja, ali da je to pokušaj, želja i namera Vlade Republike Srbije da stavi pod kontrolu zapošljavanje u javnom sektoru jer to neracionalno i partijsko zapošljavanje mora prestati, to svi znamo.
Međutim, ja bih podržao i tu želju da se sagledaju realne potrebe u javnom sektoru, da se dođe do jedne optimalne strukture zaposlenih, kako se ne bi zaista ugrozila i efikasnost i funkcionisanje javnog sektora i tu je Vlada i predvidela određeni način kako će to izvesti.
Naravno da ova mera smanjenja vremenskog perioda za primanje funkcionera usled prestanka funkcije sa šest na tri meseca jeste mera koju treba podržati, ali rekao sam i da imamo i teške i nepopularne mere, a one su, pre svega, kada je u pitanju javni sektor potreba da se dođe i do dodatnih prihoda, uvek su tu jedan od izvora porezi i da nije ovakva situacija o kojoj sam govorio u samom uvodu mog obraćanja sigurno da SPS ne bi podržala ovakve mere, pre svega u smislu povećanja osnovne stope sa osam na 10%, ukidanja određenih poreskih olakšica, pre svega u Zakonu o porezu na dobit preduzeća, umanjenja indeksacija plate i penzija. Ali, uvažavajući poziciju s koje polazimo i činjenicu da je ovo dobra osnova da dođemo do stabilizacije i održivog rasta u našoj državi, mi smo podržali predlog tih mera, uz želju da se i naredne godine nastavi dobra priprema i borba protiv sive ekonomije.
Ako o svemu ovome, ovaj trougao o kome sam govorio, sagledamo, razumljivo je normalno zbog toga da je zaustavljanje ekonomskog urušavanja zemlje i ekonomski oporavak, predstavljaju nacionalni prioritet Vlade Republike Srbije. Ovaj budžet možemo sagledati kao prvi korak u konsolidovanju javnih finansija i jedno veliko fiskalno prilagođavanje.
Rekao sam da u tim uslovima nema mnogo opcija, ali na žalost nema ni brzih rešenja što svakako iziskuje jedan kontinuitet ekonomski razumnih odluka u periodu od nekoliko godina. Slažem se i tu sa ministrom da taj put i taj period zaista neće biti lak. To znači da nam je potreban i određen neophodan zaokret u pristupu javnim finansijama s obzirom na situaciju i postavljanja verovatno pristupa javnim finansijama, a čini mi se da je i premijer danas to rekao, da je ovo jedna šansa za novi početak i da javne finansije trebamo posmatrati isto kao problem koji smo imali sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije, evropskih integracija, borba protiv korupcije i kriminala, jer od održivosti javnih finansija zavisiće i rešavanje mnogih drugih problema sa kojima se suočava Republika Srbija.
Zaista i ovoga puta želim da pozovem na jedan opšti konsenzus u društvu svih političkih stranaka da imamo jedan ovakav pristup tretiranju javnih finansija i budžeta kao svih nas, svih građana Republike Srbije a ne samo kao problem ove Vlade ili eventualno vladajuće većine.
Naravno jedan takav pristup finansijama mora da rezultira i da dovede do toga da kao društvo konačno prestanemo da trošimo mnogo više nego što smo zaradili. To je ono kada kažemo fiskalno prilagođavanje, možda građanima zvuči nerazumljivo, ali u suštini je to da moramo svesti našu potrošnju u realne okvire. Zbog toga, čini mi se da je i Vlada u tom smislu pokazala preko potrebnu i hrabrost i odlučnost suočavajući se sa istinom, predlažući preko potrebne mere. Nakon toga, dobili smo predlog budžeta koji je trenutno u raspravi.
Želim da kažem uvažavajući sve, da je pred nama budžet za 2014. godinu koji je sa prihodima i rashodima realno projektovan. On predstavlja jednu refleksiju objektivnog stanja našeg društva, naših javnih finansija. Ukoliko budemo imali dosledan pristup, o kome sam govorio, čini mi se da nas kandiduje za pripremanje ambijenta u kome se država Srbija kandiduje za ozbiljnu državu, a građani Republike Srbije kao odgovorni građani.
