Hvala, gospodine Korać.
Ovaj amandman je logičan nastavak prethodnog amandmana koji je predložen iz DSS, a i jako se dobro nadovezuje na diskusiju kolege Mihajlova.
Imamo deficit od 135 milijardi dinara. U članu 2, između ostalog, nam predlagač kaže da će se za finansiranje budžetskog deficita i otplate dospelih kreditnih obaveza i da se može tokom 2012. godine koristiti sredstva za konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa. Sličan je i sledeći stav.
Mi predlažemo da se ti stavovi brišu pre svega zato što smatramo da ne treba da se poseže za finansiranje budžetskog deficita sa konsolidovanog računa Trezora. Državni trezor to je naše porodično blago. To je nešto u šta ne bi trebalo dirati, osim u krajnjoj meri.
Smatramo da ova vlada treba na neke druge načine. Ona to pokušava i kroz ove predloge zakona itd. i nasleđen strašan deficit da to pitanje reši na neki drugi način. dakle, nije nepoznato da se poseže za sredstvima sa računa Trezora Republike Srbije, ali onda se kriterijumi i uslovi kada će se to raditi i zbog čega treba da budu jasno i propisani, a da ne kažem da o tome treba da bude obaveštena javnost, a i narodni poslanici kada se poseže za porodičnim blagom.

Moj kolega Marko Jakšić je predložio da se sa stavke od Kancelarije za evropske integracije, sad nemam vremena da ulazim u sve detalje, uglavnom da se 60 miliona iz te kancelarije prebaci na Kancelariju za Kosovo i Metohiju, i to za specijalizovane usluge.
Zbog čega? Mislim da je gospodin Jakšić hteo sve nas ovde zajedno da podseti da je proces povratka interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije apsolutno stao. Stao je skoro dve, tri godine. Čak imamo i drugačije procese, ali se o tome u medijima i ne govori o tome da se opet Srbi iseljavaju sa Kosova i Metohije. Dakle, mi smo kao narod potpuno zakazali kada je ovaj problem u pitanju. Njegova želja je bila da se obezbede sredstva za specijalizovane usluge i da se pomogne svim onim udruženjima građana koji se bave i pokušavaju da opet pokrenu proces povratka Srba na Kosovo i Metohiju.

Hvala gospodine Korać. Lepo što je došao i ministar prosvete i nauke, ali ode ministar finansija da i on odgovori zbog čega nije prihvatio amandman koji sam podnela, a ja sam sa jedne stavke u budžetu tražila da se povećaju sredstva za takmičenja učenika srednjih i osnovnih škola.
Pretpostavila sam da to gospodin Dinkić neće prihvatiti, ali sve jedno ovo je i moj pokušaj da skrenem pažnju nekih dva minuta, koliko je to moguće, da postoji problem kod organizacija raznih takmičenja i u osnovnim i srednjim školama upravo zbog nedostatka sredstava. Direktori se vrlo često žale da imaju poteškoća sa lokalnim samoupravama koje bi trebale jednim delom da učestvuju u organizaciji takmičenja, a bogami se žale da iz ministarstva ne stiže pomoć. To donekle i pokazuje naš, blago rečeno, neodgovoran odnos i prema talentovanim učenicima, prema tome da ih ne možemo ni motivisati, odnosno nagraditi dovoljno kada osvoje prvo, drugo ili treće mesto, bilo da je opštinsko, regionalno i republičko. Ne moraju to da budu neka ogromna sredstva, ali da se zna kada učenik osvoji prvo mesto negde da će biti nagrađen, a bogami treba nagraditi i nastavnike i profesore, kada govorimo o ovome zato što i oni ulože mnogo energije, truda i rada, a bogami nešto ne možemo da nagradimo.
Znači, to je jedno. Takođe, htela sam, ali to je više bilo za gospodina Dinkića, da se malo više obrati pažnja na to šta rade lokalne samouprave koje u svojim lokalnim budžetima uvek imaju stavku materijalna pomoć školama, a imaju i stavke o tome da će oni da se angažuju oko stručnog usavršavanja nastavnika i profesora sa teritorije te lokalne samouprave. Bojim se da to uvek imate u budžetu, ali da to ne završi gde treba. Mi smo neki dan na Odboru za prosvetu imali izveštaj Nacionalno-prosvetnog saveta gde je gospođa Radunović članovima Odbora, kada smo je pitali šta vi smatrate da je jedan od najvećih problema u osnovnom i srednjem obrazovanju, ona je rekla da je po mišljenju Saveta upravo to najveći problem nedostatak kontinuiranog i kvalitetnog stručnog usavršavanja svih nastavnika.

Ja sam sada malo zabrinuta, gospodine Arsenoviću. Vi ste mom kolegi, Jovanu Palaliću, rekli da je on otišao u širinu, pa se ja plašim da vi to i meni kažete, odnosno ne kažete. Neće on to, ja sam dama. Jel tako?
Ono što mi poslanici vrlo često iskoristimo u ovom domu je to da kada dobijemo neki predlog zakona, nekad ne možemo da se držimo striktno baš tog predloga zakona. Na primer, moja je namera da malo šire govorim o readmisiji uopšte, a povod mi je ovaj sporazum koji je Republika Srbija potpisala sa Republikom Moldavijom o readmisiji lica koja nezakonito borave na teritoriji Republike Srbije. Jeste da je to povod, ali ja neću strogo govoriti o ovome. Narodnom poslaniku to otvori prostor, na neki način, da govori o nekim problemima za koje inače ne može da dobije tek tako lako priliku da govori.
Osvrćem se na ovaj sporazum koji imamo potpisan sa Moldavijom, mislim da je to 16. ili 17. bilateralni sporazum koji je Srbija potpisala na ovu temu. Nisam uspela da pronađem neku statistiku, mada je to jako i teško, s obzirom na trenutno stanje, ali, verovatno postoji neka prethodna statistika o tome koliko je lica nezakonito boravilo na teritoriji Republike Srbije a da su poreklom iz Moldavije i obrnuto. Pretpostavljam da precizna statistika ne postoji, ali, sigurno da postoje neke procene. Inače, ovo je tipski sporazum koji na neki način reguliše i saradnju naše dve policije.
Srbija je 2007. godine potpisala jedan jedinstveni sporazum o readmisiji sa EU kao celinom, a kasnije se taj sporazum razložio na nekih 16, 17 ili 18 bilateralnih sporazuma o readmisiji lica ili građana Srbije koji su nezakonito ili izgubili pravo da borave u tim državama pa onda postanu predmet readmisije odnosno povratka u zemlju porekla, u ovom slučaju u Srbiju.
Prema proceni Komesarijata za izbeglice, u Srbiju se do sada vratilo oko 40 njenih građana, koji su ostali bez prava da i dalje borave u zemljama EU. Među ovim licima je najviše onih ljudi koji su 90-ih godina i kasnije, zbog nekih najviše ekonomskih razloga, ratnih zbivanja, napuštali prostor Srbije i odlazili uglavnom u zemlje zapadne Evrope. Dakle, to su bila lica koja su imala duži boravak, sve čekajući eventualno odobrenje da mogu da borave zakonito i ne dobivši to, oni su vraćeni u Srbiju. Tu je bilo i ima pripadnika svih naroda i etničkih grupa, i Srba i Crnogoraca i Makedonaca, a najviše Roma.
Na primer, ono što piše u jednom izveštaju na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova, gde se donekle i objašnjavaju ti sporazumi o readmisiji ili se opisuju, kaže da su odredbama zaključenih sporazuma i protokola obuhvaćeni su i inkorporirani najviši standardi EU iz oblasti zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda građana, kao i regule drugih međunarodnih konvencija, posvećenih zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovo je daleko od istine. Dakle, papir trpi sve.
Ono na šta se danas ovaj proces sveo, koji od milja zovu readmisija, tako nećemo znati šta je, jeste u stvari prisilna deportacija ili organizovana deportacija uglavnom iz zemalja EU, koji se na taj način rešavaju, sve nazivajući to readmisijom i govoreći drugima kako se tu poštuju ljudska prava, svelo se na najobičniju deportaciju.
Na Aerodromu "Nikola Tesla" postoji Kancelarija za prijem ljudi iz readmisije i tu imate bezbroj ličnih strašnih priča čitavih porodica, na koji način su oni presretani na ulici i trpani u avione. Tu su se prekidale i školske godine dece. Govorim o onim ljudima koji su boravili više godina, na primer, u Nemačkoj, da su ih prosto pokupili sa ulice i stanova i potrpali u avione. Da ne pričam o tome da je toj državi u kojoj su oni živeli nije palo na pamet da, recimo, ljudima koje readmisijom vraća u matičnu zemlju, da im na neki način materijalno pomognu, barem dok se snađu u prvo vreme.
Naravno, to je obaveza Republike Srbije, da što bolje izvrši tu reintegraciju. Mi, inače, imamo sve te papire na svom mestu, imamo donešenu strategiju, postoje akcioni planovi i čak postoje i lokalni akcioni planovi. Međutim, bojim se da smo svi tu zajedno kao država veoma zakazali, zato što su ljudi koji su vraćeni kroz ove procese readmisije daleko od toga da su se reintegrisali u srpsko društvo.
Kada već govorim o ovoj prisilnoj deportaciji, ovde bih samo spomenula da smo mi zbog ovih i ovakvih pojava, i bojim se da će ih u evropskim zemljama biti sve više, zato smo mi bili veoma skeptični i govorili vam, mislim da je to bio prvi zakon koji je predložen ovde, bile su izmene Zakona o vanparničnom postupku, gde je predviđeno, vi ste taj zakon tako usvojili, bez obzira što smo mi upozoravali da to može da bude jako opasno, da neko može da bude upisan u matičnu knjigu rođenih ukoliko obezbedi dva svedoka koji će potvrditi da je on rođen, na primer, u Leskovcu.
Naravno, mi smo godinama ovde pričali o tome da treba pomoći ljudima koje nazivamo pravno nevidljivim licima. Neke su procene da ih trenutno u Srbiji živi oko 7.000. To su ljudi bez ikakvih prava zbog toga što nisu mogli da obezbede nikakve papire. Znači, počevši od toga da se ne upišu u matičnu knjigu rođenih, pa dalje slede svi ostali problemi, i škola, i državljanstvo, i pravo glasa itd. Međutim, ovo što ste vi usvojili neki dan je jako opasno u svetlu svega onoga što se trenutno dešava u Evropi.
Dakle, postoji opravdana bojazan da će ljudi koje Francuska, na primer, oni su to nedavno uradili, negde je to Sarkozi pred predsedničke napravio, da su čitavu jednu grupu ljudi deportovali, ovog puta nisu u Srbiju, zato što su im znali zemlju porekla, koja je čak i članica EU, ali prosto postoji takva opasnost i onaj zakon nije dobar.
Kada je reč o ovim sporazumima o "stand by" aranžmanu sa UN itd, o tome apsolutno ne želim da pričam detaljno, mislim da su to gospodin Miloš Jovanović i gospodin Palalić jako dobro, detaljno i stručno objasnili. Ja ću to pojednostaviti narodskim rečnikom.
Vi ste nasledili, o tome je bilo reči danas, nasledili ste mnogo sporazuma, mnogo ugovora. Vi ste nasledili čitavu jednu mrežu koja je Srbiju uplela u razna tela. Srbija je dolaskom ove vlade, nadam se da tako neće biti, vi obećavate, apsolutno skrenula ka tome da samo što nije postala članica NATO pakta. Nadamo se da ćete vi te tokove, koje je prethodna Vlada započela, sprečiti. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine Jankoviću, pretpostavljam da je vama malo neprijatno, a i da ste zabrinuti što su vas toliko svi narodni poslanici, koji su diskutovali, hvalili.
Narod kaže da baš i nije dobro kada vas svi i hvale, tako da kada bi ste vi mogli, ali ne predviđa Poslovnik tu proceduru, kada je ovakav tip sednice da vi nešto kažete o radu prethodnog parlamenta, pretpostavljam da ne bi bilo toliko hvale na račun našeg doma zato što vi, recimo, i u poslednjem izveštaju kažete da ste podneli, a pretpostavljam da je to samo za 2011. godinu, preko 40 inicijativa za izmene raznih propisa. Znam da je tu bilo predloga da se menjaju i neki zakoni, a dosta se tih inicijativa odnosi i na važeće neke uredbe koje je Vlada i koja su ministarstva donosila i kažete da su od tih 40 inicijativa samo tri inicijative bile uspešne, odnosno da su vas državni organi, a i Skupština Srbije da su vas poslušali i izmenili. Dakle, od 40 inicijativa, samo su tri prihvaćene. Dakle, vi ne bi ste hvalili rad našeg doma.
Nadam se da će novi skupštinski saziv imati više sluha i razumevanja za vaše inicijative zato što se te vaše inicijative temelje na petogodišnjem iskustvu i na svim onim žalbama koje dobijate od građana Srbije. Dakle, tačno možete da znate gde su problemi kada su u pitanju zakoni.
Ovde ću odmah na početku da kažem da će poslanici Demokratske stranke Srbije takođe glasati za vaš reizbor. Dakle, to će biti jednoglasan reizbor Saše Jankovića za Zaštitnika građana. Mi smo uglavnom zadovoljni vašim radom. Kolega koji će govoriti posle mene će govoriti, pošto sam upotrebila reč "uglavnom", a ne bi bilo normalno da smo potpuno zadovoljni vašim radom, tako da će on govoriti o tim nekim stvarima gde mi smatramo da ima nedostataka u radu vaše institucije.
Što se tiče vaše komunikacije sa Narodnom skupštinom i sa građanima, ona se odvija preko ovih godišnjih izveštaja o vašem radu. Od marta ove godine je u skupštinskoj proceduri Izveštaj o radu Zaštitnika građana za prethodnu godinu, 2011. godinu.
Ono gde hoću da pohvalim prethodni skupštinski saziv, što je prvi put prošle godine razmatran vaš godišnji izveštaj na plenumu. Imali smo posebnu sednicu, vi ste bili prisutni, razgovarali smo o godišnjem izveštaju za 2010. godinu i to je bilo veoma dobro. Nadam se da će i ovaj saziv preuzeti tu dobru praksu. Kada se neki izveštaj razmatra samo na Odboru, to nije dovoljno. Treba nastaviti tu praksu. Očekujem da na neku od sledećih sednica, mi budemo razgovarali o vašem izveštaju za 2011. godinu.
Ono što bih preporučila novim članovima Vlade Republike Srbije, tj. da oni uzmu vaše godišnje izveštaje, a bogami, i neke druge izveštaje koje je vaša kuća proizvela, na primer, Izveštaj o vršnjačkom nasilju u školama. Koliko znam, to je prvi takav izveštaj u Srbiji i to nije novi problem, to je problem koji maltene postoji u svim školama. Tu je i izveštaj, vi ste izvršili kontrolu ustanova za smeštaj, ustanove socijalnog staranja za smeštaj starih lica, a čini mi se da je to prvi takav izveštaj. Svi ti vaši izveštaji su veoma korisni.
Opet se vraćam na to, da mislim da članovi nove Vlade treba da pogledaju taj izveštaj i te prethodne izveštaje, zato što je to jedna odlična skraćena analiza o svim problemima sa kojima se građani susreću u kontaktu, da tako kažem i radu sa državnim organima, odnosno svim organima vlasti, bilo da su to neke institucije, ustanove, ministarstva, agencije itd.