Prihodi jesu nešto značajnije projektovani sa rastom od 6,5% u odnosu na rashode sa 5,8%. Planiran je rast BDP za 1%. To je sve projektovalo ukupan deficit konsolidovan države 7,1% BDP, ali ono što zaista jeste bitno, ovaj budžet obezbediće izvršavanje svih državnih funkcija. Nije populistički, dakle, biće penzija, biće plata, biće obezbeđena socijalna zaštita za sve korisnike koja je negde na nivou od 107 milijardi. Ono što jeste bitno biće i određenih investicija od 52 milijarde dinara za koridore, za navodnjavanje, za kliničke centre. Bitno je da zaista Vlada u tome istraje da pravi prioritet kada su u pitanju kapitalne investicije u smislu da se meri opšta društvena korist i troškovi tih investicija i da tamo gde god je moguće afirmiše javno privatno partnerstvo i koncesije kao jedan vid izvora svežeg kapitala u Republici Srbiji.
Na ovom mestu želim da kažem da on jeste realan i kada je u pitanju budžet AP Vojvodine. Zašto to želim da kažem? Mi smatramo da je pitanje finansiranja AP Vojvodine potrebno rešiti Zakonom o finansiranju AP Vojvodine i da se na taj način sistemski, celovito, i konzistentno reši taj problem. Naravno, da će finansiranje AP Vojvodine imati uticaj na kvalitet života građana Vojvodine, ali mi želimo takvu Vojvodinu, dakle, funkcionalnu pre svega, u ekonomskom smislu koja će doneti boljitak građanima AP Vojvodine, ali ne samo građanima AP Vojvodine nego i autonomiju u Srbiji, dakle i svim građanima AP Vojvodine.
Podsetio bih samo sve oni koji pokušavaju da budžet AP Vojvodine svaki put politizuju, da je on sačinjen po istim principima, sa istim argumentima kako je činjeno u poslednjih nekoliko godina, a da je rok za donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine propisan ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava istekao 31.12.2008. godine.
Zaista, kada uvažimo sve ove činjenice, cenim da je Predlogom budžeta vrlo realno predviđen i budžet za AP Vojvodinu.
Poštovani ministre, u toku sledeće godine neophodno je, kao što ste najavili, završiti i privatizaciju 153 preduzeća, u koja je država godišnje ulagala 750 miliona evra.
Mi zaista želimo da podržimo takvu jednu meru i smatramo da je ona neophodna, ali vas zaista molimo da u tom procesu sve snage i resurse usmerite, pre svega, da što više tih preduzeća i radnih mesta na najbolji mogući način sačuvamo, da vam to bude prva opcija, pa onda sve druge koje vam stoje na raspolaganju.
Čini mi se da tu moramo svi zajedno, a pogotovo Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo da uloži pun napor.
U tome ćete imati punu podršku SPS, sa željom da u ovom procesu i svim drugim budućim veoma značajnim pitanjima, kada se tiču i Zakona o radu i Zakona o stečaju, Zakona o planiranju, ostvarite puni socijalni dijalog i Vlade i sindikata i poslodavaca i stručne javnosti, jer čini nam se da samo na taj način možemo doći do socijalno održive ekonomske politike koja vodi brigu o svakom građaninu i o radniku koga, nažalost, pojedini pokušavaju i počinju da tretiraju kao trošak, kako se to slikovito izrazio moj kolega Petronijević.
Mi ne mislimo da je takva politika dobra, politika koja se samo vodi putem velikih brojki, predstavljanjem velikih brojki, bez razumevanja života.
U tom smislu, kažem još jednom, za puni socijalni dijalog i socijalno održivu politiku, imaćete podršku SPS.
Podaci nam govore da smo u prethodnom periodu, što se tiče države, štedljivo se ponašali, ali je neravnoteža nastala kada su prihodi budžeta podbacili. Tu se zaista slažem da i mislim da se većina narodnih poslanika i političkih stranaka slaže da postoji dovoljno prostora da se naplata poreza poveća i da se pre svega suzbije siva ekonomija, koja je u ovom trenutku negde na 30% bruto društvenog proizvoda.
Mi očekujemo da naredne godine po ovom osnovu imamo uvećane prihode negde u visini od 16 milijardi dinara, ili 0,4% bruto društvenog proizvoda, a u 2015. i 2016. godini 0,5%.
Kada je u pitanju siva ekonomija, ja sam o tome u načelnoj raspravi, kada su u pitanju poreski zakoni bili, ali želim, ceneći suštinu i bit, značaj ovog pitanja, da još jednom podvučem neke uzroke i moguće mere kako bi zaista u narednoj godini postigli određene rezultate u tom domenu.
Pre svega, uzroci sive ekonomije mogu da budu fiskalni koji se odslikavaju u komplikovanim i skupim procedurama i neadekvatnoj organizaciji, opremljenosti poreske uprave ili visokom nivou tolerancije.