Ono što me brine jeste da je skoro polovina članova nove Vlade da su u stvari članovi stare Vlade, kako to ovde mnogi zovu – članovi starog režima. Oni su prethodne četiri godine učestvovali u stvaranju tih problema, odnosno nisu se potrudili da ih otklone. Malo je teško poverovati da će oni preko noći doživeti tu neku fantastičnu transformaciju, pa će odjednom sada krenuti ka tome, ali hajde da razmišljamo pozitivno. Možda će nova stranka koja ima većinu u toj vladi uspeti da popravi stvari.
Iz svih prethodnih izveštaja, a ima ih pet, apsolutni je utisak da su prava koja su u Srbiji najviše ugrožena ekonomska i socijalna prava građana. Kako je prethodna Vlada loše radila, kulminiralo je činjenicom da imamo najveću nezaposlenost u Evropi. Ne više u regionu, nego i u Evropi. Ne može 25% radnog stanovništva da nađe posao. Zna se da je jedna od osnovnih ljudskih prava, pravo na rad, pravo da izdržavate sebe, pravo da izdržavate svoju porodicu. Najveća pretnja i najveći strah kod građana Srbije jeste strah od siromaštva. Oni koji nemaju posao, oni se već suočavaju sa tim siromaštvom. Oni malobrojni koji imaju tu sreću da negde rade i da zarađuju kakvu-takvu platu, njima je stalno prisutan strah od gubitka radnog mesta.
Zbog postojećeg straha od gubitka radnih mesta, rađaju se sve ostale užasne pojave kada su u pitanju prava iz radnog odnosa. To je u svim vašim izveštajima jasno. Čini mi se da se najveći broj pritužbi upravo odnose na ta prava. Rad na crno cveta. Poslodavci su neodgovorni, a nekad je to čak i država. Oni ne uplaćuju penziono i zdravstveno osiguranje. Ljudi ne mogu da overe zdravstvene knjižice. Vi ste više puta čak i odlazili u neke gradove Srbije gde su ljudi štrajkovali, jer ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu.
Kada čovek hoće da ide u penziju, veoma često se susreće sa tim da mu poslodavac nije uplaćivao penziono osiguranje. Zatim se pojavljuje fond koji, umesto da poslodavca kazni i natera da uplati ovo što nije uplaćivano, fond se okreće ka onome ko hoće da ide u penziju. Onda imate da neće da naprave rešenje o penziji, ili prosto nije stekao uslove za penziju zato što mu nedostaje, pa se onda tu pojavljuje građanin koji je kriv, a on uopšte nije znao da poslodavac to nije radio.
Čuveni slučaj iz jednog vašeg izveštaja, mislim da je u pitanju Borski okrug, gde vam se lekar žalio, kada ste vi proverili, da je radio čak sedam godina na određeno vreme. To je 14 puta obnovljen ugovor na određeni rad. Verujte, da zađete po nekim drugim ustanovama po Srbiji, takođe biste se sa time suočili. Da ne kažem da se u ovoj predizbornoj kampanji taj institut rada na određeno vreme mnogo koristio. Imate, recimo, u jednom manjem gradu 120 ljudi koji su odjednom, pred izbore, dobili ugovore o radu na određeno vreme. Naravno, dobićeš ugovor o radu, dobićeš i posao, ali ćeš glasati za mene. Ne samo ti, nego i cela tvoja porodica.
Očekujem da ćete imati bolju saradnju u budućnosti sa ovim domom i da ćemo mi imati više sluha za izmene onih zakona koje treba menjati. Isto se tako nadam da ćete imati bolju saradnju i sa Vladom i sa ministarstvima, da oni neke svoje nakaradne uredbe takođe menjaju.

Hvala gospođo predsednice. Kao što ste i vi pročitali, građani su čuli, a i mi znamo da se u okviru ove tačke govori čak o 15. i 16. zakonskih predloga. Nemam vremena da se osvrnem na veliki broj tih predloga. Zato ću uglavnom govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i EU o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama, sa izjavama Republike Srbije i država članica EU o odricanju od tužbi.
S obzirom da ću uglavnom govoriti o ovom predlogu zakona, žao mi je što niko iz Ministarstva odbrane nije našao za shodno da danas bude u Narodnoj skupštini, kada se razgovara o ovom sporazumu. Na početku ste rekli da ste i te kako uradili svoju dužnost, odnosno pozvali ljude iz Ministarstva odbrane, ali oni nisu našli za shodno da danas ovde dođu. Ovaj sporazum koji je Republika Srbija potpisala sa EU je potpisan prošle godine, 8. juna 2011. godine i u ime Republike Srbije ga je potpisao Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, a u ime EU Vensan Dežer.
U sporazumu su navedeni svi uslovi pod kojima Republika Srbija može da učestvuje u raznim operacijama koje formira EU. Te misije ili operacije se formiraju kako bi EU upravljala krizama u raznim državama i regionima u svetu.
U februaru prošle godine smo raspravljali o godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini. Na početku godine smo razgovarali o tome u kojim će sve multinacionalnim operacijama učestvovati građani Republike Srbije. Tada je ministar odbrane, gospodin Dragan Šutanovac najavio i potpisivanje ovog sporazuma, pa ću ja iz stenografskih beležaka pročitati šta je tim povodom on rekao o ovom sporazumu i učešću pripadnika Republike Srbije u misijama koje formira EU. On je tada rekao: "Ono što je novitet i što je predviđeno ovim planom, odnosno ovim sporazumom, a nadam se da će ući u realizaciju nakon potpisivanja sporazuma sa EU…" – što je učinjeno – "… to je mogućnost učešća u prvim misijama EU i to će svakako biti jedna od istorijskih činjenica, imajući u vidu da je bivša Jugoslavija i sadašnja Srbija participirala do sada uvek, jedino i isključivo u misijama UN. Te misije o kojima pregovaram jesu misije u kojima bismo mi učestvovali simbolično, dakle misijama EU, sa manjim brojem predstavnika naše vojske, ali simbolika je utoliko veća, što po prvi put učestvujemo u misijama koje se vode od strane EU.".
Dakle, on je i tada nama govorio nešto što svi mi ovde jako dobro znamo, a to je da su građani Srbije učestvovali u misijama i operacijama koje su vodile UN, a nikada do sada u misijama koje formira da bi upravljala krizama EU.
Mi iz DSS smatramo da tako treba da ostane, da snage i pripadnici, građani Republike Srbije treba isključivo da učestvuju u misijama koje predvode UN, a ne EU i NATO.
U obrazloženju ovog sporazuma je takođe navedeno da EU, valjda da bismo bili impresionirani, ima blisku saradnju, kao da to mi ne znamo, sa organizacijama kao što su NATO, UN, OEBS itd, da u ovom trenutku postoje 24 različite operacije, da je sedam tih misija, vojnih misija, da je jedna civilno vojna, mešovita i da je takvih misija danas u svetu 16, koje su tzv. civilne misije.
Takođe u obrazloženju smo dobili informaciju, nabrojane su te neke civilne misije, pa se tu navodi civilna misija EU koja se zove "Eufor", koja je u BiH, "Eupol kops" u Palestini, "Eum" u Gruziji, "Eudžast leks" u Iraku, "Eutm" u Somaliji i spominje se misija Euleks koja je najbrojnija, samim tim i najskuplja civilna misija
koju je EU do sada formirala i rasporedila. Neke su procene da je čak danas negde oko 3.000 ljudi raspoređeno u našoj južnoj pokrajini, civilna je misija pa su tu sudije, policajci itd. To jeste svakako najskuplja misija, ali ta misija, prema planu Marti Ahtisarija, šta radi – gradi pravnu državu, pod znacima navoda, izgrađuje institucije republike Kosovo.
U samom Evropskom parlamentu i u komisijama koje razmatraju rezultate misije Euleks do sada se govori o veoma slabim rezultatima, o tome da nema ni "p" od pravne države. Dakle, jedino je Euleks do sada bio veoma uspešan kada je u pitanju izgradnja nezavisnog Kosova. Što se tiče tog dela njihovog zadatka i cilja, tu su veoma uspešni.