Naravno, i niska produktivnost u uslovima ekonomske krize, mnoge subjekte primora da profit jedino ostvari u sivoj zoni.
Takođe, imamo značajno učešće gotovinskih transakcija i nizak nivo poreskog morala. To su neki najkarakterističniji uzroci.
Naravno, kada od svega toga pođemo, moramo predvideti i određene mere koje mogu biti kao neka vrsta rešenja i neke su već povučene, kada je u pitanju poreska uprava, a tiče se pojednostavljenja procedura i to su ove elektronske prijave i objedinjena naplata, ali se mora ići ka povećanju verovatnoće otkrivanja utaje poreza i tu je nezaobilazan činilac poreska uprava.
Vi ste rekli da su određene reforme preduzete, ali još uvek nemamo dovoljan broj poreznika na terenu, a poznato je da jednog dobrog poreznika nije lako dobiti, jer bitna je njegova obučenost i teško je stvoriti ga u određenom periodu.
Zbog toga je, zaista, kada je u pitanju organizacija poreske uprave, nedopustivo da konkurs traje više od godinu dana i da negde oko 50 ekspozitura, filijala, nema postavljenih direktora, a među njima su i Subotica, Novi Sad 1, Beograd 1, Zemun, Zvezdara, što svakako proizvodi jednu nesigurnost u radu.
Naravno, potrebno je i promeniti metodologiju odabira kontrole i mi još uvek nemamo jedinstveni informatički sistem u poreskoj upravi. Imamo tzv. DIS i Institut „Mihailo Pupin“ i trenutno nemamo pravo analitičko stanje duga kod poreskih obveznika, što predstavlja jednu prepreku.
Potrebna je dosledna primena kaznenih mera, i kada bude otkriven, on mora da zna da će biti kažnjen i da mu se ne isplati ići u sivu zonu.
Na kraju želim da kažem da i unakrsna procena imovine i dohotka, dugo nas čeka, jer čini mi se poreska uprava nije dobro i dovoljno organizovana i pripremljena za jedan važan postupak, ali početak ovako unakrsne kontrole imovine i dohotka bi bila snažna poruka da je država konačno rešena, da se na najbolji mogući način uhvati u koštac sa sivom ekonomijom.
Naravno, i elektronsko plaćanje treba pospešiti u svim delovima i u ugostiteljstvu, taksiju, gde god je moguće, kako bi se gotovinske transakcije smanjile na najmanju moguću meru.
Uvažavajući ove predloge i to da je ovaj budžet realan, da predstavlja jednu osnovu za fiskalnu konsolidaciju i sprovodljivu u narednoj godini, SPS će podržati Predlog budžeta za 2014. godinu.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, počeo bih svoje izlaganje pre svega jednom ocenom i konstatacijom da prostora za izbegavanje krize gotovo nema ili je u potpunosti sužena. Ovo je ocena i konstatacija Fiskalnog saveta i ja bih se u potpunosti sa njom složio.
Kada govorimo o predlogu mera koje su oličene u izmenama i dopunama zakona koji su danas predmet ove načelne rasprave, pre svega mislim da je neophodno sagledati ambijent u kome se ovi zakoni predlažu i ove mere donose i, nadam se, usvajaju.
Ozbiljna opasnost nad nama, nad našom državom nad našim društvom lebdi, a to je kriza javnog duga usled jednog eksponencijalnog rasta od 2008. sa nekih 29% do 2012. godine, koji biti na kraju preko 60%, pa će nastaviti verovatno taj trend i sledeće godine, a target ili neka ciljna razina ili ciljni nivo nam je bio 45% kada smo usvajali fiskalna pravila predviđenog Zakona o budžetskom sistemu i tada smo znali da samim usvajanjem Predloga fiskalnih pravila neće biti dovoljno da naše javne finansije se kreću u tim okvirima, ali, evo, ispostavilo se da upravo one mogu da budu neko sidro koje sad nažalost pluta, ali uzgred su predviđali odgovarajuće mere koje je Vlada dužna da preduzme u slučaju da se ti nivoi fiskalnih pravila probijaju. Mislim da je to bilo dobro.
A šta znači kriza javnog duga, ono sa čim se mi ozbiljno suočavamo? To znači da u trenutku država mora sve svoje novce gotovo da upotrebi na vraćanje kredita i kamata, da usled toga nema sredstava za vojsku, za policiju, za školstvo, za socijalnu zaštitu, za sve one funkcije koje država treba da obavlja. To je najgori mogući scenario i to je scenario koji bi nas očekivao u slučaju ne kontrolisane situacije.
S druge strane, treba biti korektan i reći da je kod nas takva situacija da imamo strukturni fiskalni deficit koji u neku ruku podrazumeva da i u slučaju rasta BDP, dakle, osnovice na koju računamo relativno učešće javnog duga i kada povećavamo naš fiskalni deficit, nastavlja da raste.
To je scenario u uslovi u kojima mi razgovaramo o potrebnim merama da bi predupredili ovakvu jednu mogućnost koja se nalazi pred našom državom i pred našim društvom. Svakako da ovakav scenario priziva jasnu i potrebnu ozbiljnost pristupu javnim finansijama kako bi one postale održive. Potreban je konsenzus i jedinstvo u delovanju Vlade.
` Želim da svi mi, kolege poslanici, pričamo o javnim finansijama kao o našim. One su svih nas i treba da shvatimo zaista da su javne finansije danas jedno od najozbiljnijih državnih pitanja u ravni i drugih pitanja poput integracija u EU i nekih drugih teških odluka koje je Vlada donosila.
Naravno, u celom tom kontekstu, poslanici SPS, i kako je to naš ovlašćeni predstavnik kolega Radenković rekao, zalagaćemo se i težićemo da ta ekonomska politika sada i u budućnosti bude, pre svega, socijalno održiva na tragu jednog konsenzusa svih partnera, jer treba shvatiti da ekonomska politika koja nije socijalno održiva, pre svega nije sprovodljiva i to je jedna teorijska ekonomska politika.
Naravno, ako je to kontekst u kome razgovaramo, potreban je veliki plan fiskalnog prilagođavanja i treba reći da Vlada Republike Srbije izlazi sa takvim planom.
Želim da izrazim zadovoljstvo, jer prepoznajem odlučnost Vlade, kao i u nekim drugim segmentima, kada je u pitanju borba protiv korupcije i kriminala, evropske integracije, teška rešenja, ali odgovorna kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Rekao sam, ovo je jedno pitanje koje zaista zaslužuje takav pristup.
Hrabra i jasna poruka građanima jeste da zaista neće biti lako sledeće godine. To niko ovde, čini mi se, takvu poruku nije slao, a složio bih se da potpunu ozbiljnost u predlaganju ovih mera pokazuje odluka Vlade da dobrom i pedantnom analizom odustane, recimo, od najavljenog povećanja poreza na hotelske usluge, da ostane po ovoj nižoj stopi, što pokazuje da zaista nema improvizacije i da se ozbiljno pristupa svakom predlogu rešenja.
Dobri ciljevi su postavljeni. Želim da se naslonim tu i na ocenu Fiskalnog saveta, a to je da se visok fiskalni deficit, koji je jedan od osnovnih generatora javnog duga u naredne dve godine smanji za 4%, dakle sa konsolidovanog nivoa od 7,1% BDP u 2014. godini i to je dobra odluka, jer jedan osnovnih generatora se stavlja pod kontrolu u smislu sprečavanja rasta javnog duga.
Ono što bih sugerisao vama, gospodine ministre i Vladi Republike Srbije, i poslanici SPS su u tome dosledni, mislim da bi trebalo napraviti neke vrste mesečnih ili eventualno kvartalnih ciljeva u smislu sprovođenja ovih mera i politika u narednom periodu, koje bi, koliko toliko, mogle biti dostupne, ali bi bile način da se prati dejstvo mera koje ćemo, nadam se, usvojiti i koje su ovde predložene. U slučaju da ti ciljevi se probijaju ili se ne ostvaruju zacrtanom dinamikom, da se blagovremeno može delovati u smislu izmena nekih predloga ili eventualno doprinosa da se vratimo u ciljane okvire.
Kao što sam rekao, odlučnost Vlade i posebno snažna poruka kada je u pitanju kreiranje ovih mera ogleda se pre svega u predlogu, a želim da kažem i resornog Ministarstva finansija, naravno premijera Dačića i koalicionih partnera, da se u predlogu ovih ušteda, pre svega, krene od javnog sektora i ovde je gotovo dve trećine predviđeno pre svega, preko kontrole zarada, a onda i refinansiranja jedne trećine refinansiranja skupih kredita. Zaista mislim da teško možemo pronaći ovakve primere u istoriji finansija Republike Srbije kada su donošene ovako teške i odgovorne odluke, da se krenulo s pozicije javnog sektora i javne potrošnje.
S tim u vezi, mislim da Vlada treba da zavredi podršku opštu u tom smislu, pre svega kada je u pitanju solidarni porez, kada je u pitanju zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Tu trebamo biti krajnje iskreni do kraja i da jednom presečemo partijsko nestručno zapošljavanje u javnom sektoru i da jednom pokušamo da dođemo do nekog optimalnog nivoa uposlenosti u javnom sektoru.