Dakle, iskustvo kako Srbija i građani Srbije imaju sa misijom Euleks na KiM bi zaista trebalo da bude dovoljan razlog da poslanici ove skupštine nikako ne glasaju za ovaj predlog zakona, odnosno za ovaj sporazum.
Prihvatanje misije Euleks i raspoređivanje stručnjaka iz EU na teritoriji KiM je bilo velika greška koja je načinjena 2008. godine, kada je ova vlada i stupila na posao. DSS je uporno upozoravala, dakle od 2008. godine i tada smo upozoravali da ne sme Srbija da prihvati tu misiju zato što je njihov osnovni cilj, koji vidimo odlično rade, stvaranje i jačanje nezavisne države Kosovo. Tada ste vi, valjda da biste umirili građane Srbije i opoziciju, govorili o tome kako ste se vi dogovorili i Euleks je obećao da će biti neutralan kada je u pitanju status Kosova. Dakle, to je bila priča kroz medije za domaću upotrebu. Euleks ni u jednom trenutku nije ni obećao da će biti neutralan, niti je neutralan. To je projekat iz plana Martija Ahtisarija.
Šta je ta misija Euleks obezbedila? Posle tri-četiri godine je misija Euleks obezbedila Albancima drugu državu na Balkanu. Šta je Boris Tadić, zajedno sa Euleksom i šta je njegov genijalni i maštoviti pregovarač koji se zove Borislav, tu je takođe velika ironija da je neko ko se zove Borislav tako lako se preda, šta je Eules zajedno sa njima doneo Srbiji? E, pa, srpskom narodu je Euleks zajedno sa ovom vlašću obezbedilo zvezdicu i obezbedilo je fusnotu. Dakle, Albanci dve države, Srbi su dobili zvezdicu i fusnotu. Ne znam da li znate, bilo bi smešno da nije tužno, da građani govore o toj zvezdici kao o pahuljici, zato što je Edita Tahiri izjavila juče da je to jedna pahuljica koja će nestati sa otapanjem snega.
Dakle, ta zvezdica pored reči Kosovo je rezultat pregovora Borislava Stefanovića. Valjda su i oni čuli da ova vladajuća koalicija mnogo voli zvezdice, da ćemo sve da damo za one zvezdice na zastavi EU, pa kad mi vidimo zvezdicu, nema više problema, Srbi su zadovoljni.
Dakle, tačno je da Srbija nije priznala Kosovo, ali je tačno da je Srbija priznala Kosovo sa zvezdicom i tako je dala saglasnost da se Kosovo zvezdica može učlanjivati u međunarodne i regionalne organizacije, pa je neki dan zamenik nekakvog ministra spoljnih poslova Kosova, koji se zove Petrit Selimi, rekao da će dogovor koji su Beograd i Priština postigli omogućiti da Kosovo postane punopravni član, dakle ne posmatrač, u 36 regionalnih inicijativa. Takođe, planiraju da ovaj postignuti model, ili formulu o regionalnom predstavljanju iskoriste za učlanjivanje i u druge međunarodne organizacije. Plašim se ako ova vlast još malo potraje, da ćete se vi izboriti da Kosovo postane i član UN. To je jedan od rezultata misije Euleks.
Šta su drugi rezultati delovanja EU, odnosno misije Euleks na KiM? Na primer, Euleks se požalio Vladi Srbije da ne može da obavlja sve svoje aktivnosti, ili svoje aktivnosti na severu Kosova, da im je to onemogućeno, da Srbi koji žive na severu Kosova neće sa njima da sarađuju, da tu podižu nekakve barikade, itd. i onda Vlada Srbije odluči da angažuje srpsku žandarmeriju, ali pri tom im naravno obezbedi i fantomke, nemojte da ih zapamati neko, ili se oni stide, naravno da se stide toga što su uradili, ali onda da ne bi Euleks bio nezadovoljan, on može da funkcioniše na čitavoj teritoriji KiM, mi smo tu obezbedili žandarmeriju da rastera ljude koji danima i noćima sede na barikadama, čuvajući i svoje kuće i svoja dvorišta, ali boga mi čuvajući i to da ta administrativna linija ne postane i prava granica.
Šta nam je još EU zamerila, šta nam još zamera Euleks, a mi ćemo to da požurimo da popravimo? Oni zameraju postojanje srpskih institucija na severu Kosova, oni te institucije nazivaju "paralelnim". Ja ih tako ne nazivam, ja ih nazivam srpskim institucijama. Oni nam to zameraju i traže da se i to popravi i imamo strašnih najava koje polaze iz ovog Doma da se na severu KiM neće održati ni parlamentarni ni lokalni izbori. Ako do toga dođe, onda će parlament Republike Srbije zaista i ukinuti srpske institucije na KiM.
Dakle, ono što traži EU, što traži Euleks mi požurimo da ispunimo i ne vidimo koliko nas to sve košta. Ne treba ljutiti predsednike država članica EU. Nemojte da naljutimo Angelu Merkel, ili nedaj Bože Gvida Vestervelea, koji je noć uoči sramnog dogovora Borislava Stefanovića u Briselu sa Editom Tahiri bio u Beogradu da malo valjda pojača taj pritisak.
Dakle, zbog neverovatne štete i pritisaka koju Srbija i njeni građani trpe od EU i njene misije koja se tako zove Euleks i koja vršlja i radi na KiM zadnje tri godine, DSS da je jedini put politički i vojni Srbije, put neutralnosti i da prema tome i ova narodna Skupština ne sme da izglasa ovaj sporazum. Hvala.

U ovom članu 1. je jasno iskazana struktura ovog budžeta, odnosno izmena i dopuna sadašnjeg budžeta, tako da treba obratiti pažnju na ovaj deo gde je reč o subvencijama.
Kada pogledate za šta su sve i kakve cifre predviđene u pojedinim oblastima, onda ono što pada u oči, jeste iznos koji je Vlada opredelila za subvencije u poljoprivredi, a to je negde oko 3.750.000 dinara, a tu je takođe i stavka gde su predviđene, a stavka se zove – ostale subvencije, koja iznosi skoro 12 milijardi dinara.
Ovo jako dobro ilustruje kakva je briga ove vlade za privredu Srbije. Govorite o strašnim posledicama ekonomske krize i na standard građana i na privredu, pri tom imamo ovde stavku koja govori o ostalim subvencijama gde se uopšte jasno ne vidi šta je, koja je skoro četiri puta veća od subvencija koje su predviđene za privredu.
To dovoljno govori samo za sebe.
Ovim amandmanom mi predlažemo da se sa ove stavke gde su te famozne ostale subvencije, da se sa te stavke na stavku - transferi opštinama i gradovima, poveća iznos za pet milijardi dinara.
Dobro se sećam ekspozea predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića, i sadašnjeg ministra finansija, i kada koristim množinu onda govorim o onom prvom ekspozeu kada je postao predsednik Vlade i o drugom ekspozeu kada je govorio o rekonstruisanoj Vladi, pre svega par meseci, uvek je govorio o tome kako će se ova vlada zalagati za ravnomerniji regionalni razvoj.
Od toga je ostala samo priča. Dakle, jeste deklarativno, vi ćete se zalagati za ravnomerni regionalni razvoj, međutim, od toga nema ništa. Opštine i gradovi su sve siromašniji, a ova vlada je i smanjila transfere lokalnim samoupravama za, prema procenama Stalne konferencije gradova i opština, negde oko 42 milijardi je manje transfera lokalnim samoupravama.
Kao što rekoh, nikad više priče a nikad manje novca opštinama i gradovima. Ovde smo imali neke zakone koji su cepkali i cepkaju Srbiju na nekakve administrativne regione, a sve pod pričom o tome kako Srbiji treba decentralizacija. Tačno. Srbiji trebaju jake opštine i jaki gradovi, sa mnogo više novca nego što vi izdvajate.