Naravno, ovo je iznuđena mera nije prirodna, ali došli smo do te granice da ovakva situacija zahteva i takva rešenja. Na tom fonusu je i predlog za smanjenje roka isplate plate funkcionerima kojima prestane funkcija, dakle, sa šest meseci na tri meseca i mislim da ove mere zavređuju podršku. Pre svega jedna su poruka Vlade ozbiljnosti i odlučnosti da se ova pitanja i ovi problemi reše.
U ovakvom kontekstu situacija u kojoj se nalazi i merama koje donosimo niko ovde, a pre svega, ja lično, ali ni poslanici Socijalističke partije Srbije ne mogu da izraze zadovoljstvo kada dolazi do povećanje poreskih stopa. Ne verujem da se iko tu može složiti i da bude oduševljen, lično nisam.
Nemoguće je podržati u tom smislu i da se kaže – to je dobro, da u punoj meri pravdate povećanje poreskih stopa, ali u kontekstu ove priče o kojoj sam govorio u situaciji u kojoj se nalazimo, ona jeste nužna mera kako bi se došlo do realnog plana prihoda i rashoda.
Konstatacija i ocena Fiskalnog saveta jeste da mi ovog puta imamo realistične prihode i rashode. Naravno tome su doprinele i ove uslovno rečeno nepopularne mere u suženom prostoru za sprečavanje krize. Želim na taj način da podržim ovaj predlog mera.
Pre svega sa ovog mesta bih želeo da apostrofiram i jednu drugu ocenu Fiskalnog saveta i nešto što sam kao poslanik SPS u više navrata, čini mi se da ste vi četvrti ministar sa kojim sam pokušao na tu temu da polemišem i da razgovaramo, a i Fiskalni savet je upozorio na mogućnost naplate poreza i povećanu poresku nedisciplinu i mogućnost da sledeće godine po tom osnovu ostvarimo negde 0,4% BDP, odnosno 16 milijardi dinara.
Mislim da je to vrlo realna ocena i u tom smislu je podržavam, ali ne da je prihvatim kao gotovu činjenicu i da mislim da se to neće ostvariti, nego upravo iz toga da vas još jednom animiram i da pokušam sa određenim predlozima da dođemo u situaciju da se ovaj plan, odnosno poreska nedisciplina u narednoj godini smanji. Ima prostora, čuli smo ovde i od kolega da određeni pokazatelji pokazuju da je naplata PDV konstanto unazad tri, četiri godine sa nekih 80% pada i na nivou je od oko 70%. Sa sivom ekonomijom se suočavamo na nivou od oko 30% BDP i to je jedan od najvećih izazova ove države. S tim u vezi uvek se spominje poreska uprava.
Želim i vama bih sugerisao da se ovog puta ozbiljno i detaljno pristupi radu poreske uprave, istupi standardu ljudi koji tamo rade, obučenosti ljudi, potrebama koje se pred njih postavljaju u smislu kontrole svega onog i borbe protiv ovakve vrste sive ekonomije.
Pre svega, treba reći da su uzroci sive ekonomije jedna ekonomska kriza u kojoj nažalost, privrednih subjekata svoje profitabilno poslovanje vidi jedino u situaciji kretanja u sivoj zoni.
S druge strane treba reći da mi još uvek imamo velike gotovinske transakcije i neke donacije koje su izvan kontrole sistema, što je sve neka vrsta uzroka sive ekonomije. Mislim da je tu neodrživo stanje da u poreskoj upravi bude svega 600 do 800 inspektora na terenu. Treba voditi računa i o materijalnoj naknadi i stimulaciju kod tih ljudi. Nema dobre borbe protiv sive ekonomije i poreske nediscipline ukoliko nemamo saradnju više organa, pre svega poreske uprave, carine, MUP-a, tržišne i sanitarne inspekcije.
Da li je moguće u ovom krugu napraviti jednu osnovu, jednu platformu i način kako se boriti protiv sive ekonomije? Mislim da jeste i mislim da tu takođe ima dovoljno prostora da se nadogradi kvalitetniji rad i poreska uprava.
Gospodine ministre, treba voditi računa, poreska uprava već godinu dana ima otvoren konkurs, negde oko 170, što direktora, što filijala ili poslovnica, organizacionih jedinica, od toga oko 50 je poništeno. Ima tu velikih poreskih uprava, Subotica, Novi Sad jedan, Beograd jedan, Zemun, Zvezdara. To su zaista značajne organizacione jedinice koje kadrovska rešenja mogu u nekoj vrsti neizvesnosti dovesti do toga da poreska uprava ne ispunjava svoje zadatke u punom kapacitetu. Nadam se da će te se u tom smislu samnom složiti.