Kao što reče moj kolega, mi smatramo da ne treba ulagati u pomenuti projekat, zato što je tu promašaj i tu ne treba država da se meša, ne u takvu vrstu projekta. Takođe, smatramo da nije dobro što vode mi vidimo u članu 3. da država pruža garancije za novo zaduživanje javnog preduzeća "Srbijagas" i to u iznosu od 210 miliona evra, to je garancija koju država daje Javnom preduzeću, odnosno je to novac svih građana Srbije.
Svi građani Srbije pružaju garanciju "Srbijagasu" da povećava svoj dug.
Naime, "Srbijagas" od kako postoji ova vlada iz godine u godinu povećava svoje zaduženje, tako da joj preti bankrot i nije tačno da jedini razlog zbog čega se "Srbijagas" trenutno nalazi u problemu, disparitet između uvoznih cena gasa i prodajne cene gasa, već je to nedomaćinsko poslovanje ovog preduzeća.
U prethodnoj godini je preduzeće koje se bavi distribucijom zemnog gasa preuzelo poslovanje i u preduzećima "Staklare" u Paraćinu, "Azotare", i oni su sada stručnjaci za proizvodnju staklene ambalaže.
Takvih je preduzeća pet ili šest, između ostalog kupili su i preduzeće "Informatika" koje se bavi proizvodnjom kompjutera, tako da se "Srbijagas" razume i u proizvodnju kompjutera.
To je jedna stvar i to je apsolutno neobičan poslovni potez, ali kada sam rekla neracionalno i nedomaćinsko poslovanje, onda mislim na informaciju koja je stigla do građana Srbije krajem 2010. godine, a to je da je "Srbijagas" izdvojila nekom grubom računicom oko 500.000 evra za kupovinu 60 službenih automobila.
Između ostalog, tu su bili i luksuzni automobili, kao što je "audi 8". Mi smo svesni da Javno preduzeće "Srbijagas", nekada mora da zanovi vozni park, ali da odjednom kupite 60 automobila, a pri tom stalno kukate kako se mora povećati cena gasa, zato što ste vi pred bankrotom, onda je to zaista nedomaćinsko poslovanje. To bi bilo isto kao da jedna porodica koja jedva sastavlja kraj sa krajem, a većina je danas takvih u Srbiji, odluči da kupi neki luksuzni automobil.
Dakle, to je apsolutno nedomaćinsko i njima ne trebaju garancije za kredite.

Žao mi je što gospodin Cvetković nije tu, zato što je on danas u toku izlaganja zamerio narodnim poslanicima da nisu dovoljno konkretni i da nemaju konkretne predloge kada je u pitanju smanjenje ljudi koji rade u administraciji. Evo, ovaj amandman je veoma konkretan predlog kako može da se uštedi i da se smanji broj zaposlenih.
Amandmanom predlažem da se Kancelarija nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije, dakle, to je Savet za decentralizaciju Republike Srbije, koji je osnovan negde početkom 2009. godine, da se sredstva koja su predviđena za plate i naknade zaposlenima i usluge po ugovoru, dakle, koja su predviđena za ovaj savet, da se ta sredstva koja iznose negde oko 24 miliona prebace Fondu za razvoj privrede u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Gospodin Đelić trenutno razgovara telefonom tako da neće ni čuti pitanje, ali, recimo, volela bih da mi odgovori jer sam ja pokušala na sve moguće načine da vidim šta je do sada taj Savet za decentralizaciju Republike Srbije uradio? Jedino što ja znam, to je da su izdali odnosno štampali jedan list koji se zove "Decentralizator". Ništa drugo ne znam da je ta kancelarija uradila.
Vidim da vi u odgovoru zašto odbijate ovaj amandman kažete kako bi ukidanjem ovih sredstava bio ugrožen rad te kancelarije, ali to je bila i namera ovog amandmana, da ta kancelarija prestane da postoji zato što ona nema nikakvih rezultata do sada.
Dalje mi odgovarate da su sredstva namenjena za rad neke stručne radne grupe nacionalnog saveta jer je jedan od njihovih osnovnih poslova u skladu sa odlukom nacionalnog saveta "usmeren na edukaciju o suštini i prednostima decentralizacije i decentralizovane države". Dakle, tako se zove taj projekat i ta su sredstva predviđena za to.
Evo, molim potpredsednika Vlade da mi odgovori zbog čega ova kancelarija postoji i zbog čega su sredstva u fondu – program kreditne podrške privredi, preko Fonda za razvoj, svega tri i po milijarde dinara, kada ste samo za "Fijat" izdvojili 7,5 milijardi?

Ustvari, ste vi biranim rečima odgovorivši na moje pitanje se saglasili sa mnom da trenutno postoji mnogo kancelarija, agencija, fondova, koje ustvari ne rade svoj posao i vi niste baš, to ste biranim rečima objasnili da ova kancelarija ne radi ništa, ali je za nju izdvojeno 33 miliona dinara. Ja sam pokušala to amandmanom da ispeglam. Reklamirate osnivanje tog fonda i jedino je velika nesreća što ste se vi setili da formirate taj fond na kraju mandata ove vlade, dakle, ako ste iskreno mislili, to je trebalo uraditi na početku mandata, a ne na kraju.

Hvala, gospođo potpredsednice.
Vi ste tako odlučili, ali malo je čudan redosled kojim počinjemo sada raspravu o ovoj tački. Prvo bi trebalo da neko od predstavnika iz Ministarstva obrazloži ove predloge zakona, a da tek onda mi iz poslaničkih klubova počnemo diskusije. No, to nije važno toliko koliko je tužno što niko od, čini mi se, 30 ljudi, koliko ste pročitali, pre svega ministri, nije našao za shodno da dođe u Skupštinu. Pomoćnike i ove ostale zaposlene ne mogu da optužujem, ali smatram da je trebalo da ministri ili barem jedan od ministara bude ovde prisutan. Tim pre bih volela da prosto znam ime ove gospođe koja jeste došla iz nekog ministarstva da radi svoj posao u Skupštini. Volela bih nju lično da pozdravim zato što je očigledno to jedina odgovorna osoba u našoj Vladi.
Kao što rekoste, u okviru ove 3. tačke ima 29 predloga zakona. Mislim da ste vi jedno pet minuta čitali nazive tih predloga zakona. Meni se čini da od tih 29 ima nekih osam celina, pa je tako trebalo možda i podeliti ovu tačku. No, vi ste drugačije odlučili. Dakle, tu su objedinjene teme trgovina i investicije, onda policijska saradnja i borba protiv korupcije, teme iz ekologije, ukidanje viza sa nekim državama, saradnja u oblasti turizma i, takođe, obuhvaćena je tema apatridije. Iako bi trebalo kao ovlašćeni predlagač da kažem nešto o svim tim tačkama, koliko god da bih bila ambiciozna, to bi bilo prosto nemoguće za 20 minuta, tako da ću iskoristiti ovo vreme da govorim o konvenciji o smanjenju broja lica bez državljanstva i o strašnim problemima sa kojima se suočavaju apatridi, tj. osobe bez državljanstva u Republici Srbiji. To su ljudi koji fizički žive u Srbiji, ali su pravno nevidljivi za državu zato što nemaju državljanstvo Srbije. Ovim ljudima je očajnički potrebna pomoć zato što žive u tom košmarnom međuprostoru između zakona.
Šta je u stvari državljanstvo? Državljanstvo je zakonom priznata veza pojedinca sa jednom državom. Po osnovu takve zakonom priznate veze i statusa državljanina pojedinac stiče prava koja mu garantuje pravni sistem te određene države. Upravo taj segment o pravima koje država pruža i u obavezi je da obezbedi svom državljaninu, upravo je u tome i značaj državljanstva.
Prvi međunarodni akt, koji je u celosti posvećen problemima apatrida, bila je Konvencija o pravnom položaju osoba bez državljanstva iz 1954. godine. Dakle, davno je ta prva konvencija doneta, ali je potpisalo svega 67 država, među kojima jeste Srbija. Drugi međunarodni akt, koji je usmeren ka sprečavanju apatridije, jeste upravo ova konvencija koja je danas na dnevnom redu. Ona je doneta još 1961. godine. Opet tužan podatak, tu konvenciju je potpisalo svega 37 država u svetu, ali će se i Srbija pridružiti toj grupi država. Međutim, i domašaj obe ove konvencije je veoma ograničen, jer danas su procene da u svetu ima preko 12 miliona ljudi koji nisu državljani ni jedne države.
Iako ne postoji precizna evidencija, ljudi koji se bave ovim problemom u Srbiji, dakle, prema njihovoj evidenciji, kažu da ima negde oko 3.000 ljudi koji žive u Srbiji a koji nemaju državljanstvo, i to u preko 20 do 25 gradova u Srbiji. Ono što je najgore kada je ovaj problem u pitanju, jeste što se taj problem povećava, odnosno broj osoba bez državljanstva raste. Kada se dete rodi u porodici gde roditelji nemaju državljanstva i lična dokumenta, onda se obično taj isti problem prenosi i na decu. Dakle, ovo je problem koji preti da raste, ne da se smanjuje, ukoliko država ništa ozbiljno ne preduzme po ovom pitanju.
Kada sam već spomenula decu, onda moram i da naglasim da je ovo najugroženija grupa ljudi koji žive u Srbiji, građana, iako nisu državljani, i da su deca naročito iz ove grupe u opasnosti, u riziku, i to im se veoma često dešava, da budu zlostavljana, da budu eksploatisana ili pak da budu žrtve trgovine ljudima. Isključivanje dece, kada kažem isključivanje to znači isključivanje iz društva, oni su nevidljivi, oni ne postoje, država ih ne prepoznaje, počinje veoma rano. Uglavnom se ta deca ne rađaju u zdravstvenim ustanovama, rađaju se kod kuće. Roditelji, ili zbog toga što nemaju, uglavnom je to razlog, lična dokumenta ili ne znaju, ne prijave rođenje svog deteta u matične knjige rođenih u roku koji je dat od 30 dana. Dakle, imate u startu dete koje nema izvod iz matične knjige rođenih. Tako dete, odnosno roditelj ne može da obezbedi zdravstveno osiguranje, odnosno knjižicu za svoje dete.
Dakle, ljudi su obespravljeni što se tiče zdravstvene zaštite.
Kada je u pitanju osnovno obrazovanje, znači govorimo sad o segmentu obrazovanja, takvo dete koje nema izvod iz Matične knjige rođenih, nema nikakvih dokumenata, niti ono, niti roditelj, dete može da upiše osnovnu školu ali ne može da dobije svedočanstvo zato što ne poseduje druga dokumenta. Dakle, kao i da nije završilo osnovnu školu. Što se tiče daljeg školovanja ono je nemoguće. Dakle, u srednju školu takvo dete ne može. Naravno, ti ljudi ne mogu da zasnuju nikakav radni odnos, nemaju pravo na socijalnu zaštitu, centri za socijalni rad ih ne prepoznaju zato što ljudi nemaju lična dokumenta, ne mogu da zaključe brak, ne mogu da prijave prebivalište ili boravište, ne mogu da steknu imovinu i nemaju putne isprave, dakle, i kretanje im je ograničeno. Sve sam ovo navela da bih vama kolegama i građanima nekako dočarala kakav je to začarani krug u kome se ovi ljudi kreću i da se bez ozbiljne pomoći države i promene nekih zakona ti ljudi nikako ne mogu izvući iz tog kruga.
Pre nekoliko godina su organizacije koje se bave ovim problemom u Srbiji, mislim da je u pitanju 2008. godina, neke su kolege čak i prisustvovale tim okruglim stolovima, odnosno javnim slušanjima gde se govorilo o ovom problemu, su ponudile i predstavile narodnim poslanicima model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta. Tim prilično kratkim modelom, dakle, nije bio predlog zakona, tu nije bilo mnogo članova, predviđena je efikasna i pojednostavljena procedura naknadnog upisa pravno nevidljivih lica. Međutim, taj model ni jedno ministarstvo nije prihvatilo.
Šta su još ministarstva Republike Srbije propustila da urade? Da unesu odgovarajuće izmene u postojećim zakonima koji predstavljaju prepreku posebno naknadnog upisa u matične knjige. Mi smo u toku ovog saziva doneli novi zakon o matičnim knjigama. Mislim da je stupio na snagu negde početkom 2004. godine pa i tadašnji i sadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije našao za shodno da se u zakonu, ne samo da se napomene mogućnost naknadnog upisa u matične knjige rođenih ali je propustio mogućnost da se u tom zakonu ova problematika jasno obradi kako bi državni organi koji koriste, između ostalog, i taj Zakon o matičnim knjigama, kako bi znali da postupaju u određenim situacijama.
Dakle, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je propustilo to da uradi. Početkom ove godine, čak 120 organizacija koje se bave problemima pravno nevidljivih lica u Srbiji je predložilo, takođe model zakona, ne znam tačno kako je glasio naslov tog modela zakona, ali je suština, da je tim zakonom bilo, znači samo regulisana materija naknadnog upisa građana u matične knjige rođenih. Verovali ili ne, Ministarstvo čak nije ni odgovorilo na taj predlog.
Dakle, tužno je što to ministarstvo koje je pored nekih drugih ministarstava zaduženo, što izgleda ne prepoznaje taj problem. Šta je umesto jednog kratkog zakona ministarstvo učinilo? Ono je u aprilu, ili maju, čini mi se ove godine, prosledilo, sada ću vam pročitati kako se zove ta instrukcija: "Instrukcija o načinu rada organa koji rešavaju u prvo stepenom postupku, u oblasti matičnih knjiga po zahtevima za naknadu upisa činjenice rođenja u matične knjige rođenih". Ljudi koji pomažu ovim ljudima da dođu do ličnih dokumenata upozoravaju da ovo instrukcija nije ništa pomogla, da i dalje je to gorući problem i apeluju na ministarstva da kroz jedan zakon pokušaju da reše probleme ovih ljudi koji su, opet naglašavam tu reč, nevidljivi. Tužno ali je tako.
Kada je ovaj zakon ili Predlog zakona da ratifikujemo ovu konvenciju u pitanju, mi imamo i obrazloženje da se generalni sekretar UN obratio pismom srpskoj Vladi, odnosno predsedniku Srbije i pozvao da se Srbija priključi ovoj konvenciji, možda su i prethodne Vlade u prethodnom periodu je Srbija to propustila da uradi, što je jako čudno zato što se Srbija jako dugo već suočava i sa problemom apatridije, odnosno ljudi koji nemaju državljanstva, suočava se i sa velikim brojem izbeglica koje su takođe veoma ugrožena grupa i interno raseljenih lica.
Dakle, ovo je problematika koju itekako, nažalost Srbija zna. Vi i dalje kolege znate da je Srbija i dan danas 12 država u svetu po broju izbeglica i interno raseljenih lica. Dakle, ovo je itekako problematika koja se tiče Srbije, pa sve i da nemamo nijednog apatrida u državi. Dakle, tu je poziv da se Srbija priključi ovoj konvenciji, da se između ostalog kaže, da će se u decembru mesecu održati svečana ceremonija, tako da će se obeležiti 50 godina od donošenja konvencije i da će tu predsednik države Boris Tadić prisustvovati tom svečanom potpisivanju, što će značiti da je Srbija pristupila ovoj konvenciji.
Ono što moram da kažem je, da je veoma zabrinjavajući položaj i da su svi građani u Srbiji jako zabrinuti zbog politike koju vodi ova Vlada i predsednik države. Govorila sam ovde o grupi od tri hiljade ljudi koji nemaju državljanstva. Način na koji predsednik Srbije vodi politiku i njegovi ministri, nekakvo se građani sa pravom plaše da će i oni postati novi apatrid, odnosno kao da nam nestaje država. Dakle, rezultat tri i po godine, ove politike koju vi vodite može da rezultira nestankom naše države. Tako da mi možemo biti ta ugrožena grupa i apatrid.