Čini mi se da u neku ruku da za ovo što sam izneo postoji prostor da se narednoj godini na tome ozbiljno poradi. Reći ću nekoliko stvari u kojima vidim i našu doslednost, a kolega Milisav Petronijević je više puta o tome govorio.
Kod nas postoji i jedan visok stepen tolerancije prema sivoj ekonomiji i kada je u pitanju svest kod građana, ali i kada je u pitanju da kažem, evo ovaj pristup kontroli. Moramo dovesti situaciju da onaj ko razmišlja da li će krenuti u sivu zonu, računajući da će tamo zaraditi, a da ima vrlo minimalne šanse da bude otkriven, to svakoga podstiče da krene u sivu zonu i ukoliko on bude imao jasnu poruku da je visok stepen mogućnosti da bude otkriven i da će biti dosledno primenjena kaznena politika, svakako da će u tom smislu odustati veliki broj krene u sivu zonu.
Sa druge strane, treba da razvijamo taj kult plaćanja. Kod nas je jedno vreme bilo popularno da se ne plaća porez. Mislimo da tu sredstva informisanja, pa i obrazovni sistem mogu doprineti da razvijemo i taj kult patriotizma, kao i u drugim državama, da je ponos kada platite veliki porez svojoj državi, jer je to doprinos svim onim funkcijama koje država treba da obavlja, koji će vam se kroz te delatnosti vratiti lično kod vas.
Čini mi se da par sugestija zaista mogu u mnogome doprineti da se uspešnije borimo protiv sive ekonomije. Želim da izrazim podršku, jer sam i u tome pratio kolegu Petronijevića kada smo govorili o platnim razredima u javnom sektoru. Najavili ste to i želimo u tome da vas podržimo, kada smo toliko čekali dugo, da ga uradimo na najbolji mogući način i da zaista u javnom sektoru za isti posao, za isti obim posla, bilo gde da se radi, da se dobija ista plata. Čini mi se da i u ovom nekom obimu predviđenih sredstava za isplatu se može doći do nekog realnijeg, boljeg načina da se isplaćuju zarade i da zaposleni u javnom sektoru budu još motivisaniji i da na bolji način obavljaju svoj posao.
Želim da kažem da ono što će svakako podići poslovni ambijent u Republici Srbiji uz sve ovo, a što može da ima i razvojnu komponentu i nešto što će prizvati investitore u Republiku Srbiju, jeste i vaša najava oko izmene zakona u budžetskom smislu, u smislu programskog budžetiranja.
To je jedini način da mi takvim jednim budžetom dođemo do situacije da znamo koliko se troši, za koje namene se troši, odnosno za koje projekte i da na kraju znamo šta je rezultat tih utrošenih sredstava i realizacije tih projekata. Mislimo da će to na jedan viši nivo podići naše javne finansije i budžet Republike Srbije i biti dobra poruka svima oko nas da Srbija konačno ima kredibilne javne finansije.
Naravno, tema će biti u petak – Zakon o finansiranju AP Vojvodine, tu temu da zatvorimo. Shvatite i shvatamo najozbiljnije da je potrebno doneti taj zakon kako bi se svaka vrsta improvizacije u tom smislu konačno zaključila.
Na kraju želim da kažem da mi nismo podneli amandman na Predlog zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, ali želim da kažem da treba ozbiljno razmisliti i pokušati da eventualno to bude amandman resornog odbora. Čini mi se da ovaj rok 1. januar 2015. godine nije objektivno realan rok, u smislu mogućnosti da se dođe do određenih parametara do tog datuma, uvažavajući sve ono - do kad se podnose zahtevi, rok u kom treba da se utvrde koeficijenti, a takođe uvažavajući i finansijske potrebe da bi se sproveo ovaj zakon. Mislimo da, uvažavajući ovaj prvi deo odredbe oko naknade je prihvatljiv u utvrđivanju iznosa obeštećenja, ali da ovaj datum treba isključiti iz ovog predloga i uvažiti realnost, jer opasnost je da uopšte ovakva odredba i ovakav zakon bude sprovodljiv.
S tim u vezi na kraju zaista želim da kažem da ove iznuđene i neophodne mere SPS će podržati. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poslanički klub SPS svakako je zadovoljan sa predlogom amandmana u članu 7. stav 1. koji se menja i glasi da Direkcija posluje robnim rezervama na transparentan način osim u slučaju podataka koji su u skladu sa posebnim propisima određeni i označeni kao tajni podaci.