Još nešto, kad god predsednik Tadić ode nešto da potpisuje, svečano, meni je žao što ovde nije ministar Đelić, pošto je on veliki promoter te priče o tome kako Srbija nema alternativu. Žao mi je što je gospodin Mrkonjić tu, zato što znam da on nije prisustvovao onom famoznom potpisivanju SSP i prelaznom trgovinskog sporazuma uoči prethodnih parlamentarnih izbor. Sećate se, to je bilo veselje i pozorište za narod uoči izbora u Luksemburgu kada je predsednik Tadić, predsednik Vlade Mirko Cvetković itd. kada su svečano potpisali SSP. Mi smo iz DSS upozoravali, upozoravali ljude da to ne rade, da ne ulaze u ugovorne odnose, pa bilo to i EU koja vam ugrožava državu i teritorijalni integritet. Da u toj, između ostalog, u tom dokumentu se Srbija obavezala da će razvijati dobro susedtsku saradnju. Mi smo iz DSS, tada načinili jednu odličnu pravnu analizu tog teksta. Tada su mediji koji tako vole, da svaku ozbiljnu temu pretvore u, da ne upotrebim neku ružnu reč, ali vic.
Sada su u medijima pisali, evo DS Srbija napisala političku analizu SSP. Pa je to prosto bilo kao jedna šala. Nemaju ljudi pametnija posla pa prave ovaj analize dokumenata. Sada su se svi vratili da pročitaju pravnu analizu, zašto što je veliki početak to bio problema u koji ste vi sada doveli Srbiju.
Dakle, vi ste se pre tri i po godine obavezali da ćete da razvijate dobrosusedske odnose, između ostalog i sa sopstvenom pokrajinom. Zatim je usledilo potpisivanje dogovora o tome da Srbija prihvati prisustvo Euleksa u svojoj pokrajini. Euleks ima samo jedan mandat, a to je da izgrađuje pravnu državu na Kosovu. To je potpisala Vlada Republike Srbije. Zašto se sada čudite. Euleks radi svoj posao. Tako da ja molim one koji mogu da recimo spreče da naš predsednik i premijer ubuduće nešto potpisuju, da to urade jer su građani s pravom zabrinuti da će biti apatridi, da će im država nestati.

Ovaj moj amandman se odnosi praktično na član 4. stav 4. gde amandmanom predlažem da se dopuni na sledeći način. Inače, stav 4. glasi da zaštita podataka iz stava 2. tačka 1. ovog člana bliže se uređuje posebnim zakonima kojima se uređuju uslovi i postupak za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava. Sada se tu predlaže naša dopuna da posle reči "lekova" odnosno "medicinskih sredstava" da se još dodaju i reči "pomoćnih medicinskih sredstava" itd. Dakle, ostali tekst stava ostaje isti.
Odgovorili ste da niste prihvatili dopunu rečima "pomoćnih medicinskih sredstava" pa kažete da zakon o lekovima i o medicinskim sredstvima ne poznaje i ne predviđa termin "pomoćna lekovita sredstva".
Mi nismo ni ponudili odnosno predložili da stoje "pomoćna lekovita sredstva" nego "pomoćna medicinska sredstva" i kao takva Zakon o lekovima i o medicinskim sredstvima poznaje zaista termin i govori o pomoćnim medicinskim sredstvima, pa su pomoćna medicinska sredstva, na primer, dijagnostička sredstva, sredstva koja ublažavaju invaliditet, razne proteze, sredstva za kontrolu začeća, čajevi itd. Dakle, to su ta pomoćna medicinska sredstva, no vi ste ovaj naš veoma pametan i dobar amandman odbili.
Uostalom, kolega Milan Dimitrijević se osvrnuo i rekao svoje opšte mišljenje o tom zakonu koji je ova skupština donela pre godinu dana. Dakle, nije dobar, pa prema tome niste ni vi morali mnogo da se na taj zakon, ako ništa, terminološki osvrćete.
Šta još kažete u obrazloženju ovog člana 4. zbog građana koji nas slušaju? Govori uopšte o tome šta je predmet i šta su uslovi zaštite odnosno pojam poslovne tajne i uslovi zaštite. U tom obrazloženju gde navodite zbog čega uopšte postoji ovaj član 4. u ovom predlogu zakona, što je tačno, kažete da je spektar informacija koje se mogu smatrati poslovnom tajnom praktično ne iscrpan i mogu se naći u različitim oblastima - privrede, nauke, tehnologije, poslovnih odnosa uopšte.
Dakle, govorite o tome da sve one odredbe ili članovi koji postoje u različitim zakonima, neko je ovde spomenuo i Zakon o privrednim društvima i Zakon o trgovini i Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, dakle, svi ti pojedinačni zakoni imaju odredbe, odnosno članove, koji govore o zaštiti poslovnih tajni iz tih oblasti. Po mom mišljenju za te oblasti su te zaštite sasvim dobre, čak su negde mnogo bolje, ne čak, nego su mnogo bolje određene u tim zakonima, nego što li ovaj opšti zakon uopšte pruža neku zaštitu.
Dakle, vi ovde kažete da je spektar tih informacija neiscrpan i da je vaša želja da ovim opštim zakonom pokrijete sve oblasti.
Ono što zabrinjava jeste da ovaj zakon prosto može postati izvor raznih zloupotreba. Plašimo se da će se različite informacije proglašavati poslovnom tajnom kada se jednom ovaj zakon usvoji, upravo zbog toga što je toliko uopšten i neodređen. Svako će moći da potegne, da se pozove na zakon, na opšti Zakon o zaštiti poslovne tajne, tako da on može postati izvor zloupotreba, kao što su i sada neki članovi pojedinih zakona izvori zloupotreba.
Podsetiću vas na jedan spor koji je, barem javnosti, postao poznat u avgustu, a to je spor koji je nastao između Instituta ekonomskih nauka, jednog našeg velikog trgovinskog lanca i Komisije za zaštitu konkurencije. Naime, Komisija za zaštitu konkurencije je od Instituta ekonomskih nauka zatražila da napravi jednu analizu i studiju, a ta studija se zvanično zove "Studija o analizi stanja na tržištu trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hrane, pića i duvana". Dakle, to je naziv te studije, odnosno analize, koju je napravio Institut ekonomskih nauka, a za potrebe državnog organa, odnosno Komisije za zaštitu od konkurencije.
Problem je, barem javnosti, postao poznat i nastao onda kada su mediji objavili pojedine delove te analize i studije. Problem je taj što su tada potrošači i građani Srbije i javnost praktično saznali koliko trgovci zarađuju na svakom potrošaču, odnosno na građanima Srbije, da imamo inače veliku cenu svih proizvoda, odnosno da je inflacija velika, iako se ona kada Zavod za statistiku iznese podatke o tome da je Vlada zadovoljna kako drži inflaciju pod kontrolom, građani nisu zadovoljni i nekako je subjektivni osećaj, odnosno građani zaista vide da je inflacija mnogo veća od toga što statistika govori.
Dakle, kada su delovi te studije izašli u javnost, zaista je postalo jasno koliko trgovci zarađuju na potrošačima. No, tada se predstavnik tog trgovinskog lanca pobunio, zapretio Institutu, tužili Institut i tu se i ova Komisija za zaštitu konkurentnosti kao državni organ praktično pojavljuje u zaštitu tog veletrgovca, da tako kažem, odnosno saopštava građanima Srbije i potrošačima da oni nemaju pravo da znaju kakva je struktura cena proizvoda koje kupuju. To je proglašeno, trgovačka marža je proglašena vojnom tajnom, ne običnom tajnom, nego vojnom tajnom.