Čuli smo od predsednice resornog odbora da je u ovom slučaju Nacionalna agencija za zaštitu podataka imala svoj predlog. Mi smo u načelnoj raspravi, ja i moje kolege, upravo imali određene predloge, sugestije, moguće načine, kako da se u punoj meri obezbedi transparentan i javan rad kada su u pitanju robne rezerve.
Želim da kažem da stav našeg poslaničkog kluba, pored toga što je ovaj zakon po nama sveobuhvatniji i precizniji, usklađen je sa direktivama EU, Svetske trgovinske organizacije, otklonio je i određene nedostatke koje je pokazao Zakon o robnim rezervama, još uvek aktuelan i u prethodnom periodu. Pre svega, po nama obezbeđuje javnost rada, odnosno određenu transparentnost, jer kao što smo videli u prethodnom periodu, robne rezerve su praktično tretirane kao neka vrsta državne tajne. Svakako, to je proizvelo određene probleme.
Dobro je što su Vlada Republike Srbije, premijer Dačić i koalicioni partneri preduzeli određene mere kada su u pitanju robne rezerve. One su se, pre svega, odnosile na konkretna zaduženja prema MUP, prema radnoj grupi koja je obrazovana još 12. aprila 2013. godine i resorno Ministarstvo trgovine u smislu nadzora nad Republičkom direkcijom. S tim u vezi, mi smo i u načelnoj raspravi ukazali da treba ozbiljno shvatiti probleme koji se pojavljuju kod robnih rezervi, da li su istinite tvrdnje da postoji duplo dno u silosima, da li određene robe nisu upotrebljive, koliki je manjak.
Koliko danas, neki su i u načelnoj raspravi izrazili određenu sumnju i bojazan da se u tom smislu neće ići do kraja. Želim pohvalim rad Vlade i MUP. Imamo i danas konkretne rezultate, hapšenja, privođenja najodgovornijih lica. S obzirom da je ova Vlada u mnogim oblastima značajnim za život građana i uopšte napretka našeg društva pokazala odlučnost i opredeljenost da ide ka pravim rešenjima i do kraja, očekujem da će i kada su ovi problemi u pitanju, upravljanje robnim rezervama, dobiti svoj epilog na kraju.
Zašto je ovaj član 7. bitan? On, pre svega, u svom stavu 1. kaže da direkcija posluje robnim rezervama na transparentan način. Prvobitno rešenje je bilo – osim u slučajevima ako u propisima kojima se uređuje postupanje sa podacima značajnim za odbranu zemlje nije drugačije određeno. Dakle, on određuje da Direkcija mora da posluje na transparentan način, ali istovremeno uvodi izuzetke.
U stavu 2. je bilo određeno i ostalo je da direktor Direkcije propisuje stepen tajnosti podataka, dokumenata i ugovora koji se vode, čuvaju i zaključuju u vezi sa poslovima upravljanja robnim rezervama, u skladu sa propisima koji uređuju tajnost podataka.
Mislili smo da možda u tom smislu treba pojačati ovu odredbu i suziti mogućnost direktoru da određuje tajnost podataka i na taj način da suzi transparentnost rada. Mislimo da je ovaj amandman Odbora, uz ovaj amandman na član 12. koji sledi, nešto preciznija odredba koja jasno upućuje i govori da osim u slučaju podataka koji su u skladu sa posebnim propisima određeni i označeni kao tajni podaci, što je u dobrom delu suzilo delokrug odluke direktora i preciziralo u kojim to slučajevima će biti izuzeci da se ne bi ugrozila tajnost podataka.
S obzirom na sve to izneto i činjenicu da je za nas jako bitno da postoji javnost rada i transparentnost u robnim rezervama, jer je to pretpostavka da se sve moguće koruptivne radnje, bilo koja vrsta nepravilnosti pojavi u narednom periodu i da robne rezerve u potpunosti ispune svoju funkciju, uz želju da bude što manje razloga da se deluje u nekim vanrednim situacijama, poslanički klub SPS će podržati ovaj predlog i spremni smo da učestvujemo i dalje u radu po amandmanima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam ispred SPS poslaničkog kluba SPS podneo tri amandmana i da bi se razumeo jedan sled amandmana, a pre svega u kontekstu izmene ovog člana 3.
Želim da kažem da smo mi podneli i amandman na izmene u članu 2. stav 1. tačka 1) gde smo predvideli da se Prekršajni sud u Apatinu za teritoriju opštine Apatin osniva, a takođe u istom članu da se postojeća tačka 38. menja i glasi – da Prekršajni sud u Somboru za teritoriju opštine Kula i Odžaci za Sombor sa odeljenjima suda u Kuli i Odžacima osniva.
Kada je u pitanju, konkretno ovaj amandman, u članu 3. stav 1. posle tačke 1) dodaje se nova tačka 1) koja glasi – osnovni sud u Apadinu za teritoriju opštine Apatin, a u istom članu tačka 56) menja se i glasi – osnovni sud u Somboru za teritoriju opštine Odžaci i Sombor.
Mislim da je ideja ovih amandmana potpuno u skladu sa značajem opštine Apatin, kao jedne podunavske, turističke, pogranične i vrlo važne privredne opštine za ovaj deo Republike, odnosno za APV i da situacija u kojoj opština Apatin ostaje i bez osnovnog suda i sudske jedinice, ove činjenice nisu najbolji mogući način vrednovani i zbog toga je opština Apatin, još 1956. godine imala svoj samostalan sud, sve do poslednje reforme prevosuđa. Naravno, nakon te reforme, celokupna krivična referada , istražne radnje prelaze u Osnovni sud u Somboru i pojavili su se i određeni problemi kada je u pitanju, pre svega uviđaj, koji se vrši u Somboru, prevoz svedoka, prevoz okrivljenih prema Somboru. To je ono što predstavlja neku vrstu vidljivih problema sa ovakvim predlogom i rešenjem.
S druge strane evidentan je i po mojim informacija nedovoljan prostor u zgradi Osnovnog suda u Somboru, gde sada i sudije iz Apatina putuju, sa određenim troškovima. To u neku ruku može uticati na efikasnost i kvalitet rada. Nasuprot tome u opštini Apatin, odnosno u Apatinu, postoji jedna funkcionalna grada, od skoro 1.000 kvadrata, u kojoj bi se moglo vrlo efikasno i kvalitetno raditi i gde bi svaki sudija imao svoj kabinet. U prilog toj tezi, stoji činjenica da je 2006. godine Osnovni sud u Apatinu samo sa još dva suda iz Srbije učestvovao u jednom projektu modernizacije sudske uprave, bazirane na savremenoj informacionoj tehnologiji.
U obrazloženju predlagača za odbijanje ovog amandmana stoji da je u Predlogu zakona celishodnije rešenje da Apatin ostane i bez osnovnog suda i bez sudske jedinice, i da je tom prilikom vršena analiza kada su u pitanju geografski faktori, broj stanovnika, privredni ambijent i drugo.
Želim da kažem da opština Apatin ima više od 30.000 stanovnika, da se ona nalazi, kao što je poznato, na samoj granici sa Hrvatskom i da je to prva međunarodna luka na Dunavu i zbog toga svakako blizina granice može da opravdava postojanje osnovnog suda u Apatinu i da svi ti pogranični, da kažemo, pogranična pitanja i problemi bi mogli da budu u nadležnosti osnovnog suda u Apatinu i sva krivična dela koja se vrše u tom pojasu.
S druge strane situacija je trenutno takva da se vrši utvrđivanje državne granice i da utvrđivanje zemljišta, odnosno zemljišnih knjiga, koje se vodilo u Republici Hrvatskoj, tačnije u Belom Manastiru, sada prelaze i prebacuju se u nadležnost našeg katastra, odnosno u Apatinu. Sve to govori o značaju opštine Apatin, o njenom geografskom položaju, o privrednom, o kulturnom i zbog toga cenimo da su sve to odlike, odnosno karakteristike zbog kojih bi trebalo prihvatiti predlog ovog našeg amandmana, jer bi se na ovaj način došlo do bržeg i efikasnijeg suđenja i pre svega do ponovnog uspostavljanja nadležnosti u oblasti krivične materije, naravno i do određenih ušteda kada su u pitanju troškovi, što bi bilo vrlo značajno i za budžet Republike Srbije.
Mislimo da bi zakonodavac, odnosno resorni ministar i predlagač trebao da razmisli i da uvaži ovaj predlog za osnivanje osnovnog suda u opštini Apatin. Želim da kažem još, da se ne bi javljao po amandmanu i članu 9. u kome smo, takođe sledeći ovu ideju i predlog amandmana, predložili da se u članu 9. osnovno javno tužilaštvo osniva u opštini Apatin za područje osnovnog suda u Apatinu. Na taj način bi u potpunosti bili uvaženi ovi kriterijumi opštine Apatin. Zahvaljujem.