Mi građani Srbije ne možemo i ne smemo da znamo koliko trgovci na nama zarađuju, a pri tom ih državni organ štiti. Mislim da svaki potrošač ima pravo da zna kakva je struktura proizvoda i kolike su marže. Eurostat kaže da su u Srbiji marže od 16 do 18%. To nije tačno. Iz Nacionalnog udruženja potrošača Srbije kažu da su trgovačke marže i do 40%, odnosno da trgovac zarađuje i 40%, da je to deo od cene proizvoda koji ide u njegov džep.
Govorimo o tome da je potrebna javnost u mnogim oblastima, a u onim oblastima koje svakog građanina i te kako dotiču, tu nema javnosti, to je poslovna tajna te trgovačke kuće i svih ostalih trgovačkih kuća. Zato se plašimo da će i ovaj zakon ovako uopšten postati sredstvo za zloupotrebe.

Hvala gospođo predsednice. Mi smo zajedno podneli amandman na član 3.  Član 3. govori o tome koje sve subjekat zaštite, odnosno ko ima pravo na zaštitu pronalaska i tu ima nekoliko stavova. Između ostalog tu stoji, da pravo na zaštitu pronalaska ima pronalazač ili njegov pravni sledbenik ili poslodavac ili njegov pravni sledbenik, znači tretira se ta materija u ovom članu. Mi smo inače podneli amandman na poslednji stav koji kaže: "Da lica zaposlena u nadležnom organu nemaju pravo na zaštitu svojih pronalazaka dok su u radnom odnosu u nadležnom organu, kao i godinu dana po prestanku tog radnog odnosa".
Dakle, vi predviđate i kažete da je dovoljno da godinu dana prođe da bi neko imao pravo na prijavu patenta. Zbog građana, inače ostali znamo, nadležni organ jeste u stvari državni ogran, odnosno organ državne uprave koji je nadležan za poslove intelektualne svojine Republike Srbije, odnosno to je u ovom trenutku, verovatno će tako i dugo biti Zavod za zaštitu intelektualne svojine.
Dakle, mi predlažemo, s tim što predlagač nije prihvatio naš amandman da se ovaj rok od godinu dana produži na pet, pa da osoba koja jeste radila u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine, nema pravo pet godina od dana prestanka radnog odnosa u tom zavodu, da zaštiti svoje pronalaske. Vi ste odgovorili da ne razumete zašto mi produžavamo taj rok.
Mi smatramo da rok od godinu dana nije dovoljna zaštita jer ipak ljudi koji rade u Zavodu za intelektualnu svojinu su zaista na mestu gde imaju veliki broj informacija koje se mogu itekako dobro unovčiti, ovo je inače oblast gde neki pronalazači, a pre svega poslodavci zarađuju mnogo novca. Tako da mi smatramo da ovih godinu dana nije dovoljno i da ako već neko iz zavoda je vrstan pronalazač itd, da mora da sačeka da prođe neki razuman rok pre nego što prijavi patent. Hvala.

Hvala. Ovo je praktično naš drugi amandman na ovaj isti član 5. koji govori o zastupanju. Moja koleginica je obrazložila amandman na stav 1. Ovaj sledeći amandman se odnosi na stav 4. i to ne govorimo o predloženim rešenjima, nego o upotrebi na nekoliko mesta jedne reči, koju praktično ne znam kako da izgovorim, zato što ne znam gde se nalazi akcenat u toj reči. Reč je o reč koja se piše "pismena". Može da se izgovori kao pismena, pridev ili verovatno kao pismena kada je u funkciji imenice.
Ako već govorite i koristite ovaj termin, onda je trebalo i u članu 2. gde govorite o značenjima pojedinih izraza, onda je trebalo tu da napišete – reč pismena znači to i to. Vi mene upućujete, čini mi se, na Zakon o opštem upravnom postupku i govorite da je u tom zakonu u članu 79, kaže – propisano dostavljanje punomoćniku za prijem pismena, pa ste vi i preuzeli tu reč sa tim nekim značenjem. Koliko shvatam, to je kompletna neka prepiska ili komunikacija između Zavoda za intelektualnu svojinu i osobe koja zastupa, odnosno koja je punomoćnik nekome. Vi tražite da vam pronalazač na vreme dostavi podatke o tome ko mu je punomoćnik, kako bi on mogao da prima te pismene. Zameram vam što to niste objasnili u ovom rečniku izraza.
Zakon jeste da se piše, ovo će verovatno najviše koristiti zastupnici, odnosno advokati koji se bave ovom materijom, čak i njih nije veliki broj, ali kada donosimo zakone, onda bi trebalo da se i podrazumeva da to može i običan građanin, koji nije pravnik sa tom specijalizacijom da razume. Pogotovo je ovo zakon koji je interesantan za pronalazače i oni su veoma pametni i inteligentni ljudi, ali mislim da će i oni imati velikih problema da neke članove u ovom zakonu razumeju.
Razmišljala sam koji bi tu termin mogao ići. Čak mi je u nekom trenutku palo na pamet, pošto vidim da govorite o adresi, putem pošte se dostavljaju rešenja, obaveštenja itd, u nekom trenutku mi je palo na pamet da napišem tu – pisma ili pošta. To bi bilo još smešnije od ove reči "pismena".
Amandmanom sam vam predložila da umesto "pismena" koristite reč "obaveštenja". Vi kažete da nisu uvek obaveštenja, nego da su nekada i rešenja, ali to može da bude i obaveštenje koje sadrži rešenje, jer je to u principu zatvoreno pismo koje se dostavlja. Mislim da biste ubuduće mogli da povedete računa. Ima još nekih mesta u ovom zakonu. Nije samo ova reč sporna, nego i neke druge reči koje čovek nikad nije čuo. Hvala.

Pošto je moja koleginica govorila o imenici "sticalac", zamislite šta će biti kada počnu da primenjuju i ovu modu da za vršioce radnje ženskog roda stvaraju još novije imenice, pa će onda biti ili "sticalica" ili "sticateljka", tako da vas i ja molim da vodite računa o tome šta pišete u zakonu.
Naš amandman na član 26. se odnosi na tačku 1. To je jedan obiman član, a inače se tu govori o prinudnim licencama, odnosno: "Ako nosilac prava odbije da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje, organ državne uprave, nadležan za poslove iz oblasti u kojoj pronalazak treba da se primeni, može, na zahtev zainteresovanog lica, posle razmatranja slučaja, izdati prinudnu licencu u sledećim slučajevima", pa ovde imamo nabrojano dosta takvih slučajeva.
Ono što nije dobro, to je ova prva tačka, gde se govori da taj određeni državni organ uprave može da ustupi prinudnu licencu, a protivno volji one osobe koja je nosilac prava te licence, u slučaju da nosilac prava na pronalazak sam ili preko drugih lica ne koristi tu licencu ili nedovoljno koristi zaštićeni pronalazak u Republici Srbiji.
Meni je ovde bila jasna namera predlagača zakona da neko može neopravdano, da može da smatra i neko drugo lice koje hoće da koristi taj pronalazak, pa onda usporava sve zato što ne može sa njime da se postigne dogovor. Šta vama znači "nedovoljno koristi zaštićeni pronalazak"? Reč: "nedovoljno" meni može da znači nešto, vama može da znači nešto drugo. Može da bude upotreba, da se dovoljno koristi, a vi ćete reći da se nedovoljno koristi. Vrlo je teško ovako nepreciznu tačku ostaviti u zakonu. Ovo je zaista nešto što može da bude izvor velikih zloupotreba i dodele tih prinudnih licenci drugim licima, protivno volji onoga ko zaista poseduje licencu.
Mislim da je trebalo da prihvatite ovaj amandman. Žao mi je što ministar nije tu, zato što znam da gospođa Tapić ne može da mi odgovori u Skupštini, da mi kaže kako vi ili taj neki drugi nadležni organ možete da izmerite reč ili to da se nešto nedovoljno koristi.